Panicni Napadi-gestalt Perspektiva

8/13/2019 Panicni Napadi-gestalt Perspektiva

1/23

28.8.08.

Panini napadi getalt perspektiva

Sedam glavnih dijagnostikih kategorija kod odraslih su:(D epresivan P acijent Z vui nksio!no S ad " a P sihijatru#

psihoterapeutu$%#D epresija i ostali poreme&aji raspolo'enja#P sihotini poreme&aji#Z loupotrea sustanci# nksio!ni poreme&aji#S omato)ormni poreme&aji

#" ognitivni poreme&aji#P oreme&aji linosti

Panini napadipripadaju anksio!nim poreme&ajima pored agora)oije*generali!ovanog anksio!nog poreme&aja i opsesivno#kompulsivnog

poreme&aja.Simptoma ima +, od kojih ja - dovoljno !a dijagno!u paninognapada.Simptomi su podeljeni u tri grupe: Srce* disanje* strah.

Srce:#palpitacija#ol u grudima#munina.

Disanje:#nedostatak va!duha#guenje#vrtoglavica#paraste!ija

#je!a ili !nojenje.

Strah:#od smrti#ludila#drhtanje#!nojenje

+


2/23

#dereali!acija ili depersonali!acija./ !avisnosti da li je simptom nastao i!nenada ili je ve!an !a neku situacijura!likujemo poreme&aj i napade.

Anksioznostje a!ino stanje uma i pripada i&u.o je esencijalno stanjei&a koje jeste u svetu. 1undamentalno i neophodno iskustvo !a ivanje i&au svetu jesigurnost. a!voj i aktiviranje negativnih introjekata koji se)ormiraju kada sigurnost ili nije ostvarena ili je osuje&ivana !naajna je tema!a ra!umevanje )ormiranja ne)unkcionalne i remete&e anksio!nosti.Sternova anali!a istra'ivanja ea potvr3uje getalt po!iciju da kontakt

postoji od samog ro3enja.4n tako3e potvr3uje da do i!vesne merediskriminacija granica tako3e postoji* to je uslov kontakta.Sternov rad naemocionalnoj inteligenciji potvr3uje da poreme&aj procesa kontakta u

ranom detinjstvu mo'e duoko i !naajno uticati na 'ivot pojedinca injegove kreativne adaptacije.aniji teoretiari kao 5ol6* tako3e su verovali da an7io!nost !avisi odsigurnosti i kvaliteta ra!vojno adekvatne intimne ve!e. "ada pojedinci nisuu sigurnoj ve!i i u mogu&nosti da ra!viju verovanje u sigurnost i svet

posledice* na rast i ra!voj su drastine.4vakvo i!ostajanje sigurnosti ima !aposledicu i!me3u ostalih* an7io!ne i panine poreme&aje. "ao posledicastalnih i drastinoh poreme&aja sigurnosti* ra!vija se introjektkao verovanjekoje sa jedne strane !adovoljava potreu deteta da da !naenje iskustvu* a sadruge strane stvara a!u na kojoj se )ormira i olikuje sve slede&e iskustvo*ato je da: svet nije siguran9.4vo verovanje je osnova onoga to se !oveanksio!ni poreme&aj9 ali i kreativnost organi!ma koji traga !a !naenjem ikoristi introjekt da prekine kontakt !a koji nema dovoljno podrke.akoorgani!am ostaje )unkcionalan iako rigidan i stereotipan."ada dvoje ljudi u svom naporu da reali!uju 'ivot* uspeju da prona3u naineda pripadnu onome to je i!me3u njih* to !ajedno kreiraju* imaju iskustvoeg!istencijalne vere* koja je uslov !a mani)estaciju a#i odnosa.4vajodnos je )undament* a!a* neophodna da se ose&amo i 'ivimo sigurni usvetu.

"ada se ovako )ormirani introjekti aktiviraju kreiraju ose&ajanksio!nosti.Doputanje negativnim introjektima da se osloode i aktivirajuremeti ra!voj ra!voj sloodne i sigurne volje* te namestu u!u3enja

podr'anog od strane sel)a* naila!imo na anksio!nost ili anksio!ni poreme&ajukoliko su nu'ni simptomi prisutni.

