PANEVROPSKI UNIVERZITET

APEIRON

SEMINARSKI RAD

Informatika i raĉunarske tehnologije

Tema: Memorija raĉunara

Mentor: Student:

Prof. Branko Latinović Miroslav Ćuso 50-11/RBFT

Sadržaj

1.0 UVOD .................................................................................................................................. 3

2.0 KARAKTERISTIKE MEMORIJE ..................................................................................... 4

3.0 KLASIFIKACIJA MEMORIJE ........................................................................................... 6

3.1 Unutrašnja memorija ............................................................................................................ 6

3.2 Spoljašnja memorija ........................................................................................................... 11

3.2.1. Spoljašnja memorija sa nepromjenjivim medijumima ................................................... 12

3.2.2. Spoljašnja memorija sa promjenjivim medijumima ....................................................... 13

4.0. Zakljuĉak ........................................................................................................................... 15

5.0. Literatura ........................................................................................................................... 16

1.0 UVOD

Poĉetkom druge polovine 20. vijeka u upotrebi su bile najĉešće mehaniĉki medijumi za

memorisanje podataka kao što su bušene trake i bušene kartice. U isto vrijeme došlo je do

razvoja memorije od magnetnih jezgara, i prvog korišćenja kondenzatora kao memorijskih

elemenata, za koje je bilo potrebnjo osvježavanje kako se sadržaj ne bi gubio. Tokom godina

razvoja došlo je do podjele memorija na one koje trebaju da ĉuvaju podatke što duže bez

dodatnog napajanja i memorija za koje nije neophodno da ĉuvaju podatke kada se napajanje

iskljuĉi, što dovodi do podijele memorija na kratkotrajne i dugortajne. Zahtjevi od memorija

su bili da budu što je moguće dimenzionalno manje, da mogu dugo da ĉuvaju podatke bez

osvježavanja, da imaju što manju potrošnju.

Sa razvojem materijala poĉele su se pojavljivati magnetne memorije kao što su magnetne

trake, magnetni mjehurići, a zatim i tvrdi (hard) diskovi i fleksibilni (floppy) diskovi za

ĉuvanje podataka.

Razvoj digitalnih memorija pratio je i razvoj poluprovodniĉkih RAM i ROM memorija

izraĊivanih u razliĉitim tehnologijama: MOS, bipolarne, CCD. Poslednju deceniju 20. vijeka

prati pronalazak optiĉkih memorija kao što su kompakt diskovi (CD), i holografske memorije.

2.0 KARAKTERISTIKE MEMORIJE

Karakteristike memorije su:

Stalnost zapisa,

Fiziĉki tip meddijuma,

Kapacitet,

Jedinica prenosa,

Adresivost,

Cijena,

Mogući naĉin pristupa,

Performanse,

Mogućnost promjene sadržaja.

STALNOST ZAPISA

Memorije sa stalnim zapisom- koje ĉuvaju sadržaj sve do njegove namjerne promjene.

Memorije sa privramenim zapisom- koje gube sadržaj po prestanku rada elektriĉnog

napajanja.

FIZIČKI TIP MEDIJUMA

Poluprovodniĉke- LSI i VLSI tehnologija.

Sa magnetnom površinom- diskovi, trake,

Koje koriste optiĉku tehnologiju- CD-ROM, CD-R, CD-RW, DVD-ROM

KAPACITET

Koliĉima informacija koju memorija može da sadrži. Kapacitet interne memorije se

izražava u bajtovima ili rijeĉima. Uobiĉajene dužine rijeĉi su 8, 16 ili 32 bita. Kapacitet

spoljašnje memorije se mjeri u KB, MB, GB, TB.

JEDINICA PRENOSA

Kod interne memorije jednaka je broju linija za podatke koje vode u memorijski modul i

iz njega. Može biti jednaka rijeĉi, ali je ĉešće veća 64, 128, 256 bitova. Kod eksterne

memorije je obiĉno blok od nekoliko KB do MB podataka.

ADRESIVOST

Adresive- pristup jednom bajtu ili rijeĉi,

Poluadresive- pristup grupi bajtova,

Neadresive- ne može se pristupiiti sadržaju memorije.

CIJENA

Porede se na osnovu uloženog novca za odeĊeni kapacitet. Kapacitet memorije koji se

poredi varira od bita do GB.

