PARODĲ A U ROMANU SELO STEPANČIKOVO F. M. …digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/edis03_Ramadan... · dije Jurija Tinjanova Dostojev ski i Gogolj. Ka teoriji paordije

i

Draginja Ramadanski

PARODĲ A U ROMANUSELO STEPANČIKOVOF. M. DOSTOJEVSKOG

Novi Sad, 2013.E-D

ISE

RT

AC

IJA

3

Draginja Ramadanski

PARODIJA U ROMANUSELO STEPANČIKOVOF. M. DOSTOJEVSKOG

NAPOMENA O AUTORSKOM PRAVU:

Nijedan deo ove publikacije ne može se preštampati, reprodukovati ili upotrebiti u bilo kom obliku bez pisanog odobrenja autora, kao nosioca

autorskog prava.

COPYRIGHT NOTICE:

No part of this publication may be reprinted, reproduced or utilized in any form without permission in writing from the author, as the holder of the

copyright.

Ova monografija proistekla je iz teksta doktorske disertacije, pod naslovom Parodijski plan romana Selo Stepančikovo F. M. Dostojevskog, koja je odbranjena na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dana 30. januara 1992. godine, pred komisijom u sastavu:

(1) Prof. dr Vitomir Vuletić, mentor, Filozofski fakultet, Novi Sad,(2) Prof. dr Milivoje Jovanović, Filološki fakultet, Beograd,(3) Prof. dr Dragiša Živković, Filozofski fakultet, Novi Sad.

Saglasnost za objavljivanje monografije dalo je Nastavno-naučno veće Filozofskog fakulteta, na sednici održanoj dana 12. oktobra 2012. godine.

PARODIJA U ROMANU SELO STEPANČIKOVO F. M. DOSTOJEVSKOG

Apstrakt

Po la zna tač ka na šeg ra da je po tre ba po nov ne eva lu a ci je ču ve ne stu-di je Ju ri ja Ti nja no va Do sto jev ski i Go golj. Ka te o ri ji pa ro di je (1921). Po na šem mi šlje nju ova stu di ja od ra ža va po čet ne kon tra dik ci je so vjet skog for ma li zma. U te o rij skom okru že nju ko je ape lu je za eman ci pa ci ju od svih „ni zo va“ (so ci jal nog, psi ho lo škog, isto rij skog) osnov ni i oče ki va ni na laz ove stu di je je ste „ne mo ti vi sa nost pa ro di je“, kao auto ma ti za ci je po zna tog po stup ka. Na uč ni ko vo osla nja nje na ide o lo ške mo men te (u du hu Vi sa ri o na Bje lin skog) sma tra mo stra nim te lom, ne do sled no šću ili pak me to do lo škom ma skom, u du hu „ezo pov skog“ je zi ka so vjet ske epo he.

Ti nja nov pre zen tu je an sambl od dva de se tak tek stu al nih po du da ra nja iz me đu Do sto jev sko vog ro ma na Selo Stepančikovo (1959) i Go go lje vih Oda bra nih me sta iz pre pi ske s pri ja te lji ma (1847), ime nu ju ći taj od nos pa-ro di jom. Po nje go vom mi šlje nju me ta pa ro di je je upra vo ovo ozlo gla še no Go go lje vo de lo.

Uz du žno uva ža va nje Ti nja no vlje vog kom pa ra tiv nog ma te ri ja la, sma-tra mo da se ov de ra di o dru ga či jem ti pu tek stu al ne po du dar no sti, ko ji iz mi-če ma tri ci sve sne ori jen ta ci je, svoj stve noj pa ro di ji (Ti nja nov ni je us peo da do ka že smi sle ni rad Do sto jev skog na pre tva ra nju jed nog dis kur sa u dru gi). U od no su na Go go lja sve mo guć no sti osta ju otvo re ne. Otu da i na slov na še te ze tre ba či ta ti sa ne vi dlji vim zna kom pi ta nja (u spre zi sa zna kom uz vi ka) na kra ju.

Za na šu te zu je od enorm nog zna ča ja da sam Ti nja nov, u svo joj po-zni joj stu di ji O pa ro di ji (1929), uvo di di stink ci ju iz me đu pa ro dij ske for-me i pa ro dič ne funk ci je. On na knad no do zvo lja va mo guć nost da ne ko de lo bu de pa ro dij sko ali ne i pa ro dič no, što je iz u zet no pro duk tiv na po stav ka. U me đu vre me nu je, u da toj dru štve noj kli mi, pr va stu di ja za do bi la (či ni lo se ko nač nu) ide o lo šku po dr šku so vjet skog mi sle ćeg ko lek ti vi te ta. Naš rad sma tra mo skrom nim pri lo gom eman ci pa ci ji od ta kve ka no ni za ci je.

Uti caj Iza bra nih me sta na vo ka bu lar i sin tak su ro ma na Se lo Ste pančikovo ne do vo di se u pi ta nje. Ipak, po na šem mi šlje nju, mo guć nost aso-ci ja ci je sa Go go lje vim tek stom ne igra kon sti tu tiv nu ulo gu u ro ma nu Se lo Stepančikovo. He te ro ge ni i dis per ziv ni in ter tekst fer men to vao je u efekt ni ro ma nesk ni dis kurs, ko ji je kao ta kav i bio pri hva ćen od stra ne pu bli ke.

Po sred stvom kon cep ci je glav nog ju na ka, Fo me Fo mi ča Opi ski na, ro-man je do se gao do dat nu i kom plek snu tran sdi ja lo gič nost. To se od no si na či ta vu le pe zu mar kant nih knji žev nih re a li za ci ja da tog ti pa, ka ko svet ske ta-ko i ru ske knji žev no sti. Tu ubra ja mo i spe ci fi čan pre in ter tekst ka da se ču-ve ni kri ti čar, men tor i Go go lja i Do sto jev skog, Vi sa rion Bje lin ski, ob ru šio na svog pr vog pi tom ca pri gr liv ši dru gog, i vi še od to ga: iza zvav ši stra da nje obo ji ce. To se de si lo pri li kom po ja ve Go go lje vih Oda bra nih me sta.

Mo gu će da je Do sto jev ski svo jim ro ma nom, kao jed nim su mar nim ci ta tom, po ku šao da ob uj mi i ovu slo že nu, mul ti plu di ja lo gič nost. Ta kvu in ter tek stu al nu re la ci ju bi smo pre na zva li vir tu e li za ci jom ne go li eks pli fi-ka ci jom (ko ja od li ku je pa ro di ju). Mo tri šte Do sto jev skog ni je to li ko re kon-struk tiv no (što bi pod ra zu me va lo do ka ziv ana li tič ki na por) ko li ko kon struk-tiv no. U svom kre a tiv nom od go vo ru na zna ko vi to i kon flikt no je din stvo (Go go lje va knji ga Oda bra na me sta ver sus epi sto lar ni i pu bli ci stič ki kor pus Be lin skog po vo dom nje, ko ji smo mi na zva li In ter ven tio Be lin ski a na), Do-sto jev ski uzi ma u ob zir obi lje mo gu ćih fi li ja ci ja.

U po gla vlju SeloStepančikovoiintertekst nu di mo pre gled in ter tek-stu al nih re la ci ja ovog ro ma na. In ter tek stu al ni pe di gre glavnog junaka je do-bro pro u čen i kon cen tri san na tip ma log čo ve ka na svom pu tu do ju na ka iz pod ze mlja. Pu tem mi kro frag me na ta unu tar po le mič ke i pa ro dič ne ci tat no sti su sre će mo se i sa pa ro di jom od re đe nih žan ro va (idi la, pro po ved, kli šei ro-man ti zma, na tu ra li zma i dr.) kao i sa spo ra dič nim sa ti rič nim po stup ci ma. Sve to na ni vou ele me na ta tek sta a ne tek sta ro ma na u ce li ni. Osim to ga tra-ga mo i za pri su stvom bi o graf skog ma te ri ja la u ro ma nu (Sibirskabeležnica).

Do sto jev ski je ra di kal no ši fro vao svoj pri stup Bje lin skom. Pi šu ći ovaj ro man, on je pre sve ga sle dio stva ra lač ke za dat ke po vrat ka pred ru sku pu-bli ku na kon vi še go di šnje ro bi je (ko ja je usle di la baš u zna ku po me nu tog an ta go ni ste), od no sno osva ja nja no vih iz ra žaj nih mo guć no sti „ko mič nog ro ma na“. U tom in di vi du al nom ci tat nom mo de lu (sa pret po sta vlje nom pre-in ter tek stu al nom re la ci jom na ko ju nam je skre nuo pa žnju Ti nja nov) sa mo je je dan od dva tek stu al na an te ce den ta (Oda bra na me sta) for mal no pri su tan u ro ma nesk nom post-tek stu (pa ro dij ska for ma) dok je dru gi (In ter ven tio

Be lin ski a na) pri su tan bez ja sno vi dlji vog for mal nog tra ga (Ti nja nov bi to na zvao parodičnomfunkcijom), kao svo je vr sni skri ve ni ali tim ubo ji ti ji ri-ko šet. Pre zi me glav nog ju na ka (Opi skin) upra vo to i zna či – oma ška (lap sus ca la mi). A ime i pa tro nim (Fo ma Fo mič) upu ću ju na po sve ma šnu sum nju.

Za klju čak na še te ze je da Do sto jev ski ne ma nameru da ve ri fi ku je oce-nu Bje lin skog sred stvi ma svo je umet no sti (ka ko to pro iz i la zi iz pr ve stu di je Ti nja no va). Do sto jev ski nam nu di re duk tiv nu i po jed no sta vlje nu imi ta ci ju go go li jan ske knji žev ne mi si je po sred stvom Bje lin sko ve po sve ma šne ide o-lo gi za ci je, či me de mon stri ra nje nu (či ju to?) in va lid nost i ne pri me nji vost. So fi sti ko va nom igrom pro se dea, mi ipak sa zna je mo pra vo ime vi nov ni ka jed nog od ključ nih ka zu sa ru ske knji žev no sti. Po sred stvom sup til ne umet-nič ke stra te gi je (pre po zna tlji va sklo nost Do sto jev skog pre ma igri re či ma) oči ta va mo oslo vlje nog kriv ca kroz slo je ve dis kur sa (pa i sno vid nog) u ana-gra mu jed nog pod na slo va ro ma na: Be li bik i ka ma rin ski.

Na osno vu to ga, da kle, mo že mo pret po sta vi ti da ovaj ro man ne pod-ra zu me va (sa mo) di ja log sa Go go ljem; pra vi di ja log se vo di, iza ku li sa dis-kur sa, sa ten den ci o znim ar se na lom ci ta ta iz kor pu sa ko ji smo za ovu pri li ku na zva li In ter ven tio Be lin ski a na.

Ključ ne re či: Go golj, Do sto jev ski, Bje lin ski, Ti nja nov, Opi skin, pa ro dij ska for ma, pa ro dič na funk ci ja, for ma li zam, san, ana gram

PARODY IN THE NOVEL THE VILLAGE OF STEPANCHIKOVO BY F. M. DOSTOEVSKY

Abstract

This work’s startig point is the need for a reevaluation of Yuri Tyn-janov’s famous study Dostoevsky and Gogol: Toward a Theory of Parody (1921). In our reading, this study reflects the contradictions of Soviet Formalism’s origins. Given the current theoretical environment that calls for emancipation from all “series” (social, psychological, historical), this study’s primary finding is the “unmotivatedness of parody” as an automa-tization of well-known devices. Any scholar’s dependence on ideological moments (in the spirit of Vissarion Belinsky) emerges here as an alien body, an inconsistency, and even a methodological shield in the spirit of the So-viet epoch’s “Aesopian” language.

Tynjanov presents some twenty textual points of contact between Dostoevsky’s novel TheVillageofStepanchikovo (1859) and Gogol’s SelectedPassages fromCorrespondencewithFriends (1847), defining that relationship as parodic. In his opinion, Gogol’s notorious work is “defini-tively” the target of Dostoevsky’s parody.

With all due respect for Tynjanov’s comparative material, we consider this an example of a different type of textual coincidence, one that slips be-yond the matrix of conscious orientation that is typical of parody. (Tynjanov did not succeed in proving that Dostoevsky had intentionally focused on transforming one type of discourse into another.) With regard to Gogol, all possibilities remain open. Hence our title, too, must be read with an invis-ible question mark (and perhaps an exclamation mark as well) at the end.

It is vital for our thesis that Tynjanov, in his later study On Parody (1929), himself introduces a distinction between parodical forms and pa-rodic functions. He allows the possibility that a certain work may be pa-rodical but not parodic, a position that is exceptionally productive. At the same time, in the given societal climate, it seems that the first study received

definitive support and approval from the collective of Soviet intellectuals. We consider our work a humble contribution to emancipation from canoni-zation of this kind.

The influence of Gogol’s SelectedPassages on the vocabulary and syntax of The Village of Stepanchikovo is unquestionable. Nonetheless, the possible associations with Gogol’s text do not play a constitutive role here (as they would in parody of a certain work). Dostoevsky fermented the heterogeneous and dispersive intertext of Gogol’s text into an effective, monovalent novelistic discourse, and it was received as such by the reading public.

By way of its hero, Foma Fomich Opiskin, the novel achieved an ad-ditional complex transdialogicity. This refers to the whole range of marked literary realizations of the given type, including both Western European and Russian literature. We include here one specific pre-intertext: that is, when the famous critic and promoter of Gogol and Dostoevsky, Vissarion Belin-sky, turned against his first protégé while praising the second one. Moreo-ver, his reaction to the appearance of Gogol’s SelectedPassages caused grief for both Gogol and Dostoevsky.

It may be that Dostoevsky, with one dubious citation, was attempting to encompass this complex, multiple dialogism in his novel as well. We would identify an intertextual relationship of this kind as virtualization rath-er than explification (as in parody). Dostoevsky’s position is not reconstruc-tive (with the implication of a demonstrable analytical effort) so much as constructive. In his creative response to a meaningful and conflicted unity (Gogol’s SelectedPassages versus the epistolary and publicistic corpus of Belinsky, which we might sum up as Belinsky’s Intervention), Dostoevsky takes into account a true multiplicity of possible filiations.