;a'alost* velika ve&ina nas nikada ne primi inicijalnupotvrdusvoga i&a dai se ra!vilo a!ino poverenje. Ponekad potvrde i!ostaju i kasnije u

2


3/23

kasnijim godinama kada se na3emo u drugim* tako3e va'nim stadijumimara!voja.;edostaju a potrene su nam. Zog te e'nje i potree da se

potvrdimo* a koju ne doijamo sel) ostaje nepodr'an ponekad suspendovan.Zato poneki terapeuti tvrde da je sutina dijalokog odnosa da se !adovolji

potrea klijenta !a potvr3ivanjem koju on konano doije od terapeuta uterapeutskom* autentinom* dijaloom odnosu.


4/23

Uloga anioznosti u evolviranju selfa

Nedostatak poverenja, negativni introjekti i nedostatak potvrivanjau a#iodnosu generiu anksio!nost dok odrasli kreira odnos sa sredinom. 4va

preplavljuju&a anksio!nost paralie sel)* ini kontakt tekim i kreira situacijeu kojoj se osoa ose&a uplaeno.o je anksio!ni poreme&aj.nksio!nost nije samo neto to inter)erira sa kontaktom ve& je deo procesaevolviranja sel)a.nksio!nost je )undamentalno ljusko iskustvo i prisutna jeu svim situacijama*dakle taj aspekt ankso!nosti je eg!istencijalan e!direktne re)erence ka spolja.

nksio!nost ima va'ne )unkcije:#anksio!nost je pra&ena otporom i deo je svih otpora i omogu&ava individui

da oseti interno i )enomenoloki da se otpor pojavljuje#ponekad se pojavljuje kao najava da &e se neto dogoditi* kao na primerse&anje koje je na putu da se pojavi. >o'e iti najava da &e se duokiemocionalni doga3aj odviti#prati esto rigu* se&anja* ne!avrene i kon)u!ne situacije i! prolosti#anticipacija udu&ih doga3aja je tako3e pra&ena anksio!no&u#prati projekciju po!itivnih i negativnih introjekata na ljude* ojekte*doga3aje i mesta#signal je pojave negativnih introjekata poseno onih o sigurnosti u svetu.ako anksio!nost igra va'nu ulogu u )unkcionisanju sel)a. ko jeanksio!nost koja je inspirisana loim iskustvom jaa* prirodna anksio!nostne mo'e )unkcionisati kao podrka i in)ormacija !a !ivot..................

?ta ako vetar prestane da duva@?ta ako se godinja doa prestanu smenjivati@?ta ako se sunce srui@Pitao se u u'asu.9(S 5ahudin%..................

4va pre!entacija je a!irana na istra'ivanju iskustava onih koji pate odpaninih napada .Pristup je )enomenoloki i getalt* te je pre!entacija istinitaali ne sa velikim slovom


5/23

e panika9 dola!i verovatno od grkog imena Pan9* oga koji je io polaovek pola jarac* koji je io u stanju da i!a!ove neojanjiv i i!nenadanstrah u ljuskoj dui.Pojavljivao se nekad na strani save!nika u ratu iu!rokovao da se neprijatelj ra!e'i u u'asu.ermin se nala!i u spisima +Aveka i od tada se ra!vija u Bvropi./ klinikom polju upotrea termina je skoranja. < dok je danas panininapad doro !nani simptom koji mo'e da se pojavi u ra!liitim situacijamaanksio!nosti* raniji termin je io akutna anksio!na kri!a9 koji nije imao)enomenolpku komponentu tj.* nije opisuvao speci)ino iskustvo.>ora se re&i da dananje kategorije daju generalne opise ali ne i sujektivnido'ivljaj.Pa'ljivo &emo ispitati simptome paninog napada re)eriraju&i na DS>#


