otvoreno Zatvoreno- · Pao je politički sistem Slobodana Miloševića, koji je digao na dr-žavni nivo etničku, zatvorenu kulturu i primenjivao nacionalistički postavljen sistem

Zatv

ore

no

-otv

ore

no

Zatvoreno–otvoreno:

društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000–2013.

– zbornik tekstova –

uredila Aleksandra Đurić Bosnić

Novi Sad2014.

Zatvoreno-otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000–2013. – zbornik tekstova –

Izdavač:Centar za interkulturnu komunikaciju, Petrovaradin

Za izdavača:Aleksandra Đurić Bosnić

Glavna i odgovorna urednica:Aleksandra Đurić Bosnić

Autori:Laslo VegelDu šan Ma rin ko vićTe o fil Pan čićDin ko Gru ho njićNe dim Sej di no vićJo van Kom šićMi kloš Bi roMilorad ĐurićBranislava KostićDra ga na Be le sli jinMi ro slav Ke ve ždi

Recenzent:Žolt Lazar

Dizajn i priprema za štampu:Dunja Šašić

Štampa:„Tuli”, Vršac

Tiraž:300

januar 2014.

Projekat podržala:Fondacija za otvoreno društvo

Sadržaj

Pred go vor – Aleksandra Đu rić Bo snić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5

Laslo Vegel: Sin te za i raz li ke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

Du šan Ma rin ko vić: Igre otva ra nja i za tva ra nja: ge o gra fi ja ra su to sti . . . . . . . . . . . . . . 21

Te o fil Pan čić: Čvar ko vljev san, ili: mo no kul tu ral ni mul ti kul tu ra li zam . . . . . . . . . 29

Din ko Gru ho njić: Me di ji: in ter kul tu ral nost ili mul ti kul tu ral ni na ci o na li zam? . . . . . . . 35

Ne dim Sej di no vić: In ter kul tu ral nost, po li tič ke eli te i me dij ska re for ma . . . . . . . . . . . 45

Jo van Kom šić: Tran zi ci o ni in sti tu ci o nal ni in že nje ring i ka pa ci te ti AP Voj vo di ne u upra vlja nju kul tu ro lo škim raz li ka ma . . . . . . . . . . 59

Mi kloš Bi ro: Mul ti et nič ka Voj vo di na – iz me đu ide a la si ner gi je i po ten ci jal nog kon flik ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Milorad Đurić: Ma njin ske na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni: iz me đu gra đan stva i na ci o na li te ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

Branislava Kostić: Da li su društveni konflikti stabilno smešteni u prošlost Srbije, a time i Vojvodine? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107

Dra ga na Be le sli jin: La slo Bla ško vić i La slo Ve gel: tač ka gle di šta voj vo đan skog pi sca . . . 141

Mi ro slav Ke ve ždi: O po li tič koj es ha to lo gi ji kul tur ne ra zno li ko sti . . . . . . . . . . . . . 153

O AUTORIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

Zatvoreno–otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000–2013.

5

Pred go vor

Ka da smo, kra jem ja nu a ra 2013. go di ne, kon ci pi ra li osnov ne te ze pro jek ta „Za tvo re no-otvo re no: dru štve ni i kul tur ni kon tekst u Voj vo di ni 2000–2013.”, za na ma je bi lo tri na est go di na od po ku ša ja us po sta vlja nja de mo krat skog i otvo re nog dru štva u Sr bi ji i Voj vo di ni. Pi ta nja otvo re no sti ili za tvo re no sti dru štve nog i kul tur nog kon tek sta u Voj vo di ni, kao i even tu al ne sim bi o tič ke po ve za no sti ili kon ti nu i-ra nog sme nji va nja ova dva prin ci pa bi la su ne dvo smi sle no ini ci ra na upra vo so cio-kul tur nom re al no šću či je smo, pro te kle de ce ni je, bi li pro ta go ni sti.

U tom smi slu, cilj na šeg pro jek ta po sta vljen je dvo stru ko: s jed ne stra ne, to je „iz ve štaj o sta nju” i in ter di sci pli nar na ana li za voj vo đan-skog dru štva (o nje go voj otvo re no sti/za tvo re no sti) i pro me na ko je su se (ili ni su) do go di le od „pe to ok to bar skih do ga đa ja” do da nas; s dru ge stra ne, to je afir mi sa nje otvo re nog i ko smo po lit skog dru štva uz sen zi bi li sa nje jav no sti na iz bor in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je kao ko mu ni ka cij skog mo de la u otvo re nim de mo krat skim dru štvi ma, kao i ja ča nje gra đan skih ak ci ja ne za vi sno od po li tič kih i ide o lo ških tren-do va.

Zbor nik tek sto va „Za tvo re no-otvo re no”, kao i isto i me ni pro je kat, po kre nut je i kon ci pi ran sa na me rom da, upra vo pu tem afir ma ci je i pod sti ca nja in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je kao po želj nog kul tur nog i


6

dru štve nog mo de la u Voj vo di ni, Sr bi ji i re gi o nu, pru ži kon kre tan do-pri nos de kon stru i sa nju ri gid nih ide o lo ških zlo u po tre ba i dru štve nih mo de la ko ji ih pra te, pa, sa mim tim, i de kon stru i sa nju ne ga tiv nih et-nič kih, kul tur nih i dru gih ste re o ti pa ugra đe ni h u ide o lo ške ma tri ce, kao jed no znač nih i stig ma ti zi ra ju ćih pred sta va, ne iz be žno ugro ža va-ju ćih za dru štve ni i kul tur ni kon tekst u ko jem na sta ju, di stri bu i ra ju se ili kul ti vi šu.

Na ša po la zna pret po stav ka bi la je da us po sta vlja nje, kon zer vi-ra nje ili de stru i ra nje za tvo re nih si ste ma, dru šta va i dr ža va ni ka da ni su jed no znač ni i jed no stav ni pro ce si. Naj če šće su pa ra dok sal ni (jer na kon slo ma jed nog za tvo re nog en ti te ta, kao od go vor na tra u mu za-tvo re no sti, na sta je vi še po je di nač nih, ma njih za tvo re nih si ste ma) i go to vo uvek re ver zi bil ni – jed nom us po sta vlje no za tvo re no dru štvo uvek je pod lo žno no vim za tva ra nji ma.

Za tvo re na dru štva su za sno va na na prin ci pi ma is klju či ve do mi-na ci je ko lek ti va (na ci je, na ro da, ra se), na sa mo per cep ci ji ko ja upu ću-je na ne de lji vost or gan ske za jed ni ce, ba zi ra ne na kon ti nu i ra noj prak si oču va nja i kon zer vi ra nja iden ti te ta. Me ha ni zam za tva ra nja dru štva pu tem prin ci pa do mi na ci je ko lek tiv nog, is ti ca njem na ci je ili na ro da, ho mo ge ni zo va nih ose ća njem ne ras ki di vog et nič kog ili na ci o nal nog je din stva kao svo je ope ra tiv ne si ste me ko ri sti naj če šće je zik i kul tu ru. Ide ja o či sto ti i op stan ku je zi ka, kao i ot por pre ma nje go vom me nja-nju, „sla blje nju” i „ugro ža va nju” u osno vi je ose ća nja kul tur nog i na-ci o nal nog je din stva, a ne ret ko i kul tur ne i na ci o nal ne su per i or no sti. U funk ci ji za tva ra nja raz li ko va njem i gru pi sa njem po prin ci pu et nič kog ili ra snog je din stva su i re li gi ja, isto ri ja i tra di ci ja pa da kle i in si sti ra-nje na za jed nič kim se ća nji ma, za jed nič koj pro šlo sti, ali i za jed nič kim bu du ćim oče ki va nji ma na za jed nič koj (po želj no je din stve noj) te ri to-ri ji.

U me ha ni zme za tva ra nja dru štva pri rod no spa da ju i ide o lo ški, po seb no kre i ra ni sta vo vi pre ma sve tu iz van, pre ma su sed stvu ko je je u ovom kon tek stu vi đe no kao „po ten ci jal no iz daj nič ko”, kao „ve či ti iz vor en tro pi je i is kli znu ća” ko ga je „po treb no nad gle da ti go to vo jed-na ko bri žlji vo kao i gra ni ce” (Apa du raj).

Sve sni či nje ni ce da su is ku še nja za tva ra nja dru šta va i kul tu ra traj na, po ku ša li smo da te o rij ski pro ble ma ti zu je mo i is tra ži mo do ko-je me re su (i da li su) u Voj vo di ni u pret hod nom tri na e sto go di šnjem pe ri o du is pu nje ni ne ki od osnov nih uslo va ko ji dru štvo či ne otvo re nim i de mo krat skim, a ti ču se vla da vi ne za ko na ume sto vla da vi ne jed ne


7

vo lje ili sa mo vo lje, jed na ko sti svih gra đa na pred za ko nom bez ob zi ra na nji ho va na ci o nal na, ver ska, po li tič ka ili pol na opre de lje nja, po sto-ja nja ne za vi snih sred sta va in for mi sa nja i slo bod ne kri tič ke jav no sti i, u pr vom re du, po što va nja ljud skih, gra đan skih i po li tič kih pra va i slo bo da, auto no mi je kul tu re i obra zo va nja, po sto ja nja sa gla sno sti o osnov nim vred no sti ma dru štva i naj zad, sa gla sno sti o na či nu re ša-va nja spo ro va i su ko ba ko ja po či va na im pe ra ti vu da je ne do pu sti va upo tre ba pri nu de i si le čak i on da ako su in te re si, vred no sni si ste mi ili po gle di na svet raz li či ti ili su prot sta vlje ni do mi nant nom ide o lo ško-po li tič kom ko du.

Tek sto vi ma pri re đe nim u zbor ni ku is tra žu je se, in ter di sci pli nar-no, i u od no su na raz li či te dru štve ne, kul tur ne i me dij ske seg men-te, po sto ja nje dva osnov na pred u slo va za us po sta vlja nje otvo re nog i de mo krat skog dru štve nog kon tek sta: pri su stvo – od su stvo „oštrih” na ci o nal nih, ver skih i ide o lo ških su ko ba i ume će vo đe nja di ja lo ga ili „tr pe lji vog spo ra zu me va nja” kao osnov nih pret po stav ki „gra đan ske vr li ne” (Šu šnjić).

Na ža lost, sa mo u po sled njih go di nu da na u po je di nim gra do vi ma Voj vo di ne do ga đa li su se uz ne mi ru ju ći slu ča je vi ne sa mo na ci o nal nih kon fli ka ta i na ci o na li stič kih iz gre da, već i slu ča je vi ri gid nih po li tič-ko-ide o lo ških uzur pa ci ja, zlo u po tre ba kul tu re i kul tur nih in sti tu ci ja eks pli cit no ma ni fe sto va nih kroz for mu cen zu re i pro go na ne is to mi-šlje ni ka. Ima ju ći u vi du kon ti nu i ra na ko le ba nja i ten zi je na re la ci ji za tvo re no–otvo re no, sklo ni smo da uka že mo upra vo na po tre bu us-po sta vlja nja in ter kul tu ral ne sen zi bil no sti na vred no sti otvo re no sti i in ter ak ci ja raz li či to sti, ali i na neophodnost for mi ra nja gra đan skog po li tič kog iden ti te ta jer, ka ko ka že Đu ro Šu šnjić, „ima po ja va ko je po-sto je sa mo ako u njih ve ru je mo”.

Aleksandra Đu rić Bo snić


9

Laslo Vegel

Sin te za i raz li ke

Oče ki va lo se da će na kon 2000. go di ne u kul tur nom ži vo tu Voj vo-di ne do ći do fun da men tal nih pro me na.

Pao je po li tič ki si stem Slo bo da na Mi lo še vi ća, ko ji je di gao na dr-žav ni ni vo et nič ku, za tvo re nu kul tu ru i pri me nji vao na ci o na li stič ki po sta vljen si stem vred no sti. U če mu se ogle da la ta za tvo re nost? Pre sve ga, u spro vo đe nju pro ti ve vrop ske kul tu re, u od bi ja nju mo der ni za-ci je i za tva ra nju u tra di ci ju, što je ima lo za po sle di cu pro gla ša va nje i ži go sa nje kao ko smo po lit skog sve ga što ni je od go va ra lo ka no ni ma us kos hva će ne na ci o nal ne tra di ci je. Po sle di ce je tr pe la ce la srp ska na-ci o nal na kul tu ra. Po red to ga, u mno go na ci o nal noj Voj vo di ni pre sta la je i ta ko zva na unu tra šnja ko mu ni ka ci ja.To zna či da je pre sta la kul tur-na ko mu ni ka ci ja iz me đu ve ćin skog na ro da i ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca. Kre nuo je pro ces ge to i za ci je. Po sle di ce su jed na ko tr pe li i ve ćin ski na rod i ma njin ski na rod. Ge to i za ci ju mno gi sta vlja ju sa mo na ra čun ma njin skih kul tu ra a kri ve i mul ti kul tu ra li zam ko ji je pro te klih de ce ni ja uzeo ma ha.

Ne ma sum nje da mul ti kul tu ra li zam kri je u se bi ta kvu opa snost, ali sa mo ako pra ti mo del po li tič kih ili ver skih su ko ba. U na šem slu ča ju se ne ra di o to me.Ge to i za ci ja je de ve de se tih go di na pro šlog ve ka bi la jed na ko pri sut na i u ve ćin skoj i u ma njin skoj kul tu ri.Ve ćin ska kul tu ra se ogra di la od evrop skih vred no sti ali se za tvo ri la i pre ma ma njin skim kul tur nim vred no sti ma, da bi ma nji ne, ose ća ju ći na ci o na li stič ku opa-snost u sva ko dnev nom ži vo tu, za u ze le de fan zi van stav. To je po kre-nu lo iste one pro ce se ko ji su se od vi ja li u ve ćin skoj kul tu ri, po čev od


10

za tva ra nja u tra di ci ju pa sve do fol klo ri za ci je i stra ha od mo der ni za ci-je jer su ma nji ne isto ta ko bra ni le na ci o nal ni iden ti tet, kao i ve ćin ski na rod ili he ge mo ni stič ka kul tu ra.

Otvo re na kul tu ra kao kon tra kul tu ra

Na rav no, ova kon sta ta ci ja se ne od no si na kul tu ru u ce li ni. Ne ki seg men ti su i da lje ču va li ide ju otvo re ne kul tu re, ali u dru štve nim in sti tu ci ja ma po ti snu ti su na mar gi ne. To zna či da je otvo re na kul tu-ra pra vog gra đan stva do bi la pre te žno u ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. Ne ki seg men ti, ne za vi sni ča so pi si, iz da vač ke ku će, me di ji i da lje su po ku ša va li da bu du otvo re ni ali ta na sto ja nja su vre me nom gu bi la zna čaj jer ni su ras po la ga li ozbilj nim ma te ri jal nim iz vo ri ma. Otvo re-na kul tu ra je po sta la deo de mo krat ske opo zi ci je ali bez ma te ri jal ne po dr ške se sve la na od bra nu osnov nih prin ci pa. A osnov ni prin cip se is cr peo u pri vr že no sti evrop skim vred no sti ma. Plod na po ve za nost sa ma njin skim kul tu ra ma osta la je na ni vou de kla ra ci ja. Ma njin ske kul tu re, de lom zbog bes po moć no sti u da toj si tua ci ji, a de lom u du hu otvo re no sti pre ma Evro pi, sve vi še su se okre ta le pre ma ma tič nim ze mlja ma, a to je još vi še dez in te gri sa lo voj vo đan ski kul tur ni pro stor. Ta ko je iz gu blje na ve li ka šan sa jer bi in te gri sa nje ma nji na u kul tu ru ma tič nih ze ma lja zna či lo no vi kva li tet i no vi ma kro re gi o nal ni pro-stor, kao i ši re vi di ke.

Si tu a ci ju je ote ža vao i cen tra li za m u Sr bi ji, ko ji je to kom de ve de-stih go di na po dig nut na ni vo dr žav ne ide o lo gi je.

U Mi lo še vi će vo vre me je Voj vo di na iz gu bi la stvar nu auto no mi ju i one in sti tu ci o nal ne okvi re ko ji bi osi gu ra li kul tur nu ko mu ni ka ci ju. De ve de se te go di ne su ima le ne sa mo te ške po li tič ke ne go i te ške kul-tur ne po sle di ce.

Po kra ji na je pri mo ra na na kul tur nu izo la ci ju od su sed nih ze ma lja i ni je ima la šan su da osi gu ra spon ta ni uza jam ni uti caj kul tu ra i ne go-va nje po seb no sti i raz li či to sti. Na ci o nal na ho mo ge ni za ci ja je pri ma la sa re zer vom sva ku raz li či tost. Cen tral ni me di ji su za ne ma ri va li po seb-no sti Voj vo di ne, sa ob ja šnje njem da is ti ca nje istih ne spa da u nji ho ve za dat ke. Ovo je re zul ti ra lo si tu a ci jom u ko joj je kul tu ra ko ja ne gu je raz li či tost ce loj dr ža vi osta la stra na, ne pri ja telj ska ili u „naj bo ljem slu ča ju” ne za pa že na. U de struk ci ji kul tu re bit nu ulo gu je igra la glo-bal na oce na kul tur ne po li ti ke so ci ja li stič kog pe ri o da.


11

Ne bez „zad njih ide o lo ških mi sli i na me ra” po li ti ka brat stva i je-din stva (ko ja je ne sum nji vo ima la svo je ne do stat ke, kao što je ide ja kul tur nog sa ži ma nja dik ti ra na od o zgo, za ta ška va nje bol nih pi ta nja ili nji ho vo pro gla ša va nje za ta bu-te me) sta vlje na je na stub sra ma. Ja sno je i to da su u ime so ci ja li stič kih vred no sti za ne ma re ne na ci o nal ne oso be no sti na ci o nal nih kul tu ra. Re žim je sma trao da ova kul tu ra po sa dr ža ju je ste so ci ja li stič ka, a po je zi ku na ci o nal na, no, upr kos to-me ne spor no je da je po dr ža vao re gi o nal ne in sti tu ci je. Me đu nji ma i ma njin ske. Sa iz go vo rom da je po li ti ka brat stva i je din stva pro pa la, post ti to i stič ki re žim raz gra dio je in sti tu ci je ma nji na, ko je su sa mo za-hva lju ju ći po dr šci ma tič nih ze ma lja op sta le. Po red eli mi ni sa nja ma-njin skih in sti tu ci ja, ve li ki je gu bi tak bio i od la zak in te lek tu a la ca tih ma nji na u ma tič ne ze mlje, jer po sle di ca to ga je bi la gu bi tak ozbilj nog kul tur nog ka pi ta la.

2000: na de i ne uspe si

Ne po sred no po sle 2000. go di ne, u Voj vo di ni se ro di la na da da po či nje pe riod ko ji će nad ma ši ti pret hod ne.

Me đu tim, po li tič ki za o kret je bio po lo vi čan, i kao ta kav je od re dio i kul tur ni ži vot. Kri vu da vi raz voj ni put po li tič kog ži vo ta one mo gu ćio je pro mi šljen kul tur no-po li tič ki di ja log i pro gram. Kon fu zna po li tič ka si tu a ci ja je sma nji la „dr žav ni na ci o na li zam” ali je oja čao „dru štve ni na ci o na li zam”, što je do kaz ko li ko du bo ke tra go ve je osta vio pret-hod ni re žim. Pre 2000. go di ne je dr ža va upra vlja la na ci o na li zmom, a po sle 2000. go di ne uli ca. U Voj vo di ni se po ve ćao broj et nič kih su-ko ba u to li koj me ri da je Sa vet Evro pe od re dio spe ci jal nu ko mi si ju ko ja je opo me nu la Sr bi ju da pro me ni od nos pre ma ma nji na ma i da or ga ni go nje nja spro ve du ade kvat ne me re. Voj vo đan ska kul tu ra eli ta ve ćin skog na ro da, srp ski pi sci i umet ni ci ni su pro te sto va li pro tiv po-ja va na ci o nal nog an ta go ni zma pre ma ma nji na ma. To ne zna či da je sim pa ti sa la te po ja ve. Ra di se o to me da se ose ća la ne moć no. Ni je ih sim pa ti sa la po što se ni je po i sto ve ći va la sa na ci o na li stič kim ide ja ma ni on da ka da je ta kve ide je po dr ža la sa ma dr ža va. Ni je ih po dr ža la ali im se ni je ni su prot sta vi la. Vi še je to bi la ne moć na ne u tral nost, osta ja nje iz van si tu a ci je. Mo del dr žav nog so ci ja li zma se uru šio ali ume sto nje ga ni je stvo ren no vi.

Pro te sta su se pri hva ti le sa mo ne ke ci vil ne or ga ni za ci je, za tim ma njin ske i re gi o nal ne par ti je i or ga ni za ci je ali bez zna ča ja ni jih re zul-


12

ta ta. Ovo sta nje je bi lo na ro či to uoč lji vo za vre me Ko štu ni či ne vla de. Po sle 2000. go di ne je na sta la ne ka vr sta va ku um si tu a ci je. Bez ob zi ra na to što je po li tič ka re to ri ka pro me nje na, re to ri ku dr žav nog na ci o na-li zma tj. et nič kog na ci o na li zma je za me ni la kon tra dik tor na re to ri ka de mo krat skog na ci o na li zma. Dok je et nič ki na ci o na li zam ne tr pe ljiv pre ma raz li či to sti ma i ogra đu je se od njih, slu ti ne pri ja telj ski ka rak-ter, do tle de mo krat ski na ci o na li zam, sle de ći mo del na ci o na li zma 19. ve ka, is ka zu je raz u me va nje pre ma nji ma, ras po la že pri jem či vo šću vi-so kog ste pe na, osta vlja ši rom otvo re na vra ta asi mi la ci ji. Ma njin ski na ci o nal ni iden ti tet usme ra va u in di vi du al nu sfe ru ili na ogra ni če ne te re ne. Jed nom reč ju, ge to i zi ra. Na ci o nal nu kul tu ru dr ža vo tvor ne na-ci je sma tra je di nom me rom, a ma njin ske kul tu re to le ri še. Ovaj ide o-lo ški si stem ne iz i sku je in ter kul tu ral nu ko mu ni ka ci ju, jer je sma tra ne po treb nom ili ne bit nom. Iz tog aspek ta in te re sant no je sta vi ti pod lu pu duh škol skih udž be ni ka. S jed ne stra ne, oba ve zna je na sta va kul-tu re dr ža vo tvor ne na ci je (knji žev nost, umet nost, isto ri ja), me đu tim, to se ne či ni na ba zi uza jam no sti. Ma njin ske vred no sti se ne svr sta va-ju u „za jed nič ko bla go”. Ti pi čan pri mer za to je pri ka zi va nje no vo vre-men ske isto ri je i kul tu re gra da No vog Sa da u jav noj ko mu ni ka ci ji i u me di ji ma. „Pri ča” o vre me ni ma pre 1918. go di ne sve je kra ća i gu bi se u ma gli, dok se iz isto ri ja ta ere po sle 1918. gu be ma njin ske vred no sti i stva ra se uti sak da, ma da u ovom gra du ži ve raz ne na ci je, sve one ima ju jed nu za jed nič ku kul tu ru: onu dr ža vo tvor ne na ci je. Ne či ni se to iz ne pri ja telj stva pre ma ma nji na ma jer ih ve ći na to le ri še, do iz ve-snog ste pe na ih ma te ri jal no po dr ža va, ali nji ho vu kul tu ru ne sma tra za jed nič kom vred no šću. Naj ve ći pa ra doks je što se bud no mo tri na to da se ma njin ske kul tu re ne ge to i zi ra ju a u stvar no sti upra vo ide o lo gi ja de mo krat skog na ci o na li zma to či ni. De mo krat ski na ci o na li zam pred-sta vlja ju na ci o nal ne stran ke ko je se kre ću u sfe ri ma nje-vi še po pu li-stič kih ide ja. One su pret hod ni re žim okri vi le ne sa mo za iz gu blje ni rat ne go i za de mo krat ski de fi cit za to što je de for mi sao vi še stra nač-ki par la men tar ni si stem svo jom nad moć no šću, fal si fi ko vao iz bor ne re zul ta te i ti me do veo u kri zu srp sku na ci ju. Ovaj ta bor je na svo ju za sta vu is ta kao prin cip de mo krat skog na ci o na li zma.To zna či da po-štu je re gu lar nost iz bo ra i vo lju ve ći ne.No, de mo krat ski na ci o na li zam gle dan iz aspek ta in te re sa na ci o nal nih ma nji na i re gi o nal nih in te re sa ima ja ko ra nji ve tač ke. Naj ra nji vi ja tač ka je de spo ti zam ve ći ne. Vo lju ve ći ne ne ogra ni ča va ju ko lek tiv na ma njin ska pra va niti tra di ci o nal ni te ri to ri jal ni in te res. Iz ve ćin skog de spo ti zma, na rav no, ne pro iz i la zi


13

bru tal na ma njin ska po li ti ka jer de lu je u par la men tar nim okvi ri ma, ali ovaj me ha ni zam se sta ra o to me da po seb no sti do đu do iz ra ža ja sa mo ono li ko ko li ko to ve ći na do zvo lja va. O na ci o nal nim ma nji na ma go vo ri to le rant nim to nom, na sto ji da sklo pi spo ra zum sa nje nom eli tom, me-đu tim, isto vre me no skla pa spo ra zum i sa eks trem nim na ci o na li zmom i u toj de li kat noj rav no te ži, de fi ni še svo ju po li ti ku pre ma ma nji na ma.Dru gi ta bor či ne srp ski li be ra li ko je po dr ža va ne ko li ko ma njih stra na-ka, a či ne ih ma hom in te lek tu al ci ko ji ima ju moć da for mi ra ju jav no mnje nje i de lu ju pre te žno u ci vil nim or ga ni za ci ja ma. Nji ho vi pred-stav ni ci se če sto ve zu ju za vred no sti in te lek tu a la ca ze ma lja u tran-zi ci ji sred njo i stoč ne Evro pe, ko ji na su prot auto ri tar nom re ži mu na svo ju za sta vu sta vljaju li be ral ne prin ci pe, a i od njih pr ven stve no in di-vi du al na pra va, slo bod no tr ži šte i mi ni mal no pri su stvo dr ža ve. Nji ho vi čla no vi su se is traj no, po ne kad i u ne mo gu ćim okol no sti ma, su prot-sta vlja li et nič kom i de mo krat skom na ci o na li zmu i ne po ko le blji vo su po dr ža va li evrop ski si stem vred no sti. Me đu tim, isto vre me no, bi li su skep tič ni u od no su na ko lek tiv na ma njin ska pra va. Ima li su re zer vu i pre ma auto no mi ji Voj vo di ne, po dr ža va ju ći cen tra li zam – na rav no, sa pot pu no su prot nim ar gu men ti ma od na ci o na li sta. Dok se de mo-krat ski na ci o na li sti pla še za je din stvo na ci je, li be ra li šti te je din stve ne prav ne vred no sti. Po sto je ći cen tra li zam bi po pra vi li tako da pri hva ta-ju i sprovode prin cip sub si di a ri te ta i pro pa gi ra ju ve ću sa mo stal nost lo kal nih sa mo u pra va, i to je din stve no, na ce loj te ri to ri ji Sr bi je. Iz istih raz lo ga su skep tič ni i pre ma ma njin skoj per so nal noj i pre ma te ri to ri-jal noj auto no mi ji. Mi slim na voj vođan sku auto no mi ju. Sma tra ju da svim gra đa ni ma pri pa da ju ista pra va i ne mo gu se stva ra ti raz li ke. Iz-gu bi li su iz vi da ono što su već i ute me lji va či li be ra li zma za pa zi li: li be-ra li zam je u svo joj či stoj for mi mo guć sa mo u na ci o nal no ho mo ge nim dr ža va ma.

„Jed na ka pra va” ma nji ne i ve ći ne ra đa ju ne jed na kost, ko ja se sa-mo pri me nom ko lek tiv nih ma njin skih pra va mo že eli mi ni sa ti. Ova dva si ste ma ide ja su su prot sta vlje na ali se i do pu nju ju. De mo krat ski na-ci o na li sti vi de pr ven stve no po li tič ko pi ta nje u ma nji na ma, uzi ma ju u ob zir po li tič ku vo lju ma nji na, na sto je da se do go vo re, po ku ša va ju da se spo ra zu me ju sa de mo krat ski iza bra nom ma njin skom po li tič kom eli tom. Volj ni su da uči ne sim bo lič ne i s vre me na na vre me i prak tič ne ustup ke, sa na me rom da ma njin ska eli ta osi gu ra u okvi ru ma njin skih za jed ni ca spro vo đe nje pra vi la u skla du sa do go vo re nim, da pred Me-đu na rod nom za jed ni com dâ le gi ti mi tet ma njin skoj po li ti ci Sr bi je, da


14

ni slu čaj no ne in ter na ci o na li zu je ovo pi ta nje. Za uz vrat do bi ja ju ovla-šće nje da unu tar ma njin skih za jed ni ca ras po la žu po de lom funk ci ja. Taj broj ni je ve li ki ali za par tij sku eli tu ma nji ne če sto je od lu ču ju će da ras po la že upra vlja njem me di ja, da sa či ni no men kla tu ru jer ti me mo že svo ju vlast uči ni ti traj nom. Da se ovaj do go vor po tvr đu je kao us pe šan, naj bo lje do ka zu je to što u po li tič kom ži vo tu ma nji na ne do-la zi do pro me na. Dok se u ve ćin skom na ro du me nja ju par ti je na vla sti, u ma nji na ma je po li tič ka hi je ra hi ja za be to ni ra na. Li be ra li ni su to li ke pri sta li ce ko lek tiv nih pra va. Po red bez u slov ne ga ran ci je in di vi du al-nih pra va, po seb ni afi ni tet po ka zu ju pre ma in di vi du al nim, kul tur nim, umet nič kim i li te rar nim vred no sti ma či ji zna čaj ne ve zu ju za na ci o-nal nu pri pad nost.

Ne su de po klju ču ne go po vred no sti ma. Da le ko je od njih na ci o-nal na pri stra snost u kul tu ri ili bi lo ko ja vr sta za tva ra nja. Za hva lju ju ći nji ma su u srp ski kul tur ni pro stor do spe le broj ne ma njin ske vred no sti. Ovaj ide o lo ški si stem je pri sta li ca otvo re ne kul tu re. Bez ob zi ra na to, kul tur na, ali pre sve ga po li tič ka eli ta ma nji na pri hva ta la je sa skep-som i od bi ja njem otvo re nost li be ra la, pr ven stve no zbog ne po ve re nja pre ma pri me ni ko lek tiv nih pra va. Ta re zer va je oprav da na, ali de ša va se da ma njin ska po li tič ka eli ta od ba cu je kri tič ki di ja log sa li be ra li ma tvr de ći da se oni me ša ju u unu tra šnje stva ri ma nji na. Ovu skep su je po ve ća la i či nje ni ca da je na kon sme ne re ži ma ta las li be ra li zma za-me ni la ose ka istog: na i me, u sred njo i stoč nim evrop skim dr ža va ma, na ra čun li be ra la i le vi ce se pri pi sa la neo li be ral na eko no mi ja, ko ju su u za pad nom sve tu pr ven stve no for si ra le de sni čar ske i kon zer va tiv ne par ti je a ko je su sred njo i stoč no e vrop ske le vi čar ske i li be ral ne par ti je bi le pri mo ra ne da pri hva te zbog pri klju či va nja Evrop skoj uni ji. Po sle 2000, pod uti ca jem ova dva su prot sta vlje na, a po ne kad na per fi dan na čin do pu nju ju ća idej na si ste ma, ro dio se Za kon o ma njin skim na ci-o nal nim sa ve ti ma. Ovo je, na rav no, na pre dak u od no su na eru dr žav-nog na ci o na li zma. U du hu de mo krat skog na ci o na li zma ogra ni če na ma njin ska auto no mi ja je do bi la pra va gra đan stva.

Po čet kom 2000. pr vo po sred no, a na kon toga, se dam go di na od ne po sred nih iz bo ra, osno va ni su na ci o nal ni sa ve ti ko ji su ras po la ga li pr ven stve no sa ve to dav nim pra vi ma. Dr ža va ih je ovla sti la da po sta ve vo đe in sti tu ci ja za oču va nje na ci o nal nog iden ti te ta ili da de le gi ra ju čla no ve u uprav ne od bo re in sti tu ci ja od na ci o nal nog in te re sa. U sfe ru oču va nja iden ti te ta spa da ju kul tu ra, pra vo na ko ri šće nje ma ter njeg je zi ka, škol stvo, me di ji, zna či kul tur na sfe ra u ši rem smi slu.


15

Ta ko je ro đen post mi lo še vi ćev ski do go vor iz me đu ve ćin ske i ma-njin ske eli te. Po što srp ski za ko ni ni su sin hro ni zo va ni, do šlo je do ras pra va o in ge ren ci ji na ci o nal nih sa ve ta. Po ne ki ma, kom pe ten ci je na ci o nal nih sa ve ta su vr lo skrom ne, a po mi šlje nju dru gih, po ja va na-ci o nal nih sa ve ta do pri no si za tva ra nju na ci o nal nih ma nji na, nji ho vom ge to i zi ra nju.

U si ste mu i van nje ga

Osni va nje na ci o nal nih sa ve ta sva ka ko je na pre dak. Vi še par tij ski si stem, par la men tar na de mo kra ti ja i slo bod no tr ži šte stvo ri li su no vu si tu a ci ju u ko joj su so ci ja li stič ki kul tur ni mo de li iz gu bi li svo ju efi ka-snost. Ne mo gu se vi še pri me nji va ti ni oni me ha ni zmi ko ji su se ne kad po ka za li kao uspe šni. U so ci ja li stič kom si ste mu bri žna dr ža va je kon-tro li sa la ve ćinske i ma njin ske kul tu re. Obez be đi va la je rav no prav nu ras po de lu re sur sa, sna žno je po dr ža va la in ter kul tu ral na na sto ja nja. U to vre me su na sta la ne sum nji vo vred na de la ko ja su ču va la ljud-sko do sto jan stvo i ideal slo bo de. U vi še par tij skom par la men ta ri zmu, u okvi ri ma slo bod nog tr ži šta, u ka pi ta li stič kom si ste mu, pre sta la je sve moć na ulo ga mo no poli stič ke par ti je. U pr vi plan je iz bio plu ra li-stič ki mi lje, kon ku ren ci ja, per ma nent ni di ja log i par to krat ska po de la vla sti. U no vo na sta loj si tu a ci ji, sve one in sti tu ci je ko je bi po dr ža va le ili spro vo di le in ter kul tu ral na na sto ja nja do spe le bi u va ku um si tu a ci ju ili bi se uga si le. U do ba so ci ja li zma, in ter kul tu ral nost je bi la ide o lo ška vred nost, ali po sle 2000. ni je po sta la kul tur na vred nost. Ob ja šnje nje je u to me što je kul tu ra iz gu bi la svoj dru štve ni sta tus. Na tu pio je vi-še par tij ski si stem, a ne po sto ji sred nja, gra đan ska kla sa, ko ja bi bi la ne za vi sni no si lac kul tu re. Na br zi nu sku plje na po li tič ka eli ta ja sno je re kla da za nju ni je va žna kul tu ra već broj osvo je nih gla so va. Kul tu ra je do ži ve la isto ono što i pri vre da, po li ti ka. Tač ni je – par tij ska po li-ti ka je pre u ze la upra vlja nje. Me đu tim, jed na raz li ka je od lu ču ju ća: par tij sko upra vlja nje pri vre dom do no si ma te ri jal nu ko rist pa je par-tij sku kla su za nju ve zao kon kre tan in te res. Kul tu ra ni je pro fi ta bil na jer, even tu al no, na če lo ne ke in sti tu ci je mo že po zi ci o ni ra ti ne kog pri-vr že nog par tij skog ak ti vi stu. Ako je i do šlo do ras pra ve, ona se ti ca la ova kvih par tij skih po sta vlja nja. Ka da ne ka par ti ja po be di na iz bo ri ma, pr va stvar ko ju ura di je da od mah po sta vi no ve di rek to re. Oni, me đu-tim, ne ini ci ra ju stva ra nje uslo va za ra đa nje no vih kul tur nih vred no-sti, već is klju či vo vo de ra ču na o to me da onaj „dru gi ta bor” ili ne ko ko


16

dru ga či je mi sli ne bi slu čaj no do šao do iz ra ža ja. Otvo re na kul tu ra je po no vo mar gi na li zo va na, kao i u vre me Mi lo še vi ća, ali sa da ne zbog ide o lo ških dok tri na ne go zbog rav no du šno sti. No vi po li tič ki sloj ne in te re su je elit na kul tu ra, a to zna či i to da je pot pu no ne za in te re-so van za in ter kul tu ral ne ko mu ni ka ci je, iz jed no stav nog raz lo ga što su ne sta li za jed nič ki kul tur ni pro sto ri. Naj ve ća za slu ga na ci o nal nih sa ve ta je u to me što pri pad ni ci na ci o nal nih za jed ni ca ima ju ose ćaj da spro vo de svo ju vo lju pri li kom de fi ni sa nja svo jih in te re sa. U sa da-šnjim okol no sti ma, do šli su u pa ra dok sal nu si tu a ci ju. Glav ni za da tak im je po li tič ki, ali po lje de lo va nja im je kul tu ra. Po li tič ka pra va su im ve o ma skrom na, ne ma ju ni sna ge ni kom pe ten ci je da re a li zu ju ko lek-tiv na pra va ma nji na: re ci mo, re a li zo va nje i spro vo đe nje ma njin skih za ko na, pa im se de lat nost ogra ni ča va na kul tu ru, obra zo va nje, me-di je i upo tre bu ma ter njeg je zi ka. To je de lom lo gič no jer je kul tu ra te ren za oču va nje iden ti te ta ali nji hov zna čaj je vi še sim bo li čan čim se odvo je od sva ko dnev nog ži vo ta, pr ven stve no od sve ta ra da, pra-ved ne ras po de le re sur sa. Po sta vlja nje glav nog ured ni ka dnev nog li sta na ma đar skom je zi ku dr ža va je po ve ri la Na ci o nal nom sa ve tu i ni ko na tu od lu ku ne uti če. Pred log lič no sti pred vi đe ne na me sto di rek to-ra No vo sad skog po zo ri šta nad le žni fo ru mi u No vom Sa du pri hva ta ju bez po go vo ra. Ali na ci o nal ni sa ve ti ne mo gu obez be di ti spro vo đe nje ono ga što je za obič nog gra đa ni na bit no; kao što su dvo je zič ne ta ble sa na zi vi ma uli ca, dvo je zič nost na su do vi ma, u po li ci ji, u jav nim pred-u ze ći ma, u jav noj upra vi. Sra zmer na ras po de la rad nih me sta ni je ni do šla na dnev ni red.

To zna či da se moć na ci o nal nih sa ve ta svo di na sim bo lič nu sfe ru kul tu re. Re ci mo, na ma njin sku ka drov sku po li ti ku u kul tu ri. To pro-seč nog gra đa ni na iz re do va ma nji na naj če šće ne in te re su je. Ob ja šnje-nje le ži u či nje ni ci da na ci o nal ni sa ve ti ne ma ju svo je nad le žno sti unu-tar po li tič kog si ste ma Sr bi je. Čak im je i sta tus ne de fi ni san. Ko li ko su deo po li tič kog si ste ma, a u ko joj me ri su ci vil ne or ga ni za ci je? U ne kim obla sti ma ima ju pre vi še in ge ren ci ja a u dru gim, za za jed ni cu mno go bit ni jim sfe ra ma, ne moć ni su. Za to im je ne si gur na nad le žnost u pi ta-nji ma ko ja od re đu ju sud bi nu i sta tus ma njin ske za jed ni ce. Ovu svo ju ne moć na sto je da kom pen zu ju u sfe ri mo ći u obla sti kul tu re. Ta ko su ove ma njin ske or ga ni za ci je, ko je su pr ven stve no pri hva ti le po li tič ke za dat ke, po stal e glav ni upra vlja či kul tu re. One su ko ri sne dok stra ža-re nad ko lek tiv nim pra vi ma ma nji ne, ali se de for mi šu u or ga ne par-tij ske po li ti ke onog tre nut ka ka da za đu u struč ne sfe re. Po sle 2000.


17

go di ne, do ne ta su ne pot pu na i de li mič na re še nja, ko ja ni su u sta nju da pre mo ste kri zu u od no si ma in ter kul tu ral no sti i mul ti kul tu ral no sti. Voj vo đan ske kul tu re, pod uti ca jem par tij skih po li ti ka, sve vi še se izo-lu ju jed na od dru ge. Kul tu ra je po sta la ko pi ja po li tič ke po de le vla sti. Po li tič ke eli te me ha nič ki, iz me đu se be, de le in te re sne sfe re. Po de lu i me đu ve ćin skim par ti ja ma od re đu je ko ja par ti ja i u ko joj me ri usva ja na ci o nal ne, od no sno pa tri ot ske in te re se. Isto se de ša va i u ma njin-skim par ti ja ma te zbog to ga ne mo že mo kri ti ko va ti sa mo njih. Ne-pri zna ti tra go vi et nič kih po de la, ne for mal no, mo gli su se ot kri ti i u Sa vezu ko mu ni sta Voj vo di ne (na rav no, ne sa mo tu ne go i u ce loj so ci-ja li stič koj Ju go sla vi ji). Vi še par tij ski si stem je tu po ja vu sa mo for ma li-zovao i in sti tu ci o nalizovao.

Raz li ke nas po ve zu ju

Pro blem je u to me što po de lu po par tij skoj po li ti ci ko pi ra i tre-nut na kul tur na po li ti ka. Ne spor no je da se kul tur ne tra di ci je i si ste mi me ra vred no sti raz li ku ju od na ci je do na ci je. Isto vre me no su i uni-ver zal ne i na ci o nal ne. U de mo krat skim dru štvi ma po li tič ke po de le se de ša va ju tra gom in te re sa, na po lju kul tu re se to de ša va tra gom vred no sti. Po li tič ke ka ste svo je in te re sne sfe re uskla đu ju pu tem kom-pro mi sa, re še nje tra že u par la men tu. U su prot nom, ja vlja se opa snost et nič kog su ko ba, ili se ma nji ne pod vr ga va ju gru boj re pre si ji. U kul tu ri raz li či te vred no sti eg zi sti ra ju pa ra lel no, a u slu ča ju da ne ka od tih kul tu ra ose ti po tre bu, mo gu se uza jam no oplo đa va ju će po ve zi va ti. To zna či da u kul tu ri raz li či to sti po ve zu ju. Ovo bi tre ba lo da bu de po-la zna tač ka mul ti kul tu ra li zma. Kod nas ide ju mul ti kul tu ra li zma pri-ma ju sa po do zre njem jer u nje mu vi de ide o lo gi ju za tva ra nja, ili pak u nje mu slu te pro du že tak na da šnje po li ti ke „brat stva i jed instva”.

Ni kad ve će za blu de! So ci ja li stič ka kul tur na po li ti ka je bi la a pri o ri pro tiv mul ti kul tu ral no sti. Po njoj, raz li ke su za ne mar lji ve jer se ba zi-ra ju na is toj idej no sti. Na ci o na li stič ka po li ti ka je pro tiv mul ti kul tu ra-li zma jer ap so lu ti zi ra si stem vred no sti svo je kul tu re. Po mul ti kul tu-ra li zmu, sva ka je kul tu ra auto nom na. Po se du je svoj si stem vred no sti, ko ji se raz li ku je od svih dru gih. Da ni je ta ko, po jam „dru gih” bi ostao bez smi sla. „Dru gi” po sto ji sa mo on da ako po sto ji i raz li ka. Onaj dru gi mo že da se de fi ni še sa mo ako on po sto ji na dru gi na čin.

Mul ti kul tu ra li zam sta vlja na gla sak na raz li ke, a in ter kul tu ral-nost sta vlja u pr vi plan si stem ve za me đu tim raz li ka ma. Bi la bi gre-


18

ška u ime ovog po to njeg od ba ci ti mul ti kul tu ra li zam, jer bi bez nje ga in ter kul tu ra li zam bio ne za mi sliv. U ovom si ste mu od no sa ni je po tre-ban po li tič ki do go vor. Kul tu ra se po li tič ki ne do go va ra. Ne mo že mo po što va ti ra zno li kost a da isto vre me no dru gom vred no snom si ste mu na me će mo svo je ka no ne. To zna či da je me tod kon tra sta isto to li ko va žan ko li ko i me tod kom pa ra ci je. Isto vre me na pri me na oba me to-da ot kri va da nas raz li ke po ve zu ju. Šta to zna či? Na pri mer, to da udž be nik knji žev no sti voj vo đan skog uče ni ka (Ma đa ra, Hr va ta, Slo-va ka, Ru si na, Ru mu na...) po sta vi svoj si stem vred no sti voj vo đan ske knji žev no sti (ma đar ske, slo vač ke, hr vat ske, ru sin ske, ru mun ske...) i isto vre me no iz svog ugla po sma tra nja pri ka že i srp sku knji žev nost. Taj pri kaz, me đu tim, ne mo ra me ha nič ki da od sli ka va ka no ne srp skih udž be ni ka knji žev no sti (oni se s vre me na na vre me i me nja ju). Isto-vre me no se mo gu ot kri ti iz ve sne raz li ke ali i slič no sti iz me đu ova dva ka no na. Pi sac ma đar skog udž be ni ka mo žda druk či je vi di Nu ši ća od pi sca srp skog udž be ni ka. Me đu tim, mo že da se de si da se ti sta vo vi po du da ra ju, npr. u slu ča ju Da ni la Ki ša. Za što ne bi mo gao udž be nik na ma đar skom je zi ku da tu ma či isto ri ju srp ske knji žev no sti u du hu ma đar skih knji žev nih tra di ci ja? Isto to va ži vi ce ver sa. Pi sac udž be ni-ka na srp skom je zi ku dru ga či je tu ma či vred nost ne kog voj vo đan skog ma đar skog pi sca, ne go voj vo đan ski ma đar ski pi sac udž be ni ka. Isto se to od no si na pre vo di lač ku li te ra tu ru. Ima knji žev nih vred no sti ko je su unu tar jed ne kul tu re ve o ma zna čaj ne, ali po sma tra no kroz pri zmu dru ge kul tu re gu be od svo je vred no sti pa su ne po god ne za pre vo đe-nje. Vre me nom se i vred no sti i ka no ni me nja ju. Ja sno je da je je dan od ge ne ra to ra tih pro me na upra vo to ka ko nas dru gi vi de.

To bi bio ak tiv ni in ter kul tu ra li zam ko ji bi ko ri go vao even tu al nu za tvo re nost mul ti kul tu ra li zma. U kul tu ri sva ko dne vi ce voj vo đan skih et nič kih za jed ni ca, za sve ovo ima bez broj pri me ra. U isto ri ji ne ko li-ko pro te klih ve ko va na ci o nal ne za jed ni ce su ne go va le svo je si ste me vred no sti ali su i uti ca le jed na na dru gu. Ako taj uti caj ni je obo stran, ne mo že mo go vo ri ti o in ter kul tu ral no sti već o mul ti kul tu ral nost ti, o pa ra lel nom po sto ja nju dva ju kul tu ra.

I to se mo že pri hva ti ti ako te kul tu re ne že le da uti ču jed na na dru gu. Kul tu re se ne mo gu po li tič kim sred stvi ma na te ra ti da se uza-jam no pri hva te ni ti da se izo lu ju jed na od dru ge. Naj go ra ide o lo ška va ri jan ta je jed no stra ni „kr nji” in ter kul tu ra li zam, ko ji de kla ra tiv no pri zna je „mul ti na ci o nal nu Voj vo di nu” ali to osta je pu sti po li tič ki slo-gan, a za pra vo se ru ko vo di me ri lom ko li ko ma njin ske kul tu re pri hva-


19

ta ju kul tu ru ve ćin skog na ro da. Sre ćom, ona stvar no vred na de la su u sta nju da pre dsta ve kom plek san svet Voj vo di ne. Uoč lji vo je to i u uza jam nom uti ca ju go vor nih je zi ka, u ar hi tek tu ri, i u pre u zi ma nju obi ča ja... „Švap ski” sin drom je i da nas pri su tan iako oni već du go ne ži ve me đu na ma. Sve ovo ne mo že da se tu ma či sa mo u uskim voj vo-đan skim okvi ri ma, jer otvo re na kul tu ra se ne mo že za tvo ri ti me đu dr žav ne gra ni ce.

Voj vo di nu nje no mno go na ci o nal no bi će či ni spo sob nom da bu de po što va na i bit na tač ka su sre ta nja kul tu ra Is toč ne Evro pe. Otvo re-nost ma njin skih kul tu ra u no vi je vre me pret po sta vlja su sre ta nje kul-tu ra Sred nje Evro pe, Bal ka na i Me di te ra na. Nji hov di ja log i nji ho vo su če lja va nje osi gu ra va Voj vo di ni šan su, što se i u Evro pi ret ko gde i ret ko ko me pru ža. Srp ski po li tič ki si stem, ustav ni po lo žaj po kra ji ne i nje ne kom pe ten ci je ne omo gu ća va ju da se ovoj du hov noj šan si obez-be de in sti tu ci o nal ni okvi ri. Na daj mo se da će tra ga nje za pu tem Sr bi-je u Evrop sku uni ju ak ti vi ra ti i ovo pi ta nje.

Sa mađarskog preveo Tibor Vajda


21

Du šan Ma rin ko vić

Igre otva ra nja i za tva ra nja: ge o gra fi ja ra su to sti

Uvod

Od mno štva dru štve no pro iz ve de nih ka te go ri ja, otvo re no i za tvo-re no za slu žu ju po se ban sta tus. Pri ro da ih ne po zna je. Za i sta, ima li ne čeg otvo re nog; ima li ne čeg za tvo re nog u pri ro di – kao da tih po re da-ka? Po sto ji li pri rod na gra ni ca iz me đu otvo re nog i za tvo re nog? Ovi re-la ci o ni poj mo vi upu ću ju je dan na dru gog, ne mo gu je dan bez dru gog, iako su su prot sta vlje ni. Otvo re no je spo lja šnje; za tvo re no je unu tra-šnje. Ne što se za tva ra u od no su na spo lja šnje – otvo re no – bez ob zi ra na to da li je ta spo lja šnjost ne de fi ni sa ni, he te ro ge ni pro stor ili je to pro stor ko ji sa dr ži mno štva dru gih za tvo re nih de fi ni sa nih en ti te ta kao de lo va spo lja šnjeg okru že nja. No ni je li to upra vo dru štve na a ne pri rod na od li ka? Na ša ko lek tiv na isto ri ja je isto ri ja na ših za jed nič kih za tva ra nja i otva ra nja; to je na še, dru štve no is ku stvo ko je pri pi su je mo sve tu oko nas.

Ove ka te go ri je okru žu je iz ve sna ge o gra fi ja. Otvo re ni su ili za tvo-re ni pro sto ri, me sta, po lja, re gi o ni. Otvo re na su ili za tvo re na mo ra. Otva ra ju se pro stran stva. Otva ra ju se ili za tva ra ju po gle di. Sa vi so rav-ni, sa uz vi ši ca vi di se vi še, da lje. Otva ra ju se ili za tva ra ju gra ni ce, „pri-rod ne” ili ve štač ke, na še, ljud ske. Za tva ra ju se vo de ni to ko vi: u ko ri ta rekâ, u ba ze ne jezerâ. Otva ra ju se u me an dre, u ve će sli vo ve, u mo ra. No ipak, otvo ri li se Bro de lov Me di te ran (2001a), ne na i la zi se na za-


22

tvo re no i otvo re no kao pri rod no. Ta mo su, na po čet ku, je di no vi si ne, du bi ne, raz me re. Ta du ga isto ri ja ge o graf skog tra ja nja vi si na, du bi na, ši ri na mo ra da sa če ka kon junk tu ru – igru raz me ne (Bra u del 1992) – jed nu no vu vr stu di na mi ke i kre ta nja (Bro del 2001b) ko ju u po sto je ću struk tu ru ne po kret no sti da te ge o gra fi je uno se ljud ska dru štva. Ta di-na mi ka dru štve nog, ko nač no, uno si u ge o graf sko ono isto rij sko kao stal nu igru otva ra nja i za tva ra nja – dru šta va, kul tu ra, po li ti ka, pri vre-da, dr ža va, na ro da, na ci ja.

Ka da sto je jed no na su prot dru gom – otvo re no i za tvo re no su opo sre do va ni jed nom od naj čud ni jih i naj ap strakt ni jih po ja va (Za ne ti 2002: 15) – gra ni com: „is cr ta va nje od re đe ne gra ni ce ta ko po sta je na-čin da se od dru gih ne što do bi je: sop stve ni pro stor gde je mo gu će po sta vi ti svo ja pra vi la, auto no mi ju ko ja je i spo lja vi dlji va, pri zna nje raz li či to sti” (isto: 17). Ta stal na isto rij ska igra za tva ra nja i otva ra nja, su ža va nja i ši re nja, pa ro hi jal no sti i ko smo po li ti zma, lo kal nog i glo bal-nog, iden ti te ta i iden ti fi ka ci ja, go vo ra i ti ši ne, auto no mi je i za vi sno sti stvo ri la je po seb na is ku stva lju di na gra ni ci. Ni ka da sa mo za do volj no za tvo re ni i ni ka da na iv no otvo re ni, na u či ti igru otva ra nja i za tva ra nja pre ma dru gi ma i dru ga či jem zna či lo je stal no uči ti igru pre ži vlja va nja i zna ti da sop stve ni iden ti te ti ni ka da ni su sa mo ni kli. Oni su od ne kud do šli, pre o bli ko va ni su, ugra đe ni u za jed nič ko „auten tič no” is ku stvo i vred no sti. Gra đe ni su u igri otva ra nja i ču va ni u igri za tva ra nja.

Otvo re li se Pi ta nja Mi še lu Fu kou o ge o gra fi ji vi de će se mno štvo pro stor nih me ta fo ra. Tu su: po zi ci ja, pre me šta nje, me sto, po lje, te ri to-ri ja, oblast, tlo, ho ri zont, ar hi pe lag, re gion, pej zaž (Fu ko 2005a: 94). Tu je, sva ka ko i – gra ni ca. Ali šta je to to li ko zna čaj no ura dio Fu ko sa ovim ge o graf skim od red ni ca ma što ni su pre nje ga ura di li oni na ko je se po zi va: Fer nan Bro del, Li sjen Fe vr ili La Roa La di ri – isto ri ča ri ko ji su po ku ša li „da po kre nu di ja log sa ge o gra fi jom, od no sno da ob no ve ne ku ge o i sto ri ju, ili ne ku an tro po ge o gra fi ju” (isto: 92). Fu ko je ove poj mo ve oslo bo dio nji ho ve na iv no sti, nji ho ve ne vi no sti. To vi še ni su poj mo vi pro sto ra kao onog mr tvog, za le đe nog, ne di ja lek tič kog, ne po kret-nog, na su prot do ta da šnjoj isto ri ji u ko joj je vre me bo ga to, plod no, ži-vo, di ja lek tič ko (isto: 96). Kod Bro de la je još uvek pri sut na ona sta ra ma tri ca po dvo je no sti struk tu re i kon junk tu re. Kod Fu koa je ge o gra-fi ja pre pu na mo ći – „su ko bi mo ći pro la ze kroz ge o gra fi ju” (isto: 96). Ti me je u sta tič nost ge o graf skih poj mo va, pa i u poj mo ve otvo re nog i za tvo re nog, une ta di na mi ka, ali ne bi lo ka kva. To je di na mi ka sve-pro ži ma ju će mo ći ko ja vi še ni je uob li če na, sa že ta, is po lje na kao vlast.


23

Moć je pre ra su ta, raz u đe na – po pro sto ri ma. U di na mič kom pro ce su po sre do va nja otvo re nog i za tvo re nog, cen tra li za ci je i de cen tra li za ci-je, sku plja nja i ši re nja, ko ji za do bi ja svo ju pro stor nost, ra di se o „tran-smi si ji i pro iz vo đe nju mo ći” (Berk ho ut 2005: 319).

Po sre do va nje gra ni com i svim ovim oivi če nim pro sto ri ma i me sti-ma u od no si ma dru gih i mo ći uvek je po sre do va nje is klju či va njem, raz-gra ni če njem, ogra đi va njem, iz dva ja njem. Ta ko gra ni ca u po sre do va-nim od no si ma po sta je me đa, me sto mo ći, po li ti ke i vla sti, pri če mu ni-je bit no da li je to vi dlji vo kao ja sna po li ti ka te ri to ri jal no ogra ni če nih na ci o nal nih dr ža va ili se ra di o ure đe noj ra su to sti re gi o nal nih ti po va gde gra ni ce po pri ma ju ne sta bil nu, fluk tu i ra ju ću i ka pi lar nu struk tu-ru (ra su te) mo ći (Ma rin ko vić 2012). No ka da je jed nom, sa Fu ko om, pro stor oži veo u svo jim otva ra nji ma i za tva ra nji ma kao igra ma mo ći, pro iz vod tih iga ra bio je dru gi. Jer kad god se po vla či gra ni ca bi lo ko je vr ste ne ko osta je s jed ne, a ne ko s dru ge stra ne. Gra ni ce po vu če ne u za tva ra nji ma uvek su me đe dru gih i nas. Gra ni ce pro ši re ne otva ra nji-ma su o ča va ju nas sa no vim dru gi ma ko ji su ra ni je bi li uda lje ni i da le ki. Ta ko se u za tva ra nji ma pro iz vo di dru gi isto kao što se pro iz vo di i u otva ra nji ma. Pri to me, u igri otva ra nja ni je za ga ran to va no ne u tra li sa-nje po sto ja nja dru gog. Taj dru gi sa da mo že da pri pa da jed nom no vo-stvo re nom pro sto ru, sa mo do po la in te gri san, sa mo do po la naš. U igri otva ra nja dru gi je na lik Zi me lo vom stran cu ko ji, kao i kod Fu koa, ne mo že bez pro sto ra, bez jed ne re gi o nal ne ge o gra fi je ra su to sti. Ovim se po ka zu je, ka že Zi mel, „da od nos pre ma pro sto ru ni je sa mo uslov, ne go je i sim bol od no sa pre ma lju di ma. Stra nac se ov de ne pod ra zu-me va u smi slu ko ji je do sa da vi še pu ta na zna čen: kao onaj ko ji lu ta, ko ji da nas do la zi i su tra od la zi, već kao onaj ko ji da nas do la zi i su tra osta je” (Zi mel 2008: 154).

Sva ova ge o gra fi ja, so ci o lo gi ja otva ra nja i za tva ra nja, isto ri ja je sa me Evro pe, nje nog tra ja nja i nje nog iden ti te ta. To je na ša, ma nje ili vi še za jed nič ka, stvar nost ko ja nas ob li ku je. Nje na je ak tu el nost, isto ko li ko i nje na isto ri ja, do vo ljan po ziv za is tra ži va nje otva ra nja i za tva ra nja, jer bez tog uvi da ne bi bi lo mo gu će raz u me ti i ob ja sni ti evrop sku mno go li kost; nje nu et nič ku, kul tur nu, je zič ku, dru štve nu, po li tič ku, eko nom sku, re li gij sku he te ro ge nost; i, sva ka ko, nje nu dav-na šnju i ni ka da do kra ja iz ve de nu po tra gu za sop stve nim gra ni ca ma – ge o graf skim isto ko li ko i kul tur nim, po li tič kim i dru štve nim – ko je će je od re di ti pre ma sa moj se bi, a pre ko nje nih ve li kih i zna čaj nih dru-gih sa ko ji ma vo di ne pre kid ni mi le ni jum ski di ja log (Ma rin ko vić 2012).


24

Voj vo di na, Bal kan i Evro pa: igre na gra ni ci

Put nik je, još ju če, bi vao za ro blje nik rav ni ca… Isto ri čar je po ma-lo kao i ovaj put nik. On se za dr ža va u rav ni ci, na po zor ni ci po ko joj se kre ću no si o ci glav nih ulo ga, i či ni se da ne ma ni naj ma-nje zna ti že lje da kre ne u vi so ke i bli ske pla ni ne.

Fer nan Bro del (2001: 31)

Za i sta, opo zi ci ja rav ni ce i pla ni ne pri pa da za čet ku za pad ne kul-tu re…

Fa ri ne li (2012: 62)

Po seb no u kon tek stu Voj vo di ne, igre otva ra nja i za tva ra nja is po-lji će svo ju zna čaj nost i po seb nost. Raz vi ja na uvek u evrop skom du hu otvo re no sti, Voj vo di na se već du že vre me su o ča va sa onim isto rij skim, po li tič kim i dru štve nim si la ma ko je na sto je da pro iz ve du dru štve nost po sta roj ma tri ci za tva ra nja. Uvek na raz me đi Mit te le u ro pe i Bal ka na, Voj vo di na je po naj vi še na u či la da je sr žna stra te gi ja ci vi li za cij skog op-stan ka i raz vo ja sprem nost na otva ra nje – za no vo i dru ga či je – a da je su o ča va nje sa za tva ra njem nu žnost iz ko je je ona ve ko vi ma uči la. Nje-na isto ri ja, čak i ona voj na, bi la je is ku stvo ži vo ta na gra ni ci; i nje na je ge o gra fi ja is ku stvo gra ni ce. Sme šte na na vi še stru kim raz me đi ma; iz me đu Me di te ra na na ju gu i Sred nje Evro pe na se ve ru; na drev nom, ali oči gled no još ne i do kra ja iz ble de lom rim skom li me su ko ji de li is-toč ne i za pad ne kul tu re, po li ti ke i re li gi je; is pre se ca na re ka ma či ji su to ko vi vi še et nič ki ne go hi dro graf ski – pre et nič ko-mi gra tor ni no ge-o graf ski – jer Du na vom se kao to kom slu že Nem ci; Ti som Ma đa ri; Sa-vom Hr va ti. Mno gi dru gi na ro di slu že se dru ga či jom ge o gra fi jom. No ta je ge o gra fi ja i ma nje pri stu pač na. Du go vre me na ona je mo čvar na. Te ško se pro na la ze, a još te že uta ba va ju mi gra tor ni pu te vi sa ju ga.

Mno go pu ta u nje noj isto ri ji, mo žda upra vo zbog ge o gra fi je mno-go stru kih gra ni ca i me đa, ona je raz u me va na kroz zna če nja fu ko ov skih ge o graf skih poj mo va, kao po lje, oblast, tlo, re gion, pro vin ci ja. Po lje je eko nom sko-prav ni po jam; uz nje ga če sto ide i pre me šta nje kao voj ni po jam (pre me šta se ar mi ja, tru pe se pre me šta ju, na rod); oblast je prav no-po li tič ki po jam; tlo je isto rij sko-ge o graf ski (i ide o lo ško-po li tič ki) po jam; re gion je po re ski, ad mi ni stra tiv ni, voj ni po jam (re ge re zna či ko man do va ti; re gi men-


25

ta ci ja je voj na ras po de la tru pa, sna ga, a po li tič ki – re gi men ta ci ja je us po sta vlja nje ap so lu ti stič ke do mi na ci je [Mum ford 1986: 81], pro vin ci ja je osvo je na te ri to ri ja [vin ce re – po be di ti]; ho ri zont je sli kar ski, ali i stra-te ški po jam [Fu ko 2005a: 94]). Zna če nja ovih poj mo va, ugra đe na u ko-lek tiv no is ku stvo lju di ko ji ži ve u Voj vo di ni, spa ja la su ovaj rav ni čar ski pro stor sa is ku stvi ma bal kan skih na ro da ko ji su na u či li da gra ni ce če sto po pri ma ju ne sta bil nu, fluk tu i ra ju ću i ka pi lar nu struk tu ru ra su te mo ći. Ali uklo ni ti me đu ni je isto što i uki nu ti gra ni cu, „već zna či is ki da ti, is-cep ka ti što je mo gu će vi še me đu, gra ni cu ko ju ona obe le ža va, da bi se pre tvo ri la u što pro stra ni ju mar gi nu u ko joj se otva ra pro stor raz li či to-sti. Sta no va ti na pra gu u tom bi slu ča ju zna či lo iz gra di ti i na sta ni ti ovo tre će me sto, či ji cen tar pro la zi i kroz nje ga i kroz nas, zna či lo bi da mi sa mi po sta ne mo po gra nič ni na rod” (Za ni ni 2002: 24).

Ži ve ti u po gra nič ju, na gra ni ca ma, na raz me đi ma, onim isto rij-skim, isto ko li ko i kul tur nim i po li tič kim, zna či lo je na u či ti da ne ma sa mo jed ne vr ste otva ra nja i sa mo jed ne vr ste za tva ra nja. Ka ko igra ti igru et nič kog za tva ra nja na pro sto ru ko ji ne po zna je et nič ku ho mo-ge nost? Ka ko igra ti igru po li tič kog otva ra nja ka da ra su tu moć uvek mo gu da pre tvo re u vlast dru gi, bli ži i da lji su se di? Ko nač no, da li se igre po li tič kih i kul tur nih otva ra nja i za tva ra nja isto igra ju pre ma Bal ka nu, či ji se pla nin ski na bo ri smi ru ju na pu tu pre ma voj vo đan skoj rav ni ci i pre ma Sred njoj Evro pi, ko joj rav ni ca vi še slu ži kao „pra zan pro stor” iz me đu nje i Bal ka na – mo žda čak, u ge o po li tič kom smi slu re či, kao „pra zni na” pre ma Ori jen tu? Upra vo je ta ge o po li tič ka po zi ci-ja, is pre se ca na ra zno rod nim isto rij skim i kul tur nim gra ni ca ma ne stal-nog ka rak te ra, od Voj vo di ne uči ni la i sred njo e vrop skog i bal kan skog dru gog; i Mit te le u ro pe, isto ko li ko i Bal kan, pre ma Voj vo di ni se od no si kao pre ma dru gom; to je nji hov isto rij ski i po li tič ki dru gi. Da kle, ni je to sa mo pro stor ko ji je u svo jim stra te gi ja ma otva ra nja pri mao dru ge kao stran ce, da bi ih – ne kad pre ili ka sni je, ne ke ma nje ili vi še – u igri za tva ra nja uči nio svo ji ma. Ži ve ti na gra ni ca ma zna či pri sta ti na to da bu de mo ne či ji dru gi, u ve či toj po tra zi za sop stve nom auten-tič no šću; u du goj po tra zi za iden ti te tom. Onog tre nut ka ka da se na ovim pro sto ri ma po se že za iz vo ri ma – za iz vo ri ma ne ke auten tič no sti, iden ti te ta – če sto se pre la ze te po ro zne gra ni ce ko je nas de le od Mit-te le u ro pe i Bal ka na. Če sto se ide upra vo ta mo, u pro sto re ko ji i sa mi ima ju ne raz re še ne di le me sa iden ti te ti ma. U pra vu je Kiš: „Bez ja snih gra ni ca, bez Cen tra ili sa vi še cen ta ra, ‘Sred nja Evro pa’ da nas sve vi še li či na onog Zma ja iz Al ke iz dru ge knji ge Ana to la Fran sa… ni ko od


26

onih ko ji su tvr di li da su ga vi de li ni je znao da ka že ka ko iz gle da… Go vo ri ti da nas o Sred njoj Evro pi kao je din stve nom ge o po li tič kom ili kul tur nom fe no me nu, ni je bez ri zi ka. Pa čak i ta ko, gle da no iz isto-rij ske per spek ti ve, te ško je go vo ri ti o ‘sred njo e vrop skoj kul tu ri’ kao ne kom nad na ci o nal nom en ti te tu i ce li ni. Raz li ke me đu na ci o nal nim kul tu ra ma u ovom re gi o nu ve će su ne go slič no sti, an ta go ni zmi ži vlji ne go su gla sja i ho mo ge nost…” (Kiš 2007: 33–34; Noj man 2011: 164; Ne u mann 1999: 144).

Ve ro vat no je upra vo zbog to ga u Voj vo di ni sva ko za tva ra nje no-si lo ve će ri zi ke ne go otva ra nje, ali to ne zna či da se otva ra nje – pre ma (Sred njoj) Evro pi i Bal ka nu – uvek či ni lo spa so no snim i la kim. Da li se Bal kan, u ovom Ki šo vom opi su, vi še raz li ku je od Mit te le u ro pe? Da li oni ko ji su ga vi de li mo gu tač no da ka žu gde su mu gra ni ce, gde on po či nje a gde za vr ša va? Bal kan se spu šta u Sre do ze mlje, za se ca Me di te ran, nje go ve pla ni ne po ne kad su vi še na lik mo ru u ko jem za-vr ša va, a „te ško je od re di ti do kle se na še mo re pru ža i gde pre sta je… ni su ucr ta ne (ja sne gra ni ce, D. M.) ni u pro sto ru ni u vre me nu”, ka že Ma tve je vić (2007: 15).

Mo gu li se sa gla si ti po gle di na Bal kan svih onih ko ji ga na sta-nju ju, ko ji su ga na sta nji va li, ko ji su do la zi li i od la zi li; onih ko ji su na nje go vim pro sto ri ma bi li zva ni i ne zva ni, ko ji su oti šli ili su pro te-ra ni? Po sto ji li ne ka ho mo ge na bal kan ska kul tu ra? A an ta go ni zmi!? Je su li ma nje ži vi ne go na pro sto ri ma Cen tral ne Evro pe? Pa či me je to on da Voj vo di na okru že na? Zma je vi ma o ko ji ma pri ča Frans? Sa ju ga vla da ju pro sto ri isto ri je; sa se ve ra pro sto ri bu duć no sti. Ni je li Za pad uvek po se zao za Is to kom ka da su mu bi li po treb ni mi to vi? Ni je li Is tok od Za pa da pa žlji vo kri jum ča rio oso be nu ra ci o nal nost o ko joj go vo ri Maks Ve ber (2011)?

Voj vo di na se pre ma ju gu otva ra la kao Evro pa pre ma Is to ku, pre-ma mi to lo gi ji. Pre ma Sred njoj Evro pi ona se otva ra la u po tra zi za ra ci o nal no šću. No vi še ne go zma je vi, ovi su ge o po li tič ki pro sto ri za Voj vo di nu vi še na lik fu ko ov skim he te ro to pi ja ma (Fu ko 2005b) – he-te ro to pi ja ma ra ci o nal no sti isto ko li ko he te ro to pi ja ma mi to lo gi ja. To su za Voj vo di nu dru ga me sta, isto ko li ko je i Voj vo di na nji ho vo dru go me sto – je dan et nič ki, kul tur no, je zič ki, re li gij ski, po li tič ki ra sut pro-stor. Ka ko se on da za tvo ri ti? Ka ko se sku pi ti i sa že ti? U po ku ša ji ma nje nih za tva ra nja ona je uvek sti za la do pod nož ja kul tur nih i isto rij skih frag me na ta nje nih dru gih: do frag me na ta da nas već is pra ne kul tu re Mit te le u ro pe, do nje ne ra ci o nal no sti ko ja se iza nje nih le đa pre o bra zi la.


