Paragraf Carinski instruktor • br. 38 • februar 2013. · CARINSKO POSLOVANJE 6 │ Carinski instruktor │ februar 2013. │ Br. 38 P ravilnikom o izmeni i dopunama Pravilnika

Para

graf

Car

insk

i in

stru

ktor

• b

r. 3

8 •

febr

uar

2013

.

Suizdavači:PARAGRAF Co d.o.o.11000 BeogradTakovska 42Tel: 011/3290-498

PARAGRAF LEX d.o.o.21000 Novi SadJovana Boškovića 5

Direktor:Bratislav Milovanović

Glavni i odgovorni urednik: Mara Cvetković

Redakcija:Marina ProtićDušan PavlovićMarko Jekić

Redakcioni odbor:Nadica PantovićPredrag AleksićIdrija HadžibegovićDragan SimićBranka Đorđević

Sekretar redakcije:Lidija Bogojević

Autor časopisa:Ljiljana Pjevač Pejović

Tehnički urednik:Ivan Fišer

Dizajn:Olgica Fišer

Štampa:Beograf, Nova Pazova

Copyright © kompanija Paragraf, www. paragraf.rs

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

339.5

CARINSKI instruktor : časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina / glavni i odgovorni urednik Mara Cvetković. - 2011, br. 1/6 (okt.)- . - Beograd (Takovska 42) : Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf lex, 2011- (Nova Pazova : Beograf). - 30 cm

DvonedeljnoISSN 2217-6934 = Carinski instruktorCOBISS.SR-ID 186690060

Impressum

Zainteresovani ste za reklamiranje u časopisu

Carinski instruktor?Više informacija na:

011/3292-067, 2750-024; [email protected]

ili www.paragraf.rs

ISSN 2217-6934

Broj izašao iz štampe:22.2.2013. godine

Carinski instruktor │ februar 2013. │ Br. 38 │ 1

i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE

Obaveštavamo Vas da Vam je, kao pretplatnicima na štampano izdanje kompanije Paragraf, omogućen pristup svim časopisima, izdanja na koje ste pretplaćeni,

objavljenim od početka izlaska časopisa pa sve do kraja 2012. godine.Časopisi su u elektronskom (PDF) formatu i možete im pristupiti na sledeći način:

1. Posetite naš vebsajt www.paragraf.rs i kliknite na "Korisnički kutak";3. Otvorite "Sadržaj i download svih štampanih izdanja";4. Izaberite časopis na koji ste pretplaćeni;5. Sa leve strane unesite šifru koju smo Vam poslali;6. Nakon unosa šifre, sa leve strane će se otvoriti spisak svih objavljenih brojeva časopisa.

Takođe, na istoj strani, u glavnom prozoru, omogućen Vam je i pristup zbirnom sadržaju, u kome se nalaze naslovi svih tekstova koji su objavljeni u tom izdanju. Ovaj zbirni sadržaj Vam daje mogućnost da lako i brzo lo-cirate neki tekst, ukoliko ste zaboravili u kom je broju objavljen - jednostavno, u polje "Nađi" počnite da kucate bilo koji pojam koji tražite i u dobićete listu dokumenata koji imaju zadati pojam u svom naslovu.

Ovo je još jedan od načina kojim poboljšavamo kvalitet koji pružamo. Nadamo se da će Vam ova nova funkcionalnost biti od koristi.

AKTUELNI STATISTIČKI PODACINa adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potrošačkih cena i ostalog.

KONTAKT SA REDAKCIJOMPitanja, sugestije i predloge možete dostaviti redakciji časopisa Carinski instruktor putem e-maila

ili faxa u vremenu od 7:30 - 15:30h • fax: 011/ 3290-498 • e-mail: [email protected]

SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTUNa www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge in-formacije od značaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.

Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296

• Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)

011/2750-024, 011/2750-035

KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2013. GODINUDATUM MESTO REDAKCIJA ČASOPISA TEMA NAPOMENA

22. februar Beograd Budžetski instruktor NOVI ZAKON O JAVNIM NABAVKAMA Jednodnevno savetovanjeMaj Vrnj. Banja Sve redakcije NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA Višednevno savetovanjeSeptembar Palić Sve redakcije NOVINE I PRAKTIČNA PRIMENA AKTUELNIH PROPISA Višednevno savetovanje

Kompanija Paragraf će organizovati savetovanja, po usvajanju novih, odnosno izmeni postojećih propisa, koji se odnose na:• Zakon o računovodstvu i reviziji i Zakon o porezu na dobit • Zakon o deviznom poslovanju • Zakon o parničnom postupku • Zakon o izvršenju i obezbeđenju • Zakon o vanparničnom postupku • Zakon o medijaciji • Zakonik o krivičnom postupku.

Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.Prijavite se na našu mailing listu, kako biste blagovremeno bili obavešteni o savetovanjima.

2 │ Carinski instruktor │ februar 2013. │ Br. 38

REDOVNE RUBRIKE U ČASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR

Redovne rubrike u časopisu Carinski instruktor

II Carinsko poslovanje

II-1 Carinski postupci

II-2 Svrstavanje robe u Carinsku tarifu

II-3 Poreklo robe

II-4 Granične inspekcijske kontrole

III Carine, akcize, porez

IV Upravni i prekršajni postupak u carinskom poslovanju

V Spoljnotrgovinsko poslovanje

VI Devizno poslovanje

VII Računovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova

VIII Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi

IX Međunarodni ugovori

IX-1 Međunarodni multilateralni ugovori

IX-2 Međunarodni bilateralni ugovori

X Špeditersko poslovanje u praksi

XI Objašnjenja Uprave carina

XII INCOTERMS pravila

XIII Ostalo

XIV Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima

XV Kalendar poreskih i drugih obaveza

XVI Aktuelni statistički podaci i informacije


CARINSKO POSLOVANJE

CARINSKI POSTUPCI

KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE I DOPUNA PRAVILNIKA O OBLIKU, SADRŽINI, NAČINU PODNOŠENJA I POPUNJAVANJA DEKLARACIJE I DRUGIH OBRAZACA U CARINSKOM POSTUPKU "Sl. glasnik RS", br. 12/2013 ...................... 6

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O ODREĐIVANJU CARINSKIH ORGANA ZA CARINJENJE ODREĐENIH VRSTA ROBE ILI SPROVOĐENJE ODREĐENIH POSTUPAKA "Sl. glasnik RS", br. 12/2013 ...................... 7

▶ Pitanja i odgovori

Kupovina i prodaja robe bez prelaska preko carinske linije ........................... 8

Uslovi za uvoz medicinskog sredstva ............... 9

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA O SVRSTAVANJU OPREME .....................10

▶ Pitanje i odgovor

Završetak postupka aktivnog oplemenjivanja ponovnim izvozom i razduženje C5 carinske deklaracije .................11

CARINE, AKCIZE, POREZ

KOMENTAR NOVIH USKLAĐENIH DINARSKIH IZNOSA AKCIZA NA ALKOHOLNA PIĆA I CIGARE I CIGARILOSE "Sl. glasnik RS", br. 8/2013 ...................... 13

KOMENTAR NOVIH IZNOSA NAKNADA ZA PROIZVODNJU I PROMET DUVANSKIH PROIZVODA "Sl. glasnik RS", br. 8/2013 ...................... 15


Obračun zatezne kamate na carinski dug ....... 16

SadržajCarinski instruktor 38 • februar 2013.

SADRŽAJ


UPRAVNI I PREKRŠAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU

ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA ROBE I PREVOZNIH SREDSTAVA KOJA SE IZRIČE POVODOM POVREDE CARINSKIH PROPISA ............. 17

Zaključak........................................................... 21

SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O DRŽAVNIM ŽIGOVIMA ZA PREDMETE OD DRAGOCENIH METALA "Sl. glasnik RS", br. 7/2013 ......................22

Razlozi za donošenje Pravilnika .........................................................22

Stepen finoće, državni žig i žigosanje predmeta od dragocenih metala ...................22

POSTUPCI (MODULI) OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI PROIZVODA: MODUL H - USAGLAŠENOST NA OSNOVU POTPUNE GARANCIJE KVALITETA (POTPUNO OBEZBEĐENJE KVALITETA) ....................25

Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garancije kvaliteta ...........................25

Modul H1 - usaglašenost na osnovu potpune garancija kvaliteta i pregleda nacrta ...............................................27

SPOLJNOTRGOVINSKI ROBNI PROMET REPUBLIKE SRBIJE .................. 31

Izvoz i uvoz po ekonomskoj nameni Evropske unije..................................................32

Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama zemalja1) ...........................................................32Izvoz i uvoz Republike Srbije po razvijenosti zemalja i ekonomskoj nameni ........................................33Izvoz i uvoz Republike Srbije po odabranim zemljama .................................34


Obaveza pribavljanja isprava o usaglašenosti prilikom uvoza novih i korišćenih proizvoda ...........................35

DEVIZNO POSLOVANJE

OBAVEZE REZIDENATA KOD OBAVLJANJA KAPITALNIH POSLOVA OD 25. DECEMBRA 2012. GODINE .......................................... 36

Direktne investicije rezidenata i nerezidenata ..................................................36Ulaganja u nepokretnosti ...............................37Kreditni poslovi sa inostranstvom .................37Prenos dugovanja i potraživanja po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom ............................................38


Uslovi za sprovođenje multilateralnog prebijanja dugovanja i potraživanja po osnovu realizovane usluge međunarodnog prevoza robe ........................ 40

Nemogućnost preuzimanja duga od strane osnivača dužnika - nerezidenta po osnovu prometa između dva rezidenta u Republici .......................................42

Nemogućnost uplate devizne pozajmice osnivača društva svom društvu u slučaju kada je osnivač rezident ..................................43

SADRŽAJ


Nemogućnost konverzije kreditnog posla sa inostranstvom u dodatnu uplatu osnivača koja ne povećava osnovni kapital ............................................... 44

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA

RAČUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE OGRANKA U INOSTRANSTVU .................................. 46

Obuhvatanje poslovanja ogranka u inostranstvu u finansijskim evidencijama privrednog društva u zemlji kao da se nalazi u zemlji ...................47

Uključivanje finansijskih izveštaja ogranka u pojedinačne finansijske izveštaje društva ............................................ 48

PRAVNI I RAČUNOVODSTVENI ASPEKT DODATNIH UPLATA U DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ................................... 51

Pravni aspekt dodatnih uplata ....................... 51

Računovodstveni aspekt dodatnih uplata ..... 51


Nemogućnost preknjižavanja zajma osnivača iz inostranstva na dodatne uplate koje povećavaju kapital .......................53

Mogućnost pokrića gubitka dodatnim uplatama od strane osnivača ..........................55

Računovodstveno evidentiranje dodatne uplate osnivača iz inostranstva za koju je naknadno doneta odluka o vraćanju ................................56

MEĐUNARODNI UGOVORI

UVOZ PROIZVODA POREKLOM IZ EVROPSKE UNIJE U 2012. GODINI ......57

Uvoz industrijskih proizvoda .........................58

Uvoz poljoprivrednih proizvoda ....................58

OBJAŠNJENJA UPRAVE CARINA

Carine, akcize, porez .............................. 60

Usklađeni dinarski iznosi akciza koji se primenjuju od 26. januara 2013. godine......... 60

Međunarodni drumski prevoz .............. 60

Novi potpis na TIR karnetima Austrijske izdavačko-garantne asocijacije AISO/084 od 15.2.2013. godine ....................... 60

KALENDARI OBAVEZA

KALENDAR OBAVEZA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA Februar 2013. godine ............................. 62

KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA Februar / Mart 2013. godine .................. 65

AKTUELNI STATISTIČKI PODACI I INFORMACIJE .............. 80

CARINSKO POSLOVANJE


Pravilnikom o izmeni i dopunama Pravilnika o obliku, sadržini i načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 12/2013, stupio na snagu 6.2.2013. godine) izmenjen je Pravilnik o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom po-stupku („Sl. glasnik RS”, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011, 14/2012, 94/2012, 97/2012, 102/2012 i 120/2012) u delu koji se odnosi na šifre za države koje se koriste prilikom popunjavanja carinskih deklaracija i drugih obrazaca u carinskom postupku.

