ПАПУА НОВА ГВИНЕЈА

Папуа Нова Гвинеја је држава у Океанији која заузима источни део острва Нова Гвинеја и велики број мањих суседних острва. Западни део острва Нова Гвинеја чине индонежанске провинције Папуа и Западна Папуа.

Папуа Нова Гвинеја смештена је у југозападном делу Тихог океана, у

области која се од раног 19. века зове Меланезија. Главни и један од најзначајних градова Папуе Нове Гвинеје јесте Порт Морсби. Некад је ова земља била делом немачка, а делом британска колонија; потом је постала део Аустралије, а независност је добила 1975. године.

Иако у њој живи мање од 6 милиона становника, у Папуи се говори

преко 850 језика који представљају традиционална домородачка друштва која их користе. Иначе, мање од једне петине становништва живи у градовима.

Исто тако, ово је једна од најслабије истражених држава; још увек да у

њој постоји велики број неоткривених врста биљака и животиња. Истражујући густе прашуме овог пацифичког острва, група научника открила је прошле године четрдесет нових животињских врста. Забачени вулкански кратер на острву скривао је необичне зубате жабе, џиновске пацове који се са своја 82 центиметра дужине убрајају међу највеће на свету, као и нове врсте риба и шишмиша. Научници су задовољни својим открићима и кажу како су она доказ да прашума скрива још многе тајне.

Људски остаци који су пронађени на Новој Гвинеји доказују да је

острво било насељено пре око 50.000 година. Претпоставља се да су ови прастановници дошли из југоисточне Азије. Пољопривреда је била развијена на висоравнима пре 9.000 година, тако да је ово по свој прилици једна од првих области на свету у којој су људи припитомљавали биљке. Становништво је почело да прелази из унутрашњости острва на обалу пре око 2.500 година, што је повезано са развојем грнчарства, свињарства и увођењем нових рибарских техника.

На западу се до 19. века мало знало о острву, иако су трговци из југоисточне Азије још пре 5.000 година трговали перјем рајске птице. Шпанци и Португалци допрли су до острва у првој половини 16. века и дали им имена Папуа Нова Гвинеја.

Европљани су први пут ступили у неке делове унутрашњости Нове Гвинеје тек у 30-им годинама 20. века, откривши бројне нове етничке и језичке групе.

Папуанци су до доласка Европљана живели животом народа из каменог доба. И данас се убрајају међу најпримитивније становнике Земље. Највеће промене доживела су племена настањена у приобаљу, док се спољни утицај много мање осећа у унутрашњости острва. Папунци су ловци, рибари и сакупљачи. Њихова села састоје се од кућа подигнутих на дрвеним пилонима забијеним у тло. Одећа им је оскудна, неретко се састоји само од веома богатог накита, неке врсте прегача за мушкарце и сукњица од траве за жене. У прошлости су многа племена практиковала ритуални канибализам. Јели су тела мртвих противника, верујући да тиме добијају њихову снагу. Код ловаца на главе постојао је обичај да ратници носе лобању непријатеља окачену око врата, попут огрлице.

Имају развијено резбарство (маске, статуе, штитови). Оруђе је камено (секире), које им служе за рушење дрвећа и градњу чамаца моноксила, њиховог главног превозног средства. Саго, риба и товљене свиње су им главна храна, до које долазе ловом, риболовом, сакупљањем или узгојем. Нека племена, попут припадника људождерског племена Асмат са реке Браза, имају дугачке ратне бродове. Асмат је могао добити име тек када би некога убио; обожавали су лобање, а служиле су им и умјесто јастука.

У лову се и данас служе луком и стрелом, а могу да бирају између џиновских пацова, ехидне (мравоједа), кускуса (Пхалангер Мацулатус), разних птица (казуари), летеће лисице (велика врста шишмиша) и крокодила. Свиње су на Нову Гвинеју увезене, а домороци воле њихово месо. Кљове свиња су њихови традиционални украси као и пера разних врста рајских птица, које се и лове једино због перја.

Новац Папуанаца је прелепо перје рајских птица; највредније је жуто, за које се може купити једна свиња или накит од шкољки. Свиње су такође живи новац, а у исту сврху служе и шкољке које се секу на мање комаде.

Тања Милосављевић