6/23

Kolaps osnovepozadine u vreme formiranja figure

/ te7tu P=H panika se smatra !dravom i kreativnom adaptacijomorgani!ma u odnosu na speci)ine uslove. Panika je )enomen polja kao isvako drugo iskustvo * i!ra! i posena mani)estacija odnosa organi!ma isredine u odre3enom trenutku.Panika je )enomen granice koji slu'i da se organi!am (granica je u tomsluaju napadnuta sredinskim silama koje moraju iti odijene !a organi!amnatprirodnim naporom* i proprioceptornim !ahtevima koji ne mogu iti

alansirani podrkom i! sredine% !atiti od ekstremne sredinske opasnosti.Doga3a se kada je sujekat i!lo'en i!nenadnoj* neposrednoj* smrtnojopasnosti od koje ne mo'e e)ikasno ni da poegne ni da se suprotstavi.4vo

je odgovor na ekstremni stres**smrtnu opasnost* torturu* katakli!mu ilistranu vest.S druge strane panini napad je ose&aj panike i u situaciji u kojoj nemaekstremnih ni neposrednih opasnosti i! sredine i u kojoj nema traumatskihse&anja* ali u kojoj je akutna i inten!ivna !atitna )unkcija aktivirana nagranici kontakta organi!ma i sredine.?ta se u stvari doga3a na granici kontakta kada se panini napad dogodi.Panini napad je epi!oda akutne anksio!nosti !a koju nema dovoljno

podrke. 4rgani!am je usamljen u suoavanju sa opasnosti koja je od

organi!ma do'ivljena kao ekstremna i sa kojom je nesposoan da se ori./!u3enje je tako inten!ivno da organi!am ose&a kao da je na ivici 'ivota.Za ra!liku od uoiajene panike* panini napad nije !apoet realnomsredinskom opasno&u. 4ni nastaju u iznenadnomrascepu i!me3u u!u3enjai podrke.4rgani!am ose&a da mu nivo u!u3enja raste i da je unemogu&nosti da ga orani!uje jer nema niti sopstveni niti sredinski i!vor

podrke.nksio!nost se mo'e pojaviti u svakom trenutku kontakt iskustva kada nemadovoljno podrke da organi!am podr'i svoje u!u3enje. Panika tako3e mo'enastati u svakom trenutku i nije ro3ena u odre3enoj )a!i kontakt iskustva.Da ismo napravili razliku izmeu anksioznosti i paninog napadakoja nijesamo kvantitativna i oigledna* osloni&emo se na koncept koji je pove!an sagranicom kontakta i )iguraIpo!adina dinamikom* pokuavaju&i da lociramo

panini napad u odnosu na neurotinu anksio!nost i psihotini u'as.

A


7/23

"ontakt granica na kojoj se iskustvo doga3a ne odvaja organi!am i sredinu.4na vie limitira organi!am* ouhvata ga i titi* a u isto vreme dodirujesredinu.4ve dve )unkcije kontakt granice su a!a koja omogu&ava iskustvu da sera!vije. Prvo : granica ini kontakt mogu&im* a prekidi kontakta kreiraju!astoj ovoj )unkciji granice. "ontakt je pra&en rastu&im u!u3enjem* koje*ukoliko mu nedostaje podrka postaje anksio!nost.nksio!nost se mo'e pojaviti u svakom momentu kontakt sekvence kada je

podrka nedovoljna. "ontakt se tada prekida : da i se i!egla anksio!nost.Dakle: prekid kontakta ima !a cilj da i!egne anksio!nost tamo gde nemadovoljno podrke. nksio!nost se javlja u susekvenciji gde je nemogu&e dase prekine kontakt na uoiajeni nain* na primer kro! retro)leksiju* isujekat percipira see kao nekog ko nema dovoljno podrke.

i ini ga oinim i kliiranim.o je t!v.neurotino iskustvo ve!ano !aporeme&aj prve )unkcije kontakt granice:povezivanje organizma i sredine./ odnosu na proces )ormiranja )igure i po!adine ovaj poreme&aj )unkcijegranice ote'ava )ormiranje nove )igure jer je kontakt ote'an te i susret sanovim./ !akljuku* kod neurotine anksio!nosti )igura mo'e iti onoliko novakoliko joj do!voljava jaina rigidnosti po!adine nastale usled ne#kontakta irepresije.Druga )unkcija granice je: obuhvatanje i zatita./ drugom sluajuanksio!nost nastaje kao posledica i!laganja organi!ma sredini na nain kojio!iljno mo'e ugro!iti integritet i ouvanje jedinke.?to je manja !atitna)unkcija granice* to je ni'i prag anksio!nosti. / ekstremnim sluajevimaanksio!nost mo'e iti i!a!vana ma kojim stimulusom kao u sluajuhipersen!itivnosti na stimuluse koju imamo kod nekih iskustava psiho!a.o se doga3a u situaciji velike opasnosti u psihotinom iskustvu./ ovomsluaju opasnost je ocenjena kao realna jer je organi!acija granicenedovoljna da !atiti organi!am i njegiv integritet. 4vo se duga3a kada jesredinska opasnost nejednaka protektivnoj srani granice sa sna'nimose&anjem da ne mo'e da ude !aticen.

