PANEL 1: BITKA ZA TRŽIŠTE: KAKO ŠTO BOLJE ISKORISTITI PROIZVODNE I IZVOZNE POTENCIJALE POLJOPRIVREDE I PREHRAMBENE INDUSTRIJE SRBIJE Konkurentnost kao preduslov za jačanje izvoznog potencijala poljoprivrede i prehrambene industrije Saša Vitošević, savetnik ministra finansija i privrede

FAKTORI KOJI BITNO UTIČU NA KONKURENTNOST POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Primenom inovacija, novih tehnologija i znanja smanjuju se proizvodni troškovi a povećavaju prinos i kvalitet;

Jačanjem institucija (standardi kvaliteta, sistem kontrole zdrastvene bezbednosti hrane, itd.);

Carinska i poreska politika, politika deviznog kursa, politika kamatnih stopa i međunarodni trgovinski sporazumi;

Politika podsticaja u poljoprivredi (agrarna politika).

PRIMENA INOVACIJA, NOVIH TEHNOLOGIJA I ZNANJA

Svi znamo koliki su nam prinosi i produktivnost a u Srbiji se edukacijom, istraživanjem i primenom nauke u poljoprivredi bavi: - 4 fakulteta - 4 naučna instituta - 11 istraživačko-

razvojnih instituta - 12 istraživačko-

razvojnih centara - 34 republičkih i

pokrajinskih savetodavnih stanica

346 498 866

9536

6 191 2 0

2000 4000 6000 8000

10000 12000

Projekti tehnološkog razvoja “Biotehnologija i poljoprivreda” (period istraživanja 2006 - 2010 )

Sistem nacionalnih poljoprivrednih instituta National Agricultural Research System, NARS

Sistem znanja I informacija u poljoprivredi Agicultural Knowledge Information System, AKIS

Sistem inovacija u poljoprivredi Agricultural Innovation System, AIS

1960 - 1970 1980 - 2000 2000 – 2012 Učesnici Instituti, savetodavna služba Instituti, savetodavna služba,

poljoprivrednici Veliki broj učesnika: poljoprivrednici, instituti, privatna i državna savetodavna služba, mediji, konsultantske kompanije, prodavci inputa…

Rezultat Nova tehnologija (rad u nacionalnom časopisu)

Primena novih tehnologija i inovacije

Različite vrste inovacija*

Uloga politike Definisanje prioriteta Povezivanje istraživanja, savetodavne službe i obrazovanja

Podrška inovativnosti

Model jačanja kapaciteta

Jačanje infrastrukture i jačanje ljudskih kapaciteta

Jačanje komunikacije između svih u sistemu (instituta, savetodavne službe, poljoprivrednika)

Stvaranje povoljnog okruženja za inovacije

KAKO SE U RAZVIJENIM ZEMLJAMA VRŠI TRANSFER ZNANJA U POLJOPRIVREDI

IZGRADNJA I JAČANJE INSTITUCIJA

Uprava za agrarna plaćanja; Sistem nacionalne referentne laboratorije; Uvođenje standarda kvaliteta i zdravstvene

bezbednosti hrane; Reforma sistema robnih rezervi; Jačanje inspekcijskih službi;

CARINSKA POLITIKA I MEĐUNARODNI TRGOVINSKI SPORAZUMI

ŠTA NAS OČEKUJE ............ •BiH neće moći da izvozi proizvode u Hrvatsku............ • Hrvatska će imati carine na izvoz na tržište BiH i Srbije........ •Srbija će imati smanjenu konkurenciju na tržištu BiH........... • Hrvatska će imati potupno drugačiju strukturu subvencija koja će uticati na promene u

konkurentnosti i samim tim trgovini ............ • Primena SSP-a do 2014. godine....................... •Članstvo u WTO......................

ŠTA MORAMO DA URADIMO............ • Da hitno pokrenemo inicijativu za produženje perioda liberalizacije za pojedine poljoprivredne

proizvode (mleko, meso itd.) • Da preispitamo standarde kvaliteta i pravilnike o kvalitetu koji se primenjuju prilikom uvoza

prehrambenih proizvoda iz zemalja izvan EU. • Da se pomogne privrednicima da plasiraju svoje proizvode koristeći sporazume o slobodnoj

trgovini koje imamo sa Ruskom federacijom i drugim zemljama.