27

Sti za la je do frag me na ta bal kan ske isto ri je i mi to lo gi je, do nje ne ne ko-he rent ne tra di ci o nal no sti i do frag me na ta ve ćin skog et ni ci te ta ko ji se odav no iz me šao sa dru gi ma to kom isto rij skog ho da ve kov nih mi gra ci ja.

No sve što je na ove pro sto re sti za lo kao re la tiv no ho mo ge no u pe ri o di ma isto rij skih otva ra nja bi lo je, pre ili ka sni je, ra su to sna gom in ter kul tur nih prak si se di men ti ra nih u sva ko dnev nom ži vo tu, a ko-je na di la ze et nič ke, po li tič ke i ma tič no-kul tur ne po je di nač no sti. Go-vo re ći o po li tič koj pri ro di dis kur sa o cen tral no e vrop skom iden ti te tu, Skop flin će pri me ti ti da „ovaj iden ti tet ne sa mo što nu di iz laz iz ho-mo ge ni za ci je […1] ta ko što is ti če evrop ske oso bi ne lo kal nih kul tu ra, pre sve ga plu ra li zma i de mo kra ti je, ne go po je din cu nu di i dru gi, vi ši ni vo iden ti te ta, po ma že mu da iz beg ne opa snost re duk ci o ni zma ko ji je u sr ži po li tič kog na ci o na li zma” (Džordž Skop flin, pre ma: Noj man 2011: 167). Ali či ni se da iza ove po gra nič ne ge o gra fi je ra su to sti Voj-vo di ne ko ja se pre ma se ve ru otva ra ka Cen tral noj Evro pi a na ju gu ka Bal ka nu ži ve mno go ve ći i sta ri ji „sve to vi” – mo žda i opa sni ji? Po sto je mno go ve ći dru gi ne go oni ko je Voj vo di na za ti če kao svo je zna čaj ne dru ge – bez ko jih ne bi mo gla se bi da do pu sti igru ra su to sti. Ne ra di li se ov de o ge o gra fi ji i ge o po li ti ci vi še stru kih mem bra na, slo je va, me-đu pro sto ra ko ji de le pa non sku rav ni cu od ve li kog azij sko-ori jen tal nog sve ta na ju go i sto ku i onog evrop skog sve ta na Za pa du ko ji mo no po-li še ide ju Evro pe? Ne či ne li Cen tral na Evro pa i Bal kan ona me sta na ko ji ma uti ca ji ovih ve li kih sve to va sla be, je nja va ju, pre o bra ža va ju se, da bi do rav ni ce sti gli kao frag men ti ili ta la si već odav no i da le ko osla blje nih bu ra? Ka da su već te bu re uda lje nog i ve li kog dru gog sti-ša ne, u ge o gra fi ji rav ni čar ske ra su to sti ne mo ra vi še da se pi ta „ka ko je mo gu će bi ti Per si ja nac” – to je ono pi ta nje ko jim je u svo joj „ne-za šti će no sti” op sed nu ta (za pad na) Evro pa (Lo ren so 2012: 47) ka da su sre će svo je dru ge

U ge o gra fi ji rav ni čar ske ra su to sti, ko ja je okru že na svo jim bli-skim dru gi ma, ono što do la zi iz uda lje ni jih ve li kih sve to va Is to ka i Za pa da, a pre ko Bal ka na i Mit te le u ro pe mo že da se sme sti – kroz igru otva ra nja i za tva ra nja (ni ka da do kra ja otva ra nja i ni ka da do kra ja za-tva ra nja) – kao ti ha sva ko dne vi ca su ži vo ta mno gih dru gih.

1 Na ovom me stu Skop flin go vo ri o iz la zu iz „ho mo ge ni za ci je so vjet skog ti pa”; me đu-tim, mo že se go vo ri ti o iz la zu iz ho mo ge ni za ci je bi lo kog et nič kog, kul tur nog ili po li-tič kog ti pa.


28

Li te ra tu ra:

Berk ho ut, S. J. (2005). The De cen tra li sa tion De ba te: Thin king abo ut Po-wer. In ter na ti o nal Re vi ew of Edu ca tion / In ter na ti o na le Ze itschrift für Er zi e hun-gswis sen schaft, 51 (4): 313–327.

Bra u del, F. (1992). Igra raz mje ne. Za greb: August Ce sa rec.Bro del, F. (2001a). Me di te ran i me di te ran ski svet u do ba Fi li pa II. Ulo ga sre di ne.

Be o grad: Ge o po e ti ka. Bro del, F. (2001b). Me di te ran i me di te ran ski svet u do ba Fi li pa II. Ko lek tiv na sud bi na i op šta kre ta nja. Be o grad: Ge o po e ti ka.

Fa ri ne li, F. (2012). Ge o gra fi ja: je dan uvod u mo de le sve ta. No vi Sad: Aka dem-ska knji ga.

Fu ko, M. (2005a). Pi ta nja Mi še lu Fu kou o ge o gra fi ji. U: Mi len ko vić, P. i Ma rin ko vić, D. (ur.). Mi šel Fu ko: 1926–1984–2004. No vi Sad: VSA.

Fu ko, M. (2005b). Dru ga me sta. U: Mi len ko vić, P. i Ma rin ko vić, D. (ur.). Mi šel Fu ko: 1926–1984–2004. No vi Sad: VSA.

Kiš, D. (2007). Ži vot, li te ra tu ra. Be o grad: Pro sve ta.Lo ren so, E. (2012). Raz o ča ra na Evro pa: pri lo zi za jed nu evrop sku mi to lo gi ju.

No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing.Ma rin ko vić, D. (2012). Re gi o nal ni dru gi. U: So ko lov ska, V. i Ma rin ko vić, D.

(ur.). Re gi o ni i re gi o na li za ci ja. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing.Ma tve je vić, P. (2007). Me di te ran ski bre vi jar. Za greb: VBZ.Mum ford, L. (1986). Mit o ma ši ni. Pen ta gon mo ći. Za greb: GZH.Ne u mann, I. B. (1999). Uses of the Ot her: ”The East” in Euro pean Iden tity For-

ma tion. Min ne a po lis: Uni ver sity of Min ne so ta Press.Noj man, I. B. (2011). Upo tre be dru gog: „Is tok” u for mi ra nju evrop skog iden ti-

te ta. Be o grad: Slu žbe ni gla snik.Ve ber, M. (2011). Pro te stant ska eti ka i duh ka pi ta li zma. No vi Sad: Me di ter-

ran Pu blis hing.Za ni ni, P. (2002). Zna če nja gra ni ce. Be o grad: Clio.Zi mel, G. (2008). Stra nac. U: Ma rin ko vić, D. (ur.). Ge org Zi mel: 1858–2008.

No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing.


29

Te o fil Pan čić

Čvar ko vljev san, ili: mo no kul tu ral ni mul ti kul tu ra li zam

Baš ne ka ko u da ni ma ka da na sta je ovaj tekst, u ne kim ško la ma u San dža ku đa ci bo šnjač ke na ci o nal no sti na ča so vi ma srp skog je zi ka de mon stra tiv no – ću te. Raz log? Tra že da po ha đa ju na sta vu na bo san-skom je zi ku. Slu čaj je za ni mljiv jer nam go vo ri po ne što va žno – a što se na če šće pre ćut ku je – o vr lo ku rent noj „mul ti kul tu ra li stič koj” dok-tri ni i nje nim kon se kven ca ma.

Iza đač kih po stu pa ka sto je ne ke po li tič ke par ti je, ver ske or ga-ni za ci je i deo „ci vil nog dru štva”, sve sa ne iz be žnim in te lek tu al nim gu ru i ma. For ma đač kog pro te sta je vr lo mir na, kul ti vi sa na, mo glo bi se re ći tren di i fen si: svo je vr sni pa siv ni ot por im pe ri jal nom za vo je va ču; re klo bi se da ni duh Ma hat me Gan di ja ne bi smeo da bu de ne za-do vo ljan. Sa dr žaj, pak, sa mog pro te sta ta ko đe je sa vr še no po li tič ki ko rek tan, ni je „na ci o na li stič ki”, ni je ni uvre dljiv ni ti se nji me tra ži da se ne ko me dru gom uki ne ne ko pra vo ne go se, na pro tiv, sa mo tra ži ono što „sva ko me pri rod no pri pa da”: pra vo na obra zo va nje na svom je zi ku.

U če mu je on da pro blem sa tim pro te stom? Sa mo u jed nom: ti đa ci već uve li ko uži va ju pra vo na na sta vu na svom ma ter njem je zi ku. Na i me, to pra vo bi im bi lo us kra će no ka da bi se na sta va od vi ja la na tur skom ili al ban skom, na en gle skom ili eston skom, no ka ko se na sta-va od vi ja „na srp skom”, to zna či da se od vi ja na nji ho vom ma ter njem je zi ku, sa mo pod ime nom ko je glav nom to ku bo šnjač ke po li tič ko-in-te lek tu al ne sce ne vi še ni je pri hva tlji vo.


30

Ka ko bi se, da kle, ovaj ne do sta tak mo gao ot klo ni ti ta ko da svi bu du sreć ni? Pa, ta ko da se na sta va prak tič no iden tič nog sa dr ža ja i ob li ka pre for mu li še u na sta vu na bo san skom je zi ku, jer je to u me đu-vre me nu po sta lo (u osno vi ni je ni va žno ka ko i za što) svo je vr snom po-li tič kom po tre bom. U re du, sva ki je zi ko slo vac sa tri gra ma pa me ti zna da su „srp ski” i „bo san ski” je zik (baš kao i „hr vat ski”i ”cr no gor ski”) za pra vo je dan te isti po li cen trič ni je zik no vo što kav ske osno vi ce, ka ko god ko na zi vao nje go ve va ri jan te, me đu sob no ina če uda lje ne ma nje ne go što je to ne mač ki je zik u Ne mač koj od ne mač kog je zi ka u Austri ji (o onom u Švaj car skoj da i ne go vo ri mo).

Dru gim re či ma, ne što što nam na pr vi po gled iz gle da kao ogrom na i fun da men tal na us kra će nost pra va na je zik za pra vo se svo di na pra vo na ime je zi ka. Hm, šta će mo s tim, s ob zi rom na go re na ve de nu je zič ku ta-ko re ći isto vet nost, tj. „jed ni nu”? Da li ime na je zi ka mo že da ima ono li ko ko li ko ima i je zi ka (kao što ime na lju di ima ono li ko ko li ko ima i lju di), ili ih mo že bi ti i vi še? I ka kve to po sle di ce u prak tič nom ži vo tu pod ra zu me va?

Pa do bro, mo žda to „objek tiv no” i ni je ta ko va žno, i mo žda ne ko-me iz gle da po ma lo ira ci o nal no, ali, na kra ju kra je va, za što ne bi i toj po tre bi za ime no va njem bi lo udo vo lje no? Na čel no, za i sta, za što da ne? U kon kret noj si tu a ci ji, ima sa mo je dan pro blem: tu se slo že nost te ren skog „mul ti kul ti” pro ble ma ne za vr ša va, ne go pra va „za ba va” tek po či nje. Ako bo šnjač ki đa ci tra že pra vo na na sta vu „na bo san-skom”, bu di te si gur ni da srp skim đa ci ma ne pa da na pa met da im se pri dru že u to me, ne go oni že le – po toj is toj dok tri ni „neo tu đi vog pra-va na je zik” – da po ha đa ju na sta vu „na srp skom”.

Da ne bu de za bu ne: đa ci Sr bi i đa ci Bo šnja ci se de u istim klu pa-ma i za jed no po ha đa ju na sta vu, što je sa vr še no ra ci o nal no i sa vr še-no pra ved no u isto vre me, jer iona ko go vo re i pi šu istim je zi kom (ma ka ko ga ko zvao), a u ta kvim se slu ča je vi ma bi lo gde u slo bod nom sve tu či ni isto ta ko. Me đu tim, ako se spro ve de – a te ško da se na kra ju ne će spro ve sti – mul ti kul ti na če lo „neo tu đi vog pra va na je zik i iden ti tet” čak i po ce nu če o nog su da ra sa zdra vom pa me ću i ele men-tar nim či nje ni ca ma, lo gič na po sle di ca to ga bi će for mi ra nje za seb nih bošnjačkih od no sno srp skih ode lje nja, u ko ji ma će sva ko uči ti „svo je”, na eks klu ziv no „svom” je zi ku. Bi će to, po pri ro di stva ri, ma le „fa bri ke na ci o na li zma” čak i ako to ni je ini ci jal na na me ra nji ho vih ini ci ja to ra. Ne ma ve ze, psov ke, pret nje i uvre de će im osta ti za jed nič ke, i mo ći će da ih upra žnja va ju jed ni na dru gi ma bi lo po hod ni ci ma i to a le ti ma za vre me od mo ra, bi lo po in ter net fo ru mi ma i dru štve nim mre ža ma...


31

Ni je li ova kva se gre ga ci ja ba zič no isto je zič ne de ce sve tla mul ti-kul tura li stič ka bu duć nost u ko ju se va lja po u zda ti? Na rav no da je ste, a ka ko ona iz gle da mo že mo već i sa da da se uve ri mo – re ci mo u Vu-ko va ru. Ta mo još od vre me na „mir ne re in te gra ci je” srp ska de ca po-ha đa ju na sta vu „na srp skom” a hr vat ska „na hr vat skom”, kao što je i što šta dru go u Vu ko va ru po de lje no na „srp sko” i „hr vat sko”. I, ko ji je is hod tog eks pe ri men ta, de ce ni ju i po ka sni je? Is hod gle da mo na svim ve sti ma, i od nje ga bri de uši.

Šta nam ovi pri me ri go vo re, a što bi mo glo bi ti pri me nji vo i pouč-no za Voj vo di nu? Za raz li ku od San dža ka ili Vu ko va ra, u Voj vo di ni ima mo stvar nu, a ne is kon stru i sa nu mul ti je zič nu si tu a ci ju, i to je ne-spor no – osim ta mo gde se po mo dar ski imi ti ra ve štač ko raz dva ja nje za jed nič kog no vo što kav skog je zi ka na za se ban „srp ski”, „hr vat ski”, „cr no gor ski”, i čak „bu nje vač ki” (za što ne i šo kač ki, lič ki, tor lač ki?). Re kao bih, me đu tim, da nam ne do sta je ne što dru go, i to vr lo fun da-men tal no... Ubr zo će mo vi de ti šta.

Moj dra gi pri ja telj, ve o ma ugled ni voj vo đan ski pi sac, če sto sa ne ko vr snim us hi će njem pi še o „mul ti kul tu ra li zmu”, sma tra ju ći da je to od lič na stvar ge ne ral no, i još od lič ni ja stvar za Voj vo di nu. On i ja po naj če šće o „jav nim stva ri ma” raz mi šlja mo vr lo srod no, ali kad do đe do mul ti kul tu ra li zma, tu uvek na sta ne te ška ras pra va... Raz-mi šlja ju ći ka ko do la zi do tog per pe tu i ra ju ćeg ne spo ra zu ma, do šao sam do za ključ ka da te melj no raz li či to de fini še mo mul ti kul tu ra li-zam: za nje ga, re kao bih, to je na pro sto si tu a ci ja ne sa mo „le ga-li zo va ne” ne go i za šti će ne mul ti et nič no sti i mul ti je zič no sti. Za to di žem obe ru ke. Me đu tim, naj bla že re če no, ni sam si gu ran da je to isto što i mul ti kul tu ra li zam. Ovo ni je pri li ka za de talj ni je ela bo ri ra-nje tog poj ma i nje go vih zna če nja, o to me uosta lom po sto ji već vr lo obim na li te ra tu ra. Ključ no je uze ti u ob zir sle de će: mul ti kul tu ra li-zam, bar u ovom de lu sve ta, i ni je si tu a ci ja ne go dok tri na. „Si tu a ci-ja” su mul ti lin gval nost i mul ti et nič nost, ali unu tar ba zič no jed ne te iste „kul tu re”, u ko joj se me ša ju bli ski sred njo e vrop ski i bal kan ski na no si. Osim ako ne na la zi mo ne ku po seb nu sre ću u to me da pro-vin ci jal no pre na du va va mo ži vo pi sne – i gle, na po la već iz u mr le ili na pro sto iz me ša ne – fol klor ne oso be no sti ovog ili onog et no sa i on-da od njih pra vi mo pom pe znu oka mi nu „mul ti kul tu ral ne” sre di ne? Mo že i to, ali je neo t klo nji vo sme šno, kao i uvek ka da pro vin ci ja lac glu mi „svet skog čo ve ka”, što je je dan od vi še ve kov nih lajt mo ti va po zo ri šnog hu mo ra.


32

Ka da se u „ve li kom sve tu” go vo ri o mul ti kul tu ral nim dru štvi ma, naj če šće se mi sli na ci vi li za cij ske su da re i me đu sob na ne ra zu me va nja sta ro se de la ca i do šlja ka pre sve ga na za pa du i se ve ru Evro pe ili Ame-ri ke; i za i sta, ka da ne ko do đe s dru gog kra ja sve ta u za nje ga sa svim no vo okru že nje, uisti nu bit no raz li či to od onog u ko jem se for mi rao, ni je baš ja ko neo bič no da se nje go ve na vi ke i shva ta nja ve o ma raz li-ku ju; to va lja ne ka ko uskla di ti ta ko da u dru štvu op sta ne at mos fe ra sno šlji vo sti, a da ni ko, je li, ne gu bi svoj „iden ti tet”. Mul ti kul tu ra li-stič ka dok tri na je je dan od na či na da se tom iza zo vu od go vo ri, po me-ni ne baš naj bo lji, jer u nje go voj osno vi pre o vla da va kul tu ral no-vred-no sni re la ti vi zam (du bo ko pro žet le vo-post mo der ni stič kim op se siv-nim stra hom od „im pe ri jal no” uni ver za li zu ju ćeg po ten ci ja la po stav ke jed na kih gra đan skih pra va i du žno sti za sve lju de, bez ob zi ra na nji hov kul tu ro lo ški bac kgro und) ko ji pre če sto le gi ti mi zu je sva ko vr sno na si lje i pot či nja va nje (re ci mo, de vo ja ka i že na) kao „le gi tim no kul tu ral no na sle đe”, kao „iden ti tet Dru gog ko ji tre ba po što va ti”.

Ni šta od to ga, bar ne u ozbilj noj me ri ko ja bi „pri rod no” stva ra-la re al ne pro ble me, u Voj vo di ni ne po sto ji. Nje no sta nov ni štvo je ste izra zi to „me ša no”, ali od ko jih se tačno sa sto ja ka sa sto ji ta me ša vi na? Od lju di be le ra se (i Ro ma, ko ji su odav no „sta ri” Evro plja ni, na ža lost i da lje so ci jal no de pri vi le go va ni, što je te ma za se be) ko ji u ogrom noj ve ći ni pri pa da ju ju de o hri šćan skom ci vi li za cij skom na sle đu; od lju di ko ji mo žda ne sla ve Bo žić ili Us krs baš istog da na, ali ta raz li ka je re al-no do sta jad na, tj. pro vin ci jal na ako je upo re di mo sa stvar nim, re al ne-po sle di ce-stva ra ju ćim raz li ka ma u „ve li kom sve tu” oko ko jih se vo di di ja log gle de (ne)svr sis hod no sti mlti kul tu ra listčke dok tri ne; od lju di ko ji ima ju slič ne i srod ne pre hram be ne i osta le na vi ke – ko je, uosta-lom, ra do i če sto „kra du” jed ni od dru gih i fu zi o ni šu u za no sni pa non-ski ču špajz – i slič ne ver ske ta bue, ili pak iz o sta nak istih. Ukrat ko, od lju di ko ji na raz li či tim je zi ci ma i sa raz li či tim na gla sci ma pri pa da ju ba zič no za jed nič koj kul tu ri sred njo i stoč ne Evro pe. Bi lo ko ji lon don ski kvart ne u po re di vo je kul tu ro lo ški ša re ni ji od ce le Voj vo di ne đu tu re, sve sa „kul tur no-umet nič kim dru štvi ma”, sta rim pre da nji ma ne pi sme nih nam ču kun ba ba i osta lim pr tlja gom...

Na kon cu, šta je po en ta ove pri če? Kao što vam za stvar nu mul-ti je zič nost tre ba vi še od jed nog je zi ka, pa je gro tesk no i na kon cu po-ten ci jal no štet no da je na si lu kon stru i še te ta mo gde to ga na pro sto ne ma (pri mer San dža ka, Bo sne, Sla vo ni je), ta ko vam za bi lo ka kav su vi sli raz go vor o „mul ti kul tu ral no sti” za po če tak tre ba vi še kul tu ra,


33

što u Voj vo di ni ne po sto ji u ne kom iole ozbilj nom smi slu, osim ako ne mi sli te da sva ki ma le ni bal kan sko-sred njo e vrop ski et nos ili su bet nos (mi kro re gi ja) ima ne ka vu za seb nu „kul tu ru” vred nu po seb nog tret-ma na. Ukrat ko, voj vo đan ski bi se mul ti kul tu ra li zam, ako bi smo se i da lje pra vi li da po sto ji, sveo na ve či te ras pra ve glav nog ar hi va to ra Čvar kov Đor đa i Tor bi ca Jo va Dra ga na, i ne bi bio ni šta mul ti kul tu ral-ni ji ni da im pri do da te ne kog La ci ku, Ja na ili Sti pa na da im ter ci ra ju.


35

Din ko Gru ho njić

Me di ji: in ter kul tu ral nost ili mul ti kul tu ral ni na ci o na li zam?

Po li ti ča ri u Voj vo di ni ve o ma če sto vo le da se „pra ve va žni” i da ka žu ka ko je ova po kra ji na „Evro pa u ma lom”, u ko joj je u zva nič noj upo tre bi čak šest je zi ka. I da je Skup šti na Voj vo di ne, na kon Evrop skog par la men ta, naj mno go je zič ni ji par la ment u Evro pi. Po kra ji na, na sta-vlja ju oni, ima i Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne, ko ja emi tu je pro gram na čak de set je zi ka, što je bez pre se da na u Evro pi, ka da su u pi ta nju re-gi o nal ni jav ni ser vi si to ga ka li bra... Ima i me di je na ma njin skim je zi-ci ma, či ja se tra di ci ja me ri de se tle ći ma pa i po lu ve ko vi ma. Voj vo di na je sa zda na od tri de se tak na ci ja ko je u njoj ži ve, uglav nom u skla du, ve le do ma ći po li ti ča ri. Voj vo di na je i ko lev ka to le ran ci je, ve li ka šan sa Sr bi je na pu tu ka Evrop skoj uni ji, po ru ču ju i evrop ski po li ti ča ri ko ji se raz u me ju u ov da šnje pri li ke. Naj če šća, pak, po li tič ka man tra je ona o 4M, od no sno o voj vo đan skoj: mul ti et nič no sti, mul ti kon fe si o nal no sti, mul ti kul tu ral no sti, mul ti je zič no sti. Mo gli bi smo to me do da ti i pe to „M” ko je u zna čaj noj me ri obe le ža va po kra ji nu u ko jom ži vi mo: mul ti-za vi čaj nost, od no sno tra di ci o nal na „vic ka sta” po de la na do đo še i sta-ro se de o ce u ovoj od vaj ka da imi grant skoj sre di ni.

Po li ti ča ri pri ča ju jed no a ve ći na me di ja i no vi na ra pri ča to isto, ver no re pro du ku je nji ho ve re či, bez ika kvog kri tič kog ot klo na, u lo-šem ma ni ru „iz jav nog” no vi nar stva. Po en ta ta kve vr ste „no vi nar stva” je ste upra vo iz jed na ča va nje me di ja sa me ga fo ni ma ima la ca mo ći, iz-jed na ča va nje me di ja sa re lik tom so ci ja li stič ke i jed no par tij ske pro-šlo sti – sa „sred stvi ma jav nog in for mi sa nja”. Ono mad, u do ba so-


36

ci ja li zma, no vi na ri, po go to vo oni iz in for ma tiv no-po li tič kih ru bri ka, bi li su po i sto ve ći va ni sa dru štve no-po li tič kim rad ni ci ma, sa ja snom mi si jom da pu bli ci ver no pre no se „za po ve sti” Par ti je. Da li su se, u da na šnjem vi še par tij skom a su štin ski par to krat skom, dru štve nom ure đe nju stva ri su štin ski pro me ni le? Dru gim re či ma, da li je ulo ga jed nog no vi na ra za i sta da se pre tvo ri u „dr ža ča mi kro fo na” či ji je za-da tak da, bez ika kve ko rek ci je, ver no pre no si ono što ima o ci mo ći iz-vo le re ći? I da ta ko – sle po i ver no – do pri no si or ve lov skoj stvar no sti, ko ja su štin ski ne po sto ji ili se uglav nom ne po du da ra sa stvar no šću ko ju pu bli ka ži vi?

Me di ji, da kle, ve o ma ret ko ima ju „hra bro sti” da po li ti ča ri ma po-sta ve vr lo jed no stav no pi ta nje: le po je to što Voj vo di na ima tih če ti ri ili pet „M” u svom iden ti te tu. To ni je spor no, da pa če. No, da li je to i do volj no? Jer po jam mul ti ku lu ra li zma pod ra zu me va plu ra li tet kul-tu ra na istom pro sto ru, ko je ži ve jed ne po red dru gih. On je, da kle, kvan ti ta tiv ni po jam, sta ti stič ki broj pri pad ni ka – re ci mo – raz li či tih et no sa ko ji ži ve u jed nom re gi o nu, dr ža vi itd. Mul ti kul tu ra li zam, sam po se bi, kao ni mul ti kon fe si o nal nost ili mul ti et nič nost, ne pod ra zu-me va kva li tet. Kao Bo sa nac po ro đe nju i od ra sta nju, znam o če mu pri čam. Dru gim re či ma, mul ti kul tu ra li zam/mul ti et nič nost/mul ti kon-fe si o nal nost ne sa mo da sa mi po se bi ne mo ra ju bi ti kva li tet, ne go su i po ten ci jal na opa snost, ako će mo pra vo. Uosta lom, po gle daj mo da-na šnju Bo snu i Her ce go vi nu: ona je i mul ti kul tu ral na, i mul ti et nič na, i mul ti kon fe si o nal na, ali je upra vo to iz vor nje nih pro ble ma. Ne će mo sa da ov de otva ra ti du blju ras pra vu o to me za što je u Bo sni baš ta ko ka ko je ste i ko li ko je to sta nje pro iz ve de no ili ni je. No, ono što Bo snu i Her ce go vi nu sva ka ko naj vi še ti šti je ste iz o sta nak in ter kul tu ra li zma, in ter et nič no sti, in ter kon fe si o nal no sti. Lju di jed no stav no ži ve jed ni po-red dru gih, a ne jed ni sa dru gi ma.

Dru gim re či ma, da li mi no vi na ri ika da po sta vlja mo te pro ble me pred se be, pu bli ku i pred po li ti ča re? Od no sno, da li smo sprem ni da re al no sa gle da mo stva ri, is tra ži mo ih i otvo ri mo de ba tu o to me ko li ko Voj vo di na za i sta je ste in ter kul tu ral na, in ter et nič ka, in ter kon fe si o nal-na, in ter je zič ka, pa – za što da ne i – in ter za vi čaj na? Ko li ko su i da li su ra to vi iz de ve de se tih go di na 20. ve ka osta vi li po sle di ce po su ži vot u Voj vo di ni? Da li se to le ran ci ja u ovoj po kra ji ni pre tvo ri la tek u svoj pu ki pre vod, ko ji zna či da tr pi mo jed ni dru ge, i to baš kad mo ra mo? Gde je ne stao je zik dru štve ne sre di ne ko ji se ma kar fa kul ta tiv no iz u-ča vao još od osnov ne ško le? Pa za što da ne po sta vi mo i te ža pi ta nja:


37

ko li ko je i sa ma voj vo đan ska mul ti kul tu ral nost ošte će na „ti him et-nič kim čis će njem” Hr va ta i Ma đa ra iz Voj vo di ne po čet kom po sled nje de ce ni je pro šlog ve ka? Ili raz li či tim vr sta ma uni šta va nja voj vo đan-ske pra vo slav ne ba šti ne, po put je din stve nog pra vo slav nog ba ro ka, ume sto ko jeg se na me će ra ško-vi zan tij ski stil u gra đe nju sve broj ni jih pra vo slav nih cr ka va? Ko li ko je Voj vo di na pak uru še na na ci o nal nim de mo graf skim po tre si ma ko ji su iza zva ni ra to vi ma? Ko li ka je et nič ka dis tan ca da nas u Voj vo di ni? Ka kvi i ko li ki su ta bui i da nas pri sut ni, ne sa mo ka da je u pi ta nju od nos pre ma po sled njim ju go slo ven skim ra to vi ma, već i pre ma Dru gom i Pr vom svet skom ra tu, pa i ra ni je, ot-ka ko Voj vo di na po sto ji ova kva ka kvu je zna mo? Ka ko se ose ća mo ako zna mo da oko nas još uvek ima ma sov nih grob ni ca iz Dru gog svet skog ra ta, da su u ne kim voj vo đan skim gra do vi ma de ve de se tih go di na bi li lo go ri za ne sr be? I ta ko da lje, i ta ko da lje. Od no sno, ho će li de mo ni pro šlo sti i ta bui za i sta ne sta ti ako se pra vi mo da ne po sto je i ako uni-so no po na vlja mo man tru o 4 ili 5 M? Ili će pro blem sa mo eska li ra ti? To je, na rav no, re to rič ko pi ta nje.

Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj tić, kao i mno gi dru gi po-kra jin ski zva nič ni ci, u vi še na vra ta su iz ja vlji va li da se u Voj vo di ni pri-me nju je za šti ta pra va na ci o nal nih ma nji na po stan dar di ma ko ji su ”vi ši od naj vi ših evrop skih”. To je ve ro vat no tač no. Iz Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne če sto po ru ču ju da je vi še je zič nost ve li ka šan sa za tu me-dij sku ku ću u Evro pi i u re gi o nu, čak to li ko da mo že po sta ti, pre ma re či ma pred sed ni ka po kra jin skog par la men ta Ištva na Pa sto ra, i jav ni ser vis Du nav skog re gi o na. I to je do bra ide ja.

Skup šti na Voj vo di ne je od lu kom od 2004. go di ne pre ne la osni-vač ka pra va nad štam pa nim me di ji ma na je zi ci ma et nič kih ma nji na na na ci o nal ne sa ve te na ci o nal nih ma nji na. Ta od lu ka po kra jin skog par la men ta po tvr đe na je i 2009. usvo je nim Za ko nom o sa ve ti ma na ci-o nal nih ma nji na. Pre ma tu ma če nju pred stav ni ka po kra jin skih i re pu-blič kih vla sti, ali i pred stav ni ka sa ve ta ma njin skih na ci o nal nih za jed-ni ca, či nje ni ca da sa ve ti mo gu da bu du osni va či me di ja na ma njin skim je zi ci ma pred sta vlja naj bo lju ga ran ci ju da će ti me di ji op sta ti. Ci ni ci bi re kli da ta či nje ni ca ujed no zna či i da sa ve ti mo gu do be sve sti da uti ču na ure đi vač ku po li ti ku tih me di ja (vi de ti slu čaj sme ne glav nog ured ni-ka li sta Magyar Szo Ča be Pres bur ge ra iz 2011. go di ne).

Za kon ska re gu la ti va, da kle, pre ma mi šlje nju pred stav ni ka vla sti i pred stav ni ka ma njin skih na ci o nal nih sa ve ta, pru ža ide al ne uslo ve za ga ran to va nje ste če nih pra va na ci o nal nih za jed ni ca na in for mi sa-


38

nje na ma ter njem je zi ku. Pre ma ne baš ažur nim po da ci ma, u Voj-vo di ni da nas po sto ji 114 ma njin skih me di ja i ma njin skih me dij skih pro iz vo da, na ukup no 11 je zi ka, bi lo da su u pi ta nju štam pa, ra dio ili te le vi zi ja.

Me dij ska eks pert ki nja Žu ža na Se ren češ, me đu tim, u jed noj ana-li zi oce ni la je da se u me di ji ma na je zi ci ma ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca već du že vre me uoča va trend za tva ra nja tih li sto va u et nič-ke okvi re, kao i ne do sta tak in ter kul tu ral no sti. Dru gim re či ma, ka ko je ob ja sni la, li sto vi na ma đar skom je zi ku tre ti ra ju pro ble ma ti ku ko ja se ti če voj vo đan skih Ma đa ra, li sto vi na slo vač kom pro ble ma ti ku Slo va-ka, i ta ko da lje. Slič na je si tu a ci ja, sma tra Žu ža na Se ren češ, i ka da su u pi ta nju pro gra mi na je zi ci ma ma nji na na Ra dio-te le vi zi ji Voj vo di ne. U svim tim pri me ri ma, ure đi vač ka po li ti ka po sta vlje na je ta ko da u sa dr ža ji ma tih me di ja ne mo že da se uoči zna čaj ni ja ko mu ni ka ci ja pre sve ga sa do ga đa nji ma u kor pu su dru gih ma njin skih na ci o nal nih za-jed ni ca, ali če sto i sa ve ćin skim na ro dom.

Vi še ana li ti ča ra me di ja u vi še na vra ta zbog to ga je kon sta to va lo da, kvan ti ta tiv no gle da ju ći, u voj vo đan skim me di ji ma po sto ji vi še je zič-nost. S dru ge stra ne, kon sta ta ci ja je da u kva li ta tiv nom i pro gram-skom smi slu, u me di ji ma ne po sto ji in ter kul tu ral nost. Od no sno, da na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni ži ve vi še jed ne po red dru gih ne go jed ne s dru gi ma. I da me di ji u pot pu no sti po dra ža va ju ta kav mo del, od no sno da či nje ni ca da ima re la tiv no mno go me di ja na ma njin skim je zi ci ma, ujed no ne zna či i da se na taj na čin uve ća va in ter kul tu ral-nost.

Ilu stru ju ći loš kva li tet pro gra ma na Dru gom ka na lu Ra dio-te le vi-zi je Voj vo di ne, knji žev nik La slo Ve gel je svo je vre me no re kao da gle-da ju ći taj pro gram, „ima te ose ćaj da ma nji ne u Voj vo di ni sa mo igra ju i pe va ju.” I Žu ža na Se ren češ je u ana li zi kri ti ko va la Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne, za ko ju je ka za la da udo vo lja va za kon skoj oba ve zi emi to-va nja pro gra ma na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na, na svom Dru gom pro gra mu, ali je oce ni la da je taj pro gram ve o ma ni skog kva li te ta.

Od onih ko ji du že pam te ču li smo ka ko je u Voj vo di ni, u ko joj je pre Pr vog svet skog ra ta ži ve la po tre ći na Ne ma ca, Ma đa ra i Sr ba, bi lo sa vr še no nor mal no da se, po red ma ter njeg, po zna je ba rem još je dan je zik. I po sle Dru gog svet skog ra ta učio se u voj vo đan skim ško la ma je zik dru štve ne sre di ne, od no sno je zik one na ci o nal ne ma nji ne ko ja je u od re đe noj op šti ni bi la naj za stu plje ni ja. U Voj vo di ni da nas sla bo da ima ta kvih po li glo ta, a je zik dru štve ne sre di ne uki nuo je re žim Slo bo-


39

da na Mi lo še vi ća. Ume sto to ga, sve je vi še sre di na u ko ji ma, na pri mer, mla di Ma đa ri ima ju svo je di sko te ke a mla di Sr bi svo je. Sve je vi še ge to i za ci je po na ci o nal nom klju ču, što je pre sve ga po sle di ca kr va vog ras pa da Ju go sla vi je ko ji je išao upra vo po et nič kom ša vu.

Zbog sve ga to ga, mo žda je u pra vu no vin ski pi sac Te o fil Pan čić ka da ka že da nam se na me će mo del mul ti kul tu ral nog na ci o na li zma, pre ma ko jem svi tre ba da ži vi mo u svo jim ma lim et no-re zer va ti ma, et no-par ko vi ma, kao ne koj vr sti pa ra lel nih ko smo sa ko ji se me đu sob-no ne do di ru ju a ka mo li pro ži ma ju. U ta kav mo del sa vr še no se ukla pa i ve ći na me di ja, či me ne mi nov no do pri no se uve ća nju et nič ke dis tan ce me đu na ci o nal nim za jed ni ca ma u po kra ji ni.

Biv ši voj vo đan ski se kre tar za in for ma ci je Mi lo rad Đu rić iz ja vio je još 2006. go di ne, po vo dom po kre ta nja no vin ske agen ci je na ru sin-skom je zi ku „Ru ten pres” (Rut hen press), ko ju je po kre nuo ne delj nik na ru sin skom je zi ku Ru ske slo vo, da bi bi lo do bro da ta agen ci ja emi tu-je i iz bor ve sti na srp skom je zi ku, ka ko bi se iz be gla „ge to i za ci ja” na-ci o nal nih ma nji na. „Po red mul ti kul tu ra li zma, Voj vo di ni je po tre ban i in ter kul tu ra li zam. Ra ni je su svi u Voj vo di ni go vo ri li vi še je zi ka i to se jed no stav no pod ra zu me va lo”, ka zao je ta da Đu rić, do da ju ći da bi tre-ba lo raz mi sli ti i o ti tlo va nju emi si ja na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na na Te le vi zi ji No vi Sad. „Po gle daj te sa mo sin drom špan skih se ri ja, ko je su vr lo gle da ne u Sr bi ji i za hva lju ju ći ko ji ma je do sta lju di na u či lo bar ma lo špan skog”, ka zao je ta da Đu rić.

Iz mo je no vi nar ske prak se mo gu po sve do či ti o ma lo ta kvih pri me-ra. Jed no vre me je je di ni dnev ni list na ma đar skom u Sr bi ji (i uop šte na ma njin skim je zi ci ma), Magyar Szo emi to vao iz bor ve sti i čla na ka na srp skom je zi ku. Me ni je to u zna čaj noj me ri po ma ga lo da osta nem u to ku sa de ša va nji ma u ma đar skoj na ci o nal noj za jed ni ci u Voj vo di ni. Pre no se ći iza bra ne član ke i na ser vis No vin ske agen ci je Be ta, za ko ju ra dim, ja sam prak tič no bes plat no re kla mi rao Magyar Szo. Da kle, lo-gič ki gle da ju ći, a i me re ći to spram po ve ća nja uti ca ja pa ti me i ti ra ža, to je mo glo sa mo da pri ja ured ni štvu i po slo vod stvu tog dnev ni ka na ma đar skom je zi ku, sem što je sva ka ko me ni zna či lo mno go. Ali, ova-kva prak sa pre vo đe nja ni je du go po tra ja la. Oprav da nje za ob u sta vlja-nje ta kve prak se bi la je na rav no – bes pa ri ca. Ne že lim bi ti pa ra no i čan, ali mo žda za pa ra no ju i ima me sta. Ili, ako ni šta dru go, bar za pi ta nje ko me ni je u in te re su da se zna šta se de ša va u ma đar skoj na ci o nal noj za jed ni ci? I da li za i sta mi sle da je to na čin da se pro tok in for ma ci ja za u sta vi, ra ču na ju ći na ne po zna va nje ma đar skog je zi ka?


40

Ne dav no sam dr žao in ter ak tiv nu ra di o ni cu sa ko le ga ma iz re-dak ci ja ne delj ni ka na ru sin skom je zi ku Ru ske slo vo i nji ho ve No vin ske agen ci je Rut hen press. Je dan od re zul ta ta te ra di o ni ce bio je ko le gi jal ni do go vor da mi pre ve du po ne ku in for ma ci ju i po ša lju, a ja da je pla si-ram na ser vis No vin ske agen ci je Be ta. Za sa da se ovaj „pro je kat” od vi-ja do bro i na ba zi do bre vo lje. Jer, ve ruj te, ne iz i sku je pre ve li ke na po re da pre ve de te ne ko li ko ve sti me seč no sa ru sin skog na srp ski je zik. Kad već ja ne go vo rim nije dan je zik, sem srp sko/hr vat sko/bo san sko/cr no-gor skog i en gle skog.

Isto ta ko, osim sve tlih pri me ra u lo kal nim li sto vi ma u Voj vo di ni, ret ki su slu ča je vi ka da se ti raž ni ji me di ji ko ji iz la ze na srp skom je zi ku od lu ču ju na „po du hvat” da pre ve du ne ko li ko stra ni ca na je zik na ci-o nal ne ma nji ne. List Blic imao je taj po ku šaj, ali se is po sta vi lo da je spe ci jal ni do da tak na ma đar skom je zi ku ko ji je iz la zio su bo tom po slu-žio sa mo dok je tra ja la pred iz bor na kam pa nja za op šte iz bo re 2012. go di ne. Po sle to ga, do da tak se „spon ta no” uga sio, iako je bio ve o ma kva li te tan pa je mo gao mir ne du še pa ri ra ti u do broj me ri pro vin ci ja-li zo va nom Magyar Szo-u. Po ga đa te, i za Blic je raz log bio – bes pa ri ca.

Slo ži će mo se, da kle, da ulo ga me di ja mo že bi ti ključ na u iz ve šta-va nju o na ci o nal nim za jed ni ci ma. Me di ji ne tre ba sa mo da obez be de pro stor gde će pre zen to va ti pri če o mul ti kul tu ral no sti i in ter kul tu ral-no sti, ne go i da sa mi edu ku ju i se be i pu bli ku o nji ma.

Ali, ima ju ći sve na pred re če no u vi du, a po zi va ju ći se i na auto ri-te te raz li či tih du bin skih is tra ži va nja u ovoj obla sti, na ža lost mo že mo kon sta to va ti da je voj vo đan ska in ter kul tu ral nost u du bo koj kri zi. Na pr vom me stu, ona je u kri zi zbog po sle di ca et nič kih rat nih su ko ba. Na dru gom me stu, ona je u kri zi zbog et nič ke kul tur ne fe u da li za ci je Voj vo di ne. To je kon cept ko ji, ume sto in ter kul tu ral no sti, nu di mul ti-kul tu ral ni na ci o na li zam.

Me di ji po dra ža va ju za te če no sta nje u me đu na ci o nal nim i me đu-kul tu ral nim od no si ma u po kra ji ni te ga po tom i pro du ku ju. U ta kvom sve tu, in ter kul tu ral ni sa dr ža ji, od no sno ko mu ni ka ci ja iz me đu raz li-či tih kul tu ra, sta vlje ni su u pot pu no dru gi plan. Sve je to po sle di ca či nje ni ce da je mi li tant ni na ci o na li zam iz de ve de se tih go di na pro šlog ve ka na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, pa ta ko i na pro sto ru Voj vo di ne, osta vio te ške po sle di ce i u me dij skoj sfe ri, i či nje ni ce da je na ci o na-li zam i da nas ve o ma ži va i do mi nant na, ma in stre am ide o lo gi ja. A po-zna ta je stvar da se na ci o na li sti oko sve ga la ko i br zo do go vo re, na ro-či to oko podele „ple na” i te ri to ri ja.


41

Ma da u svo je vr snoj ig no ran ci ji u po gle du in ter kul tu ral no sti pred nja če me di ji na ve ćin skom je zi ku, mo že se re ći da se i ma njin ski me di ji i eli te dr že kur sa da se za pra vo jav nost go to vo is klju či vo in for-mi še o de ša va nji ma unu tar sop stve ne na ci o nal ne za jed ni ce. Tu on da ni je reč o pro mo ci ji mul ti kul tu ral no sti, već o pro mo ci ji jed nog je di nog kul tur nog mo de la, ko ji ne po ka zu je ama baš ni ka kav in te res za kul-tur ne mo de le za jed ni ca po red ko jih ži vi.

Po treb no je, da kle, ohra bri ti pro ces po vrat ka in ter kul tu ra li zma u voj vo đan ske me di je, kao va žnog či ni o ca i po kre ta ča dru gih in ter kul tu-ral nih ko mu ni ka ci ja. Op šta je oce na, me đu tim, da no si o ci vla sti u po kra-ji ni, kao i pred stav ni ci sa ve ta ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca u jav nom dis kur su ve o ma ret ko upo tre blja va ju ter min „in ter kul tu ral nost”. Iz Vla-de Voj vo di ne ču li smo još pre pet go di na da je Ko mi tet re gi o na Evrop ske uni je kan di do vao Voj vo di nu za ti tu lu šam pi o na in ter kul tu ral nog di ja lo-ga, za jed no sa još tri re gi je iz Ita li je, Ve li ke Bri ta ni je i sa Mal te, jer su pre po zna ta za la ga nja Voj vo di ne da se na ci o nal nim za jed ni ca ma ko je ži-ve na ovom pro sto ru obez be de naj vi ši evrop ski stan dar di u ostva ri va nju nji ho vih ljud skih i ma njin skih pra va. Ni ka da na kon to ga ni je sa op šte no ka ko je Voj vo di na pro šla u tr ci za „šam pi o na in ter kul tu ral nog di ja lo ga”. Iako se po kra jin ske in sti tu ci je za kli nju u to da im je pro mo ci ja to le ran ci je na pr vom me stu, pa sa mim tim i in ter kul tu ra li zma, ve o ma su usa mlje ni pri me ri kon kur sa ko ji se ras pi su ju na te mu in ter kul tu ra li zma.

Ni je za ute hu, sva ka ko, ali ima i go rih pri me ra. No vi Sad, ta ko-zva na srp ska Ati na, u smi slu pro mo ci je in ter kul tu ral nih vred no sti pre-tvo rio se u pra vu prav ca tu ka ri ka tu ru. Po čev od „ći ri li za ci je” grad skih auto bu sa, sme ne di rek to ra Kul tur nog cen tra zbog to ga što je na ziv in sti tu ci je is ta kao na la ti ni ci, ras po de le sred sta va iz grad skog bu dže-ta na me nje nih me dij skim i kul tur nim pro jek ti ma, za bra ne umet nič kih iz lo žbi, ma ni fe sta ci ja vul gar nog šo vi ni zma na sva kom ko ra ku, sla vlje-nja pra vo slav nih grad skih sla va, sim fo ni je Bač ke epar hi je Srp ske pra-vo slav ne cr kve i grad skih vla sti... Ru ku na sr ce, ima i me di ja ko ji kri-tič ki pi šu i iz ve šta va ju o ovim po ra ža va ju ćim po ja va ma. Ali, ako će mo iskre no, vi še je onih ko ji to ne sa mo da ne kri ti ku ju već u naj bo ljem slu ča ju pre ćut ku ju, a uglav nom otvo re no po dr ža va ju.

Či ta va ova mo ja kri ti ka me di ja ima jed nu ve o ma ozbilj nu „fa lin-ku”. Na i me, ona po la zi od pret po stav ke da se no vi nar stvom ba ve oso-be ši ro kog op šteg obra zo va nja, ko je su uz to spe ci ja li zo va ne da iz ve-sta va ju o od re đe nim obla sti ma. Pa on da, eto, na per fi dan na čin oko lo po tu ra ju ku ka vič ja ja ja. Me đu tim, stva ri ne sto je baš ta ko.


42

U ve li koj ve ći ni slu ča je va, ra di se o pot pu no ba na li zo va nom iz ve-šta va nju, kroz na po čet ku tek sta po me nu to iz jav no no vi nar stvo ili pak kroz cr nu hro ni ku. Jer ako se du blje za gle da te u, na pri mer, iz ve šta va-nje me di ja na srp skom je zi ku o na ci o nal nim ma nji na ma, vi de će te da je reč o kla sič nom cr no hro ni čar skom ma ni ru: ma nji ne su vest uko li ko ima ne kih me đu na ci o nal nih in ci de na ta. A i ako već ne ma in ci de na ta, on da će mo ih iz mi sli ti ta ko što će mo u sva koj ka fan skoj tu či u sva-kom ćo šku Voj vo di ne bro ja ti na ci o nal na krv na zrn ca uče sni ci ma tu če. Po sta rom ta blo id nom prin ci pu: „Ne do zvo li mo či nje ni ca ma da nam upro pa ste pri ču”. Po tom će vas ube đi va ti da je upra vo cr na hro ni ka ono što „pro da je no vi ne”.

Do du še, osta će po ma lo za te če ni uko li ko ka že te da se sla že te sa tom ne pro ve re nom tvrd njom (jer ko je od njih „son di rao jav no mnje-nje” pa da zna ju šta to pu bli ku za ni ma?), ali uz to do da te i pi ta nje: A za što se ne ba vi te te ma ma ko je se ti ču rat nih zlo či na iz de ve de se tih go di na pro šlog ve ka? Jer za i sta je te ško za mi sli ti vi še ma te ri ja la za cr-nu hro ni ku, ima mo li u vi du 130.000 mr tvih i mi li o ne ra se lje nih i fi zič-ki i du šev no osa ka će nih na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. Kad već pu bli ka vo li to da či ta/gle da, eto im ono li ko ma te ri ja la u ar hi va ma Ha škog tri bu na la i do ma ćih i re gi o nal nih su do va za rat ne zlo či ne.

Ve le i da no vi ne pro da ju do bre, pro vo ka tiv ne iz ja ve po li ti ča ra i uop šte iz ja ve kao ta kve. Pa, te ško je za mi sli ti pro vo ka tiv ni je iz ja ve ne go što su sve do če nja žr ta va ko je su pre ži ve le rat ne zlo či ne i ne-po jam na stra da nja u ra to vi ma de ve de stih go di na. Tih iz ja va, kao ni sud ske rat ne hro ni ke, ne ma na stra ni ca ma na ših no vi na, ni ti na pro-gra mi ma na ših te le vi zi ja. Ume sto to ga, na de lu je pa ro la „za gle daj mo se u bu duć nost, pu sti mo pro šlost ne ka po či va u mi ru”.

Ta kvu pa ro lu dik ti ra ju ima o ci po li tič ke i eko nom ske mo ći, pre sve ga. Što je i za raz u me ti, jer pro ce si su o ča va nja s pro šlo šću ni ma lo ni su la ki, čak i da vam je pro šlost či sta a ka mo li ova ko pr lja va kao kod na ših taj kun sko-po li tič kih „se le bri ti ja”. I to je s nji ho ve stra ne pot pu-no ra zu mlji vo i oče ki va no. Ali, za što me di ji po dra ža va ju ta kvu sli ku stvar no sti? Pr vo, za to što i da nas po sto ji do vo ljan broj ured ni ka, no vi-na ra, vla sni ka me di ja, pred stav ni ka no vi nar skih udru že nja ko ji ima ju raz lo ga da se sti de svo je pro šlo sti ili da je ba rem gur nu pod te pih. Dru go, za to što ure đi vač ku po li ti ku me di ja kre i ra ju nji ho vi vla sni ci, ko ji su ve o ma če sto taj ku ni, do ma ći ili stra ni, u bli skoj i pre bli skoj ve zi sa do ma ćim po li ti ča ri ma. Tre će, za to što ne mo gu bo lje i za to što je ta ko naj lak še, ne zah te va mno go tru da i zna nja.


43

Zbog to ga ima mo me dij ski per pe tu um mo bi le po mo ću ko jeg se na sta vlja sa bes ko nač nim po na vlja njem stal no istih pred ra su da pre-ma dru gi ma ali i pre ma se bi sa mi ma. Pred ra su da i ne ga tiv nih ste-re o ti pa ko ji su pro iz ve de ni ka snih osam de se tih i rat nih de ve de se-tih go di na 20. ve ka, a ko ji su se ve o ma uspe šno odr ža li i do da na da na šnjeg, ula ze ći ne sa mo u po li tič ki, kul tur ni, već i u me dij ski i obra zov ni ma in stre am, uz ko ji od ra sta ju no ve ge ne ra ci je gra đa na ove dr ža ve. Te su ge ne ra ci je, me đu tim, odav no stu pi le na dru štve nu pa i na me dij sku sce nu, a da im u ško li ni ti kod ku će ni su baš če sto pri ča li ni o to le ran ci ji a ka mo li o in ter kul tu ral no sti. U ta kvom jed-nom, u sop stve ni pu pak za gle da nom, dru štvu te ško je pro mo vi sa ti ova kve ide je.

Me đu tim, me di ji, ko li ko god su uči ni li da uni šte za jed nič ki ži-vot, mo gu da do pri ne su po ve ća nju ste pe na to le ran ci je i do pri ne su da gra đa ni Voj vo di ne ne ži ve jed ni po red dru gih, već jed ni sa dru-gi ma. In ter kul tu ral na edu ka ci ja te ži to me da upo zna i pro me ni ste-re o ti pe i pred ra su de ko je ima ju o ra znim ma nji na ma; da do pri ne se upo zna va nju, po zi tiv nom ali i kri tič kom vred no va nju; da pod stak ne sta vo ve, po na ša nja i dru štve ne pro me ne ko je idu ka uki da nju dis-kri mi na ci je.

Ali, ka ko do seg nu ti do me di ja i pru ži ti im ta kav ni vo edu ka ci je? Da li to njih uop šte za ni ma i da li je mo gu će raz bi ti zid za tvo re nog dru štva ko ji se uz di že do u ne be sa? Ka kva je ulo ga me di ja u dru štvu? Ka kav je mo ral u me di ji ma i u dru štvu? Da li me di ji za i sta re flek tu ju sli ku dru štva ili je pak or ve li zu ju? Ko nač no, da li su na ši me di ji kom-pe tent ni da se no se sa atri bu ti ma kao što su „če tvr ti stub de mo kra ti-je”, „Watch dog”, „Ga te ke e pers”, i ta ko da lje, i ta ko da lje?

I tu pro blem kom pe ten ci je stu pa na sce nu u svoj svo joj go lo ti nji. Ne, ve ći na no vi na ra i ured ni ka na pro sto ni je kom pe tent na da se ba vi pi ta nji ma ko ja su par eks e lans od jav nog in te re sa, kao što su pi ta-nja to le ran ci je i in ter kul tu ra li zma u Voj vo di ni. Ne, ve ći na no vi na ra i ured ni ka na pro sto ni je sen zi bi li sa na za ta kve, „te ške te me”. Ne, ve ći-na no vi na ra i ured ni ka ni je spe ci ja li zo va na za iz ve šta va nje o dru go me i dru ga či jem. Da, ve ći na no vi na ra i ured ni ka je „za ra že na” cr no-be-lim pred ra su da ma o „na ši ma” i „nji ho vi ma”. Iako to ni je u skla du sa Ko dek som no vi na ra Sr bi je. Ali, ne, ve ći na no vi na ra ni je pro či ta la taj co de of et hics vla sti te pro fe si je. Sto ga je ne mo gu ća mi si ja od ne kom-pe te ntnih no vi na ra tra ži ti da se pre ko no ći „osve ste”. Baš kao što je ne mo gu će to isto tra ži ti i od do brog de la pro svet nih, obra zov nih, kul-


44

tur nih i inih in te lek tu al nih rad ni ka, či ji bi za da tak tre ba lo da bu de da ne gu ju kri tič ku svest i mi sao o dru štvu u ko jem ži ve, ume sto jef ti nog po di la že nja na ci o na li stič kom ma in stre a mu.

Dru gim re či ma, ni su me di ji ne ka kav izo lo va ni cen tar mo ći i ne-mo ći, ko ji pre ko no ći, sa mo sop stve nim an ga žma nom i uti ca jem, mo-že da iz me ni za tro va nu svest jed nog du bo ko za pu šte nog dru štva. Ne ma tu po mo ći bez si ner gi je broj nih dru štve nih fak to ra, po čev od po ro di ce, pre ko obra zo va nja i kul tu re, pa sve do eko no mi je i po li ti ke. A tu opet do la zi mo do pi ta nja da li po sto ji vo lja da se poč ne – po ste-pe no jer dru ga či je i ne mo že – ra di ti na pro me ni sve sti. Da li po sto ji vo lja da se pri zna da ži vi mo u dru štvu ras pad nu tih vred no sti i da tu ni ka kve 4 ili 5 M man tre ne će bi ti od po mo ći... Za sa da je od go vor vr lo ne dvo smi slen: ne po sto ji, osim na mar gi na ma dru štva!


45

Ne dim Sej di no vić

In ter kul tu ral nost, po li tič ke eli te i me dij ska re for ma

In for mi sa nje na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na jed na je od broj nih ne u ral gič nih ta ča ka me dij skog si ste ma Sr bi je i Voj vo di ne, a i na ovom po lju se ukr šta ju i su ko blja va ju raz li či te po li tič ke sil ni ce ko je sve do če o „ne do vr še noj dr ža vi” i ra zo re nom dru štvu. Sa jed ne stra ne, sa svim je oprav dan va paj pred stav ni ka na ci o nal nih za jed ni ca, kao i za go va ra-ča ma njin skih pra va, da dr ža va ima oba ve zu da obez be di me di je i me-dij ske sa dr ža je na ma njin skim je zi ci ma, te da oni ima ju va žnu ulo gu ne sa mo u in for mi sa nju ne go i u oču va nju iden ti te ta, kul tu re i je zi ka. Na rav no, reč je i o do stig nu tim pra vi ma i broj nim kon ven ci ja ma i po-ve lja ma ko je tre ti ra ju pra va ma nji na a ko je je Sr bi ja pot pi sa la, či me su po sta li deo nje nog prav nog si ste ma. Osim to ga, ma njin ski me di ji po se ban zna čaj ima ju u sre di ni ka kva je Sr bi ja, pa i Voj vo di na uz sve svo je spe ci fič no sti, u ko joj do mi ni ra na ci o na li stič ka po li ti ka ve ći ne i u ko joj se „glo ri fi ku ju one vred no sti, nor me i na če la ko ji se pri pi su ju pred stav ni ci ma ve ći ne”.1 Da kle, u kon tek stu me dij skog mejnstri ma u ko jem je sve pri sut na za tvo re nost i strah od Dru go ga i Dru ga či jeg.

Sa dru ge je me đu tim stra ne pot pu no ne ra zu mlji vo to što po je-di ne ma njin ske eli te, ko je kat kad uka zu ju na ne slo bo dar ski ve ćin-ski me dij ski dis kurs, us po sta vlja ju iste me ha ni zme kon tro le me di ja i me dij skih sa dr ža ja u svo joj za jed ni ci. Mno gi te o re ti ča ri i prak ti ča ri in ter kul tu ral no sti uka zu ju da auto no mi je ima ju bu duć nost i smi sao

1 An drea Rat ko vić, Mul ti kul tu ral nost i na ci o nal na po li ti ka, In ter kul tu ral nost, br. 05, str. 64.


46

sa mo ako otva ra ju no ve ho ri zon te slo bo de, a da bi va ju ra nji ve, i iz-nu tra i spo lja, uko li ko se za tva ra ju u se be i is ka zu ju auto ri tar nost i sla bo sti ko je iz nje ga pro is ti ču. Ne ra zu mlji vo je i to što se u me di ji ma ma nji na, na dru gom ni vou, po če sto pro pa gi ra ju iste one vred no sti ko je su do mi nan te ve ćin skih me di ja – ne ko mu ni ka tiv ni me dij ski sa-dr ža ji bez kri tič kih kom pe ten ci ja ko ji slu že ne kao ko rek tiv po li tič kih i dru štve nih pro ce sa već kao po lu ga za ostva ri va nje mo ći i umrt vlji-va nje al ter na ti ve. Ma njin ski me di ji na taj na čin po spe šu ju sa mo ge-to i za ci ju, spu ta va njem al ter na ti va po spe šu ju i – za bri nja va ju ći i iz-gle da ne za u sta vljiv – pro ces kru nje nja mul ti kul tu ral nog iden ti te ta Voj vo di ne.

Mo žda je pre že sto ko re ći da su se na ci o nal ne (na ci o na li stič ke) eli te Sr bi je uje di ni le u li kvi da ci ji al ter na ti ve za rad ne kon tro li sa ne vla sti, a mo žda i ni je. Is ku stvo uka zu je da uje di nje nje na ci o na li sta ni ka da ni je prin ci pi jel no već uvek lu kra tiv no, ni ka da ni je re še nje već od la ga nje re ša va nja pro ble ma, ce men ti ra nje ogrom nog re zer vo a ra na ci o nal nih fru stra ci ja ko ji u jed nom tre nut ku mo že da iz li je ne kon-tro li sa no na si lje.2

U ovom tek stu po ku ša ću da uka žem na mo gu ća za kon ska re še nja ko ja bi mo gla da una pre de me dij sku po nu du u Sr bi ji i Voj vo di ni, i na ve ćin skom i na ma njin skim je zi ci ma, a ko ja bi po spe ši la in ter kul tu-ral nost, pra vil no je de fi ni šu ći kao zna čaj nu dru štve nu vred nost i jav-ni in te res. Ta ko đe, uka za ću i na osnov ne pro ble me u funk ci o ni sa nju me di ja u Sr bi ji, na ro či to u Voj vo di ni, po seb no onih u jav noj svo ji ni i na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na, po ku ša va ju ći da dam od go vor na pi-ta nje za što oni da nas ni su u funk ci ji in ter kul tu ral no sti.

To kom du gog, tra u ma tič nog i još neokončanog pro ce sa iz ra de no ve me dij ske le gi sla ti ve, Ne za vi sno dru štvo no vi na ra Voj vo di ne, za-seb no ili u okvi ru Me dij ske ko a li ci je3, in si sti ra lo je, po seb no, na in ter-kul tu ral no sti u me di ji ma. U tre nut ku na sta ja nja ovog tek sta, mi još ne zna mo ka ko će iz gle da ti me dij ski za ko ni ko ji se na la ze pred usva ja-

2 Se ti mo se šta je svo je vre me no re kao Karl Kra us: „Ono što je u na ci o na li zmu to li ko an ti pa tič no i od vrat no ni je to li ko mr žnja pre ma dru goj na ci ji, ko li ko lju bav pre ma vla-sti toj. Jer, ko ji je smi sao jav nog ogla ša va nja lju ba vi pre ma svo joj na ci ji, ako ne dis kva li-fi ka ci ja onih ko ji u se bi ta kve ose ća je ne na la ze.”3 Me dij ska ko a li ci ja je ne for mal na ko a li ci ja no vi nar skih i me dij skih aso ci ja ci ja – Ne-za vi snog udru že nja no vi na ra Sr bi je (NUNS), Udru že nja no vi na ra Sr bi je (UNS), Ne za-vi snog dru štva no vi na ra Voj vo di ne (NDNV), Aso ci ja ci je ne za vi snih elek tron skih me di ja (ANEM) i Lo kal pre sa – či ji je cilj do no še nje no vog za kon skog okvi ra za funk ci o ni sa nje me di ja u Sr bi ji.


47

njem (Za kon o jav nom in for mi sa nju i me di ji ma, Za kon o elek tron skim me di ji ma i Za kon o jav nim ser vi si ma). Đa vo se kri je u de ta lji ma i još uvek je ne ja sno da li će po usva ja nju ovih za ko na u Na rod noj skup šti ni Sr bi je (po sle du gog ka šnje nja, oče ku je se da će za ko ni bi ti iz gla sa ni to kom pr ve po lo vi ne na red ne go di ne) do ći do „re se to va nja” ukup ne me dij ske sce ne, sma nje nja di rekt nog po li tič kog uti ca ja na ure đi vač ku po li ti ku me di ja, pa i onih ma njin skih, da li će se otvo ri ti no ve mo guć-nosti za sa mo o dr ži vost me di ja i kva li tet ne i pro fe si o nal ne me dij ske sa dr ža je, da li će dr ža va na pu sti ti me dij sku sfe ru, da li će in ter kul tu-ral nost u me di ji ma bi ti po spe še na, da li će, na kra ju, gra đa ni, ima ti ra zno vr sni je pro fe si o nal ne me dij ske sa dr ža je ne go sa da – ili će se de-si ti upra vo obr nu to. Ovaj tekst mo že da se shva ti i kao pri log ras pra vi o me dij skim re for ma ma, bez ob zi ra na či nje ni cu da su for mal ne jav ne ras pra ve o za kon skim na cr ti ma pri ve de ne kra ju.

Di jag no za i mo gu ća re še nja

Me di ji u Sr bi ji i Voj vo di ni na la ze se u du bo koj kri zi, i to ni je fra za već ne što što je vi dlji vo svim gra đa ni ma, sva ko dnev no. Me di ji su sred-stvo za ob ra čun po li tič kih eli ta i učvr šći va nje vla sti – to je, ta ko đe na dnev nom ni vou, la ko pro ver lji va či nje ni ca. Me di ji slu že za di se mi na-ci ju ste re o ti pa i ar ha ič nog po gle da na sa vre me ni svet, uz do mi na ci ju iz jav nog i ta blo id nog no vi nar stva i za bri nja va ju će od su stvo is tra ži-vač kog i pro fe si o nal nog sa dr ža ja.

Ali, za što je to ta ko? Ko ji su du bo ki uzro ci ovog sta nja? Za što me di ji u Sr bi ji de ce ni ja ma funk ci o ni šu kao alat ka ko jom se dru štvo ra za ra po svim ša vo vi ma? Bez uvi da u uzro ke, mi ne mo že mo da da mo ni va lja nu di jag no zu, a ka mo li da po nu di mo ne ka re še nja.

Sva ka ko da je tra gič no od su stvo su o ča va nja sa pro šlo šću u me-dij skom, ali i dru gim seg men ti ma dru štva, je dan od naj du bljih uzro ka. Na sle đe rat no hu škač kog i šo vi ni stič kog no vi nar stva je ži vo, bez ob zi-ra na for mal no ogra đi va nje vla da ju ćih po li tič kih struk tu ra od rat ne po li ti ke Slo bo da na Mi lo še vi ća, u či joj su vla sti uče stvo va li. Ta ži vost ne tre ba da ču di, jer su u ve li koj me ri upra vo kre a to ri ta kvog no vi nar-stva i da nas ak tiv ni, i to na vi so kim ured nič kim po lo ža ji ma. Te me lji Mi lo še vi će ve po li ti ke su ne dir nu ti i u kul tu ri i u me di ji ma, kao i dru-gde... Od lu ka stra nih do na to ra da po sle 2000. go di ne dra stič no sma-nje, ili čak uki nu fi nan si ra nje ne za vi snih me di ja, te da ih upu te u prav-cu tr ži šta i fa mo zne sa mo o dr ži vo sti, po ka za lo se od već op ti mi stič kim


48

po gle dom na mo guć nost unu tra šnje de mo kra ti za ci je na šeg dru štva, po go to vo u kon tek stu ne po sto ja nja re gu lar nog me dij skog tr ži šta.

Ka da go vo ri mo o ne re gu lar nom me dij skom tr ži štu, go vo ri mo o ne us kla đe no sti za ko na ko ji de fi ni šu me dij ski sek tor, ne po što va nju me dij skih za ko na do ne tih s po čet ka dve hi lja di tih, ne tran spa rent no-sti fi nan si ra nja me di ja od stra ne dr ža ve, po sto ja nju ne lo jal ne kon ku-ren ci je s ob zi rom na op sta ja nje mno gih me di ja u jav nom vla sni štvu, su prot no slo vu me dij skih za ko na... Ka da pak go vo ri mo o ne tran spa-rent no sti fi nan si ra nja, mi go vo ri mo o ra ši re noj ko rup ci ji u me dij skoj sfe ri, ko ju je is tra žio i jav no obe lo da nio Sa vet za bor bu pro tiv ko rup-ci je 2011. go di ne4.

Po red to ga, Sr bi ja ni ka da ni je iza šla na kraj sa „go mi la njem me-di ja” to kom de ve de se tih go di na („in fla ci ja me di ja” je bi la osmi šlje na dr žav na stra te gi ja sa ci ljem da se sma nji uti caj ne za vi snih me di ja). Tre nut no Sr bi ja ima naj vi še re gi stro va nih me di ja po gla vi sta nov ni ka u Evro pi, što ta ko đe sve do či o ha o su u me dij skoj sfe ri. Eko nom ska kri za je me di je po go di la čak i vi še ne go osta le pri vred ne i dru štve-ne de lat no sti, a no ve teh no lo gi je su ugro zi le tra di ci o nal ne me dij ske plat for me, po go to vo one me di je ko ji ni su sprem no do če ka li tzv. no vo me dij sko do ba. Po seb no su ugro že ni lo kal ni i re gi o nal ni me di ji, ko ji ne mo gu da se iz bo re sa be o grad skim, u jed nom iz ra zi to cen tra li stič-kom po li tič kom i dru štve nom si ste mu. Me di ji na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na se pri tom su o ča va ju sa, po di fol tu, sma nje nim bro jem po ten-ci jal nih ko ri sni ka, od no sno ku pa ca. Na kra ju, ne naj ma nje va žno, ra-zna is tra ži va nja uka zu ju da gra đa ni ni su sprem ni da iz dvo je no vac za kva li tet ne i pro fe si o nal ne me dij ske sa dr ža je.

U či ta voj toj mrač noj i pe si mi stič noj sli ci po sto ji je dan po da tak ko ji se mo že či ta ti dvo ja ko, a to je da dr ža va Sr bi ja na ra znim ni vo-i ma iz dva ja zna čaj na sred stva za me di je. Po ne pot pu nim po da ci ma iz 2011. go di ne, u pi ta nju je iz nos od naj ma nje 25 mi li o na evra, ko ji na raz li či te na či ne od la zi u me dij sku sfe ru. Pro ce nju je se me đu tim da je taj iz nos zna čaj no ve ći, jer dr ža va ne ma je din stve nu evi den ci ju utro še nih sred sta va. Za što ka žem da se ovo mo že dvo ja ko tu ma či ti? Po zi tiv no je to što u dr ža vi po sto je sred stva za me di je i me dij ske sa dr-ža je, a ne ga tiv no je to što su se ta sred stva do de lji va la na na čin ko ji ne obez be đu je uve ća nje kva li te ta me dij skog sa dr ža ja, ne ma efi ka snog

4 Iz ve štaj o pri ti sci ma i kon tro li me di ja u Sr bi ji, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, 19. sep tem bar 2011. go di ne.