/ sluaju psihotine anksio!nosti organi!am gui svoju !atitnu ko'u. Svakistimulus postaje potencijalna )igura ali nikad ne !adoije status potpune)igure. ;e postoji perceptivna selekcija.


8/23

put ka i!o)reniji. Struktura sveta poinje da i!e!ava a svaki odnos i ve!apostaju nei!vesni. Po!nati svet je na ivici )i!ikog i hermeneutikog kolapsa.4rgani!am je ostavljensa ose&anjem nesvestise* vrtoglavice* e! daha*anksio!nosti sa do'ivljajem da je kraj sveta i svega li!u. Sva ose&anja

pripadanja su poljuljana i osoa se ose&a kao dete i!guljeno i !aoravljenou umi.4va vrsta anksio!nosti se ne mo'e preva!i&i ili !austaviti kro! namerni

prekid kontakta jer nema osnove (volje@%koja mo'e da podr'i nameru iprekidanje. Sva ose&anja kon!istentnosti* kontinuiteta i !naenja se!astrauju&e otapaju.Delirijum tada dola!i kao pomo& pacijentu kro! priavljanje strukture i!naenja !a iskustvo koje klijent prola!i* rekonstruiu&i kakav#takav ose&ajsel)a i sveta i odnosa i!me3u ova dva (aleit not shared%.erapeutski odnoskoji rekonstruie svet kro! dijalog i gde pri tom !naenje i struktura nastaju

kro! deljenje iskustva je alternativna solucija delirijum#soluciji. Dokdelirijum daje perva!ivnu strukturu koja odmah ojanjava sve e! ikakvogdijaloga* i na taj nain reducira anksio!nost* terapeutski odnos rekonstruiesvet pola!e&i od nekoliko* malo$* !ajednikih mesta.Hde u ovom kontinuumu i!me3u neurotine i psihotine anksio!nosti dasmestimo panine napade@Panini napadi udaraju iznenada./oiajeno psiho)i!iko )unkcionisanje na!astrauju&i nain je dovedeno u pitanje. Panini napad se do'ivljava kaodiskontinuitet u kontinuumu iskustva. >o'e iti preci!no delimitiran uvremenu.?to se tie odnosa )igure i po!adine njihov odnos postaje prolematian nataj nain to po!adina koja uestvuje u )ormiranju )igure* teku&e* odjednom

postaje visoko prolematina i na putu je da ude potpuno poljuljana ikolaira. 4vo je naj!naajnija ra!lika koja postoji i!me3u uoiajeneanksio!nosti i panine anksio!nosti.

;a ovom mestu mo'emo se podsetiti ra!like o kojoj govori >argaritaSpanjolo Eo i!me3u: intencionalnog kontakta, onog koji se uzimakao dati neophodnog kontakta.

Intencionalnije onaj kontakt kome se organi!am usmerava !a vreme kontakt

epi!ode i repre!entira prisustvo ego )unkcije.Postoje oni kontakti koji su uvek prisutnidati u po!adini i prema kojimanaa pa'nja nije usmerena: sedenje*disanje*sen!o#motorno)unkcionisanje.4vi kontakti spadaju u id )unkciju sel)a.

Postojeikontakti su oni koji !ahtevaju )unkciju linosti u cilju dapostanemo ili jesmo neto to smo ve& postigli: majka* uitalj...

8


9/23


10/23

te smisao* !naenje i aktivnost ne mogu iti nastavljeni.e!ultat je strahposeno strah od smrti./ sluaju paninih napada po!adina najednom odka!uje i neposredna pomo&organi!mu u toj situaciji je ponovno pove!ivanje organi!ma sa podlogom:noge na !emlji* disanje*sve' va!duh* prostor i vreme* podse&ati ih na po!natamesta i ljude.4vo su karakteristike prvih paninih napada koji su i!nenadni i koji se odtada ponavljaju.4soa ra!vija strah od napada i i!egava mesta na kojima seon doga3a.Dva su hipote!e:#)undamentalna i speci)ina karakteristika paninog napada je da po!adinanaglo postaje )igura*kao re!ultat kolapsa.#kontaktirana )igura se konsekventno raspada.Posle prvog napada* strah da &e se podloga istopiti !nai da &e ono to je

normalno po!adina i u!ima se kao dato postati )igura.:dali diemnormalno*da li !nam svoj stav* ima li ovde nekog ko mi je po!nat* mogu lime noge i srce podr'ati* da li &u se !nati vratiti ku&i@Ponekad je mogu&e identi)ikovati koja je od )unkcija ukljuena u kolaps

podloge.