The chapter “The Village of Stepanchikovo and Intertext” offers an overview of this novel’s intertextual relations. The hero’s intertextual ped-igree is well studied and concentrates on the naturalistic tradition’s petit bonhomme as a type on the way from the underground to becoming a hero. Through microfragments embedded in a polemical and parodic citational-ity we encounter both parody of certain genres (the idyll, the sermon, the clichés of Romanticism, Naturalism, etc.) and sporadic satirical gestures. All this lies on the level of textual elements, not of the novelistic text as a whole. In addition, we look for the presence in the novel of biographical material (The Siberian Notebook).

Dostoevsky’s approach to Belinsky was radically encoded. In writing this novel, he first and foremost pursued the creative task of coming back before the Russian reading public after several years of hard labor (which had passed precisely in the sign of the above-mentioned antagonist), or rath-er of the conquest of the “comic novel’s” new expressive possibilities. In that individual citational model (to whose presumed preintertextual relation Tynjanov directs our attention) only one of the two textual antecedents is formally present as parodic form in the novelistic post-text (that is, SelectedPassages), while the other (Belinsky’s Intervention) is present functionally, which Tynjanov would have called the parodical function, without a clearly visible formal trace, as a concealed but therefore all the more colorful rico-chet. The hero’s surname (Opiskin) signifies a miswriting (lapsus calami). Moreover, both his name and patronymic (Thomas, son of Thomas) point to an all-encompassing doubt.

Our thesis concludes that Dostoevsky has no intention of proving Be-linsky’s evaluation with his own work (as Tynjanov’s first study suggests). Dostoevsky offers us a reductive and simplified imitation of Gogol’s liter-ary mission, mediated by Belinsky’s all-encompassing ideologization, with which he demonstrates its lack of validity and applicability. We nonetheless learn, through sophisticated play with the procedure, the true name of the guilty party in this key affair of Russian literary history. It appears through subtle artistic strategies (Dostoevsky’s tendency to engage in wordplay), through layers of discourse (including that of dreams), and in an anagram of the cryptic (and revelatory) title of the novel’s chapter „Белый бык и камаринский“. Belinsky is here though, isn’t he?

On this basis, therefore, we can assert that this novel does not pre-sume a dialogue with Gogol. The true dialogue is conducted, behind the scenes of discourse, with a tendentious arsenal of quotations drawn from the body of Belinsky’s Intervention.

Key words: Gogol, Dostoevsky, Belinsky, Tynjanov, Opiskin, parodical form, parodic function, formalism, dream, anagram

SADRŽAJ

I. POSTAVKA, CILJ I STRUKTURA ISTRAŽIVANJA ....................13

II. KA MORFOLOGIJI PARODIJE ......................................................17

III. KOMIČNI ROMAN ZA COMEBACK ............................................29

IV. RUKAVICA JURIJA TINJANOVA ..................................................37

V. POTONJA SUOČENJA ....................................................................51

VI. SELO STEPANČIKOVO I INTERTEKST .......................................591. Previo examine ............................................................................592. Interventio Belinskiana ...............................................................703. Preformulisani Foma ...................................................................78

VII. POKAZNI MATERIJAL ...................................................................891. Pozna Gogoliana: Homo Religiosus ...........................................892. Dostoevskiana: Homo Politicus ................................................103

VIII. ZAKLJUČAK ..................................................................................113

BIBLIOGRAFIJA ....................................................................................119

OBJAŠNJENJE SKRAĆENICA

Д. oznaka toma i stranice – Ф. М. Достоевский, Полное собраниесочиненийв30томах, Ленинград, 1972-1990

Гоголь, oznaka toma i stranice – Н. В. Гоголь, Собраниесочиненийв7томах, Москва, 1984-1986

Odabrana mesta – Odabrana mesta iz prepiske s prijateljima N.V. Gogolja, 1847

Interventio Belinskiana – Kritičko-epistolarni korpus Visariona Bjelinskog povodom Odabranih mesta iz prepiske s prijateljima N. V. Gogolja (recenzija objavljena u Savremeniku+Zalcbrunsko pismo) 1847

SeloStepančikovo – СелоСтепанчиковоиегообитатели(иззаписокнеизвестного), 1859

DiG – Ю. Н. Тынянов, ДостоевскийиГоголь(Ктеориипародии), 1921

P – Ю. Н. Тынянов, Опародии, 1929

RLP–Русскаялитературнаяпародия, Ann Arbor, 1980

13

I. POSTAVKA, CILJ I STRUKTURA ISTRAŽIVANJA

Po la zna tač ka ovog ra da je te za o pa ro dij skom od no su ro ma na F. M. Do sto jev skog SeloStepančikovo (1859) pre ma knji zi N. V. Go go lja Odabra na me sta iz pre pi ske s pri ja te lji ma (1847). Te zu je iz neo 1921. go di ne J. N. Ti nja nov, u kon tek stu for ma li stič ke te o ri je pro ze i knji žev ne evo lu ci je.1 Sma tra mo da je po treb no, ove 1990. go di ne, ako ne iz vr ši ti, ono ini ci ra ti re vi zi ju tog za klju či va nja. S tom na me rom i za po či nje mo ovo na še is tra ži-va nje.

Po što je pa ro di ja knji žev ni ža nr sa du gom tra di ci jom, i po ku ša ji nje-nog te o rij skog pro mi šlja nja su vi še stru ki. Na kon kra ćeg se lek tiv nog pre gle-da po sto je ćih te o rij skih pri stu pa, od an tič kih do mo der nih shva ta nja, pred-lo ži će mo rad ni mor fo lo ški mo del pa ro di je, sa op ti mu mom ge ne rič kih, ima-nent nih i re cep cij skih obe lež ja, kao i ti po lo gi ju ne ko li kih srod nih ob li ka.

Pro ces iz na la že nja eks ta-, in tra- i in ter tek stu al nih ve za iz me đu Se la Stepančikova i Go go lje vih Oda bra nih me sta osla nja će se na kon sul to va-nje kri tič kih iz da nja, me mo ar skih ka zi va nja, pre pi ske, bi o graf skih re a li ja, uz nu žno uva ža va nje či nje ni ce ne do stup no sti (ne sa ču va no sti) ma nu skrip ta i osta log pri prem nog ma te ri ja la za ovaj ro man Do sto jev skog. Do sa da ne po sto je tra go vi tre nut ka ka da je Do sto jev ski za mo čio svo je pe ro u ma sti o-ni cu pa do tre nut ka ka da je tekst sma trao ko nač nim (sa svim pre cr ta va nji-ma, be le ška ma po mar gi na ma i osta lim gra fo lo škim tra go vi ma okle va nja ili žur be). Ova okol nost je bit no uti ca la na me to do lo ško opre de lji va nje pri is tra ži va nju: usko shva će na ge ne tič ka kri ti ka (pri me re na is tra ži va nju pa ro-di je) ov de ni je ima la pra vog po sla.

U cen tar is tra ži va nja do ve den je isto ri jat re cep ci je i knji žev ni (ne)uspeh ove dve knji ge. Re cep cij sko ig no ri sa nje ma ka kve pa ro dij ske in ten ci je ro ma-na SeloStepančikovo i nje go vo tra ja nje bez ba la sta ta kve re fe ren ci jal no sti, si tu a ci ja je ko ju za ti če J. Ti nja nov. Po nje mu, žan rov ska suk ce si ja ovog de la

1 Ты ня нов, Ю.Н., ДостоевскийиГоголь(Ктеориипародии), Пе тро град, 1921 г.Mi smo ko ri sti li pu bli ka ci ju TextederRussischenFormalisten, München, 1969, str. 300-370.

14

Draginja Ramadanski

iz gle da la bi ova ko: „pa ro di ja”, za ne ma re na pa ro di ja, ot kri ve na pa ro di ja. Do-daj mo iz na še per spek ti ve još je dan be o čug: pre vla da na pa ro di ja.

Na po ri da se po no vo pro na đu iz vor ni uslo vi pro duk ci je (ma da ne od-go va ra ju vr sti is ku stva ko je či ta lac tra ži u tek stu) ne sum nji vo do pri no se de tek ci ji pa ro di je. Otu da, uz mo no graf sko-sti li stič ku ana li zu na ve de nih de la, i naš na por knji žev no-isto rij ske re kon struk ci je zna kov nog do ga đa nja iz me đu njih (so ci jal na, bi o graf ska i sti lo ge na zbi va nja) u po sma tra nom raz-do blju (1847-1859). Pri to me će mo, pre sve ga, po ka za ti go to vost na ne pri-stra snu va lo ri za ci ju Go go lje ve knji ge kao even tu al nog pred lo ška ro mana Do sto jev skog. Otu da, po gla vlja ovog ra da na slo vlje na kao po ka zna, je su za nas do ka zna. Na rav no, naš do ka zni po stu pak pre u zeo je ri zik su o ča va-nja sa ar gu men ta ci jom Ti nja no va, uka zu ju ći na nje nu me to do lo šku pre va-zi đe nost i ne mo guć nost da da tu pro ble ma ti ku „ce lo vi to in te gri še”.2 Ta kav za hvat imao je pot po ru u ohra bre nju E. D. Hir ša da her me ne u ti ka tre ba da te ži upra vo „re kon struk ci ji auto ro vih ci lje va i sta vo va, ne bi li do šla do pu-to ka za i nor mi za kon stru i sa nje zna če nja nje go vog tek sta”.3

2 M. Glo vinj ski je, raz mi šlja ju ći o po tre bi uvo đe nja te o ri je knji žev ne ko mu ni ka ci je, ova ko de fi ni sao sme nu jed ne te o rij ske pa ra dig me dru gom: „Ne de ša va se ret ko da se kon-cep ci je na ko je smo na vi kli, kon cep ci je du bo ko usa đe ne u na šem mi šlje nju, na glo po ka zu-ju kao de zak tu a li zo va ne, sum nji ve, neo bra zlo že ne. Pod vrg nu te re flek si ji, po ka zu ju svo ju pri pad nost me to do lo škoj i te o rij skoj ar ha i ci, jer ni su ka dre da in te gri šu no va is ku stva, da po sta nu tač ka oslon ca za nji hov opis i ana li zu”. (Odspoljašnjihiunutrašnjihmetodadoknjiževnekomunikacije, Zbor nik Te o ri ja isto ri je knji žev no sti, Be o grad, 1986, str. 17).

3 Hirš, E. D., Načelatumačenja, Be o grad, 1983, str. 251.Na rav no, u po za di ni ove te ze je svest o opa sno sti na be đi va nja:„Neo p hod no je usta no vi ti da je kon tekst na ko ji smo se po zva li naj ve ro vat ni ji kon tekst. Tek ta da, u od no su pre ma usta no vlje nom kon tek stu, mo že mo da do ne se mo sud da je jed no či ta nje ko he rent ni je od dru gog. Za to, u kraj njoj li ni ji, mo ra mo da po stu li ra mo auto ro vo ti pič no sta no vi šte, ti pič ne aso ci ja ci je i oče ki va nja ko ja de li mič no obra zu ju kon tekst nje go-vog is ka za. (…) Otu da je je dan od su štin skih za da ta ka u pro ce su ve ri fi ka ci je pro mi šljanja re kon struk ci ja auto ro vog su bjek tiv nog sta va u onoj me ri u ko joj je ovaj re le van tan za tekst o ko me je reč.” (str. 268).Do spe ti do ono ga što autor uz na ču je, a ne do ono ga što tekst ka zu je am bi ci ja je sva kog raz u me va nja (a po go to vo raz u me va nja pa ro di je, či je ak tu e li za ci je već po de fi ni ci ji ra ču-na ju sa autor skom in ten ci jom). U slu ča ju ne mo guć no sti po zi va nja na autor ski pa ra tekst, do auto ro ve in ten ci je mo že mo do pre ti sa mo pu tem isto vr snih in ten ci o nal nih či no va. Za i sta im po nu ju pre ro ga ti vi ko je Hirš sta vlja u ru ke tu ma ča:„Tu mač tre ba da sim pa tič ki usvo ji auto ro vo sta ja li šte (nje go vu na stro je nost za vr še nje po-seb nih in ten ci o nal nih či no va) ka ko bi bio u sta nju da, s iz ve snom ve ro vat no ćom, „in ten-di ra” iste in ten ci o nal ne pred me te kao i autor. Ovo je oso bi to ja sno u slu ča ju im pli cit nog

15

Parodija u romanu Selo Stepančikovo F. M. Dostojevskog

Ovo zdra vo ra zum sko oru đe po mo glo nam je ne sa mo u su o ča va nju sa for ma li zmom Ti nja no va (i sa sve ko li kim fi lo lo škim objek ti vi zmom), ne go i sa jed nim dru gim mo gu ćim me to do lo škim za le đem či ta nja ovog ro ma na Do sto jev skog. Ra di se o poststruk tu ra li stič koj te zi o in ter tek stu al no sti sve-ko li ke umet no sti, po ko joj sva ki znak po se du je tra go ve dru gih zna ko va. Pre ma nje nim po stu la ti ma her me ne u ti ka, vi de ći u sva kom tu ma ču ujed no i gra di te lja zna če nja, ne mo že ima ti za cilj ne ku „iz vor nu” isti nu ni ti ne ki terminusadquem. Ima la bi da va ži i pri vid no pa ra dok sal na tvrd nja da je Do sto jev ski mo de ran na na čin post mo der ne avant la let tre, od no sno da je nje go vom opu su pri me re na ova her me ne u tič ka apa ra tu ra.