MOGUĆI NAČIN PRISTUPA

Sekvencijalni (Memorija organizovana po jedinnicama podataka koji se zovu zapisi,dijeljeni mehanizam za ĉitanje/upisivanje,primjer magnetna traka),

Direktan (Zavisnost izmeĊu adrese sloga i njegove fiziĉke lokacije, pristup direktno plus sekvenijonalno traženje,primjer je magnetni disk),

Sluĉajan (Svaka adresibilna lokacija posjeduje jedinstven adresni mehanizam ugraĊen u memorijski sklop, primjer je glavna memorija),

Asocijativni (Podtip memorije sa sluĉajnim pristupom,mogu da se porede željene lokacije bitova unutar rijeĉi,primjer je keš memorija).

PERFORMANSE

Vrijeme pristupa: -Sluĉajan pristup (Od trenutka kad se adresa predtavi memoriji do trenutka kad se

podatak uskladišti ili stavi u upotrebu),

-Nema sluĉajan pristup (Vrijeme potrebno za pozicioniranje upisno/ĉitajućeg

mehanizma).

Vrijeme memorijskog ciklusa: - Sluĉajni pristup (Vrijeme pristupa-dodatno vrijeme koje se zahtijeva prije nego

što poĉne sledeći pristup).

Brzina prenosa (Brzina kojom se podaci prenose u memorijsku jedinicu ili iz nje).

MOGUĆNOST PROMJENE SADRŽAJA

Read/write

Read only

3.0 KLASIFIKACIJA MEMORIJE

Postoji mnogo vrsta memorije i pošto svaka ima odreĊenu namjenu, one se mogu

podijeliti na razne naĉine. Na osnovu medijuma na kome se ĉuvaju informacije (magnetne,

optiĉke,poluprovodniĉke).

OSNOVNA PODJELA:

Unutrašnja memorija,

Spoljašnja memorija.

3.1 Unutrašnja memorija

ROM (Read only memory),

RAM (Random access memory),

Dva osnovna razloga što se koristi je peramanentnost i sigurnost,

Sistemski BIOS

Koristi se za mikroprogramiranje, ĉuvanje sistemskih programa, tabele funkcija, biblioteku programa za ĉesto zahtjevne funkcije,

Problemi koji se javljaju: -U sluĉaju da ima grešku,nema zamjene.

-ROM ĉip ima visoku cijenu

-Može da se proizvodi jedino u fabrici,što sprijeĉava

masovnu primjenu.

MASKED ROM

Read-only memorije. Informacije upisane u procesu proizvodnje. Instrukcije hardversski

upisane rasporedom tranzistora unutar ĉipa. Podaci koje ROM treba da sadrži se utiskuju u

silicijum preko posebnih maski u procesu proizvodnje ĉipa.

PROM- Programmable ROM

Ĉip je inicijalno prazan. Podaci se upisuju programatorom koji pušta struju na ulazne

pinove ĉipa. Kada se jednom upiše sadržaj, on postaje ROM.

EPROM- ErasablePROM

ROM koji može biti obrisan i reprogramiran. Sadržaj se briše pomoću specijalne mašine

ultraljubiĉastim zracima i to 20 min. Cijeli sadržaj se briše odjednom. Skuplji su od PROM

ĉipova istog kapaciteta, ali imaju mogućnost ponovnog pisanja.

EEPROM- ElectricallyEPROM

Za brisanje se koriste elektriĉni impulsi, a moguće je brisati i sadržaj pojedinaĉnih

bajtova. Proces traje nekoliko mikrosekundi po bajtu. Cijena je znatno veća od cijene

EPROM, dok je broj bitova po ĉipu manji. Koristi se za ĉuvanje BIOS-a u raĉunarima ali ga

je zamijenila Flash memorija.

FLASH MEMORIJA

Flash memorija je najnoviji oblik poluprovodniĉke memorije. Naziv potiĉe od brzime

reprogramiranja (Flash-munja). Flash memorija je omiljeno sredstvo za skladištenje podataka

za digitalne kamere, mobilne telefone i USB flash ureĊaje. Ne obezbjeĊuje brisanje na nivou

bajta. Karakteristike ove memorije su:

visoka gustina

kratko vrijeme oĉitavanja i upisivanja

trajnost ĉuvanja podataka

niska potrošnja i cijena.