11/23

nestaje.Prolematinost podloge podse&a na karakteristike psihotinogiskustva od koga se i !naajno ra!likuje:+.guitak kontinuiteta i sumnja u podlogu je tran!itorni)enomen.1ragmentacija poinje i !avrava u odre3enom vremenu i nastavljavremenski i do'ivljajni kontinuitet koji nikada nije i!guljen.2.4soe koje pate od paninih napada procenjuju svoje stanje kao ne#normalno./ tom sluaju ego )unkcija ostaje intaktna i kon!istentna.,.?to se tie kontratrans)ernih reakcija mi ih do'ivljavamo kao da je mogu&edeliti iskustvo paninog napada sa klijentom.Postoji mogu&nost !a!ajedniku perspektivu.Slino jeste sa psihotinim iskustvma ali u !naajnomanjoj meri.Deliti psihotino iskustvo je mnogo du'i i kompleksniji put.-.Eako je da pratimo odre3eni kontinuitet i!me3u onoga to je do'ivljeno !avreme paninog napada i normalnog iskustva.>i smo momentalnoastrahovani i! po!adine koja je data i i! i!vesnosti koju ne proveravamo.

Pr.


12/23

i%ostane &on automatski strukturira iskustvo$ ak'iju i pre'ep'iju(fundamentalni deo pozadine koji vri i stereoptipno strukturiranje

iskustva$ nedostaje.

Panika jes toga speci)ina )ormaotvaranja ka novim o!li'ima kontaktasa sredinom $za koje jo nema podrke$ jer je izlaganje organizma ka

tome to je novo i drugaije preveliko da sa organizam iz!ori sa tim.

)akle$ velovi ili prekidi kontakta koji nas tite od per'ep'ije onoga tonismo u stanju da izdrimo i da vidimo iznenada su podignuti ali mi

nemamo adekvatnu podrku sa suoimo sa tim to nam se ukazuje.

*atori !ez majstora...

+etrofleksija

Primer: Prilikom plivanja klijent shvata da plivanje ne !avisi samo od njega*

ve& i od vodene struje... (uvid o polju kao !naajnom )aktoru% 4d tadapoinju strahovi* i pitanja o sopstvenoj mo&i jer* ne !avisi sve samo odnjega9.. 5ojao se ak i da u3e u vo! jer* nije io suguran da &e stati nanjegovu komandu9.4se&ao sa sigurno samo kod ku&e* a kad se i to poelodestaili!ovati poeo je sa opsesivnim radnjama..."lijentov mehani!am kontrole* retro)leksija* nije io dovoljno sna'an predsusretom i snagom polja. etro)lektivna po!icija : veliki organi!am malasredina9* naglo se promenila u mali organi!am velika sredina9.Dakle ovde

i se moglo re&i da pojavi panike predhodi reali!acija*uvid* koji neijekompatiilan sa mehani!am odrane odaranim od organi!ma.4rgani!amdo'ivljava svoju malenost i neadekvatnost9 to e! mehani!ma odranevodi paninom iskustvu. >era u kojoj sredina mo'e da se kontroliejeglavni interes organi!ma koji koristi retro)leksiju kao svoj mehani!am. ;ivou kome se organi!am mo'e i!lo'iti i ose&ati sigurnost i mogu&nost kontrolevarira. Pitanje nije samo da li se ovi klijenti oje da se oslone na druge* ve&da njhova tela ne&e mo&i da udu u kontroli pod kontrolom.. elo postajeotu3ena sredina samo po sei.erapeut na koga klijent ne mo'e da se osloni* oino ose&a kao da ima sveto je neophodno !a isceljenje* ali da klijent to ne mo'e da prihvati.erapeut

mo'e ak ose&ati da ga klijent i!a!iva i provocira te je va'no da see doropodr'ati*i telesno i ulogom. Livot je ove klijente ostavio sa ose&anjem : jasam mali u traumi u velikom svetu9 i oni tu po!iciju ne&e ponoviti uterapijskoj situaciji dok ne kreireju terapijski save!.4slanjanje na terapeuta stoga je prili'avanje kraju terapije a ne njen uslov.erapeut ovo trea imati usvom sistemu podrke kada se ori sa kontratans)ernim reakcijama sa ovimklijentima.