Za i sta, na po re do sa vi so ko vred no va nom ti pi za ci jom li ko va ovog ro-ma na, u nje mu se mo gu a po ste ri o ri iden ti fi ko va ti i eg zem pli fi ko va ti na de se ti ne za da na šnjeg či ta o ca ve ćim de lom ano nim nih, in ter tek sto va. Ako i uva ži mo či nje ni cu da ro man SeloStepančikovo va ri ra ve ći broj ta kvih hi-po tek sto va (pa i onaj iz Oda bra nih me sta Go go lja), od no sno da na ive snim ni vo i ma iz ra žaj no sti po se že za pa ro dij skim po stup ci ma (što za i sta ni je te-ško po ka za ti), t e š k o da se sme mo ov de za u sta vi ti u za klju či va nju. Ovaj ro man je, bu du ći (i) pa ro di čan, iz vr šio pro boj u či stu eks pre siv nost, nje gov je zik je ste u slu žbi ne po sred ne iz ra žaj no sti. Pod vu ci mo da to ni je na iv na i ne sve sna, ne go dvo stru ka, iz no va za do bi je na iz ra žaj nost. U mo der noj knji-žev no sti (Man, Džojs, Bul ga kov, Na bo kov, Bor hes), ko ja za pra vo i po či nje Do sto jev skim, po sto ji ta kva pre kret ni ca, ka da se pret hod ne for me, de kon-stru i sa ne kroz pa ro di ju, tran sfor mi šu u no vu ce li nu. Taj tre nu tak tran sgre si-je po zna je i kla sič na re to ri ka, kao hi per ba ton, u iz vor nom zna če nju in ver-zi je i pre o bra ća nja ide je. Stra te gi ja ta kvog pre ko ra če nja (tran scen den ci je pa ro di je) u osno vi je al he mi je romana SeloStepančikovo.4 Sa mo, či je ide je je ta ko pre o bra tio Do sto jev ski?

U na šem po ku ša ju da lo ci ra mo SeloStepančikovo u mre ži mo gu ćih in ter tek stu al nih od no sa (po seb no pre ma Oda bra nim me sti ma Go go lja), za-la že mo se za ter min re kon struk tiv no-kon struk tiv ne in ter tek stu al no sti sa jed nim kar di nal nim pre in ter tek stom u po za di ni: Oda bra na me sta ver sus

ver bal nog zna če nja gde se tu ma če vim ostva re njem auto ro vog sta ja li šta od re đu je ho ri zont tek sta.” (str. 268).

4 Od ove kon sta ta ci je sa mo je ko rak do sta no vi šta ko je pa ro dij ski mo dus pi sa nja po sma tra ne sa mo kao od li ku od re đe ne vr ste umet nič kih de la, već kao kre ta nje li te ra tu re u ce li ni. Val ter Be nja min je čak us tvr dio da je sva ko ime no va nje u su šti ni pa ro dič no – u od no su na pr vo bit ne, bo žan ske re či. (Ojezikuuopšteijezikuljudi, Ese ji, Be o grad, 1974).

16

Draginja Ramadanski

od go va ra ju ći kri tič ki kor pus V. G. Bje lin skog.5 Ge ne ra tiv no-sti lo ge no ulan-ča va nje (sa ži ma nje) ovih en ti te ta je i psi ho lo ški sa svim oče ki va no, s ob zi-rom na tra u mu mla da lač kog opre de lji va nja Do sto jev skog u spo ru Bje lin-skog sa Go go ljem. Reč ju, mi šlje nja smo da je dok so lo ški sta tus tek sta OM, a ne sam tekst po se bi, u naj ve ćoj me ri uti cao na umet nič ku or ke stra ci ju gla so va SelaStepančikova.6

Ra di se, da kle, o kre a tiv nom po li lo gu če tvo ri ce mar kant nih in te lek tu-a la ca; dvo ji ce sa po lja knji žev no sti (Go golj, Do sto jev ski), dvo ji ce sa po lja te o ri je i kri ti ke (Bje lin ski, Ti nja nov). Pen ta gram upot pu nja va na še ra do zna-lo pri su stvo i že lja da se ra za be re mo u tra go vi ma nji ho vog su o ča va nja, uz pro na la že nje to na be se de sa sva kim od njih po na o sob.

5 Na unu tra šnju di na mi ku in te lektu al nog raz vo ja ču ve nog kri ti ča ra skru pu lo zno uka zu je prof. V. Vu le tić u svo joj mo no graf skoj stu di ji (uni ver zi tet ski udž be nik RuskaknjiževnostXIXveka, odŽukovskogdoGogolja, Be o grad, 1971), ne pro pu šta ju ći da is tak ne eks trem ne na po re Bje lin skog da od jed nog kon tra dik tor nog opu sa na či ni uzo ran mo del dog ma ti zo va nog re a li zma (na tu ra li zma).

6 Sa ovim ti pom in ter tek stu al ne stra te gi je do di ru je se i po ja va „ši fri ra nog” upu ći-va nja na tu đi glas. Ovaj ma nir ot kri va Mi li vo je Jo va no vić kod Bul ga ko va, ko ji „mi sti fi-ku je či ta o ca” smi šlje nim is ti ca njem u pr vi plan dru gih, „ne a u ten tič nih” iz vo ra svo ga de la i „na vo đe njem či ta o ca na po gre šan trag”(M. Jo va no vić, MihailBulgakov, Drugaknjiga, Be o grad, 1989, str. 10).

17

II. KA MORFOLOGIJI PARODIJE

Sa či ni ti uni ver za lan mo del pa ro di je kao žan ra, ne što na lik nje noj mor-fo lo gi ji, her me ne u tič ki i knji žev no te o rij ski ma lo је mo gu će. Ne is to rod nost struk tu re i funk ci ja za ko je pa ro di ja zna, kao i uvek no va te ma to lo gi ja, zna-če i ne mo guć nost stro ge si ste ma ti za ci je. Pa ro di ja, na i me, ne mo že bi ti na po čet ku is ka znog uni ver zu ma. Nje no is ho di šte ni je ori gi nal ni ak ti vi tet, ne-go re ak ti vi tet, od go vor na pri mar ni tekst. Svo je žan rov ske od li ke pa ro di ja pre u zi ma upra vo od nje ga, bu du ći sa ma po se bi žan rov ski amorf na. Pro zna de la se po pra vi lu pa ro di ra ju u pro zi, po e zi ja u po e zi ji, ali to pra vi lo ima iz u ze ta ka. Sve za vi si od ci lje va pa ro di je, da li je sti li stič ka ili žan rov ska, od no sno pre ko ko jih sig na la obez be đu je pre po zna va nje pa ra le li zma. Ona je uvek usme re na na ne ki dru gi knji žev ni tekst, od no sno na su prot nje go vih knji žev nih nor mi. Anor ma ti vi zam pa ro di je je, pre ma to me, pre sve ga knji-žev ni, ma da nor me sa ko ji ma je u di ja lo gu ima ju svo je so ci jal ne, re li gi o zne, fi lo zof ske, psi ho lo ške aspek te. Pa ro di ja, da kle, pred sta vlja me ta lin gvi stič ku upo tre bu je zi ka kao sred stva ana li ze; to či ni njen je zik dvo po tent nim, od no-sno ko no ta tiv nim i me ta-je zi kom u isto vre me.

Ovu spe ci fič nu lo ci ra nost iz me đu kre a ci je ex ni hi lo i tran sfe ra tu đih tek sto va, an tič ko ba vlje nje knji žev no šću ras po zna lo je kao mo guć nost za de sa kra li za ci ju mit ske pro šlo sti. Glav na od li ka žan ro va ta kve usme re no sti (di ja tri ba, me ni pe ja, ki nič ka pa ro di ja) je ste upa dlji va ci ta to ma ni ja, u funk-ci ji ob ra ču na sa kon kret nim knji žev nim vred no sti ma. Ta po ja ča na hi per tek-stu al na ak tiv nost ni je se slu ži la pra vim ci ta ti ma u svo joj ras pra vi; hi po- i hi per tekst zdru ži va ni su u ci lju po sti za nja ko mič nog efek ta, da kle pri bli žno u smi slu ko ji fi lo lo ška tra di ci ja pre po zna je kao pa ro di čan.7

7 „Je dan od in te re sant ni jih sti li stič kih pro ble ma he le ni zma je pro blem ci ta ta. Bi li su bes kraj no ra zno vr sni ob li ci otvo re nog, po lu skri ve nog i skri ve nog ci ti ra nja, ob li ci uokvi ri-va nja ci ta ta kon tek stom, ob li ci in to na ci o nih na vod ni ka, raz li či ti stup nje vi ogra đi va nja od ili pri zna va nja tu đe ci ti ra ne re či. I ov de če sto na sta je pro blem: da li autor ci ti ra s po što va-njem ili, na pro tiv, sa iro ni jom, sa pod sme hom. Dvo smi sle nost u od no su pre ma tu đoj re či če sto je bi va la na mer na.” (M. Bah tin, Oromanu, Be o grad, 1989, str. 418).

18

Draginja Ramadanski

Te o rij ska re flek si ja raz li ku je tri ti pa ki nič ke pa ro di je, s obzirom na mo di fi-ka ci je ko ri šće nja ci ta ta. U pr vom ti pu hi po tekst se evo ci ra svo jim vla sti tim sred stvi ma na svim ni vo i ma, osim na lek sič kom ko ji, bu du ći an ti te ti čan, iza zi va efe kat isme va nja. U dru gom ti pu funk ci o ni še do slo van ci tat uz pro-me nu kon tek sta u ko ji se na ve de ni ci tat sme šta, i usme ra va nje po ru ge na evo ci ra ni tekst. Tre ći tip po sti že efe kat ko mič nog ne skla da ne znat nom iz-me nom sa mo jed ne re či u ci ti ra nom frag men tu, gde upra vo ta po je di nač na in tru zi ja po sta je bit na za in ter pre ta ci ju smi sla.8

Osim ove, za i sta iz ni jan si ra ne prak se, iz an ti ke po ti če ne jed na de-fi ni ci ja pa ro di je, ma nje ili ve će ažur no sti i ob u hvat no sti. Pre ma an ti kva ru Po le mo nu iz Ili ja (2. vek pre n. e.), či je nam sve do čan stvo po sre du je Ate-nej, pro na la zač pa ro di je je pe snik Hi po nakt Efe ški (6. vek pre n. e.), ko ji je ko ri stio Ho me ro ve sti ho ve u ci lju isme va nja svo jih sa vre me ni ka. Istom pe ri o du pri pa da ju i dve ep ske pa ro di je (Bojžabaimiševa,Margita). Pa ro-dij skim efek ti ma su se slu ži li i pi sci ko me di ja, Ari sto fan na pri mer. Pla ton se sma tra pr vim tvor cem pro zne pa ro di je, ko ju je prak ti ko vao u ob ra ču nu sa kon ku rent skim uče nji ma. Je dan od naj e mi nent ni jih prak ti ča ra ovog žan ra, u okvi ri ma pa ro dij skog kon cep ta pr vo bit nog ki ni zma, je ste Te ba nac Kra tet (4. vek pre n. e.).

Kao knji žev no-te o rij ski terminustechnicus pa ro di ja je us po sta vlje na od stra ne Ari sto te la, ko ji ga pri dru žu je ko mič nim tek sto vi ma sa ci ljem ko-rek tiv nog isme va nja go rih od se be. Ari sto te lov mo del pod ra zu me va ci tat (in te gra lan, iz me njen, pa ra fra zi ran), ko mič ku in ten ci ju pre ma pa ro di ra nom pred lo šku ili ne koj dru goj fun da men tal noj (ne)vred no sti, kao i ak si o lo ški stav li ca ko je pa ro di ra. Ovaj ana li tič ki mo del i da nas je upo tre bljiv, naj vi še zbog mo guć no sti pri me ne na an tič ke, ali i po to nje, sred njo ve kov ne i no vo-ve kov ne pa ro dij ske prak se.

Uz iz be ga va nje sva kog ter mi no lo škog ri go ri zma, po za ba vi mo se lek-sič kim gne zdom sa mo ter mi na. Reč pa ro di ja je kod sta rih Gr ka pr vo bit no pod ra zu me va la od stu pa nje od utvr đe nog na či na pe va nja (re ci to va nja) ep-

8 „На при мер, ме то ды па ро дии мо гут по ка за ть ся нам из ли шне ме лоч ны ми. Ведь уже древ няя те о рия, ши ро ко при няв ша я ся у те о ре ти ков 18. и пер вой по ло ви ны 19. ве ка, счи та ла па ро ди че ским сред ством пе ре ме ну одной бу квы (зву ка).” (Ты ня нов, Ю.Н., Опародии, u: Поэтика,Историялитературы,Кино, Мо сква, 1977, str. 297).NB. Ve o ma ra do na vo di mo iz ove po zne stu di je Ti nja no va O pa ro di ji (1929, po sled nji te-o rij ski rad Ti nja no va), uz pu no po ve re nje u sa mo o ce nu da ona pred sta vlja „углу бле ние” i „итог” ra ni jih pro u ča va nja, pa i stu di je DiG.

19


skih de la (pa ra ten oden = su prot nost uobi ča je noj me lo di ji). To zna če nje se ka sni je pro ši ri lo na sva ko ne tra di ci o nal no iz vo đe nje, na pri mer pe va nje no vog tek sta na me lo di ju sta rog. Jed na od glav nih pre pre ka ter mi no lo škom osve šći va nju an tič kih kri ti ča ra bio je pre fiks pa ra, ko ji mo že zna či ti i prema i pro tiv, da kle pe smu pe va nu na ne ku dru gu pe smu ili pro tiv no njoj, sa ele men ti ma imi ta ci je i im pro vi za ci je.9 Otu da po sto je i či sto sti li stič ki pri-stu pi pa ro di ji, ko ji vi de u njoj spe ci fič nu for mu či ste imi ta ci je; za ta kve pri-stu pe od lu ču ju ći či ni lac kva li te ta jed ne pa ro di je je ste slič nost, ne mo guć nost kon sta to va nja raz li ke u od no su na ori gi nal.

Po me ni mo i uče nje Ri mlja ni na Kvin ti li ja na (1. vek pre n. e.) ko ji u de lu InstitutioOratoria ka rak te ri še pa ro di ju kao si mu la ci ju dru gih sti lo va, uz raz li ko va nje do slov nog, iz me nje nog i fin gi ra nog ci ta ta. Da je u re to rič-koj tra di ci ji pa ro di ju ipak ve zi vao za ko mič no, sve do či či nje ni ca da je svo ju ras pra vu sme stio u ode ljak po sve ćem sme šnom.