Ĉesto se koristi u obliku PC kartica. UreĊaj ima kolone i redove sa ćelijama, koje imaju

2 tranzistora na svom presjeku. Intel je prva kompanija koja je proizvela i uvela Flash

memoriju na tržište. Ova kompanije je 1988. godine predstavila 256- bitni Flash ĉip, veliĉine

kutije za cipele. Intelov pronalazak bio je NOR flash. Razvijen je iz EPROM i EEPROM

tehnologija za ĉipove i opremljen interfejsom za SRAM memoriju. U kompaniji Toshiba

1989. godine pronaĊena je i druga vrsta flash memorije- NAND flash. NAND flash je jeftinija

i brža alternativa NOR flashu. NAND tehnologija je imala deset puta veći broj ciklusa

upisivanja. Imala je veće brzine i za skladištenje i za brisanje podataka u odnosu na NOR

tehnologiju. Memorijske ćelije u NAND memoriji su upola manje od onih u NOR memoriji.

Manje ćelije su omogućile da se na isto prostoru dobije veći kapacitet. Na taj naĉin dobijena

je manja cijena za kupca, a veća dobit za proizvoĊaĉa. NAND se obiĉno koristi u

memorijskim karticama, kao što su Compact- Flash, SmartMedia, SD, MMC, xD i PC kartice.

NAND flash omogućava bržu performansu, troši manje struju i radi preko magistralnog

interfejsa zasnovanog na komandama. Kod NAND memorije se razlikuju SLC (Single- Level-

Cell- ćelije sa jednim nivoom) i MLC arhitekture (Multi- Level- Cell- ćelije sa više nivoa).

SLC je jednostavnija, brža i štedi struju.

Najmanje Flash kartice

Danas su dostupne kompaktne Flash kartice kapaciteta do 16GB i Secure Digital (SD)

kartice od 32GB.

Najmanje Flash kartice SD

SD (Secure Digital) kartice veliĉine su poštanske markice. Preteĉa ove kartice je MMC

(Multimedia Card). MMC kartica nema zaštitu ni za pisanje ni za kopiranje. MMC kartice se i

danas sreću, prije svega u nekim mobilnim telefonima marke NOKIA.

Najmanje Flash kartice CF (Compact Flash) kartice

Veliĉine su kutije za šibice i imaju do 16GB memorijskog prostora. To je medijum za

sladištenje podataka u digitalnom foto aparatu. MMC i SD kartice prave u smanjenim

formatima- MMC Mobile (Reduced Size) i MiniSD. MMC Mobile je veliĉine samo polovine

SD kartice. MiniSD zauzima 36% tog prostora.

Compact Flash karica CF

Radi pri naponu od 3,3 do5 V, koristi 50 pinova. Kompatibilan je i sa PCMCIA- ATA.

Postoji nekoliko vrsta CF kartice, keje se razlikuju po veliĉini. Kartice tipa I i II se mogu

razlikovati po debljini, prva je 3,3 , a druga je 5 mm. Ostale moguće CF aplikacije ukljuĉuju

modeme ili mrežne interfejse, Wi-Fi ili Bluetooth adaptere, skenere ili grafiĉke procesore.

MMC i SD kartice

Oba ova formata danas su lako dostupna. Jedan ugao im je blago zasjeĉen i za razliku od

Smart Media kartica, ove kartice je teško sluĉajno pogrešno postaviti. Interfejs ima 9 pinova-

tri pina si za napajanje (2 uzemljena), jedan je za komade, tri su za podatke, jedan za

sinhronizaciju i jedan za detektovanje kartice. MMC je stariji i jednostavnjiji medijum za

skladištenje za mobilne ureĊaje. SD kartice sadrže minijaturni prekidaĉ koji može pokrenuti

zaštitu od upisivanja , zasnovanu na hardveru.

MMC Mobile MMC Mobile je smanjena verzija MMC kartice. Koristi 13 umjesto 9 pinova da bi

prilagodila širine magistrala od 1,4 ili 8 bita i da bi omogućila brzine prenosa podataka od

preko 50 megabajta u sekundi. MMC Mobile ureĊaji su kompatibilni sa standardnim MMC

karticama i mogu se postaviti u MMC slotove pomoću obiĉnog adaptera.