49

pra će nja re a li za ci je po mo ći i nje nih efe ka ta, a po go to vo ni su ja sni kri te ri ju mi na osnovu kojih se taj no vac do de lju je. Tre ba re ći i to da je ve ći deo ovih no va ca usme ren me di ji ma u jav nom vla sni štvu.5

Me dij ska stra te gi ja (skra će ni na ziv za Stra te gi ju raz vo ja si ste ma jav nog in for mi sa nja u Re pu bli ci Sr bi ji do 2016. go di ne, usvo je nu u sep tem bru 2011. go di ne na te le fon skoj sed ni ci Vla de Sr bi je), u či joj su tra u ma tič no du goj iz ra di uče stvo va li i pred stav ni ci no vi nar skih i me dij skih udru že nja, pred vi de la je „ko per ni kan ski obrt” u fi nan si ra-nju me dij skog sek to ra u Sr bi ji, ko ji bi mo gao zna čaj no da una pre di kva li tet me di ja i me dij skih sa dr ža ja. Ra di se o to me da se vi še ne fi-nan si ra ju me di ji ne go me dij ski sa dr ža ji, pre ci zni je re če no da se, uz po moć ne za vi snih ko mi si ja, fi nan si ra jav ni in te res u me dij skoj sfe ri, ko ji je ovim stra te škim do ku men tom de fi ni san. Me dij ska stra te gi ja pred vi đa i iz la zak dr ža ve iz me di ja, od no sno vla snič ku tran for ma ci ju me di ja u jav nom vla sni štvu. U to se jav ni ser vi si na rav no ne ra ču na ju.6

Me dij ska ko a li ci ja se to kom jav ne ras pra ve za la ga la i za osni va-nje me dij skih fon do va na ni vou Sr bi je i Voj vo di ne, ko jom bi upra vlja li eks per ti, a ko ji bi imao tri bu džet ske li ni je: jed nu op štu, ko ja bi se od no si la za fi nan si ra nje me dij skih sa dr ža ja od jav nog in te re sa, jed-nu ko ja bi po ma ga la iz ra du me dij skih sa dr ža ja na je zi ci ma na ci o nal-nih ma nji na, i jed nu ko ja bi do dat no osna ži la ra zno li kost me dij skih sa dr ža ja, od no sno bi la po sve će na ak tiv no sti ma or ga ni za ci ja ci vil nog dru štva, za šti ti ne pri vi le go va nih gru pa i ma nji na i, što je ja ko va žno – pro mo ci ji in ter kul tu ral no sti. Na ža lost, pred log o me dij skim fon do-vi ma na i šao je na oštro pro ti vlje nje dr ža ve, ali se mo ra re ći da i ne ke čla ni ce Me dij ske ko a li ci je ni su bi li za do volj ne ovim re še nji ma ma da su ih na čel no po dr ža le.

5 Stra te gi ja raz vo ja si ste ma jav nog in for mi sa nja u Re pu bli ci Sr bi ji do 2016. go di ne, Sl. gla snik RS, br. 75/2011.6 Jav ni ser vi si Sr bi je i Voj vo di ne ni su pred met ove ana li ze. Tre ba me đu tim na gla si ti da, ka da se go vo ri o pro gra mu na ma njin skim je zi ci ma, Ra dio-te le vi zi ja Sr bi je prak tič-no ne ma ta kav pro gram, što je pro tiv za ko ni to. Sa dru ge stra ne, Ra dio-te le vi zi ja Voj vo-di ne emi tu je pro gram na de set je zi ka na ci o nal nih ma nji na. Na ma njin ske re dak ci je u ovoj me dij skoj ku ći mo gu se, bar de li mič no, pri me ni ti mno gi za ključ ci iz ve de ni u ovom tek stu ka da se ra di o ma njin skom in for mi sa nju. Tre ba na gla si ti da već du go po sto ji na pe tost iz me đu iz me đu na ci o nal nih sa ve ta i ured ni ka na RTV-u zbog ko li či ne uti ca ja ovih in sti tu cija na ure đi vač ku po li ti ku ma njin skih pro gra ma. Dok na ci o nal ni sa ve ti tvr-de da su one mo gu će ni da ostva re onaj uti caj ko ji im za kon omo gu ća va, do tle za po sle ni na RTV-u tvr de su prot no. Pro gram na ve ćin skom je zi ku je u pro te klih par go di na una-pre đen i u prav cu in ter kul tu ral no sti, ali ne do volj no.


50

Jav ni in te res u Na cr tu Za ko na o jav nom in for mi sa nju i me di ji ma7 do sta je ši ro ko i, u prin ci pu, za do vo lja va ju će de fi ni san. U nje mu se spo mi nje in for mi sa nje na ci o nal nih i dru gih ma nji na i ne pri vi le go va-nih gru pa, uva ža va ju se ljud ska pra va, pod sti če me dij ska pi sme nost... Mo že se re ći da se u nji ma na zi ru i ele men ti in ter kul tu ral no sti, ali ne do volj no ja sno. To kom jav ne ras pra ve Ne za vi sno dru štvo no vi na-ra Voj vo di ne je u ne ko li ko na vra ta zah te va lo da se kao jav ni in te res de fi ni še i „me đu et nič ka ko mu ni ka ci ja” i „una pre đi va nje in ter kul tu-ral no sti u dru štvu”. Ma da su ne ki na ši dru gi pred lo zi usvo je ni, ovi ve-ro vat no ni su bi li do volj no ra zu mlji vi za one ko ji su po sle jav ne ras pra-ve tu ma či li i vred no va li amand ma ne, pa su jed no stav no iz o sta vlje ni. In ter kul tu ral nost je još uvek stra na reč u Sr bi ji.8 Ne za vi sno dru štvo no vi na ra Voj vo di ne me đu tim od de fi ni sa nja in ter kul tu ral no sti kao jav nog in te re sa ni je od u sta lo.

Me di ji u jav nom vla sni štvu i me di ji ma nji na

Po je di na is tra ži va nja me di ja po ku ša la su da ocr ta ju ka ko oni funk ci o ni šu u sve tlu oče ki va nja vla sni ka/eli ta/osni va ča, gra đa na i sa-mih no vi na ra. Jav na pred u ze ća i me di ji na ci o nal nih sa ve ta for me su kroz ko je je Sr bi ja po ku ša la da re ši pi ta nje ma njin skog in for mi sa nja. Ta ko je, re ci mo, 2007. go di ne ob u sta vlje na vla snič ka tran sfor ma ci ja me di ja u Sr bi ji pod iz li kom da ona mo že da ugro zi ma njin sko in for mi-sa nje. Ja sno je me đu tim da je u pi ta nju bio sa mo iz go vor, jer je za hva-lju ju ći ovom po te zu za u sta vlje na pri va ti za ci ja i onih me di ja ko ji ni su ima la ma njin ski pro gram, ili onih ko ji su ga pre ko no ći uvo di li.

Pri pad ni ci ma njin skih za jed ni ca bi, lo gič no, od ma njin skih me-di ja oče ki va li pro fe si o nal no in for mi sa nje, pro stor za jav nu de ba tu

7 Na crt za ko na o jav nom in for mi sa nju i me di ji ma, Član 15.8 Kao ne ko ko je, ot po čet ka, kao pred stav nik Ne za vi snog dru štva no vi na ra Voj vo di ne, uče stvo vao u du go go di šnjem pro ce su jav nog za go va ra nja me dij skih re for mi, sa ra đu-ju ći sa mno gim tzv. stej khol de ri ma, mo gu sa pri lič nom si gur no šću da tvr dim da za bri-nja va ju će vi sok pro ce nat me dij skih i kul tur nih po sle ni ka u Be o gra du – čak i oni ko ji se tru de da raz u me ju po lo žaj i pro ble me pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na i, uop šte, ne pri vi le go va nih gru pa – na ža lost ne raz u me ni ti zna če nje poj ma in ter kul tu ral nost, ni ti nje gov dru štve ni zna čaj. To se, na ža lost, od no si i na po je di ne pred stav ni ke me đu na-rod nih or ga ni za ci ja. Bez ob zi ra na to što in ter kul tu ral nost ni je do mi nan tan prin cip na voj vo đan skoj dru štve noj sce ni, re al no bi bi lo pret po sta vi ti da bi se pi ta nje le gi sla tiv ne po dr ške in ter kul tu ral no sti u me di ji ma u Voj vo di ni bi lo lak še re ši ti da ona ima zna čaj ni-je nad le žno sti u ovoj sfe ri. Ali, to je već ras pra va ti pa „šta bi bi lo kad bi bi lo”, pa će mo se sa da za u sta vi ti u ela bo ri ra nju.


51

o bit nim pi ta nji ma za za jed ni cu, ko rek tiv jav nog mnje nja i sred stvo za oču va nje iden ti te ta, je zi ka, kul tu re i tra di ci je. Su bli mi sa na is-tra ži va nja, me đu tim, ka zu ju da pri pad ni ci ma njin skih eli ta, da kle oni ko ji do no se od lu ke i ma nje-vi še od re đu ju ure đi vač ku po li ti ku, u me di ji ma pre sve ga pre po zna ju sred stva za vla sti tu pro mo ci ju, ali i oču va nje iden ti te ta, je zi ka i kul tu re. Na rav no, nji ma su po seb no va-žna „rad na me sta” ko ja do la ze sa ovim me di ji ma. Če sto se, na i me, pra va na ci o nal nih ma nji na po i sto ve ću ju sa pra vom na za po sle nje u dr žav noj slu žbi! I na kra ju, šta no vi na ri oče ku ju od ma njin skih me di ja? Na ža lost, oni oče ku ju sa mo si gur na rad na me sta, od no sno si gu ran po sao.

Ovaj mo del oče ki va nja ma nje-vi še je isti i ka da se go vo ri o dru-gim me di ji ma ko ji funk ci o ni šu u jav nom vla sni štvu. Osni va či, od no sno vlast od tih me di ja oče ku je ne kri tič nost, pro mo ci ju i „rad na me sta” na ko je će za po sli ti svo je „ka dro ve”. Sko ro da je pra vi lo da u me di ji ma u jav nom vla sni štvu po pra vi lu po sto ji vi šak za po sle nih i ma njak no vi-na ra, za bri nu tih za svo ju eg zi sten ci ju u kon tek stu de pri mi ra ju će eko-nom ske kri ze i ve li ke ne za po sle no sti.

Ka ko se iz bo ri ti za pro fe si o nal no no vi nar stvo u tom slu ča ju? Te ško, čak ne mo gu će. Iz me đu si gur nog za po sle nja i pro fe si o nal nog no vi nar stva no vi na ri bi ra ju ovo pr vo. Pred stav ni ci eli ta ne će do bro-volj no od u sta ti od uti ca ja na ure đi vač ku po li ti ku, a gra đa ni ni su ni bit ni, jer ovi me di ji ne funk ci o ni šu na tr ži štu. Za klju čak je jed no sta-van: me di ji kao jav na pred u ze ća ne mo gu da vr še ulo gu ko ju bi me di ji u jed nom dru štu/sre di ni mo ra li da ima ju.

Da ni na ci o nal ni sa ve ti ni su do bri „vla sni ci” me di ja, po ka zu je sme na Ča be Pres bur ge ra sa me sta glav nog i od go vor nog ured ni ka dnev ni ka Ma đar so. On je 2011. go di ne sme njen jer nje gov list ni je „do volj no iz ve šta vao sa kon fe ren ci ja za no vi na re Sa ve za voj vo đan-skih Ma đa ra”. Ko ji me sec ka sni je, sme njen je i di rek tor RTV Pa non Ru dolf Mi hok. Su o sni vač i ovog me di ja je Na ci o nal ni sa vet ma đar ske za jed ni ce, a raz lo zi za sme nu u osno vi su bi li slič ni kao u slu ča ju sme-ne Pres bur ge ra.

Ne za vi sno dru štvo no vi na ra Voj vo di ne je ta da ape lo va lo na do-no si o ce Me dij ske stra te gi je da „na ro či tu pa žnju obra te na ulo gu na-ci o nal nih sa ve ta na ci o nal nih ma nji na u me di ji ma či ji su osni va či i da se stra te gi jom pred vi de i iz me ne Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti-ma na ci o nal nih ma nji na, ka ko bi se ogra ni či la sa mo vo lja na ci o nal-nih sa ve ta u do no še nju od lu ka u me di ji ma či ji su osni va či”. Jav no sti


52

se obra ti la i gru pa ne za vi snih ma đar skih in te lek tu a la ca9 ko ji su, u pe ri o du pre usva ja nja Me dij ske stra te gi je upo zo ri li da „do ga đa ji na me dij skoj sce ni, na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na, uka zu ju na to da na ci o nal ni sa ve ti dr že mo no pol nad ma njin skim me di ji ma i da oni u ve li kom bro ju slu ča je va pred sta vlja ju tek gla si lo ma njin skih po li tič-kih par ti ja ili eli ta”.

Od lu ka Skup šti ne AP Voj vo di ne iz 2004. go di ne da osni vač ka pra va nad li sto vi ma na je zi ci ma ma nji na pre ba ce na na ci o nal ne sa-ve te po ka za la se do bra za op sta nak ovih me di ja, ali je isto vre me no po ka za la mno go broj ne sla bo sti u sfe ri me dij skih slo bo da. Na ci o nal ni sa ve ti su za ko nom do bi li ve li ka ovla šće nja u me di ji ma ko ji ma upra-vlja ju, a ure đi vač ka auto no mi ja tih re dak ci ja ni ka ko ni je za šti će na i obez be đe na, od no sno ga ran to va na. To kom me dij ske re for me, Me-dij ska ko a li ci ja je zah te va la da se pro na đu me ha ni zmi ko ji ma će se obez be di ti ne za vi snost ure đi vač ke po li ti ke ovih me di ja, pred la žu ći da te lo ko je upra vlja fon da ci ja ma i usta no va ma ko ji su iz da va či me di ja, a ko je osni va ju na ci o nal ni sa ve ti, ima ju tri par tit ne uprav ne od bo re. Da kle, uprav ni od bo ri bi tre ba lo da bu du sa sta vlje ni od pred stav ni ka na ci o nal nih sa ve ta, ali i od pred stav ni ka re dak ci je i pred stav ni ka gra-đan skog dru štva. Na rav no da ovaj me ha ni zam mo že da se „iz vr da”, ali ipak obez be đu je pro ce du ral ni ot por sa mo vo lji. U na cr tu za ko na me đu tim ovo re še nje je sve de no na je dan stav iz čla na 16. u ko jem se ka zu je da „dve tre ći ne čla no va uprav nog od bo ra usta no ve, od no sno fon da ci je” (mi sli se i na me di je na je zi ci ma ma nji na) či ne ne za vi sni čla no vi.

Što se ti če me di ja-jav nih pred u ze ća ko ji ima ju pro gram (i) na ma njin skim je zi ci ma, pred vi đe na je nji ho va vla snič ka tran sfor ma ci ja ko ju će pra ti ti oba ve za dr ža ve na svim ni vo i ma da su fi nan si ra jav ni in te res u sfe ri me di ja, me đu ko ji ma se na zna čaj nom me stu na la zi in-for mi sa nje na je zi ci ma ma nji na. Ovo re še nje mo že bi ti pro ble ma tič no uko li ko se dr ža va, opet na svim ni vo i ma – po seb no lo kal ne sa mo u pra-ve – ne oba ve že da i da lje zna čaj na sred stva opre de lju je za in for mi sa-nje uop šte i na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na po seb no.

9 Pot pi sni ci pi sma su advo kat An tal Bo zo ki (Mgr. Bozóki An tal), uni ver zi tet ski pro-fe sor u pen zi ji La slo Ge rold (Dr. Ge rold László), Eva Har kai Vaš (Dr. Har kai Vass Éva), ta ko đe uni ver zi tet ski pro fe sor, po tom pu bli ci sta Be la J. Ga rai (J. Ga rai Béla), pro fe sor Al par Lo šonc (Dr. Lo soncz Alpár), po li tič ki ko men ta tor De že Ereg (Öreg Dez ső), no vi-na ri Ča ba Pres bur ger (Pres sbur ger Csa ba) i Žu ža na Se ren češ (Sze rencsés Zsuz san na), te kni žev nik La slo Ve gel (Végel László).


53

Po no vi mo, me đu tim, da ove za kon ske od red be i nji ho va tu ma-če nja tre ba uze ti sa re zer vom jer su mo gu će zna čaj ni je pro me ne. Na kra ju, oni tek tre ba da uđu u skup štin sku pro ce du ru, gde su mo gu ći ra zni uti ca ji. A naj ja či uti caj, ka da se go vo ri o me di ji ma na je zi ci-ma ma nji na, mo guć je kao re zul tat pre go vo ra iz me đu pred stav ni ka vla da ju će po li tič ke gar ni tu re u Be o gra du i pred stav ni ka ma njin skih eli ta. Pod se ti ti tre ba da su, re ci mo, pred stav ni ci ne kih bo šnjač kih par ti ja deo vla da ju će ve ći ne u Re pu bli ci, a da su pri met no po bolj ša ni od no si iz me đu pred stav ni ka Sa ve za voj vo đan skih Ma đa ra i Srp ske na pred ne stran ke, što mo že re zul ti ra ti aran žma ni ma ko je će ima ti re per ku si je i na me dij ske za ko ne. Na kra ju, još uvek ni je ja sno u ko-joj će me ri in for mi sa nje na je zi ci ma na ci o nal nih ma nji na bi ti od re-đi va no za ko ni ma ko ji de fi ni šu pra va na ci o nal nih ma nji na, a ko li ko me dij skim.

O če mu go vo ri mo ka da go vo ri mo o in ter kul tu ral no sti u me di ji ma

A za što je sve ovo bit no ka da go vo ri mo o in ter kul tu ral no sti u me di ji ma? Za što su za in ter kul tu ral nost bit ni pro fe si o nal ni me di ji, ko li ko-to li ko ne za vi sni od po li tič kog uti ca ja? Za što je bit no pre po-zna va nje jav nog in te re sa u me dij skoj sfe ri?

Ja sno je da sâm rast pro fe si o nal nog ni voa i di na mi ke u ma njin-skim me di ji ma do pri no si in ter kul tu ral no sti, po ve ća va ju ći ni vo kri tič-kih kom pe ten ci ja i po di žu ći ko mu ni ka tiv nu moć tih me di ja. Ot klon od di rekt nog po li tič kog uti ca ja omo gu ća va da se iz ve šta va u skla du sa pro fe si o nal nim nor ma ma i etič kim stan dar di ma, a ne re ci mo „u ma-đar skom du hu” (ta ko sto ji u me dij skoj stra te gi ji Na ci o nal nog sa ve ta ma đar ske na ci o nal ne za jed ni ce), da se pre ska ču gra ni ce za da tih okvi-ra, gra ni ce ge ta. Re for me bi omo gu ći le i ve ću po kre tlji vost sa dr ža ja na ma njin skim je zi ci ma. Ma njin ski po li ti ča ri re ci mo ša lju jed nu vr stu po ru ke kroz ma njin ske, a dru gu kroz ve ćin ske me di je. Sve do ci smo da po je di ne pre ve de ne iz ja ve tih po li ti ča ra da te ma njin skim me di ji ma iza zo vu ve li ku pa žnju ši re jav no sti, jer od u da ra ju od ve ćin skog ho ri-zon ta oče ki va nja. In ter kul tu ral nost je, po de fi ni ci ji, di na mi čan po jam i on ra ču na na raz me nu, na raz vi ja nje od no sa, na skup di na mič kih to ko va, ko je bi ozbilj na re for ma me dij skog za ko no dav stva i na pu šta-nje kon cep ta me di ja kao „dr žav nog po sla” – omo gu ći la. Na rav no, to se ne mo že pre ko no ći de si ti, ali i put od hi lja du mi lja po či nje pr vim ko ra kom.


54

In ter kul tu ral nost se ne sme ogra ni či ti sa mo na po što va nje raz-li či tog, na to le ran ci ju, već ono ra ču na na raz voj ove raz li či to sti i na uza jam nu otvo re nost, a me di ji bi po de fi ni ci ji tre ba lo da bu du me sto za nji ho vu ko mu ni ka ci ju. Ne ra di se tu sa mo o sim pa ti ji i em pa ti ji, već i o po tre bi da kroz upo zna va nje dru go ga upo zna mo sa mi se be. Da kle, in ter kul tu ra li zam zna či shva ti ti Dru gog i bi ti u in ter ak tiv nom od no su s njim, a gde bi to tre ba lo pr vo bit no ostva ri ti ne go u sa mim me di ji ma. Pri tom shva ti ti ne zna či aku mu li ra ti in for ma ci je, go vo ri ti o dru gi ma, već go vo ri ti s dru gi ma, slu ša ti i od go va ra ti. E to je ne što što hro nič no ne do sta je na šim me di ji ma, pre sve ga ve ćin skim, a po-tom i ma njin skim. I opet pi ta nje: ko je je po god ni je me sto od me di ja za tu vr stu ko mu ni ka ci je? I šta je to ako ne jav ni in te res?

Ov de se na rav no ne otva ra sa mo pi ta nje od no sa ve ći na-ma nji-na, već i ma nji na-ma nji na, ko je je ja ko va žno s ob zi rom na či nje ni cu da je sa vre me no dru štvo – dru štvo ma nji na. Raz voj kri tič kih kom-pe ten ci ja i in ter kul tu ral no sti u me di ji ma omo gu ća va i po bolj ša nje in ter ak ci je ma nji na sa dru gim ma nji na ma i mar gi na li zo va nim gru-pa ma, što se ta ko đe u is tra ži va nju ma njin skih me dij skih sa dr ža ja ka-rak te ri še kao ne do sta ju ći fak tor. A to se ta ko đe mo že pod ve sti pod jav ni in te res.

Kao što bi ve ćin ski me di ji mo ra li stva ra ti pro stor za ma nji ne, ta ko i ma njin ski me di ji mo ra ju ima ti ak ti van od nos pre ma svim pi-ta nji ma ko ja se ti ču „ši re za jed ni ce”. Ma njin ski me di ji ne sa mo da ima ju pra vo već i oba ve zu pre ma svo jim či ta o ci ma, slu ša o ci ma i gle-da o ci ma da se od re đu ju pre ma „ve ćin skim pi ta nji ma”, jer ona di-rekt no uti ču na ži vot svih gra đa na ove ze mlje. Pre ne ko li ko go di na je dan voj vo đan ski ma njin ski list je, po vo dom svog ju bi le ja, hteo da na pra vi in ter vju sa pred sed ni kom Sr bi je Bo ri som Ta di ćem. Jed no od pi ta nja ko je je u pri pre mi do sta vlje no nje go vom ka bi ne tu od no si lo se na ge no cid u Sre bre ni ci. Iz ka bi ne ta je iz ra že no ne za do volj stvo što se ovaj me dij ba vi ovim pi ta njem ume sto is klju či vo pi ta nji ma po lo ža ja na ci o nal nih ma nji na. Ovo je isto vre me no i pri mer do bre prak se u ma njin skom me di ju, ali i in di ka ti van od nos pred stav ni ka vla sti pre ma ma njin skim me di ji ma i ma nji na ma uop šte. Nul ta ko-mu ni ka ci ja.

Fi nan si ra nje jav nog in te re sa mo že omo gu ći ti i da ve ćin ski me-di ji, u ve ćoj me ri, ima ju sa dr ža je na ma njin skim je zi ci ma. Vi še je zič ni me di ji u Voj vo di ni po sto je već de ce ni ja ma, a me đu nji ma se na la ze i me di ji ko ji su u pri vat nom vla sni štvu, od no sno ko ji ni su pod kon tro-


55

lom na ci o nal nih sa ve ta ili lo kal nih sa mo u pra va. Ta kvi sa dr ža ji ima ju ve ću šan su u re for mi sa nom me dij skom okru že nju, ima ju šan su da se raz vi ja ju. Oni su i za ma jac plu ra li zma na me dij skoj sce ni ma nji na, ali i ve ći ne. Mo žda se opet mo že po no vi ti i slu čaj ka kav se de sio sa Bli-com pro šle go di ne, ka da je po kre nut do da tak na ma đar skom je zi ku, ko ji ni je bio pu ki pre vod sa dr ža ja na srp skom je zi ku. Sve je mo gu će do ve sti u pi ta nje i u pra vu su mo žda oni ko ji sma tra ju da se ovaj Bli cov „iz da vač ki po du hvat” mo že do ve sti u ve zu sa pred iz bor nim i po sti-zbor nim pro ce som, ali je či nje ni ca i to da je ovaj do da tak pro fe si o-nal no ure đi van i da je do pri no sio plu ra li zmu na ma njin skoj me dij skoj sce ni. Sva ka ko, i in ter kul tu ral no sti. I ključ no pi ta nje ni je za što je on po sto jao već za što ni je op stao.

Kon struk tiv ni part ne ri i za ve ra ću ta nja

Pred stav ni ci na ci o nal nih ma nji na su se u Sr bi ji, po go to vo po sle 2000. go di ne, nu di li kao do bri, kon struk tiv ni part ne ri sva koj vla sti u Be o gra du, a za uz vrat su do bi ja li feud svo je na ci je i je zi ka i ne kon tro-li sa nu moć u nje mu. Mno go broj ni su pri me ri ne de mo krat skih na če la i spu ta va nja kri tič ke mi sli unu tar ma njin skih za jed ni ca. Zah te vi za pra-vi ma na ci o nal nih ma nji na ni je pra ti la de mo kra tič nost unu tar ma njin-skih auto no mi ja, pa je ta kva po li ti ka u ve li koj me ri mo ra la da bu de osu đe na na dvo lič nost. Jed na vr sta po ru ka ša lje se svo jim po ten ci jal-nim bi ra či ma, a dru ga osta lim gra đa ni ma. Je dan dis kurs je pri su tan u za jed ni ci, a dru gi iz van nje. De li mič no se to mo že oprav da ti ve ćin skim agre siv nim na ci o na li zmom, ali se ipak ona u ve ćoj me ri mo že ob ja sni-ti pre mi som da se ma nji ne oko ve ći ne okre ću kao sa te li ti, od no sno istim na zo ri ma ve ćin ske i ma njin ske eli te.

Ve ćin ski me di ji, ne sen zi bi li sa ni za ma njin ske za jed ni ce i nje ne po tre be, uglav nom stva ra ju sli ku ma nji na kao ne kog eg zo tič nog pri-ve ska, ili kao (po ten ci jal nu) opa snost po ve ći nu. Po ne kad su in stru-men ta li zo va ni i sve sno ili ne sve sno uče stvu ju u ob ra ču nu unu tar ma-njin skih za jed ni ca. U me dij skoj sfe ri, ma nji ne i ve ći na, kao i ma nji ne me đu sob no, ko mu ni ci ra ju ne ko mu ni ka tiv nim sa dr ža jem – fol klo ri sti-kom, mit skim pred sta va ma, vi ce vi ma i ove šta lim tra di ci o na li zmom. Ta kva vr sta „ko mu ni ka ci je” je dvo stru ko opa sna – ona ne omo gu ća va ve ći ni da, čak i ka da ho će, spo zna pro ble me ma njin skih za jed ni ca iz ma njin skog ugla, raz vi ja ju ći ose ćaj em pa ti je ko je je neo p hod no uko-li ko se že li gra di ti dru štvo sreć nih i sve snih po je di na ca. Još opa sni je


56

je to što ova kva ko mu ni ka ci ja uti če na po rast et nič ke dis tan ce i de-hu ma ni zu je pri pad ni ke ma nji na, što u po je di nim kri znim mo men ti ma mo že da bu de ve o ma opa sno.10

Ovaj me ha ni zam je opa san i ka da se ra di o dru gim ma njin skim i mar gi na li zo va nim gru pa ma. Dru štvo ko je po či va na li ce mer ju oče ku je da se li ce mer je po štu je, da se o pro ble mi ma ću ti. Po tom se oni raz ma-tra ju tek ka da eska li ra ju. Pri pad ni ci LGBT za jed ni ce u Sr bi ji otvo ri li su „Pan do ri nu ku ti ju” i na i šli na naj ve će pro ble me upra vo on da ka da su po če li jav no da go vo re o svom po lo ža ju i pro ble mi ma sa ko jim se su o ča va ju, upra vo on da ka da su se opre de li li, u skla du sa sa vre me nim svet skim tren do vi ma, da se „autu ju”, da jav no zah te va ju svo ja pra va. U kon zer va tiv nim dru štvi ma ka kvo je na še op šte je me sto – a s tim se sla žu i na o ko li be ral ni ji kru go vi – da odi jum pre ma ovoj za jed ni ci ne bi bio ta ko ve lik da pri pad ni ci LGBT po kre ta ni su po če li jav no da se za la žu za svo ja pra va, da ni su po sta li vi dlji vi. I za dru ge pro ble me u ovom dru štvu ša lje se slič na po ru ka: ni je vre me za to. Re ci mo, i ne ki na čel ni bor ci za vi ši ste pen voj vo đan ske auto no mi je re ći će da ni je vre me da se sa da po te že ovo pi ta nje. Da tre ba če ka ti da se na ci o na-li stič ka zver pri pi to mi, ne shva ta ju ći da se upra vom tom ćut njom ona i hra ni.

Što se ti če pra va na ci o nal nih ma nji na, i tu je ćut nja pri sut na: ni je po treb na jav na ras pra va već će se sve po sti ći pre go vo ri ma i tr go-vi nom iz me đu po li tič kih eli ta, iz me đu par ti ja ili unu tar njih. Ti me se pro pu šta mo guć nost da se ova pi ta nja iz vu ku iz po dru ma ne ra zu me-va nja i da se pra va ma nji na pre zen tu ju ne kao opa snost za ve ći nu, ne kao na met nu ta pra vi la, već da se mo gu pre po zna ti i kao in ve sti ci ja za bo lju i sreć ni ju bu duć nost svih. Ko nač no, po li ti ka ćut nje i za ku li snih pre go vo ra stva ra sreć ne ma njin ske eli te uljulj ka ne u mi ni star skim ili fo te lja ma ma njin skih pra va, i „obič ne” pri pad ni ke ma nji na iz lo že ne po ten ci jal nom na si lju i sva ko dnev noj ne si gur no sti. Ka da se ka že da ma nji ne u Voj vo di ni ima ju ve li ka pra va, to u prak si zna či da po sto ji ozbilj na dis har mo ni ja iz me đu pra va sa mih ma njin skih eli ta i „obič-nih” pri pad ni ka tih za jed ni ca.

10 Pri me ri iz ne dav nih ra to va tre ba lo bi da bu du po uč ni. Ce lom biv šom ze mljom su kru ži li vi ce vi o Mu ju i Ha su, i na kra ju su oni, u da tom tre nut ku, „na dr lja li”. Uop šte ni je bit no gde su na sta ja li ti vi ce vi, oni su de fi ni tiv no od i gra li svo ju ulo gu u de hu ma ni za tor-skom pro ce su na ko ji su se na sta vi li be o grad ski me di ji, a ko ji prak tič no tra je do da nas. Još je dra stič ni ji pri mer al ban ske na ci o nal ne za jed ni ce u biv šoj SFRJ, pre ma ko joj su sko ro sve osta le za jed ni ce unu tar kom plek sne dr ža ve ima li kul tur-ra si stič ki ot klon.


57

LGBT po pu la ci ja ši rom sve ta jed no je shva ti la: „gla snost” je po-treb na ne sa mo zbog sla nja po ru ke ne go je ona su šti na – pri sut nost, vi dlji vost, par ti ci pa ci ja. „Gla snost” stva ra tur bu len ci je, pro ble me, po-če sto su ugro že ni i ži vo ti onih ko ji se bo re za svo ja pra va, ali ona ne ma al ter na ti vu. Ne ma ni in ter kul tu ral no sti bez „gla sno sti”.

U pre ra spo de li mo ći, pri pad ni ci ve ćin skih i ma njin skih eli ta, ka da su u pi ta nju pra va na ci o nal nih ma nji na, sta vlja ju ak ce nat na ne vi dlji-vost. I jed ni i dru gi su ne pri ja te lji in ter kul tu ral no sti ko ji ra za ra ta ra be okru ga ko jim vla da ju be go vi. A me di ji? Po treb ni su im upra vo me di ji ova kve ka kve ima mo – ni ka kvi! Ne ko mu ni ka tiv ni me di ji...

Za kraj, jed na ko li ko ozbilj na to li ko i ko mič na ko in ci den ci ja. Na-i me, pred stav ni ci na ci o nal nih ma nji na po če sto ne raz u me ju za što se nji ho va pra va upo re đu ju sa pra vi ma po je di nih mar gi na li zo va nih gru-pa, me đu nji ma i LGBT za jed ni ce. Po ne kad se i lju te zbog tog po re-đe nja. Re fe ren dum u Hr vat skoj, ko jeg su iz dej stvo va le de sni čar ske gru pa ci je a ko ji je re zul ti rao ustav nom de fi ni ci jom bra ka kao za jed-ni ce mu škar ca i že ne, ušav ši u ose tlji vo po lje ljud skih pra va, od no sno dis kri mi ni šu ći LGBT po pu la ci ju – otvo rio je mo guć nost da se, ta ko đe na re fe ren du mu, gra đa ni ove ze mlje ne ga tiv no iz ja sne o slu žbe noj upo tre bi ći ri li ce. Vo de ći hr vat ski po li ti ča ri iz ja vlju ju da to ne će do-zvo li ti, ali je ovaj slu čaj po ka zao da su sve ma nji ne pod lo žne istom me ha ni zmu dis kri mi na ci je, da sve ima ju iste pro tiv ni ke. I da ih ti ši na i za tva ra nje u uske kru go ve ne će spa si ti.

Iz ovog hr vat skog slu ča ja mno gi bi mo gli da iz vu ku in te re sant nu po u ku, ali ni sam si gu ran da će se to de si ti.


59

Jo van Kom šić

Tran zi ci o ni in sti tu ci o nal ni in že nje ring i ka pa ci te ti AP Voj vo di ne u upra vlja nju

kul tu ro lo škim raz li ka ma

– O ka kvom mo de lu de mo kra ti je je reč? –

U pro ce su su ži vo ta, pro ži ma nja i isto vre me nog oču va nja et no-na ci o nal ne iden ti tet ske gra ni ce seg me na ta plu ral nog dru štve nog bi-ća Voj vo di ne, sa po li tič kim ras ce pi ma ko ji se po kla pa ju sa li ni ja ma kul tu ro lo ških po de la (Lij phart 1992: 11–12, 24; Laj phart 2003: 96), le ži u stva ri naj de li kat ni je me sto autor ske, ka ko in di vi du al ne, ta ko i ko lek tiv ne, eks po zi ci je spe ci fič nih va ri ja ci ja jed nog ve li kog pi ta nja mo der ne de mo kra ti je (Kom šić 2012a: 69–90). Reč je o kraj nje slo-že nim, in ter ak tiv nim po sre do va nji ma kul tu re i struk tu re (Laj phart 2003: 287), u am bi jen tu per ma nent nog tak mi če nja po li tič kih ak te ra za vlast i mak si mi za ci ju kon tro le nad dru štve nim re sur si ma.

Ka ko bi lo, iz gle da da je naj ma nje spor no ka za ti da Voj vo di na pred sta vlja je dan ple me nit i, u osno vi, us pe šan vi še de ce nij ski eks pe-ri ment in sti tu ci o nal no obez be đe nog kul tur nog plu ra li zma. Šta vi še, ako uzme mo u ob zir na sle đe kon sen su al ne po li tič ke kul tu re (Laj phart 2003: 286) i „za ži vot spo sob nog uskla đi va nja et nič kih iden ti te ta” (Va ra di 1999: 72), sta bi li zo va no po čev od 60-tih, sve do kra ja 80-tih go di na pro šlog ve ka, u uslo vi ma kon so ci ja cij ske oli gar hi je (Lij phart 1992: 226) ili jed no par tij ske „me ša vi ne kul tu re i par tij ske di sci pli ne”


60

(Va ra di 1999: 73), od no sno, ako ne za ne ma ri mo i ne pot ce ni mo ci-vi li za cij ski po zi tiv ne za li he po ve re nja (Dal 1997: 161–173), na zna ke in ter kul tu ral no sti, plu ra li za ci je iden ti te ta i spe ci fič nih, re gi o nal nih kul tu ro lo ških oso be no sti mul ti kul tu ral nog gra đan stva, ko je je ste ne-ka vr sta op šteg do bra Voj vo di ne (Kom šić 1997: 39–40), što se još od po čet ka de ve de se tih go di na pro šlog ve ka sna žno opi re in ten ziv nim ata ci ma na ci o na li sta, et no cen tri sta i ne pri ja te lja auto no mi je, mo gu-će je za pa zi ti da i sam ter min „eks pe ri ment” mo žda de lu je pre vi še opre zno i skep tič no.

Da kle, zbog nje ne isto ri je – a Voj vo di na je kao što zna mo evrop-ski pro jekat, kao i zbog raz li ke u od no su na ve ći nu dru gih evrop skih re gi ja u dr ža va ma tzv. sta re (Za pad ne) Evro pe, ko je in sti tu ci o nal nom auto no mi jom šti te pre sve ga ve ćin ski iden ti tet i in te re se mo no kul-tur ne isto rij ske (sta ro se de lač ke) za jed ni ce (Ka ta lo ni ja, Ba ski ja, Škot-ska, Vels, Flan dri ja, Va lo ni ja....), i te ka ko je za dru štve nu te o ri ju i za evrop sku kul tu ru i po li ti ku za ni mljiv pro jekat oču va nja i de mo krat-skog una pre đe nja voj vo đan ske mul ti kul tu ral ne za jed ni ce i re gi o nal ne auto no mi je u uslo vi ma post ko mu ni stič ke iz grad nje srp ske na ci o nal ne dr ža ve.

Na ro či to je ta kva ori jen ta ci ja de li kat na ako je, kao u na šem slu-ča ju, su če lje na sa vr lo ja kim, et no cen tri stič kim de ter mi na ci ja ma, po-čev od uve re nja „eli ta dru štva”, pre ko sve sti ši ro kih ma sa, do ka rak te-ra po li tič kih in sti tu ci ja. Po či njem, sto ga, pr vi seg ment ana li ze upra vo ilu stra ci jom kon zer va tiv nih uve re nja po li tič kih i kul tur nih eli ta (Dal 1997: 137–198) i to me sled stve nim am bi ci ja ma „si lo vi tog kul tur nog in že nje rin ga” (Gel ner 1997: 144).

Po tom, shod no po i ma nju de mo kra ti je, kao plo da svo je vr sne „ide-o kra ti je”, u smi slu vla da vi ne do brih ide ja, ra zu ma i (sa mo)re flek si je (Sar to ri 2001: 128, 263; Gi dens 1996: 54–55), sle de pod se ća nja na ne ke po ti snu te, po da na šnje na ci o na li ste vr lo „sub ver ziv ne”, ide je iz kor pu sa srp ske li be ral ne mi sli 19. ve ka, da bi se ak tu el ne kon tro ver ze si tu i ra le u ši ri kon tekst ve li kih te o rij skih de ba ta i ini ci ja ti va. Da ka-ko, bu du ći da voj vo đan sku sce nu bit no od re đu ju tren do vi i pa ra me tri dr žav nog okvi ra Sr bi je, bi će nu žno sin te tič ki iz lo ži ti ključ ne od li ke dru štve nog bi ća tran zi ci o ne Sr bi je, ka ko bi se, na kra ju ogle da, po en-ti ra la ključ na di le ma in sti tu ci o nal nih po li ti ka u bli žoj i sred njo roč noj per spek ti vi.


61

Et no cen tri stič ka ospo ra va nja in sti tu ci o nal nih ga ran ci ja voj vo đan skog kul tur nog plu ra li zma

u okvi ri ma re gi o nal ne auto no mi je po li tič kog ti pa1

Bu du ći da Sid ni Ver ba (Sid ney Ver ba) po li tič ku kul tu ru de fi ni še kao „si stem em pi rij skih uve re nja, iz ra žaj nih sim bo la i vred no sti ko ji de fi ni šu si tu a ci ju u ko joj se do ga đa po li tič ka ak ci ja”, do da ju ći to me da „ona od re đu je su bjek tiv nu ori jen ta ci ju u po li ti ci” (Sid ney Ver ba) (Pre ma: Dal 1997: 177), na ve šću ne ko li ko pri me ra ko ji po ka zu ju ka ko et no cen tri stič ki pri stup svr ha ma i ka rak te ru dr ža ve, na ci je i po li ti-ke iden ti te ta uti če na tu ma če nje prav nih nor mi i so ci jal no-po li tič kih svr ha auto no mi je Voj vo di ne. Ta kvi pri me ri uve re nja kul tur nih eli ta i po li tič kih ak ti vi sta, kao „ključ nog sta di ju ma u slo že nom pro ce su”, po sred stvom ko jeg „isto rij ski re do sle di, ili pot kul tur ni ras ce pi, na pri-mer, pre la ze u po dr šku jed noj ili dru goj vr sti re ži ma” (Dal 1997: 137) uze ti su iz „in te lek tu al ne ra di o ni ce” Ko ste Ča vo škog, čla na SA NU, uni ver zi tet skog na stav ni ka, uti caj nog pro mo te ra uni tar ne na ci o nal ne dr ža ve i ak ti vi ste ni za stra na ka i po kre ta za po li tič ko ob je di nja va nje vas ko li kog srp stva.

U jed nom autor skom tek stu iz ju na 2002. go di ne, u ko me kri ti ku-je pred lo ge iz Rad ne ver zi je pred na cr ta osnov nog za ko na Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne, pro fe sor Ča vo ški že sto ko se pro ti vi pro me na ma ustav nog sta tu sa Voj vo di ne, de fi ni sa nog tzv. Mi lo še vi će vim usta vom, iz 1990. go di ne. Nje go va oce na je da „auto no ma ši” že le „... da ra di kal-no pro me ne ustav ni sta tus Voj vo di ne i na pra ve od nje dr ža vu u dr ža vi, a da ih pri tom ni ma lo ni je bri ga šta će bi ti s Ko sme tom...” (Ča vo ški 2005: 210). Za upo ri šte na ve de noj te zi o voj vo đan skim zah te vi ma za „sve o bu hvat nom, su ve re nom vla sti”, Ča vo ški uzi ma od red bu po me-nu tog na cr ta, ko jom se pred vi đa „sa mo stal no ure đi va nje za ko no dav-ne i iz vr šne vla sti, kao i sud ske vla sti iz svo je nad le žno sti” (član 3).

Pro fe sor, me đu tim, ne po mi nje ma nje oba ve šte nom či ta o cu, a ta kvi pre o vla đu ju ne sa mo u ukup noj po pu la ci ji Sr bi je, već, na ža lost, i u re do vi ma tzv. kul tur nih eli ta, da kom pa ra tiv na ustav nost i te ka ko po zna je kla u zu lu sup si di jar no sti i ustroj stvo ver ti kal ne po de le mo ći u jed nom bro ju vi še na ci o nal nih evrop skih dr ža va, sa re gi ja ma (auto-nom nim za jed ni ca ma) u ko ji ma je „sa sta no vi šta ma te ri jal nih nad le-

1 Vi di ob ja šnje nje raz li či tih ti po va re gi o na li zma i re gi o nal ne auto no mi je u: Jo van Kom šić ur., Prin ci pi evrop skog re gi o na li zma, No vi Sad, PHI LIA, 2007., str. 130–140.


62

žno sti za ko no dav na i uprav na auto no mi ja or ga na za jed ni ca (je) pot-pu na” (Lo vo 1999: 510–511). Pri tom, kao što je slu čaj sa Špa ni jom, dr žav noj hi je rar hi ji prav nih nor mi uop šte ne pro tiv re či po sto ja nje „... vi so kog su da za spo ro ve u ko ji ma se pri me nju je is klju či vo pra vo te za-jed ni ce” (Lo vo 1999: 511; Kom šić 2006: 438–457).

Mo žda nam o struk tu ri kon zer va tiv nih uve re nja ko ja, ako ima ju moć nu po dr šku ide o lo ških i vla da vin skih apa ra ta, uti caj no ob li ku ju „... na še pret po stav ke o re al no sti, o ka rak te ri sti ka ma pro šlo sti i sa-da šnjo sti, na ša oče ki va nja od bu duć no sti, na še raz u me va nje na či na i raz lo ga de lo va nja; ukrat ko, na še ’zna nje’” (Dal 1997: 138), naj bo lje go vo ri sle de ći stav Ča vo škog: „Do sa da su se na ovom tlu su če lja va le dve za mi sli dr ža ve: na ci o nal na dr ža va srp skog na ro da i ta ko zva na dr-ža va svih gra đa na, od no sno na ro da i na rod no sti ko ji u njoj ži ve. Uko-li ko se us po sta vi ovim na cr tom osnov nog za ko na, Voj vo di na će za i sta bi ti je din stve na u sve tu. To će pr vi put u isto ri ji bi ti dr ža va na ci o nal nih ma nji na.... ko li ko je to na ma po zna to – ni je bi lo ni jed ne dr ža ve u ko joj je vi še na ci o nal nih ma nji na vla da lo jed nom et nič kom ve ći nom. Upra-vo ta kva bi će voj vo đan ska dr ža va uko li ko se – ne daj Bo že! – usvo ji po me nu ti na crt osnov nog za ko na” (Ča vo ški 2005: 212).

Po zna to je da po me nu ti na crt (u ver zi ji for mu li sa noj u rad nom te lu pr vog post-mi lo še vi ćev skog man da ta Skup šti ne AP Voj vo di ne) ni je usvo jen, kao što je či nje ni ca i da se naj vi ši prav ni akt Po kra ji-ne ne zo ve „Osnov ni za kon”, već Sta tut AP Voj vo di ne, po tvr đen kra-jem 2009. go di ne u Skup šti ni Sr bi je. Niz pe ri pe ti ja i blo ka da, i to ne od stra ne po li tič kih isto mi šlje ni ka Ko ste Ča vo škog (Srp ske ra di kal ne stran ke i De mo krat ske stran ke Sr bi je), već od stra ne ru ko vod stva De-mo krat ske stran ke (DS), sto že ra vla da ju će ko a li ci je u Par la men tu Sr-bi je, uti ca li su da Za kon o utvr đi va nju nad le žno sti i Sta tut APV bu du usvo je ni sa dve go di ne za ka šnje nja u od no su na oba ve zu iz Ustav nog za ko na za spro vo đe nje Usta va Re pu bli ke Sr bi je (2006).

Na kon usva ja nja naj vi šeg ak ta po kra jin ske auto no mi je, De mo-krat ska stran ka Sr bi je (DSS) pod no si ini ci ja ti vu Ustav nom su du Re-pu bli ke Sr bi je, ko jom se ospo ra va ju ona sta tu tar na re še nja ko ja su pri me re na kon so ci jal nom ti pu „vla da vi ne na ro da”. Pod se ćam, Lij-phart (Arend Lij phart) ovaj tip vla sti na zi va „bla go na klo ni jom i ple me-ni ti jom” de mo kra ti jom (Laj phart 2003: 265–282), a Ki ting (Mic hael Ke a ting) „no vim re gi o na li zmom” (Ke a ting 2007: 18–19, 38).

U kon tek stu ras pra va o pra ved no sti u ko-na ci o nal noj dr ža vi, Ja-noš Kiš (Kis Ja nos) se, re ci mo, opre de lju je „na spram po li tič ke na ci je


63

za mul ti kul tu ral nu po li tič ku za jed ni cu... na spram si ste ma su ve re nih dr ža va... za Evrop sku uni ju” (Kiš 1997/98: 907; Vi di i: Kiš 2002: 199–216), a Vil Ki mli ka (Will Kymlic ka) ka že za ta kve po li tič ke si ste me da „... ni su fe de ra ci je u teh nič kom smi slu, ali sve one ote lo vlju ju mo del dr ža ve u ko joj su na ci o nal ne ma nji ne udru že ne u dr ža vu kroz ne ki ob-lik te ri to ri jal ne auto no mi je, i u ko joj su unu tra šnje gra ni ce po vu če ne, a moć ras po de lje na na ta kav na čin da se osi gu ra da sva ka na ci o nal na za jed ni ca mo že da se oču va kao raz li či ta so ci je tal na kul tu ra sa sop-stve nom sa mo u pra vom” (Ki mli ka 2002a: 44).

Da kle, isto vre me no sa is ku stvi ma za pad nih de mo kra ti ja, ko je su od osam de se tih go di na pro šlog ve ka do da nas, us pe le da ukro te vi o lent ne ener gi je na ci o na li zma (ve ćin skog i ma njin skih) i oču va ju sta bil nost vi še na ci o nal nih dr ža va po sred stvom na ve de nih in sti tu ci o-nal nih aran žma na, mi se da nas u Sr bi ji su o ča va mo sa eks pli cit nim ili im pli cit nim pre zi rom pre ma ci vi li za cij ski dra go ce nom voj vo đan skom kon so ci a ci o ni zmu. Sve je to ar ti ku li sa no po sred stvom ne ka kvih va-ri ja ci ja de vet na e sto ve kov nog po i ma nja („oprav da nja”) uni tar ne na-ci je-dr ža ve, „sle pih” i „glu vih”, ka ko za re al nost mul ti kul tu ral no sti, ta ko i za ve li ke de ba te i su per i or ne ar gu men te u pri log kon so ci jal ne de mo kra ti je.

Da bih iz lo žio još ne ke ele men te ta kve „ba ja te” ar gu men ta ci je pro tiv mul ti kul tu ral nog prin ci pa voj vo đan ske auto no mi je,2 opet ću upu ti ti na aka de mi ka SA NU. „Ključ ni po jam ko ji ot kri va pri ro du za-mi šlje ne voj vo đan ske dr ža ve je ste po jam na ci o nal ne za jed ni ce… ne-ma ni ka kve sum nje da je, po ovom na cr tu, srp ski na rod sa mo jed na od ve ćeg bro ja na ci o nal nih za jed ni ca”, pi še Ča vo ški 2002. go di ne, da bi pri me tio i sle de će: „… ve li ka no vi na po ko joj će sa sta vlja či ovog na cr ta osta ti za be le že ni u isto ri ji svet ske ustav no sti je ste per so nal-na auto no mi ja na ci o nal nih (et nič kih) za jed ni ca i nji ho vo pra vo na svo je vr sni jav ni su bjek ti vi tet” (Ča vo ški 2005: 212–213). Naj zad, isti autor iz dva ja „in sti tu ci o nal no svo đe nje srp ske et nič ke ve ći ne na sta-tus na ci o nal ne ma nji ne”, kao „naj ve ću no vi nu po ko joj će ovaj na crt osnov nog za ko na za svag da osta ti za pam ćen. Taj ho kus-po kus-pre-pa ran dus iz ve den je uvo đe njem dru gog do ma u Skup šti nu Voj vo di ne u ko jem će kao ta kve bi ti pred sta vlje ne na ci o nal ne za jed ni ce” (Ča vo-ški 2005: 213).

2 Da ka ko, raz lo zi za auto no mi ju ne le že sa mo u či nje ni ci mul ti kul tu ral no sti po pu la-ci je Po kra ji ne. Oni su kom plek sni je na ra vi, isto rij ske, eko nom ske, eko lo ške...


64

Zna mo da Sta tut AP Voj vo di ne ni je ak cep ti rao ide ju o dvo dom noj struk tu ri po kra jin ske skup šti ne, što bi se mo glo oka rak te ri sa ti ka ko do zom in sti tu ci o nal ne ra ci o nal no sti, ta ko i ne kom vr stom ustup ka ra-di kal nim kri ti ča ri ma ide ja „na ših mon di ja li sta i dru gih be lo svet skih in-ter na ci o na li sta” (Ča vo ški 2005: 213) o uklju če nju na ci o nal nih za jed ni-ca u pro ce se od lu či va nja o op šte o ba ve zu ju ćim pra vi li ma igre u Po kra-ji ni. Ali, či nje ni ca je i to da su se Skup šti na Re pu bli ke Sr bi je, usva ja ju ći za kon o nad le žno sti ma (30. 11. 2009), kao i Skup šti na AP Voj vo di ne, usva ja ju ći Sta tut Po kra ji ne (14. 12. 2009),3 afir ma tiv no opre de li le za ko rek ci ju ve ćin skog mo de la de mo kra ti je in kor po ri ra njem ne kih ključ-nih vred no sti et no kul tur ne prav de (Ki mli ka, Opal ski 2002), mul ti kul-tu ral nog gra đan stva (Ki mli ka 2002b) i kon so ci ja ci je (Lij phart 1992: 59–107) u in sti tu ci o nal ni aran žman re gi o nal ne auto no mi je.

Prin ci pi jel ni oslo nac ta kvog, re form skog pro jek ta či ni stav da je „Voj vo di na re gi ja u ko joj se tra di ci o nal no ne gu ju vi še kul tu ral nost, vi še kon fe si o nal nost i dru gi evrop ski prin ci pi i vred no sti”.4 Na tom tra gu, ne sa mo da se iz ra ni je po me nu tog na cr ta (iz 2002. go di ne) za dr ža va ter min „na ci o nal na za jed ni ca”, ne go se pra va tih gru pa po-drob ni je re gu li šu od red ba ma o za šti ti ste če nih pra va, sra zmer noj za-stu plje no sti, auto no mi ji na ci o nal nih za jed ni ca, slu žbe nim je zi ci ma i pi smi ma (čla no vi 22–26. Sta tu ta APV ).

Na ro či to je ka rak te ri stič no re še nje ko jim se, u skla du sa od red-bom čla na 40. Sta tu ta AP Voj vo di ne, u okvi ru sa sta va po kra jin ske skup šti ne for mi ra po seb no te lo – Sa vet na ci o nal nih za jed ni ca.5 Od red-bom istog čla na Sta tu ta pred vi đe no je da pred stav nič ko te lo gra đan ki i gra đa na Voj vo di ne oba ve zno pri ba vlja mi šlje nje Sa ve ta ka da se od-lu ču je o pi ta nji ma iz sfe re oču va nja i una pre đe nja iden ti te ta ma njin-skih za jed ni ca (na ro či to u obla sti kul tu re, obra zo va nja, jav nog in for-mi sa nja, slu žbe ne upo tre be je zi ka i pi sa ma).

Ovo i niz dru gih re še nja za šti te i una pre đe nja voj vo đan ske mul-ti kul tu ral no sti, oce nje no je na za vr šnoj, maj skoj ras pra vi 2013. go di-

3 http://www.dnv.co.rs/03Na vi ga ci jaV/Do ku men ti/Za kon/STA TUT%20AUTO NOM-NE%20PO KRA JI NE%20VOJ VO DI NE.pdf, pri stu pio 30. 10. 2013.4 Član 1. Sta tu ta AP Voj vo di ne; stav 2.5 Nje ga sa či nja va 30 čla no va iz po sla nič kog sa sta va Skup šti ne APV. Po lo vi na čla no va ovog te la „… bi ra se iz re da po sla ni ka ko ji se iz ja šnja va ju kao pri pad ni ci na ci o nal ne za-jed ni ce ko ja či ni broj ča nu ve ći nu u ukup nom sta nov ni štvu Voj vo di ne”. Dru ga „po lo vi na čla no va sa ve ta bi ra se iz re da po sla ni ka ko ji se iz ja šnja va ju kao pri pad ni ci na ci o nal nih za jed ni ca ko je či ne broj ča nu ma nji nu u ukup nom sta nov ni štvu AP Voj vo di ne”; http://www.dnv.co.rs/03Na vi ga ci jaV/Do ku men ti/Za kon/STA TUT%20AUTO NOM NE%20PO-KRA JI NE%20VOJ VO DI NE.pdf, pri stu pio 30. 10. 2013.


65

ne, u Ustav nom su du Re pu bli ke Sr bi je, od stra ne Ko ste Ča vo škog, u svoj stvu pred stav ni ka pod no si o ca pred lo ga za oce nu ustav no sti (De-mo krat ske stran ke Sr bi je), kao „po ku šaj da se pro tiv no Usta vu ure di či tav niz stva ri ko je ima ju sta tus ustav ne ma te ri je”.6 Ča vo ški je, u tom smi slu, pod vu kao da: „srp ski na rod ni ka ko ne mo že bi ti od re đen kao na ci o nal na za jed ni ca, ka ko je to od re đe no Sta tu tom Voj vo di ne, jer Ustav Sr bi je po zna je is klju či vo srp ski na rod i na ci o nal ne ma nji ne”.7

S ob zi rom da su ključ na sta no vi šta „le ga li sta”, pro ta go ni sta na-ci o nal ne dr ža ve, do volj no ilu stro va na za obim tek sta, kao što je ovaj, red je da sa da po ka žem šta na ši za go vor ni ci tzv. de mo kra ti je is to-sti (de moc racy of sa me ness) (Kom šić 2012a: 76–77) bri šu iz li be ral nog na sle đa srp ske na ci je na ovim, sred nje e vrop skim pro sto ri ma, da bih, po tom, na zna čio šta pi šu naj u gled ni ja „pe ra” sa vre me ne svet ske te o-ri je o stra te gi ja ma de mo kra ti za ci je i in sti tu ci o nal nom in že nje rin gu u post ko mu ni stič kim dr ža va ma.

De mo krat sko upra vlja nje raz li ka ma i kon tro ver ze mul ti kul tu ra li zma

– Pi ta nje na rod no sti i (ne)uspeh po li tič ke na ci je u sred njoj Evro pi (Mil; Mi le tić)

Pa ra lel no sa ču ve nom prin ci pi jel nom re zer vom u po gle du mo-guć no sti de mo kra ti je u kul tur no-plu ral nim dru štvi ma, upra vo na pri-me ru za jed ni ce, ko ju u mno go če mu pre sli ka va dru štve na struk tu ra da na šnje Voj vo di ne, bri tan ski kla sik slo bo de, Džon Stju art Mil (John Stu art Mill), u Raz ma tra nji ma o pred stav nič koj vla di (1861), for mu li še za klju čak ko ji pred sta vlja is ho di šte sa vre me ne te o ri je o odr ži voj de-mo krat skoj mul ti kul tu ral no sti, u okvi ru „jed na kih pra va i za ko na”. To ču ve no me sto gla si ova ko: „Po sto je čak i de lo vi Evro pe u ko ji ma su raz li či te na ci je to li ko me đu sob no is pre ple te ne da im ni je prak tič no da bu du pod raz li či tim vla sti ma... i za njih ne po sto ji dru gi na čin ne go da nu žnost uči ne vr li nom...” (Mill 2009: 144; kur ziv J. K.).8

6 http://www.b92.net/in fo/ve sti/in dex.php?yyyy=2013&mm=05&dd=21&nav_ca te-gory=11&nav_id=715622, pri stu pio 10. 09. 2013.7 Isto8 „Sta nov ni štvo Ma đar ske či ne Slo va ci, Hr va ti, Sr bi, Ru mu ni, a u po je di nim obla sti-ma i Nem ci, ko ji su to li ko iz me ša ni ka ko ne bi mo gli da se lo kal no odva ja ju; i za njih ne po sto ji dru gi na čin ne go da nu žnost uči ne vr li nom i po mi re se sa za jed nič kim ži vo tom u skla du sa jed na kim pra vi ma i za ko ni ma”; Re pre sen ta ti ve go vern ment by John Stu art Mill, web edi tion pu blis hed by eBo oks @A de la i de 2009., str. 144. (ne zva nič ni pre vod); http://ebo oks.ade la i de.edu.au/m/mill/john_stu art/m645r/, pre u ze to 18. 01. 2012.


66

Sa mo se dam go di na na kon ob ja vlji va nja Mi lo vih raz ma tra nja, na Ugar skom sa bo ru o pi ta nju na rod no sti, 1868. go di ne, Sve to zar Mi le tić, ze malj ski za stup nik u Sa bo ru, upu ću je na zna čaj Etve šo vog (Eotvos Joz sef)9 upo zo re nja ka ko „... od sreć nog re še nja ovog pi ta nja (na rod no sti – prim. J. K.) bu duć nost na ša za vi si” (Mi le tić 2001: 208). Mi le tić, u tom kon tek stu, upo zo ra va: „Te o ri ja o jed noj po li tič noj na-rod no sti, i o jed nom po li tič nom na ro du u dr ža vi po gre šna je” (Mi le tić 2001: 213). Za tim, na pi ta nje: „Šta je za da tak Ugar ske u tom po lo ža ju (‚Gor di je vog čvo ra Evro pe, ko ji Du nav na po le pre se ca‘ – prim. J. K.)”, ovaj ve li kan srp ske na ci je 19. ve ka od go va ra: „Bi ti štit ma nji na ro da pro ti vu ve li ki na ro da. Čim se to po sti ći mo že? Isti ni tim iz mi re njem svi ju na ro da i na rod no sti u Ugar skoj, a to se sa mo ta ko po sti ći mo že, ako je dan na rod, jed na na rod nost ne bu de išla na to, da dru ge na ro de i na rod no sti pro gu ta, u se be pre li je, ne go kad svi ma na ro di ma, svi-ma na rod no sti ma bu de na rod nost na po li tič kom po lju osi gu ra na. U to ime mi ka že mo: daj te sva koj na rod no sti ži vot, a dr žav na sve za ne ka je pre te žno u va šim ru ka ma. Šta vi od go va ra te? Vi od go va ra te: mi ne zna mo za vi še na ro da, za vi še na rod no sti kao ta ko vi u Ugar skoj, mi po zna je mo sa mo je dan po li tič ni na rod, jed nu po li tič nu na rod nost, i to ma đar sku;...” (Mi le tić 2001: 230).

Bez po drob ni jeg ko men ta ra, pri me ti ću da sa vre me ni pro ta go ni-sti jed ne, ovom pri li kom, srp ske po li tič ke na ci je, „za ti ru pod te pih” ovaj i dan-da nas iz u zet no zna ča jan Mi le ti ćev ple do a je za in sti tu ci o-nal no pri zna nje „za jed nič no sti u ko je se ve ru je” (Ve ber 1976: 323–37, 1) i po li tič ku kon so ci ja ci ju na ro da i na rod no sti (iz mi re nje; to le ran ci-ju; me đu sob no pri zna nje; rav no prav nost; uklju če nje u si stem vla sti; pre go va ra nje; kon sen zus...).

Ako Mi le ti će ve ide je i in ci ja ti ve mo že mo pod ve sti i pod tzv. is toč-ni na čin po i ma nja na ci je, ko ji in si sti ra na askrip tiv nim, „or gan skim” za jed ni ca ma, či ji žig po je din ci za u vek no se (Smit 1998: 23–29; Gel-ner 1997: 142–44; Šna per 1997: 224–30) i ko je nam mo že po mo ći da ob ja sni mo „ne u speh na ci je u sred njoj Evro pi” (Šna per 1996: 219–46; Kom šić 2006: 259–68), on da ga va lja ima ti na umu i kad su po sre di ak tu el ne di le me iz grad nje na ci je.

9 Eotvos Joz sef , član ugar ske vla de, 1865.


67

Ko li ko god se či ni lo da su to dva li ca istog pro ce sa, post ko mu-ni stič ka „hi ste ri ja iden ti te ta” (Kon rad 1995),10 na pro sto ri ma biv še SFRJ, vr lo bru tal no i be lo da no po tvr di la je da iz grad nja dr ža ve (sta-te bu il ding) i for mi ra nje na ci je (na tion bu il ding), ustva ri, pred sta vlja ju dva raz li či ta pro ce sa i u kon cep cij skom i isto rij skom smi slu. Ka ko se sve to od vi ja na srp skoj i voj vo đan skoj in ter-et nič koj sce ni, mo gu će je sa gle da ti kroz vr lo in struk tiv nu če tvo ro čla nu ti po lo šku per spek ti vu, ko ju nam nu de Huan Linc i Al fred Ste pan (Juan J. Linz and Al fred Ste-pan), tra ga ju ći za od go vo rom na pi ta nje: „... ka da su lo gi ke na ci o nal-ne dr ža ve i de mo kra ti je kom ple men tar ne a ka da su prot sta vlje ne, kao i šta se mo že uči ni ti da bi se iz gra di la de mo kra ti ja uko li ko su te dve lo gi ke u su ko bu”? (Linc i Ste pan 1998: 32)

S ob zi rom na to da ana li tič ka she ma na ve de nih auto ra po či va na dve osnov ne di men zi je: 1) stra te gi ji iz grad nje na ci je i ide o lo gi ji u od no su na de mos i 2) stra te gi ji iz grad nje dr ža ve i po li ti ke pre ma ma nji na ma, pri me ti ću da pr va mo guć nost u okvi ru di men zi je: na ci ja/de mos, od re đe na sta no vi štem ka ko de mos i na ci ja tre ba da bu du jed-no te isto, ide al no-tip ski ade kvat no upu ću je na me ri la ini ci jal nih fa-za tran zi ci je i im pe ra ti ve „di vljeg na ci o na li zma”. Efek tiv na (pi sa na ili ne pi sa na) kul tu ro lo ško-po li tič ka pre mi sa da „pr vo mo raš bi ti u-ro đen u do mi nant nu ‘za jed ni cu sud bi ne’ ka ko bi (p)ostao čo vek i gra đa nin” re zul ti ra, da kle, dve ma op ci ja ma iz grad nje dr ža ve i po li ti ke pre ma ma nji na ma. Tip I je stra te gi ja is klju če nja, što, fak tič ki zna či pro te ri-va nje ili, u bla žem vi du, sti mu li sa nje od la ska ma nji na. Tip III je stra-te gi ja uklju če nja za sno va na na sna žnom na po ru u prav cu asi mi la ci je ma nji na (Linc i Ste pan 1998: 538).

Pri zna nje da de mos i na ci ja mo gu bi ti raz li či ti ta ko đe ima dva mo-gu ća is ho da: a) stra te gi ju iz grad nje dr ža ve pu tem is klju če nja ma nji na (Tip II) - izo lo va nja iz po li tič kog pro ce sa da va njem gra đan skih slo bo da, ali ne i po li tič kih pra va, či me se, fak tič ki, obes hra bru je op ci ja da va nja „gla sa” ma nji na ma; ili, pak: b) stra te gi ju uklju če nja. Ova dru ga, in-klu ziv na op ci ja, pri pa da Ti pu IV i od li ku je je sna žan na por u prav cu pri-la go đa va nja, uz pri me nu ni za po li tič kih i ci vil nih me ra za pri zna va nje pra va ma nji na (Linc i Ste pan 1998: 537–43).

10 „Iden ti tet je ma mac pred ula zom u noć ni lo kal, u ko jem će te oče ru pa ti… Po li ti ča-ri, sve šte ni ci, no vi na ri, du hov ni ka ri je ri sti te ra ju nas u za mi šlje na sta da, to ro ve… što si vi še pro gu tao ma mac iden ti te ta, uto li ko si vi še u ru ka ma po li ti ča ra”; Đerđ Kon rad, Iden ti tet i hi ste ri ja, Apo strof, No vi Sad, 1995, str. 9.


68

Shod no re če nom, mo gu će je pri me ti ti da je po li ti ka u Sr bi ji, u vre me Mi lo še vi ća, pred sta vlja la na o ko pa ra dok sal nu me ša vi nu ele-me na ta oba vi da is klju če nja – Tip I i Tip II, kao i stra te gi je asmi lo va-nja, pri me re ne Ti pu III.

Ako je ta ko iz gle da la de ce ni ja pse u do de mo krat ske tran zi ci je Sr-bi je (Kom šić 2006: 42–58), od go vor na pi ta nje: da li se, na kon de mo-krat skog pre vra ta 2000-te, de si lo ne što kva li tet no no vo u Sr bi ji, po-tra ži će mo tra gom di jag no ze pri ro de dru štva i nje go ve po li tič ke in fra-struk tu re. Ključ na di le ma je: da li su de ve de se te go di ne pro šlog ve ka (su ve re ni za ci je, ra to vi, se ce si je, pre se lje nja...) re zul ti ra le ta kvim de-mo graf skim i kul tu ro lo škim pro me na ma, da se da nas mo že go vo ri ti o sko ro do vr še noj ho mo ge ni za ci ji kul tu ro lo škog sup stra ta dr ža ve Sr bi je?

Sr bi ja: ka kvo dru štvo – ho mo ge no ili plu ral no?

Po pis sta nov ni štva iz 2002. go di ne, po ka zao je da 82.86% po-pu la ci je Sr bi je (bez Ko so va i Me to hi je) či ne Sr bi (6.212.838). U pre-o sta lom, ma njin skom kor pu su od dva de se tak na ci ja i et nič kih gru-pa uoč lji vi ja je za stu plje nost Ma đa ra (3,91%). Sle de Bo šnja ci, Ro mi i Ju go slo ve ni, či ja se broj nost kre će iz me đu 1% i 2%, da bi sve osta le ma nji ne bi le is pod 1% (Hr va ti; Cr no gor ci; Al ban ci; Slo va ci; Vla si; Ru-mu ni…). Iz lo že ni po da ci bi mo gli da po slu že za ključ ku da se kon so li-do va lo jed no ho mo ge no dru štve no tki vo, bu du ći da je is pu njen ko lo-kvi jal ni te o rij ski kri te ri jum 80-to pro cent ne za stu plje no sti pri pa da ni-ka ti tu lar ne na ci o nal ne za jed ni ce u po pu la ci ji jed ne dr ža ve.

Ipak, ima pu no raz lo ga ko ji ne do zvo lja va ju da se, u na šem slu-ča ju, bez re zer vno go vo ri o ho mo ge noj dru štve noj struk tu ri, a ka mo li o po li tič koj na ci ji, kao za jed ni ci ute me lje noj na ne pro ble ma tič nom, kon sen su al no pri hva će nom pri su stvu jed ne „ko lek tiv ne di men zi je – ko ja pre va zi la zi ho ri zon te et ni ci te ta” (Sem pri ni 2004: 120). Da ovu na det nič ku di men zi ju „za jed nič kog gra đan skog iden ti te ta”, sa ta kvim „ni vo om uza jam ne bri ge, po mo ći i žr tve, ko je zah te va de mo kra ti ja” (Ki mli ka 2002b: 203)11, ni je mo gu će oče ki va ti u Sr bi ji sve dok se in si-

11 Er nest Gel ner (Er nest Gel lner), u tom smi slu, go vo ri o „na ci o na li stič kom im pe ra-ti vu kon gu ren ci je po li tič ke je di ni ce i kul tu re”, a An drea Sem pri ni (An drea Sem pri ni) o „gra ni ca ma si ste ma mo ći”, ko je se „za sni va ju sa mo na so cio-kul tu ro lo škim fak to ri ma: či nje ni ca su de lo va nja u istom pro jek tu, de lje nju istog vi đe nja, po se do va nju za jed nič kih re fe ren ci, usva ja nju vred no sti stvo re nih u cen tru si ste ma”; E. Gel ner, Na ci je i na ci o na li-zam, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, 1997, str. 170; A. Sem pri ni, Mul ti kul tu ra li zam, Clio , Be o-grad, 2004, str. 100–101,


69

sti ra na kla sič nom po li tič kom li be ral nom mo de lu cen tral ne kre a ci je i tran smi si je mo no kul tu ral nih obra za ca (Sem pri ni 2004: 98–122), po-ku ša ću da ob ja snim sle de ćom ar gu men ta ci jom.