Smeh je u an ti ci do ži vlja van kao rav no pra van ozbilj nom, uz ne pre ten-ci o zna, za ba vljač ka i sa mo svr ho vi ta po se za nja za tu đim tek sto vi ma. Sred nji vek je stvo rio re gla men ta ci ju na šte tu ko mič nog i sme ha. Pa ro di ja je op sta la i u tim sti lo vi ma, da ka ko ma nje te o rij ski ko men ta ri sa na. Tek se u 17. ve ku po ja vlju je na ni vou re flek si je, i to kao sva ka bli ska imi ta ci ja ne kog de la, ne oba ve zno ko mič na. Iz per spek ti ve srednjovekovlja, o ta kvoj ne a gre siv noj pa ro di ji, ko ja ni šta ne pri go va ra pa ro di ra nim tek sto vi ma, pi sao je M. Bah-tin, in si sti ra ju ći na ne na pa dač kom, lu dič kom ka rak te ru ove hi per tek stu al ne ak tiv no sti, sti mu li sa ne na rod nom sme hov nom kul tu rom.10

Sa vre me na te o ri ja znat no pro ši ru je mo guć no sti ko mič nog i kri tič kog pre u sme ra va nja ci ta ta, od no sno nje go vih po le mič kih tran sfor ma ci ja. Ci ti-

9 „Су щ е ству ет пе ре вод сло ва па ро дия – перепеснь. Это ста рое сло во ли те ра тур-но го те о ре ти ка, по э та и па ро ди ста на ча ла XIX ве ка Осто ло по ва. Сло во это не при-ви ло сь; как тер мин оно не при ме ри мо, по то му что (…) со дер жит сбли же ние по ня тия па ро дии и по дра жа ния, ва ри а ции (пе ре пе снь, пе ре пев).” (Na ve de no de lo, str. 292-293)..

10 „U sred njem ve ku od nos pre ma tu đoj re či ni je bio ma nje slo žen i dvo smi slen. Ulo ga tu đe re či, ci ta ta, otvo re nog i sa po što va njem na gla še nog, po lu skri ve nog, skri ve nog, po lu sve snog, ne sve snog, tač nog, na mer no una ka že nog, ne na mer no una ka že nog, na mer no pre o smi šlje nog itd., u sred njo ve kov noj knji žev no sti je ogrom na. Gra ni ce iz me đu tu đeg i sop stve nog go vo ra bi le su ela stič ne, dvo smi sle ne, če sto na mer no uvi je ne i za mr še ne. Ne ke vr ste de la gra đe ne su kao mo za i ci, od tu đih tek sto va. Na pri mer, ta ko zva ni „cen ton” (po-se ban ža nr) pra vljen je sa mo od tu đih sti ho va. (…) Kiprijanovavečera je naj sta ri ji i ve li-čan stve ni uzo rak „pa ro dia sac ra”, to jest „sve te pa ro di je”, tač ni je pa ro di je sve tih tek sto va i ri tu a la.” ((M. Bah tin, Oromanu, Be o grad, 1989, str. 418).

20

Draginja Ramadanski

ra nje se i da lje sma tra po čet nim uslo vom pa ro di ra nja, uz ši ro ke mo guć no sti od stu pa nja od nje ga. Pri to me se pra vi raz li ka iz me đu „nor mal nog” i pa-ro dij skog ci ti ra nja: pr vo, sig na li sa nom mon ta žom (na vod ni ci) do vo di do po ve za no sti dva kon tin gent na tek sta; dru go, pak, po ve zu je dva dis pa rat na tek sta, do vo de ći u pr vi plan nji hov skri ve ni iden ti tet. Osnov na teh ni ka knji-žev ne pa ro di je je ste ci ti ra nje de lo va ili ce li ne ne kog tek sta unu tar no vog tek sta, uklju ču ju ći „žr tvu” u no ve okvi re. Imi ta tiv ni te melj (ci tat) ima za cilj da iza zo ve evo ka ci ju pred lo ška, a po stup ci re funk ci o na li za ci je ci ta ta, pre ko ni za nje go vih tran sfor ma ci ja, do se žu do efe ka ta isme va nja. Svi ovi ob li ci ot klo na i de for ma ci ja bu kval nog ci ta ta svo de se na iz me ne unu tar nje ga ili pak mon ti ra nje u iz me nje ni kon tekst (pro me na so ci o lek ta, idi o lek ta). Kraj-nja po sle di ca ovih za hva ta po pra vi lu je ste ko mič na diskrepancija.11

11 „As a ba sic pre mi se it will be ma in ta i ned, that a pri me dis tin qu is hing fe a tu re bet we-en the imi ta tion (or the non-iro nic, non-cri ti cal re pro duc tion of the who le or a part of anot her li te rary work in a text) and the li te rary pa rody is the ef fect of co mic di scre pancy bet we en the ori gi nal and its „imi ta tion”.” (Ro se, M. A., Parody.MetaFiction.AnAnalysisofParodyasacriticalMirrortotheWritingandRecepcionofFiction, Lon don, 1970, str. 25).Ci ti ra ni tekst se li ša va pr vo bit ne ko he ren ci je se man tič kim, sin tak tič kim, ko-tek stu al nim in tru zi ja ma (za me na bu kval nog i pre ne se nog zna če nja, pro me na so ci o lek ta, idi o lek ta, ne-kih ele me na ta lek si ke), pa sve do ja sno uob li če nih ko men ta ra (directstatement) na ra čun pa ro di ra nog tek sta ili nje go vog auto ra.U toj do dat noj re funk ci o na li za ci ji ci ta ta ru ski for ma li sti su raz li ko va li na de se ti ne po-stu pa ka (пре у ве ли че ние, упро щ е ние мо ти ви ров ки, под ме на сло ве сно го ма те ри а ла, умол ча ние, остра не ние). Tu je i mo der ni za ci ja-ar ha i za ci ja, ko mič na re a li za ci ja me ta fo-re, ogo lja va nje uti ca ja. Ovi po stup ci su po pra vi lu stva ra li efe kat dis kre pan ci je (не вяз ка, сме щ е ние), sa ka rak te ri stič nom for ma li stič kom am bi ci jom ogo lja va nja po stup ka, nje go ve me ha ni za ci je i auto ma ti za ci je, kroz di ja lek tič ku igru sa njim.Mi li vo je Jo va no vić, u knji zi DostojevskiiruskaknjiževnostXXveka,Prilogteorijipodteksta, Be o grad, 1985, uka zu je na niz ta kvih pa ro dij skih re a li za ci ja versus po e ti ka „uči te lja” (po stup ci sub sti tu ci je, tran sfor ma ci je, za me ne ulo ga), da ju ći ne ho tič nu unu tra šnju de mon-ta žu Ti nja no vlje ve tvrd nje i ujed no otva ra ju ći nje nu re vi zi ju.„Stva ra ju ći JelkukodIvanova, Ve den ski je pre ma „sta roj ce li ni” Do sto jev skog po stu pio ona ko ka ko je Do sto jev ski do ži veo „sta ru ce li nu” Go go lja: on je me ha ni zo vao sta re po-stup ke auto ra Zločinaikazne i na nov na čin ih or ga ni zo vao. Za ta ko ne što imao je sve uslo ve. S jed ne stra ne, u stva ra la štvu Do sto jev skog po čev od Zločinaikazne oja ča le su „pro po ved nič ke” ten den ci je, či me se uki da la ak tiv na opo zi ci ja pre ma Go go lje vim „pro po-ved nič kim” ras po lo že nji ma u Iza bra nim me sti ma iz pre pi ske s pri ja te lji ma; ta ko su pred-met pa ro di je, po red osta log, mo gli da po sta nu po gle di Do sto jev skog na pi šče vu mi si ju, ko ji su po če li da gra vi ti ra ju pre ma Go go lju.” (Na ve de no de lo, str. 131).

21


Pre ma naj no vi jim te o rij skim uvi di ma pa ro di ja sa dr ži dva mo de la ko-mu ni ka ci je: pa ro dist pre ma auto ru pa ro di ra nog de la i pa ro dist pre ma či ta o-cu. De lo ko je se pa ro di ra de ko di ra pr vo pa ro dist da bi ga, iz no va en ko di ra-nog, po nu dio dru gom de ko de ru, či ta o cu pa ro di je.

Aspekt pa ro di ste mo že bi ti, vi de li smo, vi še struk. Imi ta ci ja mo že ima ti za cilj kri ti ku i isme va nje, ali to ni je pra vi lo. Imi ta cij sko pre u zi ma nje tu đih teh ni ka, još iz an tič kih vre me na, mo že po te ći i iz bla go na klo nih ci lje va, ili čak obo ža va nja. Da nas bi smo re kli da je u ta kvim slu ča je vi ma reč o sti li za ci ji. Po sto ja nje afir ma tiv nog od no sa pre ma pred lo šku do pu šta i for ma li stič ki pri-stup fe no me nu pa ro di je. Arhe tip ta kve, u naj ma nju ru ku vred no sno am bi va-lent ne, pa ro di je pr o na šao je, ka ko smo već po me nu li, M. Bah tin u sred njo ve-kov nim kar ne val skim ma ni fe sta ci ja ma. Ta kav, kon struk ti van, stav for ma li sti ve zu ju uz ime Pu ški na, i kao auto ra i kao me te pa ro di ja.12

Či ta lac po zna je i (de ko di ra ni) ori gi nal i no vi (en ko di ra ni) tekst pa ro-di je, i u si tu a ci ji je da ih po re di. U de tek ci ji pa ro di je, da kle, ulo ga či ta o ca je arbi trar na. Bit na okol nost pri re cep ci ji pa ro di je je ste da či ta lac u isto vre me pri ma dva tek stu al na uni ver zu ma, tekst pa ro di je i tekst pred me ta pa ro di je, spo je na u je dan.13 Sud bi na pa ro di je je da mo ra ra ču na ti i na ne kom pe tent-nog či ta o ca, ko ji ne po zna je tekst ori gi na la i ci ta te iz nje ga či ta kao de lo ve no vog tek sta, od no sno ne re gi stru je tekst kao pa ro di ju. Mo že se de si ti i da či ta lac uoči ci ta te, ali da ne pre po zna na me ru auto ra, bu du ći neo se tljiv na pri ro du pa ro dij ske dis kre pan ci je. Re cep cij ska di men zi ja pa ro di je ni je, vi di-

12 Pr o duk ci ja pa ro di je u ru skoj knji žev no sti 19. ve ka bi la je iz u zet no kva li tet na. Po-me ni mo Kri lo vlje vog Trumfa, Gri bo je do vlje vog Studenta, knji žev no dru štvo Arzamas, agre siv nu pr o mo ci ju ka ram zi ni sta i ši ško vi sta. Bi lo je to po re či ma M. A. Dmi tri je va „ne-ka kvo ve se lo i ži vah no vre me za pe sni ke, vre me pa ro di je”. Ni Pu ški no ve ino va ci je, kao što je be li stih BorisaGodunova, ni su bi le za šti će ne od pa ro di sta. Ru ski ster ni jan ci sta vlja li su pa ro di ju u osno vu svo ga pri po ve da nja, pa ro di ra ju ći (ogo lja va ju ći) po stup ke žan ra pu to-pi sa. Mno gi ča so pi si su pa si o ni ra no ne go va li pa ro di ju. Po ja va no ve knji žev ne ško le, ko ju je opo nent F. Bul ga rin na zvao naturalnom, pri vu kla je pa žnju pa ro di sta. U cen tru ško le sta jao je Go golj, ne gu ju ći skaz kao upa dlji vo na ra to lo ško re še nje. U svo jim Eti da ma o stilu Go go lja V. V. Vi no gra dov da je is crp nu ana li zu naj i zra zi ti jih sti li za ci ja i pa ro di ja ono-vre me nog Go go lje vog ma ni ri zma.

13 „U stva ri u pa ro dič noj re či sa sta ju se i na iz ve stan na čin ukr šta ju dva sti la, dva (unu tar je zič ka) „je zi ka”: pa ro di ra ni je zik, na pri mer, je zik ju nač ke po e me, i je zik ko ji pa-ro di ra – tri vi jal ni, pr o za ič ni je zik, slo bod ni go vor ni je zik, je zik re a li stič kih žan ro va, „nor-mal ni” je zik, „zdra vi” knji žev ni je zik ka ko ga za mi šlja autor pa ro di je. Taj dru gi je zik ko ji pa ro di ra, na či joj se po za di ni stva ra i po i ma pa ro di ja, u sa mu pa ro di ju – ako je to stro ga pa-ro di ja – ne ula zi, ali je u njoj ne pre sta no pri su tan.” (M. Bah tin, Oromanu, 1989, str. 425).

22

Draginja Ramadanski

mo, ni ma lo jed no stav na. Či ta o če va ne si gur nost u po gle du iza zva nog sme ha mo že zna či ti i prag ma tič ku sla bost svih pa ro dij skih tek sto va.14

Za dr ži mo se sa da na krat ko na di stink ci ji iz me đu pa ro di je i ne kih dru-gih, emi nent no du al nih, žan ro va ko je smo na ma te ri ja lu SelaStepančikova ta ko đe ima li pri li ke da osmo tri mo. Reč je o sa ti rič nim i iro nič nim is ka zi ma ko ji ma se Do sto jev ski u prin ci pu ra do slu žio.

Ma da i ovi ob li ci mo gu po te ći iz be le tri zo va ne for me, nji hov cilj je po ja va iz stro go van fik cij ske stvar no sti. Dok pa ro di ja ap sor bu je svoj cilj u svoj tekst (taj ap sor bo va ni en ti tet mo že bi ti tu đi tekst, ali i ce li na ma nja ili ve ća od tek sta: reč, pa saž, frag ment, kla sa tek sto va, opus, stil, ško la, pa i po je di nač ni aspek ti ovih en ti te ta (lek si ka, eufo ni ja, rit mi ka, kom po zi ci ja, si že i ra nje, ak si o lo gi zi ra nje), sa ti ra svoj cilj dr ži iz van se be, u sve tu mo ral-nih i dru štve nih fe no me na. Sa ti ra ima je dan kod i je dan ja san vank nji žev ni cilj. Re ci mo da i pa ro di ja mo že ima ti sa ti rič ne efek te (ili bi ti je dan od po-stu pa ka u okvi ru žan ra sa ti re), u slu ča ju da se pa ro di ra ni tekst mo že iden ti-fi ko va ti sa od re đe nim grup nim po na ša njem.