Izmena i dopune u Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom postupku, u delu: "II Države" urađene su na zahtev Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije radi usaglašavanja sa geonomenklaturom Evropske unije, koja je u primeni od 1.1.2013. godine i odnosi na sledeće: 1. brisanje šifre „AN” za Holandske Antile;

2. uvođenje novih šifra za: - Sveti Bartolomej - „BL” - Boner, Sveti Eustahije i Saba - „BQ” - Kurasao - „CW” - Južni Sudan - „SS” i - Sveti Martin (holandski deo) - „SX”

Nadica Pantović

KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE I DOPUNA PRAVILNIKA O OBLIKU, SADRŽINI,

NAČINU PODNOŠENJA I POPUNJAVANJA DEKLARACIJE I DRUGIH OBRAZACA

U CARINSKOM POSTUPKU "Sl. glasnik RS", br. 12/2013

Šifre država usaglašene sa geonomenklaturom Evropske unije, koja je u primeni od 1.1.2013. godine

CARINSKI POSTUPCI

CARINSKO POSLOVANJE


Na osnovu člana 85. Carinskog zakona („Sl. gla-snik RS”, br. 18/2010 i 111/2012) ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o izmenama i dopu-nama Pravilnika o određivanju carinskih organa za ca-rinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka („Sl. glasnik RS”, br. 12/2013, stupio na snagu 6.2.2013. godine).

NAFTA I DERIVATI NAFTE - u članu 3. Pravilnika o određivanju carinskih organa za carinjenje određenih vrsta robe ili sprovođenje određenih postupaka („Sl. glasnik RS”, br. 94/2010, 1/2011, 25/2011, 66/2011, 94/2011 i 54/2012 - dalje: Pravilnik), kojim su određeni carinski or-gani preko kojih nafta i derivati nafte mogu da se unose u carinsko područje Republike Srbije, odnosno iznose sa carinskog područja Republike Srbije u drumskom sa-obraćaju dodata je CI Vrška Čuka.

Član 4. Pravilnika je izmenjen tako da se, nafta i deri-vati nafte u drumskom saobraćaju mogu staviti u postu-pak tranzita kod ulazne carinarnice, ako se radi isporuke upućuju, pored ostalih i u Carinski referat Slobodna zo-na Novi Sad, kao i u CI Terminal-Gradina.

Nafta i derivati nafte u toku postupka tranzita mo-gu se, nakon dopune člana 5. Pravilnika pretovariti sa jednog prevoznog sredstva na drugo i u CI Železnička stanica Subotica i Senta u okviru Carinarnice Subotica.

STAVLJANJE U SLOBODAN PROMET ODREĐENE RO-BE - određene izmene su izvršene i u članu 6. Pravilnika kojim su određeni carinski organi koji mogu da sprovo-de postupak stavljanja u slobodan promet određene robe.

Korišćena putnička i teretna motorna vozila i au-tobusi - posle izvršenih izmena Pravilnika mogu da se stavljaju u slobodan promet i u Carinskom referatu Zaje-

čar, dok se, od 6.2.2013. godine, ovaj postupak ne može sprovoditi u Carinskom referatu Lapovo.

Građevinske i rudarske mašine - u istom članu izme-njena je i tačka 2. tako što su sva ograničenja za stavlja-nje građevinskih i rudarskih mašina u slobodan promet ukinuta, osim u Carinarnici Beograd za robu koja je do-premljena u drumskom saobraćaju. Takođe, ukoliko se duvanske prerađevine, alkoholna pića i kafa dopreme do neke od carinarnica navedenih u tački 4. ovog člana mogu se staviti u slobodan promet samo kod navedenih carinskih organa te carinarnice, a ukoliko se dopreme nekoj od carinarnica koje nisu navedene u ovoj tački mo-gu se cariniti kod carinskih organa po izboru deklaranta.

Unos šećera u carinsko područje Republike Srbije - izmenjen je i član 6a stav 1. alineja 1 Pravilnika koji se odnosi na unos šećera u carinsko područje Republike Srbije tako što su dodate CI Srpska Crnja i CI Terminal-Gradina za drumski saobraćaj, CI Železnička stanica Dimitrovgrad za železnički saobraćaj, kao i CR za rečni saobraćaj Novi Sad za rečni saobraćaj. Takođe je, u ali-neji 3. tačka 1. istog člana, koja se odnosi na stavljanje u slobodan promet šećera, dodata CI Terminal-Gradina za stavljanje u slobodan promet šećera u drumskom sao-braćaju, a u tački 2. CI Železnička stanica Dimitrovgrad za stavljanje u slobodan promet šećera u železničkom saobraćaju.

Određeni broj izmena odredbi Pravilnika je izvršen kako bi se odredbe Pravilnika usaglasile sa odredbama Odluke o sedištu Uprave carina, osnivanju, početku i prestanku rada carinarnica, carinskih ispostava, odseka i referata („Sl. glasnik RS”, br. 14/2010, 83/2010, 52/2011, 99/ 2011 i 54/2012), i to su izmene u Carinarnicama Novi Sad i Dimitrovgrad (promene naziva organizacionih je-dinica). •

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA PRAVILNIKA O ODREĐIVANJU CARINSKIH

ORGANA ZA CARINJENJE ODREĐENIH VRSTA ROBE ILI SPROVOĐENJE

ODREĐENIH POSTUPAKA "Sl. glasnik RS", br. 12/2013

CARINSKO POSLOVANJE



Kupovina i prodaja robe bez prelaska preko carinske linije◊ Pitanje:

• U slučaju kada domaći proizvođač robe (rezident RS) proda robu stranom kupcu koji ima nameru da istu robu proda privrednom društvu koje je takođe rezident RS, a zbog smanjenja troškova roba neće prelaziti granicu već će je proizvođač direktno isporučiti drugom rezidentu, kakva je carinska procedura?

• Da li je ispravno, po osnovu izvršenog izvoza usluge distributivnih prava na prikazivanje filmova u inostran-stvu poddistributeru (sa aspekta deviznog poslovanja) fakturu ispostaviti bioskopu kome poddistributer do-stavlja film?

◊ Odgovor:

• Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010 i 111/2012) uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije.

Odredbom člana 17. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011) propisano je da je izvoz robe iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije. Takođe, stavom 2. ovog člana propi-sano je da je uvoz robe unošenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.

Prema tome, u slučaju kada jedno domaće lice robu prodaje licu u inostranstvu, koje zatim tu robu prodaje drugom domaćem licu, pri čemu roba ne prelazi graničnu liniju Republike Srbije, ne sprovodi se carinski postupak pošto se u kon-kretnom slučaju roba ne unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, sa samim tim ne postoji obaveza plaćanja uvoznih dažbina. • Zakonom o deviznom poslovanju („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012), članom 1. stav 1. propisano je da se

ovim zakonom uređuju: 1) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata i nerezidenata u stranim sredstvima plaćanja i u dinarima; 2) plaćanja, naplaćivanja i prenosi između rezidenata u stranim sredstvima plaćanja; 3) kupovina i prodaja sredstava plaćanja između rezidenata i nerezidenata, kao i kupovina i prodaja stranih sredstava

plaćanja između rezidenata; 4) jednostrani prenosi sredstava plaćanja iz Republike Srbije i u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla između

rezidenata i nerezidenata; 5) tekući i depozitni računi rezidenata u inostranstvu i rezidenata i nerezidenata u Republici; 6) kreditni poslovi u Republici, i to između banaka i rezidenata u devizama i između banaka i nerezidenata u dinarima,

kao i kreditni poslovi sa inostranstvom. Prema tome, uslovi i način ispostavljanja faktura između rezidenata i nerezidenata, po osnovu izvoza robe i usluga nisu

predmet uređenja Zakonom o deviznom poslovanju. Članom 1. stav 2. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju propisano je da je spoljnotrgovinsko poslovanje spoljnotr-

govinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.

Pod spoljnotrgovinskim prometom robe i usluga, u smislu člana 2. stav 1. ovog zakona, podrazumeva se promet izme-đu domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.

Takođe, članom 27. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju propisano je da se spoljnotrgovinski promet usluga obav-lja u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije, kao i da je pružanje uslu-ga domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji slobodno.

Prema tome, ispostavljanje fakture po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i usluga između doma-ćeg i stranog lica, u smislu člana 2. stav 1. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, vrši se shodno odredbama ugovora, koji je, u skladu sa propisima, domaće lice zaključilo sa stranim licem.

U konkretnom slučaju domaće lice, izvoznik, odnosno pružalac usluge, fakturisanje po osnovu izvršenog spoljnotrgo-vinskog prometa izvoza usluge distributivnih prava na prikazivanje filmova u inostranstvu, prema kupcu u inostranstvu, vrši u skladu sa ugovorom koji je zaključen sa ovim stranim licem, kao korisnikom usluge u inostranstvu. •

Jasmina Vasilić, Redakcija

CARINSKO POSLOVANJE



Uslovi za uvoz medicinskog sredstva◊ Pitanje:

• Kakav je carinski postupak prilikom uvoza medicinskog sredstva?

◊ Odgovor:

Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima („Sl. glasnik RS”, br. 30/2010 i 107/2012 - dalje: Zakon), članom 193. je utvrđeno da promet medicinskih sredstava na veliko jeste nabavka, skladištenje, distribucija, uvoz i izvoz medicinskih sredstava.

Promet medicinskih sredstava na veliko može da obavlja pravno lice koje je od Ministarstva zdravlja dobilo dozvolu za promet medicinskih sredstava na veliko.

Agencija za lekove i medicinska sredstva (dalje: Agencija) vrši upis medicinskih sredstava u Registar medicinskih sred-stava (dalje: Registar). Upis u Registar se vrši na osnovu: • sertifikata o usklađenosti (CE-sertifikat) kojim se potvrđuje da je proizvod usaglašen sa zahtevima direktiva EU i standar-

dima, odnosno tehničkim propisima; • dozvole za stavljanje u promet medicinskog sredstva (za medicinska sredstva koja ne poseduju sertifikat o usklađenosti).