Smart Media

Poznate su i pod imenom Solid Floppy Disc Card. Masa jedne kartice je samo dva

grama. Na kartici se nalazi samo jedan ĉip za flash memoriju, koja je NAND tipa. To

omogućava veliku brzinu ĉitanja i pisanja, ponovnog prepisivanja preko postojećih podataka.

Podaci se prepisuju preko postojećih u malim koracima, adresiraju se u blokovima od 256 ili

512 bajtova. Kartica ima 22 pina.

RAM Memorija

Od svih vrsta poluprovodniĉke memorije najĉešće se koristi RAM. Sadržaj ove memorije

može da se ĉita i upisuje neograniĉen broj puta. RAM je nepostojana memorija. Podacima u

ovoj memoriji se može pristupati bilo kojim redom. RAM se smješta na memorijske module

koji se obacuju u slotove matiĉne ploĉe.

Vrste RAM Memorije

Statiĉki RAM- Static RAM, SRAM, ĉuva pdatke dok god ĉip dobija struju,

Dinamiĉki RAM- Dynamic RAM, DRAM, podatke je neophodno osvježavati,ćelija je jednostavnija i manja i zato je moguće proizvesti DRAM sa gušćim pakovanjem, a to

prouzrokuje nižu cijenu ove memorije.

SRAM

Zasniva se na tehnologiji flip-flop kola koja se sastoji od 4- 6 tranzistora (bez

kondenzatora). Svaki bit se smješta na 4 tranzistora koji ĉine sistem sa 2 stabilna stanja kojim

su odreĊene vrijenosti. Upotrebljava se tamo gdje je brzina memorije važnija od njene

veliĉine.

DRAM

Ćelije skladište podatke kao naelektrisanja na kondenzatorima. Svaku memorijsku ćeliju

ĉini par tranzistora i kondenzatora koji ĉuva 1 bit. Ako ima struje u kondenzatoru vrijednost

bita je 1, u suprotnom je 0. Koristi se kao matrica bitova, a bitu se pristupa preko adrese vrste

i kolone u kojima se nalazi. Brzina od 60ns - svakih 60ns se predaju podaci kontroleru

memorije.

SRAM-DRAM

DRAM je gušća i jeftinija. DRAM zahtjeva elektronska kola za podršku osvježavanju,

tako da je za velike memorije fiksirana cijena kola za osvježavanje kompenzovana manje

promjenjivom cijenom. SRAM je brza tako da se koristi za keš memoriju. DRAM se koristi

za glavnu memoriju.

Vrste DRAM

Asinhroni

Sinhroni

FPM- Fast Page Mode

Pojavio se 1990. Smanjenje broja ciklusa potrebnih za izvršavanje operacije. Dopušta se

kontroleru memorije da pristupi ostalim bitovima podataka koji su u istom redu kao i onaj

kome se trenutno pristupa. Podaci u istom redu DRAM kojima se istovremeno pristupa zovu

se stanica.

EDO- Extended Data Out

Još se naziva i HPM - Hyper Page Mode. Omogućava pristup podacima u novoj vrsti, za

vrijeme ĉitanja sa tekuće adrese. Poboljšsanje maksimalne brzine za oko 5%, a maksimalna

brzina za L2 iznosi oko 264 MB/s.

BEDO- Burst EDO

Princip rasprskavanja EDO naĉina pristupa. UvoĊenje 4- bitnog rasprskivaĉa koji

omogućava interno izraĉunavanje naredne 3 adrese, za vrijeme ĉitanja sa tekuće. Nije u široj

upotrebi.

DDR SDRAM -Double Data Rate SDRAM

Dvostruko veća brzina u odnosu na JEDC. Omogućeno dozvolom da se aktivira izlazna

operacija na ĉipu. Promjena napona tajmera u oba smjera dovodi do udvostruĉavanja brzine

prenosa i protoka pri istom taktu procesora. Šalje podatke 2 puta po ciklusu takta.

RDRAM- Rambus DRAM

Glavni konkurent je SDRAM. Ĉipovi su vertikalna pakovanja sa svim pinovima na

jednoj strani. Dobija memorijski zahtjev preko magistrale velike brzine.

DRDRAM- Direct RDRAM

Koristi specijalnu memorijsku magistralu velike brzine razvijenu u Rambus kompaniji.

Memorijski moduli

MeĊusobno se razlikuju po izgledu i tipu tehnologije. Uzimaju se u obzir dimenzije

memorijskog modula kao i broj i raspored pinova.