Već smo is ta kli da pa ro di ja pre zen tu je svo ju knji žev nu „žr tvu” kroz svo je vr snu mon ta žu tek sta (uvla če ći pa ro di ra ni tekst u kri tič ku per spek ti-vu), ome ta ju ći nor ma lan pro tok in for ma ci ja i nu de ći vi še od jed ne po ru ke za de ko di ra nje. Ona je no si lac du al nog zna če nja: kon fron ti ra ju ći dva ko da, pa ro di ja ko men ta ri še svoj pred lo žak, stva ra ju ći svoj me ta je zik. Iro ni ja svo-je vi še stru ke po ru ke sa ži ma u je dan kod, po sta ju ći krip tič ka a ne mon ta žna, da kle bez ko men ta ra iz dvo je nog u me ta tekst. Njen efe kat se za sni va na kon-tra stu po jav ne i su štin ske po ru ke istog ko da (go vo ri se jed no a mi sli dru go), dok pa ro di ja kon tra sti ra dva ko da, pri mar ni i se kun dar ni. Pa ro di ra ni tekst ni je pu ki sub tekst, ne go le gi tim ni tek stu al ni uni ver zum broj dva. Tekst pa-ro di je je pri to me kri tič ki kon tekst za re ko di ra nje i re cep ci ju ra ni jeg tek sta, sred stvo unu tra šnje isto ri za ci je.

Ne mo že mo a da ne spo me ne mo ras pra ve o ide o lo škom sta tu su pa-ro di je, o nje noj unu tark nji žev noj i iz vank nji žev noj kon zer va tiv no sti ili pre-vrat ni štvu. Ona če sto kri tič ki na pa da eta bli ra na, po pu lar na knji žev na de la, do vo de ći u pi ta nje nji ho vu vred nost. Mo že bi ti pro gre siv na (ka da se pa ro di-ra ju ove šta le for me) ili kon zer va tiv na (ka da isme va ino va tiv nost ne kih ško-

14 Ozna ča va nje či ta o če va ko le ba nja (ha ri tes u De me tri je voj ras pra vi Ostilu) kao vr li ne od da le ko se žne je va žno sti za te o ri ju pa ro di je. Iz tog ugla gle da no, pa ro dij ska vi-še znač nost ne sa mo što ni je ma na, ne go pre po ru ču je pa ro di ju u od no su na ne po sred nu kri ti ku i isme va nje.

23


la). Mo že bi ti ko ri šće na da de mi to lo gi zu je sta re ali i da stva ra no ve mi to ve. Svoj stvo da uoča va de fek te i ma ni ri zme, ali i atri bu te no vi ne i ori gi nal nosti, pre po ru ču je pa ro di ju kao vid svo je vr sne po pu la ri za ci je ori gi na la.15

Pa ro dist kao autor ima imi ta tiv ne spo sob no sti i u od no su na se be; po li ti ci auto pa ro di je po sve ću je se pa žnja u no vi je vre me.16 Auto pa ro di ja, baš kao i pa ro di ja ne kog dru gog mo de la, slu ži da pi sac re funk ci o ni še svo je ra ni je tek sto ve, jed nu fa zu svo ga stva ra la štva. Auto rov tekst je u isto vre-me i obje kat i su bje kat no ve in ter pre ta ci je. U okvi ru ovog sa mo nad me ta nja mo gu ći su mno gi ko mič ni efek ti. To ospo lje nje i otu đe nje ma ni ri zma svog ra ni jeg sti la mo gu će je i uz mak si mal nu pri snost sa iz vo ri ma to ga sti la.

Po me ni mo još je dan ugao gle da nja na pa ro di ju, u zna če nju ana li ze fik ci je unu tar sa me fik ci je, u svoj stvu iz ob li ču ju ćeg ogle da la pro duk ci je i re cep ci je knji žev nih tek sto va kao ta kvih. No vi jeg da tu ma su i ge ne ra li za-ci je mo de la pa ro di je ko je po la ze od tvrd nje da je knji žev nost u ce li ni pa ro-dič na, i to pre ko svog de for ma tor skog (pre ne go imi ta tor skog) dej stva na svoj obje kat. De for ma ci ja stvar no sti pri li kom nje ne umet nič ke re pro duk ci je po sta je nu žnost. Umet nič ka fik ci ja u bi ti ne gi ra mak si ma li stič ki shva ćen mi me sis. Pa ro di ja na taj na čin ula zi u te melj nu de ba tu o mi me si su, pro kla-mu ju ći za me nu kon cep ta imi ta ci je kon cep tom de for ma ci je. Reč je, na rav-no, o me ta fo rič koj upo tre bi poj ma pa ro di je, gde se ona na la zi u po za di ni sva ke an ti mi me tič ke kre a ci je. Jed na od naj ši rih re per ku si ja pa ro dij ske kri ti-ke mi me tič ke ulo ge umet no sti (na iv nog kon cep ta ogle da la stvar no sti, ka da se svet fik ci je uzi ma za isti nit), je ste nje na spo sob nost de mon stri ra nja ka ko funk ci o ni še umet nost. Taj mo me nat sna la že nja u du pli ci te tu tek sta mo že pred sta vlja ti osnov no uži va nje u op ser va ci ji pa ro di je. Bu du ći tekst po se bi ali i su ge sti ja ne kog dru gog tek sta, pa ro di ja nas do vo di do iz ve sno sti ka ko pri ma mo knji žev ni tekst.17

15 „Эво лю ция ли те ра ту ры, в част но сти по э зии, со вер ша ет ся не то ль ко пу тем из о бре те ния но вых форм, но и, глав ным обра зом, пу тем при ме не ния ста рых форм в но вой функ ции. Зде сь игра ет свою ро ль, так ска за ть учеб ную, эк спе ри мен та ль ную, и по дра жа ние, и па ро дия.” (Ты ня нов, Опародии, 1977, str. 239).

16 Po i ri er, R., ThePoliticsofSelfParody,Par ti san Re vi ew, 1968/55.17 „Our ple a su re in re cog ni sing am bi qu ity li es in the re cog ni tion of both the cle-

ver ness of the aut hor in sho wing it and in our cle ver ness in per ce i ving it.” (Ro se, 1970, str. 89).

24

Draginja Ramadanski

Na po ri te o re ti ča ra naj če šće su usme re ni na me ha ni zme di jag no sti ci-ra nja tek stu al nih sig na la, od no sno mo di fi ko va nih ci ta ta, uz uvo đe nje ta na-nih tak so no mi ja (naj če šće iz spek tra re tor skih fi gu ra).

Ta ko, pre ma uvi di ma Vla di mi ra Pro pa, sa pa ro di ra njem su te sno po-ve za ni umet nič ki po stup ci pre u ve li ča va nja, i to pre ko tri svo ja ob li ka: ka-ri ka tu re (pre u ve li ča va nja sa mo jed ne oso bi ne), hi per bo le (pre u ve li ča va nja svih ne ga tiv nih oso bi na) i gro te ske (po sve ma šnog pre u ve li ča va nja do za-stra šu ju ćih raz me ra).18

Hen rik Mar ki je vič ta ko đe sma tra da je pre u ve li ča va nje (i sa ži ma nje) oso bi ne knji žev nog uzo ra ti pič no za pa ro di ju. Tu krh ku rav no te žu iz me đu imi ti ra nja i pre o bli ko va nja, Mar ki je vič je ras po de lio na pa ro di ju u ši rem i užem smi slu, na ni žu i vi šu bur le sku i tra ve sti ju. Svi ovi ob li ci (za sno va-ni na ko mič noj pro ti vu reč no sti iz me đu tri vi jal ne te me i uz vi še nog sti la ili obr nu to) raz ot kri va ju kon ven ci je da tog knji žev nog de la, do vo de ći či ta o ca u su per i or nu po zi ci ju.19

Mi šel Fu ko raz vi ja svo ju te zu o struk tu ri pa ro di je, sta vlja ju ći u nje ne te me lje, ta ko đe, ci tat i imi ta ci ju. Reč je o di ja lek tič koj imi ta ci ji (pre o bli ko-va nju) pr vo bit nog tek sta, gde pa ro di ča re vo pom no či ta nje ujed no od ra ža va i nje gov kre a tiv ni men ta li tet. Ulo gu knji žev ne pa ro di je Fu ko vi di u tran-sfor ma ci ji knji žev ne isto ri je: pa ro di ja funk ci o ni še kao ka ta li za tor i pro mo-vi še pro me ne u vla da ju ćoj epi ste mi. Tu mo že mo ra za zna ti i ču ve nu te zu o od sut nom auto ru (či ta o cu) uz pre zen ci ju tek sta, iz pe ra Ža ka De ri de: tekst, na i me, mo ra osta ti či tljiv bez ob zi ra na nji ho vo (ne) pri su stvo. Ta spo sob-nost tek sta da se po na vlja iz me njen je ste nje go va ite ra bil nost. Ova te za ski-da sva ki za štit ni znak sa tek sta, pa i sa pa ro di je, i ot kla nja pi ta nje nje go vog po gre šnog či ta nja. Či ta lac (pa ro di je) ima svoj, a autor pa ro di je svoj ho ri-zont oče ki va nja, je dan za dru gog su od sut ni. Iz to ga mo gu pro is te ći i mno ga kon flikt na či ta nja, kao što je, vi de će mo, bio slu čaj sa SelomStepančikovom.

18 „Pa ro di ra nje je imi ti ra nje spo lja šnjih oso bi na bi lo ko je ži vot ne po ja ve (čo ve ko-vih ma ni ra, umet nič kih po stu pa ka) ko jim se ba ca u za se nak ili od ri če unu tra šnji smi sao ono ga što je pod vrg nu to pa ro di ra nju. Pa ro di ra nje na sto ji da po ka že ka ko se ni šta ne kri je iz spo lja šnjih ob li ka ma ni fe sta ci je du hov nog na če la, da je iza njih pra zni na. (…) Pa ro di ja je sred stvo is po lja va nja unu tra šnje ne u ver lji vo sti ono ga što se pa ro di ra.” (V. Prop, Pro ble mi ko mi ke i sme ha, No vi Sad, 1984, str. 75)

19 Mar ki e wicz, H., OntheDefinitionofLiteraryParody, u: ToHonourRomanJackob son, The Ha gue, 1967.

25


Differentiaspecifica pa ro di je ni je ni iz da le ka la ka stvar. Stal ni pra ti lac ma i naj so fi sti ko va ni je si ste ma ti za ci je je ste sum nja u po sto ja nje ekvi fi nal-no sti sa ne kim dru gim stva ra lač ko-men tal nim pro ce som. Otu da je, mi mo opi sa ulo vlje nih pa ra le li za ma tekst-tekst od no sa, nu žan pro dor u di men zi ju ge ne ze sva ke po je di nač ne re a li za ci je pa ro di je.

Cve tan To do rov iz ri či to ve li da hro no lo ški „pre žan ro va” – ne po sto ji; po sto ji sa mo di stink ci ja iz me đu žan ra kao opi sa i žan ra kao re a li za ci je, i te-žnja ka nji ho vom iden ti te tu – da opus uspe u re a li za ci ji. I odi sta, sva ko knji-žev no de lo je i pra vi lo i iz u ze tak od pra vi la, iden ti tet i di fe ren ci ja, kon sta tiv i per for ma tiv. Pa ra fra zi ra ju ći re či Emi la Štaj ge ra, mo že mo re ći da, ka da pe sni ku de lo uspe, u nje mu ne ma ni tra ga isto ri je nje go va na stan ka. Ka te-go ri ja ka u zal no sti ne ma zna ča ja ta mo gde tre ba raz u me ti le po tu kao ta kvu: ume sto za što i za to, ima mo po sla sa du bljim po ve za no šću dru go ga re da.

Pi ta nje po re kla žan ro va po sta vlja i en gle ski fi lo zof Dž. L. Ostin. On pred la že već kla sič nu di stink ci ju iz me đu kon sta ti va (is ka za ko ji pod le že kri te ri ju mu isti ni to sti i la žno sti) i per for ma ti va (is ka za ko ji pod le že kri te-ri ju mi ma uspe ha i ne u spe ha). Ova po de la po tom bi va za me nje na tri ja dom: lo ku tiv (niz re či), ilo ku ci o ni čin (ko ji ima moć iz vr šno sti i ube đi va nja) i per lo ku ci o ni čin (ko ji pro iz vo di iz ve sne po sle dič ne učin ke). Ako se na do-ve že mo na ovu še mu, mo že mo re ći da SeloStepančikovo kao pret po sta vljena pa ro di ja žan rov ski ni je us pe lo ni na ni vou (i)lo ku ci je (bit nom za pa ro di-ju kao ža nr či je ak tu e li za ci je mo ra ju ra ču na ti za autor skim uz na če njem) ni ti na ni vou per lo ku ci je (kao bit nog či na za kon sti tu ci ju sva kog žan ra).