O upisu medicinskog sredstva u Registar Agencija podnosiocu zahteva izdaje rešenje o upisu u Registar. Promet medicinskih sredstava može se vršiti samo ako su upisana u Registar tj. na osnovu rešenja o upisu u Registar. Nosilac upisa u Registar može dati overenu kopiju rešenja o upisu u Registar uvozniku, odnosno izvozniku tog medicin-

skog sredstva, koji ima dozvolu za promet medicinskih sredstava na veliko i koja glasi na njegovo ime. U postupku carinje-nja medicinskog sredstva, uvoznik odnosno izvoznik prilaže overenu kopiju rešenja o upisu u Registar, dozvolu za promet medicinskih sredstava na veliko koja glasi na njegovo ime i overenu kopiju ugovora o prometu medicinskih sredstava na veliko zaključenog između nosioca upisa u Registar i uvoznika odnosno izvoznika koji vrši promet medicinskog sredstva na veliko.

Kada je reč o uvozu medicinskog sredstva koje nije upisano u Registar medicinskih sredstava, shodno članu 195. Za-kona, Agencija može, izuzetno, da odobri uvoz medicinskog sredstva koje nije upisano u Registar, a koje je namenjeno za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata u slučaju njihove životne ugroženosti. Uvoz takvog medicinskog sredstva se vrši na osnovu mišljenja Agencije.

Napominje se da sva roba radi sprovođenja carinskog postupka uvoznog carinjenja mora biti svrstana po nomenklaturi Carinske tarife, a shodno Zakonu o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS”, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009).

U slučaju da roba koja se namerava uvozno ocariniti, predstavlja medicinsko sredstvo upisano u Registar medicinskih sredstava, a koje kao takvo pripada grupi robe navedene u članu 23. stav 2. tač. 4) i 5) Zakona o porezu na dodatu vrednost („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012), isto će pri uvozu biti oporezovano po posebnoj stoi PDV od 8%. •

Vesna Vračar

CARINSKO POSLOVANJE


U praksi se često postavlja pitanje podnošenja zah-teva i dobijanja obavezujućeg obaveštenja o svr-stavanju opreme (OOS), odnosno kompletnih fa-brika, postrojenja, pogona ili tehnoloških linija.

Pri tom Carinska tarifa ne poznaje pojam „fabrika”, „postrojenje”, „tehnološka linija” i slično, već samo po-jam „funkcionalne celine” u skladu sa Napomenom 4. uz Odeljak XVI, koja glasi:

„Kada se mašina (uključujući kombinaciju više mašina), sastoji od više komponenti (odvojenih ili međusobno pove-zanih: cevima, transmisionim uređajima, električnim kablo-vima ili drugim uređajima), a te komponente su predviđene da zajedno doprinose jasno definisanoj funkciji iz jednog ta-rifnog broja Gl. 84 ili 85, tada se sve komponente svrstavaju u tarifni broj koji odgovara toj funkciji.”

Takođe, na osnovu Napomene 5. uz Odeljak XVI, pod pojmom „mašina” se podrazumeva bilo koja mašina, ure-đaj, postrojenje, oprema, aparat ili sprava.

Odredbe Napomene 3. (kojom se definiše pojam „kombinovane mašine”) i 4. (kojom se definiše pojam „funkcionalne celine”) uz Odeljak XVI (Mašine, aparati i uređaji; Elektrotehnički proizvodi; Njihovi delovi; Aparati za snimanje i reprodukciju zvuka, televizijski aparati za snimanje i reprodukciju slike i zvuka, delovi i pribor za te proizvode) primenjuju se takođe i na Glavu 90 (Optički, fotografski, kinematografski, merni, kontrolni, precizni, medicinski i hirurški instrumenti i aparati; njihovi delovi i

pribor). Upravo mašine iz Odeljka XVI (Gl. 84 i 85) i Glave 90 su najčešće „komponente” neke fabrike, postrojenja, pogona ili tehnoloških linija.

S druge strane, članom 15. Uredbe o carinski dozvo-ljenom postupanju s robom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba), se propisuje da Uprava carina, na pismeni zahtev zainteresovanog lica, izdaje obavezujuće obave-štenje (stav 1), kao i da se zahtev za izdavanje OOS može odnositi samo na jednu vrstu robe (stav 2).

Otuda je važno znati kakvo je sa pravnog aspekta tu-mačenje primene člana 15. Uredbe, odnosno da li se na osnovu jednog zahteva za izdavanje obavezujućeg oba-veštenja o svrstavanju robe (dalje: OOS) može izdati više OOS kada su u pitanju funkcionalne celine fabrika, postro-jenja, pogona i sl.

Kako je u praksi čest slučaj da se sve navedeno uvozi kao predmet istog ugovora da je sa stanovišta kupca cela fabrika, postrojenje, pogon ili tehnološka linija jedna roba, ne postoje prepreke da se na osnovu jednog zahteva za izdavanje OOS izda više relevantnih OOS.

Ovako izdata OOS bi sadržala odgovarajuće tarifne oznake za funkcionalne celine koje čine kompletne fabri-ke, postrojenja, pogone ili tehnološke linije iz tog konkret-nog zahteva, imali bi različit broj OOS u rubrici 2, a bili bi u rubrici 3 vezani za istog korisnika i u rubrici 5 za isti datum i broj zahteva (primer Slika 1.).

OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA O SVRSTAVANJU OPREME

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

Slika 1.

CARINSKO POSLOVANJE


Ovo tim pre što stranka u momentu podnošenja zahteva za izdavanje OOS ne može i ne mora da zna u koje bi funkcionalne celine bila svrstana oprema koja je predmet uvoza (najčešće postoji detaljna specifikacija uz ugovor), te je jedan zahtev sa podnošenjem sve potrebne dokumentacije i priloga dovoljan za zauzimanje stava o svrstavanju po Carinskoj tarifi.

Slika 2. Karakterističan primer je kompletna fabrika za proizvodnju piva (Slika 2.), koja se sastoji od nekoliko funkcionalnih

celina, na primer: za pripremu i filtriranje vode, za proizvodnju vodene pare, za pranje svih sudova i cevovoda u proi-zvodnji piva, za filtraciju piva, za čuvanje kvasca, za proizvodnju sladovine, za vrenje, za prihvat filtriranog piva i slada, za rashlađivanje, za punjenje boca, za pasterizaciju, za transport, za pakovanje u gajbe i palete itd. •

Nadica Pantović


Završetak postupka aktivnog oplemenjivanja ponovnim izvozom i razduženje C5 carinske deklaracije

◊ Pitanje:

• Prilikom vraćanja dobijenog proizvoda posle aktivnog oplemenjivanja uz JCI C-3, da li je neophodno prilaga-ti kopije JCI - C5 po kojima je roba uvezena pored specifikacije C5, s obzirom na to da se kod iste ispostave uvozi i izvozi roba?

◊ Odgovor:

Postupak aktivnog oplemenjivanja okončaće se kada se za robu koja je bila stavljena u taj postupak, ili za dobijene ili prerađene proizvode odredi novi carinski dozvoljeni postupak ili upotreba (npr. postupak ponovnog izvoza, postupak

CARINSKO POSLOVANJE


tranzita, postupak carinskog skladištenja, postupak privremenog uvoza, novi postupak aktivnog oplemenjivanja, sme-štaj robe u slobodnu zonu) u roku određenom u JCI - C5 i kada je podnet obrazac za završetak postupka.

Izvoz izvan carinskog područja Republike Srbije je uobičajeni postupak sa dobijenim proizvodima jer je to i svrha odobravanja aktivnog oplemenjivanja. Dobijeni proizvodi se, prilikom ponovnog izvoza ili izvoza, dopremaju carinskom organu završetka postupka navedenom u odobrenju, radi obavljanja carinskih formalnosti.

Uz JCI za razduživanje aktivnog oplemenjivanja prilažu se dokumenta neophodna za stavljanje robe u nepromenje-nom stanju ili dobijenih proizvoda u novo zahtevano carinski odobreno postupanje ili upotrebu.

Carinski organ može zahtevati da se pri podnošenju deklaracije za ponovni izvoz prilože prevozne isprave ili isprave u vezi s prethodnim carinskim postupkom.

Kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) nadzornom carinskom organu se podnosi obrazac za završetak postupka u roku od 30 dana od roka za ponovni izvoz. Obrazac za završetak postupka može biti podnet i pre tog roka. Nadzorni carinski organ vrši proveru obrasca za završetak postupka koja se sastoji od kontrole deklaracija o ulasku u postupak aktivnog oplemenjivanja i razduženju aktivnog oplemenjivanja na koje se odnosi obrazac za zavr-šetak postupka prema odobrenom normativu proizvodnje, uključujući i proveru da li je za svaku C3 deklaraciju koja je obuhvaćena obrascem za završetak postupka izvršena potvrda prijema.

Prema tome, prilikom ponovnog izvoza nije neophodno prilaganje C5 carinske deklaracije, pošto se razduženje C5 carinske deklaracije vrši podnošenjem Obrasca za završetak postupka. Carinski organ može zahtevati prilaganje C5 de-klaracije, naročito u situaciji ukoliko se traži overavanje dokaza o poreklu robe (zbog primene instituta zabrane povra-ćaja ili oslobođenja od carine koji se odnosi na zabranu vraćanja carine ili oslobođenja od plaćanja carine za materijale bez porekla koji su u postupku aktivnog oplemenjivanja upotrebljeni u izradi proizvoda sa poreklom). •



KOMENTAR NOVIH USKLAĐENIH DINARSKIH IZNOSA AKCIZA NA ALKOHOLNA PIĆA

I CIGARE I CIGARILOSE "Sl. glasnik RS", br. 8/2013

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj dana 24. januara 2013. godine, utvrdila je nove dinarske iznose akciza, koji su objavljeni u „Sl. glasniku RS”, br. 8/2013 od 25. januara 2013. godine. Novi iznosi akciza primenjuju se od subote 26. januara 2013. godine.

Saglasno odredbi člana 17. st. 1. i 5. i člana 40v st. 1. i 2. Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002, 43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005, 101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010, 43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklađeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka, 93/2012, 119/2012 i 8/2013 - usklađeni din. izn.) i člana 28. Zakona o izmena-ma i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br.

93/2012), dinarski iznosi akciza iz čl. 12, 12a i 40g Zakona o akcizama, usklađuju se godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2012. godini, a prema podacima republičkog orga-na nadležnog za poslove statistike.

Vlada je, saglasno članu 17. stav 5. Zakona o akciza-ma, a u vezi člana 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, ovlašćena da objavi usklađene di-narske iznose akciza na alkoholna pića, pivo i cigare i ci-garilose. Usklađeni dinarski iznosi akciza primenjuju se od dana određenog u aktu Vlade, a saglasno članu 17. stav 6. i članu 40v stav 2. Zakona o akcizama.

Republički zavod za statistiku objavio je indekse po-trošačkih cena i to za:

januar 2012. godine 100,1 ("Sl. glasnik RS", br. 13/2012); februar 2012. godine 100,8 ("Sl. glasnik RS", br. 19/2012);

mart 2012. godine 101,1 ("Sl. glasnik RS", br. 31/2012); april 2012. godine 100,6 ("Sl. glasnik RS", br. 49/2012); maj 2012. godine 101,4 ("Sl. glasnik RS", br. 58/2012); jun 2012. godine 101,1 ("Sl. glasnik RS", br. 67/2012); jul 2012. godine 100,1 ("Sl. glasnik RS", br. 80/2012);

avgust 2012. godine 101,6 ("Sl. glasnik RS", br. 89/2012); septembar 2012. godine 102,3 ("Sl. glasnik RS", br. 99/2012);

oktobar 2012. godine 102,8 ("Sl. glasnik RS", br. 108/2012); novembar 2012. godine 100,0 ("Sl. glasnik RS", br. 118/2012); decembar 2012. godine 99,6 ("Sl. glasnik RS", br. 3/2013).