SIMM- Single Inline Memory Module

Prvi su moduli masovne proizvodnje. Memorijski ĉipovi koji se postavljaju na male

ĉtampane ploĉe sa spojnim zidovima duž donje strane koji se stavljaju u prikljuĉke na

matiĉnoj ploĉi.

DIMM- Dual Inline Memory Module

Modul sa odvojenim pinovima sa obe strane memorijske ploĉe kako bi se povećala

koliĉina memorije koja se može staviti u jedan prikljuĉak i kako bi se povećala veliĉia staze

za podatke radi brzih prenosa podataka. Kapacitet je od 8MB- 1GB. Podržava FPM DRAM,

EDO DRAM, SDRAM, DDR SDRAM i DDR2 SDRAM.

Najĉešći tipovi su:

72 pinn DIMM (SO DIMM)

144 pinn DIMM (SO DIMM)

168 pinn DIMM (SDRAM)

184 pinn DIMM (DDR SDRAM)

240 pinn DIMM (DDR2 SDRAM)

SODIMM- Small Outline Dual Inline Memory Module

Male kartice kapaciteta 16 MB do 1GB po modulu.

Postoje:

SO- DIMM 72 pinn

SO- DIMM 144 pinn (SDRAM)

SO- DIMM 200 pinn (DDR SDRAM)

RIMM- Rambus Inline Memory Module

Kompatibilan sa DIMM u veliĉini i pin konfiguraciji, ali koriste specijalnu memorijsku

magistralu i zato im je brzina veća. 184 pinn moduli prekriveni aluminijumskim hladnjacima,

jer se zagrijavaju zbog brzine pristupa 600, 700, 800 MHz i protoka od 16 bita. UgraĊuju se

samo Direct Rambus RAM memorije.

Cache memorija

Osnovna funkcija ja pocećanje performansi raĉunarskog sistema. Premosti razlike

izmeĊu brzina procesora i glavne memorije. Nije jednaka bafer memoriji. Namjenjena je da

pruži memoriji brzinu koja se približava onoj koju imamaju najbrže raspoložive memorije, a

istovremeno da obezbjedi veliki kapacitet memorije po cijeni jeftinijih vrsta poluprovodniĉkih

memorija. Keš memorija sadrži kopiju dijelova glavne memorije.

Sistem keš/glavna memorija:

Glavna memorija se sastoji od adresibilnih rijeĉi, gdje svaka ima n-bitnu adresu Sastoji se od izvjesnog broja blokova fiksne dužine, svaki po K rijeĉi

Postoji M= /K blokova Keš memorija se sastoji od C redova

Svaki red sadrži K rijeĉi, plus tag od nekoliko bitova

Broj rijeĉi u redu zove se veliĉina reda

C M Više blokova od redova

3.2 Spoljašnja memorija

Unutrašnja RAM memorija imapar nedostataka- relativno mali kapacitet i gubljenje

sadržaja ukoliko prestane napajanje strujom. RAM memorija obiĉno ima dovoljan kapacitet

za podatke sa kojima trenutno radimo. Njen kapacitet se može poveĉati do odreĊenog nivoa,

ali to ni izdaleka ne bi bilo dovoljno za sve podatke i programe koji su nama potrebni. Sa

druge strane, podaci u RAM ostaju zabilježeni samo dok je raĉunar ukljuĉen. Ukoliko doĊe

do pekida ako se raĉunar zablokira ili resetuje, podaci će biti izgubljeni. Spoljašnja memorija

pruža raĉunaru mogućnost snimanja podataka. Ovako snimljeni podavi ostaji zabilježeni i

nakon iskljuĉivanja racunara, a kapacitet spoljne memorije može biti mnogostruko veći od

unutrašnje. Odnos raĉunara i spoljašnje memorije je takav da se ona može istovremeno

posmatrati kako memorija, pošto služi za bilježenje podataka i kao ulazni ureĊaj pošto sam

raĉunar odašilje podatke prema spoljašnjoj memoriji prilikom snimanja i prima podatke

prilikom ĉitanja.