Dru gim re či ma, Ju rij Ti nja nov ni je us peo da iz ob li ka pi šče ve (pro ble-ma tič ne) in ten ci je pre ve de ovo de lo (žan rov ski) u ob lik svo je (ar bi trar ne) či ta lač ke od lu ke. To je, pre sve ga, po sle di ca nje go vih po lo vič nih na po ra u tom sme ru. Ve ro vat no se ra di o dan ku mla dom ru skom for ma li zmu ko ji je na ge ne zu de la (fe no men do vo dljiv u ve zu sa ilo ku ti vom) gle dao kao na van-knji žev ni en ti tet (što po či va na re la ci ji iz me đu ni za knji žev nih po ja va i ne kog dru gog ni za), sta vlja ju ći je, ma nje ili vi še do sled no, u za gra de pri utvr đi va nju smi sla de la. Eks trem ni cilj for ma li zma po sta je po tra ga za ni-jan sa ma ta ko de se man ti zo va nog zna ka, ka da for ma po sta je je di ni sa dr žaj. Ti nja no vlje va te o ri ja pa ro di je ni je mo gla pri sta ti uz ovu kraj nost, dis kret-no po me ra ju ći ar bi trar nost iz do me na re cep ci je u do men ge ne ze.20 Pa ro di ja

20 „Раз па ро дия не об на ру же на, про из ве де ние ме ня ет ся; так, соб ствен но, ме-ня ет ся вся кое ли те ра тур ное про из ве де ние, отор ван ное от пла на, на ко то ром оно вы-де ли ло сь.” (DiG, str. 370).

26

Draginja Ramadanski

suigeneris zah te va jed nu pred vi đe nu in ter pre ta ci ju, u skla du sa in ten ci ja-ma auto ra; sva ka ak ci den tal nost (u nje nom re cep cij skom u– ili pre vi đa nju) do vo di u pi ta nje njen op sta nak kao za seb ne ge ne rič ke spe ci je. Pi ta nje o pa ro dič no sti SelaStepančikova bi, i pre ma Ti nja no vu, bi lo re še no do kra ja sa mo pro na la že njem ne sum nji vog tra ga o auto ro voj na me ri, tj. pla na pre ma ko me je de lo na sta lo. Do zvo lja va mo se bi slo bo du da ov de plan ne shva ti-mo kao kor pus pa ro di ra nog tek sta (na či joj po za di ni se re a li zu je pa ro di ja), ne go upra vo kao sve do čan stvo o na me ri da se pa ro dič ni pa ra le li zam re a li-zu je. Ti nja nov kao da nam da je za pra vo svo jom tvrd njom da se pi ta nje o pa ro dič no sti GrofaNulina ne bi ni po sta vi lo „da ni je lič no Pu škin osta vio sve do čan stvo o to me”.21 Mo že mo, da kle, do pu sti ti da pa ro di ja bu de i skri-ve na, ali ne za – svo ga auto ra. Su šti na pa ro dij skog kon tak ta sa vred no sti ma, za raz li ku od vul ga ri za tor skog ili ne kog dru gog, je ste u nje nom ra ci o nal-nom kri tič kom ža ri štu, ko je ne do zvo lja va pro me nu sme ra kri ti ke ni ti nje nu oma še nost. Re ci mo od mah da po se za nja za Go go lje vim tek stom u ro ma nu Do sto jev skog ne is pu nja va ju ove uslo ve.

Preg nant na de fi ni ci ja Dra gi še Živ ko vi ća ne bez raz lo ga, či ni se, in-si sti ra upra vo na ka te go ri ji sve sno sti knji žev no-pa ro dij skog de for mi šu ćeg po dra ža va nja.22 To nas je učvr sti lo u tvrd nji da pa ro di ja ne po kri va pri ro du ve ze SelaStepančikova i Oda bra nih me sta Go go lja. Tim pre ve za ovih dva-ju te sto va za slu žu je pre i me no va nje.

Po me ni mo i jed no od naj mar kant ni jih uče nja o pa ro di ji, ko je je ne za-o bi la zno pri raz ma tra nju nje ne apli ka bil no sti na stil Do sto jev skog. U jed-nom zna čaj nom seg men tu svog te o rij skog sle da Bah tin po sve ću je pa žnju upra vo kar ne va li zo va nim ju na ci ma Sela Stepančikova.23 Uočiv ši zna čaj

21 „Так глу бо ко спря та ны па ро дии сю жет ных схем, что вряд ли до га дал ся бы кто-ни бу дь о па ро ди й но сти ГрафаНулина, не оста вь сам Пу шкин об этом сви де те-ль ства.” (DiG, str. 370).

22 „Pa ro di ja (grč. pa ro die = su prot na pe sma) je sve sno (pod vu kla D.R.) po dra ža va-nje ne kog knji žev nog de la bi lo kog ro da ili vr ste u ci lju da se ono iz vrg ne ko mič no-sa ti rič-nom pod sme hu.” (Dra gi ša Živ ko vić, Teorijaknjiževnostisateorijompismenosti, Be o grad, 1984, str. 150).Al fred Li e de u svom en ci klo pe dij skom član ku Pa ro die izReallexiconderdeutschenLiteraturgeschichte, Ber lin, 1966, ta ko đe po la zi od „sve sno sti” pa ro dij ske ak tiv no sti, ali je pre sve ga usme ra va na efek te „uče nja i usa vr ša va nja teh ni ke i sti la”, da kle pro te ži ra nje ne sti li stič ke do me te, sko ro pot pu no ig no ri šu ći nje nu isto rij sku i me ta-fik cij sku funk ci ju.

23 Pre ma mi šlje nju M. Bah ti na, či tav ži vot u Ste pan či ko vu ima in ten zi van kar ne val-ski ka rak ter, kon cen tri san oko kar ne val skog kra lja Fo me. Sve lič no sti ima ju kar ne val sku

27


skri ve ne po le mi ke i unu tra šnje di ja lo gi za ci je, on pri pi su je ogrom no i prin-ci pi jel no zna če nje tu đoj re či kod Do sto jev skog.24 Pri to me, pi šče vo ose ća nje tu đe re či i re a go va nje na nju, po Bah ti nu, ni je ni sti li za tor sko ni pa ro dič no u užem smi slu. Ono, na šta je Do sto jev ski spre man, je ste pro vo ci ra nje tu đe re či (ide o lo ške po zi ci je) i opre de lji va nje uz naj pro vo ka tiv ni ju su reč. Nje-go va pa ro di ja i sti li za ci ja ni su tu da na met nu svo ju isti nu, ne go da pro ve re tu đu. Da li, uz ta ko kar di nal nu pro me nu funk ci je, ima re zo na da se ru tin ski pod vo de pod žan rov ske ru bri ke? Je di no ako smo na mer ni da ig no ri še mo nji ho vu su štin sku me tapo zi ci ju i sve ko li ku žan rov sku tran scen den ci ju...

bo ju, svi su is pa li iz obič nog ži vot nog ko lo se ka; rad nja pri po ve sti je ste niz skan da la, svr-ga va nja i kru ni sa nja.„Na ro či to je du bo ko kar ne va li zo van ka rak ter Fo me Fo mi ča: on se već ne po kla pa sa sa-mim so bom, on ni je ra van sam se bi, nje mu se ne mo že da ti jed no znač na de fi ni ci ja. U mno go če mu Fo ma Fo mič an ti ci pi ra bu du će ju na ke Do sto jev skog. Uz gred bu di re če no, on je kon ci pi ran kao kar ne val ski kon trast ni par sa pu kov ni kom Ro sta njo vom.” (Bah tin, Proble mi po e ti ke Do sto jev skog, Be o grad, 1967, str. 234).

24 „Stil ski zna čaj tu đe re či u de li ma Do sto jev skog ogro man je. Ona ži vi ov de in ten-ziv nim ži vo tom. Za Do sto jev skog osnov ne sti li stič ke ve ze ni su uop šte ve ze iz me đu re či na rav ni jed nog mo no lo škog is ka za – osnov ne su di na mič ke, in ten ziv ne ve ze iz me đu is ka za, iz me đu sa mo stal nih i pu no prav nih go vor nih i smi sa o nih cen ta ra ko ji ni su pod re đe ni ver-bal no-mi sa o noj dik ta tu ri mo no lo škog je din stve nog sti la i je din stve nog to na.” (Na ve de no de lo, str. 277).Da nas, u eri pre o smi šlja va nja Bah ti na, te o re ti ča ri stre me ja sni joj i užoj spe ci fi ka ci ji pa ro-di je kao po je di nač ne knji žev ne vr ste. To de lu je kao po vra tak na ra ni je sta nje opi sa.Ta ko G. S. Mor son u član ku Parodija,istorijaimetautopija (Zbor nik Ret hin king Bak htin, 1989), pred la že tri kri te ri ju ma za raz li ko va nje pa ro di je kao žan ra: ja sno uka zi va nje na svoj knji žev ni cilj, ospo ra va nje to ga ci lja, ras po la ga nje se man ti zo va nim autor stvom, ne svo di-vim na re al nog auto ra (pa ro di ra ju ćeg ili pa ro di ra nog, pod jed na ko).Lin da Ha čen u svom član ku Sa vre me na pa ro di ja i Bah tin (na ve de ni Zbor nik), ana li zi ra fe no men pa ro di je u post mo der ni stič kom ro ma nu, od re đu ju ći je kao „po na vlja nje sa kri-tič ke dis tan ce, u či jem re zul ta tu ume sto slič no sti na sta je raz li či tost” (str. 88). Po nje nom mi šlje nju, te melj na raz li ka sa vre me ne i tra di ci o nal ne pa ro di je na sta je iz „ide o lo ške ne sta-bil no sti” (str. 103) sa vre me ne kul tu re. Re gi stru je se ne mi nov na tran sgre si ja žan ra pa ro di je, što se od ra ža va na sta tus knji žev no sti uop šte. Po mi šlje nju Lin de Ha čen, Bah ti no vo uče nje na la zi se u pre dvor ju sa vre me nog pa ro dič nog „me ta ro ma na” i nu di te o rij sku apa ra tu ru za tzv. auto ri zo va nu tran sgre si ju. Što se ti če naj no vi jih ob li ka ne a u to ri zo va ne tran sgre si je, po nje nom mi šlje nju, ima raz lo ga za skep su.

29

III. KOMIČNI ROMAN ZA COMEBACK

Ima mno go ne po zna ni ca u stva ra lač koj isto ri ji si bir skih de la Do sto-jev skog, pa i ma log ro ma na SeloStepančikovo, ko ji je tre nut no pred na ma. Ma da je utvr đi va nje tač nog da tu ma ra đa nja za mi sli i po čet ka ra da na ro ma-nu od pre sud ne va žno sti, taj po da tak nam za sa da ne do sta je. Isto vre di i za auto graf i kon cep te ovog de la. Po se du je mo sve ga ne ko li ko ori jen ti ra.25 Ne pod le že sum nji je di no po da tak da je od re đe ni ji rad na ro ma nu za po čet na-

25 Pred i sto ri ja stva ra nja SelaStepančikova spa da u do men tzv. „ko mič nog ro ma na”. U pi smu od 18. I 1856. g. Do sto jev ski pi še A. N. Maj ko vu o na pu šta nju ra da na ko me di ji („соб ствен но для удо во ль ствия как мо жно до ль ше сле ди ть за при клю че ни я ми мо е го но во го ге роя”) i pre o ri jen ta ci ji na ko mi čni ro man. (Д, 28/I, 209).

9. no vem bra 1856. go di ne u pi smu bra tu pi sac iz no si iz ve sne sum nje u ce li nu za mi-sli, iz dva ja ode li te epi zo de i raz mi šlja o ma njim žan ro vi ma. (Д, 28/I, 246).U pi smu E. I. Ja ku ški nu (1. VII 1857. g.) još uvek se spo mi nje ve ći („ве ли чи ною с Дик-кен со ва”) ro man, sa frag men tar nom („ло скут ная”) kom po zi ci jom („На пи са на то ль ко 1-я кни га в 5 ча стях”). (Д, 28/I, 281).

3. no vem bra 1857. go di ne Do sto jev ski pri stu pa re a li za ci ji no vog pla na: dvo go di šnji trud, sa svim ma te ri ja li ma, „сло жен те пе рь в ящик”. „Я взял пи са ть по ве сть, не бо ль-шую (впро чем, ли стов в 6 пе чат ных). Кон чив её, на пи шу ро ман из пе тер бург ско го бы та”. Ov de se oči to mi sli na Poniženeiuvređene, ko ji se po ja vlju je tek 1861. go di ne. Po vest sa po čet ka kla u ze ve ro vat no je SeloStepančikovo. (Д, 28/I, 289).Pi smo bra tu od 18. ja nu a ra 1858. go di ne umno go me ra sve tlja va pro ble ma ti ku. Do sto jev ski ov de pr vi put go vo ri o dva raz dvo je na de la ma njeg obi ma, da kle pot pu no se oslobađa od ra ni je upor ne za mi sli jed nog, ve li kog de la. „Po vest” po sta je „не бо ль шой ро ман” („ко то-рый пи шу те пе рь”) i re tro spek tiv no se us po sta vlja nje go va ge ne o lo gi ja.„У ме ня уже во се мь лет на зад со ста ви ла сь идея од но го не бо ль шо го ро ма на в ве ли чи-ну Бедныхлюдей. В по след нее вре мя я как буд то знал, при пом нил и со здал его план вно вь. Те пе рь всё это при го ди ло сь. Са жу сь за этот ро ман и пи шу. ” (Д, 28/I, 299)Te ško je utvr di ti šta je za jed nič ko iz me đu ovog ro ma na i epi zo da iz ve li kog „ko mič nog ro ma na”; za sa da Do sto jev ski ne po mi nje ka rak ter ro ma na ko ji pi še. Go vo ri se sa mo o iz no va sa či nje nom pla nu na osno vu sta re ide je. (Mno go jed no stav ni jom se či ni ge ne za Uj ki nog sna. U istom pi smu bra tu Do sto jev ski ve li da je jed na epi zo da iz na pu šte nog ve-li kog ko mič nog ro ma na, i to baš ona ko mič na, da la ma te ri jal za ovo del ce. Ta epi zo da je bi la, za pra vo, su vi šna („вре дя щ ая це лом”) u okvi ri ma ve li kog ro ma na, o ko me Do sto jev-ski, oči to, još ni je pre stao da raz mi šlja. Na po me ni mo da je to bi lo vre me „ro bo va nja” i to dvo stru kog, jed nog Kat ko vu (ured ni ku Ruskogvesnika) a dru gog Ku še ljo vu-Bez bo rod ko