S obzirom na to da je članom 28. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, propisano da će se prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na alkohol-na pića, uključujući i pivo, kao i na cigare i cigarilose, iz-vršiti u januaru 2013. godine indeksom potrošačkih cena za 2012. godinu, i to prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, kao i da je odredbom čl. 17. i 40v Zakona o akcizama propisano da se dinarski iznosi akcize iz čl. 12, 12a, 40g Zakona o akcizama, usklađuju go-dišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se usklađivanje vrši, saglasno tome, izvršeno je usklađivanje dinarskih iznosa akcize na

proizvode iz čl. 12, 12a i 40g Zakona o akcizama, godišnjim indeksom potrošačkih cena za period od 1. januara do 31. decembar 2012. godine koji iznosi 112,2 (rast 12,2%).

Prema tome, dinarski iznosi akciza na alkoholna pića, uključujući i pivo, kao i na cigare i cigarilose, usklađeni su godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2012. godini, a saglasno članu 17. st. 1. i 5. i članu 40v st. 1. i 2. Zakona o akcizama.

U prilogu dajemo pregled starih i novih dinarskih iznosa akciza na alkoholna pića, pivo, kao i na cigare i cigarilose.



Vrsta akciznog proizvoda Stari iznosi akciza koji se primenjuju do 25. januara 2013. godine Novi usklađeni dinarski iznosi akciza koji se primenjuju od 26. januara 2013. godine

Alkoholna pića: 1) rakije:

- od voća, grožđa, specijalne rakije 104,52 din/lit. 117,27 din/lit. - od žitarica i ostalih poljoprivrednih

sirovina 265,17 din/lit. 297,52 din/lit.

2) žestoka alkoholna pića i likeri 169,96 din/lit. 190,69 din/lit. 3) niskoalkoholna pića 17,45 din/lit. 19,58 din/lit. 4) pivo 19,76 din/lit. 22,17 din/lit. Duvanske prerađevine: - Cigare i cigarilosi 18,78 din/kom. 21,07 din/kom.

Napominjemo da je saglasno odredbi člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012), koji se primenjuje od 18. decembra 2012. godine, propisano sledeće:

Prvo naredno usklađivanje dinarskih iznosa akcize na kafu i cigarete izvršiće se u januaru 2014. godine indek-som potrošačkih cena u 2013. godini.

Pored toga, propisano je da će se prvo naredno uskla-đivanje dinarskih iznosa akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 1. Zakona o akcizama (olovni benzin, bezolovni benzin, gasna ulja, tečni naftni gas, kerozin i ostali deriva-ti nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380°C), izvršiti u januaru 2016. godine indek-som potrošačkih cena u 2015. godini.

Takođe, propisano je da će se prvo usklađivanje dinar-skih iznosa akcize na derivate nafte iz člana 9. stav 5. Za-kona o akcizama (iznosi akciza na derivate nafte do kojih se vrši refakcija plaćene akcize), izvršiti u januaru 2014. godine indeksom potrošačkih cena u 2013. godini.

Saglasno navedenoj odredbi Zakona o izmenama i do-punama Zakona o akcizama („Sl. glasnik RS”, br. 119/2012), ovom odlukom Vlade Republike Srbije nije izvršeno uskla-đivanje dinarskih iznosa akciza na derivate nafte, cigare-te i kafu, i isto će se izvršiti saglasno rokovima utvrđenim zakonom.

Prema tome, nakon usklađivanja dinarskih iznosa akci-za na alkoholna pića, pivo, kao i na cigare i cigarilose, važe-ći iznosi akciza na sve akcizne proizvode koji se primenjuju od 26. januara do 31. decembra 2013. godine su:

Vrsta akciznog proizvoda Iznos akcizeDERIVATI NAFTE

1. Olovni benzin 55,00 din/lit. 2. Bezolovni benzin 49,60 din/lit. 3. Gasna ulja 42,00 din/lit. 4. Kerozin 62,00 din/kg. 5. Tečni naftni gas 30,00 din/kg. 6. Ostali derivati nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koji imaju raspon

destilacije do 380°C 62,00 din/kg.

DUVANSKE PRERAĐEVINE

1. Cigarete do 30.06 2013. god. 43,00 din/pak +33% na MPC od 1.07 2013. god. 45,00 din/pak +33% na MPC 2: Duvan za pušenje i ostale duvanske prerađevine

(rezani duvan, duvan za lulu, duvan za žvakanje i burmut) 37% na MPC/kg.

Cigare i cigarilosi 21,07 din/kom. KAFA

1. Nepržena kafa 80,00 din/kg.. 2. Pržena kafa 100,00 din/kg; 3. Ljuspice i opne od kafe 110,00 din/kg 4. Ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe 150,00 din/kg. 5. Ostale vrste kafe u neto masi kafe sadržane u gotovom proizvodu 300,00 din/kg.

ALKOHOLNA PIĆA: 1) rakije od voća, grožđa, specijalne rakije 117,27 din/lit. 2) rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina 297,52 din/lit. 3) žestoka alkoholna pića i likeri 190,69 din/lit. 4) niskoalkoholna pića 19,58 din/lit. 5) pivo 22,17 din/lit.



Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj dana 24. januara 2013. godine, na osnovu Zakona o duvanu („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 90/2007, 95/2010, 36/2011, 6/2012 - usklađeni izn., 69/2012 - uskla-đeni izn. i 93/2012 - dalje: Zakon), usvojila je nove izno-se naknada za dobijanje dozvola koje izdaje Uprava za duvan za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa duvana i duvanskih proizvoda. Iznosi naknada objav-ljeni su u „Sl. glasniku RS”, br. 8/2013 od 25. januara 2013. godine a primenjuju se od narednog dana od da-na objavljivanja u „Sl. glasniku RS”, odnosno od 26. januara 2013. godine.

Pravni osnov za donošenje Usklađenih iznosa na-knada iz člana 32. stav 3, člana 40. stav 3, člana 45. stav 1. tačka 4) i člana 54. stav 3. Zakona, sadržan je u odredbi člana 32. stav 4, člana 40. stav 4, člana 45. stav 2. i člana 54. stav 4. Zakona, prema kojima se iznosi navedenih naknada usklađuju polugodišnje indeksom potrošačkih cena prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.

Vlada je, saglasno članu 32. stav 5, člana 40. stav 5, člana 45. stav 3. i člana 54. stav 5. Zakona, ovlašćena da objavi usklađene iznose naknada. Ove naknade plaća-ju se za dobijanje dozvola koje izdaje Uprava za duvan radi obavljanja delatnosti proizvodnje i prometa du-vana i duvanskih proizvoda.

Naime, prema Zakonu iznosi naknada za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti proizvodnje, prometa i uvoza duvana i ostalih duvanskih proizvoda (cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i drugih duvan-skih proizvoda) usklađuju se polugodišnje, indeksom potrošačkih cena prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.

Republički zavod za statistiku objavio je indeks po-trošačkih cena, i to za

jul 2012. godine 100,1 ("Sl. glasnik RS", br. 80/2012); avgust 2012. godine 101,16 ("Sl. glasnik RS", br. 89/2012); septembar 2012. godine 102,3 ("Sl. glasnik RS", br. 99/2012); oktobar 2012. godine 102,8 ("Sl. glasnik RS", br. 108/2012); novembar 2012. godine 100,0 ("Sl. glasnik RS", br. 118/2012); decembar 2012. godine 99,6 ("Sl. glasnik RS", br. 3/2013).

Prema tome, za drugo polugodište 2012. godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, in-deks potrošačkih cena iznosi 106,6 (rast 6,6%).

Saglasno tome, a na osnovu člana 32. stav 5, člana 40. stav 5, člana 45. stav 3. i člana 54. stav 5. Zakona, izvršeno je polugodišnje usklađivanje iznosa naknade iz člana 32. stav 3, člana 40. stav 3, člana 45. stav 1. tačka 4) i člana 54. stav 3. Zakona, sa indeksom potrošačkih cena u Republici Srbiji za drugo polugodište 2012. godine.

Prema tome, a s obzirom da indeks potrošačkih cena u Republici Srbiji za drugo polugodište 2012. godine, pre-ma podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosi 6,6%, Vlada je uvećala važeće iznose naknada za nave-deni procenat, tako da novi iznosi naknada sada iznose: 1) za upis u Registar proizvođača duvanskih proizvoda:

18.505.104,79 dinara; 2) za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proi-

zvodima: 9.252.553,20 dinara; 3) za upis u Registar uvoznika duvana, obrađenog du-

vana, odnosno duvanskih proizvoda: 9.252.553,20 dinara;

4) za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima: 13.321,32 dinara. U nastavku teksta dajemo komparativni pregled sta-

rih i novih iznosa naknade za dobijanje dozvole za obav-ljanje delatnosti proizvodnje, prometa i uvoza duvana i ostalih duvanskih proizvoda (cigareta, cigara, cigarilosa, duvana za pušenje i drugih duvanskih proizvoda).

KOMENTAR NOVIH IZNOSA NAKNADA ZA PROIZVODNJU I PROMET

DUVANSKIH PROIZVODA "Sl. glasnik RS", br. 8/2013



u dinarima Vrsta dozvole stari iznosi naknada Novi iznosi naknada

1. za upis u Registar proizvođača duvanskih proizvoda 17.359.385,36 18.505.104,79 2. za upis u Registar trgovaca na veliko duvanskim proizvodima 8.679.693,44 9.252.553,20 3. za upis u Registar uvoznika duvana, obrađenog duvana, odnosno

duvanskih proizvoda 8.679.693,44 9.252.553,20

4. za dobijanje dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima 12.496,55 13.321,32

Prema tome, radi dobijanja dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje i prometa duvana i upisa u odgovarajuće registre kod Uprave za duvan, odnosno evidencione liste trgovaca na malo duvanskih proizvoda, od 26. januara 2013. godine plaćaju se novi iznosi naknada.

Imajući u vidi veliki broj trgovaca na malo duvanskim proizvodima, posebno napominjemo da je iznos naknade za do-bijanje dozvole za obavljanje delatnosti trgovine na malo duvanskim proizvodima 13.321,32 dinara, pri čemu podsećamo da se dozvola za obavljanje delatnosti trgovine na malo izdaje na period od dve godine.

Novi Usklađeni iznosi naknade iz člana 32. stav 3, člana 40. stav 3, člana 45. stav 1. tačka 4) i člana 54. stav 3. Zakona su objavljeni u „Sl. glasniku RS”, br. 8/2013 od 25. januara 2013. godine i primenjivaće se od 26. januara 2013. godine do utvrđivanja novih iznosa u julu 2013. godine.