Prema naĉinu pristupa podacima, memoriju uopšte možemo podijeliti na:

1. memoriju direktnog pristupa- bilo kom podatku se pristupa za isto vrijeme- u ovu memoriju spadaju svi tipovi unutrašnje memorije i većina tipova spoljašnje;

2. memoriju sekvencionalnog pristupa- da bi se stiglo do nekog podatka, potrebno je proći kroz sve prethodne podatke i javlja se kod nekih oblika spoljašnje memorije

Prema tehnologiji bilježenja podataka, spoljašnju memoriju možemo podijeliti na:

1. papirnu- ovo je oblik spoljne memorije kod koga se podaci bilježe na papirima ili kartonima bušenjem ili zapisom koji se može mašinski proĉitati

2. magnetnu- najtipicniji oblik spoljašnje memorije, kod koje se zapis obavlja koorištenjem magnetnog sloja

3. optiĉku- podaci se zapisuju na mediju na kome se vrši fiziĉka ili hemijska promjena koja se kasnije oĉitava optiĉki

4. poluprovodniĉki- podaci se bilježe u EEPROM memoriji.

Prema naĉinu rada sa medijima na kojima se vrši snimanje, ureĊaje s. m . dijelimo na:

1. spoljnu memoriju sa nepromjenjivim medijem- medij na kome se snima je ugraĊen u ureĊaj spoljašnje memorije i ne može se mijenjati,

2. spoljnu memoriju sa promjenjivim medijem- medij se ubacuje u ureĊaj kako bi se podaci snimili ili proĉitali.

Bez obzira na tip ureĊaja ili naĉin zapisa, svakoj spoljašnjoj memoriji koja se koristi u

današnje vrijeme, zajedniĉko je to da se podaci snimaju u obliku niza bajtova koji nazivamo

fajl. Radi bolje preglednosti i lakšeg snalaženja, fajlovi su organizovani u logiĉke strukture

preko sistema foldera i pofoldera. Ova struktura je suštinski struktura u obliku stabla gdje se

poĉetni folder, koji sadrži sve ostale, naziva osnovni ili korijenski direktorijum.

Svaki ureĊaj spoljne memorije se pod Windows operativnim sistemom obilježava jednim

slovom engleske abecede. Tako su za floppy disc jeddinice rezervisana slova A i B, za

primarni hard risk slovo C, a ostalim ureĊajima se dodjeljuju naredna slobodna slova.

3.2.1. Spoljašnja memorija sa nepromjenjivim medijumima

HARD DISK

Ova vrsta spoljne memorije se satoji od ureĊaja u koji je ugraĊena i sama memorija. Ovi

udeĊaji mogu biti ugraĊeni u raĉunar ili se povezivati na njega. Hard Disk je u današnjim

raĉunarima primarni ureĊaj spoljne memorije. Obiĉno je ugraĊen u kućište raĉunara i u tom

sluĉaju nije namjenjen prenosu podataka, već samo njihovom ĉuvanju. Hard disk ima veću

brzinu od ostalih spoljnih memorija i većći kapacitet od bilo kog drugog pojedinaĉnog medija.

UreĊaj se sastoji iz jednog ili više alumunijumskih diskova koji se nalaze na istoj osovini i

kori se rotiraju velikom brzinom (5400 rotacija po minuti ili 7200 rpm kod novijih). Diskovi

su presvuĉeni fero- magnetnim slojem, koji ima svojstvo da kad se namagnetiše ostaje

namagnetisan, pa se tako podaci mogu upisati i obrisati.

Ćitanje i upis podataka vrše se preko magnetne glave koja ne dodiruje površinu,već lebdi

na vazdušnom jastuku na veoma malom rastojanju od nje. Zahvaljujući tome hard disk je

mnogo brži i pouzdaniji od drugih magnetnih medija, kao što je npr. disketa kod koje glava

dolazi u dodir sa površinom. Tehnologija koja se ubrzano razvija i koja bi trebala da zamjeni

dosadašnje hard diskove su SSD (Solid State Drive) diskovi koji suštiski predstavljaju

EEPROM memoriju velikog kapaciteta, Jedna specifiĉnost hard diska je mogućnost njegove

podjele na particije. Particije su nezavisni dijelovi diska koji se u operativnom sistemu

posmatraju kao zasebni diskovi, bez obzira što se fiziĉki radi o istom ureĊaju. Tako će pod

Windows- om svaka particija imati dodjeljeno zasebno slovo. Zbog svog kapaciteta i brzine,

hard disk se na raĉunarskom sistemu može koristiti kao virtuelna memorija. Ukoliko raĉunar

tokom rada iskoristi raspoloživu RAM memoriju, operativni sistem može dijelove RAM-a

snimati i uĉitavati sa hard diska, kako bi nastavio sa radom. Prostor na disku u kome se vrši

ovo snimanje naziva se swap fajl.