Poređenje izvoza poljoprivrednih proizvoda po ha Srbije, BiH i Hrvatske sa prosečnim izvozom NMS i EU 15 zemalja (prosek 2005-2010)

107.89 301.57 992.73 313.77

2,596.18

502.61

6,385.71

-0.5

0

0.5

1

1.5

2

2.5

3

3.5

4

4.5

-0.1 -0.05 0 0.05 0.1 0.15 0.2

Bosna I Hercegovina Srbija Hrvatska CEFTA NMS EU EU-15

Viši od prosečnog svetskog indeksa rasta Niži od prosečnog svetskog indeksa rasta

Bubble size = izvoz po zemljama

Trendovi u izvozu voća

17,853,177

263,584,554

18,113,952 59,710,023

134,989,731

1,426,556,052

-0.20%

0.00%

0.20%

0.40%

0.60%

0.80%

1.00%

1.20%

1.40%

1.60%

1.80%

-10% 0% 10% 20% 30% 40% 50% Average line index growth (2005 - 2009)

B&H Serbia Croatia CEFTA NMS EU15

20.2

28

17.8

26.6

0

5

10

15

20

25

30

2000-2004 2005-2008

Export Import

1.6

2.8

3.7 3.8 4.4

4.8 5.6

6.0 6.5

7.3 7.3 7.3

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Index povečanja ukupne trgovine poljoprivrednim proizvodima u periodu 2000-2008

Prosečan godišnji rast uvoza i izvoza u 12 NZČ

Iskustvo svih zemalja, novih članica EU, je da se trgovina poljoprivrednim proizvodima povećava u oba pravca, kako posle liberalizacije a naročito po ulasku u EU

PORESKA POLITIKA, POLITIKA KURSA I POLITIKA KAMATNIH STOPA

Prag za ulazak poljoprivrednika u PDV sistem podignut je na 8 miliona dinara.

Pravo na nadoknadu PDV-a za poljoprivredna gazdinstva povećano je sa 5 na 8 %.

Politika deviznog kursa je stimulativna za uvoznike, a destimulativna za izvoznike.

Kamatne stope vrlo negativno utiču na konkurentnost poljoprivrednih proizvoda.

Priprema se reforma u segmentu oporezivanja poljoprivrednog zemljišta.

AGRARNA POLITIKA

58.8

50.8

44.6

38.1

32.0 27.5

23.7 19.9

14.8

22.7

37.2

49.3

57.5 62.9

72.1

79.9 83.2

91.5

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

70.0

80.0

90.0

100.0

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 X/2011

Broj isporučitelja (000)

Udio mlijeka I razreda (%)

Unapređenje kvaliteta mleka Hrvatskoj

AGRARNI BUDŽET

Rebalansom budžeta za 2012 godinu obezbeđeno: Zbog precenjenih prihoda nedostajalo je za realizaciju preuzetih

obaveza ukupno 12,2 milijarde RSD Agrarni budžet realno je uvećan i iznosi 26.115.137.000 RSD

God Agrarni budžet Procenat od ukupnog Sopstveni prihodi % RSD % RSD

2004 18,059,553,000 5.00% 2,085,000,000 10.35% 2005 16,269,962,000 4.10% 2,713,600,000 14.29% 2006 23,593,481,000 4.70% 3,950,401,020 14.34% 2007 21,410,029,000 3.60% 4,685,722,714 17.96% 2008 27,634,337,342 4.00% 5,261,031,735 15.99% 2009 15,964,071,000 2.20% 10,726,385,000 40.19% 2010 19,907,945,000 2.50% 5,713,865,000 22.30% 2011 22,033,288,000 2.45% 10,560,020,000 32.40% 2012 22,858,434,000 2.43% 26,627,056,000 53.81%

CILJEVI MINISTARSTVA FINANSIJA I PRIVREDE 2012-2016 U SEGMENTU RAZVOJA POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA

Saradnja sa Ministarstvom poljoprivrede na izradi Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Uvećanje agrarnog budžeta tako da 2014. godine iznosi 5% ukupnog budžeta Republike Srbije sa ciljem da trećina agrarnog budžeta bude podrška investicijama.

Tokom 2013. godine - reforma oporezivanja poljoprivrednog zemljišta.

Okončanje procesa restrukturiranja i privatizacije svih poljoprivrednih preduzeća koja trenutno u svom portfoliu imaju državno vlasništvo.