1

2

3

Библиотека Промо

ПАМЋЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ КОРЕНА

Азбучник крагујевачких села

Крагујевац, 2011.

4

Град Крагујевац

ПАМЋЕЊЕ НАЦИОНАЛНОГ КОРЕНААзбучник крагујевачких села

Издавач:Град КрагујевацГрадска управа за привредне ресурсеОдељење за пољопривреду

За издавача:Др Снежана Живановић - Катић

Уредник:Миодраг Стојиловић

Аутори:Др Снежана Живановић - КатићМр Слободан ЛомовићЉиљана Петрићевић

Сарадници:Бранко Крсмановићсарадници на пројекту “Агроном на селу”Саша Кокерић

Лектор - коректор:Јасна Димитријевић

Ликовно - графичко обликовање:Драган Митровић

Фотографије:Зоран Петровић

Штампа:Интерагент

5

ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА

Село и сељаци су утемељили ову нацију и државу. Ослобађали су је, хранили и бранили. О свом руву и круву. Градили и неговали. Били су јој најближи кад јој је најтеже. У мирним и срећнијим временима понајчешће су заборављани. Било је, међутим, владара и власти које памћење није издавало, који су селу и пољопривреди узвраћали. Не само због села и сељака, већ због себе самих, због државе и историјских темеља на којима почива. У тим приликама и држава је цветала. Чували су сељаци својим радом и знојем и унутрашњи, такозвани социјални мир земље. Код људи је, уз вечни страх од смрти, један од најтежих страхова - страх од глади. Кад је хлеба све је некако другачије, па и несреће, и патње, и страдања, и неправдe, и лажи, и преваре – лакше се подносе. Крагујевац, велики административни, индустријски, универзитетски, културни, здравствени и друштвени центар – препознао је то. Схватио је да у тешком времену, а данашње време јесте тешко, не може скрштених руку да се гледа како се све вредно – младо и витално - из сеоског окружења слива према пренапрегнутом граду. Како се вековна огњишта гасе, како сеоске школе – те луче просветитељства, остају пусте, како поља урастају у коров. Зато је пре шест година, баш сада када је тешко, уместо да последње капи сеоског живота исцеди зарад варошког мира, па докле траје, одлучио да селу врати неке историјске дугове, да помогне онима који су тамо још остали, да подстакне неке који би се тамо вратили. Да помогне производњу, али и да упристоји живот на селу. Да би у јавној свести тај напор потврдио Крагујевац је 2011. прогласио Годином шумадијског села. За озбиљне анализе о томе какви су ефекти још је рано. Тешко је оно што је деценијама урушавано за коју годину поправити. Али, чини се да је вредело. Ова скромна публикација подсећа на учињено, али и више од тога. У време када се број села смањује зато што је нека од дојучерашњих прогутала градска урбана аждаха, на преостале подсећамо кратким записима. Тај кроки може бити предложак за једно озбиљније истраживање, којим бисмо подсетили на сопствене корене. Историја опомиње: овде, у Шумадији, Србија је настајала, али и нестајала. Не би било добро да ту лекцију још једном прескочимо.

Миодраг Стојиловић

6

7

ГОДИНА ШУМАДИЈСКОГСЕЛА

Овде у Крагујевцу, у срцу наше државе, у колевци модерне Србије, чувамо и баштинимо трајне поруке из тешких времена њеног настајања, али окренути будућности , са вером у могућност снажне духовне и материјалне обнове нашег народа. Са тим осећањем започели смо својевремено подршку и обнову живота и рада на селу. Проглашењем 2011. Годином шумадијског села, желимо да крунишемо све што је у протеклих пет година уложено и урађено на сеоском подручју. Захваљујући тим мерама, пољопривреда је постала једна од ретких позитивних прича у економском развоју. У Крагујевцу као индустријском, образовном, здравственом и културном центру овог дела Србије, пољопривреда је својевремено бивала скрајнута од сваке јавне пажње јер је индустријска развојна еуфорија опустела села у нашем окружењу. Индустрија је, међутим, озбиљно посрнула током времена ратних сукоба, санкција и транзиције, а пољопривреда је опет постала развојни потенцијал на који је овај град морао да се ослони. Одлучили смо да осим декларативне подршке, међу првима у Србији, пођемо у сусрет потребама запуштеног села. Тако је 2005. године формиран Аграрни буџет, као прва претпоставка за подршку обнови и осавремењивању пољопривредне производње. Повољним кредитима подстицали смо најпре обнову механизације, финансирана је набавка квалитетног репроматеријала, обнова сточног фонда. Али, велику пажљу поклонили смо и побољшању квалитета услова живота у жељи да буду приближни онима које имају становници градског подручја, уређењем путне инфраструктуре и побољшањем водоснабдевања. Крагујевац је једини град у Србији који је, упркос иницијативи Министарства просвете, одбио да гаси школе у сеоским срединама јер је то први и најважнији услов за опстанак села. “ Да би човек мудро умовао, прво мора дубоко да осећа и храбро да машта “ - рекао је наш психолог Жарко Требјешанин. Ова сентенца синтетичко је образложење нашег приступа у Крагујевцу, духовној и материјалној обнови села. Ето зашто је 2011. Година шумадијског села у Крагујевцу.

Верољуб Стевановић, градоначелник Крагујевца

8

9

ШУМАДИЈСКО СЕЛО

“ У Србији само око Сокола сједили су Турци у неколико села, а по осталој земљи сједили су по селима само Срби, а Турци по варошима; а у Босни има и турскијех и кршћанскијех села....”

Ово је реченица српскога Волтера, реформатора језика, писца и мислиоца који је изградио не само идеолошки оквир револуционарног саморазумевања ослободилачке устаничке епопеје, него је ударио тврдо и простране темеље грађанској идеји народне државе, на којима модерна Србија, национална и европска у исти мах, и данас почива. Узета као ненаметљива натукница из одељка Живот у знаменитом етнографском раду Живот и обичаји народа српскога, јер може бити да је у времену њенога исписивања била толико чињенично позната да је била подразумевана и потпуно неинформативна, управо ова реченица из оставштине Вука Стефановића Караџића данас може да послужи као постулат и кључ за једну могућу археологију искуства града у националној култури.

Резерве и страхови, чак зазор и неповерење у носивост урбане културе, сумња у град која зна да нарасте у мржњу и отпор према елементу у основи експлоататорском и туђинском, у савременим испољавањима није само израз примитивне недораслости него и дубоке и потиснуте окупацијске трауме, једне дубље форме народног сећања на доба турског запта и зулума. Непривлачна и претећа сенка града и градског живота не ишчезава ни у престоници ослобођене Србије, нарочито у миљеу придошлица и јабанаца које Крагујевац и књажевски конак природно привлаче, а међу којима нужно има и смутљиваца свију врста: авантуриста, ловаца на срећу, џезвара, коцкара, превараната и шпијуна. Тек са процесом индустријализације, Крагујевац, па следствено и укупна национална урбана култура, стичу поверење одрживог ослонца, али првенствено на економском плану. У вишим сферама значења претрајава, и битно динамизује друштвено-политичка кретања, неискорењена напетост на релацији село – град, нарочито подгревана увезеним и амбициозним идеолошким експериментима привлачнијим граду, као што су: југословенство, социјалистичко самоуправљање, европеизам, ...

Јер, Шумадија је земља, пре свега, и оно што из земље навире, буја и на њој опстаје. Живот у флоралној супстанци и декорацији, у васпитавању биља и биљоједа, што земљоделство у основи јесте, подразумева сеоско станиште као конституцију реалности, тврдо место стајања у збиљи. Град пак, са својом сновиђеном архитектуром и планерском архитектоником, геометријском мрежом улица и невидљивим комбинацијама комуникативног саобраћаја, са натприродним храмовним вертикалама и небодерним осовинама солитера, више је у простору неба, облака и етеричном

10

елементу присуства космоса. Град, то је утопија. Своју легитимацију и стварност, у укупној историји модерне Србије, град никад није успевао да задобије игнорисањем села нити конфронтацијом. Такве тенденције увек су оживљавале рајетински атавизам и сламале се пред отпором старије културне формације. Искуство старог града Раса, заветна светосавска политика сублимације, једино је имала успеха и давала трајније резултате. Крагујевац је, као први српски модерни град, своју престоничку мисију засновао на преузимању материчног архетипа из руралне културе. Ницање из семена, неговање, рађање, представљали су аграрне прамоделе урбане еманципације и поступног европског просвећивања Србије у доба књажевства. Сам књаз богатство стиче рачуницом у европским размерама, али га за одржавање социјалне дистанце, потребне господарском ауторитету, испољава у мери која не напушта видик и схватања сељака. Саму резиденцију чине конаци. Двор је остављен за касније, тек када наследници запоседну Београд, симболичко место пашине моћи, а и то у једној агрикултурној концепцији пресађивања Крагујевца. Да ли се он тамо и примио, отворено је питање које ствара политичке напетости до у данашње доба.

Када Скупштина града Крагујевца проглашава 2011. годину Годином шумадијског села то значи да Крагујевац памти свој и нациоални сеоски корен и мисли на њега. Своју европску перспективу Крагујевац не досеже у скоку и прескоку, него природним растом и ницањем из сопствене ретроспективе. Управо је Крагујевац, као званично статистички најурбаније место у целој земљи, и позван да поручи како је село амбијент у којем имају да се мере стварни домети напредовања Србије. Шумадијско село, које је родило, хранило и бранило модерну Србију, има право да очекује и да захтева од урбаних центара да данас стану у његову одбрану и тиме се потврде као градови у најдословнијој цивилизацијској линији развоја Европе.

Саша Миленић, председник Скупштине града Крагујевца

11

КРАГУЈЕВАЧKИ АГРАР2005 -2011.