30

Draginja Ramadanski

(ured ni ku Ruskereči); zbog pri mlje nih oba ve za Do sto jev ski je u žur bi „usit nja vao” već po sto je ći ma te ri jal. (Д, 28/I, 300).8. fe bru a ra 1858. go di ne u pi smu E. I. Ja ku ški nu Do sto jev ski po mi nje „длин ную по ве-сть”, što je u od no su na ra ni je „не бо ль шой ро ман” ne bit no žan rov sko ko le ba nje. (Д, 28/I, 302) Ovu fa zu, ina če, ka rak te ri še su bjek tiv no ose ća nje ne za do volj stva.13. de cem bra 1858. go di ne u pi smu bra tu Mi ha i lu Do sto jev ski se ža li na po ni ža va ju ću si-tu a ci ju nad ni čar ske pro duk ci je za Mo skvu i Pe tro grad isto vre me no.„Не нра вит ся мне она, и груст но мне, что при ну ждён вно вь явля ть ся в пу бли ку так не хо ро шо (…) Для де нег я дол жен на роч но вы ду мы ва ть по ве сть”. (Д, 28/I, 319)Tek ja nu a ra 1859. go di ne Do sto jev ski uspe va, uz ti tan ske na po re, bo re ći se sa sop stve nom stva ra lač kom ne mo ći i vre men skim te sna com, da ne što re a li zu je. Do vr še nje Uj ki nog sna pred sta vlja va žan me đaš iz la ska iz kri ze.„Ото слав опо сты лев шую по ве сть, До сто ев ский, не да вая се бе ни ми ну ту от ды ха, во звра щ а ет ся к СелуСтепанчикову, как бы стре мя сь на вер ста ть упу щ ен ное и ре а би-ли ти ро ва ть се бя по сле пер вой не у да чи”. (Ту ни ма нов, 1986, str. 13).U na red noj fa zi ra da sa mo o ce na je ve o ma po vi še na:„Ро ман, ко то рый я от сы лаю Кат ко ву, я счи таю не срав нен но вы ше, чем Дядюшкинсон. Там есть два се рь ё зные ха рак те ра и да же но вые, не бы ва лые ниг де”. (Д, 28/I, 323).9. ma ja 1859. go di ne Do sto jev ski ot kri va bra tu svo ja oče ki va nja:„Я уве рен, как в ак си о ме, что это луч шее мое про из ве де ние (…) Тут по ло жил я мою ду шу, мою пло ть, мою кро вь (…) На нём осно ва ны все луч шие на де жды мои и, глав-ное, упро че ние мо е го ли те ра тур но го име ни.” (Д, 28/I, 326).Svo ju ver zi ju o pro ve ni jen ci ji SelaStepančikova iz ne la je po sle smr ti pi sca A. G. Do sto jev-ska. 1888. go di ne ona sa op šta va Sta ni slav skom (К. Ста ни слав ский, Собраниесочиненийввосьмитомах, т. 1, Мо сква, 1954, str. 138) da je Do sto jev ski pri mar no na me ra vao da na pi še ko me di ju a ne ro man, „но от ка зал ся от это го на ме ре ния по то му, что хло по ты по про ве де нию пь е сы на сце ну (…) труд ны, а Фе дор Ми ха й ло вич ну ждал ся в де нь гах.”Još ne dvo smi sle ni je po tvr đu je tu po stav ku pi smo Do sto jev skog upu će no A. N. Maj ko vu 18. ja nu a ra 1856. go di ne, u ko me sa op šta va da je „шу тя на чал ко ме дию” ali da mu se glav ni ju nak u toj me ri do pao, da je „бро сил фор му ко ме дии” i la tio se za „ко ми че ский ро ман” ko ji se sa sto ji od „от де ль ных при клю че ний ге роя”. Niz ugled nih is tra ži va ča (M. P. Alek se jev, A. S. Do li nin, L. P. Gro sman) SeloStepančikovo i Uj kin san sma tra ju upra-vo za de lo ve ovog ne re a li zo va nog ro ma na (Д, 28/I, 209). Ko me di o graf ska po za di na Se la Stepančikova od mah je pri me će na, kri ti ka ce ni da je ro man obe le žen „na teg nu tim me lo dra-ma ti zmom” (Отечественныезаписки, 1863/2).U svo joj stu di ji o dra ma tur škim po ku ša ji ma Do sto jev skog, M. P. Alek se jev (ОдраматическихопытахДостоевского, Сбор ник ста тей и ма те ри а лов, ред. Л. П. Грос сман, Одес са, 1921, str. 40-62) is ti če či nje ni cu da su pr vi stva ra lač ki po ku ša ji Do sto jev skog za o de nu ti upra vo o for mu dra me. Te a tar ska teh ni ka osta vi la je tra ga u for mi ra nju nje go vog ka sni jeg knji žev nog ma ni ra: dram ska/dra ma tič na in tri ga, do ko je je Do sto jev ski do šao u SeluStepančikovu, po sta je je dan od pre po zna tlji vih po stu pa ka nje go vih ve li kih ro ma na. Na tra gu for mu la ci je Vjač. Iva no va, ro man si jer ska pro duk ci ja Do sto jev skog je u ce li ni

31


kon do bi ja nja sa gla sno sti M. N. Kat ko va o sa rad nji sa Ruskimvesnikom (3. no vem bar 1857. go di ne). Ju na 1859. go di ne de lo je za vr še no i pre da to ured-ni ku. U de lo je pi sac po la gao ve li ke na de, pre sve ga za rad po nov nog sti ca-nja svo ga knji žev nog ugle da. Re dak ci ja ča so pi sa, me đu tim, od bi ja zah te ve Do sto jev skog oko ho no ra ra i vra ća mu ru ko pis. Ok to bra iste go di ne i od ured ni štva Sa vre me ni ka do bi ja po nu du ko ja za pra vo zna či od bi ja nje. Tek su pre go vo ri sa Otadžbinskimzapisima A. A. Kra jev skog uro di li uspe hom. Cen zor je bio I. A. Gon ča rov ko ji je iz ru ko pi sa iz ba cio sa mo jed nu reč (ko-ja je osta la ne po zna ta). Ime auto ra iza šlo je bez ini ci ja la: bi li su to tra go vi ne mi lo sti pre ma biv šem pe tra šev cu.

Ob no vlje nom opu su am bi ci o znog po vrat ni ka, ko ji je sav u zna ku re so-ci ja li za ci je, da je pe čat iz ve sna iner ci ja. Do sto jev ski kao da se tru di da ob no vi svo ju ra ni ju re pu ta ci ju auto ra so ci jal nih ro ma na sa fi lan trop skim i re for ma-tor skim ten den ci ja ma. Ko ji su bi li mo ti vi za ovo okre ta nje „la kim” žan ro vi-ma? Ne tre ba is klju či ti že lju da se či ta li šte što pre pod se ti na se be, kao i da se po pra vi lo še ma te ri jal no sta nje po ro di ce. Ova kva de la da va la su na du na brz uspeh i da lji spo ko jan rad nad „ve li kim ro ma nom”, za mi šlje nom na ro bi ji. Tu je i že lja da se na kon sve že re ha bi li ta ci je ne uz ne mi ri cen zu ra. Či ni nam se da je za ob ra du „pro vin ci jal nih isto ri ja” i ko mič nih ka rak te ra, ipak, naj pre sud-ni ja bi la unu tra šnja sprem nost pi sca. Po zna ta je či nje ni ca da ži vot ne ne vo lje ka le ve li ke hu mor ne ta len te, a to je Do sto jev ski, i po oce ni Bje lin skog, bio. Nje go ve pro vin cij ske pri po ve sti, kao što su SeloStepančikovo i Uj kin san, pe tro grad ski ro man Poniženiiuvređeni i Za pi si iz mr tvog do ma sin hro ne su knji žev ne po ja ve, i obič no ih svr sta va mo u tzv. pre la zni pe riod Do sto jev skog, nje go vu „stva ra lač ku kri zu”, „dru gi po če tak”.

oka rak te ri sa na kao ro man-tra ge di ja. Na rav no, spe ci fič na ro ma nesk na di ja lo gič nost ovih tek sto va um no go me pre va zi la zi pri ro du te a tar skog di ja lo ga.U ni zu in sce na ci ja SelaStepančikova naj po zna ti ja je ona iz 1917. go di ne u Hu do že stve-nom te a tru K. S. Sta ni slav skog, gde Sta ni slav ski igra Ro sta njo va a I. M. Mo skvin Fo mu Fo mi ča. Vi so ku re pu ta ci ju ima la je i ob no vlje na pred sta va 1957. go di ne. Fe bru a ra 1924. go di ne jed na gru pa hu do že stve ni ka go sto va la je na sce ni be o grad skog Na rod nog po zo ri šta sa ko ma dom SeloStepančikovo, u dram skoj pre ra di Ne mi ro vi ča-Dan čen ka. To je ujed no i je di na in sce na ci ja ovog de la u Ju go sla vi ji.O scen skim in ter pre ta ci ja ma SelaStepančikova kao i o tu ma če nji ma od stra ne po zo ri šne kri ti ke, pi sa li su I. N. Vi no grad ska ja, J. Ka la šnji kov, S. Drej den, A. V. Ar hi po va. U okvi ru svo je di ser ta ci je Do sto jev ski kod Sr ba, prof. dr M. Ba bo vić da je niz dra go ce nih po da ta ka i o ovom kru gu pro ble ma.

32

Draginja Ramadanski

U ana li zi žan rov skih od red ni ca SelaStepančikova po đi mo od raz li-ko va nja žan ra i žan rov skog ob li ka, ko je je pred lo žio V. A. Za ha rov.26 Da je Do sto jev ski ose ćao nji ho vu sub or di ni ra nu kom ple men tar nost, sve do či mno štvo pa ra tek stu al nih (pod na slov nih) od red ni ca, ti pa ro man: za pi si.27 Pri to me je ka rak te ri stič no in si sti ra nje na (pri vid no) ne u met nič koj ar ti ku la ci ji sve sti učesnikadogađaja, na slu čaj no sti i ha o tič no sti za pi sa.

Pre ma usvo je noj žan rov skoj re gla men ta ci ji SeloStepančikovo je ste ko mič ni po ro dič ni ro man, sa dra ma tič nom (vo dvilj skom) pri ro dom, od no-sno sa pla ni ra nim že nid ba ma (dra ma tič nom i vo dvilj skom, pa ra lel no) kao osnov nim za ple tom. Fa bu lar nu osno vu ro ma na či ni isto ri ja lju ba vi spa hi je Ro sta njo va i sa mo hra ne Na stje (psi ho lo ški i so ci jal no oslo žnje na či nje ni-com da je on udo vac, a ona gu ver nan ta nje go ve de ce) i pla ni ra na že nid ba (u in te re su po ro di ce) sa bo ga tom i bez um nom Ta tja nom Iva nov nom.

Prin cip na ra ci je u ovom de lu, i uop šte kod ra nog Do sto jev skog, je ste me mo ar ski, uz ja sno pri su stvo per so ni fi ko va nog, ne pro fe si o nal nog na ra-to ra. Ne ka da je to ak tiv ni uče snik i oče vi dac de ša va nja, a ne ka da skri ve ni le to pi sac ko ji ne ot kri va svo je ja i svo je uče šće u do ga đa ji ma, ma da je po pra vi lu do bro oba ve šten.

U ovom ro ma nu Do sto jev ski se od re kao sve zna ju ćeg pri po ve da ča. „Autor” za pi sa je ne is ku sni i mla đa ni ro đak uj ke Ro sta njo va, Ser gej Alek-san dro vič, ko ji na uj kin po ziv na pu šta me tro po lu i do la zi na se lo, po sta ju ći sve dok i uče snik do ma ćih pe ri pe ti ja. Nje go vo pre zi me se do sled no iz be-ga va, prem da su pre zi me na kod Do sto jev skog če sto se man ti zo va na, pa i u ovom ro ma nu (ne u spe li pi sac Opi skin, step ski spa hi ja Ste pan Alek se je vič Bah če jev, niz pre zi me na – ver bal nih ma ski). Ova kav, po lu a no ni man, sta tus na ra to ra skop čan je sa po ma kom u umet nič kim za da ci ma ko je Do sto jev ski po sta vlja. Na i me, že lje ni do met na ra ci je ni je sud o ju na ci ma i sre di ni či ja kom plek snost osta je van do ma ša ja na ra to ra (kao ju na ka). Nje go vi su do vi su pri bli žni, pr o men lji vi, li še ni auto ri te ta. Tu li ni ju na ra to ra Do sto jev ski će ka sni je ma e stral no raz vi ti, ne gu ju ći sred stva na ra tiv ne iro ni je.28

26 В.А. За ха ров, СистемажанровДостоевского, Ле нин град, 1985.27 Za pi si je su pod na slov Poštenoglopova,Jelkeisvadbe,SelaStepančikova,Koc

kara,Poniženihiuvređenih,Mladića. U Za pi si ma iz mr tvog do ma i Za pi si ma iz pod ze mlja ovu žan rov sku mo di fi ka ci ju na la zi mo u sa mom na slo vu.

28 Po stu pak retardacije (ka da pri če i gla si ne pret ho de po ja vi sa mog ju na ka), ko ji je po seb no pod vu čen i pri me tan u ovom ro ma nu, u bu duć no sti će Do sto jev ski ta ko đe če sto prak ti ko va ti („na ve šće nje“ Svi dri gaj lo va, Sta vro gi na i dr.).

33


Sa vre me ni ci ni su shva ti li ovaj ro man. Ni su za pa že ni no vi ka rak te ri i go go ljev ski for mat hu mo ra; uoče na je čud na pre ten ci o znost i za ka sne lo po dra ža va nje Go go lju. Po ja va ro ma na na stra ni ca ma Otadžbinskihzapisa do če ka na je ću ta njem. Mi šlje nja su se iz ra ža va la u usme nim kon tak ti ma ili pre ko pi sa ma.29 Štam pa ni od zi vi po ja vi li su se tek po sle dru gog iz da-nja ro ma na. Ne u speh SelaStepančikova ogor čio je Do sto jev skog ko ji je od po čet ka imao po vi še nu sa mo o ce nu. Vre me nom se pot pu no ohla dio pre ma ovom de lu i okre nuo no vim pla no vi ma, ko ji i je su da le ko zna čaj ni ji za nje-gov knji žev ni ugled.