Nedostatako ovakvog žongliranja memorijom je što se rad sa raĉunarom usporava, pošto

je disk, bez obzira na svoju brzinu i dalje mnogo sporiji od unutrašnje memorije. Naĉin na

koji se fajlovi i folderi organizuju u disku naziva se fajl sistem. Hard disk je podjeljen na

veliki broj koncentriĉnih kružnica kojee su podjeljene na jednak broj sektora koji su grupisani

u klastere. Jedan klaster je najmanji mogući prostor na hard disku koji fajl može da zauzme.

Da bi se disk pripremio za upis fajlova potrebno je izvršiti njegovo formatiranje.

Formatiranjem diska se ranije upisani podaci brišu. Prilikom snimanja fajla na disku, nije

obavezno da klasteri koji taj fajl zauzima fiziĉki budu poreĊani jedan za drugim. Tokom rada

se obavlja veliki broj operacija sa fajlovima i može se desiti da disk postane fragmetisan, što

usporava rad sa diskom. Ovaj problem se rješava defragmentacijom diska.

Osim internih, danas postoje i eksterni hard diskovi koji se povezuju sa raĉunarom,

najĉešće preko USB porta. Napajaju se iz raĉunara ili zasebno iz elektriĉne mreže, ukoliko su

uu pitanju diskovi većeg kapaciteta. Prije ppojave eksternih diskova, jedan od naĉina za

prenos diska bio je korišćenje fijoke (HDD rack), odnosno posebnog ležišta koje je

omogućavalo da se hard disk ubaci ili izvadi bez otvaranja kućišta raĉunara.

USB Flash memotija

Predstavlja ureĊaj, obiĉno malih dimenzija, koji se sastoji od USB prikljuĉka, kontrolera

i EEPROM memorije.

Karakteristika ove memorije je da podaci snimljeni u njoj ostaju saĉuvani ĉak i kada

prestane elektriĉno napajanje. To se postiže posebnom organizaciom memorije koja se sastoji

iz velikog broja ćelija, od kojih se svaka sastoji iz dva tranzistora. Svaka ćelija sadrži 1 bit.

Danas, kapacitet ovih udeĊaja ide i do desetina gigabajta. Osim kapaciteta, bitna

karakteristika je i brzina, koja zavisi od USB interfejsa i kvaliteta. Kvalitetniji ureĊaj će biti

brži. Razlikujemo brzine pri ĉitanju i pisanju, a performanse ureĊaja se najbolje provjeravaju

snimanjem velikog broja maloh fajlova. Ova vrsta memorije postoji i u varijanti sa ugraĊenim

MP3 plejerom.

3.2.2. Spoljašnja memorija sa promjenjivim medijumima

Kod ove vrste spoljašnje memorije, postoji uureĊaj koj je ugraĊen u raĉunar ili se

povezujue na njega, a koji ne sadrži sam medij na kome se podaci snimaju, već se mediji

ubacuju na ureĊaj.

Disketa (FLOPPY DISC)

Po svojim karakteristikama najsliĉnija je hard disku. Unutar zaštitnog omotaĉa, nalazi se

tanki poliesterski disk, premazan fer- magnetnim slojem. Ovom plastiĉnom disku disketa i

duguje svoje ime- floppy disk. Unutar disk jedinice, ovaj disk se okreće dok magnetna glava

ĉita i upisuje podatke. Organizacija diskete je sliĉna kao kod hard diska, s tim što se disketa

okreće mnogo sporije i magnetna glava dodiruje njenu površinu.

Diskete su se dijelile prema veliĉini na one od 8" (inĉa), 5.25" i 3.5". Starije diskete su

bile upakovane unutar kartonskog omotaĉa i bile su osjetljive na oštećenja u odnosu na

kasnije proizvedene 3.5" diskete koje su se pravile u plastiĉnom omotaĉu. Zavisno od

kvaliteta magnetne površine, diskete su se dijelile na jednostrane i dvostrane, kao i na diskete

sa dvostrukom ili visokom gustinom zapisa. Zavisno od kvaliteta, disketa je mogla da se

formatira na veći kapacitet. Poslednjih godina, ova podjela je postala izlišna, pošto su sve

diskete bile pravljene kao DS/HD. Kapacitet diskete mnogo je manji u odnosu na druge

medije. Na jednu 3.5" DS/HD disketu, formatiranu na PC raĉunaru, može da se smjesti 1,44

MB podataka. NesuĊeni nasljednik diskete bila je zipeta.