Napominjemo da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o duvanu („Sl. glasnik RS”, br. 93/2012), od 1. oktobra 2012. godine ukinuta obaveza plaćanja posebne naknade, tzv. „duvanskog dinara”. •


Obračun zatezne kamate na carinski dug◊ Pitanje:

• Kojom metodom se obračunava zatezna kamata na carinski dug nastao pre početka primene proporcionalne me-tode od 1.1.2013. godine propisane Carinskim zakonom?

• Šta je glavnica na koju se obračunava kamata primenom prostog interesnog računa (proporcionalna metoda), ako je račun plaćen iz više puta (više delimičnih uplata), da li ostatak duga nakon delimične uplate ili uvek ceo dug?

◊ Odgovor:

1. Ustavni sud Srbije doneo je Odluku IUz broj 82/2009 od 12.7.2012. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 73/2012 od 27.7.2012. godine kojom je utvrdio da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Sl. list SRJ”, br. 9/2001, „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS”, br. 31/2011 i 73/2012 - odluka US) u delu koji glasi: „primenom konformne metode”, nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje: Ustav RS). Međutim, Odluka Ustavnog suda proizvodi pravno dejstvo samo prema zakonu čija je odredba ukinuta, a ne i prema ostalim zakonima u koji-ma se predviđa primena konformne metode prilikom obračuna kamate. Odluka Ustavnog suda ne glasi, niti može da glasi, generalno prema konformnoj metodi gde god se ona pominje u propisima. Da li će biti pokrenut postupak ocene ustavnosti i tih propisa ili ne, nije izvesno, kao ni da li bi odluka Ustavnog suda u odnosu na te propise bila identična sa pomenutom. Bez takve odluke Ustavnog suda, nije dopustivo proširenje dejstva postojeće odluke i na druge zakone jer bi takvo proširenje vršio svako po svojoj oceni, što nije dopustivo.

Imajući u vidu da se pitanje odnosi na zateznu kamatu po odredbama Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012), očigledno da se odredba njegovog člana 269. kod obračuna zatezne kamate sprovodi: - do 31.12.2012. godine primenom konformne metode, - od 1. januara 2013. godine primenom prostog interesnog računa, u skladu sa čl. 8. i 14. Zakona o izmenama i dopunama Carin-

skog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 111/2012). 2. Uvek kada se dugovani iznos posle datuma dospeća, plaća u ratama, zatezna kamata se za dalje obračunava samo na osta-

tak duga. Dakle, posle datuma dospeća, kamata počinje da se obračunava na 100% dugovanog iznosa, a kada se posle nekog vremena plati 50% duga, samo na ostatak duga se obračunava zatezna kamata, sve do dana plaćanja u celini ili još jedne rate. Pri tome, treba imati u vidu da je jedna od osnovnih karakteristika prostog obračuna zatezne kamate u tome da se ona uvek obračunava na dug bez pripisa kamate glavnici duga (za razliku od konformnog obračuna po kojem se obračun kamate vršio na dug uvećan za prethodno obračunatu kamatu). •

Željko Albaneze



Uvod Zaštitna mera oduzimanja robe kojom je izvršen

određeni carinski prekršaj, po pravilu teže prirode, bila je propisana i u ranije važećim carinskim zakonima, a zakonska regulativa navedenih mera, bila je prisutna u procesnom smislu i u procesnim zakonima.

Polazeći od cilja donošenja sada važećeg Carinskog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2010 i 111/2012 - dalje: Zakon) koji se sastoji: u zaštiti ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije; zaštiti Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine; bezbednosti i zaštiti ljudi i životne sredine te olakšanju međunarod-ne trgovine, neminovno proizilazi propisivanje i odgo-varajućih zaštitnih mera oduzimanja robe sa kojom se čine najteži prekršaji.

Radi postizanja navedenih ciljeva carinski organ obavlja propisane radnje, vrši kontrolne radnje za obavljanje pravilne primene ovog zakona i ostalih pro-pisa. U okviru svoje kontrole pravilne primene propisa otkrivaju se propusti koji su Zakonom definisani kao carinski prekršaji.

Posebna pažnja kod vršenja kontrole, pridaje se analizi rizika. Pod rizikom se u smislu carinskih propisa podrazumeva verovatnoća nastajanja događaja u ve-zi sa unošenjem, iznošenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi sa robom ko-ja nema status domaće robe, a sve sa ciljem spreča-vanja posledica nepravilne primene carinskih i drugih propisa, ugrožavanjem finansijskih interesa Republike Srbije, te da li sporna roba predstavlja pretnju po bez-bednost Republike Srbije i njenih građana, javni moral, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, nacionalno blago isto-rijske, umetničke ili arheološke vrednosti, prava inte-lektualne svojine, životne sredine i dr.

U skladu sa navedenim ciljevima Zakona, carinski prekršaji su definisani u članu 291. „radnje ili propusti koji su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i pod-zakonskih akata donetih na osnovu njega, smatraju se carinskim prekršajima kada je to određeno ovim zako-nom i kao takvi podležu kažnjavanju.”

Zakonom, čl. 292. do 297. su propisane povrede ca-rinskih propisa odnosno prekršaji i kazne, pri čemu se ne pravi podela na teže i lakše prekršaje, kakva je po-dela postojala u prethodno važećem Carinskom zako-nu („Sl. glasnik RS”, br. 73/2003, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 9/2010 - odluka US i 18/2010 - dr. zakon - dalje: ranije važeći zakon). Imajući u vidu visinu propisanih kazni kao i činjenicu da je za prekršaje iz čl. 292. i 293. Zako-na propisana i imperativna zaštitna mera oduzimanja robe koja je predmet prekršaja, svakako da se radi o najtežim prekršajima carinskih propisa, za čije sankcio-nisanje su stvarno nadležni prekršajni sudovi.

S tim u vezi tema ovog rada je upravo zaštitna me-ra oduzimanja robe, kao posebna mera koja se izriče pored novčane kazne, kada se utvrdi krivica lica koje je počinilo neki od navedenih prekršaja.

Oduzimanje robe Zakonom je u članu 298. propisano da će se ro-

ba koja je predmet prekršaja iz čl. 292. i 293. oduze-ti. Pored robe koja je predmet prekršaja oduzeće se i prenosno sredstvo upotrebljeno za smeštaj robe koja je predmet prekršaja (kontejner, pakovanje ili drugi predmeti). Navedena roba biće oduzeta i u slučaju da nije svojina učinioca prekršaja.

U ranije važećem zakonu bila je propisana moguć-nost oduzimanja robe i prenosnog odnosno prevo-

ZAŠTITNA MERA ODUZIMANJA ROBE I PREVOZNIH SREDSTAVA

KOJA SE IZRIČE POVODOM POVREDE CARINSKIH PROPISA



znog sredstva u članu 385. st. 2, 4. i 5. pod uslovom da vrednost robe koja je predmet prekršaja prelazi jednu trećinu vrednosti prevoznog, prenosnog ili drugog sredstva, utvrđene u skladu sa odredbama tog zakona uz uslov iz stava 3. navedenog člana, da kada je u pi-tanju prevozno odnosno prenosno sredstvo, koje nije vlasništvo učinioca prekršaja da se mora dokazati da je vlasnik znao ili mogao znati da će ono biti upotreblje-no za izvršenje prekršaja. Stavom 5. je bilo propisano da kada se radi o robi sa kojom je izvršen prekršaj za koju je pored kazne propisana i zaštitna mera oduzi-manja, da se ista može oduzeti i ako nije svojina uči-nioca prekršaja, što ne isključuje prava trećih lica na naknadu štete od učinioca prekršaja. Formulacija stava 5. člana 385. ranije važećeg zakona upućuje na fakulta-tivnost primene ove mere.

Prema važećem Zakonu, roba odnosno prenosna sredstva će biti bezuslovno oduzeta s obzirom na to da se radi o imperativnoj normi, bez obzira na vla-sništvo nad prenosnim sredstvom odnosno robom i odnos vlasnika tog sredstva ili robe prema učinjenom prekršaju.

Stavom 3. člana 298. Zakona propisano je da kada se radi o robi koja je predmet carinskog prekršaja iz čl. 292. i 293. a ista ne bude pronađena ili se ne može oduzeti iz bilo kog razloga, počinilac prekršaja je du-žan da plati vrednost robe utvrđene u skladu sa odred-bama ovog zakona uz pokretanje posebnog upravnog postupka naplate uvoznih dažbina i naknada koje se plaćaju prilikom uvoza.

Kod određivanja vrednosti robe, carinski organ je u obavezi da odredi vrednost robe u skladu sa odred-bama čl. 39. do 49. Zakona uz obavezu da u smislu čla-na 50. na zahtev uvoznika, odnosno zainteresovanog lica dostavi pismeno obrazloženje o načinu na koji je utvrđena carinska vrednost uvezene robe. Navedeni podatak o vrednosti robe, bitan je ne samo kod izri-canja zaštitne mere već i prilikom izricanja same sank-cije za prekršaje iz člana 292. Zakona s obzirom na to da se sankcija vezuje upravo za vrednost robe, dok se kod prekršaja iz člana 293. Zakona vezuje za uskraćene dažbine, čiji iznos je upravo uslovljen pravilnim odre-đivanjem carinske osnovice odnosno vrednosti robe.

U članu 298. stav 4. Zakona, propisano je da će se roba koja je predmet carinskog prekršaja za koju je propisana zaštitna mera oduzeti i u slučaju ako je prekršajni postupak obustavljen zato što je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio maloletan ili se protiv učinioca prekršaja nije mogao voditi postupak zato što je učinilac bio nedostupan ili nepoznat carinskom organu ili zbog postojanja drugih zakonskih smet-nji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti (identična norma bila je propisana i u ranije važećem zakonu odredbom člana 386. stav 6).

Treba imati u vidu da je Zakonom o prekršajima RS („Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 116/2008 i 111/2009) u članu 48. propisano da će predmeti koji su upotreblje-ni ili su bili namenjeni za izvršenje prekršaja ili koji su nastali izvršenjem prekršaja biti privremeno ili trajno oduzeti ako su svojina učinioca prekršaja, odnosno ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja. Sta-vom 2. je propisano da predmeti mogu biti oduzeti i ako nisu svojina učinioca prekršaja ili njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja, ako to zahtevaju intere-si opšte bezbednosti, čuvanje života i zdravlja ljudi, si-gurnost robnog prometa ili razlozi javnog morala, kao i u drugim slučajevima predviđenim Zakonom.

Ovako formulisan stav 2. navedenog člana ukazuje da će sud ceniti u svakom konkretnom slučaju da li postoje navedeni razlozi, kada predmeti nisu svojina učinioca prekršaja, te da li će u konkretnom slučaju izreći zaštitnu meru. Kao što je navedeno Zakonom je propisano u članu 298. stav 3. da će roba koja je pred-met prekršaja kao i prenosno sredstvo biti oduzeta što upućuje na njenu imperativnost.

U stavu 3. člana 48. Zakona o prekršajima propisa-no je da sud koji je doneo presudu određuje u skladu sa posebnim propisima da li će se oduzeti predmeti uni-štiti, prodati ili predati zainteresovanom organu odno-sno organizaciji.