Крагујевац је град са 56 села, смештених у котлини планина Рудник и Црни врх у срцу Шумадије. Пољопривреда је и даље узданица и будућност наше економије јер на овом подручју постоје услови за развој разноврсне пољопривредне производње. Томе у прилог и податак да се пољопривредом баве и житељи осам приградских насеља. На сеоском подручју живи близу 30.000 становника што чини 16,7 посто од укупног броја житеља града Крагујевца а од 9.555 сеоских домаћинстава 7.110 поседује пољопривредно газдинство. Укупна пољопривредна површина исноси 54.000 хектара, од чега је близу 49.000 обрадивих. Оранице и баште заступљене су на простору од 34.000 хектара, под воћњацима је преко 6.000 хектара, виноградима 400 хектара, а ливаде заузимају 7.000 хектара. На територији 56 села годишње се прoизведе око 63.000 тона житарица (пшенице, јечма, кукуруза, овса и ража), 3.300 тона индустријског биља (шећерне репе, соје и сунцокрета ), скоро 18.000 тона поврћа где доминирају кромпир, купус и парадајз. Годишња производња у воћарству износи близу 14.000 тона: највише шљива, са 1.300.000 стабала и родом од око 10.000 тона што је 74 посто од укупне количине воћа. Следи производња јабука са 1.240 тона и крушака 660 тона рода годишње. На територији града Крагујевца годишње се произведе 5.600 тона меса и то највише свињског, затим говеђег, овчијег, козјег и живинског меса. То свакако указује на велики пољопривредни потенцијал, који је нажалост суочен са доста проблема, међу којима су уситњен посед, сваштарење у производњи, застарела механизација, ниски приноси, старачка домаћинства, недовољна струковна организованост произвођача. Људи су махом оријентисани на производњу за сопствене потребе па нема довољно великих робних произвођача. С друге стране не треба заборавити традицију, повољан географски положај, земљиште и климатске прилике које погодују пољопривреди, као и чињеницу да се велики број радника који је изгубио посао у индустрији определио за живот на селу и бављење пољопривредом. Због тога је од 2005. године локална самоуправа започела са значајним издвајањем из буџета и улагањима у развој пољопривреде са циљем да се повећа обим производње и обезбеди довољно сировина, побољша расни састав у сточарству и квалитет меса, пружи подршка произвођачима здраве хране, обезбеди финални производ за тржиште који испуњава све стандарде, пружи подршка кроз стручне услуге и едукацију. Наш крајњи циљ је јачање индивидуалних пољопривредних газдинстава, развијање специјализованих видова производње, рејонизација и издвајање подручја погодних за одређени вид производње, оснивање и јачање струковних удружења, унапређење услова живота и рада на селу а самим тим и задржавање младих на селу. Доказ да цела прича и брига о селу и пољопривреди као великој развојној шанси није обична фраза, је да смо од 2005. године успели да обезбедимо неопходна средства за реализацију тих планова и са поносом можемо рећи да је Аграрни буџет града Крагујевца већ шест година највећи у Србији. Поред тога, сваке године у пољопривреду се пласирају и значајна средства преко градске Дирекције

12

за робне резерве. Тако ће бити и у 2011. години. Илустрације ради у 2005. години за потребе Аграрног буџета издвојено је 80 милиона динара плус 17 милиона из Дирекције за робне резерве. Сваке наредне године средства намењена за развој пољопривреде су се повећавала тако да је у претходних шест година (2005-2010. година) из градске касе у развој пољопривреде је уложено 687.465.521,95 динара, и то 515.479.414,91 динара из Аграрног буџета и 171.986.107,04 динара из градске Дирекције за робне резерве. Средства од 687.465.521,95 динара су пласирана кроз дугорочне пољопривредне кредите (185.320.414,63 динара што је 27,0%), инвестиције (107.465.520,54 динара или 15,6%), робне кредите (194.823.852,96 динара или 28,3%) и субвенције (199.855.732,99 динара што је 29,1% од средстава уложених у аграр).

ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТИ

Пољопривредни кредити реализовани из Аграрног буџета су били бескаматни, са грејс периодом од 18 месеци и отплатом на период 3-5 година. У претходних шест година реализовано је 1488 пољопривредних кредита у износу од 185.320.414,63 динара. Највише је реализовано кредита за куповину пољопривредне механизације (869 кредита у износу 92.027.519,58 динара), али реализован је и велики број кредита за прерађивачке капацитете - опрема за мини хладњаче, сушаре, казани за ракију, опрема за прераду меда, лековитог биља, меса... (43), куповину пластеника и система за наводњавање (125), за сточарство – адаптацију објеката, куповину матичног стада, опреме у сточарству (377 кредита), за пчеларство (64), и по пет за задруге и органску храну

ИНВЕСТИЦИЈЕ

Поред улагања у индивидуална домаћинства, Град Крагујевац је, од 2008. године започео са дугорочним улагањем у програме намењене побољшању квалитета живота на селу, пре свега у решавању водоснабдевања на селу, а значајна средства су уложена и у ревитализацију атарских путева, суфинансирање хладњача, куповину сточних вага и друго.

Водоснабдевање – артески бунари Од 2008. године реализује се програм „Решавање водоснабдевања на селу“ копањем артеских бунара. Ради се о заједничкој инвестицији Града Крагујевца и домаћинстава са села заинтересованих да се на овај начин снабдеју водом за пиће. Град Крагујевац, преко Аграрног буџета, финансира истражне радове и израду експлоатационе бушотине (копање артеског бунара), пројектну документацију (идејни пројекат бунара и пројекат водоводних траса), примарну мрежу (од бунара до резервоара), резервоаре за воду и пумпу, а корисници заједнички финансирају развод мреже од резервоара до својих домаћинстава, водомере и прикључак за струју. За ове намене Град је до сада уложио око 76.000.000,оо динара (76.096.909,72 динара). Од 2008. године до данас ископано је 61 артески бунар у 22 села. Ископани су бунари у следећим селима: Десимировац - 6, Лужнице - 4, Драча - 4, Церовац - 4, Ресник - 4, Поскурице - 3, Горње Грбице - 3, Доње Грбице - 3, Чумић - 2, Пајазитово - 3, Кутлово - 2, Горње Јарушице - 3, Горња Сабанта - 2, Велики Шењ - 2, Рамаћа - 3, Каменица - 1, Аџине Ливаде - 2, Велике Пчелице - 1, Мала Врбица - 2, Нови Милановац - 3, Дреновац - 1, Шљивовац - 3. За истражне радове и копање артеских бунара из Аграрног буџета издвојено је 44.087.379,77 динара. Дубина бунара је варирала од села до села, у зависности од тога да ли се ради о стенским масама или неогеним седиментима, и кретала се од 39 м (Поскурице) до 143 м (Чумић). Капацитет ископаних бунара је различит: од 12 домаћинстава (Дреновац) до 102 домаћинства (Нови Милановац), а појединачна цена бунара од 228.587 динара (Поскурице) до 901.305 динара (Чумић). Урађена је пројектна документација за 51 артески бунар (идејни пројекти бунара и пројекти

13

водоводних траса) и за те намене издвојено је 10.510.100 динара. Урађени су пројекти за следеће артеске бунаре: Десимировац -5, Лужнице - 4, Драча - 4 + 1, Церовац - 3, Ресник - 4, Поскурице - 3, Горње Грбице - 3, Доње Грбице - 3, Чумић - 1, Пајазитово - 3, Кутлово -2, Горње Јарушице - 3, Рамаћа - 3, Каменица - 1, Аџине Ливаде - 2, Нови Милановац - 3 и Шљивовац - 3. Испоручени су резервоари за 30 сеоских водовода и уграђено је исто толико пумпи. За резервоаре је из буџета издвојено 6.745.564,40 динара, а за пумпе 4.956.513,30 динара. За тих 30 сеоских водовода урађена је и примарна мрежа и плаћено 6.743.701,18 динара. Укупно је за ове три године формиран 31 сеоски водовод на које је прикључено око 1600 домаћинстава (у Драчи - 4, Аџиним Ливадама - 2, Лужницама - 4, Десимировцу - 5, Поскурицама - 2, Церовцу - 3, Реснику - 3, Новом Милановцу - 2, Горњим Грбицама - 3, Шљивовцу - 1, Кутлову - 2). Иако је град створио услове да профункционише 51 сеоски водовод брзина радова зависи од организованости корисника воде и сакупљања сопственог учешћа. Град је финансирао и трошкове надзора, испитивања квалитета воде и техничку контролу пројеката, за шта је издвојено 1.189.373,07 динара, а уграђиване су пумпе у већ постојеће водоводе у Церовцу, Добрачи, Угљаревцу, Драчи итд. и утрошено је 670.728,00 динара. За све бунаре добијене су локацијске дозволе, а сада смо у процедури добијања локацијских, грађевинских и употребних дозвола за сеоске водоводе.Једина обавеза корисника јесте да плаћају утрошену струју и одржавају водовод.

Развојни микропројекти Бесповратним средствима (до 500.000 по домаћинству) суфинансирана је изградња хладњача, објеката за смештај стоке, складишних капацитета...У ту сврху, за 33 пројекта, утрошено је 13.598.211,42 динара.

Атарски путеви За ове три године скоро у сваком селу утошен је одређени број радних сати (2300) булдожера који су радили на ревитализацији и уређењу атарских путева. За ту намену издвојено је 15.514.547,8о динара.

Куповина сточних вага У тридесет и једном селу постављене су сточне ваге за чију је куповину утрошено 2.255.851,60 динара.

14

15

ГРАДСКА ДИРЕКЦИЈА ЗА РОБНЕ РЕЗЕРВЕ (РОБНИ КРЕДИТИ)

Сваке године у аграр се уложе значајна средства преко Градске дирекције за робне резерве за куповину репроматеријала. Пољопривредници добијају минерално ђубриво за прихрану и јесењу сетву, а у појединим годинама и семенску пшеницу, кукуруз....Добијени репроматеријал се отплаћује меркантилном пшеницом (након жетве, кроз две године) по повољним паритетима, уз субвенцију града од 15-25%. У периоду 2005-2010. година реализовано је 7.435 таквих уговора. Дирекција за робне резерве има и 1200 јагњади и 110 јуница које се налазе на чувању код пољопривредних произвођача у 350 домаћинстава и то по једна јуница и по пет јагњади. Пољопривредни произвођач је у обавези да у одређеном року врати исти број грла који се прослеђује другом домаћину. У овом периоду укупно је уложено 194.823.852,96 динара.

СУБВЕНЦИЈЕ На име субвенција, тј. бесповратног давања у периоду 2005-2010. година издвојено је 199.855.732,99 динара и то за: ПОДСТИЦАЈНЕ МЕРЕ У ПОЉОПРИВРЕДИ: 363 домаћинства је добило субвенцију од 20-50% од вредности инвестиције за прерађивачке капацитете, опрему у сточарству, куповину назимица, телади за тов, за пластенике и опрему за наводњавање, за осигурање усева, животиња и плодова за шта је утрошено - 12.360.111,46 динара. РЕФИНАНСИРАЊЕ КАМАТЕ: 102 домаћинства је од Града Крагујевца добило бесповратна средства за покриће камате на кредите узете код пословних банака за куповину трактора, комбајна, за куповину јуница, објекте у сточарству за шта је издвојено 9.712.414,81 динара. ПОДСТИЦАЈ ПОЉОПРИВРЕДНИМ УДРУЖЕЊИМА: Суфинансиран је рад 14 пољопривредних удружења, формирана Унија и сајт пољопривредних удружења, плаћан закуп тезги на крагујевачким пијацама за удружења повртара, дата средства удружењима за селекционисане матице, куповину пољопривредне механизације, за назимице, цистерну за млеко за шта је издвојено преко 9.000.000 динара. БЕСПЛАТНО ВЕШТАЧКО ОСЕМЕЊАВАЊЕ: Свих шест година реализовано је бесплатно вештачко осемењавање крава и јуница за шта је издвојено око 32.000.000 динара. ШУМАДИЈСКИ САЈАМ ПОЉОПРИВРЕДЕ: Посебно поглавље чини веома динамичан развој Шумадијског сајма пољопривреде. Од једне од многих јесењих смотри аграра у Србији, ова манифестација израсла је у највећи и најзначајнији јесењи пољопривредни сајам у земљи. ИЗЛОЖБЕ У СТОЧАРСТВУ: Сваке године, у дане сајма одржавају се изложбе у сточарству: крава, оваца, коња, ситних животиња, свиња. Организују их пољопривредна удружења уз подршку Града Крагујевца ШУМАДИЈСКЕ ЗИМСКЕ ИГРЕ (такмичење села у знању, игрању, таленту, старим спортовима): Манифестација која у зимским месецима «пробуди» села и «оживи» домове културе. Поред овога из Аграрног буџета финансирано је и: - оснивање Матичне службе, - сертификати за произвођаче органске хране, - емитовање емисија о пољопривреди (Домаћин, Агромагазин, Агродневник), - издавање часописа за село и пољопривреду “Домаћин”, - организовање манифестације “Шумадијски дана шљиве” у Страгарима, - посета сајмовима пољопривреде у Паризу, Верони, Болоњи, Словенији, Будимпешти за

16

пољопривредне произвођаче, - организован одлазак на Новосадски сајам пољопривреде за пољопривредне произвођаче, - организовање великог броја саветовања, трибина и стручних предавања (за воћаре, повртаре, ратаре...), - регресирање трошкова код Управе за ветерину произвођачима млека и сира, - пилот пројекат «Агроном на селу», - пројекат «Подржимо село да промени себе» - пројекат «Хигијенизација села» - бесплатна контрола плодности земљишта - бесповратна давања: пластеници (Дечји дом “Младост”, Завод за збрињавање одраслих “Мале Пчелице”, манастири Ралетинац, Денковац, Драча, Удружење расељених «Завичај», Удружење “ЕКО ПАРК”), механизација (Завод за збрињавање одраслих “Мале пчелице”, Удружење “ЕКО ПАРК”), кошнице (манастири Саринац и Денковац), селекционисане матице (Друштво пчелара) - велики број надокнада и једнократних новчаних помоћи - надокнада штете причињене у невремену 2005. године на пшеници, кукурузу, воћу, поврћу за шта је издвојено око 2.500 тона меркантилне пшенице из Градских робних резерви и преко 18 милиона динара из Аграрног буџета.