Optički disk

Može biti CD (Compact Disc) ili DVD (Digital Versatile Disc). Ove dvije vrste diskova

su naizgled iste, a razlika koja interesuje korisnike je kapacitet - na CD-u se može snimati

do700 MB, a na DVD-u do 4,7 GB podataka. Veći kapacitet diska se postiže upotrebom

preciznijeg lasera, koji emituje svjetlost manje dužine. Precizniji laser omogućuje veću

gustinu zapisa, a samim tim i više podataka. Diskovi mogu imati jedan ili dva sloja za zapis

podataka, pa tako razlikujemo SL (single layer) i DL (dual layer) diskove. DL diskovi imaju

dvostruko veći kapacitet ali trenutno mnogo veću cijenu i primjetno manju brzinu u odnosu na

SL diskove kakvi se standardno koriste.

Organizacija snimljenih podataka je malo drugaĉija u odnosu na hard disk ili disketu.

Umjesto koncentriĉnih kružnica, podaci su snimljeni na jednoj dugaĉkoj spirali koja se kreće

od centra prema ivici diska. Optiĉki disk takoĊe ima selektore, ali pošto se oni nalaze na

jednoj neprekidnoj spirali, uvijek su iste veliĉine. To znaĉi da CD/DVD ĉitaĉ mora mijenjati

brzinu okretanja diska (brže kada se ĉitaju podaci snimljeni blizu centra, a sporije kada se

ĉitaju podaci bliže ivici diska).

Prema mogućnosti za snimanje i brisanje pdataka diskovi se mogu podijeliti na:

CD/DVD-ROM diskove na koje su podaci fabriĉki urezani i mogu se samo ĉitati,

CD/DVD-R zapisive diskove koji su inicijalno prazni i na koje se pomoću snimaĉa podaci mogu snimati i ĉak dodavati dok se ne ispuni kapacitet diska, ali se kasnije ne

mogu brisati ili mijenjati,

CD/DVD-RW prepisive diskove na koje se podaci mogu snimati, a kasnije i obrisati, pri ĉemu se disk dovodi u poĉetno stanje, pa se podaci mogu ponovo upisivati.

Za DVD medije koje je moguće snimati postoji nekoliko razliĉitih standarda- DVD-

RAM, DVD-R/RW, DVD+R/RW. Današnji ureĊaji uglavnom mogu da raade sa svim ovim

foramtima, s tim što je potrebno obratiti pažnju koji tip mediija najviše odgovara DVD

ureĊaju, odnosno sa kojim može raditi na najvećoj brzini.

Memorijska kartica

Pedstavlja još jednu EEPROM memoriju, koja se umeće u poseban ureĊaj, ĉitaĉ kartica,

koji je pocezan sa raĉunarom. Kartice mogu biti razliĉitih formata, od kojih su najpoznatijei

CF, SD, MMC, xD. Najveću upotrebu ove kartice imaju na drugim ureĊajima kod kojih

postoji potreba za većom koliĉinom memorije, kao što su digitalni foto-aparati ili mobilni

telefoni.

4.0. Zaključak

Treća najpoznatija komponenta raĉunara uz matiĉnu ploĉu i procesor je memorija.

Generalno posmatrano, pojam memorije koristi se za smiještanje i skladištenje podataka u

raĉunaru. Memorija služi za pamćenje podataka i programa. Kapacitet odnosno, veliĉinu

memorije prestavlja koliĉina bajtova koju memorija može da prihvati.

5.0. Literatura

www.scribd.com

www.wikipedia.com

www.studenti.rs

www.link-

elearning.com

www.fpe.edu.rs

www.collegeboard.com

http://www.scribd.com/http://www.scribd.com/http://www.wikipedia.com/http://www.wikipedia.com/http://www.studenti.rs/http://www.studenti.rs/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.link-elearning.com/http://www.fpe.edu.rs/http://www.fpe.edu.rs/http://www.collegeboard.com/http://www.collegeboard.com/