Već či nje ni ca da po sto je isto rij ske re gi je i lo kal ne za jed ni ce, u ko ji ma Sr bi ne pre la ze Lij phar tov prag ho mo ge no sti (80%), kao i da ne gde ne či ne ni ap so lut nu ni re la tiv nu ve ći nu,12 po tvr đu je objek tiv no pri sut nu mul ti kul tu ral nost. A, kad je reč o Voj vo di ni, uz sve pro me-ne struk tu re sta nov ni štva, u to ku po sled nje dve de ce ni je (sma nje nje ma njin skog kor pu sa i po ve ća nje uče šća Sr ba, do dvo tre ćin skog iz no-sa),13 pri me ti ću da ona ipak osta je i da lje plu ral na, u smi slu „sme še na ro da ko ji se me ša ju, ali ne sta pa ju” (Far ni val; Pre ma: Lij phart 1992: 24). Šta vi še, kom plek snost obra za ca po li tič ke kul tu re na pro sto ri ma Voj vo di ne do dat no uve ća va ju i vred no sni ras ce pi unu tar ve ćin skog (srp skog) na ci o nal nog kor pu sa u Po kra ji ni. Ta kve, unu tar na ci o nal ne po de le su na ro či to vi dlji ve u od no su pre ma sa dr ža ju auto nom nih nad-le žno sti Voj vo di ne, po li ti ka ma iden ti te ta, pre fe ren ci ja ma tra di ci o nal-nog ili mo der nog ka rak te ra dr ža ve, kul tu re i slič no (Go lu bo vić 1995: 350; Kom šić 2006: 429–35; Pu zi ga ća 2011: 20–21)

Sve u sve mu, bu du ći da je ovaj tekst deo ši re ras pra ve o in te-gra cij skim i dez in te gra cij skim kom po nen ta ma dru štve nog i kul tur nog kon tek sta u Voj vo di ni, od 2000. do 2013. go di ne, kao i da je sve to neo dvo ji vo od do mi nant nih po li tič kih tren do va u Sr bi ji, dr žim da će bi ti ko ri stan sle de ći sin te tič ki su mar ključ nih od li ka po li tič ke mo bi li-za ci je i hi bri di za ci je obra za ca za jed ni ce (Ge me in schaft) i dru štva (Ge-sel lchaft) (Te ni es 1969: 184–194) u tki vu tran zi ci o ne Sr bi je:

Pr vo. Plu ral nost dru štve nog tki va Sr bi je u uslo vi ma od lo že ne i de for mi sa ne tran zi ci je (Kom šić 2006: 42–84), u for ma tiv noj, vr lo dra-ma tič noj fa zi iz grad nje na ci je i dr ža ve, ni je bi la sta tič nog ka rak te ra. Kre ta la se i pre o bra ža va la na ska li iz me đu iz ra že nog in ten zi te ta, ka ume re nom i obrat no, sve u za vi sno sti od tzv. sta nja na ci je, mi ra ili ra ta, spolj nopo li tič kog kur sa dr ža ve i nje nih od no sa sa re gi o nal nim i ši rim okru že njem, za tim, za vi sno od pro gra ma i eko nom sko so ci jal nih re zul ta ta po li tič kih i eko nom skih re for mi, ka rak te ra de mo kra ti za ci je i slič no.

12 U po je di nim op šti na ma Voj vo di ne, kao i u Ra škoj (San dža ku) i Pre šev skoj do li ni, Sr bi pred sta vlja ju ma njin sku po pu la ci ju. 13 http://pod2.stat.gov.rs/Ob ja vlje ne Pu bli ka ci je/Po pis2011/Knji ga4_Ve ro i spo vest.pdf, pri stu pio 24. 10. 2013.


70

Naš, kao i dru gi isto rij ski pri me ri, po ka zu ju u tom smi slu da se u gra nič nim, eks trem no kon flik tnim si tu a ci ja ma, sa sma nje njem po-ve re nja u „Dru gog” i uve ća njem stra ho va, za jed ni ce za tva ra ju u se be i, ti me, uslo žnja va ju „gra ma ti ku sa pri pa da nja” (Slo ter dajk 2001: 20, 44). S dru ge stra ne, u mir nim i bez bed nim vre me ni ma, ka pa ci te ti to-le ran ci je se uve ća va ju, iden ti te ti pre vla da va ju tri ba li stič ke is klju či vo-sti, otva ra ju se ka dru gi ma i plu ra li zu ju. To re lak si ra ju će de lu je na ra-ci o na li za ci ju po li tič kog po lja. Jer, ka ko pri me ću ju ne ki ugled ni auto ri, „umno ža va nje iden ti te ta de li stra sti” (Vol cer 1995: 175, 179–180), a „pre kla pa ju će član stvo sti mu li še ume re no sti i sa rad nju” (Ta mir 2002: 29–31, 46, 238–248). Či ni se da se ovi re lak si ra ju ći tren do vi po ste pe-no sta bi li zu ju sa us po sta vlja njem kon sen zu sa po li tič kih ak te ra o pri-dru ži va nju Sr bi je EU.

Dru go. U Sr bi ji je pri su tan spe ci fi čan tip plu ral ne struk tu re, sa jed nom do mi nant nom et no na ci o nal nom gru pom, ko ja opre de lju je iden-ti tet sku ma tri cu i svr he dr ža ve i ma nje-vi še pre sud no uti če na sa dr ža-je jav nih po li ti ka. Sa sta no vi šta de mo krat ski odr ži vog upra vlja nja kul-tu ro lo škim raz li ka ma, ta kva okol nost po se du je ka ko po zi tiv ne, ta ko i ne ga tiv ne im pli ka ci je (Dal 1997:117–132). Sa sta no vi šta efi ka sno sti od lu či va nja, či nje ni ca je da pro ce du re ve ćin ske (vest min ster ske) de-mo kra ti je (Laj phart 2003: 80–94) i stan dard no pra vi lo upra vlja nja po-sred stvom ve ći ne od 50% + 1, pred stav ni ci ma et no na ci o nal ne ve ći ne ne na me ću oba ve zu par la men tar nih ko a li ci ja sa ma lim, re gi o nal nim stran ka ma i pred stav ni ci ma ma njin skih za jed ni ca.

Me đu tim, to što po li tič ki re pre zen tan ti ve ćin ske na ci je ko mot no mo gu da, unu tar sop stve nog kul tu ro lo škog i in te re snog po lja, po de le iz bor ni po li tič ki plen, kon tro li šu mo no pol ne re sur se dr žav ne vla sti, do no se i pri me nju ju za ko ne, te ško da mo že bi ti shva će no kao ja ko upo ri šte za una pre đe nje ka pa ci te ta de mo krat ske to le ran ci je i raz voj kon sen su al ne po li tič ke kul tu re (Laj phart 2003: 286–87) u re do vi ma po li tič ke kla se i u či ta vom dru štvu Sr bi je.

Na i me, ka da se spo je le gi tim nost, ko ju pru ža ju vi še stra nač ki iz-bo ri, sa ma te ri jal nim i dru gim pred no sti ma, ko je pru ža vlast nje nim no si o ci ma u jed nom dru štvu osku di ce, ka kvo je da nas u Sr bi ji, on da se do bi ja vr lo sna žan si stem ski iz vor umno ža va nja pro tiv ni ka kon sen su-al ne po li tič ke kul tu re. Cost-Be ne fit ana li za la ko će po ka za ti da, u ta kvim uslo vi ma, ne sprem nost naj moć ni jih de mo krat skih ak te ra na in sti tu ci-o na li zo va nu sa rad nju sa ma njin skim i re gi o nal nim po li tič kim eli ta ma u re ša va nju naj bit ni jih pi ta nja iden ti te ta dr ža ve, ti pa ustav no-po li tič-


71

kog ure đe nja, prav no-po li tič ke i fi skal ne de cen tra li za ci je, kao i ne-pri sta ja nje na pro ši re nje li ste ak te ra ko ji uče stvu ju u po de li iz bor nog ple na, nji ma do no si ma nje tre nut ne po li tič ke šte te, a vi še kor po ra tiv-ne i lič ne ko ri sti (O to me: Kiš 1997/98: 904–905).

S dru ge stra ne, pro por ci o nal no ka rak te ru is klju če nja pred stav ni-ka ma njin skih po li tič kih eli ta iz pro ce du ra i po slo va upra vlja nja dr ža-vom, unu tar či ta vih ma njin skih za jed ni ca de ša va se opa da nje ste pe na le gi tim no sti no si la ca vla sti, pa čak i re ži ma vla sti i dr ža ve, uop šte. To ne sa mo da uma nju je upra vljač ku efi ka snost si ste ma u bit nim sek to-ri ma dru štva i ne kim ge o graf skim re gi ja ma, već, u ne kim slu ča je vi ma, do vo di u pi ta nje i mo guć nost de mo krat skog upra vlja nja kon flik ti ma (Pre šev ska do li na).

Tre će. Svi do sa da šnji iz bo ri (od 1990) po ka za li su da su se, na pre-na tr pa noj, ne ret ko i po la ri zo va noj par tij skoj sce ni, eta bli ra le or ga-ni za ci je ko je za stu pa ju in te re se de se tak re le vant nih et no na ci o nal nih za jed ni ca (u smi slu nji ho ve broj no sti i ka pa ci te ta po li tič kog su bjek ti-vi ra nja). Tu su i ak te ri ko ji na sto je da u gra đan skom, in ter kul tu ral nom smi slu ar ti ku li šu re gi o nal ne in te re se (slu čaj Voj vo di ne). Uz sve na po-re par ti ja gra đan ske ori jen ta ci je, ko je de lu ju na či ta vom dr žav nom pro sto ru, kao i par ti ja ko je pri pa da ju tzv. po ro di ci na ci o na li stič kih par ti ja (Go a ti 2000: 69, 88–99), da u svo je re do ve uklju če i pri pad ni-ke ma njin skih za jed ni ca, re al no je oče ki va ti da će isto rij ski na sle đe ni, ma njin ski i re gi o nal ni fak to ri po li ti ke za dr ža ti svo ju va žnost.

Vla sti ta stra nač ka in fra struk tu ra i po li ti za ci ja in te re sa et no na ci o-nal nih za jed ni ca, kao i ar ti ku la ci ja re gi o nal nih in te re sa, bi će za pra vo kon stan ta po li tič ke sce ne u Sr bi ji, do kle god po sto je te za jed ni ce. De-mo krat sko upra vlja nje u am bi jen tu iz ra že nog plu ra li zma na ro či to će na lo kal nom ni vou, kao i u Voj vo di ni, zah te va ti mno go ve šti ne, str plje nja i me đu sob nog po ve re nja. To će za vi si ti pre vas hod no od in sti tu ci o nal-no-po li tič ke ar hi tek to ni ke, ti pa de mo kra ti je, for me i sa dr ža ja (de)cen-tra li za ci je, kao i od pre o vla đu ju će po li tič ke kul tu re i uve re nja po li tič kih ak ti vi sta. U tom smi slu, mak si mi za ci ja bro ja ak te ra u sa sta vu vla da ju će ko a li ci je u Skup šti ni Voj vo di ne, na kon 2000-te, po zi tiv no je uti ca la na iz grad nju i odr ža nje po ve re nja me đu part ne ri ma i de po li ti za ci ju ni za kul tu ro lo ških raz li ka (Laj phart 2003: 96; Lij phart 1992: 227).

Če tvr to. Tra gom re le vant nog sta no vi šta da in sti tu ci je, kao „na-met nu ti po re ci” (Ve ber 1976: 36–37, 1), bez ob zi ra što su „de li mič no ob li ko va ni ras ko li ma i kon flik ti ma”, do bi ja ju sop stve nu moć i zna čaj no uti ču na ka rak ter dru štve nih in ter ak ci ja (Dal 1994: 93–94; 199), ima


72

raz lo ga da se upi ta mo: da li naš Ustav i si stem ski di zajn (jed no dom na par la men tar na struk tu ra i pro ce du re od lu či va nja; po lu pred sed nič ki si-stem; iz bor ni si stem, kao i iz ra zi to he te ro nom na pri ro da nad le žno sti po kra jin ske skup šti ne), da ju funk ci o nal ne od go vo re na zah te ve plu-ral nog dru štva, od no sno je su li na klo nje ne uklju či va nju ili is klju či va-nju ma nji na i re gi ja sa sce ne vla sti (Kom šić 2007a: 223–246)?

Upra vo, u tom kon tek stu, re spek tu ju ći či nje ni cu da po lje cen tral-ne vla sti ni kad ni je do volj no „ši ro ko” za par ti ci pa ci ju ve ćeg bro ja re-gi o nal nih ak te ra i ma njin skih za jed ni ca, za pi taj mo: zar ni je stvar ni in te res cen tral nih eli ta vla sti da ima ju ko o pe ra tiv ne re gi o nal ne ak te-re i eli te ma njin skih za jed ni ca, ko je svo je le gi tim ne po tre be za uklju-če njem u po lje po li ti ke i „po de le ple na” (Ve ber 1988: 63, 79–80) mo gu u zna čaj noj me ri da kon zu mi ra ju u in sti tu ci ja ma po kra jin ske vla sti?

Pe to. Kon ti nu i ra na is tra ži va nja jav nog mne nja em pi rij ski po tvr-đu ju da u Sr bi ji po sto je sve če ti ri ose ras ce pa: so ci jal no-eko nom ska, isto rij-sko-et nič ka, kul tur no-vred no sna i ide o lo ška, kao i da sve to zna čaj no uti če na par tij sko (pre)gru pi sa va nje (Kom šić, Pan tić, Sla vu je vić 2003: 163). Uoče no je, ta ko đe, da se po de le ja sno is ka zu ju u od no su na ključ na pi ta nja de mo krat ske de fi ni ci je iden ti te ta na ci je, te ka rak te ra dr ža ve i po li tič kog ure đe nja.

Kod va ri ja ble grup nih iden ti fi ka ci ja, po ka za lo se da lo kal nu pri-pad nost naj vi še pre fe ri ra ju na ci o nal ne ma nji ne, a da se Sr bi ne što ni že od pro se ka (35%) opre de lju ju za ovaj ni vo ze jed ni štva kao naj-va žni ji. Na ro či to je in di ka ti van po da tak da je „... ni ka ka va ili vr lo sla-ba iden ti fi ka ci ja naj broj ni jih (na ro či to te ri to ri jal no kon cen tri sa nih) ma nji na sa Sr bi jom”. S dru ge stra ne, „za vi še od tre ći ne Sr ba (37%) Sr bi ja pred sta vlja naj va žni ji oslo nac iden ti te ta. Od mah do nje ga je lo kal na za jed ni ca (35%)”. Sve u sve mu, et no na ci o nal na pri pad nost se po ka zu je ključ nim sto že rom i di fe ren ci ra ju ćom va ri ja blom so ci jal nih iden-ti fi ka ci ja pri pad ni ka naj broj ni jih na ci o nal nih za jed ni ca u Sr bi ji (Kom šić, Pan tić, Sla vu je vić 2003: 55–77).

Še sto. Kad je reč o po li tič kom aspek tu ras po lo že nja po pu la ci je u Sr bi ji, evi dent no je da sra zmer no po ve ća nju ni voa kon kre ti za ci je mo de la de cen tra li za ci je dr ža ve i sa dr ža ja nad le žno sti te ri to ri jal nih auto no mi ja, ra stu po de le me đu seg men ti ma dru štva u Sr bi ji, kao što i pro gram ska sta no vi šta par ti ja upu ću ju na traj no re pro du ko va nje po-de la na li ni ji: cen tra li zam–re gi o na li zam–auto no ma štvo (O to me: Kom-šić, Pan tić, Sla vu je vić 2003: 55–60, 71–78, 88–93, 163–169; Kom šić 2012b: 91–105).


73

Bi lo ka ko bi lo, sma tra ju ći da je do volj no na zna če na neo p hod-nost da po li tič ke eli te kon se kvent no pri zna ju plu ral nu pri ro du dru-štva u Sr bi ji i od go vor no pri o nu na tra ga nje za naj funk ci o nal ni jom de cen tra li stič kom for mu lom in sti tu ci o nal no odr ži vog je din stva kon-fli ka ta i kon sen zu sa, na gla ša vam da to uop šte ne zna či da smo na „pu stoj le di ni”, bez do brih do ma ćih ide ja i po li tič ko-pro gram skih kon ce pa ta.

Iz pe ri o da tzv. in sti tu ci o nal ne neo pre de lje no sti (Kom šić 2002: 197–208), ko ji je tra jao od 2000-te do usva ja nja Usta va (2006), va-lja lo bi, na pri mer, po red ne ko li ko vr lo re le vant nih stra nač kih i ci vil-nih ini ci ja ti va, re ak tu e li zo va ti i ustav ne pro jek te Vla de i Pred sed ni ka Re pu bli ke, iz 2005. go di ne (Kom šić 2006: 358–376; 459–474). Oni su nu di li mno go mo der ni ja i ade kvat ni ja re še nja od onih, ko je je zbog na vod nog pri ti ska Ra di ka la (SRS), „mo rao” ko di fi ko va ti ak tu el ni ustav ni tekst.

Naj zad, na sa mom kra ju ovog tek sta, ne ko li ko ne do u mi ca o is-ho di ma in sti tu ci o nal nih po li ti ka u bli žoj i sred njo roč noj per spek ti vi.

* * *

Da et no cen tri zam za i sta pred sta vlja „su že nje vi di ka” i da to do-no si šte tu naj pre pri pad ni ci ma sop stve ne na ci je i dr ža ve, uver lji vo po ka zu je či nje ni ca da po li tič ka kla sa Sr bi je još ni je shva ti la sve pred-no sti ko je pru ža ju in sti tu ci je te ri to ri jal ne auto no mi je Voj vo di ne u una-pre đe nju mul ti kul tu ral no sti, in te gra ci ji ma nji na i stva ra nju kon sen-su al nih pret po stav ki za raz voj „ustav nog pa tri o ti zma” (Ha ber mas). Na ro či to je štet na stra te gi ja naj moć ni jih ak te ra po li tič ke sce ne Sr bi je da se fa sad nom auto no mi jom Voj vo di ne (Kom šić 2007b: 226–235), pro pi sa nom Usta vom Re pu bli ke Sr bi je (2006), mi ni mi zu ju upra vljač ki ka pa ci te ti Po kra ji ne, kom pe tent nost i spo sob nost po li tič ke ar ti ku la-ci je voj vo đan skih in te re sa, re la ti vi zu ju i obe smi sle evrop ski prin ci pi i re še nja re gi o nal ne auto no mi je i, ta ko, raz vod ne tzv. auto no ma ške ener gi je, sve do mak si mal no mo gu ćeg uma nje nja po tra žnje za ta-kvom „ro bom” na po li tič kom tr ži štu Po kra ji ne i Re pu bli ke.

Do kle god su do mi nant na ta kva uve re nja, po li tič ke ma tri ce i in-te re sne kal ku la to ri ke vo de ćih stra na ka, što pre sud no uti ču i na ukup-na ras po lo že nja po pu la ci je Sr bi je, gra đa ni i gra đan ke Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne ne će bi ti u pri li ci da, po sred stvom svo jih pred-stav ni ka u po kra jin skoj skup šti ni i u ukup nom si stem skom am bi jen-


74

tu, efek tiv no re a li zu ju ključ ne za dat ke de mo krat ske po li ti ke, ko je je je dan autor na zvao „upo tre bom re gi ja i svih nje nih raz li či tih po ten-ci ja la, kao otvo re ne sce ne za ko lek tiv no de lo va nje”; „hu ma ni jim vi-dom or ga ni za ci je” i „stva ra njem jed nog ure đe ni jeg sve ta, ose tlji vi jeg na ra zum i ade kvat ni je za sno va nog na re al no sti” (Mam ford 2010: 401–422).

Za što in si sti ram na ra zu mu, re al no sti, hu ma no sti i otvo re no sti, ko je mo gu da po nu de pro ce si kon so li da ci je mre ža for mal nih i ne for-mal nih in ter ak ci ja me đu gra đa ni ma, pri pad ni ci ma rav no prav nih na ci-o nal nih za jed ni ca u okvi ru si ste ma vla sti i sa mo u pra ve u Voj vo di ni? Pre sve ga, za to što smo, na kon mi šlje nja Ustav nog su da Re pu bli ke Sr bi je o ustav no sti Za ko na o utvr đi va nju nad le žno sti AP Voj vo di ne, su o če ni sa ra stu ćim tren dom vr lo re strik tiv nog tu ma če nja sa dr ža ja i ka pa ci te ta po kra jin ske auto no mi je.

Ta kva ori jen ta ci ja mo že usko ro na po li tič koj i dru štve noj sce ni Sr bi je i Voj vo di ne da se još eks pan ziv ni je is po lji na kon oce ne ustav-no sti Sta tu ta APV. Na i me, uko li ko bi pre zen to va na ar gu men ta ci ja Ča vo škog bi la uze ta od stra ne su di ja Ustav nog su da za ve ro do stoj ni obra zac tu ma če nja ustav nog tek sta i me ri lo (ne)le gal no sti prin ci pa mul ti kul tu ral no sti, evrop skog re gi o na li zma i in sti tu ci o nal nih re še nja Sta tu ta AP Voj vo di ne o rav no prav no sti na ci o nal nih za jed ni ca, ta da se u kon cep tu al nom, po li tič kom i naj ši rem dru štve nom smi slu pi ta nja iden ti te ta Voj vo di ne, mul ti kul tu ral nog gra đan stva i kon so li do va ne de mo kra ti je po no vo otva ra ju na dra ma ti čan na čin.

Auto ri ta tiv na in ter pre ta ci ja „na ci o nal nog in te re sa”, ko ja ne omo gu ća va Skup šti ni AP Voj vo di ne funk ci o nal nu se mi o ti ku i se-man ti ku rav no prav no sti, kao i auto nom ne mo du se in ter ak tiv ne ko-mu ni ka ci je i spo ra zu me va nja po li tič kih pred stav ni ka i ci vil nih ak te ra ključ nih seg me na ta voj vo đan skog dru štva, ne sa mo da bi su zi la, ne go bi za pra vo do ve la u pi ta nje i sa mu mo guć nost us po sta vlja nja jav nog mul ti kul tur nog pro sto ra i ko lek tiv ne di men zi je, ko ja pre va zi la zi ho ri-zon te et ni ci te ta.

Mo žda, u tom kon tek stu, za i sta ni smo da le ko od mo men ta pu-nog ostva re nja stra te škog ci lja et no-na ci o na li sta da na du ži rok za-to me „ljud sku spo sob nost za vi še stru ki i kom ple men tar ni iden ti tet” (Linc i Ste pan 1998: 55) i one mo gu će sta bi li za ci ju al ter na tiv nog mo-de la kul tu re i de mo kra ti je, za ko ji je je dan autor ka zao da ne pod ra-zu me va ni ti „do mi na ci ju jed nog ple me na”, ni ti, pak, „od u sta ja nje od ple men ske sve sti svih” (Vol cer 1995: 173).


75

U slu ča ju de fi ni tiv nog pre tva ra nja na ci o na li stič kog sna u ja vu „kul tur ne ti ra ni je” (Kerc 2005: 177), ume sto otvo re ne mul ti kul tu ral-no sti, do bi li bi smo za tvo re ni kon strukt „mo no kul tu ra li zma u mno ži-ni” (Erik sen, Stjer nfelt 2013: 355). Sve to, na ža lost, pred sta vlja lo bi sa mo nov pri log već do bro po zna tom la ži ra nju de mo kra ti je i „be di ma lih is toč no e vrop skih dr ža va” (Bi bo 1996).

Iz laz iz ta kve be de mo rao bi se po tra ži ti, ka ko u kul tu ri, ta ko i u no vom usta vu, ko ji bi umno žio šan se za je dan nov, in te gra tiv ni – ustav ni pa tri o ti zam.

Li te ra tu ra:

Bi bo, Is tvan. 1996. Be da ma lih is toč no e vrop skih dr ža va. Srem ski Kar lov ci–No vi Sad: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Ča vo ški, Ko sta. 2005. „Voj vo di na – dr ža va na ci o nal nih ma nji na”, U: Đor-đe Vu ka di no vić ur., Voj vo đan sko pi ta nje. Be o grad: No va srp ska po li tič ka mi sao (po seb no iz da nje).

Dal, Ro bert. 1994. Di le me plu ra li stič ke de mo kra ti je. Be o grad: BIGZ.Dal, Ro bert. 1997. Po li ar hi ja. Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Erik sen, Jens-Mar tin; Stjer nfelt, Fre de rik. 2013. De mo krat ske kon tra dik ci je

mul ti kul tu ra li zma. Be o grad: Hel sin ški od bor za ljud ska pra va.Gel ner, Er nest. 1997. Na ci je i na ci o na li zam. No vi Sad: Ma ti ca srp ska.Gi dens, En to ni. 1996. Dir kem. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek.Go a ti, Vla di mir. 2000. Par ti je Sr bi je i Cr ne Go re u po li tič kim bor ba ma od 1990

do 2000. Bar: Con te co.Go lu bo vić, Za gor ka i sa rad ni ci. 1995. Dru štve ni ka rak ter i dru štve ne pro me ne

u sve tlu na ci o nal nih su ko ba. Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Ke a ting, Mic hael. 2007. Fe de ra lism and Ba lan ce of Po wer in Euro pean Sta tes,

http://www.oecd.org/si te/sig ma/pu bli ca ti on sdo cu ments/37890628.pdf Kerc, Pol. 2005. Ka ko pre u re di ti sa vre me ni svet. Be o grad: Fi lip Vi šnjić. Ki mli ka, Vil. 2002a. „Za pad na po li tič ka te o ri ja i et nič ki od no si u Is toč noj

Evro pi”, U: Vil Ki mli ka, Mag da Opal ski ur., Mo že li se iz vo zi ti li be ral ni plu ra li-zam? Be o grad: Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va.

Ki mli ka, Vil. 2002b. Mul ti kul tu ral no gra đan stvo. No vi Sad: Cen tar za mul ti-kul tu ral nost.

Ki mli ka Vil, Opal ski Mag da. 2002. Mo že li se iz vo zi ti li be ral ni plu ra li zam. Be-o grad: Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va.

Kiš, Ja noš. 1997/1998. „Na pu tu pre va zi la že nja na ci o nal ne dr ža ve”, U: Mo-sto vi, Sve ska IV, broj 112–113, Be o grad: Udru že nje knji žev nih pre vo di la ca Sr-bi je.


76

Kom šić, Jo van. 1997. Šan se in ter kul tu ra li zma i is ku še nja et no de mo kra ti je. Su-bo ti ca: Otvo re ni uni ver zi tet.

Kom šić, Jo van. 2002. „De mo krat ska tran zi ci ja u Sr bi ji i pro blem in sti tu ci o-nal ne neo pre de lje no sti”, U: Da ni lo Šu ko vić ur., Tran zi ci ja i in sti tu ci je. Be o grad: In sti tut dru štve nih na u ka.

Kom šić, Jo van. 2006. Di le me de mo krat ske na ci je i auto no mi je. Be o grad: Slu-žbe ni gla snik. No vi Sad: PHI LIA.

Kom šić, Jo van. 2007. Prin ci pi evrop skog re gi o na li zma – Prin ci ples of Euro pean Re gi o na lism. No vi Sad: PHI LIA.

Kom šić, Jo van. 2007a. „Jed no dom ni ili dvo dom ni par la ment u plu ral nom dru štvu”, U: Vu ka šin Pa vlo vić i Sla vi ša Or lo vić ur., Di le me i iza zo vi par la men ta-ri zma. Be o grad: Kon rad Ade na u er Stif tung, Fa kul tet po li tič kih na u ka.

Kom šić, Jo van. 2007b. „Auto no mi ja Voj vo di ne i lo kal na sa mo u pra va u no-vom Usta vu Sr bi je”, u: Go di šnjak Fa kul te ta po li tič kih na u ka, Be o grad: Fa kul tet po li tič kih na u ka.

Kom šić, Jo van. 2012a. „De mo krat sko upra vlja nje raz li či to sti ma i no vi re-gi o na li zam – Auto nom na po kra ji na Voj vo di na u sve tlu evrop skih is ku sta va”, U: Ru dlof Ka sto ri ur. Go di šnjak 2011. No vi Sad: Voj vo đan ska aka de mi ja na u ka i umet no sti.

Kom šić, Jo van. 2012b. „Raz u me va nje dr ža ve i de cen tra li za ci je na po li tič-kom tr ži štu Sr bi je”, U: Zo ran Sto jilj ko vić ur. Za što gla sam, ka ko gla sam, ako uop šte gla sam. Be o grad: Fri e drich Ebert Stif tung, FPN, Cen tar za de mo kra ti ju.

Kom šić Jo van, Pan tić Dra go mir, Sla vu je vić Zo ran Đ. 2003. Osnov ne li ni je par tij skih po de la i mo gu ći prav ci po li tič kog pre gru pi sa va nja u Sr bi ji. Be o grad: Fri-e drich Ebert Stif tung, In sti tut dru štve nih na u ka.

Kon rad, Đerđ. 1995. Iden ti tet i hi ste ri ja. No vi Sad: Apo strof.Laj phart, Arend. 2003. Mo de li de mo kra ti je. Pod go ri ca: CID.Lij phart, Arend. 1992. De mo kra ci ja u plu ral nim dru štvi ma. Za greb: Glo bus.Linc Huan, Ste pan Al fred. 1998. De mo krat ska tran zi ci ja i kon so li da ci ja. Be-

o grad: Fi lip Vi šnjić.Lo vo, Fi lip. 1999. Ve li ke sa vre me ne de mo kra ti je. Srem ski Kar lov ci–No vi Sad:

Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.Mam ford, Lu is. 2010. Kul tu ra gra do va. No vi Sad: ME DI TER RAN Pu blis hing.Mi le tić, Sve to zar. 2001. O srp skom pi ta nju. No vi Sad: Grad ska bi bli o te ka.Mill, John Stu art. 2009. Re pre sen ta ti ve go vern ment. web edi tion pu blis hed

by eBo oks @A de la i dePu zi ga ća, Mil ka. 2011. „Naj vi še ’isto kao sa da’”, De cen tra li za tor 6, (2011),

Be o grad: Kan ce la ri ja Na ci o nal nog sa ve ta za de cen tra li za ci ju Re pu bli ke Sr bi je.Sar to ri, Đo va ni. 2001. De mo kra ti ja – šta je to?. Pod go ri ca: CID.Sem pri ni, An drea. 2004. Mul ti kul tu ra li zam. Be o grad: CLIO.Slo ter dajk, Pe ter. 2001. U istom čam cu. Be o grad: Be o grad ski krug.Smit, En to ni D. 1998. Na ci o nal ni iden ti tet. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek.


77

Šna per, Do mi nik. 1996. Za jed ni ca gra đa na. Srem ski Kar lov ci, No vi Sad: Iz-da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Šna per, Do mi nik. 1997. „De mo krat ska na ci ja i et nič ki na ci o na li zam”. U: Tre ći pro gram 109,110 (I/II). Be o grad: Ra dio Be o grad.

Ta mir, Jael. 2002. Li be ral ni na ci o na li zam, Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Te ni es, Fer di nand. 1969. „Za jed ni ca i dru štvo”, U: Tal cott Par sons, Ed ward

Shils, Ka spar D. Na e ge le, Jes se R. Pitts Eds., Te o ri je o dru štvu. Be o grad: Vuk Ka ra džić.

Va ra di, Ti bor. 1999. „O šan sa ma za et no kul tur nu prav du u Cen tral noj Is-toč noj Evro pi – sa osvr tom na Dej ton ski spo ra zum”, Ha bi tus, mart 1999. No vi Sad: Apo strof.

Ve ber, Maks. 1976. Pri vre da i dru štvo 1., Be o grad: Pro sve ta.Ve ber, Maks. 1988. „Po li ti ka kao po ziv”. U: Vla di mir Gli go rov ur., Kri ti ka

ko lek ti vi zma. Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Vol cer, Majkl. 1995. „Sa vre me ni tri ba li zam”, U: Mi jat Da mja no vić, Sne ža-

na Đor đe vić ur., Iza zo vi mo der noj upra vi i upra vlja nju. Be o grad: TI MIT.


79

Mi kloš Bi ro

Mul ti et nič ka Voj vo di na – iz me đu ide a la si ner gi je

i po ten ci jal nog kon flik ta

Et nič ki od no si u Voj vo di ni bi li su pred met broj nih de kla ra ci ja, mi-to va i na ra ti va, ali znat no ma nje ozbilj nih et no lo ških, de mo graf skih, so ci o lo ških i isto rij skih stu di ja. Od glo ri fi ka ci je ma njin skih pra va i mul-ti et nič ke si ner gi je ko ju smo do ži vlja va li 80-tih go di na u vre me „auto no-ma ša”, 90-tih su se ja vi la pa nič na pi ta nja – da li je et nič ki kon flikt po put onog u Hr vat skoj i Bo sni mo guć i u Voj vo di ni? U me đu vre me nu se rat na Bal ka nu za vr šio, et nič ki kon flik ti su ušli u fa zu po mi re nja i stra ho vi o mo gu ćem et nič kom kon flik tu u Voj vo di ni su pa li u za bo rav. No, ozbilj ne stu di je o su šti ni (mul ti)et nič kih od no sa u Voj vo di ni i da lje ne do sta ju.

Mul ti et nič ke od no se mo že mo po sma tra ti na kon ti nu u mu od pro-ži ma nja kul tu ra i in te gri sa nog dru štva, sve do et nič kog kon flik ta.

Ko li ko je voj vo đan sko dru štvo za i sta in te gri sa no? Mi zna mo da voj vo đan ska ku hi nja ima ele me na ta ne mač ke i ma đar ske ku hi nje, da u je zi ku Sr ba iz Voj vo di ne ima pu no hun ga ri za ma i ger ma ni za ma, a u je zi ku Ma đa ra iz Voj vo di ne pu no sr bi za ma, ali da li to išta go vo ri o in te gri sa nom dru štvu? Je dan od objek tiv nih po ka za te lja su po da ci o me ša nim bra ko vi ma, ali oni va ri ra ju od pre ko 30% u gra do vi ma i et-nič ki me ša nim sre di na ma, pa sve do is pod 10% u ru ral nim i et nič ki ho-mo ge nim sre di na ma (go to vo iden tič no kao – gle uža sa – u Bo sni, uoči ra ta!!). So cio-psi ho lo ške stu di je o so ci jal noj dis tan ci iz me đu et nič kih gru pa su ta ko đe ve ran po ka za telj sprem no sti na in te gra ci ju (ina če, u


80

vi so koj ko re la ci ji sa po da ci ma o me ša nim bra ko vi ma). Po gle daj mo, da kle, šta nam go vo re ove stu di je u po sled njih 20 go di na.1 Pri ka za-će mo sa mo gru pe ko je ima ju vi še od 1% sta nov ni štva, sa iz u zet kom Ro ma kod ko jih je zbog dis per zi je me sta sta no va nja, kao i zbog ni skog obra zov nog ni voa, ova kvo is pi ti va nje bi lo prak tič no ne iz vo dlji vo. Ska la so ci jal ne dis tan ce sa dr ži niz pi ta nja o sprem no sti da se pri pad nik od-re đe ne so ci jal ne gru pe pri hva ti kao su gra đa nin, su sed, član sport skog ti ma, i sl. pri če mu je to pri hva ta nje, po pra vi lu, „ste pe na sto”, tj. ono opa da u za vi sno sti od pret po sta vlje ne bli sko sti od no sa. Pi ta nje na ko-jem se do bi ja naj ma nje pri hva ta nje je krv no srod stvo – sprem nost da se pri pad nik od re đe ne so ci jal ne gru pe pri hva ti za ze ta/sna ju. U na red-ne dve ta be le pri ka za će mo re zul ta te na pi ta nje o sprem no sti na krv no srod stvo iz me đu Sr ba i naj broj ni jih na ci o nal nih ma nji na, i obr nu to.

Gra fik 1. Pro ce nat Sr ba ko ji pri hva ta ju pri pad ni ka ma nji ne za ze ta/sna ju

Gra fik 2. Pro ce nat pri pad ni ka ma nji na ko ji pri hva ta Sr be kao ze ta/sna ju

1 Pri ka za na is tra ži va nja su ra đe na pod ru ko vod stvom auto ra član ka u raz li či tom kon-tek stu, sva na re pre zen ta tiv nom uzor ku Voj vo di ne od 500 is pi ta ni ka.

.

.

.

.

.

.


81

U po re đe nju sa 1991. go di nom, ka da je u pred ve čer je kr va vog ras pa da Ju go sla vi je i dra ma tič nog ra sta na ci o na li zma et nič ka dis-tan ca još uvek bi la re la tiv no ma la, po sle di ce na ci o na li stič ke eufo ri je upa dlji vo su se od ra zi le na po ve ća nje et nič ke dis tan ce u 2001, da bi se u 2011. ti efek ti evi dent no po če li sma nji va ti, ali je sprem nost na et nič ku bli skost još uvek da le ko od onog ka kva je bi la pre 90-tih. Pro-me ne su naj u pa dlji vi je u od no si ma Sr ba i Hr va ta, što je lo gič no, jer je to po sle di ca rat nog su ko ba, ali se one i te ka ko vi de i kod osta lih et nič kih gru pa.

Za što je rast na ci o na li zma us peo da po kva ri od no se i me đu na ro-di ma ko ji ni su ima li di rekt ni kon flikt? Da bi smo od go vo ri li na to pi ta-nje, mo ra mo se osvr nu ti na psi ho lo šku su šti nu na ci o na li zma.

So ci jal na psi ho lo gi ja po zna je vi še ni voa grup ne iden ti fi ka ci je: vi mo že te bi ti član te ni skog klu ba, pri pa da ti pro fe si o nal nom esna fu, ose ća ti se lo kal-pa tri o tom kao gra đa nin ne kog gra da ili re gi o na, pa sve do pri pad no sti od re đe noj na ci ji ili ra si. U svim tim iden ti fi ka ci-ja ma, po red si gur no sti, pri pad nost gru pi do no si i od re đe no ose ća nje vi še vred no sti, a što je gru pa eks klu ziv ni ja, to je to ose ća nje ja če.

Ali, gru pa ni je sa mo zbir po je di na ca – ona ima sop stve nu di na-mi ku. Još od ra do va Gi sta va Le Bo na (1963) psi ho lo gi ja pre po zna je moć gru pe da me nja po na ša nje po je din ca. Je dan od naj u be dlji vi jih pri me ra ka ko po je di nac mo že po sta ti zao pod uti ca jem gru pe i grup-nog „za dat ka”, je eks pe ri ment Zim bar da (1998) u ko me su stu den ti, glu me ći za tvor sku si tu a ci ju, bi li po de lje ni na za tvo re ni ke i ču va re i gde su „ču va ri” ve o ma br zo, iden ti fi ku ju ći se sa ulo gom, po či nja li da be so muč no mal tre ti ra ju „za tvo re ni ke” ko ji su do sa mo pre ne ko li ko tre nu ta ka bi li nji ho vi do bri dru go vi!

Za što grup ni sta vo vi nad vla da va ju in di vi du al ne? Za to što to „bek-stvo od slo bo de”, ka ko ga je još dav no na zvao Erih From (1986), do-no si si gur nost gru pe. I, za to što in ve sti ra nje u vred no sti gru pe do no si ose ća nje vi še lič ne vred no sti. Neo p hod na je iz u zet na lič na sna ga (uz fi nan sij sku ne za vi snost ko ja ni je za ne mar lji va) ili, pak, aso ci jal nost, da bi se po je di nac od u pro mag ne ti zmu gru pe. Na rav no, ako gru pa nu-di mo ral no ne pri hva tlji ve vred no sti, sprem nost na pri hva ta nje ta kvih vred no sti bi će u za vi sno sti od ste pe na u ko joj je po je di nac in ter na li-zo vao mo ral ne nor me i nje go ve sprem no sti da dru štve na pra vi la pod-re di ak tu el nim lič nim in te re si ma. Sa dru ge stra ne, što je sa gla snost iz me đu in di vi du al nih vred no sti i uve re nja i ide o lo gi je ko ju pro mo vi še gru pa ve ća, to je ve ći ste pen iden ti fi ka ci je po je din ca sa tom gru pom.


82

Raz li či ti so ci jal ni iden ti te ti ima ju i raz li či ti kva li tet, što ima di-rekt ne re per ku si je na po na ša nje gru pe. Psi ho lo gi ja to zo ve „za si će no-šću iden ti te tom” (iden tity sa li en ce), što ni je sa mo ste pen iden ti fi ka ci je sa od re đe nom gru pom, već i do ži vljaj da po sto ji ne ka kva esen ci ja, ne-ka kav po se ban kva li tet ko ji tu gru pu iz dva ja od dru gih. Što je pri pad-nost gru pi te že pro men lji va, vi še vi dlji va (na ci je i ve re se mo že mo i od re ći, ali bo ju ko že ne mo že mo pro me ni ti) i vi še do no si (u psi ho lo-škom ili ma te ri jal nom po gle du), to je za si će nost iden ti te tom ve ća. A, što je za si će nost ve ća, to je ve ća ve ro vat no ća da će se do go di ti so ci-jal na ka te go ri za ci ja (Taj fel i Tur ner, 2004). Gru pa se po či nje do ži vlja-va ti kao čvr sto de fi ni sa na ka te go ri ja, sa ja sno na gla še nim gra ni ca ma bez pre la znih ob li ka: po sto ji mo „mi” ko ji smo zna čaj no dru ga či ji od „njih”, a „oni” – to su svi osta li ko ji ne pri pa da ju na šoj gru pi. Sa per-cep ci jom ve će ho mo ge no sti ra ste i do ži vljaj efi ka sno sti i su pre ma ci je gru pe. Pri to me se po tre ba za ose ća njem vi še vred no sti još po ja ča va i „mi” smo naj bo lji, naj lep ši, naj ča sni ji, dok su „oni” lo ši ji, ru žni ji, ne ča-sni ji. Po sto je broj ni so cio-psi ho lo ški eks pe ri men ti ko ji po ka zu ju da se ovaj pro ces od vi ja u slu ča ju po de le na gru pe, čak i ka da je on ba zi ran na ta ko be za zle nom kri te ri ju mu kao što je pre fe ren ci ja sli kar skog sti-la Po la Klea ili Va si li ja Kan din skog!

Na rav no da u tom me ha ni zmu le ži srž raz vo ja ste re o ti pa pre ma dru gi ma, na rav no da u to me le ži osnov za ge ne ra li a ci ju po ko joj su svi pri pad ni ci mo je na ci je do bri (pa je, sa mim tim, ne mo gu će da u mo-joj na ci ji po sto je rat ni zlo čin ci, na pri mer), dok su svi pri pad ni ci tu đe na ci je ne pri hva tlji vi. Ta ko se la ko sti že i do pot pu ne de hu ma ni za ci je „dru gih” ko ja po tom olak ša va zlo či ne. Jer, ako „oni” ni su OK, ako ni su „lju di”, za što bi bio pro blem da ih po ta ma ni mo?

I kse no fo bi ja (slič no me ha ni zmu pa ra no je) ima osnov u tom do-ži vlja ju me ga lo ma ni je. Ako smo mi naj bo lji, naj pa met ni ji i naj če sti ti ji, a dru gi to ne pri me ću ju i ne pri zna ju, on da mo ra da nas mr ze – mo ra da su nam ne pri ja te lji.

Po je din ci ko ji bi mo gli pri pa da ti gru pi (na ci ji), ali ne pri hva ta ju pot pu nu ho mo ge ni za ci ju su „iz daj ni ci” i „ot pad ni ci”, a oni „sum nji ve esen ci je”, po pra vi lu mo ra ju bi ti naj gla sni ji za stup ni ci ide ja gru pe, ka-ko bi do ka za li svo ju „auten tič nu” pri pad nost.

Me ha ni zam ka te go ri za ci je raz ja šnja va i svu ira ci o nal nost ko ja je če sto ka rak te ri sti ka so ci jal ne iden ti fi ka ci je, po go to vo na ci o nal ne. Ap sur di kr vi i tla kao „esen ci je” na ci je bi li su na ro či to uoč lji vi na na šim pro sto ri ma. Srp ski i hr vat ski na ci o na li sti pre ćut ki va li su me di cin ske


83

po dat ke ko ji su, na pri mer, ne dvo smi sle no po ka zi va li da su, ge net ski i an tro po lo ški, Sr bi iz Kra ji ne iden tič ni svo jim su se di ma Hr va ti ma, dok su Hr va ti iz Sla vo ni je mno go bli ži Sr bi ma iz Voj vo di ne ne go svo joj bra ći po na ci ji iz Dal ma ci je. Još ko mič ni ji (sa aspek ta „či ste kr vi”) je po da tak da su bo san ski mu sli ma ni (ko je su srp ski i hr vat ski na ci o na li-sti po sprd no na zi va li „Tur ci ma”) ge net ski naj či sti ji Slo ve ni, bu du ći da se ni su me ša li sa Tur ci ma (jer ni su mo ra li).

Po red „esen ci je” ko ja je ta ko ka rak te ri stič na za na ci o na li stič ku i ra si stič ku ka te go ri za ci ju, ho mo ge ni za ci ji i po ja ča va nju so ci jal nog iden ti te ta mo gu do pri ne ti i spolj ni mo men ti: sta tus, za jed nič ka sud-bi na, jed na ke vred no sti ili za jed nič ki cilj, ali i ose ća nje ugro že no sti. Ka da ste pri pad nik ma njin skog na ro da i ne ose ća te se pre te ra no fa-na tič nim pri pad ni kom te na ci je, pa pri pad ni ke va šeg na ro da poč nu dis kri mi ni sa ti ili pro ga nja ti, na jed nom će te ose ti ti po tre bu za po dr-škom i si gur no šću sop stve nog na ro da. Ni je, sto ga, neo bič no da su naj-ho mo ge ni je baš one na ci je (po put Je vre ja, na pri mer) ko je su u svo joj isto ri ji bi le naj vi še pro ga nja ne. Iz istog raz lo ga, ras pi ri va nje stra ha od „ne pri ja te lja” od u vek je bi la opro ba na prak sa rat ne i na ci o na li stič ke pro pa gan de ko jom se po sti za la ho mo ge ni za ci ja na ci je.

Za ni mlji vo je da, ka da do ho mo ge ni za ci je jed nom do đe, po sta je mno go te že do ve sti do raz bi ja nja so ci jal ne gru pe i omek ša va nja nje-nih gra ni ca. Ako pre ne kog me đu et nič kog su ko ba ni je bi lo iz ra že nog na ci o na li zma u tim gru pa ma, po sle ta kvog su ko ba će bi ti vi dlji va pli-ma na ci o na li stič kih ide ja, ste re o ti pa i ira ci o nal nih po de la, što po ka-zu ju i na ši na pred pri ka za ni re zul ta ti et nič ke dis tan ce. Na kon se ce si je Eri tre je od Eti o pi je, na pri mer, mla da dr ža va (ko ju na sta nju ju pra vo-slav ni Abi sin ci kao i u Eti o pi ji) po če la je da tra ga za raz li či to sti ma, pa čak i da ve štač ki for mi ra sop stve ni je zik. Ta pri ča o je zi ku ka rak te ri-stič na je i za na še pro sto re. Ra de ći na za jed nič kom pro jek tu o po mi-re nju sa hr vat skim, bo san skim i ame rič kim ko le ga ma, na pi sao sam da je za jed nič ki je zik jed na od ve li kih šan si za po bolj ša nje ko mu ni ka ci je, kao pred u slo va za po mi re nje. To je iza zva lo bu ru ne go do va nja kod mo jih hr vat skih ko le ga ko ji su tvr di li da su srp ski i hr vat ski raz li či ti je-zi ci i do te me re zbu ni lo ame rič kog no si o ca pro jek ta, da je on po slao pi smo de se to ri ci naj u gled ni jih svet skih lin gvi sta tra že ći od go vor na pi ta nje: da li su srp ski, hr vat ski i bo san ski je dan ili vi še je zi ka? Do bio je jed no sta van od go vor: lin gvi stič ki je dan, so cio-lin gvi stič ki tri.

Ka ko vred no sna ori jen ta ci ja, ba zi ra na na pri rod noj ljud skoj po-tre bi za pri pad no šću se bi slič ni ma i po što va nju kon ti nu i te ta sa pre ci-


84

ma, pre ra sta u mr žnju pre ma dru gi ma? Ka ko so ci jal na iden ti fi ka ci ja sa na ci jom, pro la ze ći kroz pro ces sa mo-ka te go ri za ci je, pre ra sta u kse-no fo bi ju i fa ši zam ko ji pro iz vo de et no-po li tič ke kon flik te i ge no ci de?

Naj jed no stav ni ji od go vor je: ta ko što na ci o na li zam po sta je po li-tič ki pro gram.

Na ci o na li zam kao in stru ment po li ti ke pod ra zu me va iz di za nje sop stve ne na ci je na ra čun du gih. Psi ho lo ški osnov ta kvog opre de lje-nja pod ra zu me va kom pleks in fe ri or no sti. To ob ja šnja va za što je on pri-jem čiv za ma le i ugnje ta va ne na ro de i za što ga ra do pri hva ta ju oso be ko je ima ju taj pro blem i na lič nom ni vou. Me ha ni zam po mo ću ko ga na ci o na li zam nad kom pen zu je ose ća nje in fe ri or no sti je jed no sta van – ve li ča njem sop stve ne na ci je. Pro gla še njem svog na ro da za „ne be ski”, „iza bra ni”, „über al les”; pot hra nji va njem ira ci o nal nih ide ja o ve li či ni i nat pri rod noj mo ći i for si ra njem ne na uč nog mi šlje nja ko je ta kve ide je pro pa gi ra. I, na rav no, pro gla še njem svih onih ko ji na ma ne pri zna ju tu ve li či nu – za ne pri ja te lje, a onih ko ji ni su pri pad ni ci na še na ci je – za ni že vred na bi ća. Isto ri ja (če sto fal si fi ko va na), sim bo li, mi to vi – ve o ma su po god ni in stru men ti ko jim se taj me ha ni zam pot hra nju je i odr ža va.

Na ci o na li zam kao in stru ment po li ti ke po pra vi lu pro iz vo di pretnju, jer is ka zu je eks pan zi o ni stič ke ili iri den ti stič ke am bi ci je. Iz di žu ći i ho mo ge ni zu ju ći sop stve nu na ci ju on na go ve šta va pot ce nji va nje i pot-či nja va nje dru gih na ci ja; is ti ču ći ugro že nost svo je, on ugro ža va dru ge na ci je. Pa ro la ko jom se na ci ja ho mo ge ni zu je „oni nas mr ze”, „oni će nas po no vo is tre blji va ti kao u pro šlom ra tu” ima sna gu sa mo i spu nja va ju ćeg pro ro čan stva (self-ful fil ling prop hecy): ako nam oni pre te, on da tre ba da se na o ru ža mo da bi smo bi li sprem ni na od bra nu. A, ka da se jed na stra-na na o ru ža, on da je to otvo re na pret nja dru goj, pa i ta dru ga poč ne da se na o ru ža va i otvo re ni su kob je sa mo pi ta nje tre nut ka ka da će pr va var ni ca kre snu ti.

Za huk ta li na ci o na li zam na kon ras pa da ko mu ni zma ni je bio, na-ža lost, sa mo ka rak te ri sti ka ju go slo ven skog pro sto ra. I Slo va ci i Ma đa-ri i Ru mu ni su, u tom pe ri o du, ima li ta las „na ci o nal nog osve šći va nja” i ta at mos fe ra ni je mo gla osta ti bez od ra za na di ja spo ru u Voj vo di ni. Se ti mo se ak ci ja or ga ni za ci je „64 žu pa ni je” ko ja je di rekt no emi to va la ma đar ske iri den ti stič ke ide je pre ma de lo vi ma Voj vo di ne.

Da li je na ci o na li zam 90-tih pot pu no i traj no po kva rio et nič ke od no se u Voj vo di ni i da li je mo žda mo guć i onaj naj cr nji sce na rio et-nič kih kon fli ka ta? Isto rij ska je či nje ni ca da je ta kvih su ko ba u Voj vo-di ni bi lo, do du še je di no u vre me ra to va. Ma đar ska bu na iz 1848, ka da


85

su se Sr bi sta vi li na stra nu Austri je, II svet ski rat... Ali isto ri ja (Ka saš, 1995) nam na vo di i dir lji ve pri me re Do ro slo va i Sta pa ra, dva su sed na se la (pr vo je či sto ma đar sko, dru go srp sko) ko ja su se 1848, 1917. i 1941. uza jam no ču va la. Kad je srp ska voj ska na i la zi la, on da su Sta-par ci sla li svo ju mi li ci ju u su sed no se lo da ču va kom ši je Ma đa re, a kad bi do la zi la ma đar ska voj ska, Do ro slov ci su uz vra ća li ču va ju ći kom ši je Sr be. Ali, isto ri ja je jed no, a sa da šnjost dru go. U Sta pa ru ko ji se spo-mi nje u pret hod noj pri či po sled njih go di na po be đu je na ci o na li stič ka stran ka srp skih ra di ka la.

Ve ći na ak tu el nih te o ri ja (vi še o to me vi de ti u Bi ro, 2006:111) po-ka zu je da je na ci o na li zam va žan, ali ne i do vo ljan uslov za iz bi ja nje kon flik ta.

Te o ri ja re a li stič kog kon flik ta (Taylor i Mog had dam, 1987) iz no-si pret po stav ku da je ose ćaj ugro že no sti naj va žni ja po lu ga za po ja vu kon flik ta i da ta ugro že nost mo že bi ti i sa mo eko nom ska. No, sa dru-ge stra ne, ne ki su ko bi ko ji su u svo joj osno vi bi li či sto kla sni, ima-li su ite ka ko zna ča jan et nič ki pa ra le li zam ili su bi va li et nič ki in stru-men ta li zo va ni (gra đan ski rat u Gva te ma li, po bu na na ro da Či a pas u Mek si ku, itd.). Cr ve ni Kme ri u Kam bo dži su bi li ne sum nji vo ide o lo ški po kret, ali su i spro vo di li zna ča jan te ror nad na ci o nal nim ma nji na ma (Ki ne zi ma, Vi jet nam ci ma, Taj lan đa ni ma). Je ste da su bi li cr ve ni, ali su i te ka ko bi li i Kme ri.

Po li ti ko lo ške te o ri je uka zu ju na još jed nu za ko no mer nost: što ni-ži ni vo or ga ni zo va no sti dru štva, što ne raz vi je ni je i ne funk ci o nal ni je in sti tu ci je – to ve će šan se da iz bi je kon flikt. To mo že bi ti lo gič no ob ja-šnje nje za što su ko bi ipak ne iz bi ja ju u ne kim sre di na ma, upr kos to me što za kon flikt po sto ji la tent na osno va. Jer, po sto ji bez broj pri me ra me đu na ci o nal ne mr žnje – iz me đu Fla ma na ca i Va lo na ca, Ka ta lo na ca i Špa na ca, Ško ta i En gle za – kao što po sto ji i se ri ja pri me ra mir nog raz la za vi še na ci o nal nih ze ma lja. U svim tim slu ča je vi ma, dr ža va je ta ko ja se sta ra da do ozbilj ni jih su ko ba ne do đe. Ka da dr ža va funk ci o-ni še, on da se na ci o nal ni eks tre mi sti tu ku po sta di o ni ma i ka fa na ma, a even tu al ne te ro ri stič ke gru pe hva ta po li ci ja. Ka da se po ja ve ma i naj be za zle ni ji za me ci na o ru ža nih for ma ci ja, dr ža va od luč no in ter ve-ni še – kao u slu ča ju ka da je (be la) po li ci ja Ju žno a frič ke re pu bli ke bez par do na po bi la afri ka ner ske eks tre mi ste (bel ce) ko ji su po di gli oru ža-nu po bu nu u Bo pu ta cva ni. Ka da po sto ji kon sen zus o raz la zu, dr ža va se sta ra da on pro tek ne mir no – kao u slu ča ju Če ho slo vač ke ili So vjet-skog sa ve za. Ka da se do go di pro me na gra ni ca ko ja iz van no vih gra ni-


86

ca osta vi ve li ki deo ne kog na ro da, dr ža va se sta ra da omo gu ći mir no i bez bol no pre se lja va nje – kao u slu ča ju sta re Ju go sla vi je i Ma đar ske po sle I svet skog ra ta.

Dr ža va je ključ ni fak tor ko ji, kroz in sti tu ci o nal na (kon sti tu ci o-nal na) re še nja, ne sa mo mo že da spre či kon flik te, već i da do pri ne se „ras pla ši va nju” ma nji na i nji ho voj in kor po ra ci ji u sve dru štve ne po re. Re gu la ci ja gra đan skih pra va i pri hva ta nje ma nji na kao „kon sti tu tiv-nih” na ro da, uz po zi tiv nu dis kri mi na ci ju, ne sum nji vo je na čin ka ko da dr ža va po ša lje „sig nal” da su pri pad ni ci ma njin skih na ro da (naj ma-nje) jed na ki i do bro do šli gra đa ni.

U kon tek stu ove te me, po gle daj mo šta ka žu is tra ži va nja o do-ži vlja ju ma njin skih pra va kod pri pad ni ka naj ve ćih et nič kih gru pa u Voj vo di ni.2 Is tra ži va nje ko je je pri ka za no na Gra fi ku 4 i 5 ra đe no je pre de set go di na, ali se si tu a ci ja sa mo do ne kle pro me ni la do no še-njem za ko na o Na ci o nal nim sa ve ti ma. Ko li ko se za cr ta na pra va ma nji-na pri me nju ju u tre nut ku pi sa nja ovog tek sta, naj bo lje go vo ri is ku stvo auto ra: Ka da sam kao ve štak uče stvo vao u spo ru pred su dom u Be če ju (u ko me su stra ne u spo ru, oba advo ka ta i su di ja bi li Ma đa ri) i za ču dio se za što se ras pra va ne od vi ja na ma đar skom, od go vo re no mi je da to u Be če ju ni je prak sa (iako Ma đa ri či ne go to vo 50% sta nov ni ka) i da čak po sto ji oba ve za vo đe nja za pi sni ka ći ri li com!

Gra fik 3. Do ži vljaj ostva re no sti ma njin skih pra va

2 Is tra ži va njem za po tre be Hel sin škog od bo ra za ljud ska pra va u Sr bi ji ru ko vo dio je autor ovog tek sta („Na ci o nal ne ma nji ne i pra vo”, Hel sin ške sve ske, 15, 2002).


87

Gra fik 4. Do ži vljaj ostva re no sti ma njin skih pra va pre ma obla sti ma

Či nje ni ca da se jed no od naj e lementar ni jih ma njin skih pra va – pra vo na upo tre bu svog je zi ka i pi sma – do ži vlja va kao naj u gro že ni je, go vo ri sa mo za se be. Za ni mlji vo je da do ži vljaj ostva re no sti ma njin-skih pra va zna čaj no ko re li ra sa et nič kom dis tan com pre ma Sr bi ma! Dru gim re či ma, te za da ste pen in kor po ri ra no sti di rekt no za vi si od ste pe na rav no prav no sti, ite ka ko je po tvr đe na u ovim na la zi ma.

Po red dr žav nih in sti tu ci ja, i re pre zen tant dr ža ve u li ku nje nog li de ra ta ko đe mo že igra ti zna čaj nu ulo gu u sla nju „sig na la” šta dr-ža va (i ve ćin ski na rod) mi sli i na me ra va sa ma nji nom. Po sta vlja se pi ta nje ko li ki je zna čaj ge sta iz vi nje nja še fa dr ža ve u ime svo ga na-ro da za zlo či ne ko je su u pro šlo sti po či ni li po je din ci iz tog na ro da? Da li je kle ča nje Vi li ja Bran ta u Aušvi cu do pri ne lo „ski da nju kri vi ce” sa ne mač kog na ro da za zlo či ne u II svet skom ra tu? Za po je din ce sa li be ral nim i ko smo po lit skim vred no snim opre de lje nji ma ono si gur no ni je zna či lo ni šta, jer su oni i pre i po sle tog či na bi li u sta nju da raz-lu če in di vi duu od ko lek ti va i da kri vi cu in di vi du a li zu ju. Ali, za ve ći nu onih dru gih ko ji su pod le gli na ci o nal noj ho mo ge ni za ci ji, ta kav čin ima sim bo lič nu vred nost i šef dr ža ve se do ži vlja va kao per so ni fi ka-ci ja „na ro da”, a nje go vo iz vi nje nje se ne sum nji vo do ži vlja va kao iz-vi nje nje „ce log na ro da”. U tom smi slu, čin „po ko pa va nja pro šlo sti” ko ji su uči ni li pred sed ni ci Ma đar ske i Sr bi je 2012. go di ne ima ite ka ko zna čaj nu ulo gu u smi ri va nju re van ši stič kih stra sti ko je su bi va le pod-gre va ne uspo me na ma na zlo či ne Ma đa ra iz 1942. i srp skih ko mu ni-sta iz 1945.


88

In sti tu ci o nal ni okvi ri i „sig na li” ko je ša lje dr ža va su ne sum nji vo pri mar ni uslov za ose ćaj pri hva će no sti pri pad ni ka ma njin skih za jed-ni ca, ali ve li ki zna čaj za nji ho vo ose ća nje si gur no sti ima ju i per cep ci je et nič kih gru pa (kao opa sne ili bez o pa sne), kao i na či ni ka ko se one for mi ra ju u me di ji ma i, sled stve no to me, u jav nom mnje nju. Ako se, na pri mer, su kob na vi ja ča na utak mi ci iz me đu Sr bi je i Hr vat ske pri ka-že kao su kob Sr ba i Hr va ta (da i ne po mi nje mo šta u tom kon tek stu zna če po mi nja nja „usta ša” ili „čet ni ka”), a ne kao su kob hu li ga na; ako se tu ča iz me đu ado le sce na ta pri ka že u ko no ta ci ji da je „ne ki Ma đar pre tu kao srp skog de ča ka”; ako se de lo va nje eks trem nih na ci o na li stič-kih or ga ni za ci ja pri ka že kao po ka za telj „ve kov nih iri den ti stič kih te-žnji”, on da se ma njin ski Sr bin u Hr vat skoj, kao i ma njin ski Hr vat ili Ma đar u Sr bi ji si gur no ne će ose ća ti bez bed no u svom okru že nju i, sa mim tim, ne će ima ti ni ide je, a ka mo li ak tiv no sti u prav cu in te gra-ci je u dru štve no okru že nje.

Naj zad, et nič ke pred ra su de i ne ga tiv ni ste re o ti pi su ne sum nji vo ogrom na pre pre ka pro ce su in te gra ci je. Je dan od osnov nih na či na da se odr ži sa mo po što va nje pri pad ni ka gru pe je da se ne-pri pad ni ci te gru pe uni ze. A, ka da se ne-pri pad ni ci gru pe još per ci pi ra ju i kao opa-snost za gru pu, on da su ne ga tiv ne emo ci je sa svim lo gi čan od go vor.

Ka ko pro me ni ti pred ra su de? Edu ka ci ja za de mo kra ti ju, za to le-ran ci ju raz li či to sti i po što va nje ljud skih pra va je pr vi i naj va žni ji ko rak ko ji se mo ra pred u ze ti da bi se stvo ri li te me lji za istin sko me nja nje pred ra su da i ste re o ti pa. To je spo ra, ali je di na mo gu ća per spek ti va.

No, po red tog ge ne ral nog ci lja, psi ho lo ška is tra ži va nja uka zu ju da su če sti kon tak ti iz me đu pri pad ni ka raz li či tih et nič kih gru pa je dan od naj va žni jih pred u slo va za eli mi ni sa nje ste re o ti pa. U skla du sa tzv. „Kon takt hi po te zom” (All port, 1954) in di vi du al ni kon tak ti su va žan pred u slov raz bi ja nja (i ne u sva ja nja) pred ra su da – ka da upo zna te po-je di nač nog pred stav ni ka ne kog na ro da i vi di te da je on isti kao i sva ki dru gi čo vek, on da će vas te ško ube di ti u ne ki ne ga tiv ni ste re o tip o to me da su, npr. „svi Ma đa ri hlad ni” ili „svi Hr va ti ge no cid ni”. U tom kon tek stu, me šo vi ti raz re di, za jed nič ke eks kur zi je, dru že nje na rok kon cer ti ma i sl. su ide al na me sta gde se pred ra su de ru še i gde se stva-ra ju pred u slo vi za mul ti et nič ku si ner gi ju. I u Voj vo di ni.

Sa dru ge stra ne, i sa me ma njin ske za jed ni ce i nji ho ve in te lek tu-al ne eli te, u te žnji da oču va ju kul tur ni iden ti tet svog na ro da, isu vi-še če sto in si sti ra ju na et nič koj „ći sto ći” i ne sve sno vo de svoj na rod u sa mo i zo la ci ju. Oču va nje či ste na ci je po ce nu ge net skih mal for ma ci ja


89

ko je su po sle di ca bra ko va iz me đu bli skih srod ni ka, oču va nje kul tur-nog iden ti te ta po ce nu li ša va nja svo je kul tu re do brih stra na dru gih kul tu ra, je ne sum nji vo ci vi li za cij ski re tro grad no.

In te gri sa no, vi so ko ci vi li zo va no dru štvo pod ra zu me va da ni ko me ni je va žno ko je ko je na ci je, ve re ili ra se; da ni ko me ne sme ta ne go-va nje sop stve ne tra di ci je, kul tu re ili je zi ka, ali i da ni ko me ne sme ta pro ži ma nje tih kul tu ra; kao i da pri pad ni ci ma njin skih gru pa tu slo bo-du ose ća ju i do ži vlja va ju. Tu žna je či nje ni ca da je Voj vo di na pre 90-tih go di na bi la ve o ma bli zu ta kvog dru štva. Osta je nam da se na da mo da će to ona bi ti i u bu duć no sti.

Literatura:

All port, G. W. The Na tu re of Pre ju di ce. Cam brid ge, MA: Ad di son-We sley, 1954.

Bi ro, M. Ho mo Post com mu ni sti cus. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, 2006.Fromm, E. Bek stvo od slo bo de. Za greb: Na pri jed, 1986.Ka saš, A. Ma đa ri u Voj vo di ni. Dok tor ska di ser ta ci ja. No vi Sad : Fi lo zof ski

fa kul tet, 1995.Le Bon, G. Le Psycho lo gie des fo u les. Pa ris: Pres ses Uni ver si ta i res de Fran ce,

1963.Taj fel, H. & Tur ner, J. C. The So cial Iden tity The ory of in ter gro up be ha vi-

or. U J. T. Jost & J. Si da ni us (Eds.), Po li ti cal Psycho logy. New York: Psycho logy Press, 2004.

Taylor, D. M. & Mog had dam, F. M. Re a li stic Gro up Con flict The ory. U D. M. Taylor & F. M. Mog had dam (Eds.), The o ri es of In ter gro up Re la ti ons: In ter na ti o nal So cial Psycho lo gi cal Per spec ti ves. New York: Pra e ger, 1987.

Zim bar do, P. G. The psycho logy of evel: A si tu a ti o nist per spec ti ve on rec-ru i ting good pe o ple to en ga ge in an ti-so cial acts. Ja pa ne se Jo ur nal of So cial Psycho logy, 11: 125-133, 1998.


91

Milorad Đurić

Ma njin ske na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni:

iz me đu gra đan stva i na ci o na li te ta

Uvod: gra đan stvo i(li) na ci o na li tet

Dva de se ti vek je, ne sum nji vo, bio vek u ko jem se do go di lo iz o-štra va nje et nič ke sa mo sve sti i u ko jem je do šlo do eks plo zi je ko lek tiv-nih iden ti te ta. Upr kos iz ve snim ko le ba nji ma u sta vo vi ma o na ci o nal-nim ma nji na ma u me đu na rod nom pra vu po sle Dru gog svet skog ra ta (pre sve ga zbog zlo u po tre be „ma njin skog pi ta nja” od stra ne na ci stič-ke Ne mač ke), ve ći na dr ža va je bi la re al no su o če na sa po ra stom zah te-va raz li či tih et nič kih gru pa za pri zna njem. Pri to me, raz li či to po i ma-nje „na ci o nal ne ma nji ne” uslo vlje no je ne u jed na če nim de fi ni sa njem sa me „na ci je”. Po sto ji iz ve stan ste pen in te lek tu al ne ne ja sno će, upo-zo ra va E. Hob sba um, u broj nim na sto ja nji ma da se de fi ni šu objek tiv-ni, uni ver zal ni kri te ri ju mi za od re đi va nje na ci je: „Po ku ša ji stva ra nja objek tiv nih kri te ri ju ma za od re đi va nje na ci je, ili za ob ja šnje nje za što su iz ve sne gru pe po sta le „na ci je” a dru ge ni su, če sto se za sni vao na jed nom je di nom kri te ri ju mu kao što su je zik, et ni ci tet, ili na kom bi na-ci ji kri te ri ju ma kao što su: je zik, za jed nič ka te ri to ri ji, za jed nič ka isto-ri ja, kul tur na za o stav šti na, ili već ne što dru go” (Hob sba um, 1996:12). Svi po ku ša ji da se do đe do op šte pri hva će ne de fi ni ci je na ci je ni su uro-di li plo dom jer bi se uvek na šao ve li ki broj iz u ze ta ka – en ti te ta ko ji su ne sum nji vo na ci je, ali se ne ukla pa ju u ne ku od de fi ni ci ja, ili od-


92

go va ra ju svim kri te ri ju mi ma, ali ni su – na ci je. Zbog to ga nam se či ni uput nim da pri hva ti mo Hob sba u mo vu „rad nu pret po stav ku” po ko joj će se „sva ko do volj no ve li ko te lo či ji se čla no vi sma tra ju čla no vim „na-ci je” sma tra ti „na ci jom” (Hob sba um, 1996:15). Bez ob zi ra na mo gu će pri med be da je ova kav pri stup ta u to lo ški i da pru ža sa mo a po ste ri o ri od re đe nje šta je na ci ja, sma tra mo da je ade kva tan (i re a lan) jer se za sni va na prin ci pu sa mo o dre đe nja. U tom smi slu, u ovom tek stu će-mo i pod poj mom „na ci o nal na ma nji na” sma tra ti gru pu lju di ko ja se sma tra pri pad ni ci ma iste na ci je, a ko ja ži vi u za jed nič koj dr ža vi sa ne-kom ve ćom gru pom (ili vi še gru pa) lju di ko ji se sma tra ju pri pad ni ci ma dru ge/dru gih na ci je/na ci ja.