17

18

19

20

АЏИНЕ ЛИВАДЕ

Село на обронцима Гледићких планина, са прелепим погледом, чистим ваздухом, пашњацима и потенцијалима за сеоски туризам. Налази се на југозападној страни од града Крагујевца, на путу ка Краљеву, удаљено 16 километара. До Аџиних ливада стиже се преко Грошнице. Насеље је основано 1780. године. Географске координате насеља*: 43,5414 северне географске ширине (у даљем тексту СГШ), 20,5220 источне географске дужине (у даљем тексту ИГД), а надморска висина 629 метара. Граничи се са Грошницом и Трешњеваком са територије града Крагујевца и книћанским селима - Бајчетином, Честином и Липницом. Има четири засеока: Томићи, Кикићи, Горња и Доња мала. Има велики број извора од којих су најпознатији: Студенац, Ковачевић, Клен и Водица. У насељу постоје зидине старе тврђаве и споменик борцима из Првог светског рата. Село има четвороразредну основну школу, која је издвојено одељење ОШ “Наталија - Нана Недељковић”. У оквиру школе је и планинарски дом који носи име “Соња Перишић”. Село има мали број домаћинстава и становника, али све већи број викендица. Литије су трећи дан Тројица.

* Подаци коришћени из Википедије – слободне енциклопедије

21

БАЉКОВАЦ

Налази се јужно од града Крагујевца, на путу ка Рековцу, преко Белошевца, на удаљености од осам километара. Географске координате насеља: 43,4431 СГШ, 20,3931 ИГД, а надморска висина 286 метара. Граничи се са Доњом Сабантом, Ердечом, Грошницом, Трмбасом, Трешњеваком, Великим Пчелицама. Има три засеока: Банковића мала, Бојанића мала и Речани. Има три записа, од којих је један стар преко 100 година. У насељу постоји четворогодишње одељење Основне школе “Драгише Луковића Шпанца” из Белошевца. Литије су на други дан Тројица, а месна заједница слави Видовдан.

22

БОТУЊЕ

Налази се иза Корманског поља, кад се крене аутопутем за Баточину, на осам километара од Крагујевца, или 13 километара путем преко Кормана. Географске координате насеља: 44,0331 СГШ, 21,0105 ИГД, а надморска висина 254 метара. Граничи се са Цветојевцем, Корманом, Горњим Комарицама и Доњим Комарицама са територије града Крагујевца и селима Милатовац, Прњавор и Кијево из општине Баточина. Засеоци су: Школска мала-Крушаре, Церјак, Доња мала, Орница, Чесмин крај и Палилуле. Кроз село протиче поток који се улива у Лепеницу. Околне брда и узвишења су: Каповац, Шумаре, Сватовско гробље и Чукара. У селу је сачувано неколико старих записа: церово дрво у насељу Церјак, храст лужњак стар 80 година у порти код месне канцеларије и храст у Орницама стар око 100 година. У насељу постоји одељење Основне школе “19. октобар” из Маршића и Дом културе. Има и цркву саграђену двадесетих година прошлог века, посвећену Светој Петки. Село има два гробља. Фудбалски клуб којио носи име села такмичи се у Другој градској лиги. За свој стваралачки амбијент, Ботуње је изабрао и познати књижевник Видосав Стевановић, који је у свом дому основао Клуб «Видосав» у коме се одржавају бројне културне и уметничке манифестације. Литије су на Ђурђевдан.

23

БУКОРОВАЦ

Село удаљено око шест и по километара од Крагујевца на путу за Бешњају, налази се источно од центра града. Село се налази на обронцима Врлетнице и Голије. Село је име добило по старим и огромним буковим шумама на том терену. Географске координате насеља: 43,5906 СГШ, 21,0014 ИГД, а надморска висина 254 метра. Граничи се са Горњим Комарицама, Великом Сугубином, Доњом Сабантом, Трмбасом и Јабучјем са територије града Крагујевца и Мишевићем са територије града Јагодине. Кроз Букоровац протиче река Осаоница, која извире на врху села између Горње Сабанте и Букоровца. У насељу постоји око педесетак природних извора са веома чистом водом. Сачувано је десетак записа, овде бар није било проблем одабрати дрво за запис. Некада је на овим простирима било 13 воденица, а сада само једна ради. У насељу постоји четвороразредно одељење крагујевачке Основне школе “Вук Стефановић - Караџић”, смештено у згради која је подигнута 1920. године. Међу знаменитим људима пониклим у Букуровцу издвајају се Живорад Жића Благојевић, конструктор и идејни творац чувеног «Заставиног» пиштоља ЦЗ и Момчило Благојевић, новинар ТАНЈУГ-а, који је био дописник из Женеве и Њу Делхија . Већина мештана слави Светог Арханђела Гаврила (Аранађеловдан) и Светог Николу. Литије се обележавају на Спасовдан.

24

ВЕЛИКЕ ПЧЕЛИЦЕ

Село са највећом територијом, на обронку Гледићких планина, на путу ка Рековцу, удаљено 17 километара од Крагујевца. Географске координате насеља: 44,0009 СГШ, 20,5121 ИГД, а надморска висина 333 метра. Насеље се граничи са Горњом Сабантом, Доњом Сабантом, Баљковцем, Трешњеваком и Дуленима са територије града Крагујевца и Ратковићем, Сиљевицом и Добреселицом из општине Рековац. Има велики број засеока: Дуленска река, Дубрава, Пољиште, Камаревићи, Дуленка, Пипери, Браковска река, Прокоп, Горња мала, Весовићи и Петровићи. Запис је дрво липе у црквеном дворишту, старо више од 100 година. Школа је четворогодишња, одељење ОШ «Светозар Марковић» из Крагујевца. Село има Дом културе, земљорадничку задругу и амбуланту. У селу постоје три стара манастира: Ралетинац (слави Петровдан; женски манастир из 15. века), Саринац, (слави Спасовдан ; мушки манастир из 14. века), Денковац (слави Велику Госпојину, мушки манастир из 1530. године). Легенда каже да су имена добили по сестрама Сари, Дени и Рали, које су их посвећенички основале. У њему је и црква посвећена Теодору Тирону. Литије су – Свете Тројице, други дан.

25

ВЕЛИКА СУГУБИНА

Село богато шумама, на путу ка Рековцу, удаљено 16 километара од Крагујевца. Географске координате насеља: 43,5635 СГШ, 21,0218 ИГД, а надморска висина 377 метара. Насеље се граничи са Букоровцем, Горњом и Доњом Сабантом са територије града Крагујевца и Мишевићем, Старим селом и Слатином. Засеоци су: Марковићи, Рапићи, Николићи, Арсићи и центар села. Сачувана су четири записа велике старости, од којих је један на месту старе црквене порте. У насељу постоји четворогодишње одељење Основне школе “Светозар Марковић” из Крагујевца. Сеоска црква је посвећена Светом Василију Острошком. На ободу насеља налази се војно стрелиште. У насељу постоји истоимени фудбалски клуб који се такмичи у Трећој градској лиги. Литије – мали Спасовдан.

26

ВЕЛИКИ ШЕЊ

Насеље се налази северозападно од Крагујевца, на путу за Доње Грбице и Пајазитово, и удаљено је 25 километара од центра града. Село на обронцима Рудника, познато по кречу, шумама и великом броју деце. Насеље је основано током Првог српског устанка - 1805. године. Географске координате насеља: 44,0600 СГШ, 20,4360 ИГД, а надморска висина 357 метара. Граничи се са: Влакчом, Чумићем, Пајазитовом, Миронићем, Малом Врбицом, Угљаревцем и Котражом. Кроз насеље протиче река Угљешница. Засеоци су: Думаче, Лазаревићи, Липар, Варнице, Пречаге (Радовановићи) и Вучјак. У селу постоје четири записа, од којих се један налази у центру насеља. Село је познато и по “Меланија бањи ” у којој вода има температуру 180C и при веома ниским температурама, чак и испод минус 100C. Међу познатим људима пониклим у овом селу је Павле Арсић Шењанин, који је био велики донатор изградње нове зграде Прве крагујевачке гимназије. У насељу постоји одељење Основне школе “Прота Стеван Поповић” из Чумића, која је стара преко 300 година. Занимљиво је да село има фудбалско игралиште, али нема фудбалски клуб.

27

ВИЊИШТЕ

Мало село југозападно од Крагујевца, до кога се стиже путем ка Краљеву, преко Грошнице, удаљено осам километара од града. Насеље је основано 1770. године. Име је добило по виновој лози, а у писаним изворима први пут се помиње 1734. године приликом освештавања темеља цркве Светог Томе, која је касније премештена у Грошницу. Географске координате насеља: 43,5721СГШ, 20,5054 ИГД, а надморска висина 291 метар. Насеље се граничи са: Грошницом, Драгобраћом и Голочелом. Насеље се пружа у облику потковице у дужини од шест километара и чине га четири засеока: Максимовићи, две доње мале и Гавриловићи. Кроз село протиче Вињиштански поток који се улива у Грошничку реку, а има и неколико извора квалитетне пијаће воде. У насељу постоји четвороразредна школа као одељење ОШ “Наталија Нана Недељковић” из Грошнице, као и Дом културе. У селу се налази и стрелиште за глинене голубове. Међу познатијим личностима пониклим у Вињишту спомиње се Милан Стефановић - Кића, члан Руске академије наука, проналазач особеног, кажу веома тачног календара. Слава села је прва субота после Тројица.