Prilikom donošenja presude u delu kojim se odre-đuje na koji način će se postupiti sa oduzetom robom, kada je u pitanju roba oduzeta zbog izvršenja carin-skog prekršaja, sud će imati u vidu odredbe čl. 648. do 658. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s ro-bom („Sl. glasnik RS”, br. 93/2010 - dalje: Uredba) koji-ma je propisan postupak prodaje carinske robe, kao i odredbe člana 589. Uredbe kojim se propisuje besplat-no ustupanje strane robe i drugi načini postupanja sa oduzetom stranom robom. Imajući u vidu da predmeti prekršaja mogu biti i predmeti za koje je utvrđeno da se istima povređuje intelektualna svojina sud će imati u vidu specifičnosti ove robe na koju se ne mogu pri-meniti napred navedene odredbe već odredbe Ured-be o uslovima i načinu primene mera za zaštitu prava intelektualne svojine na granici („Sl. glasnik RS”, br. 86/2010) budući da ova roba mora biti uklonjena iz uo-bičajenih robnih tokova.

U stavu 4. člana 48. Zakona o prekršajima propi-sano je da ako učinilac prekršaja samovoljno otuđi ili uništi predmete ili na drugi način onemogući njihovo oduzimanje, u presudi će se odrediti da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti predmeta.

Kao što je navedeno članom 298. stav 3. Zakona propisano je da je učinilac prekršaja dužan da plati vrednost robe.

Radi mogućeg osujećenja izricanja zaštitne mere oduzimanja predmeta najčešće se u skladu sa odred-bom člana 205. Zakona o prekršajima, predmeti pri-



vremeno oduzimaju. Privremeno oduzimanje pred-meta određuje sud pisanom naredbom. U stavu 3. navedenog člana propisano je da se zakonom mogu ovlastiti i službena lica inspekcijskih organa, službenici carinske službe i ovlašćeni policijski službenici da pri-vremeno oduzmu predmete kada u vršenju službene dužnosti saznaju za prekršaj. Navedeni organi su dužni da sud neodložno izveste o privremenom oduzimanju predmeta i da se staraju o čuvanju tih predmeta, ukoli-ko zakonom nije drugačije određeno. Licu od kojeg se oduzimaju predmeti izdaje se potvrda sa tačnim ozna-čenjem predmeta.

Ako se radi o predmetima koji su podložni kvaru ili ako njihovo čuvanje iziskuje nesrazmerne troškove, sud će odrediti da se takvi predmeti prodaju, a novac dobijen prodajom te robe preda na čuvanje banci ili drugoj finansijskoj organizaciji. Ukoliko prekršajni po-stupak bude obustavljen novac dobijen prodajom u skladu sa članom 206. ovog zakona biće vraćen vlasni-ku osim u slučaju da se radi o predmetima koji neće biti vraćeni iz razloga opšte bezbednosti ili razloga morala o čemu se donosi posebno rešenje. U slučaju da se ne zna vlasnik predmeta, pa se ni u roku od jedne godine od dana objavljivanja oglasa ne javi za predmet ili no-vac dobijen prodajom predmeta, doneće se posebno rešenje da predmet postaje državna svojina, odnosno da se novac unese u budžet Republike Srbije. Ovom odredbom se ne dira u prava vlasnika da u parnici traži predaju predmeta odnosno novca.

Sve ove odredbe upućuju na obavezu suda da u si-tuaciji kada se iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i priloženih obaveštenja kao i dokaza gde se eventualno roba nalazi odluči o robi, ne samo onda kada se roba oduzima već i u situaciji kada se presu-dom lice oslobađa krivice ili bude kažnjeno za prekršaj za koji nije propisana zaštitna mera oduzimanja robe.

Oduzimanje prevoznog sredstva Zakonom, članom 299. propisano je da će se odu-

zeti prevozno sredstvo koje je upotrebljeno za prevoz robe koja je predmet prekršaja iz člana 292. Zakona, pod uslovom da vrednost robe prelazi 1/3 vrednosti prevoznog sredstva, kao i uslovom da je vlasnik tog prevoznog sredstva znao ili mogao znati da će se ono koristiti za prevoz robe koja je predmet izvršenja prekršaja.

Podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog po-stupka u konkretnom slučaju u obavezi je da pre pod-nošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka nadležnom prekršajnom sudu, precizno u skladu sa odredbama Zakona, utvrdi vrednost sporne robe u trenutku izvršenja prekršaja, kao i vrednost prevo-znog sredstva, s obzirom da se radi o kumulativnom uslovu uslovljenom da vrednost robe prelazi 1/3 vred-

nosti prevoznog sredstva, uz istovremeno obezbeđe-nje dokaza da je vlasnik prevoznog sredstva znao ili mogao znati da će se ono koristiti za prevoz robe koja je predmet prekršaja.

Ukoliko se radi o vozilu koje je posebno konstruisa-no, adaptirano ili izmenjeno ili na bilo koji drugi način prilagođeno svrsi skrivanja robe isto će biti oduzeto bez obzira na vrednost robe odnosno vrednost pre-voznog sredstva. Oduzimanje prevoznog sredstva ne utiče na prava trećih lica da od počinioca prekršaja za-htevaju naknadu štete.

U ranije važećem zakonu oduzimanje prevoznog sredstva nije bilo propisano posebnom odredbom, već u okviru odredbe iz člana 385. st. 2. i 3. i ista se od-nosila na prevozno sredstvo kojim je bio izvršen pre-voz robe sa kojom je izvršen carinski prekršaj za koji je propisana zaštitna mera oduzimanja robe, a prema odredbama sada važećeg Zakona, odredba člana 299. odnosi se isključivo na prevoz robe sa kojom je izvršen prekršaj iz člana 292. Zakona.

Izricanje zaštitne mere po Zakonu o prekršajima

Zakonom je propisano da će se zaštitna mera izreći i u slučaju da se protiv učinioca nije mogao voditi po-stupak zato što je učinilac bio maloletan u vreme iz-vršenja prekršaja, nepoznat ili nedostupan carinskom organu, ili zbog postojanja drugih zakonskih smetnji, osim u slučaju nastupanja apsolutne zastarelosti.

Prema Zakonu o prekršajima, član 48. stav 6. pro-pisano je da će se predmeti koji su upotrebljeni ili bili namenjeni za izvršenje prekršaja oduzeti i kada se pre-kršajni postupak ne završi presudom kojom se okriv-ljeni oglašava krivim ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala ili ako je postupak pre-kinut iz razloga što prekršilac nije dostupan sudu, kao i u drugim slučajevima određenim posebnim zakonom i da se o tome donosi posebno rešenje na koje okriv-ljeni ima posebno pravo žalbe. Iz navedenog proizilazi da se po odredbama ovog zakona zaštitna mera može izreći pod određenim uslovima i nakon nastupanja ap-solutne zastarelosti za vođenje carinsko prekršajnog postupka.

S obzirom na to da prekršajni sud postupak vodi u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima, na koji upućuje i odredba člana 306. Zakona, sud je u obavezi da kada utvrdi da interesi opšte bezbednosti ili razlozi javnog morala to zahtevaju okrivljenom, prema kome je obustavljen prekršajni postupak usled nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja, treba izreći zaštitnu meru oduzimanja predmeta, primenom odredbe člana 48. stav 6. Zakona o prekršajima. Ov-de treba istaći da se pod pojmom opšte bezbednosti podrazumeva zaštita ličnih, imovinskih i drugih prava i



sloboda građana od kriminalnog uskraćivanja njihovih korišćenja, kao i da se pod pojmom javnog morala po-drazumevaju moralna shvatanja koja su opšte prihva-ćena u našem društvu, odnosno šta je za naše društvo dobro da se čini, a šta je zabranjeno jer se smatra zlim. Ovo iz razloga što se kod carinskih prekršaja najčešće radi o robi koja se ne može pustiti u slobodan promet, usled zaštite ličnih i imovinskih prava građana kao i zaštite robnog prometa na teritoriji Republike Srbije, takva roba se ne može vratiti učiniocu prekršaja, već će se u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima po-sebnim rešenjem oduzeti.

Postupak oduzimanja robe u Krivičnom zakoniku i Zakoniku o krivičnom postupku

Prema pravilima Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009 i 121/2012), mera oduzimanja predmeta može se izreći i kada se postupak ne završi osuđujućom pre-sudom. Ovo pravilo sadržano je i u Zakoniku o krivič-nom postupku („Sl. list SRJ”, br. 70/2001 i 68/2002 i „Sl. glasnik RS”, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon, 49/2007, 20/2009 - dr. zakon, 72/2009 i 76/2010) uz ispunjenje kumulativnih uslova: da se radi o predmetima koji se po zakonu moraju oduzeti, kao i da se radi o predmetima čije oduzimanje zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala.

Po pravilu predmeti se najčešće oduzimaju od li-ca koja su u svojini učinioca krivičnog dela, ali prema odredbi člana 87. stav 1. Krivičnog zakonika mogu se oduzeti i kada nisu svojina učinioca ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti ili kada i dalje postoji opa-snost da će biti upotrebljeni za izvršenje krivičnih de-la. Ovakvim odlukama se ne dira u pravo trećih lica na naknadu štete od učinioca (član 87. stav 2. Krivičnog zakonika)

Izvršenje zaštitnih mera oduzimanja robe

Članom 296. Zakona o prekršajima propisano je da zaštitnu meru oduzimanja predmeta izvršava organ u čiju nadležnost spada izvršenje odnosno nadzor nad izvršenjem propisa po kojima je zaštitna mera izrečena ako po zakonu nije drugačije određeno.

Oduzeti predmeti prodaju se po propisima koji va-že za poresko izvršenje ukoliko posebnim propisima nije drugačije određeno. Imajući u vidu da je Zakonom propisan postupak prodaje robe kao i raspodele sred-stava to upućuje na činjenicu da će se primeniti odred-be Zakona.

Pri svemu ovom treba imati u vidu činjenicu da je članom 29. Zakona propisano da su državni organi (su-dovi, inspekcijski organi, organi unutrašnjih poslova i dr) dužni da najbližem carinskom organu prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su od strane tih organa privremeno zadržana ili konač-no oduzeta a postoji osnovana sumnja da je to carin-ska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak u skladu sa odredbama ovog zakona.

Roba i prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana, ne mogu se predati drugom licu pre nego što se plate uvozne dažbine. Državni organi iz stava 1. ovog člana, dužni su da uplate uvozne dažbine pre predaje carin-ske robe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. U stavu 3. je navedeno da se uvozne dažbine plaćaju po podmirenju troškova nastalih u vezi sa robom iz stava 2. ovog člana (troškovi čuvanja, prodaje i slično).

Pri svemu ovome treba imati u vidu odredbu člana 205. stav 3. Zakona o prekršajima kojom je ovlašćena carinska služba da privremeno oduzme robu za koju smatra da je sa istom izvršen carinski prekršaj.

U članu 296. stav 4. Zakona o prekršajima propisa-no je da ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmet prekršaja, ili na drugi način onemogućio izvr-šenje, posebnim rešenjem suda obavezaće se da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti tog predmeta. Uvažavajući da je za izvršenje kao i nadzor nad izvr-šenjem carinskih propisa, nadležna carinska služba, to znači da bi nakon donošenja ovakvog rešenja suda, posebnim rešenjem učinilac bio obavezan na napla-tu protivvrednosti za nepronađenu robu, a rešenjem donetim u carinsko upravnom postupku i na naplatu carinskih dažbina, rešenjem donetim u okviru nadlež-nosti carinskog organa.