Ba zu na ci o nal nog iden ti te ta či ni na ci o na li zam. En to ni Gi dens za klju ču je da je mo der ni po li tič ki i eko nom ski raz voj ima o sna žan dez in te gra tiv ni uti caj na tra di ci o nal ne kul tu re, te da se ta ko stvo ri la po tre ba za no vim ob li kom grup nog sim bo li zma ko ji bi imao in te gra-tiv nu funk ci ju. Za Gi den sa je upra vo na ci o na li zam naj sna žni ji ob lik in te gra ci je, jer: „Na ci o na li zam ne sa mo da nu di ba zu grup nog iden ti-te ta, on to či ni u kon tek stu ko ji po ka zu je da je ovaj iden ti tet re zul tat po seb nih i spe ci fič nih do stig nu ća. Na ci o na li zam oja ča va duh so li dar-no sti i ko lek tiv ne po ve za no sti ko ja se na ro či to mo bi li še u okol no sti-ma kul tur nih za sto ja” (Gi dens, 1985:215). Na ci o na li zam kao spe ci fič-ni fe no men kul tur ne in te gra ci je, pred sta vlja ob lik ko lek tiv ne sve sti u okvi ru ko jeg se od vi ja re flek siv no pri sva ja nje kul tur nih tra di ci ja. Ova ko kon stru i sa na tra di ci ja, pre či šće na po mo ću isto ri o gra fi je, ši ri se pu tem me di ja (svo je vre me ni raz voj štam par ske teh no lo gi je od i grao je, ne sum nji vo, ogrom nu ulo gu) i po sta je za jed nič ka svest po li tič ke za jed ni ce. Ali, po me ni mo i to, na ci o na li zam ni je sa mo mo del ob li ko-va nja iden ti te ta u jed noj po li tič koj za jed ni ci, već i na čin pri sva ja nja po li tič kih do ba ra, od no sno, obez be đi va nja pri pad ni ci ma iste na ci je po li tič ke pred no sti u od no su na one ko ji joj ne pri pa da ju.

Funk ci ja na ci o na li zma je, u sva kom slu ča ju, uni fi ku ju ća, ali pro ces uni fi ka ci je ni je ute me ljen u mo ral nim, već u psi ho lo škim okvi ri ma tra-di ci je. Gi dens skre će pa žnju na to: „U ta kvim okol no sti ma on to lo ška si-gur nost je psi ho lo ški ute me lje na i za vi si is klju či vo od ru ti ne ko ja ne ma mo ral no zna če nje i ko jom se šti ti mo od ni za do ga đa ja i is ku sta va ko ja bi mo gla da je na ru še” (Gi dens, 1985:218). Ume sto mo ral nog zna če nja, ko je bi va sklo nje no na mar gi ne jav nog ži vo ta, za jed ni štvo ba zi ra no na na ci o nal nim sim bo li ma učvr šću je me ha ni zme ko ji ma se stva ra ose ćaj pri pad no sti i si gur no sti me đu pri pad ni ci ma jed ne za jed ni ce.


93

Sa dru ge stra ne se na la zi prin cip gra đan stva, ta ključ na usta no va mo der ne po li ti ke, či ja se uni ver zal nost „ogle da u po sto ja nju od re đe-nih za jed nič kih obe lež ja ko ja se mo gu iden ti fi ko va ti ne za vi sno od to ga o ka kvom ti pu po ret ka se ra di. Pr va ozna ka gra đan stva se iz ra ža va u či nje ni ci da je gra đan stvo je dan op šti sta tus: pra vo gra đan stva omo gu-ća va lju di ma (gra đa ni ma) pu no član stvo u jed noj po li tič koj za jed ni ci; dru go, prin cip gra đan stva uvek je po ve zan sa ide jom jed na ko sti: da kle, svi ko ji uži va ju ovaj sta tus ima ju ista pra va i iste po li tič ke du žno sti, iste slo bo de i ista ogra ni če nja, istu moć i iste od go vor no sti; tre će, prin cip gra đan stva uvek sa dr ži oso bi tu vr stu re ci pro ci te ta (si me tri je) iz me đu gra đa ni na i po li tič ke za jed ni ce” (Po du na vac, 2001:11).

Prin cip gra đan stva upra vo po či va na raz re še nju na pe to sti iz me đu mo ra la i par ci jal nih in te re sa, dru štva i in di vi du u ma. Dru gim re či ma, ako je dru štvo za hva će no su prot no sti ma pri vat nih in te re sa, ka ko je mo gu će us po sta vlja nje mo ral nih prin ci pa? Kant, pod se ti mo se, ovu di le mu raz re ša va iz vo đe njem ka te go rič kog im pe ra ti va: „De laj ta ko da mak si ma tvo je vo lje uvek mo že isto vre me no va ži ti kao prin cip sve-op šteg za ko na” (Kant, 2004:87). Pri to me, Kan tov em pi rij ski in di vi-du um, kao adre sat zah te va mo ral nog de la nja, ne za do bi ja mo ral nost kao sop stve nu na me ru, već kao re zul tat ne-sve snog, ego i stič nog de-la nja u objek tiv nom is po lja va nju kraj njeg ci lja isto ri je – do vr še nog gra đan skog dru šta, dru štva kao sa mo or ga ni zo va nog me ha ni zma u ko jem gra đa ni sa mi do no se za ko ne ko ji ma se po ko ra va ju.

Ra zu mlji vo, re al na dru štva se ne na la ze na ovim ide al nim po-lo vi ma, već bi va ju lo ci ra na iz me đu njih. Ipak, kon struk ci ja ide al nih ti po va je ko ri sna jer nam pru ža ori jen ta ci ju u po ku ša ju da utvr di mo kon kret ne ob li ke kri ze in te gra ci je ne kog dru štva. U sva kom slu ča ju, in ter ak ci ja gra đan stva i na ci o na li te ta po ka za će se kraj nje re le vant-nom za naj ve ći deo isto ri je mo der nih dru šta va, bu du ći da: „pri ro da i kva li tet jed ne po li tič ke za jed ni ce pre sud no za vi se od to ga da li je u nje go vom osnov nom po lju glav ni in te gra tiv ni prin cip gra đan stvo ili na ci o na li zam” (Po du na vac, 2001:69).

Či nje ni ce: Svet, Sr bi ja, Voj vo di na

Mul ti et nič nost je, ne sum nji vo, či nje ni ca sa vre me nog sve ta. Sve-ga de se tak dr ža va se, da nas, mo že sma tra ti mo no et nič kim i u nji ma ži vi sa mo 0,5% svet skog sta nov ni štva. Po da tak da u se u sve tu ko ri sti pre ko 6.500 raz li či tih je zi ka, a da su lju di ko ji nji ma go vo re (bez ob zi-


94

ra na ve li či nu ovih je zič kih gru pa) gra đa ni ne što ma nje od 200 dr ža-va, sna žno ilu stru je ovu dra ma tič nu et nič ku kom plek snost. Po je di ne dr ža ve, kao na pri mer Ni ge ri ja, ima ju i vi še od 250 et nič kih za jed ni ca sa sop stve nom tra di ci jom, je zi kom, kul tu rom. U Ru skoj fe de ra ci ji je, u po sled nje dve de ce ni je, broj (sa mo)iden ti fi ko va nih et nič kih za jed ni ca sa 120 po ras tao na 160, itd.

Et nič ka sli ka Bal ka na je ta ko đe ve o ma he te ro ge na. Bal kan spa da u naj slo že ni je re gi o ne u Evro pi. Uzro ci ova kve slo že no sti su raz li či ti – kul tur ni, ci vi li za cij ski, po li tič ki, eko nom ski, de mo graf ski, so ci jal ni... U pro se ku, u bal kan skim dr ža va ma 15% po pu la ci je či ne pri pad ni ci et nič kih ma nji na. Pre kra ja nje dr žav nih gra ni ca ta ko đe je do pri ne lo ma njin skoj di na mi ci, jer su se ne ke za jed ni ce na šle u ulo zi ma njin skih ko lek ti vi te ta („no ve ma nji ne”).

Sr bi ja, na rav no, ima sve ka rak te ri sti ke bal kan skog pro sto ra – et-nič ka ša ro li kost ob u hva ta dva de se tak za jed ni ca. Sr bi, pre ma po pi su iz 2011. go di ne, či ne 83% sta nov ni štva,1 a ve li či na ma njin skih za jed ni ca se kre će od 250.000 (Ma đa ri) pa do sve ga par hi lja da (Aška li je, Če si, Cin ca ri).

U okvi ru Sr bi je po seb no me sto za u zi ma Voj vo di na, et nič ki i ver-ski je dan od naj he te ro ge ni jih re gi o na na Bal ka nu i u Evro pi. Ma da je Hab zbur ška mo nar hi ja od 17. ve ka, plan ski na se lja va la pri pad ni-ke raz li či tih na ro da, Voj vo di na je, sve do Pr vog svet skog ra ta, bi la me ša vi na tri do mi nant na na ro da – Sr ba (33,8%), Ma đa ra (28,1%) i Ne ma ca (21,4%). Po li tič ke pro me ne, ko je su pro u zro ko va le ve li ke mi-gra ci je sta nov ni štva (na ro či to po sle Dru gog svet skog ra ta ka da su se prak tič no svi Nem ci ise li li), do pri ne le su i ve li kim pro me na ma et nič ke struk tu re Voj vo di ne. Od ta da pa sve do da nas, ne pre kid no ra ste udeo Sr ba u ukup nom sta nov ni štvu Voj vo di ne – a to je, pre sve ga, po sle di ca ne ko li ka ta la sa imi gra ci je. Pre ma po pi su iz 2011. go di ne, gra đa ni su se sa mo i den ti fi ko va li u okvi ru dva de set jed ne na ci je, a u struk tu ri do-mi ni ra ju Sr bi sa 66,76% i Ma đa ri sa 13%, Slo va ci ima ju 2,6%, Hr va ti 2,43%, Ro mi 2,19%, Ru mu ni 1,32%, Cr no gor ci 1,15%, Bu njev ci 0,85%, Ru si ni 0,72%, Ju go slo ve ni 0,63%, Ma ke don ci 0,54%, Ukra jin ci 0,22% itd. Ima ju ći u vi du pro me ne u de mo graf skoj sli ci u po sled njih sto go-di na, Voj vo di na je sva ka ko je dan od naj di na mič ni jih re gi o na u Evro pi.

Po red to ga, spe ci fič nost Voj vo di ne ogle da se i u vi so ko in sti tu-ci o na li zo va noj za šti ti ma njin skih za jed ni ca. Od Dru gog svet skog ra-

1 Bez Ko so va i Me to hi je


95

ta pa do da nas ra ste broj usta no va ko ji ma je cilj oču va nje kul tu re i iden ti te ta na ci o nal nih ma nji na. Obra zo va nje, in for mi sa nje i kul tu ra su obla sti u ko ji ma su ma njin ska pra va naj vi še raz vi je na. Sta tu tom Auto nom ne po kra ji ne Voj vo di ne iz 2009. go di ne, zva nič no je, ume sto ter mi na „na ci o nal na ma nji na”, uve den na ziv „na ci o nal na za jed ni ca”. U Voj vo di ni je u slu žbe noj upo tre bi šest je zi ka, a na ci o nal ni sa ve ti, kao i Sa vet na ci o nal nih za jed ni ca, su te la ko ja, sva ka ko, pred sta vlja ju ko rak vi še u ostva ri va nju ma njin skih pra va.

Da kle, mul ti et nič nost vi še ni je no vost. Ni ti, sa ma po se bi pred-sta vlja pred nost, ni ti po se ban hen di kep. Ili, bo lje re če no, mul ti et nič-nost mo že bi ti i pred nost, ali i ozbi ljan iz vor kon fli ka ta. I Ka na da je mul ti et nič ka dr ža va, ali je to i Bo sna i Her ce go vi na. U tom smi slu, osnov no pi ta nje je – u ko jim uslo vi ma je et nič ka he te ro ge nost iz vor na pret ka, a u ko jim uslo vi ma iz vor blo ka de i za o sta ja nja od re đe nih dru šta va?

Pret po stav ke: kom plek snost kao pred u slov dru štve ne flek si bil no sti

S jed ne stra ne, da kle, ima mo „bo gat stvo raz li či to sti” ko je je po-pri mi lo ob lik ste re o ti pa (zgod nog za upo tre bu na jav nim sku po vi-ma), a s dru ge stra ne, ima mo upo zo re nja o „ti hom ne sta ja nju”2 ma-njin skih za jed ni ca. S jed ne stra ne, ima mo šest slu žbe nih je zi ka, a s dru ge stra ne, či nje ni cu da se, osim u spe ci ja li zo va nim TV emi si ja ma „ma njin skih re dak ci ja”, ti je zi ci je dva ču ju u jav nom pro sto ru. Uobi-ča je na per spek ti va pod ra zu me va ana li zi ra nje ove vr ste pro ble ma iz ugla ve ćin ske na ci je. Me đu tim, na ša ide ja je da, kroz ana li zu od no sa ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca pre ma pi ta nji ma iden ti te ta, et nič-ke dis tan ce i sprem no sti na dru štve ni ak ti vi zam sa gle da mo struk tu ru iden ti te ta voj vo đan skog dru štva. Pri to me, od nos pre ma na ci o nal nom iden ti te tu po sma tra će mo i kao od nos pre ma vred no sno-po li tič koj di-ho to mi ji gra đan sko/na ci o nal no, od no sno, mo der no/tra di ci o nal no. Pod gra đan skim (mo der nim) po lom ove di ho to mi je pod ra zu me va mo kon sti tu i sa nje iden ti te ta na ba zi ne spu ta ne i otvo re ne ko mu ni ka ci je, in di vi du al nih pra va i si ste ma in sti tu ci ja, a pod na ci o nal nim (tra di ci-

2 Od po pi sa sta nov ni štva spro ve de nog 1948. go di ne pa do po pi sa iz 2011. udeo Ma-đa ra u ukup nom sta nov ni štvu Voj vo di ne je prak tič no pre po lo vljen (sa 25,8% na 13%), udeo Slo va ka sa 4,3% na 2,6%, udeo Ru mu na sa 3,6% na1,32%, itd. Prak tič no su sve na ci o nal ne ma nji ne u Voj vo di ni (osim Ro ma) u ovom pe ri o du do ži ve le de po pu la ci ju.


96

o nal nim) – kon sti tu i sa nje ide ti te ta na osno vu et nič ke pri pad no sti i in te gra ci je u okvi ru za tvo re nog kru ga. Na ša pret po stav ka je da su ma-njin ske na ci o nal ne za jed ni ce u Voj vo di ni i po sle pe to ok to bar skih pro-me na za dr ža le jed nu vr stu de fan ziv nog dru štve nog re flek sa, iner ci ju za tva ra nja ste če nu u ha o tič nim (i opa snim) de ve de se tim go di na ma, pre op te re će nost pro ble mi ma oču va nja sop stve nog iden ti te ta, ori jen-ta ci ju-ka-se bi ba zi ra nu na for mi bi nar nog še ma ti zma (mi/oni, na ši/nji ho vi), uz ri zik kli za nja u svo je vr snu ge to i za ci ju i dru štve nu auto-re pro duk ci ju. Na taj na čin je uma nje na dru štve na kom plek snost ovih za jed ni ca, od no sno, nji ho va flek si bil nost/mo guć nost da na ade kva tan na čin pro iz vo de od go vo re na raz li či te vr ste iza zo va ko ji na sta ju u nji-ho voj oko li ni. Ti me se, bu du ći da su na ci o nal ne za jed ni ce kon sti tu tiv-ni seg ment voj vo đan skog dru štva, nu žno uma nju je i spo sob nost tog dru štva da de blo ki ra sop stve ne ka pa ci te te u ra ci o nal nom kre i ra nju od go va ra ju ćih al ter na ti va. Pri ro du ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca ana li zi ra li smo na ne ko li ko ni voa: a) zna čaj na ci o nal ne/et nič ke iden-ti fi ka ci je; b) od nos pre ma oču va nju iden ti te ta i tra di ci je; c) et nič ka dis tan ca i d) dru štve ni ak ti vi zam pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na.

U ra du su ko ri šće ni em pi rij ski po da ci do bi je ni is tra ži va njem ko je je re a li zo va no u sa rad nji Voj vo đan ske so ci o lo ške aso ci ja ci je i Cen tra za so ci o lo ška is tra ži va nja pri Od se ku za so ci o lo gi ju Fi lo zof skog fa-kul te ta u No vom Sa du.3 Is tra ži va nje je spro ve de no to kom ma ja 2010. go di ne, na te ri to ri ji AP Voj vo di ne, a ob u hva ti lo je 1009 is pi ta ni ka, pri pad ni ka de vet et nič kih za jed ni ca ko je ži ve na te ri to ri ji AP Voj vo-di ne (Ma đa ri, Slo va ci, Hr va ti, Ro mi, Ru mu ni, Ru si ni, Bu njev ci, Ma ke-don ci i Cr no gor ci).

In di ka to ri: na ci o nal na iden ti fi ka ci ja, et nič ka dis tan ca, od nos pre ma tra di ci ji, dru štve ni ak ti vi zam...

a) Zna čaj na ci o nal ne iden ti fi ka ci je

Na ci o nal ni iden ti tet, kao ob lik ko lek tiv nog iden ti te ta, ima va žnu ulo gu u ži vo tu pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na u Voj vo di ni. Či nje ni cu

3 Deo re zul ta ta ovog is tra ži va nja ob ja vljen je u pu bi li ka ci ji „Ko lek tiv na di na mi ka et-nič kih za jed ni ca u Voj vo di ni” , u iz da nju Me di te ran pu blis hing i Voj vo đan ske so ci o lo ške aso ci ja ci je , No vi Sad, 2010. Auto ri pu bli ka ci je su Du šan Ma rin ko vić, Žolt La zar, Va len-ti na So ko lov ska i Du šan Ri stić. Za hva lju je mo se Du ša nu Ma rin ko vi ću na do zvo li da deo re zul ta ta is tra ži va nja ko ri sti mo u ovom ra du.


97

da su pri pad ni ci sop stve ne na ci je kao „zna čaj nu” oce ni lo je 41%, a kao „ve o ma zna čaj nu” 39,6% is pi ta ni ka. Prak tič no, čak 80,6% is pi ta ni ka na ci o nal nu pri pad nost oce nju je kao zna čaj nu za sop stve ni do ži vljaj iden ti te ta. Sa mo za 5,3% an ke ti ra nih ne ma ni ka kvog zna ča ja, a za 11,8 % is pi ta ni ka na ci o nal na pri pad nost je zna čaj na „u ma njoj me ri”.

Ta be la 1: Značaj no Vam je da ste pri pad nik/ica sop stve ne na ci o nal ne za jed ni ce:

Frequency PercentValid Percent

Cumulative Percent

Valid značajno 413 40.9 41.0 41.0

veoma je značajno

399 39.5 39.6 80.6

u manjoj meri

119 11.8 11.8 92.4

ne, uopšte 53 5.3 5.3 97.6

ne znam 24 2.4 2.4 100.0

Total 1008 99.9 100.0

Missing System 1 .1

Total 1009 100.0

Ove sta vo ve u ve li koj me ri po tvr đu ju i od go vo ri na pi ta nje „Ko-li ko kul tu ra i od re đe ni na čin/stil ži vo ta či ni Va šu za jed ni cu po seb-nom?” (Ta be la 2).

Ta be la 2: Ko li ko kul tu ra i od re đen na čin/stil ži vo ta či ni Va šu na ci o nal nu

za jed ni cu po seb nom:


Cumulative Percent

Valid veoma 650 64.4 64.6 64.6

delimično 272 27.0 27.0 91.7

ne mogu da procenim

54 5.4 5.4 97.0

nimalo 30 3.0 3.0 100.0

Total 1006 99.7 100.0

Missing System 3 .3

Total 1009 100.0


98

Kul tu ra i na čin ži vo ta su, oči gled no, li ni je raz dva ja nja raz li či tih et nič kih za jed ni ca, jer je 64,6% an ke ti ra nih izjavilo da ih kul tu ra i na čin ži vo ta či ne „ve o ma” po seb nim, a 27% „de li mič no” po seb nim (ukup no čak 91,6%!). Sa mo 3% pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na sma-tra da kul tu ra i na či n ži vo ta „ni ma lo” ne uti ču na po seb nost za jed ni ce.

b) Oču va nje iden ti te ta i tra di ci je

Oču va nje iden ti te ta i tra di ci je za u zi ma, oči gled no, vi so ko me sto me đu pri o ri te ti ma et nič kih za jed ni ca. Et nič ki iden ti tet ima ka rak te ri-sti ke sta bil ne, ma da po jed no sta vlje ne sli ke sve ta, ko ja osi gu ra va za-jed nič ke vred no sti, ili nu di „sim bo lič ku kon struk ci ju kul tur ne raz li ke” (Džen kins, 2001).

Ta be la 3: ko li ko zna čaj nu ulo gu u oču va nju iden ti te ta i tra di ci je Va še na ci o

nal ne za jed ni ce ima odr ža va nje ve za sa ma tič nom dr ža vom:

Frequency Percent Valid Percent

Cumulative Percent

Valid da, veoma 511 50.6 52.8 52.8

delimično 318 31.5 32.9 85.6

ne znam 76 7.5 7.9 93.5

ne, uopšte 63 6.2 6.5 100.0

Total 968 95.9 100.0

Missing System 41 4.1

Total 1009 100.0

An ke ti ra ni pri pad ni ci na ci o nal nih ma nji na u Voj vo di ni su, u svo-jim od go vo ri ma, kao naj va žni je ele mente et nič kog iden ti te ta na ve li ma ter nji je zik i pi smo, kul tu ru i od re đe ni na čin ži vo ta, fol klor, na ci o-nal nu ku hi nju i men ta li tet.

Zna čaj ču va nja iden ti te ta i tra di ci je sva ka ko je uslo vljen i sve ve-ćom ne pred vi dlji vo šću sa vre me nog sve ta ko ja mo že da iza zo ve ank-si o znost i strah (Ba u man, 1996, 139) ali i pro ce sima an ta go ni za ma i udru ži va nja na osno vu kul tur nih raz li ka/slič no sti (Han ting ton, 2000, 122). U ko joj me ri su is pi ta ni ci sve sni ose tlji vo sti ovog pi ta nja go vo re i od go vo ri is pi ta ni ka u ko ji ma su vi so ko oce ni li zna čaj ulo ge ko ju ma-tič ne dr ža ve ima ju u oču va nju iden ti te ta i tra di ci je na ci o nal nih ma nji-


99

na („da, ve o ma” – 52,8%; „de li mič no” – 32,9%), zna čaj ulo ge „sva kog pri pad ni ka nji ho ve na ci o nal ne za jed ni ce” („da, ve o ma” – 57%; „de li-mič no” – 32,4%). Ta ko đe, po sto ji i vi so ka svest o zna ča ju „ce lo kup ne dru štve no-po li tič ke si tu a ci je u ze mlji” u od no su na oču va nje iden ti te-ta i tra di ci je („da, ve o ma” – 53,8%; „de li mič no” – 30,4%).

Ta be la 4: ko li ko zna čaj nu ulo gu u oču va nju iden ti te ta i tra di ci je Va še na ci o

nal ne za jed ni ce ima ce lo kup na dru štve nopo li tič ka si tu a ci ja u ze mlji:


Cumulative Percent

Valid da, veoma 542 53.7 53.8 53.8

delimično 306 30.3 30.4 84.2

ne znam 82 8.1 8.1 92.4

ne, uopšte 77 7.6 7.6 100.0

Total 1007 99.8 100.0

Missing System 2 .2

Total 1009 100.0

c) Et nič ka dis tan ca

Me re nje et nič ke dis tan ce u is tra ži va nju či je re zul ta te ko ri sti mo u ovom ra du spro ve de no je na osno vu stan dard ne pe to ste pe ne Bo gar-du so ve ska le dru štve nih dis tan ci (ra spo ni: 1 – „ne, ni ka ko”; 2 – „ra di je ne”; 3 – „sve jed no mi je”; 4 – „da, ne mam ni šta pro tiv”; 5 – „da, vr lo ra do”), ko ja je obu hva ti la sle de će ka te go ri je: sprem nost za pri hva-ta nje brač nih od no sa; sprem nost za pri hva ta nje su sed skih od no sa; i sprem nost za pri hva ta nje pri ja telj skih od no sa.

Ste pen sprem no sti po je di na ca da pri hva te brač ne od no se sa pri-pad ni ci ma dru gih et nič kih za jed ni ca sva ka ko spa da u naj zna čaj ni je po ka za te lje et nič ke dis tan ce. Sprem nost da se pri hva ti brač ni od nos iz me đu pred stav ni ka raz li či tih et nič kih za jed ni ca je ste po ka za telj flek si bil no sti i otvo re no sti, od no sno, ri gid no sti i za tvo re no sti za jed-ni ce.


100

Ta be la 5: da li bi ste že le li za brač nog dru ga/su pru žni ka:

Nacionalna pripadnost ispitanika

Crnogorca-ku

Hrvata-icu

Mađara-icu

Roma-kinju

Rumuna-ku

Crnogorska 4.20 2.28 2.84 2.14 2.28

Hrvatska 2.83 4.05 3.29 2.13 2.81

Mađarska 2.50 2.85 4.21 2.21 2.56

Romska 2.50 2.46 2.52 3.77 2.48

Rumunska 3.12 3.13 3.13 2.29 4.37

Rusinska 3.44 3.12 3.21 2.23 2.98

Slovačka 2.90 2.92 2.87 2.42 2.77

Makedonska 3.38 2.34 2.45 1.97 3.03

Bunjevačka 2.90 3.32 3.07 2.46 2.80


Rusina-ku

Slovaka-inju

Makedonca-kinju

Bunjevca- ku

Crnogorska 2.72 2.58 2.70 2.48

Hrvatska 2.89 3.05 3.01 3.67

Mađarska 2.73 2.80 2.73 2.87

Romska 2.48 2.48 2.43 2.50

Rumunska 3.16 3.15 3.15 3.03

Rusinska 4.12 3.60 3.44 3.21

Slovačka 3.08 4.18 2.90 2.81

Makedonska 2.52 2.48 4.21 2.41

Bunjevačka 2.92 2.95 3.07 3.93

Kao što se ja sno vi di u Ta be li 5, pri pad ni ci et nič kih za jed ni ca su u naj ve ćoj me ri sprem ni da pri hva te brač ne od no se sa pri pad ni cima sop stve ne et nič ke za jed ni ce, ili za jed ni ce ko ja im je et nič ki bli ska (pri-mer Hr va ta i Bu nje va ca). Da kle, u slu ča ju skla pa nja brač nih od no sa, prak tič no sve et nič ke za jed ni ce po ka zu ju sklo nost ka vi so kom ste pe-nu auto re pro duk tiv no sti i za tvo re no sti. Oče ki va no, naj ve ća dis tan ca is ka za na je pre ma Ro mi ma.

I u slu ča ju sprem no sti da se pri hva te su sed ski od no si sa pri pad ni-ci ma raz li či tih et nič kih za jed ni ca, re zul ta ti uka zu ju na sprem nost da


101

se pri hva te pri pad ni ci sop stve ne et nič ke gru pe. Ma da su sed stvo, kao dru štve ni od nos, ne pred sta vlja iz raz slo bod nog iz bo ra, već je de ter-mi ni sa no kla sno-sloj nim fak to ri ma (a u Voj vo di ni i isto rij skim), ono je sva ka ko i in di ka tor pri su stva ili od su stva to le ran ci je i so li dar no sti.

Ta be la 6: da li bi ste že le li za pri ja te lja:


Crnogorca-ku

Hrvata-icu

Mađara-icu

Roma-kinju

Rumuna- ku

Crnogorska 4.20 3.00 3.51 2.98 3.02

Hrvatska 3.75 4.19 3.80 2.99 3.06

Mađarska 3.37 3.57 4.18 2.94 3.28

Romska 3.13 3.16 3.13 3.38 3.11

Rumunska 3.81 3.77 3.87 3.47 4.34

Rusinska 3.81 3.63 3.74 3.30 3.35

Slovačka 3.56 3.58 3.58 3.26 3.48

Makedonska 3.38 3.00 3.28 3.00 3.41

Bunjevačka 3.83 3.95 3.86 3.50 3.36


Rusina-ku

Slovaka-inju

Makedonca-kinju

Bunjevca-ku

Crnogorska 3.37 3.35 3.44 3.26

Hrvatska 3.64 3.70 3.67 3.97

Mađarska 3.42 3.47 3.43 3.50

Romska 3.13 3.11 3.11 3.04

Rumunska 3.82 3.86 3.77 3.73

Rusinska 3.93 3.74 3.65 3.60

Slovačka 3.55 3.94 2.53 3.50

Makedonska 3.24 3.29 4.28 3.14

Bunjevačka 3.72 3.78 3.79 4.03

Što se ti če ste pe na pri hva tlji vo sti, od no sno, ne pri hva tlji vo sti us-po sta vlja nja pri ja telj skih od no sa (Ta be la 6), re zul ta ti po ka zu ju da i u ovom slu ča ju et ni ci tet ima va žnu ulo gu. An ke ti ra ni gra đa ni bi za pri ja te lja naj vi še že le li ne kog ko pri pa da is toj et nič koj gru pi. Iako je


102

in ten zi tet raz li ka u ste pe ni ma pri hva tlji vo sti ne što ma nji ne go u pret-hod nim slu ča je vi ma, ovi po da ci uka zu ju na sklo nost ka us po sta vlja nju „et nič kih pri ja telj skih en kla va” (Ma rin ko vić, 2010, 126).

d) Dru štve ni ak ti vi zam

Sprem nost pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na za uče šće u raz li či tim ob li ci ma jav nog an ga žma na pred sta vlja po li tič ku i dru štve nu ba zu za iz grad nju so ci jal nog ka pi ta la kao ne ke vr ste na ci o nal nog re sur sa za pro mo ci ju ko lek tiv nog de la nja u ci lju op šteg do bra (Edvards, Fo li, Da-ja ni, 2004).

Kao osnov ne po ka za te lje dru štve nog ak ti vi zma pri pad ni ka na ci-o nal nih ma nji na ana li zi ra li smo nji ho vo uče šće u ra du raz li či tih udru-že nja gra đa na, kul tur no-umet nič kih dru šta va, po li tič kih par ti ja, pro-fe si o nal nih udru že nja i sport skih klu bo va.

Ta be la 7: da li ste član/ica udruže nja gra đa na:


Cumulative Percent

Valid ne 883 87.5 87.6 87.6

da 125 12.4 12.4 100.0

Total 1008 99.9 100.0

Missing System 1 .1

Total 1009 100.0

U ra du raz li či tih udru že nja gra đa na uče stvu je sa mo 12.4% is pi-ta ni ka (Ta be la 7), dok je ste pen uče šća pri pad ni ka na ci o nal nih ma-nji na u pro fe si o nal nim udru že nji ma još ni ži – sve ga 8% su čla no vi ove vr ste udru že nja, dok čak 92% ne uče stvu je u ova kvim ob li ci ma dru štve nih ak tiv no sti (Ta be la 12).


103

Ta be la 8: da li ste član/ica pro fe si o nal nog udru že nja:


Cumulative Percent

Valid ne 923 91.5 92.0 92.0

da 80 7.9 8.0 100.0

Total 1003 99.4 100.0

Missing System 6 .6

Total 1009 100.0

Po li tič ke par ti je su, oči gled no, ne što atrak tiv ni ji ob lik ak ti vi zma me đu pri pad ni ci ma na ci o nal nih ma nji na – 12,2 % an ke ti ra nih je iz ja-vi lo da su čla no vi/ce po li tič kih or ga ni za ci ja (Ta be la 8).

Ta be la 9: da li ste član/ica po li tič ke par ti je:


Cumulative Percent

Valid ne 886 87.8 87.8 87.8

da 123 12.2 12.2 100.0

Total 1009 100.0 100.0

Ne što ve ći pro ce nat an ke ti ra nih iz ja vio je da uče stvu je u ak tiv-no sti ma sport skih udru že nja – 11,3%, ali i u ovom slu ča ju se ra di o ne znat nim raz li ka ma u od no su na dru ge ob li ke dru štve nog ak ti vi zma.

Ta be la 10: da li ste clan/ica sport skog udru že nja:


Cumulative Percent

Valid ne 894 88.6 88.7 88.7

da 114 11.3 11.3 100.0

Total 1008 99.9 100.0

Missing System 1 .1

Total 1009 100.0

Re zul ta ti is tra ži va nja ne dvo smi sle no, da kle, po ka zu ju da iz u zet no ve li ki pro ce nat pri pad ni ka na ci o nal nih ma nji na u Voj vo di ni ne uče stvu-je u jav nom ži vo tu dru štva. Ova kav ste pen dru štve ne pa siv no sti sva-ka ko uma nju je šan se za dru štve ne pro ce se ko ji se od vi ja ju „od o zdo” .


104

Za klju čak

Na čin na ko ji se od re đe na za jed ni ca od no si pre ma di ho to mi ji gra đan sko–na ci o nal no de fi ni še i ob lik nje nog iden ti te ta. Na osno vu ana li zi ra nih po da ta ka mo gu će je iz ve sti za klju čak da su osnov ne ka-rak te ri sti ke na ci o nal nih za jed ni ca u Voj vo di ni (uz ra zu mlji va, ali ne pre te ra no za na čaj na, od stu pa nja u slu ča je vi ma kon kret nih za jed ni ca) sle de će: vi so ko vred no va nje na ci o nal ne/et nič ke iden ti fi ka ci je; vi so ko vred no va nje oču va nja iden ti te ta i tra di ci je; iz ra že na sklo nost ka so ci-jal nim ve za ma sa pri pad ni ci ma sop stve ne na ci o nal ne za jed ni ce, kao i ni zak ni vo za in te re so va no sti za raz li či te ob li ke dru štve nog ak ti vi zma. Dru gim re či ma, pri sut na je iz ra že na sklo nost ka dru štve noj auto re-pro duk ci ji i na ci o nal no/tra di ci o nal nim obra sci ma in te gra ci je.

O to me go vo re i re zul ta ti is tra ži va nja ve za ni za oce nu zna ča ja na ci o nal ne iden ti fi ka ci je ko ja je „ve o ma zna čaj na” i „zna čaj na” za ukup no 80,6% is pi ta ni ka. Ova ko vi sok pro ce nat et ni fi ka ci je dru štve ne sve sti pra ti i shva ta nje da kul tu ra i od re đe ni stil ži vo ta pred sta vljaju li ni ju raz dva ja nja raz li či tih et nič kih gru pa („ve o ma” i „de li mič no” – čak 91,6%). Oču va nje iden ti te ta i tra di ci je za u ze lo je, oče ki va no, vi-so ko me sto me đu pri o ri te ti ma ma njin skih za jed ni ca. Pri to me, svest o va žno sti ovog pi ta nja do pri ne la je da is pi ta ni ci u pod jed na koj me ri oce ne zna čaj i od no sa sa ma tič nom dr ža vom, ulo gu sa mih pri pad ni ka et nič kih za jed ni ca, kao i zna čaj dru štve no-po li tič ke si tu a ci je u ze mlji u ko joj ži ve. Re zul ta ti is pi ti va nja et nič ke dis tan ce su ta ko đe po ka za-li sklo nost ma njin skih za jed ni ca ka auto re pro duk ci ji. Is pi ta ni ci su se iz ja sni li da bi u sve tri obla sti (sprem nost na brač ne od no se, sprem-nost na su sed ske od no se i sprem nost na pri ja telj ske od no se) naj ra di-je us po sta vlja li ve ze sa pri pad ni ci ma – sop stve ne et nič ke za jed ni ce. Ko nač no, po da ci iz is tra ži va nja po ka zu ju da je ste pen dru štve nog ak-ti vi zma ve o ma ni zak – čak i u slu ča ju uče stvo va nja u kul tur no-umet-nič kim dru štvi ma – upr kos vi so ko iz ra že noj sve sti o zna ča ju kul tu re u oču va nju ko lek tiv nih iden ti te ta.

Ova kva ori jen ta ci ja-ka-se bi pri pad ni ka ma njin skih za jed ni ca ra-zu mlji va je, s jed ne stra ne, kao po sle di ca du ge (tro ve kov ne) isto ri je tra di ci o nal nih/et nič kih obra za ca in te gra ci je, a s dru ge stra ne, či nje-ni ce da po sto ji svest o pro ce si ma de po pu la ci je ma njin skih za jed ni ca u po sled njih ne ko li ko de ce ni ja i stra ha da će u bli skoj bu duć no sti ne ke od ovih za jed ni ca ne sta ti. Isto vre me no, oči gled no je da kod pri pad ni-ka ovih za jed ni ca po sto ji sklo nost ka for mi bi nar nog še ma ti zma („mi”


105

– „oni”, „na ši” – „nji ho vi”), od no sno, te melj na dru štve na sa gla snost fik si ra na je na de fan ziv nom, ri tu al nom ob na vlja nju sop stve ne tra di-ci je i dru štve nom pa si vi zmu. Ova kva pre op te re će nost le gi ti ma cij skih ka pa ci te ta bri gom o oču va nju „sop stve nog iden ti te ta”, dra ma tič no su ža va ko mu ni ka cij ski ho ri zont kre i ra ju ći (oče ki va no) „ge to-efe kat” i, su štin ski, uma nju ju ći soci jal nu re le vant nost i ni vo uti ca ja sva ke od ovih za jed ni ca na okru že nje.4 Ko nač no, ova kvi pro ce si pre te da ne-sum nji vi in te gra tiv ni ka pa ci tet ko ji po sto ji u na ci o nal noj he te ro ge no-sti Voj vo di ne sve du na for mal no-pro ce du ral ni mo del, mo del izo lo va-nih, sve sno mar gi na li zo va nih ko lek tiv nih iden ti te ta ko ji me đu sob nu ko mi ni ka ci ju svo de ne na pi ta nja o sa dr ža ju već o na či nu uče šća, a dru štve nu ener gi ju pre u sme ra va ju na te ma ti zo va nje par ti ku lar nog, a ne op šteg.

Li te ra tu ra:

Ba u man, Zig munt, ”Iden tity in the glo ba li sing world”, So cial An thro po logy, 9(2): 121-129, 2001.

Džen kins, R., Et ni ci tet u no vom klju ču, XX vek, Be o grad, 2001.Edvards, B., Fo li, M., Da ja ni. M., „Po sle To kvi la”, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo-

ra na Sto ja no vi ća, Srem ski Kar lov ci, 2004.Gid dens, Ant hony, Na tion Sta te and Vi o len ce, Cam brid ge: Po li tiy Press,

1985.Han ting ton, Se mjuel., Su kob ci vi li za ci ja, CID, Pod go ri ca, 2000.Hob sba um, Erik, Na ci je i na ci o na li zam od 1780, Be o grad, „Fi lip Vi šnjić”,

1996.Kant, Ima nuel, Kri ti ka prak tič nog uma, Pla to, Be o grad, 2004.Ma rin ko vić, D., La zar, Ž., So ko lov ska, V., Ri stić, D., „Ko lek tiv na di na mi ka

et nič kih za jed ni ca u Voj vo di ni”, Me di te ran pu blis hing, No vi Sad, 2010.Po du na vac, Mi lan, Prin cip gra đan stva i po re dak po li ti ke, FPN, Be o grad, 2001.Sta nov čić, Vo ji slav. „Po jam na ci o nal ne ma nji ne i tre ti ra nje in di vi du al nih

i ko lek tiv nih pra va”, Go di šnjak 2008.:479–502, Fa kul tet po li tič kih na u ka, Be o-grad, 2008.

4 Simp to ma tič no je da ini ci ja ti va za ti tlo va nje spe ci ja li zo va nih emi si ja na je zi ci ma ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca na srp ski je zi k, ka ko bi se po ve ćao ste pen ko mu ni ka-ti bil no sti ni je bi la pri hva tlji va upra vo za pred stav ni ke ma njin skih na ci o nal nih za jed ni ca.


107

Branislava Kostić

Da li su društveni konflikti stabilno smešteni u prošlost Srbije,

a time i Vojvodine?

Sta bil no po zi ci o ni ra nje ne kog kon flik ta u pro šlo sti pod ra zu me-va da je kon flikt raz re šen, ili bar sta bil no okon čan, od no sno da ne po sto je di rekt ni iz dan ci kon flik ta ko ji ga mo gu oži ve ti u bu duć no sti. Pi ta nje ko jim se ovaj tekst ba vi je – da li su kon flik ti u Sr bi ji za i sta okon ča ni, a na ša bu duć nost li še na strep nje od no vih kon fli ka ta, ili su bit ni dru štve ni pro ce si još uvek u fa zi la tent nog kon flik ta, či je pre ra-sta nje u ma ni fest ni kon flikt za vi si, pre sve ga, od de lo va nja ključ nih fak to ra ko ji ima ju moć kon tro le nad uslo vi ma ko ji do ta kve me ta mor-fo ze mo gu do ve sti. Pri to me, u ci lju iz be ga va nja su bjek tiv no sti, ta ko pod ra zu me va ju će za uče sni ke isto rij skih pro ce sa, u tek stu se na sto ji da se, uz po moć te o rij skih ana li za, kon flikt ni pro ce si po sma tra ju kao dru štve na re la nost, ko ja se do ga đa i na ma i dru gi ma – uvek ka da lju di ni su do volj no pa met ni da te pro ce se pre po zna ju i spre če.

1. Nu žnost dru štve nih kon fli ka ta (?)

Raz li ke u shva ta nji ma dru štve nih kon fli ka ta na la zi mo već u nji-ho vom ko re nu, od no sno u od go vo ru na pi ta nje – da li su dru štve ni kon flik ti ima nent ni ljud skom dru štvu, ili su sa mo (od u vek) pri su tan mo del po na ša nja iz me đu po je di nih za jed ni ca. Opre de lje nje u od no su na ovu di le mu ni je sa mo re zul tat pri hva ta nja de ter mi ni zma ili in de-


108

ter mi ni zma kao ba zič nog fi lo zof skog sta va, već je di rekt no po ve za-no i sa sa mim shva ta njem pri ro de ho mo sa pi en sa i su štin skih ci lje va nje go vog udru ži va nja. Sto ga je za jed ne dru štve ni kon flikt po že ljan i efi ka san mo del funk ci o ni sa nja/po na ša nja u so ci jal noj sre di ni, za druge – ima nent na ka rak te ri sti ka ljud skog dru štva, po sle di ca „pri ro-de čo ve ka”, ili „pri ro de dru štva”, za tre će – isto rij skim okol no sti ma uzro ko va na po ja va, ka rak te ri stič na za od re đe ne pe ri o de raz vo ja ljud-skog dru štva, kao dru štve no pri hva ćen/pri hva tljiv mo del po na ša nja u so ci jal no zna čaj nim pro ce si ma, dok je za če tvr te – dru štve ni kon flikt pa to lo ška po ja va, ne pri me re na hu ma nom ljud skom dru štvu i čo ve ku kao in te li gent nom bi ću.

Či ni se, me đu tim, da na pro sto ru Bal ka na ova di le ma ne po sto ji, jer već ve ko vi ma kon flik ti ni su pred met pi ta nja „da li?”, već „ka da?”. Či ni se, ta ko đe, da sa vre me ni Bal kan i da lje sto ji nad vi jen nad am bi-som mo gu ćih dru štve nih kon fli ka ta, od ko jih su ne ki „pro du že tak” klon fli ka ta s kra ja dva de se tog ve ka, dok dru gi de lu ju kao no vi, či ji uzro ci ne ma ju bit nih ve za sa kon flik ti ma od pre par de ce ni ja. Da li je Bal kan, a ti me i pro stor na ko me ži vi mo, po to me spe ci fi čan?

Po gle da mo li una zad, kroz isto ri ju, vre di pri zna ti da je (uvek bi lo) pre ma lo te o re ti ča ra ko ji sma tra ju da su dru štve ni kon flik ti ka rak te-ri sti ka od re đe nih pe ri o da raz vo ja ljud skog dru štva, te će kroz bu du ći raz voj na še ci vi li za ci je – ne sta ti.1 Isti ni za vo lju, ova kve te o ri je su sa-mo di so nant ni to no vi u od no su na ve ćin ski stav da su kon flik ti – ne-mi nov nost. Pre tri hi lja de go di na, kao i da nas. Na pro sto ru Bal ka na, kao i bi lo gde u sve tu. Da li je, on da, uop šte mo gu će go vo ri ti o su štin-skom pre va zi la že nju dru štve nih kon fli ka ta? Od no sno – da li je na ša (agre siv na) pri ro da ta ko ja nas te ra u stal na su ko blja va nja, pra će na na si ljem, smr ću i ra za ra njem? Je su li pe ri o di mi ra i ne na sil ne dru-štve ne ko mu ni ka ci je sa mo pre da si i pe ri o di pri pre me za je di ni na čin re ša va nja kon fli ka ta ko ji na ša ci vi li za ci ja po zna je?

Za ni mlji vo je da ve ći na te o re ti ča ra (so ci o lo ga, an tro po lo ga, psi-ho lo ga), u svim pe ri o di ma te o rij skih raz ma tra nja kon fli ka ta, mo de le agre siv no obe le že nih ljud skih su ko ba na la zi još u pri mi tiv nim dru-štvi ma, gra de ći na to me „krun ski do kaz” da su kon flik ti od u vek bi li

1 Ko stić, B., (2011). New Et hi cal Chal len ges in the Study and Prac ti ce of Pu blic Re la ti ons at the Be gin ning of the Twenty-First Cen tury. 3. An nual In ter na ti o nal Con fe ren ce on Edu ca-tion and New Le ar ning Tec hno lo gi es EDU Le arn11, Bar se lo na: IATED, 4–6 Jul, 2011, pp. 4181–4185.


109

pri sut ni u ljud skom dru štvu, iz če ga pro iz i la zi i da će za u vek i bi ti. Za te o re ti ča re, kao i za la i ke, Hobs i nje gov Le vi ja tan su pri me ri la-pi dar nih tvrd nji ko je „ob ja šnja va ju sve”, flo sku la ma ko je su po sta le „ja sne” naj ši roj jav no sti, ka ko zbog svo je jed no stav no sti, ta ko i zbog svo je uop šte no sti ko ja go di sva kom po pu li stič kom pri stu pu. Ve ći na tih te o re ti ča ra za ne ma ru je (la i ci naj če šće to ga pro sto ni su ni sve sni) da su Hob sa de man to va li već nje go vi sa vre me ni ci, ali i pret hod ni ci,2 ko ji su u na u ku uve li no ve isti ne ko je do ka zu ju da je u svim pe ri o dima raz vo ja ljud skog dru štva prak sa kon fli ka ta po sto ja la upo re do sa prak som sa rad nje, dru štve no do go vo re nih mo de la raz re ša va nja kon fli ka ta, me đu sob ne za šti te čla no va za jed ni ce i em pa ti je. Ta ko-đe se ret ko go vo ri o po sto ja nju ide ja i prak se ne na sil nog raz re ša va nja dru štve nih kon fli ka ta u raz li či tim isto rij skim pe ri o di ma, na raz li či tim ge o graf skim ši ri na ma i du ži na ma (Hi ang Sung se 535. p.n.e. za la gao se za „li gu mi ra”; u evrop skom kul tur nom kru gu ide ja sve op šteg mi-ra po sto ja la je već u he le ni zmu; Hu go Gro ci jus u de lu De iure bel li ac pa cis, iz 1625. go di ne, iz no si ide ju sve op šteg po mi re nja dr ža va i gra-do va; Bri jan-Ke lo gov pakt pred vi đa mo guć no sti da se rat po me đu na-rod nom pra vu pro gla si pro tiv za ko ni tim; Gan di jev po kret)3.

2. Sa vre me ni dru štve ni kon flik ti

Sa vre me ni auto ri ko ji sma tra ju da dru štve ni kon flik ti, iako su obe le ži li pro šlost na še ci vi li za ci je, ne mo ra ju bi ti nje na bu duć nost obič no kre ću od Fran soa Vol te ra (ro đen 43 go di ne na kon ob ja vlji va-nja Le vi ja ta na), ko ji u Ras pra vi o to le ran ci ji ka že: „Su ko bi su za ra zna bo-lest, či ji se is hod bli ži kra ju”)4. Nji ho ve te o ri je ve ćin skoj (na uč noj, ali i la ič koj) jav no sti po pra vi lu zvu če ple me ni to i – na iv no. Sto ga da nas, kao do mi nan tan te o rij ski pra vac mo že mo mar ki ra ti onaj ko ji za stu-pa ju te o re ti ča ri ko ji sma tra ju da ljud ski su ko bi od u vek po sto je i da će uvek po sto ja ti, pri če mu se na pre dak ljud skog ro da, iz me đu osta log, ma ni fe stu je kao raz voj me to da ci vi li zo va nja dru štve nih kon fli ka ta. Dru gim re či ma, po ve ći ni te o re ti ča ra – dru štve ni kon flik ti su pro iz vod

2 De La Boétie, E., (1942; ori gi nal na stao 1549., štam pan 1576), An ti-Dic ta tor, New York: Co lum bia Uni ver sity Press, str. 8–93 Pu hov ski, Ž., (2000), Rat – na sta vak mo ral no sti dru gim sred stvi ma, Re fe rat na fi lo-zof skom sim po zi ju pod na slo vom Rat – otac svih stva ri u Lec hu (Austri ja) u sprem bru 2000, ob ja vljen u Fa bri ci knji ga B92, http://fa bri kak nji ga.co.rs/rec/62/239.pdf 4 Vol ter, F., (2005), Ras pra va o to le ran ci ji, Uto pi ja, Be o grad, str. 33


110

ka rak te ri sti ka čo ve ka i nje go ve dru štve no sti, ali se me ra na šeg ci vi-li zo va nja ogle da u me to da ma kon tro le is po lja va nja kon flik ta ta, od-no sno u me to da ma ko ji ma sma nju je mo ste pen na si lja u kon flik ti ma i umno ža va mo pro ce se pre ven ci je.

Ma da ima raz li či tih shva ta nja o to me da li su dru štve ni kon flik-ti da tost ili isto rij ski uslo vlje ni pro ce si ko ji ni su (ili – ne mo ra ju bi ti) ima nent ni ljud skoj za jed ni ci, sve po zna te te o ri je kon fli ka ta su sa gla-sne u to me da svi dru štve ni kon flik ti spa da ju u re la tiv no kon trola bil ne dru štve ne pro ce se, či ji tok, ras plet i is hod bit no za vi se od me to da ko je ko ri ste di rekt no an ga žo va ne stra ne. Po sma tra ni kao pro-ce si, dru štve ni kon flik ti spa da ju i u re la tiv no pred vi di ve pro ce se u ko-ji ma po sto je od re đe ne, ma nje ili vi še ja sno vi dlji ve fa ze, od ko jih su dve uvek pri sut ne i ne iz be žne – la tent na i ma ni fest na.5

No si o ci kon tro le i usme ra va nja dru štve nih kon fli ka ta i u la-tent noj i u ma ni fest noj fa zi su in sti tu ci je dru štve nog i po li tič kog si ste ma, po li tič ke par ti je, ne vla di ne or ga ni za ci je, me di ji, ali i me đu-na rod ne aso ci ja ci je, po kre ti, uti caj ni stej khol de ri (eko nom ski, re li-gij ski, kul tur no-na uč ni...), kao i is tak nu ti po je din ci. Dru gim re či ma – mo guć nost upra vlja nja kon flik ti ma je u do me nu istih fak to ra ko ji ima ju mo guć nost pre ven tiv nog de lo va nja na iz bi ja nje kon flik ta. Ni-je, me đu tim, u obe ove fa ze mo guć pod jed nak uti caj svih fak to ra po ten ci jal ne kon tro le kon flik ta. Isto rij ski po sma tra no, či ni se da to-kom raz vo ja ljud skog dru štva kon stant no ja ča uti caj ne kih fak to ra (me đu na rod ne aso ci ja ci je i in sti tu ci je, na ci o nal na i in ter na ci o nal na jav nost, me di ji, ne vla di ne or ga ni za ci je, uti caj ni po je din ci i jav ne lič-no sti), dok uti caj dru gih fak to ra po ste pe no sla bi (re li gi ja, po li tič ka eli ta, čist voj ni fak tor). Dru štve ni kon flik ti, na i me, u sa vre me nom dru štvu po sta ju prak sa ko ja gu bi „po pu lar nost” u jav no sti, dok ras-po lo že nje jav no sti po sta je sve uti caj ni je na po na ša nje no si la ca jav ne vla sti. Na pr vi po gled, to bi tre ba lo da zna či da re al no ra ste uti caj de mo krat ske jav no sti na iz bi ja nje dru štve nih kon fli ka ta u sa vre me-nom sve tu. Ovaj stav je isti nit, što ipak ne zna či da se ti me sma nju je broj kon fli ka ta u sa vre me nom sve tu. Pot pu na isti na o uti ca ju jav no-sti na iz bi ja nje kon fli ka ta znat no je dru ga či ja od isti ne ko ja na pr vi po gled pa da u oči.

5 Ko stić, B., (2008), Me dia ma na ge ment in la tent pha se of so cial con flicts, XIV In ter na ti o-nal Sci en ti fic Con fe ren ce on In du strial Si stems, No vi Sad, Oc to ber, 2008. pp. 735–740.


111

Sva is tra ži va nja jav no sti u pret kon flikt nom pe ri o du6 uka zu ju na isto: či nje ni ca da ni jed na sa vre me na de mo krat ska ze mlja ne mo že ući u oru ža ni dru štve ni kon flikt bez pri stan ka sop stve ne (a ne ret ko i me đu na rod ne) jav no sti, ma ni fe stu je se u prak si ti me da vla de zema lja ko je pla ni ra ju da uđu u ta kav kon flikt ula žu ve o ma ozbilj ne na po re da pri do bi ju jav nost za ula zak u kon flikt. U tom pro ce su, naj va žni ju ulo gu ima ju kva li fi ko va ni pla ne ri, po zna va o ci me to da uti-ca ja na jav nost (naj če šće stra te zi i struč nja ci za od no se sa jav no šću) i moć ni re a li za to ri uti ca ja na jav nost – me di ji.

Sto ga mno gi zna čaj ni te o re ti ča ri (Bo dri jar, De bre, De bor, Kel ner, Vi-ri lio i dr.) is ti ču da sa vre me ni dru štve ni su ko bi ni su mo gu ći bez me di ja.

Dva naj dra ma tič ni ja pri me ra ak ci ja mo bi li sa nja jav no sti ne ke ze-mlje za ula zak u rat pri me nje na su u SAD pred ot po či nja nje ra ta u Ira ku7 i na pro sto ri ma SFRJ, pred njen ras pad. Ana li zi ra će mo de talj-ni je oba pri me ra.

2.1. Pri mer: Me di ji u pri pre mi i pre zen ta ci ji Pr vog za liv skog ra ta

Ana li ti ča ri Za liv skog ra ta (Kel ner i dru gi) do ka za li su da su mejnstrim me di ji u SAD, kao i u dru gim „za pad nim ze mlja ma”, uglav-nom do bro volj no pri sta li da po sta nu sred stva vla di ne stra te gi je ma ni-pu la ci je jav no šću, ugro ža va ju ći ti me sve sno jed no od osnov nih de mo-krat skih pra va – pra vo gra đa na da bu du objek tiv no i pra vo vre me no in for mi sa ni, kao i oba ve zu me di ja da u ime či nje ni ce da su slo bod ni i ne za vi sni, pla si ra ju isti ni te in for ma ci je i bu du kri tič ni pre ma svim cen-tri ma mo ći. U okvi ri ma kri tič kih stu di ja kul tu re, Kel ner je ana li zi rao me ha ni zme i pro ce se ko ji su do ve li do to ga da vla da ta ko uspe šno is ko-ri sti me di je, od no sno da me di ji sa ta ko ma lo ot po ra pri sta nu na ta kvu svo ju ulo gu, pri dru žu ju ći se, ti me, Bo dri ja ru, De breu i mno gim dru gim te o re ti ča ri ma ko ji su „za liv ski rat” oka rak te ri sa li kao pri mer „me dij-skog ra ta” (Bo dri jar), od no sno „to tal nog spek ta kla” (Gij De bor).

Či nje ni ceOru ža ni kon flikt po znat kao „Za liv ski rat” je su kob iz me đu Ira ka

i ko a li ci o nih mul ti na ci o nal nih sna ga iz 34 dr ža ve, pred vo đe nih SAD,

6 Kel ner, D., (2004), Me dij ska kul tu ra, Be o grad, Clio7 Za ni mlji vo je da se u ce lom sve tu, na svim je zi ci ma ovaj rat na zi va „rat u Ira ku”, a ne „rat sa Ira kom”, ili „rat SAD i Ira ka”


112

sa man da tom Uje di nje nih na ci ja. Ofi ci jel ni cilj ra ta je bi lo „oslo ba đa-nje Ku vaj ta”, od no sno pro te ri va nje Irač kih sna ga iz Ku vaj ta. Pre to-ga, irač ke sna ge su oku pi ra le deo Ku vaj ta, pod op tu žbom da Ku vajt ile gal no cr pi naf tu iz iz vo ra duž svo je gra ni ce sa Ira kom. Oku pa ci ja Ku vaj ta od stra ne irač kih sna ga je iz vr še na 2. av gu sta 1990. go di ne, a Pr vi za liv ski rat, kao od go vor na tu ak ci ju Ira ka, je zva nič no tra jao od 17. ja nu a ra do 28. fe bru a ra 1991. go di ne. Is hod ra ta je po be da ko a li-ci o nih sna ga, ko je su pot pu no iz ba ci le irač ke sna ge iz Ku vaj ta. Kop ne-ne i va zdu šne bit ke su vo đe ne u Ku vaj tu, Ira ku i u gra nič nim de lo vi ma Sa u dij ske Ara bi je. Rat se ni je pro ši rio iz van ovih te ri to ri ja, iako je Irak is pa lio ne ko li ko ra ke ta na obli žnje izra el ske gra do ve.

Po mi šlje nju mno gih ana li ti ča ra, za hva lju ju ći: a) ap so lut noj cen-zu ri me dij skih iz ve šta ja i b) di rekt nom pre no su ula ska ame rič kih sna-ga i pr vih vi še sat nih oru ža nih su ko ba, sa vre me no dru štvo je to kom sto ti nak da na Za liv skog ra ta ušlo u no vu isto rij sku eta pu, u ko joj se rat pre tvo rio u spek takl. Ve li ki pro ce nat gra đa na sve ta je gle dao i slu šao iz ve šta je o su ko bi ma u ovom ra tu, ne ma ju ći uti sak o stvar nom ra tu. Za vre me pr vih da na su ko ba, me di ji su rat no sta nje pre tvo ri li u spek takl, ko ji su lju di uz bu đe no pra ti li na po čet ku sva kog sa ta. Na me-ra je bi la da gle da lac ne dvo smi sle no po ve ru je ka ko se „na la zi ve o ma bli zu” sa me ak ci je. U ovim „di rekt nim pre no si ma ra ta” fin gi ran je tip re por ta že, u ko joj je no vi nar di rekt ni uče snik, a ka me ra do ku men tar-ni sve dok, gde se, za rad „što ver ni je” me dij ske sli ke ra ta, pot pu no iz bri sa la re al nost ra ta ka kav se za i sta od vi jao.

Je dan od pri me ra or ga ni zo va nog ko ri šće nja me di ja od stra ne kon kret nog cen tra mo ći, u ci lju po sti za nja uslo va za iz bi ja nje rat nog kon flik ta, na la zi mo u (na knad no obe lo da nje nom) pro fe si o nal nom an ga žo va nju ame rič ke kom pa ni je za od no se sa jav no šću, Hill&Know-lton. Ovu po zna tu i re no mi ra nu kom pa ni ju zva nič no je unaj mi la or-ga ni za ci ja „Gra đa ni za slo bod ni Ku vajt”, ko ju je for mal no či ni lo 13 bo ga tih Ku vaj ća na. Po du hvat je for mal no bio or ga ni zo van od stra ne ku vaj tske vla de, ko ja je fi nan si ra la ceo pro je kat.8 Cilj po slov nog an-ga žma na kom pa ni je je bi la pro mo ci ja ra ta (za oslo bo đe nje Ku vaj ta) i

8 Ma da su iden tič ni ili slič ni po da ci po mi nja ni u mno gim tek sto vi ma/ana li za ma, za po tre be ovog ra da ko ri šće ni sle de ći iz vo ri: Prat, Cor ne li us B., (1994), Hill&Know lton’s Two Et hi cal Di lem mas, Pu blic Re la ti ons Re vi ew 20, str. 271–287; Roschwalb, Su san ne, (1994), The ), Hill&Know lton Ca ses: A Bri ef on the Con tro versy, Pu blic Re la ti ons Re vi ew 20; Al vin Dej, Lu is (2004), Eti ka u me di ji ma, pri me ri i kon tro ver ze, Be o grad, Me di ja cen tar, str. 212; Vels, L., (2006), Fo to gra fi ja, Be o grad, Klio.


113

za to su pla će ni su mom od 5,64 mi li o na do la ra, upla će nom od stra ne vla de Ku vaj ta. Hill&Know lton je ce lu kam pa nju iz ve la ko ri ste ći kla sič-ne me to de i teh ni ke mar ke tin ških od no sa sa jav no šću, u ci lju usme ra-va nja jav nog mne nja Ame ri ke ka pri hva ta nju ra ta kao je di ne etič ne mo guć no sti za SAD, kao za štit ni ka de mo kra ti je u sve tu. Na po čet ku kam pa nje su or ga ni zo va ni Da ni in for mi sa nja ku vaj tskih stu de na ta, pra-će ni broj nim kon fe ren ci a ma za me di je, ko ji su ima li za cilj in for mi sa nje jav nog mne nja Ame ri ke od stra ne ku vaj tskih stu de na ta. Pa ra lel no sa tim, kom pa ni ja je pro iz vo di la i di stri bu i ra la mon ti ra ne i la žne do ku men-tar ne snim ke o irač kim na pa di ma na Ku vajt i kr še nju ljud skih pra va od stra ne oku pa to ra. Naj dra ma tič ni ja ak ci ja Hill&Know lton-a, u okvi ru kam pa nje za uklju či va nje Ame ri ke u rat, „ra di za šti te gra đa na Ku vaj-ta”, bi lo je sve do če nje Naj i re al Sa bah, pet na e sto go di šnje kćer ke am-ba sa do ra Ku vaj ta, pred ame rič kim kon gre som, pri če mu je, na zah tev am ba sa do ra, „u ci lju za šti te po ro di ce”, kon gre sme ni ma i jav no sti pre-ću tan njen iden ti tet i srod stvo sa am ba sa do rom. Na kon Na i ri nog sve-do če nja da su voj ni ci Sa da ma Hu se i na iz va di li sto ti ne be ba iz in ku ba-to ra i osta vi li ih da umru na bol nič kom po du, neo d luč ni kon gre sme ni su ve ći nom gla sa li za ula zak Ame ri ke u rat pro tiv Ira ka, od no sno za „ak ci ju za šti te gra đa na Ku vaj ta”. Bio je to ključ ni mo me nat u ko me je jav nost Ame ri ke, za jed no sa kon gre sme ni ma, ko nač no ube đe na da „sa dru ge stra ne” ima nelju de, za jed ni cu ko ja na pre za ni od kakvog zlo či na i ne hu ma no sti za rad ostva ri va nja svo jih se bič nih cilje va. Je dan od no vi na ra ko ji su iz ve šta va li iz Ku vaj ta, Mark Mi ler u ne ko li ko in ter vjua je po no vio: „To kom svih ovih pre sud nih me se ci (od sep tem bra do de cem bra), ni je bi lo ni jed nog iz ve šta ja na te le vi zi ji, ni-ti jed ne do ku men tar ne sli ke o si tu a ci ji u Ku vaj tu, ko ju pret hod no ni je pri pre mi la kom pa ni ja Hill&Know lton”9.

U je sen 1990. go di ne je u SAD spro ve de no is tra ži va nje jav nog mne nja, ko je je ima lo za cilj da mar ki ra raz lo ge zbog ko jih bi gra đa-ni Ame ri ke bi li sprem ni da po dr že sa ve znič ku in ter ven ci ju na Irak. Na kon to ga, bi lo je do volj no da struč nja ci upo tre be ove na la ze kao pu to ka ze za svo ju me dij sku kam pa nju.10 Ame rič ko jav no mne nje, kao i zna ča jan deo jav no sti u za pad ni ze mlja ma, je pri hva ti lo me dij ski pla-

9 Vels, L., (2006), Fo to gra fi ja, Be o grad, Klio.10 In ter vju Mi še la Ko lo na (Mis hell Co lon), no vi na ra bel gij skog ne delj ni ka So li da i re, auto ra knji ge Pa žnja me di ji! Me dij ske la ži u vre me za liv skog ra ta, bel gij skom li stu Te le-mo stik (Te le mo u sti que); iz vor: http://www.moustique.be/television/programme-tele/. Pristupljeno: 2. 9. 2008.


114

si ra ne raz lo ge za na pad sa ve zni ka na Irak. Na kon 4,5 me se ci do bro pri pre mlje ne me dij ske kam pa nje – rat je mo gao da poč ne.

To kom ovog ra ta, voj na cen zu ra me dij skih sa dr ža ja je bi la go to-vo pot pu na, pre ci zno od re đe na i vo đe na na osno vu ne ko li ko (jav no sti na knad no po zna tih) do ku me na ta, kao što su Ori jen ta ci o ni pri ruč nik i Pra vil nik o po na ša nju akre di to va nih no vi na ra, či je po sto ja nje su zva nič ni iz vo ri u vre me ra ta pri zna li, ni ka da ne pri zna ju ći nji hov stvar ni sa dr-žaj11. U dva po me nu ta do ku men ta de fi ni sa na su pra vi la za ure đi va nje i pi sa nje iz ve šta ja, kao i uslo vi ko je mo ra ju za do vo lji ti no vi na ri to kom svog ra da na te ri to ri ja ma na ko ji ma se vo di oru ža na bor ba. Pod lo gu za Pri ruč nik i Pra vil nik je pred sta vljao do ku ment Pen ta go na, po znat kao Aneks Fok strot (do ku ment od 10 stra ni ca, ko ji je sa dr žao re strik tiv-na pra vi la za me dij sko iz ve šta va nje). U nje mu, iz me đu osta log sto ji: „Pred stav ni ci me di ja mo ra ju da bu du pra će ni sve vre me. Po na vljam, sve vre me.”12. Ob zi rom na ri go ro zan i kraj nje re strik ti van od nos pre-ma me di ji ma, ve ći na no vi nar skih iz ve šta ja je na sta ja la na bri fin zi ma ko je je or ga ni zo va la voj ska (voj ni vrh u SAD, ili voj na ko man da na te-re nu). Sa mo oda bra nim no vi na ri ma bi lo je do zvo lje no da po se te front i in ter vju i šu voj ni ke. Te po se te su uvek bi le re a li zo va ne u prat nji ofi-ci ra i bi le su pred met pret hod nog odo bre nja voj ske i na knad ne cen-zu re. Raz log ko ji su no vi na ri pri hva ti li je bi la tvrd nja da je cilj cen zu re spre ča va nje da zna čaj ne in for ma ci je do spe ju do pro tiv nič ke stra ne.

Ma da je de lo va nje me di ja u Pr vom za liv skom ra tu bi lo naj če šće ana li zi ra no, i to od stra ne zna čaj nih sa vre me nih te o re ti ča ra, pr vi slu-čaj pot pu ne kon tro le me di ja de sio se ne što ra ni je, u vre me Fo kland-skog ra ta, 1982. go di ne. Sle de ći, u svet skoj jav no sti za be le žen slu čaj, de sio se pri li kom ame rič ke in ter ven ci je u Gra na di 1983. go di ne,13 ka-da je tri sto ti ne zva nič no akre di to va nih no vi na ra za pra će nje ope ra-ci je sme šte no u ho tel uda ljen 250 ki lo me ta ra od cen tra su ko ba. Ka da je ope ra ci ja za vr še na, no vi na ri su pre ba če ni „na li ce me sta”, gde su mo gli sa mo da ču ju zva ni čan opis do ga đa ja iz ugla ame rič kih voj nih vla sti. Pre ma tom „re cep tu”, sa dvo stru ko ve ćim bro jem akre di to va-nih no vi na ra, po stu pa no je i 1989. go di ne, pri li kom ame rič ke oru ža ne

11 Nikšić, S., (1991), „Rat u zalivu: novinari i cenzura”, Novinarstvo, broj 1, Beograd, Jugoslovenski institut za novinarstvo, str. 34.12 citirano prema: Ranđelović, S., & Đurić-Atanasievski, K. (2009), „Odnos vojske s medijima u oružanim sukobima”, Vojno delo, 61(2), 29–54. 13 akcija „Urgent furi”, koja je imala za cilj svrgavanje pro-sovjetskog režima Hudsona Austina.


115

in ter ven ci je u Pa na mi. No vi na ri su naj pre tri da na za dr ža ni na aero-dro mu u SAD (sa ko je ga je tre ba lo da kre nu put Pa na me), dok te ren ni je „pot pu no raš či šćen”. Ka da je pr va gru pa no vi na ra ko nač no sti gla u Pa na mu, po no vo su za dr ža ni na aero dro mu, a za tim (pod stra žom) sme šte ni u ho tel gde im je odr žan vi še ča sov ni bri fing (bri fing, a ne kon fe ren ci ja za štam pu, na ko joj bi mo gli da po sta ve pi ta nja). Kao obra zlo že nje za ta kav po stu pak pre ma no vi na ri ma na ve de na je bri ga za nji ho vu lič nu bez bed nost. U ovim pri me ri ma voj ne struč ne slu žbe su se po tvr di le kao ve o ma do ra sle kon tro li me di ja, u ci lju pla si ra nja po želj ne sli ke ra ta kao spek ta ku lar nog kon flik ta u ko me „na ša stra na po be đu je”. U ta kvoj sli ci ra ta su kob je sim bo li čan, uče sni ci ni su kon-kret ni lju di, ko ji gu be ži vo te, bi va ju ra nje ni, iz mr cva re ni i pre pu šte-ni sop stve noj, in di vi du al noj pat nji. Mr tvi po sta ju de per so na li zo va ne broj ke, ra za ra nja se mi ni ma li zu ju, a stvar na sli ka ra ta se pre i na ču je u sli ku ko ja pod se ća na kom pju ter ske igre.14 Po ka za lo se da mo del potpu ne in for ma tiv ne kon tro le mo že da funk ci o ni še!

Taj mo del je strikt no pri me njen i u ope ra ci ji u Za li vu 1991. go-di ne. Pen ta gon je upra vljao iz ve šta va njem ta ko što je stvo rio si stem „pu la” – iza bra ni no vi na ri su mo gli da odu na front da pri ku pe ma-te ri jal, a za tim su ga de li li s dru gim no vi na ri ma. Me đu tim, ni ti oda-bra ni no vi na ri ni su mo gli da bu du sve do ci oru ža nih dej sta va. Ve ći na no vi na ra je mo gla da iz ve šta va sa mo sa zva nič nih bri fin ga, dok su ret ki me đu nji ma do bi ja li mo guć nost da se pri dru že ne kim ma nje zna-čaj nim je di ni ca ma.