28

ВЛАКЧА

Село подно планине Рудник, сточарско - воћарски крај са најлепшим двориштима, чистим ваздухом и прелепом природом, удаљено 25 километара од Крагујевца, на путу ка Тополи. Насеље је основано крајем XVIII века. Географске координате насеља: 44,0860 СГШ, 20,4260 ИГД, а надморска висина 362 метра. Граничи се са Чумићем, Великим Шењом, Котражом, Маслошевом са територије града Крагујевца и Овсиштем и Горњом Трнавом из општине Топола. Село има четири засеока: Поток, Школа, Терзиловац и Раковица. Кроз села протиче река Јасеница. У насељу постоји четворогодишња школа, одељење ОШ “Јулијане Ћатић” из Страгара. Влакча је домаћин манифестације “Најлепше двориште”, у којој је сваке године све већи број учесника. У атару села налазе се два каменолома и велики број извора питке воде, од којих је највећи извор “Бања”. Велики број житеља се налази на привременом раду у иностранству. Михаило Петровић, српски пилот и прва жртва нашег ваздухопловста, погинуо 1913. године у Балканском рату, за време извиђања Скадра, рођен је у Влакчи.

29

30

ГОЛОЧЕЛО

Село на путу ка Краљеву, удаљено 14 километара западно од Крагујевца. Насеље је основано крајем XVIII века. Географске координате насеља: 43,5721 СГШ, 20,4903 ИГД, а надморска висина 404 метра. Насеље се граничи са Ђуриселом, Драгобраћом, Вињиштем и Грошницом са територије града Крагујевца и книћанским селима - Вучковицом, Љубићем и Липницом. Засеоци: Доње Голочело, Грковића мала, Благојевићи, Ристовићи, Бакоњићи и Ливаде. У овом селу извире река Лепеница из познатог изворишта “Студенац”. Запис се налази у центру насеља. У насељу постоји одељење Основне школе “Милоје Симовић” из Драгобраће. Село има фудбалски клуб “Студенац” који се такмичи у Трећој градској лиги. Слава села је Спасовдан.

31

ГОРЊЕ ГРБИЦЕ

Мало село, са малим бројем домаћинстава, удаљено 15 километара северозападно од Крагујевца. До села се стиже из разних праваца – путем ка Горњем Милановцу, или преко Аеродрома и Винограда, или путем ка Тополи па преко Лужница. Насеље је основано 1804. године, досељавањем становништва из Новог Пазара. Географске координате насеља: 44,0360 СГШ, 20,4800 ИГД, а надморска висина 416 метара. Граничи се са Доњим Грбицама, Лужницама, Малим Шењом и Пајазитовом. Има више засеока –Брђани, Лужани, Речани. У засеоку Речани постоји запис. Село се налази на обе стране реке Угљешнице. Имају продавницу и спортски терен. Из овог села потиче Петар Топаловић, који је био писар Књаза Милоша. Сеоске литије се одржавају у недељу по Ђурђевдану .

32

ГОРЊЕ ЈАРУШИЦЕ

Село са највећим процентом пољопривредног становништва и са великим произвођачима –ратарско –сточарски крај, налази се северно од Крагујевца, на путу ка Рачи, удаљено 23 километра северно од града. Географске координате насеља: 44,0760 СГШ, 20,5160 ИГД, а надморска висина 275 метара. Историјски извори наводе да је основано 1800. године. Граничи се са Чумићем, Лужницама и Церовцем са територије града Крагујевца, Великим Крчмарима, Борцима и Доњим Јарушицама из општине Рача и Доњом Трнавом и Светлићем из општине Топола. Засеоци: Кленовац, Ириг, Синор, Брђани, Павловићи, Кусовац. Кроз насеље протиче река Рача, а постоје и водотоци Чесмин поток и Лекина вода. Има пет сачуваних записа. У насељу постоји црква посвећена Светом Архангелу Граврилу. Село има четворогодишњу школу, издвојено оделење ОШ “Сретен Младеновић” из Десимировца. Пољопривредни произвођачи су окупљени у земљорадничкој задрузи, а у селу се налази неколико продавница и кафана. Међу знаменитим личностима које су део свог живота провеле у Горњим Јарушицама издваја се познати књижевник и сатиричар Радоје Домановић, а из овог села је и народни херој Милоје Павловић, стрељан у крагујевачким Шумарицама 21. октобра 1941. године са својим ученицима. Литије су на Петрове покладе.

33

ГОРЊЕ КОМАРИЦЕ

Налази се јужно од Крагујевца, на путу ка Рековцу, удаљено 14 километра од центра града. Географске координате насеља: 44,0128 СГШ, 21,0204 ИГД, а налази се на надморској висини од 352 метара. Насеље се граничи са Доњим Комарицама, Ботуњем, Корманом, Маршићем, Јабучјем и Букоровцем са територије града Крагујевца и Мишевићем са територије града Јагодине. Засеоци: Бела стена, Доња мала, Раскршће, Селиште, Горња Мала, Дренак и Смредљива бара. Кроз село протичу реке Осаоница и Змијача. До сада су сачувана два записа – код школе и на Голом брду. У насељу постоји одељење Основне школе “Ђура Јакшић”.Село има и задругу. Литије су Бели четвртак.

34

ГОРЊА САБАНТА

Село са лепим погледом, чистим ваздухом, воћарско –сточарски крај. Налази се на путу ка Рековцу, 10 километара удаљено јужно од Крагујевца, на обронцима Гледићких планина. Географске координате насеља: 43,5618 СГШ, 21,0010 ИГД, а надморска висина 335 метара. Насеље се граничи са: Великом Сугубином, Доњом Сабантом и Великим Пчелицама са територије града Крагујевца и Ратковићем из општине Рековац. Засеоци: Прњавор, Равнишка мала, Ровине и Орашје. У насељу постоји одељење Основне школе “Светозар Марковић”, Дом културе, библиотека, пошта и здравствени амбуланта. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и зато мештани славе Спасовдан. Фудбалски клуб „Колектив“ такмичи се у Другој градској лиги. Сеоска слава је Спасовдан.

35

ГРОШНИЦА

Велико насеље, које се пружа дуж котлине реке Грошнице, смештено на обронцима Гледићких планина, основано 1715. године. Налази се на путу ка Краљеву, 10 километара удаљено од Крагујевца. Географске координате насеља: 43,5712 СГШ, 20,5218 ИГД, а надморска висина 328 метара. Катастраска општина Грошница је делом на градском а делом на сеоском подручју. Граничи се са: Трешњеваком, Аџиним ливадама, Вињиштем, Голочелом, Дуленима, Ердечом и Баљковцем са територије града Крагујевца и Липницом и Бајчетином из општине Кнић. Кроз село протиче Грошничка река, која има неколико притока: Губавички, Марков и Вињиштански поток. На његовом подручју у првој половини XX века (1931-1938. године) река је преграђена и направљено је Грошнички језеро или „Водојажа“ (назив „Водојажа“ потиче од речи „зајазити“ – преградити реку), прво акумулационо језеро у Србији, чија вода служи за снабдевање града. Брана на језеру је надзидана 1957. године за пет и по метара. Грошничком котлином доминира брдо Градина (580 метара надморске висине), на чијем се врху налазе остаци Римске некрополе. У насељу се налази црква посвећена Светом Петру и Павлу, која је саграђена 1835. године у стилу закаснелог барока са елемнтима класицизма. Представља споменик културе, сведочанство европских утицаја у архитектури ослобођене Србије, одликују је лепота и монументалност. Преко пута цркве налази се осморазредна Основна школа „Наталиоја - Нана Недељковић“, која баштини традицију дугу колико и црква. У селу се налази и здравствена амбуланта, као и већи број пословних објеката, међу којима се издваја Кланица и прерада меса „Будућност“.

36

ДЕСИМИРОВАЦ

Једно од већих села, на путу ка Тополи, удаљено 10 километара од Крагујевца. Насеље је основано 1770. године, а становништво је у великој мери пореклом из Црне Горе, са подручја Сјенице и Пештери и из околине Врања. Географске координате насеља: 44,0460 СГШ, 20,5260 ИГД, а надморска висина 238 метара. Граничи се са Ресником, Новим Милановцем, Опорницом, Поскурицама, Шљивовцем и Церовцем. Има већи број засеока: Горњу, Доњу и Бапску малу, Мркојевац, Бајићи и Ново насеље. У селу постоји и велики број записа, а издвајају се стара крушка и нови запис - храст између Горње и Доње мале. У насељу постоји осмогодишња основна школа “Сретен Младеновић”, Дом културе, пошта, здравствена станица, ветеринарска станица. Црква је посвећена Светом Духу и слави Свету Недељу Тројичку. Црква је и костурница 118 изгинулих мештана, ратника изгинулих у балканским и Првом светском рату од 1912 - 1918. Крај пута за Тополу и Београд налази се бензинска пумпа, а у селу раде и две кафане. Поред више привредних субјеката и великог броја пољопривредних произвођача у Десимировцу су регистрована и три пољопривредна удружења – Удружење одгајивача свиња “Шумадија”, Удружење одгајивача товних јунади “Шумадија” и Удружење воћара “Шумадија”. Фудбалски клуб ‘’Слога’’ се такмичи у Првој градској лиги и има одлично фудбалско игралиште. Сеоске литије су Тројице, а црква слави Свету Недељу.

37

ДИВОСТИН

Село надомак Крагујевца, на путу ка Горњем Милановцу, одмах иза Шумарица. Насеље је основано током Првог српског устанка – 1809.године. Горњи и доњи крај села је формиран од досељеника који су се доселили у 19. веку, а средина села од оних који су у овај крај дошли седамдесетих година прошлог столећа. Географске координате насеља: 44,0060 СГШ, 20,5100 ИГД, а надморска висина 229 метара. Граничи са: Драчом, Поскурицама и Шљивовцем. Узвишења која окружују насеље су Бојовска, Радотска и Шуковска главица. У насељу постоји женски манастир из 1873. године, обновљен 1974. године –Благовештење Свете Богородице, који је према неким изворима настао у време Деспота Стефана Лазаревића. Село као и манастир су по томе добили име (Дијевин стан – Дивостин). У порти манастира налази се извор “Светиња”, а кроз село протиче Дивостински поток. Село је познато по великом броју извора и бунара. У насељу постоји одељење Основне школе “Јован Поповић” које наставља традицију школе основане пре 105 година, а уз њу и Дом културе. Пошто се налази на ободу Крагујевца у њему је смештен велики број привредних фирми. Најпознатија је,свакако, “Флорес”, у којој се производе чувена „Жута оса“, „Бела оса“ и „Освештано вино“, али су на гласу и фирме „Белкол“ и „Џегер“. У насељу постоји истоимени фудбалски клуб који се такмичи у Трећој градској лиги.

38

ДОБРАЧА

Село на падинама Рудника, воћарско-сточарски крај, на северозападној страни Крагујевца, удаљено 25 километара од града. До села се стиже путем ка Горњем Милановцу, а може и путем ка Тополи, па преко Светиње, Страгара и Рамаће. Једно је од најстаријих села у овом крају,основано 1707. године. Географске координате насеља: 44,0360 СГШ, 20,4260 ИГД, а надморска висина 335 метара. Граничи се са Рамаћом, Угљаревцем, Малом Врбицом и Кутловом са територије града Крагујевца и Кнежевцем, Барама и Кикојевцем из општине Кнић. Становништво живи у десет засеока који су размештени по околним брдима: Маркељани, Поток, Код гробља, Ковионица, Ратковац, Сеничани, Горњи крај, Пољане и Марковићи. У атару села са северне стране, постоји једна стена испод које извире, како то мештани кажу, жива вода, тзв. “Светиња”. На том месту је уклесана икона Богородице и празнује се на празник Велика Госпојина. У селу постоји издвојено четвороразредно одељење ОШ “21. октобар” из Крагујевца. Сваког првог викенда у августу се одржавају “Добрачини дани”, традиционална манифестација културног стваралаштва, а село има и Културно-уметничко друштво “Добрачанка“. Овде је удата и знаменита песникиња Милена Јововић, па се почетком септембра сваке године у њену част одржава манифестација “Миленини извори”. Ипак,најпознатији житељ Добраче био је чувени војвода Јова, који је по завичају познат као Јова Добрача. Фудбалски клуб “Добрача” се такмичи у Другој крагујевачкој лиги. Сеоска слава су Тројице.