+2


13/23

/ odnosu na retro)leksiju* panini napadi se doga3aju kada je nemogu&estrukturirati polje u uoiajenom maniru: veliki organi!am malo polje9.Sredina se odjednom do'ivljava kao nemogu&a da se kontrolie* podrka odstrane mehani!ma odrane je i!ostala te imamo situaciju : velika sredinamali organi!am9.Mesto ovo organi!am vodi u istoriju* u originalni do'ivljajanksio!nosti koji je io kontrolisan kro! retro)leksiju."ada (naje&e i

paradoksalno kao !nak da je organi!am spreman !a novi nain odnoenja sasredinom* pri emu ima spremnost ali nema adekvatne naine i podrku%ovaj protektivni mehani!am ne mo'e iti aktiviran uoiajena kreativnaadaptacija je onemogu&ena. Polje se ukazaloponovo ili tada* a starimehani!am vie nije )unkcionalan.. Svest o novom postoji ili je naslu&ena* astari nain ne )unkcionie. 4tvara se put !a novu kreativnu adaptaciju inaputanje ilu!ije kontrole.Pronala'enje novih !naenja je nepohodno.

novu percepciju sveta i novih prospekata.

Projek'ija

Primer: Co!e&i se u vo!u na posao do'ivljava veliku opasnost koja jedola!ila od ljudi oko njega. 4d tada je sva putavanja mogao i!dr'ati jedinokada je neko po!nat sa njim* ali kada je sam ojao se: da &e do&i neko*napasti ga ili povrediti. Plaio se ljudi i njihovih !lih namera. Panika ovdenastaje u suoavanju sa strahom da &e neko namerno* opasno i e!ra!lo'noda ga povredi.4rgani!am se ovde do'ivljava kao: malen i iako sa puno energije ose&a da

je u opasnosti da i!gui tu snagu i ude savladan. "ada je pomeana saagora)oijom panina stanja su pra&ena do'ivljajem da su kod ku&e !ati&enisa potencijalnom opasnosti.Prekidanje kontakta doga3a se kro! projekciju:"ada je potrea prepo!nata < u!u3enje i! toga nastalo prihva&eno organi!am kon)rontirasredinu u cilju !adovoljenja potree.Pri tome se pojavljuje emocija koja je re!ultatpotree koja se nala!i pred jo nedovoljno )ormiranim ojektom. ko je proces egonadgledanja < )unkcionisanja prekinut u ovom trenutku* re!ultat je projekcija : imamoemocionalnu reakciju ali ona ledi nepove!ana sa do'ivljajem sel)a koji i se ra!vijao daje proces nastavljen u realnom ponaanju.Bmocija koja se tada javlja*< ledi i!me3uorgani!ma < sredine pripisuje se od strane neurotinog organi!ma N sredini.4se&amo daje neto u va!duhu* < to okrenuto ka nama* a potie i! sredine.4vakvo tumaenje neretkodovodi do !naajnih greaka./ odnosu na sredinu osoa koja projektuje ima jedan nepogreivoprovokativni stav.4noto duoko 'eli je kontakt ali poto ne mo'e da predu!me korake pokuava drugog danavede da ih napravi.Mekaju&i* oino un3a < negoduje.ko drugi proita signal < nepri3e to i!a!iva veliku anksio!nost.

+,


14/23

Pacijent sa projektivnim tendencijama koji pate od paninih napada i!gledada imaju neto !ajedniko u odnosu sa svojim majkama. 1ormalno majkeovih klijenata pune potovanja < uvi3avne* deca su im !ahvalna < ose&ajunjihovu snagu. Deca oino nisu u mogu&nosti da prepo!naju agresijumajke. Ponaaju se prema njima odgovorno* pasivno* )leksiilno

Documents

Panicni Napadi-gestalt Perspektiva