Na osno vu pri lo ga či ji su auto ri no vi na ri, ko ji su bi li pod kon tro-lom ame rič kih i dru gih voj nih pred stav ni ka, vi di se da na ra ti štu ni je mo gao/smeo da bu de sni mljen ni je dan mr tav ili ra njen ame rič ki (ili sa ve znič ki) voj nik. Oni su mo gli bi ti vi đe ni sa mo u bol ni ci i to on da ka da je bi lo sa op šte no da ra ne ni su opa sne i da le ka ri uspe šno sa ni-ra ju po vre de i uka zu ju po moć. Irač ki voj ni ci sni ma ni su sa mo ka ko se pre da ju, dok sni ma nje stvar nih irač kih žr ta va ni je bi lo do zvo lje no. Ta kvi snim ci do zvo lja va ni su sa mo iz u zet no, na osno vu pro ce ne voj-nog vr ha da je to va žno za kre i ra nje jav nog mne nja. Sli ke ra za ra nja, le še va i ci vil nih žr ta va ra ta bi va le su do pu šte ne sa mo u fa zi pri pre me

14 Situacija je opisana prema navodima u: Biernatzki, W., (2002) Terrorism and Mass Media, Communication Research Trends, Center for the Study of Communication and Culture, Santa Clara, California, str. 8 i Ranđelović, S., & Đurić-Atanasievski, K, (2009), Odnos vojske s medijima u oružanim sukobima, Vojno delo, 61(2), 29–54.


116

sta nov ni štva SAD i za pad nih ze ma lja za rat (fa za pre la ska iz la tent-nog u ma ni fest ni kon flikt), ka da je tre ba lo po ka za ti zlo či ne Irač ke stra ne nad ci vil nim sta nov ni štvom Ku vaj ta. Slič ne sce ne do zvo lja va-ne su i u si tu a ci ja ma u ko ji ma je si ste mat ski gra đe na sli ka o Izra e lu, kao ne du žnoj žr tvi, na kon dej sta va irač kih „ska do va” na ci lje ve u toj ze mlji. Ra zor ne po sle di ce slič nih dej sta va irač kih ra ke ta na ci lje ve u Sa u dij skoj Ara bi ji ni ka da ni su bi le pri ka za ne jav no sti.15

2.2. Me dij ska pri pre ma ras pa da SFRJ i rat nih kon fli ka ta biv ših ju go slo ven skih re pu bli ka

Bo dri jar ka že da „sli ka kon zu mi ra do ga đaj, ap sor bu ju ći ga i spre-ma ju ći ga za kon zu mi ra nje”,16 što je mo žda naj bo lja me ta fo ra za pro-ces de lo va nja me di ja na jav no mne nje na pro sto ru biv še SFRJ to kom 1989. i 1990. go di ne.

Či nje ni ceUvod u rat ne kon flik te na pro sto ru ta da šnje Ju go sla vi je bi li su

pro ce si i pro me ne do ko jih je do šlo kra jem dva de se tog ve ka, to kom us po sta vlja nja ka pi ta li stič kog si ste ma u biv šim so ci ja li stič kim ze mlja-ma.

To kom de ve de se tih go di na dva de se tog ve ka na pro sto ru biv še So ci ja li stic ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je od i gra la su se če ti ri rat na su ko ba:

• rat u Slo ve ni ji (27. ju ni – 7. ju li 1991.),• rat u Hr vat skoj (le to 1991 – dru ga po lo vi na 1995.),• rat u Bo sni i Her ce go vi ni (pro le će 1992. – no vem bar 1995.), i• rat iz me dju NA TO pak ta i Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, od-

no sno Sr bi je i Cr ne Go re (23. mart –11. ju ni 1999.).

U nji ma je ubi je no bli zu 200.000 lju di, vi še od tri mi li o na oso ba je prog na no, a još se tra ga za oko 14.000 ne sta lih17.

15 Nikšić, S., (1991), Rat u zalivu: novinari i cenzura, Novinarstvo, broj 1, Beograd, Jugoslovenski institut za novinarstvo str. 3916 Bodrijar, Ž., (2007), Duh terorizma, Arhipelag, Beograd. 17 Radović, B., Kratak numerički osvrt na problem izbeglištva tokom jugoslovenskih ratova (1991–1995), izvor: http://www.ian.org.rs/publikacije/posleratnezajednice/knjiga/05Kratak%20osvrt.pdf


117

Po re đe njem po da ta ka na kon za vr šet ka rat nih su ko ba sa oni ma iz po pi sa sta nov ni štva 1991. go di ne, do bi ja se dra ma ti čan po da tak da je 15.83% od ukup no 23.528.230 sta nov ni ka ko li ko je 1991. go di ne ima la SFRJ, bi lo pri mo ra no da na pu sti svo je do mo ve, bi lo od la skom u ne ku dru gu ze mlju, dru gu biv šu SFRJ re pu bli ku, ili da se pre se li u ne ki dru gi kraj svo je re pu bli ke (ukup no 3.725.300 iz be gli ca i in ter no ra-se lje nih li ca). To zna či da je sva ki še sti sta nov nik biv še SFRJ u ne kom pe ri o du bio iz be gli ca, od no sno sva ki tre ći na pro sto ri ma za hva će nim rat nim dej stvi ma.

U Hr vat skoj je pro ce nat iz be gli ca bio u ni vou po ro se ka (15,58%), u Bo sni i Her ce go vi ni je to bi la po lo vi na sta nov ni štva (51%), a na Ko-so vu ne što ma nje od po lo vi ne sta nov ni ka (47,7%).

Po po pi su iz 1991. go di ne, či ji po da ci se raz li či to pre zen tu ju u raz li či tim sre di na ma, u SFRJ je ži ve lo: 4,6 mi li o na Hr va ta, 1,7 mi li-o na Slo ve na ca, 2,3 mi li o na Mu sli ma na (sa da šnji ter min „Bo šnja ci”), 2,1 mi li o na Al ba na ca, 8,5 mi li o na Sr ba, 534.000 Cr no go ra ca, 378.000 Ma đa ra i 1,3 mi li o na Ma ke do na ca, dok je broj pri pad ni ka osta lih et-nič kih gru pa bio znat no ma nji.

Pre ma istom po pi su, u Sr bi ji je ži ve lo 6.428.420 Sr ba i 3.363.055 oso ba ne srp ske na ci o nal no sti, dok je u Hr vat skoj bi lo 3.708.308 Hr va-ta i 1.052.036 ne hr vat skog sta nov ni štva.

To kom la tent ne fa ze kon fli ka ta, is po sta vi lo se da je bi lo ve o ma va žno što je van svo je ma tič ne re pu bli ke ži ve lo 19,96% Hr va ta, 1,86% Slo ve na ca, 17,4% „Mu sli ma na”, 24,6% Sr ba i 28,79% Cr no go ra ca.

Či nje ni ca da je Bo sna i Her ce go vi na ima la ve li ke gru pe raz li či tih na ci ja, gru pi sa nih po me đu sob no uda lje nim en kla va ma, ta ko đe se po-ka za la bit nom: u Bo sni i Her ce go vi ni je bi lo 43,4% Mu sli ma na, 31,2% Sr ba, 17,4% Hr va ta i 5,5 Ju go slo ve na (2,6% „osta lih”).

Znak uslo žnja va nja me đu et nič kih od no sa bi lo je i sma nje nje pro-cen ta oso ba ko je su se iz ja šnja va li kao Ju go slo ve ni, u svim de lo vi ma SFRJ, osim u Voj vo di ni: broj Ju go slo ve na u Hr vat skoj je od 1981. do 1991. go di ne sma njen sa 8,2% na 2,2%, u Bo sni i Her ce go vi ni sa 7,9% na 5,5%, dok je u Voj vo di ni po ras tao za 70.000 lju di.18

18 Oficijelna publikacija Saveznog zavoda za statistiku (1993), Popis stanovništva i domaćinstava SR Jugoslavije 1991. god. Detaljna klasifikacija stanovništva po nacionalnosti. Knj. 3., SZS, Beograd.


118

Po Ri čar du Hol bru ku (Ric hard Hol bro ok), po sto ji 5 glav nih raz-lo ga slo ma Ju go sla vi je: „pr vo, po gre šno iš či ta va nje bal kan ske isto ri je; dru go, kraj Hlad nog ra ta; tre će, po na ša nje sa mih ju go slo ven skih li de-ra; če tvr to: ne a de kva tan ame rič ki od go vor na kri zu; i naj zad, po gre-šno ve ro va nje Evro plja na da mo gu sa mi da iza đu na kraj sa nji ho vim pr vim iza zo vom na kon kra ja hlad nog ra ta”.19

Ova kvim sta vom Hol bruk, glav ni po sred nik u pre go vo ri ma ve za-nim za Dej ton ski spo ra zum, opo vr ga va te zu o kon flik ti ma kao sud bi ni Bal ka na i po ku ša va da ova če ti ri ra ta sme sti u okvi re pre vi ra nja i bez-bed no snih iza zo va ko je su obe le ži le po sled nje de ce ni je dva de se tog ve ka u mno gim re gi o ni ma.

Tri od pet na ve de nih uzro ka ti ču se spolj nih fak to ra ko ji su uti ca li na tok i iz bi ja nje kon fli ka ta. S dru ge stra ne, kao sa vre me nik vre ma-na pre, u to ku, i na kon kon fli ka ta, re kla bih da je sva ki od če ti ri ra ta ko ji su se de si li, pre vas hod no re zul tat na ci o na li stič kih pre vi ra nja za ko je ve li ku od go vor nost sno se re pu blič ke po li tič ke i kul tur ne eli te (u slu ča ju Ko so va i eli te po kra ji ne), ko je su se opre de li le za va nin sti tu-ci o nal no ostva ri va nje svo jih ci lje va, i – me di ji. To ne zna či da raz lo zi ko je Hol bruk na vo di ni su de lo va li na iz bi ja nje i tok ova če ti ri ra ta.20 Na pro tiv, ti uti ca ji su bi li zna čaj ni, ali (ve ru jem) ne i pre sud ni.

Ne ki te o re ti ča ri, uzrok kri ze ko ja je do ve la do ra to va na pro sto ru SFRJ vi de, pre vas hod no, u eko no mi ji: „Po rast na ci o nal nih na pe to sti to kom osam de se tih go di na bio je vi dljiv u ce loj Ju go sla vi ji. Su štin sku od go vor nost za to sno si lo je ubr za no pri vred no pro pa da nje ze mlje. Ra stu ća in fla ci ja, opa da ju ći ži vot ni stan dard i za o štra va nje na tr ži-štu ra da do pri ne li su, uz ras pro stra nje nu ko rup ci ju i oči gled no sla bu eko no mi ju, gu bit ku po ve re nja u pol tič ko ru ko vod stvo. To kom osam-de se tih go di na, ka da je uz pri vred nu pro past za po če la i bor ba oko ras-po de le sve ma njih re sur sa, u pr vi plan do spe va ju su ko bi oko iz grad nje i vo đe nja dr ža ve. Dok se Sr bi ja za la ga la za re cen tra li za ci ju dr ža ve, uz oču va nje so ci ja li stic kog dr žav nog ure đe nja, Slo ve ni ja i Hr vat ska

19 Holbrooke, R., (1999) , To End A War, New York: Modern Library, citirano prema: Radović, B., Jugoslovenski ratovi 1991–1999 i neke od njihovih društvenih posledica (I deo – Rat i gubici), str.26, izvor: http://www.ian.org.rs/publikacije/tortura/srpski/01.pdf.20 „Šta bi se desilo da je Savet bezbednosti UN početkom 1991. na inicijativu SAD, Velike Britanije i Francuske, sazvao Konferenciju o Jugoslaviji sa zadatkom pronalaženja sporazumnog rešenja i saopštio da neće prihvatiti politiku svršenog čina ma sa koje strane dolazila, kao i to da će uvesti oštre sankcije protiv onih koji bi pokušali da vode takvu politiku?” (Svetozar Stojanović, Danas, 21. juna 2004).


119

su pred nost da va le kon fe de ra ci ji sa ve zne dr ža ve sa – u ve li koj me ri ne za vi snim, re pu bli ka ma i isto vre me no po ja ča va njem plu ra li stič kih i pri vred no-tr ži šnih struk tu ra”.21

Kri za po ve re nja u fe de ral nu eli tu, ne iz ve sne per spek ti ve ze mlje, ne ar ti ku li sa ne te žnje ka pro me ni osnov nih po stav ki eko nom sko-po-li tič kog si ste ma i sve ve ća eko nom ska kri za (ko ja je for mal no pri-zna ta 1983. go di ne, od ka da se po ja vlju je u po li tič kom vo ka bu la ru), po go do va li su ras plam sa va nju na ci o na li zma, kao uto či šta za gra đa ne SFRJ, ne sprem ne na lič no an ga žo va nje u ne kom dru gom sme ru, ali i ne si gur ne u po gle du de fi ni sa nja tog dru gog sme ra.

Re zul tat ovih ra to va je ras pad SFRJ, ko ji je okon čan Dej ton skim spo ra zu mom (kre i ran od 1. do 21. no vem bra 1995. go di ne, u ame-rič koj va zdu šnoj ba zi Rajt-Pe ter son, po red Dej to na; pot pi san 14. de-cem bra 1995. go di ne u Pa ri zu). Od SFRJ je na sta lo pet no vih dr ža va: Slo ve ni ja, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Bo sna i Her ce go vi na i Sa ve zna Re-pu bli ka Ju go sla vi ja, s tim što pro ces de kom po zi ci je SFRJ, ni je za vr šen sa pre stan kom ra to va.

Na kon če tvr tog ra ta (NA TO bom bar do va nje Sr bi je), ko ji ni-je imao ka rak ter et nič kog, već kon flik ta ne rav no prav nih pro tiv ni ka i in ter ven ci o ni zma, ne ka da šnja srp ska po kra ji na Ko so vo i Me to hi ja, po sta je me đu na rod ni pro tek to rat Uje di nje nih na ci ja, ko ji ka sni je jed-no stra no pro gla ša va ne za vi snost od Sr bi je, što pri zna je zna ča jan broj čla ni ca OUN.

Sa ve zna Re pu bli ka Ju go sla vi ja 4. fe bru a ra 2003. go di ne bi va pre-u re đe na i pre i me no va na u Dr žav nu za jed ni cu Sr bi je i Cr ne Go re, a na kon re fe ren du ma, odr ža nog 21. ma ja 2006. go di ne, Cr na Go ra po-sta je ne za vi sna dr ža va (še sta), ko ja 3. ju na 2006. pro gla ša va zva nič no svo ju ne za vi snost.

Op sta nak Bo sne i Her ce go vi ne kao fe de ra ci je tri en ti te ta, ne za-vi snost Ko so va, kao i ustav ni po lo žaj Voj vo di ne u okvi ri ma Sr bi je, ni če tr na est go di na na kon po sled njeg „bal kan skog ra ta”, ni su su štin ski i de fi ni tiv no re še ni.

Ima ju ći sve to u vi du, vre di se pod se ti ti „ka ko je sve po če lo”. Pre sve ga za to što ta da šnji do ga đa ji, da nas is pri ča ni/na pi sa ni omo-gu ća va ju re al ni je sa gle da va nje pro ce sa ko ji su do ve li do kon fli ka ta.

21 Petrič, V., Pihler, R., (2002), Dugi put u rat: Kosovo i medunarodna zajednica 1989–1999 , Samizdat B92, Beograd.


120

La tent na fa za kon fli ka ta na tlu SFRJU ovom, kao i u pret hod nom odelj ku, ko ri šće ni su raz lič li ti iz vo ri,

ka ko bi se po da ci o stvar nom kon tek stu do ga đa ja iz ne li što je ne u tral-ni je mo gu će.

Po sle smr ti Jo si pa Bro za Ti ta, ma ja 1980. go di ne, po zi ci ju naj vi še iz vr šne vla sti pre u zi ma ko lek tiv ni šef dr ža ve – Pred sed ni štvo SFRJ, ko je ne uspe va da us po sta vi sta bi lan eko nom ski rast i ze mlja po ste-pe no ula zi u kri zu. Osim eko nom skih pro ble ma, sve gla sni je su ide je o pre u re đe nju fe de ra ci je, od no sno o raz li či tim va ri jan ta ma op stan ka fe de ra ci je (kon fe dra ci ja, „asi me trič na fe de ra ci ja”, sa vez dr ža va i slič-no); usled sve ve će eko nom ske kri ze – re pu blič ki na ci o na li zmi po sta ju vi dlji vi, a po ja vlju ju se i pr vi zah te vi za pro me nu po zi ci je po je di nih de lo va ze mlje.

Ko sov ski Al ban ci iz no se sta vo ve o pre ra sta nju Ko so va u sed mu ju go slo ven sku re pu bli ku, dok se u Voj vo di ni go vo ri o „pu noj auto no-mi ji”.

Mar ta i apri la 1981. go di ne, do la zi do ne mi ra na Ko so vu, ko je pri-me nom si le su zbi ja ju ju go slo ven ske voj ne i po li cij ske sna ge. Ten zi ja u po kra ji ni ti me ni je sma nje na i in ci den ti iz me đu Al ba na ca i Sr ba se na sta vlja ju.

Pa ra lel no sa tim, do la zi do da ljeg pro du blji va nja pri vred ne i eko-nom ske kri ze.

De mon stra ci je na Ko so vu 1981. go di ne otvo ri le su u srp skoj jav-no sti ne ko li ko te ma ko je će na ja vi ti ne sa mo su ko be na Ko so vu, već i osta le et nič ke kon flik te na pro sto ru SFRJ.

Pr va ta kva te ma bi se mo gla na zva ti svr sta va nje i pre bro ja va nje na osno vu na ci o nal ne pri pad no sti: ana li zi ra se broj ča ni od nos pri pad-ni ka raz li či tih na ci ja na od re đe noj te ri to ri ji, iz če ga se iz vo de pi ta nja ve za na za ra se lja va nje sta nov ni štva i pri nu de ko ja do to ga do vo di; po sta vlja se pi ta nje pra va ve ćin ske et nič ke gru pe (u re pu bli ci ili u lo-kal noj za jed ni ci) u od no su na ma njin sku. Ta ko srp ski ko mu ni sti tvr de da se ne al ban ci ma sov no ise lja va ju sa Ko so va, zbog dis kri mi na ci je, pri ti sa ka, pret nji i na si lja; go vo ri se o uče sta lim si lo va nji ma srp skih že na i de vo ja ka, uni šta va nju le ti ne, uni šta va nju srp skih spo me ni ka kul tu re i skr na vlje nju gro ba lja.

S dru ge stra ne, al ban ski li de ri Sa ve za Ko mu ni sta Ko so va tvr de da se ise lja va nje de ša va iz eko nom skih raz lo ga, jer je po kra ji na naj si ro-ma šni ji deo SFRJ i re gi ja sa naj ve ćom sto pom ne za po sle no sti u ze mlji.


121

Kao je dan od do ka za za to, na vo de se pro cen ti et nič kih al ba na ca na pri vre me nom ra du u ino stran stvu.

Srp ski ko mu ni sti is ti ču da je bit no pro me nje na na ci o nal na struk-tu ra sta nov ni štva u ko rist Al ba na ca, (usled kom bi na ci je vi so kog fer ti-li te ta i sve ni žeg mor ta li te ta), če mu je zna čaj no do pri ne lo i ise lja va-nje oko 100.000 pri pad ni ka slo ven skih et nič kih gru pa, iz me đu 1961. i 1981. go di ne. Po ne kim auto ri ma, po čet kom de ve de se tih, et nič ki Al-ban ci na Ko so vu su či ni li sko ro 90% sta nov ni štva.22

Na vod no ne za do volj ni „ću ta njem dr ža ve”, Sr bi sa Ko so va (mo-ti vi sa ni od stra ne re pu bli ke Sr bi je, uz nje nu po dr šku i ko or di na ci ju) or ga ni zu ju kon tra-pro te ste, a ru ko vod stvo Re pu bli ke Sr bi je na sto ji da pro blem Ko so va pred sta vi jav no sti kao pro blem ce le Ju go sla vi je. Kra jem apri la (24. apri la 1987. go di ne), pred sed nik Pred sed ni štva Cen tral nog ko mi te ta Sa ve za ko mu ni sta Sr bi je Slo bo dan Mi lo še vić, za jed no sa po kra jin skim par tij skim funk ci o ne rom Aze mom Vla si jem, po se ću je Ko so vo Po lje, gde se sa sta je sa ta mo šnjim Sr bi ma ko ji su se ža li li na „te ror Al ba na ca”. Tom pri li kom Mi lo še vić jav no sta je na stra nu ko sov skih Sr ba, iz go vo riv ši re če ni cu „Ni ko ne sme da vas bije!”, od ko je me di ji u Sr bi ji, ob ja vlji va njem na na slov nim stra na ma i u udar nim ve sti ma, a na red nih da na – po na vlja njem – kre i ra ju pr vu op šte pri hav će nu pa ro lu ko ja za ve ći nu gra đa na (Sr bi je) ima autentič no zna če nje. Ma da sa ma re če ni ca ni je bi la iz go vo re na kao pa ro-la, ni ti je ima la kon kre tan na ci o na lan pred znak, de lo va njem me di ja ona do bi ja sim bo lič no zna če nje oprav da nog pro te sta gra đa na pro tiv (ta kve!) dr ža ve. „Nje go va uz gred na iz ja va de mon stran ti ma (Ni ko ne sme da vas bije) po sta je me dij ska atrak cija. Ta da šnji za me nik di rek-to ra RTB, Du šan Mi te vić, ko ji je sta jao iza ove or ke stra cije, pri se ćao se: Emi to va li smo Mi lo še vi će vo obe ća nje na TV bez pre ki da. To ga je i lan-si ra lo.”23

Sle de ći dra ma ti čan do ga đaj, de ša va se u no ći iz me đu 3. i 4. sep-tem bra 1987. go di ne, u ka sar ni „Bran ko Kr sma no vić” u Pa ra ći nu: voj-nik JNA, al ban ske na ci o nal no sti, Azis Kelj men di, u mo men tu ra stroj-stva ubi ja na spa va nju voj ni ke raz li či tih na ci o nal no sti. U sa op šte nju ko je je tim po vo dom iz dao Sa ve zni se kre ta ri jat za na rod nu od bra nu,

22 Petrič, V., Pihler, R., (2002), Dugi put u rat: Kosovo i medunarodna zajednica 1989–1999 , Samizdat B92, Beograd.23 Grupa autora, urednik Bruno Vekarić, (2011), Reči i nedela – Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima u Srbiji 1991–1992, Studija tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, Centar za tranzicione odnose, Beograd, str.35


122

a pre ne li svi me di ji, sto ji: No ćas, 3. sep tem bra, u 03.05 ča so va voj nik Kelj men di Sa di ka Aziz, na slu žbi u gar ni zo nu u Pa ra ći nu, za vre me vr še nja du žno sti po moć ni ka de žur nog je di ni ce, bez ika kvog po vo da, ubio je na spa-va nju če ti ri voj ni ka i to: Si mić Sr đa na iz Be o gra da, Dža na no vić Ha zi ma iz Ko či ća, SO Vi tez, Du da ko vić Sa fe ta iz se la Ora ho vo, SO Bo san ska Gra di ška, i Be gić Go ra na iz Za gre ba, a ra nio pet voj ni ka i to: Ja zić An tu, Đe kić Pe tra, Pre šern An dre ja, Ko va če vić Hu su i Meh me do vić Ne dži da. U na sta loj si tu a ci-ji po vre đen je i voj nik Adžo vić Na zif. Ra nje nim voj ni ci ma od mah je uka za na le kar ska po moć i nji ho vi ži vo ti su van opa sno sti. Po sle zlo či na voj nik Kelj-men di iz vr šio je sa mo u bi stvo.

U srp skim me di ji ma po či nje otvo re na kam pa nja pro tiv Al ba na-ca (na slo vi: „Na ci o na li stič ka za sle plje nost ubi ce Kelj men di ja”, „Kelj-men di pu cao u Ju go sla vi ju”, „Muč ki pu canj u na šu do mo vi nu”, „Te žak uda rac na po ri ma za sre đi va nje sta nja na Ko so vu” i slič no, a čin voj-ni ka Kelj men di ja se kva li fi ku je kao zlo čin upe ren pro tiv Ju go sla vi je. U Sr bi ji bi va ka me no van ve li ki broj pe ka ra i po sla sti čar ni ca u vla sni štvu Al ba na ca.

Ovaj in ci dent imao je ve li ki uti caj na ce lo kup nu jav nost Sr bi je, ali i Ju go sla vi je. Po red to ga, is ko ri šćen je za otva ra nje unu tar par tij skog kon flik ta u Sr bi ji. Na sed ni ci Grad skog ko mi te ta Sa ve za ko mu ni sta Be o gra da, ta da šnji li der be o grad skih ko mu ni sta, Dra gi ša Pa vlo vić, kri ti ku je „na ci o na li stič ke po ja ve” i osu đu je po li ti ku CK SK Sr bi je, ko-ju kva li fi ku je kao na ci o na li stič ku. U srp skom par tij skom i dr žav nom ru ko vod stvu do la zi do ras ce pa, ko ji je jed nim de lom re zul tat raz li či-tog od no sa pre ma re ša va nju na ci o nal nog pi ta nja, a dru gim – re zul tat bor be za vlast unu tar Sr bi je.

„Pa ra ćin ski slu čaj” je po stao obra zac za me dij sku eks plo a ta ci ju do ga đa ja oka rak te ri sa nog kao me đu et nič ki, upr kos ne do stat ku do ka-za da se stvar no ra di et nič kom kon flik tu.

Na Osmoj sed ni ci CK SK Sr bi je (23. i 24. sep tem bra 1987. go di-ne), Slo bo dan Mi lo še vić ukla nja sa čel nih po zi ci ja Dra gi šu Pa vlo vi ća i pri pre ma te ren za sme nji va nje Iva na Stam bo li ća, do če ga će do ći kroz tri me se ca. Po li ti ka Re pu bli ke Sr bi je pre ma Ko so vu, Voj vo di ni, i dru gim re pu bli ka ma se me nja, od no sno – Sr bi ja po či nje da de fi ni še svo je na ci o nal ne ci lje ve, ko ji pod ra zu me va ju re or ga ni o za ci ju od no sa u SFRJ i u sa moj Sr bi ji. Ot po či nje pe riod or ga ni zo va nih mi tin ga („mi-tin zi so li dar no sti”), od ka snog pro le ća, do kra ja je se ni 1988. go di ne, ko ji ima ju za cilj oba ra nje „ne po slu šnih” gar ni tu ra vla sti. Me di ji, u ko ji ma su ne po sred no pre to ga na ru ko vo de ća me sta po sta vlje ne pri-


123

sta li ce i pri ja te lji Mi lo še vi ća, sva ko dnev no iz ve šta va ju o mi tin zi ma i pri pre ma ju jav nost za do ga đa je ko ji će usle di ti.

De mon stra ci ja ma odr ža nim 9. ju la i 5. ok to bra 1988. go di ne, sme nju je se po kra jin sko ru ko vod stvo u SAP Voj vo di ni („an ti bi ro krat-ska re vo lu ci ja”, „jo gurt re vo lu ci ja”), uz po moć de mon stra na ta do ve-de nih sa Ko so va („Sru ši će mo vla du u No vo mu Sa du”). For mal ni raz log de mon stra ci ja je bio oli čen u pa ro li „Ko so vo se bra ni u Voj vo di ni”, od no sno „Oj, Sr bi jo iz tri de la, po no vo ćeš bi ti ce la”, či me se upu ću je na či nje ni cu da je cilj re pu blič kih vla sti u Sr bi ji obez be đi va nje „3 gla-sa” u fe de ra ci ji, od no sno po sta vlja nje na vlast ru ko vod sta va ko ja će po dr ža ti po li ti ku Slo bo da na Mi lo še vi ća.

U ovom pe ri o du me di ji ima ju ulo gu kre i ra nja no vog reč ni ka, ko jim bi va ju oka rak te ri sa ni do ga đa ji i pro ce si: „an ti bi ro krat ska re vo lu ci ja” ubr zo bi va za me nje na flo sku lom „do ga đa nje na ro da”, či me ne is to mi šlje ni ci od „bi ro kra ti zo va nog ru ko vod stva” po sta ju „ne pri ja te lji na ro da”, dok „mi tin zi so li dar no sti”, po sta ju „mi tin zi isti ne”. Pro ces ime no va nja po sta je pro ces tu ma če nja.

Ilu stra ti van pri mer za ovu tvrd nju je ru bri ka „Od je ci i re a go va-nja”, ko ja je od ju la 1988. go di ne, do mar ta 1991. go di ne, iz la zi la u naj u ti caj ni jem dnev nom li stu – Po li ti ka. U njoj su ob ja vlji va ni sta vo vi stvar nih i iz mi šlje nih či ta la ca (po zna tih ili ne po zna tih lič no sti), u ve zi sa ak tu el nim do ga đa ji ma. Na pi si u ovoj ru bri ci omo gu ći li su kre i ra-nje po želj nog mo de la ko mu ni ka ci je, do pu šte nog ni voa go vo ra mr žnje i – iz nad sve ga – pro mo ci ju po želj nih po li tič kih sta vo va. O zna ča ju ove ru bri ke go vo ri i či nje ni ca da je u okvi ru nje, ukup no, ob ja vlje no 4.122 pri lo ga (ju li 1988 – mart 1991). Ka ko se ni je ra di lo o for mi no vi nar skog tek sta, već o na vod nim pi smi ma či ta la ca, bi lo je mogu će pot pu no ne kri tič ko iz no še nje sta vo va, ko ri šće nje lič nog go vora, ge ne ra li za ci ja stvar nih i iz mi šlje nih lič nih is ku sta va i mi šlje nja. Upra vo ta li še nost pro fe si o nal ne od go vor no sti no vi na ra omo gu ći la je de fi ni sa nje iz ra zi to agre siv nog, emo tiv nog i bes kom pro mi snog reč ni ka, ne pri me re nog me di ji ma ma sov ni ih ko mu ni ki a ci ja.

U vre me „jo gurt re vo lu ci je” u ru bri ci „Od je ci i re a go va nja” iz no se se raz li či te op tu žbe na ra čun ru ko vod stva u Voj vo di ni, od ko jih su ne-ka ne sa mo ne u ku sna, već i ne lo gič na. Pri me ra ra di, de talj no se ana-li zi ra „ko de mon stran ti ma ni je dao vo du”, po či jem na re đe nju, da li je oso ba ko ja „ni je da la vo du” iz daj nik i da li je po sla sti čar ko ji „ni je dao vo du” „Šip tar” ili „Go ra nac”. Ti me se stva ra la žna spi ra la in for ma ci je, jer se kre će od mo gu ćeg de ta lja, on se na knad no „is pi tu je” i pri pi su je


124

re al no po sto je ćoj oso bi, ko ja sa do ga đa jem ne ma ve ze; do da ju mu se zna če nja i in for ma ci je, dok ne po sta ne bez broj pu ta po na vlja no pita nje, ko je se na kra ju vra ća u me dij u for mi či nje ni ce.

Ubr zo na kon „jo gurt re vo lu ci je”, na go to vo iden ti čan na čin, sme-nje na je vlast u Cr noj Go ri (11. ja nu ar 1989).

Sle de ći do ga đaj ko ji je pred sta vljao čvo ri šte da ljeg, re al nog, ali i me dij skog ras ple ta je bio štrajk ru da ra.

Na Ko so vu, 20. fe bru a ra 1989. go di ne ot po či nje štrajk ru da ra u rud ni ku Sta ri Trg, u oko li ni Pri šti ne. Ru da ri zah te va ju ob u sta vu na-ja vlje nih ustav nih i po li tič kih pro me na, kao i (u re pu bli ci na ja vlje nu) sme nu po kra jin skih ru ko vo di o ca. Di rek tan po vod za štrajk je is klju-če nje mla dog al ban skog funk ci o ne ra Aze ma Vla si ja iz CK SKJ. Ru da ri da ni ma od bi ja ju da iza đu iz ok na (990 me ta ra pod ze mljom), tra že ći is pu nje nje svo jih zah te va: a) ob u sta va na ja vlje nih ustav nih pro me na i b) sme na tro ji ce al ban skih funk ci o ne ra, pri sta li ca Slo bo da na Mi lo še-vi ća – Rah ma na Mo ri ne, Ali Šu kri je i Hu sa me di na Aze mi ja i c) vra ća-nje is klju če nih funk ci o ne ra na pret hod ne po lo ža je.

Ovaj do ga đaj, ko ji je do bio ozbilj nu me dij sku pa žnju, imao je da-le ko se žne po sle di ce, ko je su se da le na slu ti ti iz me dij skih pre zen ta ci ja u svim ta da šnjim ju go slo ven skim re pu bli ka ma i po kra ji na ma. Štrajk ru da ra, po mog nut iz ra zi tom me dij skom eks plo a ta ci jom, po kre nuo je sled do ga đa ja ko ji su, ako ne pro me ni li, a on da sva ka ko – ubr za li, do-ga đa nja u ze mlji: slo ve nač ki po li ti čar Mi lan Ku čar 27. fe bru a ra na pu-šta sa sta nak u Be o gra du i iste ve če ri na sku pu u Can kar je vom do mu u Lju blja ni iz ja vlju je da se u Sta rom Tr gu „bra ni av no jev ska Ju go sla-vi ja”; na kon to ga, slo ve nač ki ko mu ni sti da ju po dr šku ru da ri ma; istog da na Sr bi sa mi tin ga u Kni nu (Hr vat ska) ša lju po ru ku da je „vre me za re še nje srp skog pi ta nja u Ju go sla vi ji”; dan na kon iz la ska ru da ra iz ja me, Fra njo Tuđ man, ohra bren od je kom štraj ka u sve tu, u Dru štvu hr vat skih knji žev ni ka u Za gre bu, pred sta vlja svo ju par ti ju – Hr vat sku de mo krat sku za jed ni cu.

Ka ko je iz ja va Mi la na Ku ča na na i šla na op štu osu du me di ja u Sr bi ji, gru pa stu de na ta be o grad skog Uni ver zi te ta, već 27. fe bru a ra uve če, kre će pre ma sa ve znom par la men tu. Ko lo ni se pri klju ču je ve ći broj gra đa na. Sle de ćeg da na, 28. fe bru a ra, rad ni ci do bi ja ju slo bo dan dan i oko 300.000 lju di, po pro ce ni TV Be o grad, pro te stu je is pred Sa-ve zne skup šti ne u Be o gra du (jed na od naj če šćih pa ro la je „Uhap si te Vla si ja”). Pred stav ni ci vla sti se sme nju ju kao go vor ni ci, ali tek pred-sed nik CK SK Sr bi je, Slo bo dan Mi lo še vić, uspe va da smi ri rad ni ke i


125

pre ki ne oku plja nje, obe ća njem da će sme nje ni funk ci o ner po kra jin ske vla sti Ko so va i Me to hi je, Azem Vla si, „bi ti uhap šen”, što je i uči nje no 1. mar ta 1989. go di ne.

Na kon Vla si je vog hap še nja, Pred sed ni štvo SFRJ uvo di na Ko so vu van red no sta nje 3. mar ta 1989. go di ne: uve den je po li cij ski čas, a po-red Vla si ja, uhap še ni su Bur han Ka va ja i Aziz Abra ši, pod op tu žbom da su or ga ni zo va li štrajk ru da ra i de mon stra ci je (pret hod no je ak ci-jom sna ga srp ske po li ci je po bu na al ban skih ru da ra ugu še na). Ubr zo na kon to ga, 28. mar ta 1989. go di ne, Skup šti na Sr bi je uki da do ta da-šnji ste pen auto no mi je SAP Voj vo di ne i SAP Ko so va, obez be đu ju ći je-din stvo ofi ci jel ne po li tič ke eli te Sr bi je.

U mo men tu dok su u Skup šti ni Sr bi je sve ča no pro gla ša va ni Amand ma ni na Ustav SR Sr bi je, ko jim je po kra ji na ma od u ze ta mo-guć nost ve ta na ustav ne pro me ne u Sr bi ji, kao i deo do ta da šnje za ko-no dav ne, uprav ne i sud ske funk ci je, na Ko so vu se odr ža va ju ma sov ne de mon stra ci je u ko ji ma gi ne vi še od 20 de mon stra na ta. Na uli ca ma Pri šti ne vi de se ten ko vi, što se u pro gra mu RTB-a emi tu je u ve sti ma pre di rekt nog pre no sa iz Skup šti ne.

Dva me se ca na kon to ga, 15. ma ja 1989. go di ne, od lu kom Skup-šti ne SR Sr bi je, Slo bo dan Mi lo še vić bi va iza bran za pred sed ni ka Pred-sed ni štva SR Sr bi je.

Od 1988. go di ne (jo gurt re vo lu ci ja), do 1991. go di ne, me di ji u Voj-vo di ni i na Ko so vu bi va ju u pot pu no sti sta vlje ni pod kon tro lu re pu blič-kih vla sti. Spo ro vo đe njem „di fe ren ci ja ci je”, iz me di ja se od stra nju ju ne-is to mi šlje ni ci i ve ći na ne-Sr ba, ko ri šće njem kom bi na ci je da va nja ot ka za i upu ći va nja na „pri nud ni od mor”. Upla še ni za svo ju eg zi sten ci ju, preo sta li no vi na ri, ured ni ci, sni ma te lji i osta li za po sle ni u po kra jin skim gla si li ma, po sta ju naj gla sni ji za stup ni ci no vog po li tič kog kur sa.

Go vor mr žnje u me di ji ma do bi ja iz u zet nu ši ri nu, a kre a tiv nost no vi na ra do ka zu je se atrak tiv nim na slo vi ma, ostra šće nim for mula ci ja ma, pa ro la ma i flo sku la ma, ko je će ubr zo po sta ti deo no vog kon flikt nog go vo ra.

Na Vi dov dan, 28. ju na 1989. go di ne, na Ga zi me sta nu je or ga ni-zo va na pro sla va šest sto ti na go di na od Ko sov ske bit ke, ko joj je, pre-ma zva nič nim me di ji ma, pri su stvo va lo oko dva mi li o na lju di. U svom go vo ru, ko ji je bio emi to van u naj gle da ni jem TV dnev ni ku (RTV BG) u 1989. go di ni, Slo bo dan Mi lo še vić je na ja vio mo guć nost oru ža nih kon fli ka ta na pro sto ri ma SFRJ: „da nas, opet smo u bit ka ma, i pred bit ka ma. One ni su oru ža ne, ma da ni ta kve još ni su is klju če ne.”


126

Po čet kom ju la 1989. go di ne u Knin skoj kra ji ni je odr ža na pro-sla va šest sto ti na go di na od Ko sov ske bit ke, na ko joj su iz ne ti zah te vi za rav no prav nost Sr ba u Hr vat skoj (pra vo na sop stve nu kul tu ru, je zik i pi smo). Po sle ovog do ga đa ja, hr vat ska vlast hap si vi đe ni je Sr be (Jo-vo Opa čić).

Kraj blo kov ske po de le i ru še nje Ber lin skog zi da (od 9. no vem bra 1989. go di ne) sim bo lič ki su pred sta vlja li po če tak de mo kra ti za ci je ze-ma lja Is toč ne Evro pe, kao i po če tak no ve spolj ne po li ti ke SAD i Za pa-da pre ma biv šim ko mu ni stič kim ze mlja ma.

Ubr zo na kon to ga, 17. no vem bra 1989. go di ne, dok se u Sr bi ji od vi ja la tra ge di ja u Alek si nač kim rud ni ci ma uglja, u ko joj je od eks-plo zi je me ta na po gi nu lo 90 ru da ra, u Pra gu je ot po či nja la „Pli ša na re vo lu ci ja”.

Sa mo me sec da na ka sni je, 16. de cem bra 1989. go di ne, kre ću pro-te sti u Te mi šva ru, ko ji na ja vlju ju Ru mun sku re vo lu ci ju.

Re vo lu ci ja u Ru mu ni ji po sta je sim bol no vog mo de la kon flik ta, ko ji se od vi ja u neo dvo ji voj sim bi o zi sa de lo va njem me di ja. Ka me re naj ve ćih svet skih me di ja da no noć no su u di rekt nim pre no si ma i spe-ci jal nim emi si ja ma ve sti, pra ti le ulič ne okr ša je, uz ne mon ti ra ne sce ne na si lja. Svo ju po be du pro bu nje ni ci su ob zna ni li ula skom u stu dio dr-žav ne te le vi zi je, gde su pred ka me ra ma pro či ta li pro glas i ob zna ni li ru še nje Ča u še sku o vog re ži ma. Hva ta nje Ča u še skua i nje go ve su pru-ge, is pi ti va nje, su đe nje i ubi stvo (pr vog da na ka to lič kog Bo ži ća 1989. go di ne) ta ko đe su emi to va ni u od lo že nom di rekt nom pre no su.

Uti caj ovog pr vog di rekt nog pre no sa re vo lu ci je i ne mon ti ra nih sce na na si lja bio je ve li ki i zna ča jan. Pre zen to van je no vi mo del ko mu ni ka ci je pu tem me di ja, u ko me me dij ski sa dr žaj de lu je na pu bli ku kao mo ti va tor za uklju či va nje (gra đa na) u su ko be (sa držav nim sna ga ma), uz isto vre me no sla nje po ru ke sop stve noj, ali i svet skoj, jav no sti. Us po sta vlje na je no va za ko ni tost u sa vre me nim unu tar dr žav nim kon flik ti ma: po be di la je ona stra na ko ja za u zme do-mi nant nu/dr žav nu te le vi zi ju, jer je to stra na či ja isti na po sta je op šta i pri zna ta.

Iz da na šnje per spek ti ve po sma tra no, či ni se da je Ru mun ska re vo lu ci ja pred sta vlja la pre kret ni cu u još jed nom po gle du: po ka zala je da ru še nje ko mu ni zma mo že bi ti na sil no, kr va vo i – uspe šno.


127

3. Šta je sve po treb no da bi se rat de sio?

Rat je ne mo guć me đu lju di ma ko ji ima ju sklo no sti pre ma istim vred no sti ma, pri pa da ju istim kul tur nim kru go vi ma, sme ju se istim ša-la ma, na vi ja ju za istu re pre zen ta ci ju, ve za ni su za istu him nu, usme-re ni su na istu li te ra tu ru, mu zi ku, fil mo ve, kul tur ne do ga đa je. Rat pod ra zu me va da kel ner, in že njer, le kar, po sla sti čar, uči telj, ra ču no-vo đa, šu ster i kro vo po kri vač, ko ji su vas pi ta va ni da je ubi stvo naj ve ći zlo čin ko ga se sva ki nor ma lan čo vek gnu ša i uža sa va, uzmu pu šku u ru ke i kre nu na front, sprem ni da ubi ju. So ci jal no uklo pljen čo vek ne ma po tre bu da ubi ja. Ali sva ki so ci jal no de fi ni san čo vek ima po tre-bu da za šti ti se be, svo ju po ro di cu, pri ja te lje i sve što sma tra vred nim za šti te. Ča stan čo vek, po red to ga, ima sna žan mo tiv da se bo ri pro tiv ne prav de, zla i sve ga što je ne hu ma no. Tu do la zi mo do či nje ni ce ko ja je neo p hod na za iz bi ja nje sva kog ra ta, od no sno do neo p hod nog ca u-sus bel li. U sa vre me nom sve tu taj ca u sus bel li mo ra bi ti jav no (ve ćinski) pri hva ćen, ka ko bi se jav no mne nje mo ti vi sa lo za ula zak u rat. Za one na či joj te ri to ri ji se rat vo di, do vo ljan raz log za rat je „od bra na te ri to ri je”, ko ja se sma tra „in te gral nim de lom za jed ni ce” ko ja na toj te ri to ri ji ži vi. Sva ko ko sa oruž jem do đe na tu te ri to ri ju, bez ob zi ra na to da li ve ru je da tu te ri to ri ju „osva ja” ili „oslo ba đa”, je ne pri ja telj ko ji „uda ra na te me lje za jed ni ce”. Sto ga je u Slo ve ni ji i Hr vat skoj u ko ji-ma se rat de ša vao „na nji ho voj te ri to ri ji” po sto ja la sna žna ko he ziv na si la ko ja je pri pad ni ke ve ćin ske na ci o nal ne zajd ni ce dr ža la na oku pu u od bra ni „ma tič ne te ri to ri je”, ko ja se do ži vlja va la kao no si lac na ci o-nal nih vred no sti, me ra i kao uslov op stan ka za jed ni ce.

Šta se, me đu tim, de ša va lo na tlu da na šnje Sr bi je?De ša va li su se svi oni ne mi nov ni pro ce si ko ji se (sa ma njim ili du-

žim tra ja njem) mo ra ju de si ti da bi u me đu sob no po ve za noj za jed ni ci, oku plje noj oko slič nih vred no sti, mo ti vi sa noj ka slič nim po stig nu ći-ma, u ko joj lju di go vo re istim ili slič nim je zi ci ma, ima ju za jed nič ku isto ri ju, kul tu ru i eko no mi ju, mo glo do ći do rat nih kon fli ka ta. Ma da sa vre me ni ci ma uvek iz gle da da je ono što se nji ma do ga đa spe ci fič no i ose buj no, či nje ni ca je da sva ka bo lest ima svoj tok, ko ji se (uz ma nje ili vi še va ri ja ci ja) po na vlja kod sva kog obo le log.

Osta vlja ju ći po stra ni sve dru ge fak to re i pro ce se ko ji su omo gu-ći li oru ža ne kon flik te na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, u ovom odelj ku će mo se usme ri ti na de lo va nje me di ja.


128

4. Šta o iz bi ja nju oru ža nih dru štve nih kon fli ka ta i me dij skom uti ca ju na taj pro ces ka že sa vre me na te o ri ja?

Pro ces ko ji pred sta vlja uvod u sva ki kon flikt, ko ji se is tra ži va nji-ma mo že ja sno de tek to va ti i pra ti ti je us po sta vlja nje so ci jal ne distan ce, što je je dan od raz lo ga da se u mo der nim dru štvi ma ve li ka pa-žnja po sve ću je pra će nju i per ma nent nom is tra ži va nju ste pe na so ci jal-ne dis tan ce ko ja po sto ji iz me đu po je di nih dru štve nih gru pa, od no sno unu tar ne ke gru pe. Us po sta vlja nje so ci jal ne dis tan ce je, po pra vi lu, znak da je ot po če la la tent na fa za po ten ci jal nog dru štve nig kon flik ta.

Us po sta vlja nje so ci jal ne dis tan ce je du go tra jan pro ces, s tim da se, na kon us po sta vlja nja, si tu a ci ja po sto ja nja so ci jal ne dis tan ce, od stra ne svih uče sni ka per ci pi ra kao pod ra zu me va ju ća i ne pre mo stiva.24 Na pro sto ru biv še SFRJ to kom pe ri o da la tent ne fa ze kon flik ta do la zi do (od re pu blič kih eli ta pla ni ra nog) za ne ma ri va nja prin ci pa in-ter na ci o na li zma („brat stva i je din stva”), kao su štin ske ko he ziv ne si le ko ja po ve zu je rad nič ku kla su. Ume sto ovog i dru gih prin ci pa ko ji su ka rat ke ri sa li ofi ci jel nu vla da vi nu rad nič ke kla se, us po sta vlja se vred-no sna do mi na ci ja na ci je i pre fe ren ci ja ko je se na to me za sni va ju. Ubr-za no se stva ra no va iden ti tet ska, vred no sna, kul tu ro lo ška i po li tič ka ma tri ca, sa na ci jom kao ba zič nim fak to rom di fe ren ci ja ci je. Na osno vu tog pro ce sa ob li ku je se me dij ska sli ka že lje ne so ci jal ne dis tan ce, ko ja ubr zo po sta je stvar nost, uz po moć pri zi va nja „ne prav di iz pro šlo sti”, od no sno ele me na ta za jed nič ke isto ri je ko ji su omo gu ća va li „eks pre-sno” stva ra nje so ci jal ne dis tan ce pre ma pri pad ni ci ma „dru gih” na ci ja. Iden tič ni pro ce si de ša va ju se u svim biv šim ju go slo ven skim re pu bli-ka ma.

Ana li ze de lo va nja me di ja na pro sto ru ta da šnje SFRJ u la tentnoj fa zi kon flik ta25 po ka zu ju da su me di ji bit no uti ca li na pri hva tanje so ci jal ne dis tan ce (pre ma dru gim na ci ja ma/re pu bli ka ma) kao pod ra zu me va ju ćeg mo de la dru štve nog mi šlje nja i po na ša nja i to: iz bo rom te ma, pre fe ren ci jom sta vo va, lek si kom i iz no še njem stere o ti pa ko ji se za sni va ju na so ci jal noj dis tan ci, či me su bit no do prine li us po sta vlja nju no vog si ste ma vred no sti i do mi nant nog mo de la

24 Sartr, (J). P., (1983), Les coments de la drole de querre, Gallimard, Paris; Brzezinski, Z., (1993), Out of Control: Global Turmoil on the Eve of the Twentyfirst Century, Macmillan, New York.25 Kostić, B., (2007), „Menadžment medija u društvenim konfliktima i krizama”, Savetovanje „Ka dobu znanja”, Zbornik radova, Sremski Karlovci, str 38–48


129

mi šlje nja. Ovaj pro ces od vi jao se po ste pe no i ne pre kid no, pre i to kom ce le la tent ne fa ze kon flik ta,26 ko ja je tra ja la od 1988. go di ne (uslov no od 1974. go di ne) do iz bi ja nja oru ža nih su ko ba.

Te o ri ja kon fli ka ta ka že da se na po čet ku uvod ne (la tent ne) fa-ze kon flik ta us po sta vlja ju dru štve gru pe iz me đu ko jih po sto ji ten zi ja, ko ja se po ste pe no ma ni fe stu je kao po sto ja nje su prot sta vlje nih in te-re sa. Iz me đu njih se stva ra so ci jal na dis tan ca, jer kul tur na i po li tič ka eli ta kon stru i šu pi ta nja u ve zi sa isto rij skom ulo gom, kri vi com, ili gre hom „dru ge stra ne” u od no su na sop stve nu na ci ju, gru pu, kla su, ili re li gij-sku za jed ni cu. Me di ji ova pi ta nja tre ti ra ju kao pro vo ka ci ju (eks kurs) i po pra vi lu im da ju zna čaj nu pa žnju, jer pred sta vlja ju is ko rak u od-no su na uobi ča je ni jav ni go vor. Dru gim re či ma, ova kva ne u o bi ča je na/ne sva ki da šnja te ma ti ka i re to ri ka ima ju vi sok ste pen me dij ske atrak-tiv no sti, što me di ji ko ri ste u ci lju po ve ća nje pa žnje i ve zi va nja audi-to ri ju ma.

U dru goj eta pi la tent ne fa ze kon flik ta obe gru pe ima ju ja snu svest o su prot sta vlje nim in te re si ma; pr vo sa jed ne a za tim i sa dru ge stra-ne, sa zre va svest o pre pre ka ma ko je bi mo gli da pred sta vlja ju in te re-si, po zi ci ja ili vred no sti „dru ge stra ne” (pro jek ci ja pre pe ka); na bra-ja ju se i pre i spi tu ju se isto rij ske „gre ške” i „ne prav de” dru ge stra ne; kre i ra ju se kon struk ti ko ji ob u hva ta ju „isto rij ske kru go ve ne prav di”, ko ji po ka zu ju sop stve nom jav nom mne nju da je od nos dru ge stra ne „od u vek” bio ne pri ja telj ski/eks plo a ta tor ski/ne fer; se lek tu ju se i mo-di fi ku ju isto rij ske či nje ni ce u ci lju do ka zi va nja ova kvih sta vo va. Stig-ma ti za ci ja dru ge stra ne je još uvek spo ra dič na. U ovoj eta pi me di ji ula ze u du go roč ne pro jek te (tzv. „spo ro vo zne”), kao što su felj to ni, se ri je na ru če nih isto rij skih i kva zi i sto rij skih ana li za, tu ma če nja isto-ri je i sa da šnjo sti od stra ne „eks pe ra ta” ko ji se sme nju ju u spe ci jal nim emi si ja ma i sl. Cilj ova kvih me dij skih pro iz vo da je raz ra da i pod u pi ra-nje me dij ski atrak tiv nih te ma, ko je su sa mo po mi nja ne u pr voj eta pi la tent nog kon flik ta. Po seb nu ka rak te ri sti ku me dij ske ma ni pu la ci je či ni po ve ća nje fre kven ci je in ter vju i sa nja jav nih lič no sti ko ji pod u pi ru ide je na ko ji ma se ba zi ra dru štve ni kon flikt. Pro ce som one o bi ča va nja, ko ji po ja ča va pa žnju jav no sti, jav ne lič no sti ko je se ba ve mu zi kom, fil mom, spor tom bi va ju po nu ka ne da se uklju če u ak tu el ne po li tič ke te me, pri če mu se nji ho vom (pri vat nom) mi šlje nju, iz ne tom pu tem me di ja da je sna ga „auto ri te ta”.

26 Kostić, B., (1994), „Zločin magične kutije”, Horizonti, broj 2, Novi Sad.


130

Tre ća eta pa la tent ne fa ze, po pra vi lu se od vi ja kroz ja snu in te re snu po la ri za ci ju i eska li ra nju pro jek ci je pre pre ka ko je jed na stra na po sta-vlja dru goj; ot po či nje re al no is po lja va nje pre pre ka, što je, ko mu ni ka cij-ski po sma tra no – sla nje po ru ka o ne po mir lji vo sti su ko ba; eli te bu du ćih su bje ka ta kon flik ta pri pre ma ju i mo ti vi šu sop stve no jav no mnje nje, ka ko bi obez be di le uče šće „svo je” gru pe/na ci je/aso ci ja ci je za pro jek to-va ni kon flikt; kon flikt na lek si ka i stig ma ti za ci ja du ge sta ne ula ze u jav-ni go vor; sop stve no jav no mnje nje se pod se ća na „sve tlu pro šlost”, na pri me re sa mo žr tvo va nja u sop stve noj na ci ji, rat nih he roj sta va i „bor-be za do sto jan stvo sop stve ne na ci je”. Me di ji u ovoj eta pi ina u gu ri šu stig ma ti za ci ju dru ge stra ne de fi ni šu ći po želj nu lek si ku.27 Na taj na čin se, us po sta vlja njem ja snih i jed no stav nih lek sič kih iz ra za po jed no sta-vlju je od nos pre ma dru goj stra ni, po jed no sta vlju ju se raz lo zi kon flik ta, a sva ka kri ti ka kon flikt ne po li ti ke bi va jed no stav no od ba če na stig ma-ti za ci jom ne is to mi šlje ni ka kao ne pri ja te lja. U ovoj eta pi me di ji ima ju re dov ne „spe ci ja le”, me nja se uobi ča je na še ma ra dio i TV pro gra ma i ras po red stra na u no vi na ma; po či nju da iz la ze no vi spe ci ja li zo va ni ča-so pi si ko ji se ba ve „raz ra dom” te me ko ja je pred met kon flik ta.28 Pred kraj tre će eta pe, pro tiv nič ka stra na se vi še i ne na zi va uobi ča je nim ime-ni ma, već usvo je nim stig ma ti za ci ja ma. Ta ko đe, pro tiv nič ka stra na po-či nje da se po i sto ve ću je sa zlom, od no sno sa ne lju di ma, što do vo di do pot pu nog „ce men ti ra nja” svih stig ma ti za ci ja u me dij skom je zi ku.

U če tvr toj eta pi la tent ne fa ze kon flik ta obe stra ne se or ga ni za ci o-no, re surs no, ka drov ski i jav nom nenj ski pri pre ma ju za ula zak u ma ni-fest nu fa zu su ko ba; „za o kru žu ju” se in te re sne po zi ci je obe ju stra na; lek si ka kon flik ta i stig ma ti za ci ja „dru ge stra ne” je pot pu no uob li če na i iz jav nog go vo ra pot pu no pre la zi u go vor me di ja, a za tim i u pri vat-ni go vor; go vor mr žnje po sta je sva ko dnev no obe lež je ko mu ni ka ci je; dru goj stra ni se po ste pe no ne gi ra ju sve po zi tiv ne ljud ske ka rak te ri-sti ke; pla si ra se ide ja „ili oni, ili mi”; pot pu no se ogo lju je ide ja da je dru ga stra na oli če nje zla, od ko je se sa mo zlo mo že oče ki va ti; pi ta-nje su prot sta vlja nja dru goj stra ni po sta je pi ta nje pa tri o ti zma, eti ke, do sto jan stva i sa mo po što va nja na ci je i nje nih pri pad ni ka; pro tiv ni ci ova kve ide o lo gi je bi va ju pro gla še ni za iz daj ni ke i eli mi ni sa ni iz jav-

27 Lalić L, (1997), Slike i reči mržnje: Godina druga, fondacija Pravo na sliku i reč, B92–ARHITEL; Kurspahić K., (2003), Zločin u 19.30, Balkanski mediji u ratu i miru, Dangraf, Beograd. 28 Tompson, M., (2000), Kovanje rata – mediji u BiH, Srbiji i Hrvatskoj, Medija centar, Beograd.


131

nog go vo ra.29 Kraj ove eta pe le tent nog kon flik ta i na ja va ma ni fest ne fa ze na stu pa u mo men tu ka da po sta ne nor mal no/uobi ča je no da se u me di ji ma dru ga stra na poč ne pod ra zu me va ti kao ne pri pa da ju ća ljud-skom ro du, od no sno kao ne ga ci ja ljud skog („ne lju di”, „ne čo vek do ne-čo ve ka”, „zve ri”, „ni če ga ljud skog u nji ma ne ma” i sl.)

Ma ni fe sta ci je po sled nje fa ze la tent nih kon fli ka ta za vi se od in-sti tu ci o nal nih mo guć no sti za re a li za ci ju kon flik ta. Uko li ko po sto je si stem ske mo guć no sti, kon flik ti se od vi ja ju u kon tro li sa nim uslovi ma le gi tim ne in sti tu ci o nal ne bor be. U ta kvim uslo vi ma, čak i u po sled njoj eta pi la tent nog kon flik ta, po sto ji re al na mo guć nost da se kon flikt ne pre tvo ri u ma ni fe stan. Uko li ko, pak, ne ma insti tu ci o nal nih mo guć no sti za is po lja va nje kon flik ta, on ne mi novno po sta je ma ni fe stan. Ulo ga me di ja u po sled njoj eta pi la tent nog kon flik ta mo že bi ti od lu ču ju ća, jer me dij ska pre zen ta ci ja mo gu ćeg kom pro mi sa, kre i ra nje me dij ski atrak tiv nih pri ka za har mo ni zu jućih fak to ra, da va nje pro sto ra na po ri ma za us po sta vlja nje di ja lo ga i raz u me va nja, eli mi ni sa nje stig ma ti za ci je dru ge stra ne, i slič no, mo gu bit no da uti ču na uspo ra va nje ho da ka ma ni fest noj fa zi konflik ta, či me se omo gu ća va ja ča nje ne kon flikt ne ko mu ni ka ci je i nala že nje kom pro mi sa. U prak si, me đu tim, to pod ra zu me va ve ro vat ne kon flik te sa do mi nant nim jav nim mnje njem u sop stve nom okru že nju, kao i kon fron ti ra nje sa vla šću u sop stve noj ze mlji, u mo men tu ka da je jav no mnje nje već pri pre mlje no za kon flikt kao „je di nu mo gu ću al-ter na ti vu”. Sto ga se u ovoj fa zi me di ji ve o ma ret ko usu đu ju da uđu u ospo ra va nje do mi nant nog jav nog mne nja, ko je je go di na ma uspo sta vlja no, upra vo za hva lju ju ći me di ji ma. Na taj na čin me di ji se na la ze „u zam ci” či jem ke i ra nju su i sa mi zna čaj no do pri ne li, kao i po li tič ke eli te, ko je vi še ne ma ju mo guć nost da re te ri ra ju u od no su na pret hod no iz ne te sta vo ve, mi to ve, pro jek to va ne pre pre ke i na gla-ša va ne ci lje ve. Ge ne ral no, u po sled njoj eta pi la tent ne fa ze kon flik ta, ak te ri či je de lo va nje bit no uti če na iz bi ja nje ma ni fest ne fa ze kon flik-ta ima ju bit no su že no po lje de lo va nja, jer je ve ći na kom pro mi snih i har mo ni zu ju ćih fak to ra imo bi li sa na pret hod nim pro ce som pri pre me jav nog mne nja za rat, ta ko da sva ko od u sta ja nje od tih ide ja mo že bi ti sma tra no iz da jom. Ko mu ni ko lo ški po sma ta no, rat po sta je iz ve stan, pre ne go što do đe do stvar nog oru ža nog kon flik ta, za hva lju ju ći či nje-ni ci da su ućit ka ni svi gla so vi ko ji bi go vo ri li pro tiv nje ga, a dra stič no

29 Grupa autora, (2005), Mediji i rat, Zbornik, Argument, Beograd.


132

po ja ča ni oni ko ji ga za go va ra ju. To no vi nor mal ni za ljud sko uho i ide je nor mal ne za ra zum no ljud sko bi će vi še se ne ču ju: mir ne ma ko da re-a li zu je, a od ra ta se ni ko ne usu đu je da od u sta ne30.

U la tent noj fa zi kon flik ta me di ji pod jed na ko de lu ju na „svoj” na-ci o nal ni audi to ri jum, ali i na na ci o nal ni audi to ri jum pro tiv nič ke stra-ne, jer se me di ji dve stra ne u kon flik tu me đu sob no ci ti ra ju, da ju ći ti me do dat nu ar gu men ta ci ju svo jim ar gu men ti ma za rat. Ta ko đe, u ovoj fa zi me di ji de lu ju i na ši re jav no mnje nje, či ji me di ji ar gu men te za in te re so va nih i di rekt no an ga žo va nih me di ja u su ko bu, ko ri ste za svo je ana li ze si tu a ci je i uzro ke ra ta.

Me di ji la tent noj fa zi dru štve nih kon fli ka ta oba vlja ju tri osnov ne funk ci je, ko je suk ce siv no po sta ju do mi nant ne me dij ske te me: a) stva raju at mos fe ru u ko joj je rat mo guć, b) ob ja šnja va ju uzro ke ko ji rat či ne ne mi nov nim i c) mar ki ra ju pro tiv nič ku stra nu kao od go vor nu za rat.

Za hva lju ju ći pro pa gand noj lek si ci me di ja, stig ma ti za ci ji i demo ni za ci ji pro tiv ni ka, jav no mnje nje se po ste pe no na vi ka va na to da „ne pri ja telj po sto ji”, da je „ne pri ja telj na ša su prot nost i ne ga cija!”, da „že li da nam ot me/one mo gu ći ono što nam po pri ro di stva ri pri pa da”, da „ne pri ja telj že li da nam na met ne” ne što što je za nas po pri ro di stva ri ne mo gu će ili po ni ža va ju će. U tom kon tek stu, postup ci ne pri ja te lja su „ne hu ma ni”, „ne de mo krat ski”, „zlo či nač ki” i „po ni ža va ju ći za nas i naš na rod”, ta ko da je „je di ni na čin re ša va nja kon flik ta sa ta kvim ne pri ja te ljem – rat!”.

Ti me, po čev od pr vih eta pa la tent ne fa ze, me di ji bit no uti ču na: us po sta vlja nje, ši re nje i pro du blji va nje so ci jal ne dis tan ce, na sta nak i raz voj sve sti o su prot sta vlje no sti in te re sa, de fi ni sa nje, pro jek ci ju i pre di men zi o ni ra nje pre pre ka, de fi ni sa nje ci lje va su ko ba, de fi ni sa-nje i ma ni fe sta ci ju lek si ke kon flik ta i stig ma ti za ci je „dru ge stra ne”, usme ra va nje jav no sti ka pri hva ta nju sta va o ne po mir lji vo sti su ko ba, pri pre mu jav nog mne nja za pred sto je ći su kob – pri hva ta nje sta va o ne mi nov no sti su ko ba, mar ki ra nje i od stra nji va nje jav nih lič no sti i gru-pa ko je se pro ti ve su ko bu.

Me di ji ti me po sta ju di rekt ni uče sni ci la tent ne fa ze kon flik ta! Isto vre me no, me di ji ti me po sta ju i di rekt no od go vor ni za

eska la ci ju la tent nog kon flik ta i nje go vo pre tva ra nje u ma ni fest ni kon flikt!

30 Milašinović, (M), R., Milašinović, (M), S., (2004), Uvod u teorije konflikata, Fakultet civilne odbrane, Beograd.


133

Me nadž ment me di ja ula zi u ovu zam ku po ste pe no, gu ran pro ce-som tr ži šnog po zi ci o ni ra nja ko li ko i na sto ja njem da se ne ide pro tiv „na ci o nal nih in te re sa” de fi ni sa nih od stra ne zva nič nih dr žav nih or-ga na, jer se u svim, pa i naj de mo krat ski jim ze mlja ma, po li tič ke eli te ve o ma la ko od lu ču ju na stig ma ti za ci ju di so nant nih me di ja kao ne pa-tri ot skih, što vo di u pad tr ži šne po zi ci je, od no sno pred sta vlja ve o ma ri zi čan mo del me nadž men ta me di ja.

Za ni mlji vo je da na po čet ku la tent ne fa ze kon flik ta po sto je i ja-sno de fi ni sa ni me di ji ko ji se za la žu za de mo krat ska re še nja, ko eg zi-sten ci ju, is tra ži va nje raz li či tih mo guć no sti pre va zi la že nja kon flik ta i sl. To kom re la tiv no krat kog pe ri o da ova gru pa me di ja ili do la zi do me-dij ski atrak tiv nih po da ta ka, ar gu me na ta, do ka za... ko ji obe smi šlja va-ju eska la ci ju kon flik ta (či ni lo se da se upra vo to de ša va u ne ko li ko zna čaj nih me di ja u Ve li koj Bri ta ni ji u vre me jav nom nenj ske pri pre me irač kog ra ta), ili se po vla če, bi lo pod pri ti skom tr ži šta (usled ne do-stat ka po dr ške jav no sti), bi lo pod di rekt nim uti ca jem cen ta ra mo ći.

Za raz li ku do kla sič nog shva ta nja me di ja, sa vre me na prak sa je po-ka za la da me di je ne mo že mo po sma tra ti sa mo kao tan smi te re (uti caj-nih) ide ja, pro ce sa i ak ci ja ko je vo de ka ras pi ri va nju ili smi ri va nju kon-flikt ne at mos fe re bi lo bi po ge šno. Mo der ni me di ji pred sta vlja ju i ve o ma ak ti van, re la tiv no sa mo sta lan fak tor kre i ra nja kon flikt ne at mos fe re i kon flikt nog okru že nja, ko ji to kom ce le la tent ne fa ze kon flik ta ima mo-guć nost iz bo ra.31 Mo guć nost iz bo ra do mi nant nog usme re nja po ru ke ko ju me dij ša lje jav nom mne nju skop ča na je sa re la tiv nim ri zi kom po op sta nak me di ja (auto ri tar na dru štva), od no sno po sma nje nje ve li či ne audi to ri ju ma (de mo krat ska dru štva), s tim što je opa snost od gu bit ka audi to ri ju ma fak tor sa ogra ni če nim de lo va njem, jer se me dij skim sred-stvi ma, ne za vi sno od do mi nant nog ras po lo že nja u za jed ni ci, mo že bit no uti ca ti ne sa mo na re ci kla žu pu bli ke, već i na nje no uve ća nje.

5. Šta te o ri ja i is ku stva dru gih ka žu o sa da šnjem mo men tu u ko me se na la ze Voj vo di na i Sr bi ja, kao njen ši ri okvir

Te o ri je kon fli ka ta obič no iz la tent nih kon fli ka ta iz dva ja ju ta ko zva-ne „za mr znu te kon flik te”, ma da prak sa de man tu je ta kvo iz dva ja nje, jer sva ki „za mr znu ti kon flikt” pred sta vlja sa mo ne ku od fa za la tent nog kon flik ta u pro du že nom tra ja nju. Dru gim re či ma „za mr za va nje”, „pa ci-

31 Bel, F., (1997), Moć medija, Klio, Beograd.


134

fi za ci ja” i „raz re ša va nje” kon fli ka ta su tri raz li či te stva ri. Za mr za va nje kon flik ta je do vo đe nje kon flik ta u sta nje hi ber na ci je iz ko je ga mo gu pro bu di ti to li ko raz li či ti, če sto i pot pu no neo če ki va ni/ne pre po zna ti fak-to ri da se ta kav kon flikt ne mo že sma tra ti ni re še nim, ni pa ci fi zo va nim, već sa mo – pri sil no „pri mi re nim”. Pa ci fi za ci ja kon fli ka ta, pak, pod ra zu-me va op sta nak kon flik ta, uz eli mi ni sa nje na si lja kao sred stva nje go vog is po lja va nja i po ku ša ja re ša va nja. Raz re še nje kon flik ta u for mal nom smi slu zna či do la že nje do sta bil nog re še nja ko je ofi ci jel no pri hva ta ju sve stra ne u kon flik tu. To im pli ci ra da do for mal nog re še nja dru štve nog kon flik ta mo že do ći i pri sil nim na me ta njem re še nja jed noj ili obe ma stra na ma u kon flik tu, kao i ne spo sob no šću/ne sprem no šću jed ne ili obe stra ne da se da lje za la žu za svo je in te re se ko ji su do ve li do kon flik ta. Re še nje kon flik ta mo že bi ti re zul tat do go vo ra, ili re zul tat po be de jed ne i po ra za dru ge stra ne, kao i na me ta nje re še nja od stra ne tre će, moć ni je stra ne. Uko li ko je kon flikt re šen do go vo rom, post kon flikt no sta nje je sta bil no i ve li ka je ve ro vat no ća da će bi ti traj no. Uko li ko je, pak, kon flikt okon čan za mr za va njem, pri sil nom pa ci fi za ci jom ili na me ta njem re še nja jed noj ili obe ma stra na ma, si tu a ci ja se ne mo že sma tra ti sta bil nom, ni ti ta kva re še nja mo že mo sma tra ti traj nim pre va zi la že njem kon flik ta.

Sr bi ja s kra ja dva de se tog i po čet kom dva de set pr vog ve ka se mo-že sma tra ti pri me rom ze mlje u ko joj ti nja ju raz li či ti la tent ni kon flik ti, od ko jih ni je dan ni je raz re šen. Je dan od raz lo ga za to je i či nje ni ca da kon flik ti ni su re še ni do go vo rom stra na u kon flik tu, već na me ta njem re ša nja od stra ne me đu na rod ne za jed ni ce (pro ces ta kvog na me ta nja re še nja u kon flik tu Sr bi je i Ko so va još uvek tra je).