39

ДОЊЕ ГРБИЦЕ

Једно од најуређенијих села, налази се северозападно од града, удаљено 11 километара. У село се стиже из разних праваца – путем ка Горњем Милановцу, или преко Горњих Грбица, а може и преко Светиње, јер село има добру инфраструктуру и одличну комуникацијску повезаност. Насеље је основано 1770. године. Географске координате насеља: 44,0500 СГШ, 20,4800 ИГД, надморска висина 262 метара. Граничи се са Пајазитовом, Горњим Грбицама, Лужницама, Церовцем, Шљивовцем, Драчом, Прекопечом, Кутловом, Малом Врбицом и Миронићем. Састоји се од три засеока: Брдо које се простире на обе стране Копиловачког потока и брдима Великој и Малој Коси; Селиште и Бубан које дели поток Клисура и брдо Товарница. Кроз село протиче река Угљешница. На брду Градина постоје остаци средњовековног Кнез Лазаревог града и пут долином реке Угљешнице који се назива Кнез Лазарев пут. У селу ради четворогодишња школа,издвојено одељење ОШ “Свети Сава”, мештанима су на услузи Дом у Бубану амбуланта, продавница и ловачки дом. Сеоска црква је посвећена Светом Илији. Млади су окупљени и око фудбалског клуба „Слобода“ који се такмичи у Првој градској лиги. У Доњим Грбицама снимане су и поједине епизоде серије “Село гори, а баба се чешља”, и филм «Лед». Литије у селу су у недељу - по Ђурђевдану.

40

ДОЊЕ КОМАРИЦЕ

Географски најисточније насеље на територији града Крагујевца, удаљено 15 километара од центра, у долини реке Осаонице. Насеље је основано крајем XIX века. Географске координате насеља: 44,0301 СГШ, 21,0334 ИГД, а надморска висина 292 метра. Насеље се граничи са: Горњим Комарицама и Ботуњем са територије града Крагујевца, Кијевом из општине Баточина и Стрижилом, Ловцима, Горњим Рачником, Врановцем, Горњим Штипљем, Јошаничким Прњавором и Мишевићем са територије града Јагодине. Има четири засеока: Кусача, Јоцићи, Пишљак, Бојитско брдо. У селу има четири сачувана записа. Излетнички центар села је извор „Камиља“ у шумском окружењу, који је уређен као простор за одмор, са клупама и столовима. Видно је обележен и налази се поред асфалтног пута. Школа је четворогодишња, издвојено одељење ОШ „19. октобар“ из Маршића. Зграда је изграђена 1956. године, али је реновирана и осавремењена 2008. године. У њеном саставу је Дом културе, месна канцеларија и амбуланта. Село има две цркве : „Преподобна мати Параскева“, која је порушена за време Турака, а на њеним темељима је изграђена нова, освештана 1969. године. Друга је посвећена рођењу Пресвете богородице. Литије се славе на Тројице.

41

42

ДОЊА САБАНТА

Село надомак Крагујевца, на путу ка Рековцу, удаљено седам километара јужно од града. Насеље је основано 1735. године. Географске координате насеља: 43,5708 СГШ, 20,5731 ИГД, а надморска висина 284 метра. Насеље се граничи са Горњом Сабантом, Великим Пчелицама, Баљковцем, Трмбасом, Букоровцем, и Великом Сугубином. Чине га засеоци: Џепаре, Чарковац, Средња мала и Липар. Оивичено је висовима Жежеља са севера, Дубова са запада, брдима поред речице Осенице са истока. Кроз село протиче поток Дубочац. Сачуван је запис за који се верује да је старији од 100 година. Има четворогодишњу школу, издвојено одељење ОШ ‘’Драгиша Луковић Шпанац ‘’ из Белошевца. У селу постоје две цркве, две продавнице и кафана. Већина мештана слави Ђурђевдан и Преображење Господње. Славу села на широким српским просторима пронео је познати српски песник, романтичар Ђура Јакшић, који је овде, у старој школи на Липару учитељевао по казни и опхрван породичним несрећама испевао чувену песму «На Липару». Литије су Мали Спасовдан.

43

ДРАГОБРАЋА

Више приградско насеље, него село, на путу ка Краљеву, седам километара удаљено од центра града. Насеље је основано 1804. године, током Првог српског устанка, када је Шумадија постала прибежиште Срба из неослобођених крајева. Нема јединственог тумачења о настанку имена села. Неки наводе да је село добило име по некој драгој браћи, вероватно досељеној у време настанка села, а други као могућност наводе рано настањену породицу Драгобрат. Географске координате насеља: 43,5838 СГШ, 20,4927 ИГД, а надморска висина 257 метара. Граничи се са Вињиштем, Голочелом, Ђуриселом и Дреновцем. Насеље чине четири засеока: Варјача, Брђани, Слана бара и Пирево. Запис се налази код сеоске чесме. У јужном делу насеља, на брду Кременац, налази се викенд насеље Баре. Унутар атара протиче река Лепеница, пролази магистрални путни правац Крагујевац-Краљево и железничка пруга Лапово-Краљево. Од образовних-културних институција Драгобраћа има осмогодишњу Основну школу “Милоје Симовић”, библиотеку “Божана Прпић Варјачић”, Дом културе, Дом пензионера. Насеље има новоизграђену цркву, земљорадничку задругу и више привредних објеката. У селу се налазе и спортско-рекреативни центар “Драгобраћа”, пошта, бензинска пумпа, три продавнице ... Слава села је Ђурђевдан, а литије су прве суботе после Тројица.

44

ДРАЧА

Налази се на путу ка Горњем Милановцу, осам километара удаљено од града, на обронцима Рудника. Насеље је основано 1720. године. Насеље је добило име по жбунастој биљци са трњем - драчу, која је била распрострањена на овом простору, па се у најстаријим историјским записима из 1198. године помиње под називом Трње. Географске координате насеља: 44,0160 СГШ, 20,4800 ИГД, а надморска висина 352 метра. Насеље се граничи са: Доњим Грбицама, Шљивовцем, Дивостином, Дреновцем, Рогојевцем и Прекопечом са територије града Крагујевца и Забојницом из општине Кнић. Село је подељено на: Горњи крај, средину села, Доњи крај и Мали поток. У атару села, на око седам киломеатара западно према Малим Пчелицама, налази се географски центар Србије. Селом доминирају три брда: Висибаба (397 м), Рујевица (472 м) и Богосављевица (451 м). Кроз насеље протиче Драчка река у коју се уливају бројни потоци. Село «скрива» манастир Драчу, за који се претпоставља да је подигнут крајем XIII века, док писани подаци о манастиру датирају с краја XVI и почетком XVII века. У насељу је некада постојале шест воденица, од којих ни једна данас не ради, али село има изграђена два савремена млина . У селу постоји издвојено одељење Основне школе «Јован Поповић» из Крагујевца. У Драчи је 1900. године основана прва кредитна задруга у Шумадији. Децембра 1938. године отворен је Задружни дом који и данас постоји. Године 1984, на иницијативу познатог професора Петра Марковића, пореклом из овог села, отворен је у њему етнографски музеј. Спомен-чесма подигнута је поводом снимања некада популарне ТВ емисије “Знање имање”, одржане у овом селу 26.маја 1984. године. У селу постоји и месна канцеларија, пошта, неколико продавница, оронуо Дом културе, неколико пословних објеката. Сеоска слава је Ђурђевдан.

45

46

ДРЕНОВАЦ

Село на путу ка Краљеву, 10 километара удаљено од Крагујевца. По предању насеље је овде настало после друге велике сеобе Срба, почетком XVIII века, од две фамилије Шпиљевића и Соковића. Међутим, други извори говоре да је село основано 1820. године. Назив је добило по дрену, воћки чији се плод сматра изузетно здравим и који је у српској традицији незаобилазни део обичаја: у божићну чесницу се ставља парче дреновине као симбол здравља, пије се о Богојављењу, ставља у ђурђевданске венце. Дрен је, као изузетно тврдо дрво, опеван и у чувеном циклусу песама о Марку Краљевићу. Подаци говоре да је ово један од најучесталијих топонима у Србији. Насеља истог имена постоје и у општинама Шабац, Параћин, Књажевац, Прокупље, Врање, Ораховац, Приштина, Дечане и Клина. Географске координате насеља: 44,0000 СГШ, 20,4770 ИГД, а надморска висина 222 метра. Граничи се са: Драчом, Драгобраћом и Ђуриселом са територије града Крагујевца и Забојницом, Суморовцем и Вучковицом из општине Кнић. Кроз насеље притиче Дреновачки поток, притока Драчке реке, а село је познато и по изворима - Сланој бари, чија вода по веровању лечи бубрежне болеснике, и Видариц, други најстарији каптирани извор у Шумадији, подигнут 1895. године. У насељу постоји четворогидишња школа, одељење ОШ “Милоје Симовић” из Драгобраће. Мештани су властитим средствима подигли цркву која носи назив “Исус источњак” и која слави прву недељу по Ускрсу. Село има и фудбалски клуб “Борац”, који се такмичи у Трећој градској лиги.

47

ДУЛЕНЕ

Географски најјужније насеље на територији града Крагујевца, на обронцима Гледићких планина, на путу ка Рековцу, удаљено 25 километара од града. Насеље је основано средином XVIII века. Географске координате насеља: 43,5210 СГШ, 20,5634 ИГД, а надморска висина 665 метара. Граничи се са: Великим Пчелицама, Трешњеваком и Грошницом са територије града Крагујевца, Бајчетином из општине Кнић, Доброселицом и Надрљем из општине Рековац и Гледићем са територије града Краљева. Дулене чине засеоци: Лиса, Црна река, Матинац, Горња мала и Старо село. Кроз насеље протиче река Дуленка која се улива у Лугомир. У насељу постоји спомен - кућа и народни музеј у Лиси, посвећен догађајима из Другог светског рата, партизанском саветовању на почетку устанка. Село има активну земљораднички задругу. Сеоске славе су Бели четвртак и Свети Јован Крститељ.

48

ЂУРИСЕЛО

Село, западно од Крагујевца, на путу ка Краљеву, удаљено 11 километара. Насеље је основано 1815. године. Село су, према казивању, основали у XVIII веку Ђуро и његови синови пореклом из села Брњице код Сјенице. Географске координате насеља: 43,5841 СГШ, 20,4806 ИГД, а надморска висина 218 метара. Граничи се са Дреновцем, Драгобраћом и Голочелом са територије града Крагујевца и Вучковицом из општине Кнић. У насељу постоји фудбалски клуб ‘’Ђуриселац’’ који се такмичи у Другој градској лиги.