Novčani iznos dobijen prodajom predmeta koji su svojina učinioca prekršaja a oduzeti po presudama su-da predstavljaju prihod budžeta Republike Srbije.

Ako su prodati predmeti koji nisu svojina učinioca prekršaja ili njima ne raspolaže pravno lice učinilac pre-kršaja, iznos se predaje licu čija su svojina ti predmeti, odnosno pravnom licu koje raspolaže tim predmetima. Ukoliko je to lice nepoznato ili se ne javi u roku od go-dinu dana od dana prodaje iznos dobijen od prodaje takvih predmeta predstavlja prihod budžeta Republi-ke Srbije.

Članom 297. Zakona o prekršajima propisana je obaveza da organi koji su po ovom zakonu obavezni da izvršavaju zaštitne mere, da o izvršenju zaštitne mere obaveste sud koji je meru izrekao. To znači da ukoli-ko presudu izvršava ovlašćeni carinski radnik, dužan je da pismeno obavesti sud koji je presudom izrekao zaštitnu meru da je mera izvršena na način propisan zakonom s pozivom na član 297. Zakona o prekršajima, pozivajući se na broj presude i ostale podatke vezane za lice i robu koji su navedeni u presudi.



ZaključakZaštitna mera oduzimanja predmeta za razliku od ostalih mera bezbednosti, koje su po pravilu lične prirode, jedina je mera u sistemu krivičnih i prekršajnih sankcija stvarnopravnog karaktera. U pojedinim pravnim siste-mima ima karakter sporedne sankcije, međutim iako je imenovana kao mera bezbednosti, ona je jednim svojim delom zadržala karakter kazne. Analizirajući propisanu kaznu za prekršaje propisane članom 292. Zakona (od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe), dolazi se do zaključka da se izricanjem minimalne kazne - jednostruka vrednost robe, faktički izriče zaštitna mera, a da ne govorimo kada se izrekne maksimalna kazna. Otuda se u praksi najčešće izriče ili minimalna kazna ili ublažava kazna ispod minimalno propisane, budući da će pored kazne biti izrečena imperativna zaštitna mera oduzimanja robe. Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada se iz bilo kog razloga ne može izreći zaštitna mera oduzimanja, već se nalaže naplata protivvrednosti robe, na koji iznos se u posebnom upravnom postupku naplaćuju pri-padajuće carinske dažbine. Postavlja se pitanje kada su kazne uslovljene visinom vrednosti robe i obaveznom naplatom carinskih dažbina, da li se na ovaj način faktički otklanja posledica izvršenja prekršaja, te da li je opravdano izricati zaštitnu meru. U saznanju da se priprema izmena Zakona o prekršajima, po kojima kriterijum za određivanje stvarne nadlež-nosti Prekršajnog suda, svakako neće biti prekršaji za koje je propisana zaštitna mera oduzimanja predmeta, autor ovog teksta smatra da bi bilo uputno da se razmisli o izmeni kaznenih odredaba Zakona i opravdanosti izricanja zaštitnih mera. Ovo iz razloga što carinski organ može kroz upravni postupak lišiti potencijalne pre-kršioce, robe koja je na nelegalan način uneta, putem uništenja ili prodaje robe o trošku prekršioca ukoliko se radi o robi koja ne ispunjava propisane uslove, u cilju zaštite života i zdravlja ljudi ili ukoliko je uvoz ili izvoz robe zabranjen posebnim propisom, odnosno ako sa istom povređuje pravo intelektualne svojine ili je nastalo izvršenjem krivičnog dela (falsifikati i slično). U sada važećem Zakonu u članu 82. propisano je: "Ako carinski organ utvrdi da je roba neovlašćeno uneta u carinsko područje RS li da nije bila pod carinskim nadzorom, pre-duzima neophodne mere, u cilju daljeg postupanja sa robom, uključujući i prodaju robe. Troškove preduzetih mera uključujući troškove uništenja robe, snosi držalac robe." Citirane odredbe bi se mogle prilikom izmene Zakona dodatno precizirati, te utvrditi u kom postupku i po kom ovlašćenju bi roba nelegalno uneta u carinsko područje Republike Srbije, bila izuzeta van redovnih tokova uvoza ili izvoza imajući u vidu i posebne propise kojima se reguliše uvoz robe pod posebnim uslovima odnosno zabrana uvoza i izvoza. Na navedeni način izbegli bi se troškovi čuvanja privremeno oduzete robe, izbeglo bi se propadanje robe zbog proteka vremena do pravosnažnosti presude, a u krajnjem slučaju i naknade štete u slučaju nastupanja zasta-relosti gonjenja po konkretnom prekršajnom postupku. Do ovih zaključaka autor je došao na osnovu dugogodišnje prakse u radu, kao i analizirajući presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, po kojima je odlučivano po tužbama za naknadu štete, u vezi sa robom pravnosnažno oduzetom zbog izvršenja carinskog prekršaja a neretko pravosnažno osuđenih i zbog izvršenja krivičnog dela u vezi sa spornom robom, po kojima je utvrđeno da je došlo do povrede člana 1. Protokola br. 11. Konvencije o zaštiti ljudskih prava, te dosuđena naknada štete tužiocu primera radi po predstavci broj 15112/07 Milosavljev protiv Srbije (Presuda objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 61/2012 od 22.6.2012. godine). Shodno navedenim razlozima potrebno je eventualno razmišljati u pravcu osavremenjivanja kako kaznenih odredaba propisanih Zakonom, tako i o rešenjima u vezi sa ovom problematikom u Zakonu o prekršajima. •

Mirjana Otašević Lušić

(Rad je objavljen kao Referat o zaštitnim merama oduzimanja robe na godišnjem savetovanju sudija prekršajnih sudova, održanom u Kladovu od 5. do 7.11. 2012. godine).



Pravilnikom o državnim žigovima za predmete od dragocenih metala („Sl. glasnik RS”, br. 7/2013, stupio na snagu 31.1.2013. godine, a počinje da se primenjuje po isteku jedne godine od dana stupanja na snagu - dalje: Pravilnik) se propisuju vrste, oblici, izgled i način izrade državnih žigova koji se upotreblja-vaju za označavanje stepena finoće predmeta od dra-gocenih metala.

Osnov za donošenje Pravilnika sadržan je u članu 15. stav 4. Zakona o kontroli predmeta od dragocenih metala („Sl. glasnik RS”, br. 36/2011 - dalje: Zakon), ko-jim je propisano da ministar bliže propisuje vrste, obli-ke, izgled i način izrade državnih žigova.

Razlozi za donošenje Pravilnika

Osnovni razlozi za donošenje Pravilnika su:

- stvaranje uslova za primenu odredaba Zakona, ko-jima se, pre svega, uređuju uslovi, način i postupak kontrole predmeta od dragocenih metala; određuju tehnički zahtevi u pogledu stepena finoće predmeta od dragocenih metala, uređuju uslovi i način ocenji-vanja usaglašenosti predmeta od dragocenih metala i priznavanja inostranih žigova; uređuje vršenje in-spekcijskog nadzora, kao i druga pitanja od značaja za kontrolu predmeta od dragocenih metala;

- omogućavanje upotrebe državnih žigova kojim se označavaju stepeni finoće predmeta od dragocenih metala.

Stepen finoće, državni žig i žigosanje predmeta od dragocenih metala

Stepen finoće je, u smislu Zakona, najmanja masa dragocenog metala sadržana u ukupnoj masi neke le-gure, izražena u hiljaditim delovima. S tim u vezi, pred-meti od dragocenih metala moraju ispunjavati teh-ničke zahteve u pogledu jednog od sledećih stepena finoće: 1) predmeti od platine:

I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 900 hiljaditih delova (900/1000); III stepen finoće 850 hiljaditih delova (850/1000);

2) predmeti od zlata: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 840 hiljaditih delova (840/1000); III stepen finoće 750 hiljaditih delova (750/1000); IV stepen finoće 585 hiljaditih delova (585/1000);

3) predmeti od paladijuma: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 500 hiljaditih delova (500/1000);

4) predmeti od srebra: I stepen finoće 950 hiljaditih delova (950/1000); II stepen finoće 925 hiljaditih delova (925/1000); III stepen finoće 800 hiljaditih delova (800/1000). Predmeti, pored propisanih stepena finoće, mogu

imati i finoću 999 hiljaditih delova (999/1000). Izu-zetno, predmeti od zlata izrađeni kovanjem (zlatnici, spomen-plakete i sl.) mogu imati finoću 900 hiljaditih delova (900/1000).

Državni žig je oznaka stepena finoće kojom se po-tvrđuje usaglašenost predmeta od dragocenih metala sa propisanim zahtevima, kao i to da je predmet od dragocenog metala izrađen u finoći jednakoj ili većoj

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O DRŽAVNIM ŽIGOVIMA ZA PREDMETE

OD DRAGOCENIH METALA "Sl. glasnik RS", br. 7/2013



od propisane za taj stepen finoće, a manjoj od nared-nog stepena finoće.

Žigosanje predmeta od dragocenih metala je ozna-čavanje predmeta od dragocenih metala državnim ži-gom, odnosno u izuzetnim slučajevima izdavanje uve-renja o potvrđivanju stepena finoće.

Pre stavljanja predmeta na tržište, proizvođač je dužan da predmet dostavi na ispitivanje i žigosanje, radi utvrđivanja njegove usaglašenosti sa propisa-nim zahtevima, osim predmeta za koji ima propisanu dokumentaciju.

Uvoznik, odnosno zastupnik obezbeđuje utvrđiva-nje usaglašenosti predmeta sa propisanim zahtevima podnošenjem tog predmeta na ispitivanje i žigosanje.

Obavezi žigosanja ne podležu: 1) poluproizvodi od dragocenih metala; 2) delovi ili nekompletni predmeti; 3) predmeti koji su toliko mali, odnosno krhki da nije

moguće izvršiti žigosanje bez oštećenja; 4) predmeti ili delovi predmeta koji se upotrebljavaju

za medicinske, stomatološke, veterinarske, naučne i tehničke svrhe;

5) muzički instrumenti ili delovi takvih instrumenata izrađeni od dragocenih metala;

6) predmeti od platine, zlata i paladijuma mase do 1g i predmeti od srebra mase do 3 g. Ispitivanje, odnosno žigosanje predmeta obavlja

Direkcija za mere i dragocene metale (dalje: Direkcija). Ispitivanje i žigosanje može da obavlja i ovlašćeno telo.

Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje predmeta od dragocenih metala su žigovi za označa-vanje stepena finoće predmeta od: platine; zlata; pa-ladijuma, i srebra.

Državni žigovi sadrže lik, oznaku stepena finoće da-tu rimskom cifrom i brojčanu oznaku područne jedini-ce Direkcije, odnosno registarski broj ovlašćenog tela, dat arapskom cifrom.

Oblici i izgled državnih žigova odštampani su uz Pravilnik i čine njegov sastavni deo.

Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje predmeta od platine su: 1) žig za I stepen finoće - hrastov list okrenut u desno

utisnut u pravougaonik; 2) žig za II stepen finoće - hrastov list okrenut u desno,

utisnut u elipsu; 3) žig za III stepen finoće - hrastov list okrenut u de-

sno, utisnut u romboid; 4) žig za predmete od platine koji su izrađeni u finoći

999 - hrastov list, okrenut u desno utisnut u krug. Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje

predmeta od zlata su: 1) veliki žigovi za I, II, III i IV stepen finoće - glava rat-

nika, utisnuta u krug, okrenuta u desno, sa različito raspoređenim urezima po obodu kruga, i to za:

- I stepen finoće - jedan urez ispod vrata; - II stepen finoće - dva ureza: ispod vrata i iznad

temena;

- III stepen finoće - tri ureza: ispod vrata, iza potiljka i ispred lica;

- IV stepen finoće - četiri ureza: ispod vrata, iza po-tiljka, ispred lica i iznad temena;

2) mali žigovi za I, II, III i IV stepen finoće - pšenični klas utisnut u četiri oblika, i to za: - I stepen finoće - u pravougaoniku; - II stepen finoće - u pravougaoniku u kome su dva

gornja ugla odsečena tako se dobije nepravilan petougaonik;

- III stepen finoće - u pravougaoniku u kome su odsečeni gornji i donji uglovi tako da se dobije šestougaonik;

- IV stepen finoće - u elipsi čije dimenzije su jednake elipsi upisanoj u osnovni pravougaonik;

3) žig za predmete od zlata koji su izrađeni u finoći 999 - glava ratnika, utisnuta u krug, okrenuta u desno;

4) veliki i mali žig za predmete od zlata koji su izrađeni kovanjem - soko okrenut u desno. Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje

predmeta od paladijuma su za: - I stepen finoće - šljiva sa peteljkom i listom okre-

nutim u levo, utisnuta u pravougaonik; - II stepen finoće - šljiva sa peteljkom i listom okre-

nutim u levo, utisnuta u šestougaonik koji se do-bija odsecanjem gornjih i donjih uglova kvadrata;

- žig za predmete od paladijuma koji su izrađeni u finoći 999 - šljiva sa peteljkom i listom okrenutim u levo, utisnuta u krug.

Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje predmeta od srebra su: 1) veliki žigovi za I, II i III stepen finoće - glava žene

okrenuta u levo, utisnuta u elipsu, sa različito raspo-ređenim urezima po obodu elipse, i to za:

- I stepen finoće - jedan urez ispod vrata; - II stepen finoće - dva ureza: iza potiljka i ispred

lica; - III stepen finoće - tri ureza: ispod vrata, iza potiljka

i ispred lica; 2) mali žigovi za I, II i III stepen finoće - petao utisnut u

tri oblika, i to za: - I stepen finoće - u kvadratu; - II stepen finoće - u krugu koji se dobija upisiva-

njem u osnovni kvadrat; - III stepen finoće - u šestougaoniku koji se dobija

odsecanjem gornjih i donjih uglova kvadrata; 3) žig za predmete od srebra koji su izrađeni u finoći

999 - glava žene, utisnuta u elipsu, okrenuta u levo. Državni žigovi koji se upotrebljavaju za žigosanje

predmeta od dragocenih metala izrađuju se na način koji omogućava mehaničko ili lasersko žigosanje pred-meta od dragocenih metala.

Prelaznim i završnim odredbama Pravilnika propi-sano je da danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Naredba o vrstama i oblicima žigova za označavanje stepena finoće predmeta od dragoce-nih metala („Sl. list SRJ”, br. 8/95).



OBLICI ŽIGOVA ZA OZNAČAVANJE STEPENA FINOĆE PREDMETA OD DRAGOCENIH METALA

PREDMETI OD PLATINE

PREDMETI OD ZLATA

VELIKI ŽIGOVI

MALI ŽIGOVI

ŽIGOVI PREDMETA OD ZLATA IZRAĐENI KOVANJEM

PREDMETI OD PALADIJUMA

PREDMETI OD SREBRA

VELIKI ŽIGOVI

MALI ŽIGOVI

Lucija Dujović



Po pravilu, osim tehničkih zahteva za proizvode, najveći broj tehničkih propisa sadrži i odredbe o obaveznom ocenjivanju usaglašenosti proizvoda sa propisanim bitnim zahtevima za te proizvode, su-bjektima koji učestvuju, odnosno sprovode ocenjiva-nje usaglašenosti, kao i o načinu ocenjivanja usaglaše-nosti koji može da obuhvati primenu jednog postupka, nekoliko postupaka ili kombinaciju različitih postupa-ka ocenjivanja usaglašenosti.

Postupci ocenjivanja usaglašenosti nazivaju se još i moduli.

Moduli ocenjivanja usaglašenosti koji se mogu pro-pisati tehničkim propisom nabrajaju se u Uredbi o na-činu sprovođenja ocenjivanja usaglašenosti, sadržaju isprave o usaglašenosti, kao i obliku, izgledu i sadržaju znaka usaglašenosti („Sl. glasnik RS”, br. 98/2009 - da-lje: Uredba).

U Uredbi nije data konačna lista modula, već su na-brojane samo najkarakterističnije vrste modula, koje se najčešće propisuju u tehničkim propisima, pre sve-ga u onim srpskim tehničkim propisima kojima se tran-sponuju evropske direktive novog pristupa iz oblasti tzv. tehničkog zakonodavstva. Takođe, ova uredba ne utvrđuje sadržinu svakog modula, s obzirom na to da je ta sadržina propisana u svakom konkretnom tehnič-kom propisu.

Tehničkim propisom se mogu propisati sledeći mo-duli ocenjivanja usaglašenosti: 1) Modul A - interna kontrola proizvodnje; 2) Modul B - pregled tipa; 3) Modul C - usaglašenost sa tipom na osnovu interne

kontrole proizvodnje; 4) Modul D - usaglašenost sa tipom na osnovu garanci-

je kvaliteta procesa proizvodnje - obezbeđenje kva-liteta proizvodnje;

5) Modul E - usaglašenost sa tipom na osnovu garan-cije kvaliteta proizvoda - obezbeđenje kvaliteta proizvoda;

6) Modul F - usaglašenost sa tipom na osnovu verifika-cije proizvoda;

7) Modul G - usaglašenost na osnovu pojedinačne veri-fikacije proizvoda;

8) Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garanci-je kvaliteta - potpuno obezbeđenje kvaliteta. Uredbom se dozvoljava da se tehničkim propisom

mogu propisati i drugačije vrste, odnosno sadržaj mo-dula ocenjivanja usaglašenosti, u odnosu na one iz Uredbe.

Potrebno je naglasiti da su moduli u pravni sistem Republike Srbije, na osnovu Uredbe, preuzeti iz refe-rentnog evropskog dokumenta iz ove oblasti, odno-sno iz Odluke br. 768/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o zajedničkom okviru za trgovanje proizvodima i ukidanju Odluke br. 93/463/EEZ od 9.7.2008. godine (Decision European of the Parliament and of the Council on a common framework for the marketing of products and repealing decision 93/465/EEC), koja se u Evropskoj uniji primenjuje neposredno i obavezujuća je za sve dr-žave članice.

Ovom prilikom biće više reči o modulu H.

Modul H - usaglašenost na osnovu potpune garancije kvaliteta

Usaglašenost na osnovu potpune garancije kva-liteta je postupak ocenjivanja usaglašenosti kojim proizvođač ispunjavajući obaveze koje se odnose na proizvodnju, stavljanje znaka usaglašenosti i sačinjava-nje i čuvanje Deklaracije o usaglašenosti, obezbeđuje

POSTUPCI (MODULI) OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI PROIZVODA: MODUL H - USAGLAŠENOST NA OSNOVU POTPUNE

GARANCIJE KVALITETA (POTPUNO OBEZBEĐENJE KVALITETA)



i izjavljuje, isključivo na sopstvenu odgovornost, da predmetni proizvodi ispunjavaju zahteve iz tehničkog propisa koji se na njega primenjuju.

Obaveze proizvođača koje se odnose na proizvodnju

Proizvođač mora da ima odobren sistem kvaliteta za projektovanje, proizvodnju, završnu kontrolu pro-izvoda i ispitivanje predmetnih proizvoda i podleže nadzoru od strane Imenovanog tela koje mu je odo-brio sistem kvaliteta.

Proizvođač podnosi zahtev za ocenjivanje svog si-stema kvaliteta Imenovanom telu po svom izboru.

Zahtev mora da sadrži: • poslovno ime, odnosno naziv ili ime i adresu proizvo-

đača ili poslovno ime, odnosno naziv i adresu njego-vog zastupnika, ako on podnosi zahtev;

• pisanu izjavu da zahtev nije podnet drugom Imeno-vanom telu;

• dokumentaciju koja se odnosi na sistem kvaliteta; • tehničku dokumentaciju za jedan tip, odnosno model

svake kategorije proizvoda čija se proizvodnja na-merava, odnosno planira. Tehnička dokumentacija, gde god je to primenljivo, mora da sadrži, naročito:

- opšti opis proizvoda; - idejna rešenja, projektne i radioničke crteže i še-

me spajanja komponenata, podsklopova, strujnih kola itd;

- opise i objašnjenja neophodna za razumevanje na-vedenih crteža i šema, kao i rada proizvoda;

- spisak standarda sa spiska srpskih standarda na koje se tehnički propis poziva, primenjenih u ce-losti ili delimično, kao i detaljan opis sa pratećim dokazima o adekvatnosti primenjenih rešenja za ispunjavanje bitnih zahteva iz tehničkog propisa, ako ovi standardi nisu primenjeni, a ako su deli-mično primenjeni, u tom slučaju u tehničkoj doku-mentaciji moraju biti navedeni delovi standarda koji su primenjeni;

- rezultate izvedenih projektnih proračuna, sprove-denih ispitivanja koje obavlja laboratorija proizvo-đača ili druga laboratorija za ispitivanje (to može biti neko Imenovano telo za ispitivanje, akredito-vana laboratorija i sl.), itd;

- izveštaje o ispitivanju. Sistem kvaliteta mora da obezbedi usaglašenost

proizvoda sa zahtevima iz tehničkog propisa koji se na njih primenjuju.

Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je proizvođač usvojio dokumentuju se na sistematičan i uredan način u obliku pisanih procedura, postupaka i uputstava.

Dokumentacija o sistemu kvaliteta mora da omo-gući dosledno tumačenje procedura, planova, uput-stava i zapisa o sistemu kvaliteta.

Dokumentacija o sistemu kvaliteta, naročito, sadr-ži sledeće opise: - ciljeva kvaliteta i organizacione strukture, odgovor-

nosti i ovlašćenja rukovodstva u pogledu kvaliteta proizvoda;

- pregleda i ispitivanja koji će biti sprovedeni pre, za vreme i nakon izrade, kao i učestalost kojom će se

Documents

Paragraf Carinski instruktor • br. 38 • februar 2013. · CARINSKO POSLOVANJE 6 │ Carinski instruktor │ februar 2013. │ Br. 38 P ravilnikom o izmeni i dopunama Pravilnika