6. Za klju čak: Sr bi ja – ze mlja za ro blje na u fa zi la tent nog kon flik ta

Isto rij ski po sma tra no, ni je dan od tih za mr znu tih ili la tent nih kon-fli ka ta ni je spe ci fi kum po ko me se Sr bi ja bit no raz li ku je od osta lih ze-ma lja biv šeg „ko mu ni zma/so ci ja li zma”. Što, opet, ne zna či da raz li ke ne po sto je. Na pro tiv. Raz li ke se, me đu tim, ne ogle da ju u vr sti i su šti ni pro ce sa ko ji na gri za ju Sr bi ju, već u či nje ni ci da su se u jed noj ze mlji ste kli broj ni, me đu sob no is pre ple te ni pro ce si, či je si ner gij sko de lo va nje do vo di do do ga đa nja i pro ce sa ko ji su slo je vi ti, ne do volj no is tra že ni, re la tiv no te ško upo re di vi sa dru gim ze mlja ma i – ne pred vi dlji vi. Po red to ga, pa ra lel no sa do ga đa ji ma u Sr bi ji s po čet ka dva de set pr vog ve ka, u Evro pi, ali i u „ostat ku sve ta” se de ša va ju po tre si, kri ze i dru ga pre vi-ra nja ko ja uti či i mo gu bit no uti ca ti na do ga đa je u Sr bi ji. Taj uti caj se


135

mo že kre ta ti od po dr ške stra nih „fak to ra” po je di nim po li tič kim, eko-nom skim ili dru štve nim si bjek ti ma i/ili pro ce si ma u Sr bi ji, do di rekt nih uce na ili uslo vlja va nja ko ji ma se za tva ra ju ne ka od is ho di šta tar ge ti-ra na iz nu tra. Iz me đu ove dve kraj no sti se na la ze raz li či ti mo da li te ti uti ca ja, me đu ko ji ma je i sce na rio „ko la te ral ne šte te” ma lih ze ma lja u pre gru pi sa va nju i re or ga ni za ci ji me đu na rod nih sna ga i od no sa.

Sr bi ja se, kao i Hr vat ska, Bo sna i Her ce go vi na, ali i Mol da vi ja, Jer me ni ja i ne ke dru ge ze mlje, još uvek na la zi pod uti ca jem ra to va u ko ji ma je uče stvo va la u pro ce su po ku ša ja (na sil nog) oču va nja fe de-ral ne dr ža ve, od no sno (na sil nog) stva ra nja no vih sa mo stal nih dr ža va. Ka ko su ovi ra to vi vo đe ni na te ri to ri ji dr ža ve ko ja je za ra će nim stra-na ma bi la za jed nič ka, ima la za jed nič ku him nu, voj sku, dru štve no-po-li tič ki si stem, or ga ne vla sti i dru ge dr žav ne pre ro ga ti ve, kon flikt je oka rak te ri san kao gra đan ski rat, što pod ra zu me va da je ne mi nov no bio ostra šćen i su rov. Ključ ni ele men ti te su ro vo sti pro iz i la ze iz ne-ko li ko či nje ni ca. Pr va od njih je či nje ni ca da je rat to tal ni kon flikt ko ji za hva ta sve struk tu re dru štva i di rekt no se od ra ža va na sve dru-štve ne pro ce se u za ra će nim ze mlja ma/za jed ni ca ma, či me se kon flikt mul ti pli ku je, a nje go vo raz re še nje uslo žnja va. Dru ga bit na či nje ni ca pro iz i la zi iz ka rak te ri sti ka dr ža ve ko ja se to kom tih ra to va ras pa da la, od no sno iz me đu sob nog (bli skog) od no sa za ra će nih stra na to kom ži-vo ta ge ne ra ci ja ko je su u tim ra to vi ma uče stvo va le.

Ono što da nas či ni kon flik te na pro sto ru Sr bi je ne za vr še nim, je ne ko li ko gru pa či nje ni ca/fak to ra:

– Vi še par tij ski si stem je u Sr bi ji gra đen pa ra lel no sa iz bi ja njem rat nih kon fli ka ta na te ri to ri ji SFRJ, či me je traj no obe le že na po li tič ka sce na Sr bi je. Ka rak ter si ti ke kon flikt nog jav nog go-vo ra i ma ni pu la tiv nih sred sta va ko mu ni ka ci je sa sop stve nom jav no šću, ko ji su uobi ča je ni i u la tent noj i u ma ni fest noj fa zi dru štve nih kon fli ka ta, po sta li su uobi ča je ni i za po li tič ku i uop-šte jav nu sce nu u Sr bi ji. Iako su rat ni kon flik ti za vr še ni, us po-sta vlje na prak sa kon flikt ne jav ne ko mu ni ka ci je je osta la. Za to ni da nas na po li tič koj sce ni u Sr bi ji ne po sto je ne is to mi šlje ni ci, već se svi oni svr sta va ju u ne pri ja te lje, jav ni go vor je is klju čiv, sklon ste re o ti pi ma i stig ma ti za ci ji, a uči nak po li tič kog de lo va-nja se me ri mar ke tin škim pa ro la ma, a ne stvar nim re zul ta ti ma u pri vre di i dru štvu. Ta ko đe, po li tič ka kul tu ra sa dr ži bit ne ele-men te kon flikt ne ko mu ni ka ci je, uz pod ra zu me va nje iz o stan ka do go vo ra i pre u zi ma nja od go vor no sti.


136

– Zbog ve li kog uti ca ja po li ti ke na sve osta le obla sti ima smi sla go vo ri ti o par tij skoj dr ža vi, či je od lu ke su usme re ne na za šti-tu ima gi nar nog na ci o nal nog in te re sa o ko me se gra đa ni ni su ni ka da for mal no iz ja šnja va li. U ta kvim okol no sti ma, me di ji su pod di rekt nim uti ca jem po li ti ke, što do vo di do ja ke auto cen zu-re kao uslo va op stan ka me di ja.

– Ume sto ar gu men to va ne po li tič ke bor be, po li tič ke stran ke su u sta nju stal nog „ra ta svi ju pro tiv svih”, pri če mu pro gram ski ci-lje vi po li tič kih stra na ka ni su bit ni za opre de lji va nje bi ra ča, jer je osnov na oko sni ca iz me đu „na ših” i „nji ho vih”. Ova kva prak sa do vo di do uki da nja po li tič ke bor be kao ide o lo ške i us po sta vlja je kao bor bu za vlast, ko ja ne ma ide o lo ški pred znak, što re zul-ti ra bi rač kim sta vom da su „sve po li tič ke par ti je iste”. U ta kvim okol no sti ma, ne mi nov ni su kon flik ti i iz me đu stra na ka i iz me đu nji ho vih pri sta li ca, jer se i jed ni i dru gi bo re za bo lje dru štve ne po zi ci je, a ne za re a li za ci ju pro gram skih po li ti ka stran ke.

– Zbog pri bli ža va nja Evrop skoj uni ji, an ti fa ši zam po sta je po pu-la ran i po že ljan kao isto rij ski kon tekst i za po li tič ke su bjek te ko ji kao svo je pret hod ni ke pri zna ju sna ge ko je su di rekt no sa-ra đi va le sa na ci stič kim oku pa ci o nim sna ga ma u Sr bi ji. Upra-vo sto ga, vla da ju ća eli ta pred u zi ma si stem ske ak ci je na pla nu re vi zi je isto ri je, ka ko bi se bi na knad no pri ba vi la an ti fa ši stič ki pred znak. Ova kvo re vi di ra nje isto ri je na ru ša va in te gri tet stvar-nih an ti fa ši stič kih sna ga, što ta ko đe do vo di do us po sta vlja nja ten zi ja u dru štvu. Ta ko đe, da lje ja ča nje auto ri tar nih ka rak te ri-sti ka po li tič kog si ste ma i po li tič kih prak si, osna ži va nje van sti-tu ci o nal ne vla sti na ra čun in sti tu ci o nal ne, kao i us po sta vlja nje do mi na ci je moć nih po je di na ca (po je din ca?) pred sta vlja ju svo-je vr snu na knad nu fa ši za ci ju dru štva. Pri to me se ne sme za bo-ra vi ti da se ra di o dru štvu ko je već ima slič na isto rij ska is ku-stva auto ri tar nih vo đa, ali i dru štvu ko je, upr kos sklo no sti ka za bo ra vu, ima i (su ro ve) ar he tip ske me ha ni zme od go vo ra na dik ta tu ru.

– Sr bi ja je vi še na ci o nal na i vi še kon fe si o nal na za jed ni ca, ko ja ne ma raz vi je ne me ha ni zme za us po sta vlja nje raz u me va nja iz-me đu ve ćin skih i ma njin skih za jed ni ca. Ka ko su ra to vi ko ji su vo đe ni de ve de se tih ima li na ci o nal ni pred znak, ova kva prak sa ne us po stav llja nja va lja nih me ha ni za ma za sma nje nje na ci o-na li zma i ja ča nje etič kih vred no sti, stva ra do dat ne ten zi je u


137

dru štvu. Voj vo di na tra di ci o nal no ima us po sta vlje ne ta kve me-ha ni zme, te je ve ro vat no da će cen tra li za ci ja Sr bi je po ste pe no do ve sti do gu še nja ta kvih me ha ni za ma u Voj vo di ni, što će ne-mi nov no mo ra ti da do ve de do po ten ci jal no kon flikt nih si tu a ci-ja na re la ci ji Voj vo di na – osta tak Sr bi je.

– Pro ces de kom po zi ci je SFRJ, ko ji je do veo do oru ža nih kon-fli ka ta – ni je za vr šen. For mal no-prav no po sma tra no, Amand-ma ni ma VII-XIX, do ne tim 26. de cem bra 1968. go di ne, po kraji ne su do bi le pra vo da do no se sop stve ne ustav ne za ko ne, kao i sta tus kon sti tu tiv nog ele men ta fe de ra ci je, iako ni su ima le isti ka rak ter fe de ral nih je di ni ca kao re pu bli ke. Amand-ma ni ma je, ta ko đe, utvr đe no da po kra ji ne ima ju Vr hov ni sud i dru ge pra vo sud ne or ga ne, ga ran to van je te ri to ri jal ni in te-gri tet po kra ji na či je su se gra ni ce mo gle me nja ti sa mo uz sa gla snost nji ho vih skup šti na; ume sto na ci o nal ne ma nji ne uve den je po jam „na rod nost” i za ga ran to va na je nji ho va rav-no prav nost sa na ro di ma Ju go sla vi je... Ove od red be su uze te kao po la zne za Ustav iz 1974. go di ne. Iz to ga pro iz i la zi da je da nas, 23 go di ne na kon ras pa da SFRJ,, Voj vo di na je di ni enti tet SFRJ, či ji ustav noprav ni po lo žaj ni ka da ni je for mal no re šen. Ovaj stav ne zna či da se bi lo ko ji po li tič ki su bej kat u Voj vo di ni za la že, ili će se za la ga ti, za ko nač nu de kom po zi ci ju SFRJ, od no sno za otce plje nje Voj vo di ne iz Sr bi je. Ali zna či da se usta vom ga ran to van po lo žaj Voj vo di ne mo ra re ši ti, jer će u pro tiv nom – po sta ti iz vor dru štve nih ten zi ja ko je mo gu pre ra-sti u dru štve ni kon flikt.

– To kom ra to va de ve de se tih go di na dva de se tog ve ka u Voj vo di-nu je do se ljen naj ve ći pro ce nat iz be gli ca iz ra tom za hva će nih pod ruč ja. Ka ko su ovi lju di do la zi li u ve li kim gru pa ma i ta ko se na se lja va li u Voj vo di ni, osta li su me đu sob no po ve za ni i te ri to-ri jal no gru pi sa ni. Naj ve ći pro ce nat iz be gli ca su lju di sa ve o ma iz ra že nim sta vom o svom na ci o nal nom iden ti te tu, ko ji sma tra-ju re a li zo va nim tek ako se ma ni fe stu je kao in si sti ra nje na na ci-o nal nim obe lež ji ma (ći ri lič no pi smo, pra vo slav na re li gi ja, gu sle kao na ci o nal ni in stru ment, Ko so vo kao isto rij ski iden ti fi ka ci o ni mar ker i sl), što po pra vi lu zna či ne po što va nje re ci proč nih pra-va osta lih na ci ja ko je ži ve na pod ruč ju Voj vo di ne. Du go roč no, ova či nje ni ca mo že po sta ti iz vor ozbilj nih ne ra zu me va nja i po-ten ci jal nog kon flik ta.


138

– Ak tu el na vlast u Re pu bli ci ne sklo na je da Voj vo di ni pri zna i u prak si re a li zu je čak ni nje na Usta vom iz 2006. go di ne za ga ran-to va na pra va. Pri vre da Voj vo di ne zbog to ga tr pi, što je Voj vo di-nu do ve lo na ivi cu svr sta va nja u ne raz vi je ne re gi o ne. Ta kvi po-te zi re pu blič kih vla sti uka zu ju na eks plo a ta ci ju Voj vo di ne kao „osvo je ne te ri to ri je”, što sva ka ko mo že oja ča ti sna ge ko je se za la žu za po što va nje nje nih isto rij skih pra va, ko ja su vr lo re al-na, pre sve ga za to što Voj vo di na ni je na sta la na te ri to ri ji da na-šnje Sr bi je, već je u nju ušla vi še krat nim opre de lji va njem svo jih pred stav ni ka, za ključ no sa onim na kra ju II svet skog ra ta.

Ume sto za ključ ka, u ovom tek stu su na kra ju na bro ja ni su sa mo oni fak to ri ko ji su ne u pit ni i sto ga la ko ra zu mlji vi. Već i sa mo nji ho vo na bra ja nje uka zu je na opa snost od pro du blji va nja la tent nih kon fli ka-ta na tlu Sr bi je, a po seb no u Voj vo di ni. Kao što je u ne ko li ko na vra ta u tek stu re če no: sva ki dru štve ni kon flikt je kon tro la bi lan, što zna či da ga je mo gu će pred u pre di ti, ili skre nu ti ka raz re še nju, pre nje go vog ula ska u ma ni fest nu fa zu. Fak to ri usme ra va nja kon fli ka ta (vi še pu ta na bro ja ni u tek stu) su oni ko ji ima ju moć da to ura de.

Na gra đa ni ma je da ih na to pri mo ra ju. Ili da do zvo le da kon flik ti i u bu duć no sti osta nu sud bi na Bal ka na.

Li te ra tu ra:

1. Al vin Dej, L. (2004), Eti ka u me di ji ma, pri me ri i kon tro ver ze, Be o grad, Me-di ja cen tar.

2. Bel, F., (1997), Moć me di ja, Klio, Be o grad.3. Bi er nat zki, W., (2002), Ter ro rism and Mass Me dia, Com mu ni ca tion Re-

se arch Trends, Cen ter for the Study of Com mu ni ca tion and Cul tu re, San ta Cla ra, Ca li for nia.

4. Bo dri jar, Ž., (2007), Duh te ro ri zma, Ar hi pe lag, Be o grad.5. De La Boétie, E., (1942; ori gi nal na stao 1549., štam pan 1576), An ti-Dic-

ta tor, New York: Co lum bia Uni ver sity Press, str. 8–96. Gru pa auto ra, (2005), Me di ji i rat, Zbor nik, Ar gu ment, Be o grad.7. Gru pa auto ra, ured nik Bru no Ve ka rić, (2011), Re či i ne de la – Po zi va nje ili

pod sti ca nje na rat ne zlo či ne u me dij i ma u Sr biji 1991–1992, Stu di ja tu ži la štva za rat ne zlo či ne Re pu bli ke Sr bi je, Cen tar za tran zi ci o ne od no se, Be o grad.


139

8. Hol bro o ke, R., (1999) , To End A War, New York: Mo dern Li brary, ci ti ra no pre ma: Ra do vić, B., Ju go slo ven ski ra to vi 1991–1999 i ne ke od nji ho vih dru štve nih po sle di ca (I deo – Rat i gu bi ci), str.26, iz vor: http://www.ian.org.rs/pu bli ka ci je/tor tu ra/srp ski/01.pdf.

9. Ko stić, B., (1994), „Zlo čin ma gič ne ku ti je”, Ho ri zon ti, broj 2, No vi Sad.10. Ko stić, B., (2007), „Me nadž ment me di ja u dru štve nim kon flik ti ma i

kri za ma”, Sa ve to va nje „Ka do bu zna nja”, Zbor nik ra do va, Srem ski Kar lov ci, str 38–48

11. Ko stić, B., (2008), „Me dia ma na ge ment in la tent pha se of so cial con-flicts”, XIV In ter na ti o nal Sci en ti fic Con fe ren ce on In du strial Si stems, No vi Sad, Oc-to ber, 2008. pp. 735–740

12. Ko stić, B., (2011). „New Et hi cal Chal len ges in the Study and Prac ti ce of Pu blic Re la ti ons at the Be gin ning of the Twenty-First Cen tury.” 3. An nual In ter na ti o nal Con fe ren ce on Edu ca tion and New Le ar ning Tec hno lo gi es EDU Le-arn11, Bar se lo na: IATED, 4–6 Jul, 2011, pp. 4181–4185

13. Kur spa hić K., (2003), Zlo čin u 19.30, Bal kan ski me di ji u ra tu i mi ru, Dan-graf, Be o grad.

14. La lić L, (1997), Sli ke i re či mr žnje: Go di na dru ga, fon da ci ja Pra vo na sli ku i reč, B92-AR HI TEL;

15. Mi la ši no vić, (M), R., Mi la ši no vić, (M), S., (2004), Uvod u te o ri je kon fli ka-ta, Fa kul tet ci vil ne od bra ne, Be o grad.

16. Nik šić, S., (1991), „Rat u za li vu: no vi na ri i cen zu ra”, No vi nar stvo, broj 1, Be o grad, Ju go slo ven ski in sti tut za no vi nar stvo str. 39

17. Ofi ci jel na pu bli ka ci ja Sa ve znog za vo da za sta ti sti ku (1993), Po pis sta-nov ni štva i do ma ćin sta va SR Ju go sla vi je 1991. god. De talj na kla si fi ka ci ja sta nov-ni štva po na ci o nal no sti. Knj. 3., SZS, Be o grad.

18. Pe trič, V., Pi hler, R., (2002), Du gi put u rat: Ko so vo i me du na rod na za jed-ni ca 1989–1999 , Sa mi zdat B92, Be o grad.

19. Prat, Cor ne li us B., (1994), Hill&Know lton’s Two Et hi cal Di lem mas, Pu blic Re la ti ons Re vi ew 20, str. 271–287;

20. Pu hov ski, Ž., (2000), „Rat – na sta vak mo ral no sti dru gim sred stvi-ma”, Re fe rat na fi lo zof skom sim po zi ju pod na slo vom Rat – otac svih stva ri u Lec hu (Austri ja) u sprem bru 2000, ob ja vljen u Fa bri ci knji ga B92, http://fa bri kak nji-ga.co.rs/rec/62/239.pdf

21. Roschwalb, S., (1994), The ), Hill&Know lton Ca ses: A Bri ef on the Con tro-versy, Pu blic Re la ti ons Re vi ew 20.

22. Ra do vić, B., Kra tak nu me rič ki osvrt na pro blem iz be gli štva to kom ju go slo-ven skih ra to va (1991–1995), iz vor: http://www.ian.org.rs/pu bli ka ci je/po sle-rat ne za jed ni ce/knji ga/05Kra tak%20osvrt.pdf

23. Ran đe lo vić, S., & Đu rić-Ata na si ev ski, K, (2009), Od nos voj ske s me di ji ma u oru ža nim su ko bi ma, Voj no de lo, 61(2).


140

24. Sar tr, (J). P., (1983), Les co ments de la dro le de qu er re, Gal li mard, Pa ris; Br ze zin ski, Z., (1993),Out of Con trol: Glo bal Tur moil on the Eve of the Twentyfirst Cen tury, Mac mil lan, New York.

25. Tomp son, M., (2000), Ko va nje ra ta – me di ji u BiH, Sr bi ji i Hr vat skoj, Me-di ja cen tar, Be o grad.

26. Vels, L., (2006), Fo to gra fi ja, Be o grad, Klio.27. Vol ter, F., (2005), Ras pra va o to le ran ci ji, Uto pi ja, Be o grad.


141

Dra ga na Be le sli jin

La slo Bla ško vić i La slo Ve gel: tač ka gle di šta voj vo đan skog pi sca

Mo žda je to pri li ka da pri me ti mo ka ko nas tač ka u ko joj smo se ro di li raz dva ja od po gle da pri hva će nih ne gde dru gde.

Če slav Mi loš

Voj vo đan ska knji žev nost?

Moj od go vor: to je u isti mah knji žev nost auto ra po re klom iz Voj vo di ne, knji žev nost auto ra iz dru gih kra je va ko ji su stva ra li u Voj-vo di ni, ali pre vas hod no knji žev nost auto ra ko ji pi šu o Voj vo di ni, tj. či je pe sme, pri po vet ke i ro ma ni u ve ćoj ili u ma njoj me ri te ma ti zu ju voj vo đan ske, rav ni čar ske, kat kad baš „pa or ske” mo ti ve, a je zik ču va ele men te ar ha ič no sti i di ja lek to lo ške po seb no sti; po tom, iz da nja ob-ja vlje na na pod ruč ju Voj vo di ne (knji ge, pe ri o di ka i dru gi spi si), te ru-ko pi si i dru ga gra đa po hra nje na u ar hi vi ma i ru ko pi snim fon do vi ma po kra ji ne. U knji zi Voj vo đan ska avan gar da Ra do van Vuč ko vić u Voj-vo di ni vi di po sto ja nje „ge o po e tič kog kom plek sa ra zno rod nih po ja va i li ko va o ko joj se, po čev od pr vih avan gard nih stre mlje nja s po čet ka XX sto le ća, ipak mo že go vo ri ti kao o je din stve nom fe no me nu” (Vuč ko vić, 2006, 9). Du šan Iva nić pi še:

„Voj vo di na je ima la pro mjen ljiv ge o po li tič ki okvir i sta tus: tim okvi rom

su ob u hva će ni osim srp skog i dru gi na ro di i nji ho ve kul tu re te je po jam

knji žev nost Voj vo di ne ka te go ri jal no raz li čit od poj ma ‚srp ska knji žev nost’.

Isto vre me no uži, po što ob u hva ta sa mo je dan dio srp ske knji žev no sti, i


142

ši ri, ob u hva ta ju ći i knji žev nost dru gih na ro da (na ci o nal nih ma nji na) na

pod ruč ju Voj vo di ne” (Iva nić, 2013, 614).

Su ža vam hro no top: Voj vo di na, 2000–2013. U pe ri o du ko ji pra-tim pre mi nu li su ne ki od naj zna čaj ni jih pi sa ca ro đe nih ili na sta nje nih na voj vo đan skom pod ruč ju: Vo ji slav De spo tov (2000), Bo ško Pe tro vić (2001), Tri fun Di mić (2001), Alek san dar Ti šma (2003), Đor đe Le bo vić (2004), Imre Bo ri (2004), Bran ko An drić An dr la (2005), Du ško Tri fu-no vić (2006), Pa vle Ugri nov (2007), Đor đe Su dar ski Red (2007), Vu-ji ca Re šin Tu cić (2009), Bo ško Iv kov (2010), Ma ri o ra Ba ba Voj no vić (2010), Pe tru Kr du (2011), Fe renc De ak (2011), Ivan Ga đan ski (2012), Mi li ca Mi ćić Di mov ska (2013) i mno gi dru gi. U ovom ra du fo ku si ra-ću se naj pre na pro znu pro duk ci ju1 u Voj vo di ni, pre sve ga zbog nje ne spe ci fič ne pri po ve dač ko-pred sta vljač ke funk ci je ko ja je, pre ma Ke te Ham bur ger, ono što je odva ja od po e zi je, ali i od dra me. Džo na tan Ka-ler pi še da ro man „slu ži kao mo del ko jim dru štvo po i ma svet” (Ka ler, 1990, 283). Lo gič no je, sto ga, da se, ka da je reč o so ci o lo škom aspek tu ba vlje nja umet nič kim te ma ma, ro man uzi ma kao naj po god ni ji, u eks-trem nim slu ča je vi ma ko je nam la ga no na me ću no vi je knji žev ne te o ri-je, čak kao do ku ment, sve do čan stvo jed nog vre me na i pre sek dru štve-nog sta nja či ji pi sac je ste ili bi mo gao bi ti sa vre me nik.

S dru ge stra ne, pri po vet ka je – na ro či to ka da je reč o pi sci ma po-put Alek san dra Ti šme, Pet ka Voj ni ća Pur ča ra, Mi li ce Mi ćić Di mov ske, Fra nje Pe tri no vi ća, Mla de na Mar ko va, Pa vla Ugri no va, Slo bo da na Ti-šme i dru gih – ža nr ko ji ta ko đe mo že, u za vi sno sti od kom po zi ci je i

1 Ka ta lo ško na bra ja nje ak tiv nih pro znih pi sa ca ro đe nih u Voj vo di ni ili sta sa va lih na nje nom pro sto ru i te mat ski ve za nih za isti, ob u hva ti lo bi: Mla de na Mar ko va, Mi ro sla va Jo si ća Vi šnji ća, Pet ka Voj ni ća Pur ča ra, Slo bo da na Ti šmu, Mi ra Vuk sa no vi ća, Ra do sla va Pet ko vi ća, La sla Ve ge la, Jo vi cu Aći na, Ti bo ra Va ra di ja, Ra di vo ja Šaj tin ca, La sla Bla-ško vi ća, Slo bo da na Vla du ši ća, Mi ro sla va Man di ća, Zo ra na Mir ko vi ća, Đor đa Pi sa re va, Fra nju Pe tri no vi ća, Sa vu Da mja no va, Va su Pav ko vi ća, Lji lja nu Jo kić Ka spar, Mi lu ti na Ž. Pa vlo va, Mar ti na Pre bu đi lu, Uglje šu Šaj tin ca, Sr đa na Sr di ća, Mi ću Vu ji či ća, Sr đa na V. Te ši na, Mi lo ša La ti no vi ća i dru ge.Knji žev nost pra ti bo ga ta iz da vač ka pro duk ci ja u ve ćim knji žev nim cen ti ma (No vi Sad, Vr šac, Zre nja nin, Som bor, Vr bas, Ki kin da, Pan če vo i dr.). Usta no vljen je i niz knji žev nih na gra da, ime no va nih po zna čaj nim ime ni ma srp ske knji žev ne tra di ci je i tra di ci je na ci-o nal nih ma nji na u Voj vo di ni. Me đu ča so pi si ma re dov ni su: Le to pis Ma ti ce srp ske, Po lja, Zlat na gre da (N. Sad), Ula zni ca (Zre nja nin), Do me ti (Som bor), Sve ske, Kvar tal (Pan če-vo), Lu ča (Su bo ti ca), Se ver ni bun ker (Ki kin da), Ti sa (Be čej), Ko vi ne (Vr šac), no vi ča so pi si (No va mi sao od 2009, In ter kul tu ral nost, od 2011. u No vom Sa du), Ravangrad (Sombor) i dr., kao i časopisi na jezicima manjina: Libertatea, Lumina, Europa, Studhia Ruthenica, Švetlosc, Rukovet, Nova riječ, Novy život, Hid, Symposion i dr.


143

du ži ne, da re fe ri ra na je dan ili vi še dru štve nih pro ble ma. Kao hi brid na for ma ko ja, ka ko pi še Mi hail Ep štejn, „u du hu no vog vre me na, ko me je ce lo vi tost do stup na je di no u is ku stvu do se za nja do nje, u po kret-no-ko le blji voj rav no te ži sa stav nih de lo va, kao za da tak a ne da tost”, esej, ko ji pro go va ra u pr vom li cu, za stu pa ju ći mi šlje nje onog ko ga pot pi su je, je ste naj u be dlji vi ji vid kri tič kog ot po ra slo že nim dru štve-nim pro ble mi ma jer

„uzi ma na se be funk ci ju mi ta – funk ci ju ce lo vi to sti, po sred nog iz ra ža-

va nja fi lo sof skog, umet nič kog i isto rij skog, ili mi sli, sli ke i bi ća; ali to se

ostva ru je upra vo ko ji bi da pro go vo re o dru štve noj stvar no sti” (Ep štejn,

1997, 42).

Pi sci ko ji si tu i ra ju rad nje u voj vo đan ski pro stor če šće su za o ku-plje ni ur ba nim te ma ma – no vo sad skim (Mi li ca Mi ćić Di mov ska, Fra-nja Pe tri no vić, Đor đe Pi sa rev, La slo Bla ško vić, Slo bo dan Ti šma), zre-nja nin sko/ pe trov grad skim (Ra di voj i Uglje ša Šaj ti nac, Vo ji slav De-spo tov), pan če vač kim (Va sa Pav ko vić) i dr. Su bo ti ca, ko ja je, pre ma Kla u di ju Ma gri su, „grad ve li čan stve nih fal si fi ka ta i kr še nja pra vi la” (Ma gris, 2007, 330), kon ku ri sa će saj ber-pro sto ru u ro ma nu Mi, iz-bri sa ni Slo bo da na Vla du ši ća (2013). Ra van grad, uto pij sko-dis to pij ski cen tar si tu i ran na se ve ru Bač ke, opi su je Pet ko Voj nić Pur čar. Ro ma-nesk ni opus Fra nje Pe tri no vi ća pro ble ma ti zu je uni ver zal ni usud, ali če sto isti po sma tra kroz či ta o cu bli sko i pre po zna tlji vo, ur ba no pod-ruč je No vog Sa da, te ta ko voj vo đan ska pre sto ni ca do bi ja zna čaj jed-nog od pro ta go ni sta ro ma na Al ma ški kru žo ci le če nih me se ča ra (2012) ili knji ge pri ča Tra u ma (2010), baš kao i u zbir ci pri ča Ur vi dek Slo bo da na Ti šme (2005) ili ro ma ni ma Đor đa Pi sa re va. Na ra tor Mr tve pri ro de sa sa tom pak pi še:

„Či ta va mo ja mu ka, ne ko ti ho ga đe nje, ogle da li su se u to me što ni u jed-

noj pri či ni sam po mi njao nje go vo ime. To je pro sto bi lo skri ve no me sto

što ra ste u oso ju, sle pi miš ko ji ne de li sre ću. Grad bez svoj sta va, avet”

(Bla ško vić, 2000, 201).

Te ma ma ko je ob ra đu ju pro me nu po li tič ke, dru štve ne pa i mo-ral ne pa ra dig me u voj vo đan skom se lu u dru goj po lo vi ni XX sto le ća ba vi se Mla den Mar kov. Mi ća Vu ji čić ro ma nesk ni pr ve nac Oštar start (2010) si tu i ra u rod no se lo, Mo krin, pred sta vlja ju ći na ko mi čan na čin po li tič ka pre vi ra nja u ma njoj te ri to ri jal noj je di ni ci. Sr đan Sr dić deo rad nje ro ma na Mr tvo po lje (2010) sme šta u se lo Per lez, ko je vi di go to-vo kao po pri šte rad nje ho ror-fil ma, me sto na stu pa ju ćeg zlo či na, iako ne uspe va da raz vi je ve zu iz me đu kon kret nih mi me tič kih vre men-


144

sko-pro stor nih re a li ja i ho ror at mos fe re ko ja je po to pu no rav no du šna spram istih:

„Olu ja je na krat ko umi nu la. Za str to pla vi ča stom iz ma gli com, se lo je

ste nja lo. Raz ro va no, ka lja vo, sa svo jim kri vu da vim pu te vi ma, smrad nim

štal skim is pa re nji ma i pa kle nim nji šta nji ma. Usa đe no u žit ko bla to, sra-

slo sa njim, se lo se na pa ja lo ta mom i sa mo ura nja ju ći u nje ne raz ja plje-

ne če lju sti. Pre na tr pa nim dvo ri šti ma lo še mal te ri sa nih ku ća lu nja le su

oli nja le psi ne is pla že nih je zi ka, ogla ša va ju ći se hi ro vi to, iz be zu mlje nim

la ve žom. Bio je ne ki mi ris, opor, na me tljiv, sve pri su tan, pro do ran. Bi lo je

i ne ko zvu ča nje, usi lje no i ato nal no. Bi la je i pre te ća rav no du šnost, kon-

trast pre ma ma kro ko smo su, dif fe ren tia spe ci fi ca ono ga što ni je čo vek,

ali ni je ni ži vo ti nja, ali ipak ži vi” (Sr dić, 2010, 201).

Pej sa ži ju žnog Ba na ta, pi to ma pri ro da De li blat ske pe šča re na-spram ur ba nih me sta (Pan če vo, Be o grad), u ko ji ma se pro ces de hu-ma ni za ci je i ali je na ci je uve li ko od vi ja, či tlji va je u pri ča ma Va se Pav-ko vi ća. Tra gom Pa vla Ugri no va i Mi lu ti na Ž. Pa vlo va, po je di ni pi sci sa po seb nim pi je te tom pi šu o voj vo đan skim va ro ši ca ma. Me đu pro za i-sti ma iz Voj vo di ne ko ji su na pu sti li za vi čaj ali mu se vra ća ju u svo jim ro ma ni ma i pri ča ma ne za o bi la zno je, po red Mi la Do ra, ime Me lin de Nađ Abo nji, do bit ni ce na gra da De utscher Buc her pre is i Schwe i zer Buc-hpre is. Ova spi sa telj ka, po re klom iz Be če ja a na sta nje na u Švaj car skoj, deo rad nje ro ma na Go lu bi je sr ce, ko ji je kod nas ob ja vjen 2012, sme šta u voj vo đan ske va ro ši ce, na ro či to se ba ve ći te ma ma gra đan skog ra ta u biv šoj SFRJ, ko je na nju i na ma đar sku za jed ni cu u Bač koj osta vlja ju tra jan uti sak.

Ge o po e tič ke oso be no sti Voj vo di ne sa po seb nom mi nu ci o zno šću i ma rom ela bo ri ra La slo Ve gel, pro to tip sred njo e vrop skog pi sca, u či ji je iden ti tet usa đe na for ma ve či tog apa tri da, evrop skog put ni ka, eru-di te, ko ji se slo že nom struk tu rom vla sti te knji žev ne fi gu re i oso be no-sti ma pro ze od u pi re jed no o bra zno sti i uskim, po pu li stič kim či no vi ma tu ma če nja na ci o nal ne knji žev no sti ko ja se, kao ta kva, ima ba vi ti ve li-kim, na ci o nal nim te ma ma, epo pe ja ma.

Pri vat ni Ti to, o Balk(l)anu go vo re ći, sre ća ho lo ka u sta, Mit te le u ro pe kao uto pij ski pro stor

U krup nom pla nu su La slo Ve gel (1941) i La slo Bla ško vić (1966), pi sci ro đe ni u Voj vo di ni. Iden ti tet obo ji ce obe le žen je vi še stru ko šću: Ve gel je Ma đar, ro đen u Sr bo bra nu, uko re njen u mul ti et nič koj sre di-


145

ni, ko ju do ži vlja va kao po pri šte pre vi ra nja i na kon de mo krat skih pro-me na u Sr bi ji. Pi še na ma đar skom je zi ku, a za hva lju ju ći pre vo di ma nje go va pro za če sto bi va do stup na naj pre srp skoj a po tom i ma đar skoj či ta lač koj pu bli ci. La slu Bla ško vi ću je otac bio Ma đar, ko ji je ta ko đe pi sao na srp skom je zi ku, a on sâm pi še na srp skom i ob ja vlju je uglav-nom kod be o grad skih iz da va ča (Stu bo vi kul tu re, Ge o po e ti ka, Ar hi-pe lag i dr.). Auto rov half Hun gar-iden ti tet, ko ji ga, pre ma vla sti tom pri zna nju, či ni „la bu dom u pač jem ja je tu”, „Ha ni ba lom pred vra ti ma ko ko šinj ca” (Bla ško vić, 2007a, 60), pa ro dič no je pro vu čen kroz go to-vo sve nje go ve ro ma ne:

„Jest, kur čev Ma đar, po mi sio sam kad mi je su tra dan obe lo da nji vao do-

zvo lje ne stra ni ce si noć njeg ran de sa. Ma đar ko ji od svog je zi ka zna sa mo

po ko ju psov ku, a u svom uni la te ral nom ži vo tu ni je osvo jio sr ce ni jed ne

mit ski žar ke Ma đa ri ce” (Bla ško vić, 2012, 82).

Bla ško vić ži vi u No vom Sa du, gde je i ro đen, i gde se od vi ja rad-nja svih nje go vih ro ma na, či ji su pro ta go ni sti go to vo re dov no stvar ne lič no sti (Di mi tri je Ga vri lo vić Ga vra) ili pi sci (Alek san dar Ti šma, Da-ni lo Kiš, La slo Bla ško vić Sta ri ji, Fra nja Pe tri no vić, Mi ro slav i Bo ži dar Man dić i dr.), nje go vi su gra đa ni ili oni na pri vre me nom bo rav ku u Novom Sadu, na Pod ba ri, re ci mo. Ve gel je i dram ski pi sac, Bla ško vić je i pe snik. Obo ji ca ima ju knji ge ese ja u ko ji ma se ba ve raz li či tim kul-tu ro lo škim, sociološkim pa i te ma ma iden ti te ta. Me đu tim, Bla ško vić za go va ra ide ju da je „su vi še pro sto ve zi va ti pi sca za ne ka kav po li tič ki da tum, ma ko li ko nam se on u ne kom ča su či nio bit nim” (Bla ško vić, 2007, 48), dok kod Ve ge la bi ti pi sac pre vas hod no zna či bi ti bez dom-nik, za grc nut nad pra vi ma ma nji na. Na slo vi nje go vih ese ja i ro ma na re đe re fe ri ra ju na knji žev nost i mit, a mno go če šće na dru štve nu da-tost (npr. Ex ter ri to ro i um, Za pi si sa ru ba, Bez dom ni ese ji i dr). Me đu tim, i on, kao i Bla ško vić, sta vlja svo ju bi o gra fi ju kao za log za kon struk ci ju me ta fo re: u Ve ge lo vom slu ča ju, to je me ta fo ra ne pre kid ne dru štve-ne i po li tič ke ak ci je, kao re zul tat ot po ra re pre si ji, a u Bla ško vi će vom, me ta fo ra od no sa li te ra tu re i dru štve nog kon tek sta, u ko jem knji žev-nost de fi ni tiv no i re dov no od no si pre va gu. Oba pi sca u svet knji žev-no sti ušla su u vre me ko mu ni stič kog re ži ma u SFRJ – Ve gel ro ma nom Me mo a ri jed nog ma kroa (1970), ko ji je pro vo ci rao i ju go slo ven sku i ma đar sku kul tur nu jav nost, a Bla ško vić 1986, ob ja viv ši pe snič ku knji-gu Gle daš. Dok je Ve gel bio je dan od sto že ra ča so pi sa Uj Sympo sion, pred stav nik neo a van gar de či ji je No vi Sad bio važno sedište i ured nik ta da slo bo do um ne Tri bi ne mla dih, Bla ško vić je na ozbilj ni ju kri tič ku


146

re cep ci ju po čeo da ra ču na de ve de se tih go di na. Obo ji ca su in te lek tu-al ci an ga žo va ni na pre va zi la že nju dru štve ne i mo ral ne kri ze u Voj vo-di ni pred kraj XX sto le ća, a La slo Ve gel je ak tiv ni ji na po lju bor be za pra va na ci o nal nih ma nji na.

Pre ma K. Ma gri su, SFRJ je ima la pri vi le gi ju da mi sli u vi še na ro da. U tom Austro u gar sku, Ju go sla vi ju i Voj vo di nu od li ku je he te ro ge nost i et nič ka ra zno li kost, jed nom reč ju, nad na ci o nal nost:

„Ju go sla vi ja je – a pre ko nje i nje na pre sto ni ca, ko ja odr ža va nje nu te šku

i cen tri fu gal nu rav no te žu – na sled ni ca dov gla vog or la, nje go ve nad na-

ci o nal ne i slo že ne dr ža ve, nje go vog po lo ža ja po sred ni ka iz me đu Is to ka

i Za pa da, iz me đu raz li či tih i su prot sta vlje nih sve to va i po li tič kih blo ko-

va... Austri ja nac, mo žda je i na ziv Ju go slo ven, mu zi lov ski ima gi na ran,

po ka zu je ap strakt nu sna gu jed ne ide je vi še ne go kon kret nu sna gu jed ne

star no sti, a re zul tat je ope ra ci je od u zi ma nja, ele ment ko ji osta je ka da se

odvo je ve po je di ne na ci o nal no sti, ele ment za jed nič ki sva koj od njih, a da

ni je iden ti čan ni jed noj” (Ma gris, 2007, 340).

Sin drom ju go no stal gi je ni je za o bi šao Bla ško vi ća ni ti Ve ge la, pa ta ko oba auto ra s iro nij skom dis tan com spram vla sti te no stal gi je opi-su ju da ne ka da je vred no sni knji žev ni kva li fi ka tiv bio bli zak ter mi nu ju go slo ven ski pi sac. Dok La slo Bla ško vić pri re đu je an to lo gi ju pri ča pod na zi vom Moj pri vat ni Ti to (2003), ko jom se sa vre me ni pi sci „ob ra ču na-va ju” sa vla sti tom uto pij skom vi zi jom dru štve ne pro šlo sti, La slo Ve gel u pe ri o du ko mu ni zma vi di ap so lu ti zam i to ta li ta ri zam, ali i re la tiv nu har mo ni ju ko ja je po sta la oči gled na tek u go di na ma ko je su usle di le na kon nje, a ko je su do ne le pre vi ra nja, rat ne su ko be i mi gra ci o ne ten-zi je u Voj vo di ni. Bla ško vić, ko ji te mat ski ni je bio za o ku pljen re ži mom Jo si pa Bro za, već pre po je di nač nim sli ka ma i por tre ti ma ne kih od ta-da šnjih čel ni ka (Pe ko Dap če vić, Ko ča Po po vić) ili re žim skih pi sa ca, ras pad SFRJ vi di kao pro ces de no mi na li za ci je:

„Drev ni ka ni ba li stič ki ob red na la gao je da mr tva cu pred ukop va lja ti-

ho, ali ja sno i od luč no, na uv ce šap nu ti: Ti si mr tav. Oči gled no je i ov de

sli čan slu čaj. Prak tič no, sa hra ni li smo Ime, pra zni kov čeg za ne zna nog

ju na ka ko ji je stra dao ko zna kad, gde i ka ko. No, tre ba li pro ve ra va ti ho-

će li ona sta ra, de be la ru ža mi ri sa ti uko li ko je pre kr sti mo?” (Bla ško vić,

2007a, 62).

Ve gel, ko ji se kon cen tri sao na po lo žaj ma njin skih na ro da, pre-vas hod no ma đar skog, sta ru ru žu vi di i kao po pri šte bor be tam ni ča ra i utam ni če nih, ali i kao me sto za sni va nja iden ti te ta ken ta u ra, Ju go-ma đa ra:


147

„A im Yugo hun ga rien, Ju go ma đar, ka žem, što upr kos mo joj vo lji zna či da

ni sam sa svim ni Ma đar ni ti sa svim Ju go slo ven... ali ja sam Ju go ma đar,

na sta vljam, i ta ko sam se uše tao u je zič ku zam ku, na toj tač ki mo je pri-

če se is pre pli ću, gu be se ni ti, na sta je ne ka tre ća pri ča...” (Ve gel, 2011,

127–128).

U kon tek stu pri vr že no sti sred njo e vrop skom kon cep tu mu lit kul-tu ral no sti, otvo re nog dru štva i raz vi je ne de mo kra ti je, Ve gel ja sno od-re đu je bal ka ni za ci ju, gra đan ski rat i dru štve nu tur bu len ci ju, u ko ji-ma se pe to ok to bar ske de mo krat ske pro me ne do i ma ju kao si mu la ci ja mi lo še vi ćev skog kon cep ta gra đan ske jed na ko sti u ko joj ma nji ne ne ostva ru ju svo ja su štin ska pra va – pre vas hod no ve za na za obra zov ne i kul tur ne ak tiv no sti, kao i za či nje ni cu da i da lje bi va ju pred me tom pre po zna va nja dru go sti, pa i osu de i na si lja – kao ko rak una zad, ko ji ne mo že do ne ti bo lji tak ni ti nje go voj za jed ni ci ni ti ve ćin skom sta nov-ni štvu ko je ko nač no, po sle 2000, tre ba da po la že is pit zre lo sti gle de od no sa pre ma ma njin skim na ro di ma i nji ho vim knji žev no sti ma. Me-đu tim, Ve gel je du bo ki skep tik u tom po gle du i ne ma li broj pu ta se u dnev nič ko-me mo ar skoj pro zi Is pi si va nje vre me na u me đu vre me nu po zi va na pred iz bor na obe ća nja li de ra DOS ko ji su iz ne ve ri li oče ki va nja ma-njin skih na ro da, pi ta ju ći se ne go vo ri li de mo kra ti ja dr žav nim je zi kom (Ve gel, 2003, 54). Sto ga je nje go va sli ka pro šlo sti, ci nič no na zva na sre ćom ho lo ka u sta, su prot sta vlje na stvar no sti, ko ja uki da i na du, za raz li ku od ge to i zi ra nog pi sca ko ji u ho lo ka u stu ima pra vo da sa nja o slo bo di. Na pi ta nje hr vat skog no vi na ra o to me ka da čo vek de fi ni tiv no pre sta je da bu de uto pi sta, od go va ra:

„De fi ni tiv no po sle dve hi lja di te. Zna te, u tim hi lja du de vet sto de ve de se-

tim go di na ma… Sad ću ci ti ra ti jed nog ma đar skog knji žev ni ka, No be lov-

ca, Imre Kertész-a. U nje go vom ro ma nu, Bez sud bin stvo, de te u kon cen tra-

ci o nom lo go ru, pi še jed nu enig ma tič nu re če ni cu: ‘sre ća ho lo ka u sta’. Ja

sam u u de ve de se tim go di na ma shva tio, šta je sre ća ho lo ka u sta. U stva ri

u jed noj bez iz la znoj si tu a ci ji na da ti se da će do ći bo lje vre me i da će do ći

bo lja i pa met ni ja ge ne ra ci ja ne go mi. Po sle dve hi lja di te go di ne sam vi-

deo da to ni je tač no. 2004. ili 2005. sam shva tio šta je sre ća ho lo ka u sta.

Šta zna či u jed noj pot pu no bez iz la znoj si tu a ci ji pla ni ra ti bu duć nost. To

je sre ća ho lo ka u sta, to je sre ća u ne sre ći, to je ne što što da je … i to je bio

taj moj ogor če ni op ti mi zam u de ve de se tim go di na ma. (Bez dom ni lo kal-

pa tri ot, raz go vor na Saj mu knji ga u Pu li, 2008. go di ne na Tri bi ni Do ru čak

s auto rom. Raz go vor vo dio Vo jo Si ljak: www.ve gel.org/SR/2013/06/ser-

bian-bez dom ni-lo kal pa tri ot/, da tum po se te 20. XI 2013).


148

Za ovog pi sca su po li ti ka he ge mo ni je i pri si le u ko joj je knji žev-nost sa mo je dan vid ot po ra za pra vo re pre siv ne me re ko je uru ša va-ju ide ju de mo krat skog dru štva i do vo de pod znak pi ta nja i po lo žaj ma nji na i ma njin skih na ro da. Za o ku plje na tran zi ci o nim pre o kre ti ma i evrop skim pu tem, Sr bi ja, pre ma Ve ge lu, ne će pri me ti ti ko li ko je pi-ta nje ma njin skih pra va i re ša va nje iz ve snih te ri to ri ja lih auto no mi ja skraj nu to, a s dru ge stra ne, prihva ti će iz ve stan la tent ni, pod ra zu me-va ju ći, nu žni ob lik na ci o na i zma kao re zul tat kom pro mi sa sa po je di-nim de mo krat skim li de ri ma ko ji su po li tič ku ka rij e ru za po če li u na ci o-na li stič kom du hu. Ta ko ča so ve u no ći pe to ok to bar skih pro me na Ve gel vi di na sle de ći na čin:

„Kraj nje je raz o ča ra va ju će de lo va la i ona sce na, ka da su se na pro sla-

vi iz bor ne po be de po ja vi li glum ci No vo sad skog po zo ri šta. Ka da su pro-

go vo ri li na ma đar skom, na tr gu se za o ri la po zna ta čet nič ka pe sma: Od

To po le pa do Rav ne go re... Sna la žlji vi teh ni čar us peo je da nad ja ča ovu

pe smu de ci be li ma zvuč ni ka. Još je go re što ni ti je dan opo zi ci o ni po li ti-

čar ni je smeo jav no da ka že: ovaj in ci dent ni je do sto jan pro sla ve po be de.

Na i me, o na ci o a li zmu i da lje ni je po želj no go vo ri ti” (Ve gel, 2003, 49).

Ide ja bal ka ni za ci je, u ko joj se na ro di na sil no odva ja ju jed ni od dru gih, ču va ju ći et nič ku či sto tu stra na je obo ji ci pi sa ca. Me đu tim, dok je nji hov hi brid ni ka rak ter ne dvo smi slen, pro blem ne u ko re nje no sti i če žnja za bez dom no šću kao ži vot nom stra te gi jom, osta ju sve pri sut-ni. Pred znak jed no na ci o nal no sti i uni form no sti, ko ji pre po zna je i u Ma đar skoj u ko joj s vre me na na vre me bo ra vi, ne za do vo lja va Ve ge-la kao gra đa ni na ru ba Evro pe, dru ge Evro pe, ali li mi nal nost zna či i pri vi le gi ju da se uvek pra te knji žev ne, kul tu ro lo ške, po li tič ke i dru ge či nje ni ce „pre ko plo ta”, da kle, van dr žav nih gra ni ca. Sli ka de ve de se-tih go di na kao at mos fe re bez na đa i kr še nja ljud skih pra va u ma njoj i u ve ćoj sre di ni pri sut na je i u ro ma nu Ex ter ri to ri um, ko ji se opet vra ća spe ci fič nom, lič nom uglu po sma tra nja rat nih pri li ka kroz per spek ti-vu ma nji skog pi sca, da kle, pred stav ni ka one iz bri sa ne, ta ko re ći ne-po sto je će gru pe ko ja cr pi svoj idi en ti tet iz di ver gent nih, čak, gle da no spo lja, me đu sob no is klju či vih ka rak te ri sti ka: pri pad no sti ma njin skoj na ci ji i isto vre me no pri pad no sti in te lek tu al noj eli ti. Taj usud pra ti ju-na ka kroz ceo ro man, ko ji, po put Me mo a ra jed nog ma kroa no mno-go ne po sred ni je, u for mi obra ća nja sa mo me se bi, epi sto le vla sti to sti, is ku ša va gra ni ce ljud ske tr pe lji vo sti, ma ni pu la ci je i tor tu re moć ni ka spram sla bi jih. Me đu tim, Ga ja tri Ča kra vor ti Spi vak se s pra vom pi ta ima li iko pra vo da go vo ri u ime pod re đe nih, ako se zna da oni ni su


149

kom pakt na za jed ni ca, već skup in di vi dua, ko je mo gu bi ti od re đe ne rod nim, ra snim, na ci o nal nim, kla snim, sta ro snim, obra zov nim raz-li ka ma, da kle, istu pa ti, s pu nim pra vom, kraj nje in di vi du al no, da bi za vr ši la pe si mi stič nim za ključ kom da pod re đe ni uop šte ne mogu da go vo re o se bi (Spi vak, 2011, 91–132).2 Su zan Sten ford Frid man, pak, go vo ri o mno go stru koj ugnje ta va no sti kao sprem no sti su bjek ta da, usled vla sti tih sla bo sti, po tvr đe nih u vi še „ka te go ri ja”, pri mi na se be te ret obe le že ne dru go sti (Sten ford Frid man, 2005). Ma njin sko ta ko ni je ni ti iz bli za je din stve na ka te go ri ja, jer je ma njin ski in te lek tu a lac, za raz li ku nje go vih su na rod ni ka, ži te lja po je di nih voj vo đan skih va ro-ši ca i se la – za na tli ja, ra ta ra, vi no gra da ra – ne ko či ji glas do pi re i van gra ni ca dr ža ve.

Ju nak Bla ško vi će ve pro ze je sla bi su bje kat, na čet ma nje tran zi-ci o nim pro me na ma (uko li ko se rad nja ro ma na do ga đa u vre me nu sa-da šnjem), a vi še raz li či tim vi do vi ma de gra da ci je gra đan skih slo bo da i hu ma ni stič kih prin ci pa. Od Bog da na Šu pu ta, ko ji u ro ma nu Mr tva pri ro da sa sa tom, stra da jer pri pa da onoj obe le že noj dru go sti, pre ko Da ni la Ki ša, ve či tog apa tri da i žr tve po e tič kog jed no u mlja nje go vih re pre ze na ta, ko nač no, i do Di mi tri ja Ga vri lo vi ća Ga vre, (an ti)ju na ka ro ma na Tur nir gr ba va ca, pi ta nje kri vi ce i po je di nač ne od go vor no sti bi-va ozbilj no pro ble ma ti zo va no. Jed nom reč ju, u sve tu ap sur da ne ma po šte đe nih, kriv ci ma mo gu bi ti pro gla še ni svi, pa i ju na ci i ju na ki nje ro ma na Ada mo va ja bu či ca i Ma do nin na kit, ko ji se, po put La di sla va De-spo ta, po ten ci jal nog kre a to ra obla ka (da kle, umet no sti kao vi da be-ga od stvar no sti) su da ra ju sa po li tič kom i ide o lo škom su pre ma ci jom, ne moć ni i one mo gu će ni da joj se na ade kva tan na čin su prot sta ve, ali i sâm na ra tor ko ji u Tur ni ru gr ba va ca i svo ju pri po ve dač ku po zi ci ju ne-pre kid no pod ri va, da bi je u Po smrt noj ma sci de kom po no vao u vi še sa-mo stal ni jih je di ni ca (iz me đu osta log, žan rov ska de kom po zi ci ja uka-zu je na li mi nal ni iden ti tet ski po lo žaj), te ta ko ospo rio i vla sti to pra vo na za da tu pa tri li ne ar nost.

2 S dru ge stra ne, sa ma raz li ka iz me đu ma nji na i ma njin skih na ro da uti če na ne rav no-pra van po lo žaj. Ka ko pi še Si ni ša Ta ta lo vić, ma nji ne su če sto „u nor mal nim uvje ti ma u po volj ni jem po lo ža ju od ma njin skih na ro da jer su obič no po ve za ne s jed nom stra nom dr ža vom ko ja ima in te res za nji ho vu sud bi nu, a po sto ja nje ma tič ne dr ža ve omo gu ća va i nji ho vo for mal no po sto ja nje i po dr šku.” (Ta ta lo vić, 1995, 71). U tom kon tek stu, po lo-žaj Ma đa ra u Voj vo di ni raz li ku je se od po lo ža ja Ru si na ili Ro ma, iz me đu osta log i zbog či nje ni ce da su sed na Ma đar ska dr ža va bri ne o in te re si ma svo jih su na rod ni ka, a u no vi je vre me i gra đa na (ko ji su uze li ma đar sko dr ža vljan stvo, po red srp skog).


150

Ka iden ti te tu

Upra vo ta kva, du bo ko pe si mi stič ka vi zi ja uru ša va nja i isto vre me-nog la ga nog tan ca ko ji je set no pra ti, u ko jem ne ma vi še welt schmert-za od ko jeg se po me ra ju ne be ska te la, ali ima kon ti nen tal ne me lan-ho li je, je ste ono što Bla ško vi šća svr sta va u red sred njo e vrop skih pi-sa ca. U njoj, pak, ima ta na ne i pro sve će ne du šev no sti Fran ca Kaf ke, ugla đe nog slu žbe ni ka i ži te lja uskih pra ških uli ca; Mi lo ša Cr njan skog, kroz sve op šti re spekt za ba nat sko bla to i pra ši nu, ali i za gra ni čar sko-ne stal ni ot por istom; To ma sa Ber nhar da, či ja je re spi ra tor na sla bost re zul ti ra la re če ni ca ma ko je uzi ma ju da ha; V. G. Ze bal da, ko jeg ta lo-zi se ća nja pri si lja va ju da u pod ruč ji ma ko lek tiv no ne sve snog, a po-put glu ma ca-ama te ra u Pro pa gan dla ge ru u Te re zi nu, dra ma ti zu je svoj usud, ka ko bi se se tio vla sti tog po re kla; El fri de Je li nek, ko ja ni že naj-po e tič ni je re če ni ce on da ka da pi še o naj bru ta ni jim ose ća nji ma i gru-bo sti ma; Pe te ra Ester ha zi ja, ko ji se, po put de te ta, igra isto rij skim či-nje ni ca ma ali i vla sti tim šo kant nim ot kri ći ma; Da ni la Ki ša, ko ji tra ga za su per i or nom for mom i bi o gra fi jom ko ja u se be gu ta i one po dat ke ko ji ina če za bi o gra fi ju va žne lič no sti ni su re le vant ni; Dra ga na Ve li ki-ća ko ji, u rit mu ka kvog aj zli ba na, pu tu je ne pre gled nim pro stran stvi-ma vla sti to sti. Spi sak da ka ko, ni je ko na čan.

Po la ze ći od de fi ni ci je „ma le knji žev no sti” (De lez – Ga ta ri, 1998, 27–48), tj. one knji žev no sti ma njin skog na ro da pi sa ne na ve ćin skom je zi ku,3 oba auto ra is pu nja va la bi sle de će kri te ri ju me nje nih pred stav-ni ka: de te ri to ri ja li za ci ju je zi ka, uklju či va nje po je din ca u ne po sred no-po li tič ku sfe ru (kod Bla ško vi ća vi še ve za no za bi o graf ski mo me nat a ma nje za pro zu, kod Ve ge la is po lje no u pro zi i bi o gra fi ji), te in si sti-ra nje na za stu pa nju ko lek tiv nih vred no sti jed nog na ro da, kon fe si je ili in te re sne gru pe (u Bla ško vi ćem slu ča ju naj če šće pi sa ca i umet ni ka ko ji bra ne pra vo na auto no mi ju). Nji ho va iz glo blje nost (ter min S. Ži že-ka), či tlji va i u de li ma dru gih mo der nih pi sa ca – apa tri da, bes kuć ni ka i – da se po slu žim jed nim od omi lje nih Ve ge lo vih ter mi na – ken ta u ra – do bi ja spe ci fič nu ni jan su is klju či va nja iz po ret ka (Bra jo vić, 2012, 7). Sa dru ge stra ne, ova dva pi sca bi mo gla re pre zen to va ti voj vo đan sku pro zu jer po red to ga što ma ni fe stu ju spe ci fič no sti Voj vo di ne, nje nu mul ti kon fe si o nal nu i in ter kul tu ral nu pri ro du, u isti mah pi šu o nje noj isto vre me noj pri pad no sti ka ko Sred njoj Evro pi (ko ja je ge o graf ska i

3 De lez i Ga ta ri ko ri ste ter mi ne „ma la knji žev nost” i „ve li ki je zik”.


151

kul tur na) ta ko i Bal kan skom po lu o str vu, ko je na ro či to do la zi do iz-ra ža ja u mi gra ci o nim ta la si ma ko ji me nja ju struk tu ru sta nov ni štva. U isti mah, dva auto ra re pre zen tu ju i spe ci fič na za sni va nja hi brid nog iden ti te ta: Ve gel kao tač ku gle di šta tre ćeg li ca (Pet ko vić, 2010, 33–35) onog ko je se ogle da u ve ćin skom iden ti te tu, na sto je ći da na takav na čin uob li či sli ku ma njin skog i, u okvi ru nje ga, iz gra di vla sti ti iden-ti tet, a Bla ško vić tač ku gle di šta pr vog li ca, su bjek ta ko ji sli ku sve ta i pro sto ra u ko jem ži vi stva ra ne za vi sno od za da tog sred njo e vrop skog, još ma nje bal kan skog obra sca.

Li te ra tu ra:

Bla ško vić, La slo. 2000. Mr tva pri ro da sa sa tom. Be o grad: Stu bo vi kul tu re.Bla ško vić, La slo. 2003. Ma do nin na kit. Be o grad: Fi lip Vi šnjić.Bla ško vić, La slo. 2005. Ada mo va ja bu či ca. Be o grad: Stu bo vi kul tu re.Bla ško vić, La slo. 2007. Kraj ci ta ta. No vi Sad: Pro me tej.Bla ško vić, La slo. 2007.Tur nir gr ba va ca. Be o grad: Ge o po e ti ka.Bla ško vić, La slo. 2012. Po smrt na ma ska. Be o grad: Ar hi pe lag.Bra jo vić, Ti ho mor. 2011. Fik ci ja i moć – ogle di o sub ver ziv noj ima gi na ci ji Ive

An dri ća. Be o grad: Ar hi pe lag.De lez, Žil – Ga ta ri, Fe liks. 1998. Kaf ka. Srem ski Kar lov ci – No vi Sad: Iz da-

vač ka knji žer ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća. Pre ve la Sla vi ca Mi le tić.Ep štejn, Mi hail. 1997. Esej. Be o grad: Na rod na knji ga – Al fa. Pre ve la Rad-

mi la Me ča nin.Ham bur ger, Ke te. 1973. Lo gi ka kn ji žev no sti. Be o grad: No lit. Pre veo Slo bo-

dan Gru ba čić. Iva nić, Du šan. 2013: „Knji žev nost Voj vo di ne”, u: Ivan Ne gri šo rac (ur.) Srp-

ska en ci klo pe di ja, II tom (V – Všteč ka), No vi Sad – Ma ti ca srp ska: Be o grad – SA NU, Za vod za udž be ni ke.

Ka ler, Džo na tan. 1991. Struk tu ra li stič ka po e ti ka. Be o grad: SKZ. Pre ve la Mi-li ca Mint.

Ta ta lo vić, Sta ni ša. 1995. Ma njin ski na ro di i ma nji ne u za pad noj de mo kra ci ji. Za greb: Pro svje ta.

Spi vak, Ga ja tri Ča kra vor ti. 2010. „Mo gu li pod re đe ni da go vo re?” Po lja, 468, str. 91–128. Pre ve le Na ta ša Ka ran fi lo vić i Adri ja na Lu bu rić Cvi ja no vić.

Sten ford Frid man, Su zan. 2005. „Pre ko ro da: no va ge o gra fi ja iden ti te ta i bu duć nost fer mi ni stič ke kri ti ke”. Ge ne ro, časo pis za fe mi ni stič ku te o ri ju, 6–7. Pre ve la Du brav ka Đu rić.


152

Ma gris, Kla u dio. 2007. Du nav. Be o grad: Ot kro ve nje. Pre ve la Ga bri je la Pe-tro vić.

Mi loš, Če slav. 1982. Dru ga Evro pa. Gor nji Mi la no vac: Deč je no vi ne. Pre veo Pe tar Vu ji čić.

Pet ko vić, No vi ca. 2010. Iden ti tet i gra ni ca. Hi brid nost i je zik, kul tu ra u gra đan-stvo 21. sto lje ća. Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk.

Ve gel, La slo: 2002. Ex ter ri to ri um. Sce ne s kra ja mi le ni ju ma. Be o grad: Stu bo vi kul tu re. Pre veo Ar pad Vic ko.

Ve gel La slo. 2002. Bez dom ni ese ji. Be o grad: Sa mi zdat B 92. Pre veo Ar pad Vic ko.

Ve gel, La slo. 2003. Is pi si va nje vre me na, u me đu vre me nu. Dnev nič ke be le ške 2000–2002. Be o grad: Hel sin ški od bor za ljud ska pra va u Sr bi ji. Pre veo Ar pad Vic ko.

Ve gel, La slo. 2011. Pri če iz do njih pre de la – ber lin ski tek sto vi. Be o grad: Cen-zu ra. Pre veo Ar pad Vic ko.

Vuč ko vić, Ra do van. 2006. Voj vo đan ska avan gar da. Zre nja nin: Na rod na bi-bli o te ka „Žar ko Zre nja nin”.


153

Mi ro slav Ke ve ždi

O po li tič koj es ha to lo gi ji kul tur ne ra zno li ko sti

Po li tič ka mi to lo gi ja mnoštva

U svom ogle du o hi per po li ti ci Pe ter Slo ter dijk nas pod se ća na krat ku pri po vest iz Knji ge Po sta nja ko ja se od no si na va vi lon sku ka ta-stro fu. Pra sce na pri ka zu je gu bi tak kon sen zu sa me đu lju di ma i po če-tak lo še mno štve no sti: „I re če Go spod: gle, na rod je dan, i je dan je zik u svi jeh, i to po če še ra di ti, i ne će im sme ta ti ni šta da ne ura de to što su na u mi li. Haj de da si đe mo i da im po me te mo je zik da ne ra zu mi ju je dan dru go ga što go vo re. I ta ko ih Go spod ra su odan de po svoj ze-mlji, te ne sa zi da še Gra da. Za to se pro zva Va vi lon, jer on dje po me te Go spod je zik ci je le ze mlje, i odan de ih ra su Go spod po svoj ze mlji” (Post, 11,1-11). Pri re đi va či Je ru za lem ske Bi bli je upu ću ju na ja hvi stič ku pre da ju ko ja na sta lu ra zno li kost vi di kao ka znu za ko lek tiv ni greh, ko-ji je, po put gre ha pra ro di te lja, greh oho lo sti. Po Slo ter dij ku, ra su tost i mno štve nost ljud skog ro da ja vlja se kao re zul tat bo ži je in ter ven ci je pro tiv mo ći uje di nje nog čo ve čan stva: „kao an ti mi me tič ka me ra, od-no sno po tez ko jim se uki da slič nost, što je isto što i po li tič ka ka stra ci-ja ljud skog ro da” (Slo ter dijk, 2001:10). Uto li ko se, po nje mu, isto ri ja ne u spe le iz grad nje ku le mo že či ta ti kao ra di kal no an ti po li tič ki, od-no sno an ti im pe ri ja li stič ki mit: on usta no vlju je da se mo že či ta ti kao bo ži ji de kret to što ne po sto ji de lo za jed nič ko svim lju di ma. Isto ta ko, on uvi đa da lju di već odav no se de na lo gič koj tem pi ra noj bom bi: na in klu ziv nom poj mu ljud skog ro da. Po jam čo ve čan stva skri va pa ra doks


154

ko ji tra je i ko ji se mo že iz ra zi ti na sle de ći na čin: spa da mo za jed no sa oni ma sa ko ji ma ne spa da mo za jed no. U tom smi slu Slo ter dijk upu-ću je da je isto ri ja po li tič kih ide ja za pra vo se ri ja po ku ša ja da se otu-pi oštri ca po li tič kog pa ra dok sa ljud skog ro da. Sa pri pa da nje zah te va ak tiv nu uobra zi lju – ono je de lo tvor na fik ci ja, ide ja ko ja sa mu se be ob i sti nju je.

Po li ti ke i sim bo li ko ji od re đu ju da na šnji cu mo ra ju re ša va ti isti dav no za da ti pa ra doks. Ako se pri se ti mo zgra de Evrop skog Par la men-ta u Stra zbu ru pri me ću je mo pa ra doks u nje nom ar hi tek ton skom i po-li tič kom iz ra zu: ona je do vr še na, ali ni je do vr še na. Nje na ple me ni ta laž je da je do vr še na (da se bo žan stva ne bi uz ne mi ri la), a nje na stvar-nost je da je ne do vr še na, i da se uvek iz no va mo ra do vr ša va ti. Ona mo ra ima ti svo ju me ru do vr še no sti ka ko bi bi la po li tič ki ka stri ra na, ali ona mo ra ima ti i svo ju ne do vr še nost ka ko bi bi la po li tič ki po tent-na. Te žak je za da tak sta vljen pred Evro pu: ona ne sme bi ti oho la kao Va vi lon, a mo ra oku pi ti u jed no sve na ro de i nji ho ve je zi ke, baš kao No vi Je ru sa lim. U njoj i pred njom, kao što to bi va sa sva kim no vim Va vi lo nom, ži vi jed na na da i jed no pro klet stvo. Te o lo zi nam to mo gu ob ja sni ti sa mim ime nom Va vi lo na: ono do la zi od ko re na bll što zna či „po mu ti ti, po br ka ti”, me đu tim – ime Va vi lon, osim što zna či „zbr ka”, zna či i „vra ta bož ja”. Vra ta do ne ba za tva ra ju se br ka njem u ra zno li-ko sti – pro klet stvo. Vra ta do ne ba otva ra ju se uje di nja va njem ra zno li-kog – na da. Evro pa, ako že li da uspe, u tom smi slu mo ra bi ti je dan me-ha ni zam za pre tva ra nje pro klet stva u na du – lo ša mno štve nost mo ra bi ti pre tvo re na u do bru. Zgra da Par la men ta, kao lik tog me ha ni zma, oli ča va de lo tvor nu fik ci ju Evrop ske uni je – je dan u ni zu po ku ša ja da se otu pi drev ni po li tič ki pa ra doks.

U svom ši re nju kroz isto ri ju i pro stor, bez pre ten zi ja da se za u sta-vi, me to dič no šću jed nog pa ra dok sal no skrom nog im pe ri ja li zma, Evro-pa kao da iz be ga va hi bris ne ka da šnjeg Va vi lo na. S tim ipak tre ba bi ti opre zan: Jo sip Fla vi je nas u svo jim Ju dej skim sta ri na ma oba ve šta va da se Ni mrod, pr vi ko ji se do se tio da gra do ve uje di ni u car stvo, na ka nio da Ku lu va vi lon sku iz gra di za to što se bo jao da će bo žan stva na čo ve-čan stvo zbog nje go vih gre ha po no vo po sla ti po top. Za to je „mno štvo bi lo iz u zet no sprem no da sle di Ni mro do va uput stva, i sma tra li su da je pot či nja va nje Bo gu ku ka vič luk; i sa gra di li su ku lu, ne šte de ći trud, ne po ka zav ši ni trun ku ne ma ra u po slu: i, zbog mno štva ru ku za po sle nih na njoj, na ra sla je ona vr lo vi so ka, br že ne go što bi bi lo ko mo gao da oče ku je; a osno va nje na bi la je to li ko ve li ka, i bi la je ta ko sna žno na-


155

pra vlje na, da je nje na ve li ka vi si na iz gle da la ma nja ne go što je za pra vo bi la” (Jo sep hus, 1,4:2,3). Mo tiv br ze iz grad nje jed ne Ku le na la zi se u pret hod noj ka ta stro fi. Mo tiv br ze iz grad nje evrop skog zda nja ni kao je i sam na osno vi jed ne ka ta stro fe. Ta se ka ta stro fa zva la Dru gi svet ski rat. Jo sip Fla vi je go vo ri o ma ru ko jim je Ku la bi la gra đe na od ci gle, ce-men ti ra na mal te rom, za li ve na bi tu me nom „ka ko ne bi mo gla da pro-pu šta vo du”. Evro pa je sa zda na na Za jed ni ci za ugalj i če lik, okvi ru za do go vo re o pro iz vod nji i di stri bu ci ji uglja i če li ka ne ka da me đu sob no za ra će nih dr ža va. Bož ja od lu ka da gra di te lji Ku le bu du ka žnje ni ne ogle da se u ka ta stro fi no vog po to pa – ona se ogle da u ra zno li ko sti, ta da kad je Ku la već iz gra đe na do volj no vi so ko da joj no vi po top ne bi mo gao ni šta. Za jed ni ca za ugalj i če lik bi la je oro če na na 50 go di na. Te go di ne su is te kle, ka ta stro fa evrop skog ra ta iz gle da ne mo gu ća. Kon-sen zus se na iz gled ši ri, kao da na stu pa vre me „do bre mno štve no sti”?