49

ЕРДЕЧ

Мало село основано 1770. године. Налази се на јужном ободу града, између Грошнице и Белошевца. Насеље са овим називом постоји и у општини Лајковац. Географске координате насеља: 43,5810 СГШ, 20,5401 ИГД, а надморска висина 301 метар. Насеље се граничи са Грошницом и Баљковцем .

50

ЈАБУЧЈЕ

Село смештено источно од града Крагујевца, на удаљености од шест километара. Према неким изворима насеље је основано 1818. године, дакле у време када је Крагујевац проглашен за прву престоницу модерне Србије, тек ослобођене од турског ропства. Географске координате насеља: 43,5956 СГШ, 20,5929 ИГД, а надморска висина 100 метара. Граничи се са Маршићем, Горњим Комарицама, Букоровцем и Трмбасом. Село је подељено на: Доњу малу, Средњу малу, Пипере, Ерцове и Бању. Запис новијег датума налази се у Реци. На подручју Јабучја постоји и врело топле воде. Литије су Свете Тројице.

51

ЈОВАНОВАЦ

Село надомак Крагујевца, са великим бројем становника. Насеље је основано 1815. године. Насеље са овим називом постоји и у општини Мерошина. Географске координате насеља: 44,0260 СГШ, 20,5660 ИГД, а надморска висина 156 метара. Насеље се граничи са: Новим Милановцем, Цветојевцем и Корманом. Засеоци су : Албанија, Петковићи, Бркићи, Јанковићи, Доња и Горња мала. У селу су од старине сачувана четири записа. У селу ради четворогодишња основна школа, одељење крагујевачке Основне школе ‘’Светозар Марковић’’. Село има Дом културе, а фудбалски клуб ‘’Хајдук’’ се такмичи у Другој градској лиги. Сеска црква подигнута 1995-1996. године је посвећена Светом Јовану Крститељу. Сеоске литије су на други дан Тројица.

52

КАМЕНИЦА

Село на југоисточним обронцима планине Рудник, у сливу реке Груже, удаљено 30 километара од града. Насеље је основано средином XVIII века. Име је добило по великој количини камена који се ту некада налазио. Потез Ковачевац је, према легенди, добио име у XIV веку по ковачници у којој је ковано оружије за војску која је ишла у Бој на Косово. Назив потеза Слепчевића брдо потиче из XVIII века, када су Турци покупили сво мушко становништво за ратовање, а оставили само једног слепог дечака. И овај топоним је распрострањен у Србији. Насеља са овим називом постоје и у општинама Алексинац, Бојник, Ваљево, Горњи Милановац, Димитровград, Коцељева, Краљево, Лозница, Ниш, Ужице, Лепосавић или као део топонима Горња Каменица и Доња Каменица у општини Књажевац, те Сремска и Косовска Каменица. Географске координате насеља: 44,0360 СГШ, 20,3860 ИГД, а надморска висина 431 метар. Насеље се граничи са Љубичевцом, Страгарима и Рамаћом са територије града Крагујевца, Кнежевцем из општине Кнић, Липовцем, Прњавором, Горњом Црнућом и Мајданом из општине Горњи Милановац. Засеоци су Река, Прођовићи, Петров до, Горњи оровац, Маковица, Коса код гробља, Голаја, Петковац и Глоговац. Некада је имало 33 воденице на реци ‘’Каменици’’. Има четворогодишњу школу, чија је зграда сазидана 1921. године, а данас је издвојено одељење ОШ ‘’21.октобар’’ из Крагујевца. Први водовод у селу саграђен је 1935. године. Година 1970. остаће упамћена по увођењу првог телефона у селу и оснивању данас чувене фирме «Милодух», чији оснивач, Радиша Пљакић ће касније основати приватну, још познатију фирму «Флорес». Из Каменице је родом и Антоније Пљакић Ристић, Карађорђев «момак», затим и муж његове ћерке Саве, утицајни војвода карановачки и драгачевски. Пред слом Првог српског устанка био је постављен за старешину од Моравице до Топољака. Избегао је у Русију где је 1814. умро у Чернецу.

53

КОРМАН

Приградско насеље, које се налази седам километара северо-источно од Крагујевца, са десне стране Лепенице. Корман је настао крајем XVIII века. Име насеља није постало на данашњем месту, него су га донели први досељеници. Ти први родови доселили су се на ово место из села Корман, из левог слива Биначке Мораве. За време Првог српског устанка досељено је шест родова. Корманци су највећим делом пореклом из области Лепеница у сливу Биначке Мораве, Старог Влаха и Понишавља. Географске координате насеља: 44,0220 СГШ, 21,0004 ИГД. Насеље се граничи са Јовановцем, Цветојевцем, Ботуњем, Горњим Комарицама и Маршићем. Засеоци су: Ерски, Бубан, Брђани и Циганска махала. Осим Лепенице, на подручју села постоје и водотокови: Јабучка река, Црквина, Бубански поток, Јеленац и Ћосин поток. Делови села се налазе са обе стране Јабучке реке. Највиши врх села - Самар – висок је 242 метра. У селу се налази Жидовско (Јеврејско) гробље, о чијем пореклу се ништа не зна, као и Латинско гробље из римског доба, потврђено налазима примерака римског новца, на који може и данас да се наиђе. Постоји и стари пут из турског периода. У селу постоји одељење Основне школе “19. октобар” из Маршића. У Корману се налази и истоимени манастир. Заветина су Врачеви , а литије се носе на Бели четвртак.

54

КОТРАЖА

Воћарски крај, на падинама Рудника, удаљено око 30 километара сверозападно од Крагујевца. Село је према нађеним подацима основано око 1777. године и до XIX века се звало Котражје. Насеље са овим називом постоји и у општини Лучани. Географске координате насеља: 44,0918 СГШ, 20,4110 ИГД, а надморска висина 488 метара. Граничи се са Маслошевом, Влакчом, Великим Шењом, Угљаревцом и Страгарима. Има један засеок – Колетина. Литије су Спасовдан.

55

56

КУТЛОВО

Мало село, на путу ка Горњем Милановцу, удаљено од Крагујевца 15 километара. Насеље је основано 1795. године. Име је добило по истоименом селу с подручја Косанице, одакле се доселио род Обрадовића. Насеље са овим називом постоји и у општини Куршумлија. Географске координате насеља: 44,0260 СГШ, 20,4500 ИГД, а надморска висина 374 метара. Насеље се граничи са Малом Врбицом, Доњим Грбицама, Прекопечом, Рогојевцом и Добрачом са територије града Крагујевца и Кикојевцем из општине Кнић. Село има Дом културе и културно-уметничко друштво. У Кутлову послује више привредних субјеката: предузеће «Блажекс», Удружење грађана ‘’Агробизнис центар’’, Ергела коња ‘’Васиљевић’’, стругара ‘’Стабло’’. У насељу постоји истоимени фудбалски клуб који се такмичи у Трећој градској лиги, као и шаховски клуб. Литије се обележавају на Бели понедељак, тј. други дан Тројица.

57

58

ЛУЖНИЦЕ

Велико шумадијско село, са великим бројем п о љ о п р и в р е д н и х домаћинстава, са леве стране пута ка Тополи, 17 километара удаљено од центра града. Насеље је основано крајем XV века. Географске координате насеља: 44,0660 СГШ, 20,4860 ИГД, а надморска висина 240 метара. Граничи се са: Чумићем, Горњим Јарушицама, Церовцем, Доњим Грбицама, Горњим Грбицама и Малим Шењом. Засеоци су: Горњи крај (ту су фамилије Павловићи, Карићи, Катанићи, Ђорђевићи, Лазићи, Лазаревићи, Костићи, Панићи), Медунак, Земун, Викенд насеље, Јанковићи... Кроз село протиче река Лимовац, а у њему се налази и чесма - Костића извор, као и извор лековите воде, код кога је било неколико покушаја формирања бање, али и даље је неуређен. Запис је у црквеном дворишту, стар је преко 100 година. У црквеном дворишту је и вредан споменик културе - трпезари или собрашице, који је под заштитом државе. У селу постоји Осмогодишња школа “Сретен Младеновић”, али и велики број културно –пословних објеката: Ловачки дом Српско –румунског пријатељства “Ризница”, месна канцеларија, ветеринарска амбуланта, пољопривредна апотека, радио клуб, Дом културе, пошта, амбуланта, неколико продавница. Сеоска црква је посвећена Успењу Пресвете Богородице. Село се поноси бројним знаменитим личностима пореклом из села, међу које се свакако могу убројати песник Драгољуб Филиповић, сликар Предраг Пеђа Милосављевић, познати лекари доктори Ђорђе Хаџић и Срећко Ђорђевић и доктор међународног права Стеван Глишић. Село има фудбалски клуб ‘’Слога’’, који се такмичи у Другој градској лиги. Литије су прве недеље после Ђурђевдана, а црквена слава је 28. августа, на Велику Госпојину, када је и вашар у Лужницама.

59

ЉУБИЧЕВАЦ

Мало село са прелепом природом, шумама, пашњацима и воћњацима, на обронцима Рудника, географски најзападније насеље Крагујевца. До њега се стиже путем ка Тополи, па преко Страгара, а може и путем ка Горњем Милановцу. Насеље је основано почетком XIX века на темељима средњовековног насеља чији траг се огледао у остацима Бушиначке куле. Старо име насеља је Бушинци, које је указом књаза Милоша Обреновића из априла 1859. године промењено у Љубичевац. Насеље са овим називом постоји и у општини Кладово. Географске координате насеља: 44,0660 СГШ, 20,3600 ИГД, а надморска висина 630 метара. Насеље се граничи са: Каменицом и Страгарима са територије града Крагујевца и Јарменовцима из општине Топола и Мајдан из општине Горњи Милановац. У селу постоји фабрика за флаширање природне изворске воде «Бистра».

60

61

МАЛА ВРБИЦА

Мало село, северозападно од Крагујевца, удаљено 25 километара. У село се стиже из више праваца – путем ка Тополи, па преко Страгара, или путем ка Горњем Милановцу преко Добраче. Насеље је основано 1809. године. Назив села потиче од великог броја врба које су некада расле на мочварном терену на коме је село формирано. Насеље са овим називом постоји и у општинама Кладово и Младеновац. Географске координате насеља: 44,0600 СГШ, 20,4360 ИГД, а надморска висина 357 метара. Граничи се са селима Угљаревац, Велики Шењ, Миронић, Доње Грбице, Кутлово и Добрача. Кроз село протиче Врбичка река, која се улива у Угљешницу. После Другог светског рата овде је изграђена хидроцентрала која је снабдевала електричном енергијом мештане Мале Врбице и Великог Шења. У то време то су била прва електрифицирана села у Шумадији. И данас постоје темељи те хидроцентрале, која је престала са радом и стављена је ван употребе када је струја са главне мреже дошла у село. У насељу постоји Дом културе, саграђен седамдесетих година прошлог века. Из овог села је Милисав Чоловић, један од најуспешнијих стрелаца Краљевине Србије, одликован Карађорђевом звездом. На тој традицији и данас у селу постоји Стрељачки клуб “Милисав Чоловић”. Литије су Мали Спасовдан.

62

МАЛИ ШЕЊ

Једно од мањих села до кога се стиже преко Пајазитова, налази се северозападно и од центра града је удаљено 22 километра. Насеље је основано 1809. године. Географске координате насеља: 44,0600 СГШ, 20,4660 ИГД, а надморска висина 266 метара. Насеље се граничи са: Чумићем, Лужницама, Горњим Грбицама и Пајазитовом. Кроз насеље протиче река Асановац.

63

МАРШИЋ

Село ближе појму приградског насеља, источно од Крагујевца, на удаљености од 10 километара.Основано је 1795. године. До њега се стиже путем ка Баточини, па десно на излазу из града. Садашње границе насељеног места су смањене, јер је урбани део насеља 1991. године припојен Крагујевцу, Катастарској општини Крагујевац 1. Географске координате насеља: 44,0160 СГШ, 20,5860 ИГД, а надмосрка висина 229 метара. Граничи се са Корманом, Горњим Комарицама, Јабучјем и ужим градским подручјем. У насељу постоји осмогодишња Основна школа “19. октобар”, а имају и месну канцеларију, Дом културе, и нову цркву подигнуту 1995. године,посвећену Светом Василију. Село има Културно-уметничко друштво “Арион” и фудбалски клуб који носи име села, основан 1953. године, који се такмичи у Првој градској лиги. Сеоска слава је Свети Василије.

64

МАСЛОШЕВО

Село познато по воћарству, налази се северозападно од Крагујевца, на путу ка Тополи, на удаљености од 35 километра. Географски најсеверније и најудаљеније насеље на територији града Крагујевца. Основано је 1777. године. Географске координате насеља: 44,1060 СГШ, 20,3960 ИГД, а надморска висина 355 метара. Граничи се са селима Страгари, Котража и Влакча са територије града Крагујевца и Блазнавом, Пласковцем и Овсиштем из општине Топола. Има пет засеока: Горњи, Доњи и Матића крај, Влајинац и Старо село. Кроз насеље протиче река Јасеница. У селу је сачувано седам записа старих преко 100 година. У селу постоји четворогодишња школа, одељење ОШ “Јулијана Ћатић” из Страгара. Неки од пољопривредних произвођача су се организовали у Удружење грађана „Кап по кап“. Историја је овде оставила траг чињеницом да из Маслошева потичу Карађорђева мајка Милица и супруга Јелена. Литије се славе на Спасовдан.

65

МИРОНИЋ

Једно од најмањих села на подручју града Крагујевца налази се северозападно од града, на путу за Доње Грбице и Пајазитово, удаљено 23 километра од центра града. Насеље је основано 1804. године. Географске координате насеља: 44,0460 СГШ, 20,4560 ИГД, а надморска висина 397 метара. Граничи се са селима Пајазитово, Доње Грбице, Мала Врбица и Велики Шењ. У насељу постоји веома стари дом који се користи за окупљање мештана, друштвене и културне потребе и спортске активности, попут овде популарног стоног тениса.

66

НОВИ МИЛАНОВАЦ

Село до кога се стиже преко Јовановца, или путем ка Тополи преко Петровца, удаљено 12 километара од Крагујевца. Насеље је основано 1815. године. Географске координате насеља: 44,0460 СГШ, 20,5560 ИГД, а надморска висина 213 метара. Граничи се са селима Ресник, Цветојевац, Јовановац и Десимировац. Засеоци су : Павићевићска мала, Глишићи, Радуловска мала, Брадићка мала, Глуваћ. Има три записа. У центру код дома је стари храст, такође у центру села је као запис сачувана дивља крушка, а трећи је храст на тромеђи са Јовановцем и Цветојевцем и дивља крушка у центру. Има четворогодишњу основна школу, одељење ОШ „Сретен Младеновић“ из Десимировца, Дом културе, земљорадничку задругу и Удружење жена “Сељанчица”. Литије се обележавају (носе) други дан Тројица.

67

ОПОРНИЦА

Приградско село урбаног типа, Опорница се налази на путу ка Тополи, на удаљености од свега шест километара од града. Насеље је основано 1815. године. Географске координате насеља: 44,0260 СГШ, 20,5260 ИГД, а надморска висина износи 171 метар. Граничи се са селима Десимировац и Поскурице. Засеоци су Мајинић, Шумски рај, Стари друм и Опорница село. На месту старог записа је никао нови јасен, који је освештан 2011. године на Тројице. Кроз село протиче река Угљешница. Село има четворогодишњу школу, одељење Основне школе “Сретен Младеновић” из Десимировца и Дом културе. Пошто је близу града у њему је лоциран велики број пословно-привредних објеката, попут фабрике сточне хране ‘’Аграрија’’. Село је мало али има фудбалски клуб „Опорница“, који се такмичи у Другој градској лиги. Литије су други дан Тројица.

68

ПАЈАЗИТОВО

Мало село, богато шумама, али и сточарски крај, на 20 километара удаљености од Крагујевца. До њега се стиже из више праваца – преко Винограда, или путем за Горњи Милановац, или путем за Тополу, преко Лужница. Насеље је основано 1804. године. Географске координате насеља: 44,0600 СГШ, 20,4660 ИГД, надморска висина 266 метара. Граничи се са Чумићем, Малим Шењом, Горњим и Доњим Грбицама, Миронићем и Великим Шењом. Засеоци су: Миронић, Мали Шењ, Иванићи, Панићи и Драговићи. Има две реке - Угљешницу и Асановац. Школа у Пајазитову баштини традицију дугу читав век, а данас је то четворогодишње одељење ОШ „Сретен Младеновић“ из Десимировца. И црква, попут школе, сведочи о старини.Мештани се Богу моле и проводе верске обичаје у цркви брвнари, каквих је у Србији сачувано тек неколико, која је посвећена силаску Светог Духа на апостоле – Светој Тројци. Сеоски фудбалски клуб “Младост” се такмичи у Трећој градској лиги .

69

ПОСКУРИЦЕ

Село надомак Крагујевца, удаљено тек седам километра, до кога се стиже преко насеља Аеродром и Виногради. Насеље је основано 1775. године. Село је добило име по обредном колачу, поскурици, који се припрема за покој душе.Име се први пут помиње у повељи Кнеза Лазара из 1381. године. Према предању, са сеоског поља Нумере у место Ровача, кренула је војска Кнеза Лазара у бој на Косово. Географске координате насеља: 44,0260 СГШ, 20,5100 ИГД, а надморска висина 245 метара. Граничи се са селима: Шљивовац, Десимировац, Опорница и Дивостин. Засеоци су: Рупе, Голо брдо, Бугарски крај, Васићи, Три липе, Шуме, Алексићки крај и Село. У засеоку Три Липе се налази запис. Кроз село протиче река Угљешница, а постоји и велики број извора: Лукин, Чубрин, Ђурђевски, Топола, Милосављевски , Ровача, Ђорђев и Бубањ извор из Римског доба. Село има издвојено четвороразредно одељење Основне школе „Свети Сава“ из Крагујевца. У селу се налази и Дом културе а у изградњи је црква у којој се већ налази икона стара преко 200 година – „Успење Свете Богородице“, на којој постоје елементи ислама. Црквена слава је Свети Јован - дан зачећа Светог Јована Крститеља, а село обележава литије на Тројице и прославља Велики Спасовдан као славу тракториста.

70

ПРЕКОПЕЧА

Једно од најмањих села до кога се стиже путем ка Горњем Милановцу. Првобитно се звало Орњавор, а данашње име је добило по речи „преко“ у смислу пречице. Насеље је основано 1785. године. Географске координате насеља: 44,0160 СГШ, 20,4800 ИГД, а надморска висина 352 метара. Граничи се са селима Доње Грбице, Драча, Рогојевац и Кутлово. На територији села се налази манастир Светог Јова, најстарији манастир у окружењу, одмах после Душановог у селу Борач.

71

РАМАЋА

Прелепо село, на обронцима Рудника, са погледом на Рамаћске висове, претежно сточарски крај. Налази се на северозападној страни од града Крагујевца на удаљености од 35 километара, а до њега се стиже из више праваца: путем ка Тополи, па преко Светиње кроз Страгаре, или пак путем ка Горњем Милановцу, па преко Добраче. Насеље је основано 1720. године. Географске координате насеља: 44,0460 СГШ, 20,4060 ИГД, а надморска висина 255 метара. Граничи се са Страгарима, Угљаревцем, Добрачом и Каменицом са територије града Крагујевца и Кнежевцем из општине Кнић. Рамаћски висови,врхови Рудника који надкриљују село, достижу висину од 811 метара. У насељу се налази издвојено одељење Основне школе “Јулијана Ћатић” из Страгара, Дом културе, црква Светог Николе са краја XIV века, Клуб старих.

72

РЕСНИК

Велико село, са бројним пољопривредним произвођачима, оријентисаним претежно на сточарство. Налази се на петнаестак километра удаљено од Крагујевца, а до њега се стиже из више праваца: путем преко Јовановца, или путем ка Тополи, па од Петровца десно, или пак путем ка Рачи. Насеље је основано 1719. године. Насеље са овим називом постоји и у општинама Сокобања, Бабушница и Раковица (Град Београд) Географске координате насеља: 44,0660 СГШ, 20,5660 ИГД, а надморска висина 159 метара. Граничи се са Цветојевцем, Новим Милановцем, Десимировцем и Церовцем са територије града Крагујевца, Војиновцем и Малим Крчмарима из општине Рача и Бадњевцем, Никшићем и Милатовцем из општине Баточина. Засеоци су: Горња мала, Церјак, Шумице, Церовица, Дубокић, а на територији села постоји и велики број викенд насеља – посебно на потезу Собовица. Сваки засеок у селу има свој запис, а код цркве је храст стар преко 100 година. Кроз село протичу Реснички поток и река Лепеница. У селу постоји осмогодишња основна школа у саставу ОШ „Сретен Младеновић“ из Десимировца, месна канцеларија, земљорадничка задруга, као и неколико продавница. У насељу постоји фудбалски клуб “Будућност” који се такмичи у Првој градској лиги. Сеоска црква је посвећена Светој Богородици. Село као литије слави Спасовдан.

73

РОГОЈЕВАЦ

Село на путу ка Горњем Милановцу, удаљено 17 километара од града. Насеље је основано 1790. године. Географске координате насеља: 44,0160 СГШ, 20,4560 ИГД, а надморска висина 349 метара. Граничи се са Кутловом, Прекопечом и Драчом са територије града Крагујевца, те Забојницом, Гривцем и Кикојевцем из општине Кнић. Засеоци су: Пећинци, Брђани, Пањевац, Степовићи, Илићи, Обрадовићи и Пајовићи. Простире се на обе стране Рогојевачког потока који постаје од Велике и Мале воде. У насељу постоји неколико записа. Има четворогодишњу основну школу – одељење школе ОШ „21. октобар“ из Крагујевца, око које постоји парк са ретким биљним врстама, који је подигао учитељ Томислав Каровић. Село гради Дом културе, а сеоска црква је посвећена Светој Петки. У насељу постоји фудбалски клуб „Кременац“, који се такмичи у Другој градској лиги. У селу раде један млин и две стругаре. Литије се одржавају на тројички Бели четвртак.