Raz vr sta va nje mno štve no sti

Slo ter dijk u va vi lon skoj ka ta stro fi vi di po če tak „lo še mno štve no-sti”. Pre nje, Fla vi je opi su je sta nje ko je mo že mo na zva ti lo šom je din-stve no sti. Na kon Po to pa si no vi i unu ci pra ved nog No a ha bi li su je dan rod. Bog im uka zu je da ne bi tre ba li da stu pa ju u ne su gla si ce „već da kul ti vi šu što vi še ze mlje i uži va ju u obi lju svih plo do va; ali u svo jem sle pi lu oni ga ne po slu ša še, i za po sle di cu uto nu še u ne vo lje ko je su ih uči ni le ose tlji vim na nji ho ve gre ške” (Jo sep hus, 1,4:1). U vi du od go-vo ra na upor ne bož je po ru ke da stu pe u na se lja va nje da le kih kra je va, rod No a hov po sum njao je da bog ra di pro tiv njih, jer ako bi se raz-dvo ji li, bi li bi mno go otvo re ni ji za na pa de. Ni mrod uje di ni telj, unuk Ha ma, si na No a ho vog, us peo je da ube di rod da ne pre da svo je po-što va nje bo gu, već nje mu i „ma lo po ma lo pre tvo rio je sta nje stva ri u ti ra ni ju, dr že ći da je je di ni put da odvo ji čo ve ka od stra ha pre ma Bo gu taj da ga či ni stal no za vi snim od nje go ve sop stve ne vo lje”.

Do bra je din stve nost na la zi la bi se u da lji ni Zlat nog do ba bi blij-skog pre da nja, ta mo da le ko na po čet ku, pre ne go što je Adam pre kr-šio za po vest da ne pro ba od plo do va sta bla spo zna je do bra i zla (Post, 2,15-17). Lo ša je din stve nost or ga ni zo va na je od stra ne ti ra ni na Ni-mro da, pr vog ca ra i po li tič kog Ada ma. Vre me na kon va vi lon ske zbr ke vre me je lo še mno štve no sti, a po li tič ki cilj na kra ju vre me na ili kra ju isto ri je do bra je mno štve nost. Na ovaj na čin u po li tič ki kod sve ta ko ji u svom te me lju ima Knji ge (τà βιβλία) uve den je ar he tip ti ra ni na, su-


156

ko bi unu tar mno štva i, naj sla bi je pro tu ma če no sta nje po li tič kog es-ha to na – ideal glo so la li je, ili ta kve vr ste go vo ra u ko joj se go vor dru-gih raz u me na svom ma ter njem je zi ku (Dj, 2,1-13). Za hri šća ne ovaj ideal je de lo Du ha Sve tog. Slo ter dijk će re ći da sa pri pa da nje zah te va ak tiv nu uobra zi lju. Je dan od po sled njih iz ra za ak tiv ne uobra zi lje na po li tič kom ob zor ju ozna čen je poj mom kul tur ne ra zno li ko sti. Ona je ide a li zo va na me ra or ga ni zo va nja naj sa vre me ni jih za pad nih dru šta va. Ona je isto vre me no, ka ko to već bi va sa fik ci ja ma – jed na ve li ka taj na ko ju po ku ša va mo da od go net ne mo.

Ra zno li kost na svet skom po li tič kom ob zor ju

Raz u me va nje ra zno li ko sti u da na šnjem sve tu zah te va ma lo pod-se ća nje na je dan va žan do ga đaj i tu ma če nja nje go vog zna če nja. U pi-ta nju je pad Ber lin skog zi da. Kroz na slu će ne na pu kli ne te „fi zič ke po-de le iz me đu Za pad nog Ber li na i Is toč ne Ne mač ke od 1961. do 1989. go di ne i sim bo lič ke gra ni ce iz me đu de mo kra ti je i ko mu ni zma to kom Hlad nog ra ta” u in te lek tu al nu sfe ru je, ka ko je još pre pa da Zi da pi-sao Fren sis Fu ku ja ma, pro dr la „po pla va tek sto va ko ji obe le ža va ju kraj Hlad nog ra ta”. Fu ku ja ma je bio spre man da ide da lje iz nad te po pla ve, tvr de ći da nje go va ge ne ra ci ja ne sve do či sa mo kraj ra ta ili pre sta nak jed nog po seb nog pe ri o da po sle rat ne isto ri je, već da pri su stvu je kra-ju isto ri je sa mom, tj. „kraj njoj tač ki ide o lo ške evo lu ci je čo ve čan stva i uni ver za li za ci je za pad ne li be ral ne de mo kra ti je kao ko nač ne for me ljud skog vla da nja”. Isti ni za vo lju, ogra dio se tvrd njom da to ne zna či da vi še ne će bi ti do ga đa ja ko ji bi pu ni li stra ni ce ča so pi sa po sve će nih spolj noj po li ti ci, već da se po be da li be ra li zma od i gra la pr ven stve no u car stvu ide ja ili sve sti i da još ni je kom ple ti ra na u stvar nom ili ma te ri-jal nom sve tu, ali „po sto je sna žni raz lo zi za ve ro va nje da je to ideal ko-ji će upra vlja ti ma te ri jal nim sve tom na du ge sta ze” (Fu kuyama, 1989).

Fu ku ja min ar hi tek ton sko-va vi lon ski glo ba li stič ki ideal re la tiv no je br zo po čeo da bi va de man to van, što u sve sti onih ko ji su sa is toč-ne stra ne Zi da oče ki va li da im po te če med i mle ko, što od onih na za pad noj stra ni ko ji ni su bi li to li ko op ti mi stič ni. Se mjuel Han ting ton je već par go di na po sle Fu kuja mi nog tek sta od go vo rio svo jom pe si-mi stič ki jom ver zi jom, na ja vlju ju ći 1993. da „Svet ska po li ti ka ula zi u no vu fa zu, a in te lek tu al ci ne okle va ju da po nu de broj ne vi zi je ka kva će ona bi ti – kraj isto ri je, po vra tak tra di ci o nal nim ri val stvi ma iz me-đu dr ža va-na ci ja ili sma nji va nje zna ča ja na ci o nal nih dr ža va usled


157

su prot sta vlje nog uti ca ja tri ba li zma i glo ba li zma”. Za Han ting to na, fun da men tal ni iz vor su ko ba ko ji su ta da bi li tek na slu ći va ni (a da nas već do sled no raz vi je ni), ni je vi đen ni kao pr ven stve no ide o lo ški, ni ti pr ven stve no eko nom ski: „Ve li ke po de le unu tar čo ve čan stva i pre o vla-đu ju ći iz vor su ko ba bi će kul tur ne pri ro de. Na ci o nal ne dr ža ve će osta ti naj moć ni ji ak te ri svet skih zbi va nja, ali će se osnov ni su ko bi glo bal ne po li ti ke od i gra va ti iz me đu na ci ja i gru pa raz li či tih ci vi li za ci ja” (Han-ting ton u: Mi lin ko vić, 1997:327).

Na kon pa da Ber lin skog zi da otvo rio se pro stor za stva ra nje mno-štve nog, mul ti po lar nog sve ta, u ko jem se po no vo re ša va po li tič ki pa-ra doks i de fi ni še od nos sa pri pa da nja na ni vou ne ko li ko ci vi li za ci ja. One se po ja vlju ju kao pred stav ni ci naj vi še kul tur ne gru pa ci je na ro da i naj ši ri ni vo kul tur nog iden ti te ta ko ji po je din ci ima ju po red onog ko-ji ih odva ja od osta lih ži vih bi ća. Ci vi li za ci je bi va ju de fi ni sa ne ka ko pre ko objek tiv nih kul tur nih ele me na ta je zi ka, isto ri je, ve re, obi ča ja, in sti tu ci ja, ta ko i po mo ću su bjek tiv nog sa mo o dre đe nja na ro da ko jem ci vi li za cij skom kru gu pri pa da ju. Han ting ton je pre po znao po sto ja nje Za pad ne, Islam ske, Kon fu či jan ske (ki ne ske), Ja pan ske, Hin du, Slo-ven sko-pra vo slav ne, i mo gu će La ti no-ame rič ke i Afrič ke ci vi li za ci je (Hun ting ton, 1996:45). Naj zna čaj ni ji su ko bi zbi va će se, po nje go vim re či ma, duž kul tur nih de mar ka ci o nih gra ni ca ko je de le ove ci vi li za ci je jed nu od dru ge. Uni ver za li zam Za pa da, či ji je Fu ku ja ma tek je dan od gla sno go vor ni ka, „opa san je za svet jer bi mo gao do ve sti do ve li kog me đu ci vi li za cij skog ra ta iz me đu sto žer nih dr ža va, i opa san je za Za-pad jer bi mo gao do ve sti do po ra za Za pa da. Sa slo mom So vjet skog Sa ve za, Za pad nja ci sma tra ju da je nji ho va ci vi li za ci ja do se gla po lo žaj bes pri mer ne pre vla sti, dok sla bi ja azij ska, mu sli man ska i dru ga dru-štva isto vre me no po či nju da ja ča ju” (Hun ting ton, 1996:311).

Za Han ting to na je rat na pro sto ru biv še SFR Ju go sla vi je to kom 90-ih bio po tvr da su ko ba na li ni ji Za pad ne (Hr va ti), Islam ske (Bo šnja-ci) i Slo ven sko-pra vo slav ne (Sr bi) ci vi li za ci je. Na osno vu ove ge o po lo-tič ke pa ra dig me mo gu će je tu ma či ti i odu go vla če nje pri je ma Tur ske u Evrop sku uni ju, jer Tur ska pred sta vlja gra nič ni slu čaj – se ku la ri zo va-nog pred stav ni ka islam ske ci vi li za ci je. Isto ta ko, na osno vu iste pa ra-dig me mo gu će je da nas tu ma či ti i gra nič ni slu čaj Ukra ji ne kao dr ža ve ko ja pri pa da ci vi li za cij skom kru gu slo ven sko-pra vo slav ne ci vi li za ci je, a či je sta nov ni štvo u zna čaj nom de lu se be vi di kao deo Za pa da. Kul tu-ra kao osnov ci vi li za ci je bi va osnov za ci vi li za cij sku dis tan cu ko ja sto ji iz me đu ci vi li za ci ja i dr ža va.


158

Sva ka od ci vi li za ci ja ima isto vre me no pred so bom va vi lon sko is ku še nje or ga ni zo va nja mno štva dr ža va u sa pri pa da nje. Ak tiv na uobra zi lja od me ra va poj mo ve po put Evrop ske uni je, Evro a zi je, pa čak u Sr bi ji i poj mov ni re li kvi jar u vi du Ne svr sta nih.

Ra zno li kost na po li tič koj pu či ni Evro pe

Ako me ta fo rič ki kra jo lik Ku le i nje nih gra di te lja pre ve de mo u me-ta fo rič ki ho ri zont mor ske pu či ne on da sa Pe te rom Slo ter dij kom mo-že mo pre po zna ti tri for ma ci je re al nih uobra že nja ko je obra zu ju dru-štva i ko je su „ve šti nu sa pri pa da nja uči ni le mo gu ćom”. Pred sta vlje-ne me ta fo rom bro da tri for ma ci je bi le bi sle de će: „kao sim bol pr vog pe ri o da na me ću se spla vo vi na ko ji ma ma le gru pe lju di plu ta ju kroz ogrom na vre men ska pro stran stva; dru gi pe riod bi se pred sta vio kao do ba plo vid be na ga li ja ma – dr ža va ma i vla dar skim fre ga ta ma ko ji ma su se lju di oti snu li na ri zič na da le ka od re di šta vo đe ni vi zi jom ve li kog, vi zi jom ko ja je psi hič ki uti snu ta u sve ti po re dak mu ška ra ca; tre ći pe-riod bi se mo gao pred sta vi ti kao era su per-pu to va nja na plo vi li ma ko-ji ma se zbog ogrom no sti sko ro ne mo že upra vlja ti, pu to va nja po mo ru uto plje ni ka, pra će nih tra gič nim tur bu len ci ja ma oko ivi ca bro da i te-skob nim brod skim kon fe ren ci ja ma o ve šti ni mo gu ćeg.” Po Slo ter dij ku ovi sta di ju mi od go va ra ju poj mo vi ma pa le o po li ti ke, kla sič ne po li ti ke i hi per po li ti ke (Slo ter dijk, 2001:13-14). Sle de ći Slo ter daj ko ve me ta fo-re mo že mo se za pi ta ti gde se da nas na la zi ra zno li kost Evro pe, ali isto ta ko i mno štve nost po li tič ke za jed ni ce Sr bi je: da li smo na spla vu no-še nom tra gič nim tur bu len ci ja ma? ili je u pi ta nju ga li ja – dr ža va ko ja se oti sku je vo đe na vi zi jom ve li kog? da li smo i ka ko ve za ni za je dan od naj ve ćih po li tič kih po du hva ta na pla ne ti – za Evrop sku uni ju? ili za Evro a zi ju? Šta za pra vo pred sta vlja Evrop ska uni ja u na šoj me ta fo ri i nje nom slo ga nu – „Uni ted in di ver sity” – da li je to mo to ne kog kru ze-ra, ili flo te? Da li se taj mo to od no si i na nas? Ka ko?

Kao deo od go vo ra, po gled u ne ta ko dav nu pro šlost mo gao bi nam po no vo da ti sli ku – me ta fo ru plo vi la. Po njoj, naš po li tič ki po du-hvat mo gao bi se opi sa ti ako ne kao splav a on da sva ka ko kao plo vi lo za spa sa va nje, ko je je za jed no sa dru gim ta kvim plo vi li ma osta lo na pu či ni po sle ka ta stro fal nog bro do lo ma jed ne slav ne for ma ci je ko ja je ne ko vre me ve šti nu sa pri pa da nja či ni la mo gu ćom. Ta ne ka da šnja for ma ci ja zva la se Ju go sla vi ja, a ono u če mu da nas po ku ša va mo da ne po to ne mo zo ve se Sr bi ja. Tu je ne gde i Voj vo di na, a me ta fo ra ov de


159

na iv no po di že ma glu ne po zna ni ce – da li to dva plo vi la plo ve ve za na za jed no? ili je to ipak je dan brod? Osta vlja ju ći ova pi ta nja za sad po stra ni do da je mo da je Sr bi ja po ku ša la to kom 90’ da de lu je kao ga li-ja – dr ža va ko ja se usu di la da se oti sne „na ri zič na de le ka od re di šta vo đe na vi zi jom ve li kog” – ta od re di šta su bi la Kar lo bag–Ogu lin–Kar-lo vac–Vi ro vi ti ca, a vi zi ja ve li kog bi la je vi zi ja Ve li ke Sr bi je. Is po sta vi lo se da su sna ge pre ce nje ne, ta ko da je uje di ni telj ski po ku šaj da 98% svih Sr ba sa pri pa da u jed noj dr ža vi za pra vo ne sreć ni slu čaj na po li tič-kom ob zor ju – ras pad, pa za tim su dar ne ko li ko spla vo va, ča ma ca za spa sa va nje ko ji je u „mo ru uto plje ni ka” osta vio hi lja de ne sta lih, ne što vi še od 100.000 mr tvih, ne ko li ko de se ti na pu ta vi še is tra u ma ti zi ra nih i mi li o ne na ci o nal no ho mo ge ni zo va nih. Ne ka od plo vi la na sta la po sle ju go slo ven skog po to pa us pe la su ko li ko-to li ko da za pu še ru pe ko je su pre ti le da ih po to pe i da ta ko po sta nu bro do vi, ne ki čak i evrop ski. Sr bi ja je 2006. si lom pri li ka do ne la svoj Ustav, 2009. go di ne je apli-ko va la za član stvo u Evrop skoj uni ji, a u mar tu 2012. go di ne do bi la je sta tus kan di da ta. Ovim je otvo ren ho ri zont avan tu ri jed nog po nov nog sa pri pa da nja.

Evrop ska ra zno li kost u po li tič kom ru kav cu Sr bi je

Je dan od pa ra dok sa po li tič ke avan tu re ko ja nam se do ga đa je ste taj da Sr bi ja vo di po li ti ku jed nog ne pri pa da nja da bi vo di la po li ti ku sa pri pa da nja – s ča sa na čas iz Evrop ske uni je do pru gla so vi ko ji ka-zu ju da sa pri pa da nju Evrop skoj uni ji pret ho di ne pri pa da nje Ko so va Sr bi ji. Da ne po to ne, Vlast vo di po li ti ku ba lan si ra nja – po pu šta nje na ko sov skoj stra ni do sa da se po ka za lo kao za te za nje na stra ni Voj vo-di ne: po li ti ka raz li ko va nja Ko so va od Sr bi je ima svo ju dru gu stra nu u do dat nom uni fi ci ra nju Sr bi je i Voj vo di ne. Vi di mo da se mo to Evro pe „Uje di nje ni u ra zno li ko sti” mo že či ta ti na vi še na či na: za ne ke to zna či da ra zno li ke dr ža ve stu pa ju u hi per po li tič ko uje di nje nje; za dru ge to zna či da uni fi ko va ne i na ci o nal no ho mo ge ni zo va ne dr ža ve stu pa ju u hi per po li tič ku ra zno li kost.

Evrop ska uni ja vi di kul tur nu ra zno li kost kao jed nu od svo jih osnov nih vred no sti i iz ra ža va je kroz svo je do ku men te kao što je Po-ve lja o osnov nim pra vi ma EU, u či joj Pre am bu li se na vo di da se uni ja te-me lji na ne de lji vim uni ver zal nim vred no sti ma ljud skog do sto jan stva, slo bo de, jed na ko sti i so li dar no sti; na prin ci pi ma de mo kra ti je i vla da-vi ni pra va: „Ona sta vlja po je din ca u cen tar svo jih ak tiv no sti usta no-


160

vlja va njem dr ža vljan stva Uni je i stva ra njem jed nog pod ruč ja slo bo de, bez bed no sti i prav de. Uni ja do pri no si oču va nju i raz vo ju tih za jed nič-kih vred no sti, po štu ju ći pri tom ra zno li kost kul tu ra i tra di ci ja na ro da Evro pe kao i na ci o nal ne iden ti te te dr ža va čla ni ca i or ga ni za ci ju nji ho-vih jav nih vla sti na na ci o nal nim, re gi o nal nim i lo kal nim ni vo i ma; ona pod sti če iz ba lan si ran i odr živ raz voj i obez be đu je slo bod no kre ta nje lju di, do ba ra, uslu ga i ka pi ta la i slo bo du pred u zet ni štva”.

Po ve lja u istom pa su su us po sta vlja har mo nič ne od no se iz me đu po je din ca i na ro da, iz me đu na ci o nal nih iden ti te ta i kul tur ne ra zno-li ko sti. Po li tič ki pa ra doks re ša va se kao u knji zi pro ro ka Iza i je: „Vuk će pre bi va ti s jag nje tom, ris le ža ti s ko zli ćem, te le i la vić za jed no će pa sti...” (Iz, 11,6). Sva kom je da to da pro či ta u Po ve lji ono što mu se svi đa. Po li ti ci je da to da od no se uči ni re al nim. Pi ta nje ko je se u Sr bi ji da nas ne ka ko pri rod no na me će je ste sle de će: mo že li Ni mrod u Ne be-ski Je ru sa lim? Re ša va nje po li tič kih pa ra dok sa sa vre me ne Sr bi je kao da uka zu je da mo že. Ili ipak ne mo že?

Na bra ja ju ći 21 stra te šku di le mu sa vre me ne kul tur ne po li ti ke Fran soa Ma ta ra so i Šarl Lon dri uka zu ju da se unu tar di le ma ko je se ti ču so ci jal nog raz vo ja na la zi i di le ma po li tič ke od lu ke o afir mi sa nju kul tur ne ra zno li ko sti, od no sno mo no kul tu re kao nje ne su prot no sti. Kad go vo re o kul tur noj ra zno li ko sti, oni pr ven stve no mi sle na et nič-ki raz li či to sta nov ni štvo i upu ću ju na to da su emi gra ci je po sle Dru-gog svet skog ra ta do ve le do raz vo ja zna čaj nih ma njin skih i kul tur nih za jed ni ca u mno gim evrop skim gra do vi ma. Oni upu ću ju na to da su rat, mi gra ci ja, po ljo pri vred ni i in du strij ski raz voj, ra štr ka nost sta nov-ni štva i pro me na gra ni ca osta vi li kon ti nent sa bo ga tim i ra zno li kim uzor kom sta nov ni štva. Isto ta ko, „po sled njih go di na je ta ko đe do šlo do ra stu ćeg pri zna nja dru gih ma nji na, ko je se ne ka rak te ri šu et nič-no šću, ta ko da spe ci fič ni gla so vi že na, oso ba sa in va li di te tom, ho mo-sek su a la ca i dru gih gru pa sve vi še do la ze do iz ra ža ja”. Otu da nji ho va pre po ru ka gla si: „pr vi cilj na ci o nal ne kul tur ne po li ti ke mo ra bi ti pro-mo ci ja vred no sti kul tur ne ra zno li ko sti, oču va va ju ći pra va i in te re se ma nji na bez na ru ša va nja us po sta vlje nih za jed ni ca in te re sa” (Ma ta-ras so, 1999:35–37).

Za raz li ku od kul tur ne ra zno li ko sti ko ja je u Evro pi na sta la po sle svet skog ra ta, ra to vi na pro sto ru biv še Ju go sla vi je uči ni li su uzo rak sta nov ni štva u biv šim ju go slo ven skim re pu bli ka ma i po kra ji na ma ma-nje ra zno li kim. Ta mo gde ho mo ge ni za ci ja ni je iz ve de na do kra ja me ra oštri ne po li tič kog pa ra dok sa sa pri pa da nja oči tu je se u zna čaj noj et-


161

nič koj dis tan ci. U re la tiv no krat kom po sle rat nom pe ri o du et nič ka dis-tan ca se sma nji la, uko li ko je bi la po re đe na sa re zul ta ti ma do bi je nim za vre me ra ta. Me đu tim, ona se ni iz da le ka ne pri bli ža va re zul ta ti ma do bi je nim pre ra ta, ko ji su ta da po ka zi va li ve li ki ste pen pri hva ta nja do brih me đu et nič kih od no sa na či ta vom pro sto ru Ju go sla vi je (Kan-di do-Jak šić, 2008:149). U Sr bi ji naj ve ća pro seč na et nič ka dis tan ca is-ka za na je re dom pre ma Al ban ci ma, za tim Mu sli ma ni ma/Bo šnja ci ma, Ro mi ma, Hr va ti ma, Ru mu ni ma, Bu ga ri ma, Ma đa ri ma, Vla si ma, Slo-va ci ma, Slo ven ci ma, Ma ke don ci ma, Cr no gor ci ma i ko nač no Sr bi ma (Ми ла ди но вић, 2008:422).1 Mo gli bismo re ći da su je zi ci ka ta stro fal-no po me ša ni i uda lja va nje op sta je bez pre stan ka.

U prav nu sfe ru dr ža ve Sr bi je po jam kul tur ne ra zno li ko sti uve den je 2009. go di ne pri hva ća njem Za ko na o po tvr đi va nju Kon ven ci je o za-šti ti i una pre đe nju ra zno li ko sti kul tur nih iz ra za.2 Spo me nu ta Kon ven-ci ja (UNE SKO, 2005) je pr vi me đu na rod ni spo ra zum sa oba ve zu ju ćom sna gom u obla sti kul tu re, za šti te i oču va nja kul tur nih iz ra za. Kao ta-kva uvr šte na je 18. de cem bra 2006. u prav ne te ko vi ne Evrop ske uni je (ac qu is com mu na u ta i re) i je di na je ko ju je Evrop ska za jed ni ca ra ti fi ko-va la kao en ti tet, po red 98 dr ža va čla ni ca Uje di nje nih na ci ja.3 U tom smi slu Kon ven ci ja pred sta vlja ve o ma zna ča jan ori jen tir za kre i ra nje po li ti ka dr ža va ko je že le da uđu u član stvo EU, a Sr bi ja je jed na od njih.4

Pri klju če nje EU uslo vlja va se kri te ri ju mi ma iz Ko pen ha ge na. Po li tič ki kri te ri ju mi od no se se na sta bil ne in sti tu ci je ko je ga ran tu ju de mo kra ti ju, vla da vi nu za ko na, ljud ska pra va i po što va nje i za šti tu ma nji na. Eko nom ski kri te ri ju mi od no se se na funk ci o nal nu tr ži šnu eko no mi ju i otvo re nu kon ku ren ci ju. Kri te ri ju mi iz Ko pen ha ge na su do pu nje ni 1995. go di ne kri te ri ju mom iz Ma dri da, ko ji se od no si na po sto ja nje od go va ra ju ćih ad mi ni stra tiv nih ka pa ci te ta. Pre u zi ma nje za jed nič kih prav nih te ko vi na (ac qu is com mu na u ta i re) pred sta vlja uslov

1 Za ni mlji vo je da su u na ci o nal no (na kra ju ipak) me šo vi tim sre di na ma ra zno li ki ji po sta li – ste re o ti pi: Bo šnja ci su ta ko iz per spek ti ve ukup ne po pu la ci je Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vi ne sprem ni po mo ći, mar lji vi, po šte ni i dvo lič ni; Sr bi su dvo lič ni, mar lji vi, po-šte ni, sprem ni po mo ći, agre siv ni i po no sni; Hr va ti su kul tur ni, mar lji vi, dvo lič ni i hlad ni (Sko ko, 2011:44). To što na ro di ni su po me ša ni ne zna či da ni su po me ša na ose ća nja.2 Za kon o po tvr đi va nju Kon ven ci je o za šti ti i una pre đe nju ra zno li ko sti kul tur nih iz ra za (Ob-ja vljen u „Sl. gla sni ku RS”, br. 42 od 2. ju na 2009.)3 http://www.une sco.org/eri/la/con ven tion.asp?KO=31038&lan gu a ge=E&or der=alp-ha (pri stu plje no 11.09.2013.)4 http://www.se io.gov.rs/sr bi ja-i-eu/isto ri jat.115.html (pri stu plje no 11.09.2013.)


162

za pri klju če nje za ko je se pri pre ma ju kan di da ti iz Sred nje i Is toč ne Evro pe, uz po dr šku Za jed ni ce (Vaj den feld, 2003:34).5

O prav noj te ko vi ni se ne pre go va ra, već se pre go va ra sa mo o ro ko vi ma i uslo vi ma nje ne pri me ne. Pr va fa za u pre go vo ri ma je tzv. scre e ning – ana li tič ki pre gled i oce na uskla đe no sti za ko no dav stva dr-ža ve kan di da ta sa prav nom te ko vi na ma EU. Svr ha ove fa ze je da se utvr de po sto je će raz li ke u sva kom pre go va rač kom po gla vlju iz me đu za ko no dav stva dr ža ve kan di da ta i prav nih te ko vi na EU (do tre nut ka stu pa nja u član stvo, neo p hod no je do vr ši ti pro ces uskla đi va nja). Na osno vu pro ce ne sta nja, sa či nja va se iz ve štaj i Ko mi si ja usva ja pre go-va rač ku po zi ci ju ko ja se pro sle đu je Sa ve tu na odo bre nje. Dr ža va-kan-di dat ta ko đe usva ja svo ju po zi ci ju za pre go vo re. Ka ko bi se pre go vo ri olak ša li, ce lo kup na le gi sla ti va EU je po de lje na na pre go va rač ka po-gla vlja. Ne pre go va ra se o svim po gla vlji ma isto vre me no, već o sva koj obla sti po je di nač no. Kad se po stig ne do go vor u od re đe nom po gla vlju, ono se sma tra pri vre me no za tvo re nim. Na kra ju pre go va rač kog po-stup ka, ka da su pre go vo ri u ve zi sa svim po gla vlji ma okon ča ni, de fi-ni tiv no se za klju ču ju sva po gla vlja, re zul ta ti pre go vo ra se uklju ču ju u na crt Ugo vo ra o pri stu pa nju.6

Od 35 po gla vlja o ko ji ma Sr bi ja pre go va ra po gla vlje 26. od no si se na obra zo va nje i kul tu ru. Pod ruč je obra zo va nja, tre nin ga, mla dih i kul tu re su pri mar no u kom pe ten ci ji dr ža ve čla ni ce. Kad je u pi ta nju kul tur na ra zno li kost, dr ža ve čla ni ce tre ba da po dr že na če la po sta vlje-na u čla nu 151 Ugo vo ra o EZ i osi gu ra ju da nji ho va me đu na rod na na-sto ja nja omo gu ća va ju oču va nje i pro mo vi sa nje kul tur ne ra zno li ko sti.7

5 Ac qu is com mu na u ta i re (prav ne te ko vi ne EU) su je dan od naj zna čaj ni jih prav nih i po li-tič kih prin ci pa evrop skih in te gra ci ja ko ji pred sta vlja skup pra va i oba ve za ko je sve dr ža-ve čla ni ce oba ve zu ju i po ve zu ju unu tar Evrop ske uni je. Prak sa Su da Evrop skih za jed ni-ca sta vi la je ac qu is u rang ustav nog prin ci pa. Po jam ac qu is оdnosi se na ukup na pra va, oba ve ze i pre da nost Za jed ni ci, ko ji su ku mu li ra ni raz vo jem in te gra ci o nog pro ce sa, ili ko je je EU ostva ri la do da nas, tj. do se gla ih u prav nom i po li tič kom smi slu. U po li tič-kom smi slu, ključ no је pra vi lo da su prav na do stig nu ća Za jed ni ce uslov o ko jem se ne mo že pre go va ra ti. Ac qu is, shva ćen kao ukup no do stig nu će Za jed ni ce, sva ko dnev no se ši ri, uve ća va i re pro du ku je. Sva ka ze mlja ko ja pod no si zah tev za član stvo u Evrop skoj uni ji mo ra bi ti sprem na da pri hva ti ac qu is u pot pu no sti i, što je jed na ko va žno, mo ra bi ti spo sob na da ga spro ve de. Uslo vi i na čin pri hva ta nja i pro vo đe nja ac qu is-a sa dr žaj su pre go vo ra o član stvu u EU ko je dr ža va kan di dat ki nja vo di s dr ža va ma čla ni ca ma i u tu svr hu de li se na po gla vlja pre go vo ra. Po jam pre go vo ra se od no si na ro ko ve i uslo ve za usva ja nje i pri me nu prav ne te ko vi ne EU.6 http://obu ka.se io.gov.rs/mod/re so ur ce/vi ew.php?id=37 (pri stu plje no 11.09.2013.)7 http://ec.euro pa.eu/en lar ge ment/po licy/con di ti ons-mem ber ship/chap ters-of-the-ac qu is/ (pri stu plje no 11.09.2013.)


163

Voj vo đan ska ra zno li kost u po li tič kom ru kav cu Sr bi je

Shva ta nje kul tur ne ra zno li ko sti ko je opi su ju Ma ta ra so i Lon dri ni je da le ko od onog ko je je već du go uvre že no u Voj vo di ni, s tim što se mno go če šće u jav nom dis kur su za opi sa ni fe no men ko ri sti po jam (et nič kog) mul ti kul tu ra li zma. Sti ca jem raz li či tih okol no sti ovo shva-ta nje kao da zah te va pre i spi ti va nje. Sa ve zna kan ce lar ka SR Ne mač-ke, An ge la Mer kel, na kon fe ren ci ji mla dih čla no va kon zer va tiv ne Hri šćan sko-de mo krat ske uni je 16.10.2010, po ma lo je neo če ki va no iz ja vi la: „mul ti kul tu ra li zam je mr tav”. Ne de lju da na pre to ga ba var-ski pre mi jer i šef Hri šćan sko-so ci jal ne uni je Horst Se e ho fer u svom in te gra cij skom pla nu od se dam ta ča ka iz neo je za la ga nje za svo je vr-snu pri sil nu in te gra ci ju, dok je za one ko ji se to me pro ti ve pred vi đe na ka zna (Me sić u: Lo šonc, 2012:11–12). Iako je ne mač ki kon tekst dra-stič no raz li čit od voj vo đan skog, ipak je zbog svo je po li tič ke i eko nom-ske uspe šno sti po že ljan i pri vla čan, pa kod onih ko ji su na vi kli da je mul ti kul tu ra li zam u Voj vo di ni „živ” ima me sta strep nji da će oni ko ji vo de Sr bi ju ka evrop skom pu tu do ći u is ku še nje da ta ko đe pro gla se smrt mul ti kul tu ra li zma (ili još dra stič ni je – da ga za tu ku).

Smrt mul ti kul tu ra li zma mo že se, u skla du sa raz vr sta va njem mno-štve no sti na osno vu va vi lon skog po li tič kog mi ta, či ta ti na dva na či na. Je dan je ste taj da se smr ću mul ti kul tu ra li zma us po sta vlja lo ša je din-stve nost – mo no kul tu ra li zam. Dru go vi đe nje bi u me ra ma in te gra ci je tre ba lo da pre po zna na sto ja nje ka do broj mno štve no sti. Re al nost je iz gle da ne gde iz me đu: ne mač ki mul ti kul tu ra li zam uglav nom se od no si na po li ti ku iz gra đe nu pre ma mno štvu imi grant skih kul tu ra, ali u Ne-mač koj po sto je i tra di ci o nal ne ma nji ne ko je ima ju pra va po put onih u Voj vo di ni (Lu žič ki Sr bi, Dan ci, Ro mi i dru gi). Ne mač ka je, za raz li ku od Sr bi je, dr ža va sa u pro cen ti ma sred nje vi so kim bro jem imi gra na ta (od 80,2 mi li o na sta nov ni ka 9,9 mi li o na – 12,3% su imi gran ti, a još 7,7% su sta nov ni ci bez dr ža vljan stva)8, dok je Sr bi ja tra di ci o nal no emi gra ci o-na dr ža va (Ni ki to vić, 2009:33; Ба шча ре вић, 2011:542). Po re zul ta ti ma Po pi sa sta nov ni štva Sr bi je iz 2002. go di ne u Ne mač koj je bi lo 102.799 rad ni ka iz Sr bi je, a po ne mač koj sta ti sti ci ovaj broj je da le ko ve ći – 591.492 gra đa na Sr bi je na ra du/bo rav ku u Ne mač koj (Pe nev, 2012:40). Va lja is ta ći i to da po jam imi gra ci je ne ma isto zna če nje u Ne mač koj i

8 https://www.de sta tis.de/DE/Pres se Ser vi ce/Pres se/Pres se mit te i lun gen/2013/05/PD13_188_121.html (po se će no 30.10.2013.)


164

Sr bi ji: imi gra ci ja u Ne mač koj ozna ča va do se lje ni ke ko ji su na pri vre me-nom ra du i bo rav ku, a u Sr bi ji se pod tim poj mom uglav nom mi sli na ile gal ne use lje ni ke i tra ži o ce azi la. Ono što je ta ko đe va žno na po me nu-ti je ste da „In du strij ski pro ces u ve li kom raz gra đu je pri rod ne i ljud ske ’re zer ve’ vi še ne go što mo že da ih stvo ri ili da ih re ge ne ri še” (Slo ter-dijk, 2001:59). Ovo zna či da pri vre de po put ne mač ke iz ra ža va ju stal nu po tre bu za pri li vom imi gra na ta jer ne mo gu da stvo re do vo ljan broj kva li fi ko va nih ka dro va kroz svoj obra zov ni si stem ili pri rod ni pri ra štaj.

Uko li ko bi se pre vi de le na ve de ne raz li ke iz me đu Sr bi je i Ne mač-ke, ma nji ne i oni ko ji su „kul tur no raz li či ti” u Sr bi ji/Voj vo di ni tre ba lo bi da se pri pre me na me re „in te gra ci je”, na sli čan na či na na ko ji bi to tre ba lo da pro đu imi grant ske gru pe u Ne mač koj (me đu tim, stvar nost u Sr bi ji ume da bu de i go ra od za mi sli vog, ta ko da je mo gu će da po sle smr ti mul ti kul tu ra li zma oni ko ji se raz li ku ju na i đu na sli čan pri jem kao i tra ži o ci azi la u Bo go va đi)9. Uko li ko mul ti kul tu ra li zam ipak ne umre on da bi ma njin ske kul tu re u Voj vo di ni tre ba le da se na da ju da će ima ti sta tus po put onog ko ji ima ju Lu žič ki Sr bi u Ne mač koj.

Su mi ra nje

Slo ter dijk pre po zna je da je od li ka Za pad ne kul tu re mo no te i zam, ali po sle ko jeg je ob ja vlje na smrt Bo ga. Ta ob ja va pod ra zu me va uz-dr ma va nje svih ve za i na ja vu jed ne no ve for me sve ta. Sa „Bo gom” je iz bri san i prin cip sa pri pa da nja svih lju di u je din stvu jed nog ro da. No, ipak ovaj rod ko ji je pre tvo ren u si ro če po ku šao je da for mu li še je dan dru gi prin cip za jed nič ke pri pad no sti u jed nom no vo vre me nom je din-stve nom ho ri zon tu – ho ri zon tu ljud skih pra va. U tom smi slu „ne što je mr tvo i sa mo se mo že br že ili spo ri je ras pa da ti, a i ži vot i ci vi li za ci ja ipak idu na pred i pe nju se do ne shva će nih no vi na”. Slo ter dijk pre po-zna je da je zna čaj no no vo za sve nas shva ta nje pro sto ra, ko ji ni je vi še sva ćen kroz ob ra đe no tlo, već sve vi še pred sta vlja sin hro ni pro stor sve ta ko ji se de fi ni še kroz že lje znič ke sta ni ce, aero dro me i no ve teh-no lo gi je. Zbog na ve de nih no vi na kva zi re li gi o zni iden ti tet na ci o nalnih dr ža va po la ko se gu bi, a „Za kle tva mno gih jed noj ve li koj for mi ko ja ih dr ži za jed no po sta la je kri vo klet stvo, od no sno, ne u spe la hip no za”. Slo ter dijk tu pro na la zi i ključ za ob ja šnje nje ra to va, u ko ji ma mo že mo

9 http://www.rts.rs/pa ge/sto ri es/ci/story/124/Дру штво/1456723/Но ва+бло ка-да+пу та+због+ази ла на та.html (pri stu plje no 2.12.2013.)


165

pre po zna ti i do ga đa nja iz biv še SFRJ: ne ki ti po vi ra to va po ve za ni su sa kri za ma iza zva nim ti me što se for ma sve ta me nja po ve li či ni.10

Po li ti ka ko ju Slo ter dijk još 1993. na slu ću je „po ja vlju je se kao ekvi va lent hro nič nom lan ča nom su da ru ko ji tek što se ni je do go dio u ma gli na auto-pu tu”. Eko nom ska i po li tič ka kri za kroz ko ju pro la zi Evro pa kao da je is pu nje nje ove Slo ter dij ko ve pe si mi sti če vi zi je. On ne ve ru je da će mno štvo us pe ti da stvo ri ima gi nar ne po li tič ke pro-te ze ko je bi ga odr ža le u sfe ri hi per po li tič kog sa pri pa da nja. Otu da nu di dve pa ra dig me: pr va je opi sa na kroz Dan teov spis De mo nar chia u ko jem se tvr di da je car stvo nu žna in sti tu ci ja za spas čo ve čan stva – „da bi za dr ža lo svo ju for mu car stvo zah te va pan to kra tor sku sin te zu od go re u jed noj je di noj fi gu ri ko ju je na tron sta vio Bog – u mo nar-hu”. S dru ge stra ne Slo ter dijk uvi đa da, ako se ve li ki po re ci ras pad nu, ve šti na sa pri pa da nja mo že po če ti po no vo da po sto ji sa mo iz ma lih po re da ka. Ta pa ra dig ma oli če na je u Bo ka čo vom De ka me ro nu ko ji opi-su je po vla če nje ma le gru pe u na sto ja nju da se sa ču va pred na va lom ku ge. Dru gim re či ma – po sle gu bit ka ima gi nar nih po li tič kih pro te za i ak tiv ne uobra zi lje dru štva mo gu da se vra te na ni vo (ne u ro tič nih) ple me na. Ple me na i ple men ski sa ve zi, od no sno na ro di, po Slo ter dij ku pred sta vlja ju hi per hor de ko je se odr ža va ju pu tem onog što na zi va mo kul tu rom. U tom smi slu kul tu ra je ve šti na po di za nja su per struk tu ra na sa ve zi ma spla vo va-hor di. Ona kod nas ne do sta je.

Su per struk tu re sa pri pa da nja opi sao je i Han ting ton pre po znav ši ih kao ci vi li za ci je. Slo ter dij kov do pri nos je što je u isto vre me opi-si vao unu tra šnju lo gi ku funk ci o ni sa nja ci vi li za ci je kao hi per po li tič ke za jed ni ce. Uko li ko udru ži mo nji ho va raz mi šlja nja ta da mo že mo re ći da jed na ci vi li za ci ja u kri zi mo že op sta ti dan te ov skom sin te zom u li ku fi gu re mo nar ha, ili mo že is tu pi ti iz ci vi li za cij skog po ret ka kroz bo ka-čov sko iz dva ja nje. Dve pa ra dig me mo gu se uslov no pre po zna ti u li ku An ge le Mer kel, kao „sin te ti čar ke” Evro pe, ili kroz na sto ja nje Ve li ke Bri ta ni je da is tu pi iz Evrop ske Uni je. Dve pa ra dig me mo gu se uslov no pre po zna ti i u cen tra li stič kim, od no sno auto no mi stič kim na sto ja nji-

10 Na osno vu ove ide je ne iz ne na đu je što na gli po rast de snog na si lja u Hr vat skoj na-sta je u tre nut ku kad bi gra đa ni Re pu bli ke Hr vat ske tre ba li da se na vik nu na no vi for mat svo jeg po li tič kog pro sto ra, s ob zi rom na to da je Hr vat ska upra vo ušla u EU. Ako bi smo iz ve li za ko ni tost ona bi gla si la: što se vi še me nja for ma sve ta – to se vi še po di že ni vo agre siv no sti. Na sli čan na čin mo gao bi se ob ja sni ti i ta las eks trem ne de sni ce u Sr bi ji. Po Slo ter dij ku, po li tič ki de vi jant na sta je za to što ne ume da sa vla da „gre šku u for ma tu”. U tom klju ču mo gu će je či ta ti či ta ve po kre te i stran ke na po li tič koj po zor ni ci.


166

ma na raz li či tim po li tič kim ni vo i ma, pa ta ko i na onim ko ji se od no se na po li ti ku Sr bi je i Voj vo di ne. Kao što smo pri me ti li sa pri pa da nje pro-na la zi svo ju re al nu me ru ne gde iz me đu ove dve pa ra dig me. Pre vi še cen tra je lo ša je din stve nost auto ri tar nog Ni mro da. S dru ge stra ne, pre vi še ra zno li ko sti je va vi lon ska zbr ka. Bo žan ski je de kret da ni mro-dov ski cen tra li zam ne mo že us pe ti.

Literatura:

1. Ba kić, Jo vo (2006) „Te o rij sko-is tra ži vač ki pri stu pi et nič koj ve za no sti (Et-hni city), na ci o na li zmu i na ci ji”, So ci o lo gi ja, vol. 48, br. 3, str. 231–264.

2. Ba šić, Go ran [ur.] (2003) De mo kra ti ja i mul ti kul tu ral nost u Ju go i stoč noj Evro pi. Be o grad: Cen tar za is tra ži va nje et ni ci te ta.

3. Ben ha mou, Françoise; Pel ti er, Stépha nie (2007) „How sho uld cul tu ral di ver sity be me a su red? An ap pli ca tion using the French pu blis hing in du stry”. Jo ur nal of Cul tu ral Eco no mics, Sprin ger, vol. 31(2), pa ges 85–107, Ju ne.

4. Ber ger, Pe ter L; Hun ting ton, Sa muel P. (2002) Many Glo ba li za ti ons : Cul-tu ral Di ver sity in the Con tem po rary World. New York: Ox ford Uni ver sity press.

5. Di mi tri je vić, Vo jin; Kar tag-Od ri Ag neš; Mi lin ko vić, Bra ni slav; Ser fon-tein, Jan-Lui; Stoj ko vić, Bra ni mir (1999) Kul tur na pra va. Be o grad: Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va.

6. Di vjak, Slo bo dan (2002) Na ci ja, kul tu ra i gra đan stvo. Be o grad: Jav no pred u ze će slu žbe ni list SRJ.

7. Do mo nji, Pa vel [pri re di o] (2004) Iz me đu na če la i prak se – po lo žaj „ma lih” i „ve li kih” ma nji na u Sr bi ji. Be o grad: Hel sin ški od bor za ljud ska pra va u Sr bi ji.

8. Do u glas, Wo od well (2007) Na ti o na lism in in ter na ti o nal re la ti ons. New York: Pal gra ve mac mil lan.

9. Đe rić, Alek san dar; Mi lo je vić, Mi le na (2013) Kul tur ne in du stri je i kul tur na ra zno li kost. Be o grad: Aca de mi ca.

10. Đu kić Doj či no vić, Ve sna (2003) Tran zi ci o ne kul tur ne po li ti ke. Be o grad: Za du žbi na An dre je vić.

11. Đu kić, Ve sna (2010) Dr ža va i kul tu ra. Be o grad: In sti tut za po zo ri šte, film, ra dio i te le vi zi ju, Fa kul tet dram skih umet no sti.

12. Đu kić, Ve sna [pri re di la] (2011) „Kul tur na po li ti ka”. Kul tu ra – ča so pis za te o ri ju kul tu re i kul tur nu po li ti ku, br. 130.

13. Đur đev, S. Bra ni slav i osta li (2006) Sta nov ni štvo i do ma ćin stva Sr bi je pre-ma po pi su 2002. go di ne (ur. Go ran Pa nev), Be o grad: Re pu blič ki Za vod za sta ti-sti ku, In sti tut dru štve nih na u ka, Dru štvo de mo gra fa Sr bi je.


167

14. Fu kuyama, Fran cis (1989) The end of hi story. The Na ti o nal In te rest (sum mer 1989) p. 3-18.

15. Gel ner, Er nest (1997) Na ci je i na ci o na li zam. No vi Sad: Ma ti ca srp ska.16. Hun ting ton, Sa muel P. (1996) The Clash of Ci vi li za ti ons and the Re ma king

of World Or der. Si mon & Schu ster.17. Je ru za lem ska Bi bli ja (1994) Za greb: Kr šćan ska sa da šnjost.18. Jo sep hus, Fla vi us (1967) Je wish An ti qu i ti es, Bo oks I-IV (Lo eb Clas si cal Li-

brary) (Vol 4). Har vard Uni ver sity Press. 19. Kan di do Jak šić, Ma ja (2008) „Et nič ka dis tan ca i sta vo vi pre ma me ša-

nim bra ko vi ma”. Psi ho lo gi ja, vol. 41, br. 2, str. 149-162.20. Ka po tor ti, Fran če sko (2001) Pra va pri pad ni ka et nič kih, ver skih i je zič kih

ma nji na. Be o grad: Ju go slo ven ski ko mi tet prav ni ka za ljud ska pra va. 21. Lo šonc, Al par; Pro le, Dra gan (2012) Apo ri je mul ti kul tu ra li zma. No vi Sad:

Me di ter ran pu blis hing.22. Man di, Saj mon (2002) Kul tur na po li ti ka – kra tak vo dič. No vi Sad: VE GA

me dia.23. Ma rin ko vić, Du šan [u re di o] (2010) Ko lek tiv na di na mi ka et nič kih za jed-

ni ca u Voj vo di ni. No vi Sad: Me di ter ran Pu blis hing – Voj vo đan ska so ci o lo ška aso ci ja ci ja.

24. Ma ta ras so, Fran co is; Lan dry, Char les (2000) Ba lan cing act: 21 stra te gic di lem mas in cul tu ral po licy. Cul tu ral Po licy Re se arch and De ve lop ment Unit, Po licy No te No.4, Co un cil of Euro pe Pu blis hing.

25. Ma ta ras so, Fran co is; Lan dry, Char les (2003) Urav no te že nje de lo va nja: 21 stra te ška di le ma u kul tur noj po li ti ci. Be o grad: Bal kan Kult.

26. Mi lin ko vić, Bran ko; Mi lin ko vić, Sa nja (1997) Na ci o nal ne ma nji ne – u me-đu na rod nom i ju go slov ne skom prav nom po ret ku. Be o grad: Me đu na rod na po li ti ka : Slu žbe ni list SRJ.

27. Ni ec, Ha li na [ed.] (1998) Cul tu ral Rights and Wrongs. UNE SCO, In sti tu te of Art and Law.

28. Ni ki to vić, Vla di mir (2009) Sr bi ja kao imi gra ci o na ze mlja - oče ki va na bu-duć nost? Sta nov ni štvo, vol. 47, br. 2, str. 31-52.

29. Pe nev, Go ran; Pre do je vić De spić, Je le na (2012) Pro stor ni aspek ti emi gra-ci je iz Sr bi je - tri ‚vru će’ emi gra ci o ne zo ne. Sta nov ni štvo, vol. 50, br. 2, str. 35-64.

30. Pen tas su glia, Ga e ta no (2002) Mi no ri ti es in In ter na ti o nal Law: An In tro-duc tory Study. Co un cil of Euro pe Pu blis hing.

31. Pr njat, Bran ko (2006) Uvod u kul tur nu po li ti ku. No vi Sad: Stylos.32. Pu ha lo, Sr đan (2003) „Et nič ka dis tan ca gra đa na Re pu bli ke Srp ske i

Fe de ra ci je BiH pre ma na ro di ma biv še SFRJ”. Psi ho lo gi ja, Vol. 36 (2), str. 141-156.

33. Ra na i vo son, He ri ti a na (2007) Me a su ring cul tu ral di ver sity: a re vi ew of exi sting de fi ni ti ons. http://www.uis.une sco.org/cul tu re/Do cu ments/Ra na i vo-son.pdf


168

34. Rich, Ro land (1993) „Re cog ni tion of Sta tes: The Col lap se of Yugo sla-via and the So vi et Union”. Euro pean Jo ur nal of In ter na ti o nal Law, Vol. 4 No. 1. p. 36-66.

35. Sa mar džić, Mi ro slav (1999) Po lo žaj ma nji na u Voj vo di ni. Be o grad: Cen-tar za an ti rat nu ak ci ju.

36. Scru ton, Ro ger (2007) The Pal gra ve Mac mil lan Dic ti o nary of Po li ti cal Tho-ught Third Edi tion. New York: Pal gra ve Mac mil lan.

37. Si tar ski, Mi lan; Vu ja čić, Mar ko; Bar tu lo vić Ka ra stoj ko vić, Iva na. [pri re-di li] (2010) Iš če ku ju ći Evrop sku Uni ju – sta bi li za ci ja me đu et nič kih i me đu re li gij skih od no sa na za pad nom Bal ka nu I tom. Be o grad: Be o grad ska otvo re na ško la.

38. Sko ko, Bo žo (2011) Što Hr va ti, Bo šnja ci i Sr bi mi sle jed ni o dru gi ma, a što o Bo sni i Her ce go vi ni? Sa ra je vo: Fri e drich-Ebert-Stif tung.

39. Slo ter dijk, Pe ter (2001) U istom čam cu. Be o grad: Ča so pis Be o grad ski krug.

40. Smit, An to ni D. (1998) Na ci o nal ni iden ti tet. Be o grad: Bi bli o te ka XX vek.41. Sta nov čić, Vo ji slav (2008) Po jam na ci o nal ne ma nji ne i tre ti ra nje in di vi du-

al nih i ko lek tiv nih pra va. Fa kul tet po li tič kih na u ka, Go di šnjak 2008. str. 479-503.

42. Sta nov čić, Vo ji slav [u re di o] (2007) Po lo žaj na ci o nal nih ma nji na u Sr bi ji. Be o grad: SA NU.

43. Vaj den feld, Ver ner; Ve sels, Vol fgang (2003) Evro pa od A do Š – pri ruč nik za evrop sku in te gra ci ju. Be o grad: Fon da ci ja Kon rad Ade na u er.

44. Va rady, Ti bor. (1997) Mi no ri ti es, Ma jo ri ti es, Law, and Et hni city: Re flec ti ons of the Yugo slav Ca se. Hu man Rights Qu ar terly, Vo lu me 19, Num ber 1, Fe bru-ary. p. 9–54.

45. Vra neš, Zo ra na (2011) „Stra te ška di le ma kul tur nih po li ti ka - di rekt na kon tro la ili odva ja nje od po li tič kog pro ce sa”. Kul tu ra, br. 130, str. 128-142.

46. Ба шча ре вић, Иван (2011) „Је дан при лог про у ча ва њу ми гра ци ја”. Збор ник ра до ва Фи ло зоф ског фа кул те та у Приштини XLI, стр. 537–551.

47. Ђу кић Дој чи но вић, Ве сна. „Тран зи ци о не кон фу зи је и ди ле ме - се дам го ди на ка сни је”. Но ва срп ска по ли тич ка ми сао, Бе о град, по себ но из да ње (1/2008), стр. 57–67.

48. Ми ла ди но вић, Сло бо дан (2008) „Ет нич ка и со ци јал на дис тан ца пре-ма Ро ми ма”. Со ци о ло шки пре глед, vol. XLII, 3, стр. 417–437.

49. Стан ко вић, Вла ди мир; Ла ђе вић, Пе тар. [припремили] (2004) Ет нич-ки мо за ик Ср би је пре ма по да ци ма по пи са ста нов ни штва 2002. Бе о град: Ми-ни стар ство за људ ска и ма њин ска пра ва Ср би је и Цр не Го ре.

50. Ста ти стич ки го ди шњак Ре пу бли ке Ср би је (2012) Бе о град: Ре пу блич ки За вод за ста ти сти ку.

O AUTORIMA

o aUtorima

171

Laslo VEGEL (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Novosadskom, i filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szó; dramaturg Televizije Novi Sad; stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. živi od književnog rada.

Dela na srpskom jeziku: Memoari jednog makroa (roman, prev. Aleksandar Tišma, 1969); Dupla ekspozicija (roman, prev. Radoslav Mirosavljev, 1983); Ekhartov prsten (roman, prev. Radoslav Mirosavljev, 1990); Odricanje i opstajanje (eseji, prev. Arpad Vicko, 1986, 1987); Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, prev. Arpad Vicko, 1987); Život na rubu (eseji, prev. Arpad Vicko, 1992); Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, prev. Arpad Vicko, 1994); Velika srednjo-istočno-evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, prev. Arpad Vicko, 1996); Bezdomni eseji (sabrani eseji, prev. Arpad Vicko, 2002); Eksteritorium (roman, prev. Arpad Vicko, 2002); Ispisivanje vremena, u međuvremenu (dnevničke beleške 2000–2002, 2003); Judita (drame, 2006), Priče iz donjih predela (esejistička proza, prev. Arpad Vicko, 2011).

o aUtorima

172

Dušan MARINKOVIć je profesor sociologije na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta (Univerzitet u Novom Sadu). Bavi se klasičnim sociološkim teorijama, sociologijom znanja i sociologijom ideologije i moći. Autor je monografije Konstrukcija društvene realnosti u sociologiji i niza hrestomatskih zbornika koji su posvećeni klasičnim sociološkim autorima i temama: Emil Dirkem 1858–2008; Georg Zimel 1858-2008; Čikaška škola sociologije 1920–1940; Rana američka sociologija 1892–1914 i Karl Manhajm 1893–1947. U novijim naučnim radovima bavio se problemima izrastanja ideološkog diskursa u Evropi; heterotopijama, granicama i moći, kao i pitanjima regionalnih identiteta. Glavni i odgovorni urednik je izdavačke kuće Mediterran Publishing iz Novog Sada u kojoj je uredio preko osamdeset naslova iz oblasti sociologije, humanistike i socijalne filozofije, što je na 58. međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu (2013.) nagrađeno specijalnim priznanjem za razvoj kritičke kulture, teorije i umetnosti u Srbiji.

o aUtorima

173

Teofil PANčIć je rođen u Skoplju 1965. Kolumnista i književni kritičar beogradskog magazina Vreme. Objavljivao tekstove različitih žanrova u nizu publikacija širom bivše Jugoslavije, i drugde, među ostalima u Našoj Borbi, RFE, Dnevniku (Novi Sad), Feral tribune, Jutarnjem listu, Globusu, Trećem programu Hrvatskog radija, BH Danima, Monitoru, Pobjedi, Dnevniku (Ljubljana), Helsinškoj povelji, Republici, Trećem programu Radio Beograda, na sajtovima pescanik.net, autograf.hr i drugima.

Bio je član raznih književnih žirija, među ostalima žirija NIN-ove nagrade za roman godine. Član je žirija Jutarnjeg lista za prozu.Čln Srpskog PEN centra i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Dobio nagrade „Jug Grizelj”, „Dušan Bogavac” i „Vitez poziva”. Živi u Zemunu i Novom Sadu.

Objavio osamnaest knjiga:

Urbani Bušmani (Biblioteka XX vek 2001.)Čuvari bengalske vatre (Biblioteka XX vek 2004.)Osobeni znaci (Beopolis 2006.)Na hartijskom zadatku (Dnevnik 2006.)Famoznih 400 kilometara (VBZ 2007.)Karma koma (Biblioteka XX vek 2007.)Kroz klisurine (Biblioteka XX vek 2007.)Peščani sprud (Peščanik 2008.)Pepeo bez bašte (Dnevnik 2008.)Kamen traži prozor (Rende 2009.)Vremeplov na remontu (Biblioteka XX vek 2010.)Blesava pevačica (Dnevnik 2010.)Plavušina dilema (Cenzura 2011.)Stanica fantomskih vozova (KCNS 2011.)Privođenje Bube Erdeljan (Čarobna knjiga 2013.)Aleja Viktora Bubnja (Naklada Ljevak i SNV 2013.)Kritika vatrene moći (Biblioteka XX vek, 2013.)Nosorozi sa šeširima (Karpos 2013.)

o aUtorima

174

Dinko GRUhONJIć je rođen 1970. u Banjaluci, Bosna i Hercegovina. Fakultet završio u Novom Sadu, gde je i magistrirao. Sprema doktorat iz oblasti novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Stalno zaposlen kao viši predavač na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Šef dopisništva Novinske agencije Beta za Vojvodinu, za koju radi od 1997. godine. Saradnik Radija Deutsche Welle. Urednik informativnog portala Autonomija (www.autonomija.info). Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Dobitnik više priznanja za novinarsku hrabrost i etiku. Dobitnik priznanja za toleranciju i za borbu protiv diskriminacije. Aktivista nevladinog sektora i javni zagovarač koalicije za formiranje Regionalne komisije za žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Urednik i moderator desetina i desetina tribina, okruglih stolova i javnih rasprava. Predavač na velikom broju seminara iz oblasti novinarstva i ljudskih prava.

Živi i radi u Novom Sadu. Oženjen Aleksandrom Đurđev-Gruhonjić, s kojom ima sina Davida (14) i kćerku Dunju (7).

o aUtorima

175

Nedim SEJDINOVIć je rođen u Tuzli, BiH, 1972. godine. Od 1992. godine živi u Novom Sadu. Prethodno je objavljivao pesme i priče u književnim časopisima koje je izgubio. Novinarstvom se bavi od 1992. sticajem (ne)srećnih okolnosti. Bio urednik novosadskih nedeljnika Nezavisni i Bulevar, sarađivao sa velikim brojem listova u zemlji i regionu.

Od 2004. do 2012. generalni sekretar, potom, do danas, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Osnivač i urednik izdavačke kuće Cenzura. Urednik internet portala „Autonomija”. Autor knjiga Hodočašće viška (priče, 1998), Zatvorski sindrom (novinski eseji, 2012) i San svakog upaljača (priče, 2012).

o aUtorima

176

Jovan KOMšIć je rođen 1952. godine u Laćarku, opština Sremska Mitrovica, AP Vojvodina, Republika Srbija. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Živi u Novom Sadu i radi kao redovni profesor Sociologije na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Departman za evropsku ekonomiju i biznis u Novom Sadu, Univerzitet u Novom Sadu. Na interdisciplinarnom, master kursu Evropske studije Univerziteta u Novom Sadu (CAESAR), predaje Politički sistem Evropske unije i Evropske regionalne politike.

Objavio je sedam monografija iz sfere socioloških i političkih nauka. Autor je više od 80 radova u stručnim časopisima i zbornicima. Oblasti istraživanja su: Politički sistemi; Interakcije političko-institucionalne strukture i kulture; Postkomunistička tranzicija; Nacija, demokratija, multikulturalnost i interkulturalnost; Civilno društvo; Politički sistem Srbije; Političke partije; Decentralizacija i autonomije; Regionalizacija u Evropi; Iskustva i problemi vojvođanske autonomije.

Od jula 2010. godine je dopisni član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU).

Član je Udruženja politikologa Srbije; Srpskog udruženja za ustavno pravo.

Osnivač je nekoliko NVO iz Vojvodine i Srbije (Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, Novi Sad; Vojvođanski klub, Novi Sad; Društvo za saradnju među narodima bivše Jugoslavije, Beograd; Centar za regionalizam, Novi Sad; V 21, Novi Sad; Asocijacija multietničkih gradova Jugoistočne Evrope – Filija, Novi Sad).

o aUtorima

177

Mikloš BIRO rođen je 1946. godine u Kikindi. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao (1982) na Beogradskom univerzitetu. Postdoktorske studije iz Kognitivne psihoterapije pohađao je na University of Oxford, UK, 1986.

Profesor je Kliničke psihologije na Univerzitetu u Novom Sadu. Bio je prorektor Univerziteta u Novom Sadu u periodu od 2004–2006. Boravio je kao gostujući profesor na University of Arkansas, Department of Psychology, 1990. Držao je predavanja po pozivu na University of California at Berkeley (2001), University of Pennsilvania (2003), University of Vadodara, India (2005) i University of Puna, India (2005),

Ima objavljene 4 monografije, 7 udžbenika i 185 naučnih radova. Višestruko je citiran: u SSCI – 192 puta, na Google Scholar – 422 puta.

Dobitnik je nagrade „Dr Borislav Stevanović” za naučni doprinos psihologiji 1992. godine, nagrade Sekretarijata za nauku APV za najcitiranijeg naučnika u oblasti društvenih i humanističkih nauka 2006. godine, te nagrade „Dr Ljuba Stojić” za doprinos razvoju psihologije 2010. godine..

o aUtorima

178

Milorad ĐURIć je rođen 1960. godine u Izbištu (Vršac). Diplomirao sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, magistrirao na Fakultetu političkih nauka, u Beogradu.

Od 1993. do 2001. godine bio je glavni i odgovorni urednik magazina Košava. Od 1994. do 1997. član Izvršnog veća SO Vršac zadužen za kulturu i obrazovanje; od 1997. do 2001. predsednik UO Urbane radionice i rukovodilac Otvorenog kluba „Vršac”, projekta realizovanog pod pokroviteljstvom Fonda za otvoreno društvo.

Od 2000. do 2004. bio je predsednik Skupštine opštine Vršac i poslanik u Veću građana Savezne republike Jugoslavije; od 2004. do 2008. sekretar za informacije APV; od 2008. do 2012. godine sekretar za kulturu i javno informisanje APV. Trenutno obavlja funkciju zamenika sekretara za kulturu i javno informisanje u Vladi AP Vojvodine.

o aUtorima

179

Branislava KOSTIć je rođena oktobra 1956. godine u državi koja se tada zvala Federativna Narodna Republika Jugoslavija. Osnovnu školu završila u sremskom selu Čalmi, koje i danas smatra centrom svemira. Gimnaziju završila u Sremskoj Mitrovici. Diplomirala na Fakultetu političkih nauka 1978. godine, magistrirala generalni menadžment na ECPD (European Center for Peace and Development) 2005. godine, doktorirala 2012. godine na Fakultetu bezbednosti, u Beogradu (tema: Održivi menadžment medija u društvenim konfliktima i krizama). Sertifikovani je pregovarač u kriznim situacijama. Govori francuski i ruski jezik (drugi maternji), služi se engleskim. U stalnom radnom odnosu od 1978. godine (Karlovačka gimnazija, Centar za istraživanje programa i auditorijuma RTS, JKP Novosadska toplana). Od 2006. godine zaposlena na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na Katedri za Proizvodne sisteme, organizaciju i menadžment, studijski modul – Inženjerstvo i menadžment medija i Upravljanje rizicima. Paralelno sa tim, trenutno je profesionalno angažovana (period 2012–2015) kao konsultant-ekspert u međunarodnom projektu District Heating Rehabilitation Programme at Republic of Serbia (KfW4 Phase IV, kao rukovodilac potprojekta Communication adapted to the billing model.Od 1996. godine vlasnica je i istraživač Agencije za istraživanje i razvoj „Seldon&Kostić”.Devedesetih godina se bavila novinarstvom (urednik Istraživanja u časopisu za komunikaciju kultura na teritoriji ex Yu Horizonti; novinar saradnik u listu Nezavisni), humanitarnim radom (Ekumenska humanitarna služba, HD Panonija), antiratnim, antinacionalističkim i antirežimskim protestima, zbog čega je više puta hapšena. Članica Otpora.Predsednica je Vojvođanskog kluba, članica Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Vojvođanske konvencije, Društva Srbije za odnose sa javnošću (DSOJ) i Regionalnog instituta za mir u Sremskim Karlovcima. Autorka je 11 tekstova na engleskom jeziku (međunarodni časopisi, zbornici i monografije), autorka ili koautorka 12 monografija na srpskom jeziku i više desetina tekstova u domaćim naučnim i stručnim časopisima i zbornicima; koautorka je dva dokumentarna filma. Planira da se nakon 60. godine okane nauke i pređe na pisanje beletristike, kao manje stresno, a više unosno.

o aUtorima

180

Dragana BELESLIJIN je rođena 1975. godine u Novom Sadu. Diplomirala je na Grupi za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 1999. godine. Poslediplomske studije upisala je 2000. godine. Bila je stipendista Fonda za pomoć mladim talentima Nacionalne službe za zapošljavanje i Sekretarijata za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine školske 2004/2005. godine. Magistrirala je 2008. godine temom „Parodija i parodijski postupci Jovana Sterije Popovića“. Disertaciju „Modeli stvarnog u kontekstu autoreferencijalnosti poezije i proze Judite Šalgo“ odbranila je 2013.

Objavila je knjige: Sterijine parodije – iskušenja (post)modernog čitanja (Službeni glasnik, 2009), Telo pesme (Agora, Zrenjanin, 2013), Dan, kontekst, brzina vetra (Mali Nemo, Pančevo 2010), Pisati dalje – izabrane kritike (Dnevnik – novine i časopisi, Novi Sad, 2012). Priredila je knjigu izabranih pesama tanje Kragujević Ruža, odista (Zavod za kulturu Vojvodine, 2010) i sabrane pesme Nenada Mitrova (Oda silnome ništa, Službeni glasnik, Beograd, 2013).

Autorka je stotinak tekstova – književnoistorijskih studija o srpskoj književnosti XVIII, XIX i XX veka, te kritičkih prikaza u periodici: Letopis Matice srpske, Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, Polja, Kvartal, Književni magazin, Koraci, Povelja, Interkulturalnost, Sveske, Dometi, Luča, Stanje stvari, Nova misao, Priča, Novine Beogradskog čitališta, Balkanski književni glasnik, Trag, Život (Sarajevo), Sveske Matice srpske itd., kao i u zbornicima XVIII stoleće i Račanski zbornik.Članica je Uređivačkog odbora (ujedno i žirija) Književnog festivala „Milici u pohode“, članica žirija za dodelu nagrade „Lenkin prsten“. U sastavu je žirija za dodelu nagrade „Meša Selimović“. Članica je Uređivačkog odbora Letopisa Matice srpske i časopisa Interkulturalnost. Zaposlena je kao viši stručni saradnik u Matici srpskoj na Projektu Srpska enciklopedija. Živi u Novom Sadu, udata je i majka dve ćerke.

o aUtorima

181

Miroslav KEVEžDI je rođen 1976. u Novom Sadu. Srednju stručnu školu završio je u Vrbasu. Studirao je na Filozofskom fakultetu Družbe Isusove u Zagrebu gde je 2001. diplomirao filozofiju i religijsku kulturu. Master studije menadžmenta u kulturi i medijima završio je 2012. na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Na naučnim je doktorskim studijama menadžmenta u kulturi i medijima na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Radio kao profesor filozofije u gimnaziji „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu. Prvi direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina.

Dugogodišnji član Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina.

Zaposlen u Zavodu za kulturu Vojvodine na mestu stručnog saradnika za koordinaciju nevladinih organizacija.

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

316.7(497.113)”2000/2013”(082)

ZATVORENOotvoreno: društveni i kulturni kontekst uVojvodini 20002013 : zbornik tekstova / uredila Aleksandra Đurić Bosnić. - Petrovaradin : Centar za interkulturnukomunikaciju, 2014 (Vršac : Tuli). - 181 str. ; 23 cm

Tiraž 300. - Str. 3-5: Predgovor / Aleksandra Đurić Bosnić.- Bibliografija.

ISBN 978-86-89835-00-71. Ђурић-Боснић, Александраа) Социологија културе - Војводина - 2000-2013 - ЗборнициCOBISS.SR-ID 282942215

Zahvaljujemo Fondaciji Hemofarm na podršci.

Documents

otvoreno Zatvoreno- · Pao je politički sistem Slobodana Miloševića, koji je digao na dr-žavni nivo etničku, zatvorenu kulturu i primenjivao nacionalistički postavljen sistem