74

СТРАГАРИ

Некадашња општина, варошица са богатом историјом, на обронцима Рудника, 32 километра удаљена од Крагујевца. До Страгара се стиже из више праваца – путем ка Тополи, па код узвишења Светиња лево или путем ка Горњем Милановцу, па преко села Рамаћа и Угљаревац. Страгари се први пут спомињу 1476. године, у турским пописима као село Стргар. Насеље са овим називом постоји и у општини Трстеник. Географске координате насеља: 44,0860 СГШ, 20,3960 ИГД, а надморска висина 250 метара. Граничи се са Маслошевом, Котражом, Угљаревцем, Рамаћом, Каменицом и Љубичевцем са територије града Крагујевца и Јарменовцима и Блазнавом из општине Топола. Само насеље је подељено на два дела, од којих је источни део попримио урбане карактеристике варошице, док је западни део насеља, у долини реке, размештен растресито и има карактеристике села. Кроз Страгаре протиче река Сребрница. На десној обали Сребрнице налазе се остаци средњевековног града “Кулина”. Страгари су познати и по великом броју манастира: Петковица из 13. века, Благовештење основано 1389. године у време кнеза Лазара и, свакако најпознатији, манастир Вољавча из 15. века где је 1805. године одржано прво заседање Правитељствујућег совјета – прве владе у обновљеној Србији, што је Страгарима дало место у историји. У селу постоји осмогодишња школа “Јулијана Ћатић”, реновиран је Дом културе, а мештанима су на располагању месна канцеларија, амбуланта, ветеринарска станица, као и велики број привредних објеката и кафана. У Страгарима је веома активно ловачко удружење “Сребрница” које окупља преко 400 чланова, Друштво пчелара “Сребрница”, Удружење грађана „Ситово“ и бројна друга удружења. Позната је и воденица “Цицић”, а на гласу је кућа Лазића, прави музеј, у којој су изложени предмети стари више од сто година. Спортски живот у насељу је динамичан, а највише су рангирани фудбалски и кошаркашки клуб “Азбест”. Страгари су, као и читав руднички крај, изнедрили многе познате личности, али међу историјски најистакнутијим је свакако јунак Првог српског устанка Танаско Рајић, чији споменик краси центар Страгара. У селу постоји и бања Вољавча, а огромни су потенцијали за развој бањског, ловног и сеоског туризма, коме се све већи број домаћинстава бави. У Страгарима се сваке године за Светог Илију, уз традиционални велики вашар, одржава манифестација “Шумадијски дани шљиве” која има за циљ да покаже све воћарске потенцијале овога краја. Традиционалан је постао и спортски меморијал “Душан Милошевић”, који се организује у спомен овог познатог Страгарца, члана првог олимпијског тима Србије на играма у Стокхолму 1912. године.

75

76

ТРЕШЊЕВАК

Село са најмањим бројем домаћинстава и становника, али са прелепом природом богатом шумама и пашњацима. До села се стиже путем ка Краљеву, преко Грошнице. Насеље је основано 1809. године, а име је добило по трешњином дрвету којим је обиловао овај крај. Географске координате насеља: 43,5422 СГШ, 20,5421 ИГД, а надморска висина 444 метра. Граничи се са Грошницом, Баљковцем, Великим Пчелицама, Дуленима и Аџиним ливадама. Кроз насеље протиче Трешњевачка река, која се улива у Грошничко језеро. На њој је некада било много воденица, данас нема ниједне. На месту некадашње школе, пошто за њом, нажалост, више нема потребе, налази се лепо уређени Ловачки дом . Сеоска слава су Младенци.

77

ТРМБАС

И Трмбас се убраја међу мала насеља.Налази се на падинама истоименог брда, на ободу Бешњаје,односно Гледићких планина. Део овог села већ је ушао у урбану зону Крагујевца, а до њега се може доћи од пута за Јагодину, путем према Бешњаји или кроз насеља Нова Колонија или Бресница. Географске координате насеља: 43,5906 СГШ, 20,5725 ИГД, а надморска висина 280 метара. Граничи се са Јабучјем, Букоровцем, Доњом Сабантом и Баљковцем. Запис код цркве је стар више од 400 године, а постоји и други код школе. Турци су својевремено спалили школу са 40 ђака, па се на том месту држи парастос на Младенце. У селу постоји издвојено четвороразредно одељење Основне школе “Вук Стефановић Караџић” из Крагујевца. Село има и истоимени фудбалски клуб који се такмичи у Трећој градској лиги.

78

УГЉАРЕВАЦ

Село на падинама Рудника, удаљено од Крагујевца 27 километара, путем према Горњем Милановцу. Насеље је основано крајем XVIII века. Читав руднички крај је имао развијено рударство још од средњег века а Угљаревац своје име дугује очито руднику угља. Географске координате насеља: 44,0558 СГШ, 20,4133 ИГД. Граничи се са Рамаћом, Великим Шењом, Малом Врбицом, Добрачом, Котражом и Страгарима. У насељу је направљен водовод 1989. године на који је прикључено тридесетак кућа. Село има четвороразредну школу, огранак ОШ “Јулијана Ћатић” из Страгара. Школска зграда је подигнута 1964. године, заједно са амбулантом. У Угљаревцу је активан шаховски клуб. Сеоска слава је Мала Госпојина, а литије се обележавају на други дан Тројица.

79

ЦВЕТОЈЕВАЦ

Село удаљено 10 километара источно од града, до којег се стиже преко Јовановца. Насеље је основано 1789. године. Географске координате насеља: 44,0360 СГШ, 20,5860 ИГД, а надморска висина 206 метара. Граничи се са Ресником, Ботуњем, Корманом, Јовановцем и Новим Милановцем са територије града Крагујевца и Милатовцем из општине Баточина. Засеоци су : Горња и Доња мала. Кроз село протичу река Лепеница и поток Глуваћ. У порти цркве је сеоски запис - храст. У селу постоји четворогодишња основна школа, одељење школе ‘’19. октобар’’ из Маршића. Сеоска црква је посвећена Светом пророку Илији. Започета је али није завршена изградња Дома културе. У селу је радила амбуланта, основана као Хуманитарна задужбина „Свети Андреј Првозвани“, која је након гашења задужбине уступљена 2006. године Дому здравља у Крагујевцу. Пореклом из Јовановца је Радован Вучетић, посланик Велике Народне скупштине од 1888. до 1889. године, који је у својој кући отворио школу и библиотеку. Међу онима који су славу села пронели светом је свакако доктор Милосав Миша Костић, врхунски истраживач, професор Медицинског факултета у Крагујевцу, али бројних универзитета у иностранству. У насељу постоји фудбалски клуб „Сељак“, који се такмичи у Другој градској лиги. Сеоске литије су четвртак по Тројицама, а црква слави Светог пророка Илију.

80

ЦЕРОВАЦ

Право шумадијско село, са добром инфраструктуром, ратарско –сточарски крај. До Церовца се стиже путем ка Тополи након 12 километара. Насеље је основано 1804. године. Села са истим именом постоје и у општинама Шабац и Смедеревска Паланка у Србији, Требиње у Републици Српској, те Грачац, Јакшић, Бизовац и Карловац у Хрватској. Географске координате насеља: 44,0600 СГШ, 20,5100 ИГД, а надморска висина 284 метра. Граничи се са Горњим Јарушицама, Ресником, Десимировцем, Шљивовцем, Доњим Грбицама и Лужницама са територије града Крагујевца и Великим Крчмарима и Војиновцем из општине Рача. У насељу постоји основна школа, издвојено одељење ОШ “Сретен Младеновић” из Десимировца, Дом културе, ветеринарска станица, неколико пољопривредних апотека и више угоститељских и трговинско-пословних објеката – кафана, ресторана, мотела... Село има два фудбалска клуба – „Партизан“ који се такмичи у зонској лиги „има и више Морава“ и „Церовац“ у Првој градској лиги. У селу постоји црква која слави други дан Тројица.

81

ЧУМИЋ

Једно од највећих села Шумадије, са највећим бројем становника, највећим пољопривредним произвођачима, највећим обрадивим површинама. Налази се на путу ка Тополи, удаљено 20 километара од града. Ово растојање се односи на удаљеност центра села, док се поједини засеоци налазе на удаљености 18-25 километра од града. Насеље је основано 1720. године. Географске координате насеља: 44,0860 СГШ, 20,4660 ИГД, а надморска висина 318 метара. Граничи се са Горњим Јарушицама, Лужницама, Малим Шењом, Пајазитовом, Великим Шењом и Влакчом са територије града Крагујевац и Горњом Трнавом и Светлићем из општине Топола. Засеоци су: Црвенац – удаљен од центра села три километра.; Врбовац – два километра; Лимовац и Кленовац по један километар; центар села је засеок Пањевац. У Чумићу постоји више записа: Пањевац – код цркве у порти који се води као Спасовдански запис; у Црвенцу су три записа за Тројице а ту је и оскоруша, стара 300 година; у Врбовцу има два записа, и то један за Тројице а други за Спасовдан; у Лимовцу само је један запис, и то за Спасовдан. Кроз подручје села протичу две реке - Рача, која извире на Светињи и поток Лимовац. У Чумићу постоје два извора минералне воде - у Кленовцу и Црвенцу, који су сада запуштени. Постоје две старе зграде из времена Турака , старе око 250 година. То су такозвани Карађорђеви магацини пушака на Пањевцу и на Кремењачи. Школа је основана 1792 године. Зове се ‘’Прота Стеван Поповић’’. То је осмогодишња школа са 120 ученика. Црква је изграђена 1844. године и посвећена је Светим апостолима Петру и Павлу. Село има и један од највећих домова културе, месну канцеларију, амбуланту, ветеринарску станицу и амбуланту, неколико угоститељских објеката. Заштитни знак овог села је шљива а село је најпознатије по воћарству, али има и великих сточара, повртара и узгајивача цвећа. У Чумићу су регистрована два воћарска удружења –”Шумадија воће” и “Чумић воће”, а многи воћари из овог краја добијају признања широм Србије. Село има и свој фудбалски клуб ‘’Шумадија’’, који се такмичи у Првој градској лиги. Сеоске литије су Спасовдан.

82

ШЉИВОВАЦ

Село удаљено 10 километара од Крагујевца, до кога се стиже кроз насеља Аеродром и Виногради. Насеље је основано 1820. године. Из доба кнеза Лазара потичу подземни подруми на брду Китица. Шљивовац је уписан у шест европских мапа, од којих се три налазе у Бечу, две у Београду и једна у Москви. Насеље са овим називом постоји и у општини Мало Црниће. Географске координате насеља: 44,0260 СГШ, 20,4960 ИГД, а надморска висина 262 метра. Граничи се са Церовцем, Десимировцем, Поскурицама, Дивостином, Драчом и Доњим Грбицама. Узвишења су Товарница , Главица , Китица (495м) на којима се највише гаји винова лоза. Кроз село протиче река Угљешница. Карађорђев писар Игњатовић био је из Шљивовца. Из фамилије Костића потиче најстарији кмет 1822 год. уписан у турском тефтеру. Највећа и најстарија фамилија су Џајевићи. Административно седиште тзв. Примиритељног суда за села Поскурице и Шљивовац налазило се у фамилији Џајевић у периоду од 1863 - 1890. Сачуван је отисак округлог печата на коме пише Суд општине шљивовачке, а у средини је православни крст. Постојала је потрошачка задруга између два рата, а после Другог светског рата формирана је земљорадничка задруга. У насељу постоји Дом културе, неколико продавница, пољопривредна апотека, Културно-уметничко друштво “Младост”, фудбалски клуб.... Као литије обележава се тројички Бели четвртак.

83

84

85

86

87

88

89

90