Ko ji su raz lo zi za ova kav pri jem? Po na šem mi šlje nju, ro man-felj ton če tr de se tih go di na za kri ti ku še zde se tih pred sta vljao je pre ži ve lu for mu. U me đu vre me nu usto li či li su se no vi umet nič ki pri stu pi stvar no sti: re pu ta ci-ju su sti ca la de la kao što su Detinjstvoidečaštvo,Plemićkognezdo,Uočinovihdana,Oblomov,Gubernijskizapisi. I ne sa mo to: stvar nost je do ne la no vi ko deks vred no va nja.30 Ig no ri sa nje od stra ne de mo krat ske kri ti ke ute-

29 Nje kra sov je, pre ma sve do če nju P. M. Ko va ljev skog, bio kraj nje uz dr žan: „До-сто ев ский вы шел ве сь. Ему не на пи са ть ни че го бо ль ше.” (Д. В. Гри го ро вич, Литературныевоспоминания, Ле нин град, 1928, str. 422).A. N. Ple šče jev u pi smu A. P. Mi lju ko vu od 10. de cem bra 1859. go di ne ve li da mu se ro-man „uop šte ne svi đa”: „Где эти го го лев ские ти пы, о ко то рых го во рил мне ММ? По-мо е му – тут кр о ме Ро ста не ва (дя ди), нет ни од но го жи во го ли ца. Все это со чи нен но, при ду ма но; хо ду ль но стра шно.” (Литературныйархив, т. 6, Мо сква – Ле нин град, 1961, str. 274).Mi šlje nje A. A. Kra jev skog iz no si se in di rekt no, u pi smu Mi ha i la Mi hajlo vi ča Do sto jev-skog, od 21. ok to bra 1859. go di ne:„О ро ма не он ска зал, что не ко то рые ме ста ве ли ко леп ны, Фо ма ему чре зви ча й но нра-вит ся. (…) Ска зал еще, что ко нец ве ли ко ле пен, вся вто рая ча сть (и я со гла сен в этом) ве ли ко леп на, но на ча ло ра стя ну то, и во о бще жа ль, что ты под да е шь ся иног да вли я-нию юмо ра и хо че шь сме ши ть.” (Материалыиисследования, ред. А. С. До ли нин, Ле нин град, 1935, str. 525).Mi hail Mi haj lo vič Do sto jev ski pru ža bez re zer vnu po dr šku pi scu u tim te škim tre nu ci ma ne sna la že nja u vred no va nju i po ma že mu da pre va zi đe neo spor ni ne u speh.„Не умею ска за ть те бе, как нра вит ся мне твое пр о из ве де ние. У ме ня по сто ян но сто-я ли в гла зах сле зы от ка ко го-то ду шев но го бла го по лу чия при чте нии вто рой ча сти. Пре кра сно. Пол ков ник вы шел чуд но-хо рош. Все, все ли ца оба я те ль но све жи и но вы. Но чем я все го бо лее до ро жу, это то, что все твое зда ние, как в це лом, так и в ма ле й-ших де та лях оригинальнo до чре звы ча й но сти.” (Достоевский,Материалыиисследования, Ле нин град, 1935, str. 531-532).

30 Čla nak Забитыелюди N. A. Do bro lju bo va ob ja vljen je u li stu Современник, 1861/9, i to po vo dom dvo tom nog iz bo ra iz de la Do sto jev skog. Oce na kri ti ča ra bi la je u

34

Draginja Ramadanski

me lje no je pre sve ga u oso bi na ma epo he. Ru si ja 1859. go di ne, uoči uki da-nja kmet stva, bi la je za in te re so va na za dru ge sa dr ža je, ko je Do sto jev ski iz svo je si bir ske za bi ti ni je mo gao re gi stro va ti. U no vo na sta loj kli mi dru štve-nog po le ta va lja lo je ot kri va ti ne po je di nač na ne sa vr šen stva, ne go neo dr-ži vost si ste ma u ce li ni. Ta kav stav ra di kal ne kri ti ke bio je je dan od uzro ka ne pa žnje pre ma ovom ro ma nu, ko ji kao da je na me njen re ci pi jen tu če tr de-se tih go di na. Ori jen ti san na svoj pret hod ni knji žev ni opus, Do sto jev ski se oglu šio o ak tu el ni stra nač ki ra di ka li zam.

Tra gi ko mič no usto li če nje kuć ne lu de i ko me di ja ša u svoj stvu de spo ta i ti ra ni na, kao i ne u spe li po ku šaj nje go vog oba ra nja či ne naj fa sci nant ni ji do met ovog de la, ono što je autor u svom dnev ni ku i pre pi sci ose ćao kao ot kri će „dva ogrom na ti pič na ka rak te ra”, „sa svim ru ska”, do sa da „lo še opi-sa na u ru skoj knji žev no sti”.

Eks per ti za li ka Fo me Fo mi ča neo spor no pru ža mno ge iza zo ve, po-seb no u kon tek stu uzur pa ci je vla sti od fak tič ki bez vred nog čo ve ka. Či nje ni-ca da nje go va vlast pr o gre siv no ra ste, da ume i po raz da pre tvo ri u tri jumf, da se doj mi kao usre ći telj svo jih žr ta va – bio je i ostao psi ho lo ški do met ko ji je na dži veo sve osta le kva li te te ovog ro ma na. Isti na, za pot pu nu re cep ci ju ovog li ka bi lo je nu žno vre me, od no sno umet nič ka pot po ra od stra ne na do-la ze ćih ob ra da ovog ti pa u de li ma Do sto jev skog.31

Fo mu Fo mi ča je pr vi „ot krio” N. K. Mi haj lov ski, uči niv ši ga ju na kom svo je stu di je Surovitalenat.32 Dve cr te ovog „čan ko li za i pa ra zi ta” pri vu kle su pa žnju kri ti ča ra: mu či telj ska strast i „po et ska ži ca”. Mi haj lov ski je imao skri ve ni cilj ova ko de talj nog ana to mi sa nja ka rak te ra Fo me Fo mi ča, ko ji je i obe lo da nio: sve oce ne o nje mu od no se se i na nje go vog auto ra. Na taj na čin Do sto jev ski je de fi ni tiv no li šen fi lan trop skog ore o la: u od red ni cu „su ro vi dar” kri ti čar je in ve sti rao je dan uzak i uvre dljiv smi sao. Za Mi haj lov skog Do sto jev ski je ste Fo ma Fo mič, ali sa ve li kim stva ra lač kim da to sti ma. Su-

ko li zi ji je sa pr o gra mom sa mog pi sca. Bio je to na sta vak nji ho vih pu bli ci stič kih tr ve nja od ra ni je (kon cept umet no sti po se bi pre ma uti li ta ri zmu re al ne kri ti ke Do bro lju bo va, ko ja je sko ro u pot pu no sti pre va spi ta la mla do či ta li šte: po če la je po tra ga za ak tu el nim „ob ja šnje-nji ma” de la Tur ge nje va, Ostrov skog, Gon ča ro va pa i Do sto jev skog.

31 Mar me la dov u Zločinuikazni, Le be dev iz Idi o ta, Le bjad kin u Zlimdusima, Sne-gir jov, Smer dja kov, Fjo dor Ka ra ma zov, đa vo Iva na Ka ra ma zo va, sam Ivan u iz ve snom smi slu.

32 Н. К. Ми ха й лов ский, Жестокийталант, Оте че ствен ные за пи ски, 1882/9,10.

35


ge ri še se mi sao da je iz li šna, bez raz lo žna, ne svr ho vi ta su ro vost ka rak te ri-stič na cr ta Do sto jev skog, i kao umet ni ka, i kao pu bli ci ste, i kao čo ve ka.33

33 „Nas sa mo in te re su je ka ko će se od ra zi ti na kru pan knji žev ni ta le nat bes ko ri sna okrut nost oslo bo đe na glu po sti, bla ta i ni šta vi la Fo me Opi ski na. (…) Po u zda no se mo že tvr di ti da po sto je lju di ko ji ne mu če lju de iz ko ri sti, ni ra di od ma zde, ili za to što bi im ti lju di sta ja li na pu tu, već ra di za do vo lje nja svo je mu či telj ske sklo no sti, ko ja se is po lja va i u umet no sti, u okrut nim ta len ti ma, ka kav je bio Do sto jev ski. (…) Sla bost umet nič kog ose ća-nja me re, ko je bi mo glo da kon tro li še is po lja va nje okrut nog ta len ta, od su stvo dru štve nog ide a la ko ji bi mo gao da ga re gu li še – to su, da kle, uslo vi ko ji su pot po ma ga li ili pra ti li pa-da nje Do sto jev skog niz str mu ra van – od jed no stav no sti ka iz ve šta če no sti, od „hu ma ni stič-kog” sme ra ka bez raz lo žnom i bes cilj nom mu če nju.” (Dostojevskiusvetluruskekritike, Be o grad, 1981, str. 91-99).

37

IV. RUKAVICA JURIJA TINJANOVA

Čak i uz pret po stav ku da je pod uti ca jem muč nog si bir skog is ku stva Do sto jev ski pre o smi slio mno ge knji žev ne vred no sti, po sta vlja se pi ta nje: u ko joj je me ri ne ta len to va ni li te ra ta Fo ma Fo mič Opi skin mo gao bi ti pa ro-di ja na Go go lja, pa i uz uva ža va nje dez i lu zi o ni stič ke i de for mi šu će su šti ne žan ra pa ro di je?

Stu di ja J. N. Ti nja no va Do sto jev ski i Go golj (Ka te o ri ji pa ro di je) po-ja vi la se 1921. go di ne.34 Ti nja nov u njoj pre zen tu je la nac ve što ukom po no-va nih sti li stič kih i bi o graf skih ar gu me na ta, do ka zu ju ći da je Fo ma Fo mič

34 Ova stu di ja pred sta vlja sa mo jed nu eta pu u Ti nja no vlje vom traj nom raz mi šlja nju o fe no me nu pa ro di je. Još 1916. go di ne, u se mi na ru Ven ge ro va, on bra ni re fe rat po sve ćen jed noj pa ro dij skoj re a li za ci ji Pu ški na. U Do mu li te ra to ra pre da je dva se me stral na kur sa po sve će na isto ri ji i te o ri ji pa ro di je. Ra di na pro jek tu zbor ni ka „to bo žnje po e zi je” (Мнимаяпоэзия), svo je vr sne isto ri je knji žev no sti, što kao za mi sao de lu je sve že i da nas. Na tom po slu sa ra đu je sa B. Be ga kom, A. Mo ro zo vom, B. Šklov skim. Uvod ni čla nak za ovu edi ci ju je ste tekst Опародии (1929), ob ja vljen pr vi put tek 1977. go di ne. I ma da upra vo ovaj tekst, a ne DiG, pred sta vlja vr hu nac Ti nja no vlje vog ba vlje nja pa ro di jom, ni je bi lo pri li ke za po ti ski va nje po stav ki mla da lač ke stu di je, ko ja je u me đu vre me nu po sta la ši ro ko pri zna ta. Za nas je enorm no va žno da je Ti nja nov ovim do ku men tom „iz la di ce”, za pra vo, od stu pio od ri gid no sti svo je te o ri je; i mo že mo sa mo da pret po sta vi mo da se to de si lo op-ser va ci jom za ži vlja va nja i pe tri fi ka ci je ne kih nje nih aspe ka ta. Pre mo šću ju ći ra ni je ter mi-no lo ške ske le, Ti nja nov uvo di do dat no raz li ko va nje poj mo va pa ro dič no sti i pa ro dij no sti, uz uva ža va nje mo gu će kon ste la ci je da jed no de lo bu de pa ro dič no ali ne i pa ro dij sko. Ov de ima mo do pu nu i auto re vi zi ju ce lo kup nog ma te ri ja la (te o rij skog opi sa) DiG, ko ju mo že mo sa že ti u tvrd nju da je SeloStepančikovo pa ro dič no, ali ne i pa ro dij sko. Na ža lost, ovaj tekst ni je na vre me ušao u sa o bra ćaj is tra ži va ča pa ro di je, ta ko da i naj a u to ri tar ni ji (en ci klo pe-dij ski) i naj no vi ji (u nas M. Jo va no vić) in ter pre ta tiv ni pri stu pi vr še iden ti fi ka ci ju pa ro di je sa mo na osno vu tek sta DiG iz 1921. go di ne, či ju je ra nji vost Ti nja nov za ce lo bio uočio.„Ста ло бы ть, ва жный пункт, от но си те ль но ко то ро го сле ду ет усло ви ть ся, – это во прос о пародичностиипародийности, ина че го во ря – во прос о па ро ди че ской фор ме и о па ро ди й ной функ ции. Па ро дич но сть и есть при ме не ние па ро ди че ских форм в не па-ро ди й ной функ ции. Ис по ль зо ва ние ка ко го-ли бо про из ве де ния как ма ке та для но во го про из ве де ния – оче нь ча стое явле ние. При этом, если про из ве де ния при на дле жат к ра зным, на пр. те ма ти че ским и сло вар ным, сре дам, – во зни ка ет явле ние, близ кое по фор ма ль но му при зна ку к па ро дии и не че го общ е го с нею по функ ции не име ю щ ее.

38

Draginja Ramadanski

(…) Та ким обра зом, пе ред на ми – от сут ствие направленностинакакоелибопроизведение.” (Ты ня нов, Опародии, 290, gra fič ka em fa za na ša).„Та ким обра зом, па ро дия, отор ван ная от па ро ди й но сти, но но ся щ ая в сво ей струк ту-ре ха рак тер ко ми че ско го сдви га си стем, ока зы ва ет ся ка ким-то ценным,устойчивымматериалом.” (Na ve de no de lo, str. 299, gra fič ka em fa za na ša).Za ce lo da su i ne ke kri ti ke pr vo bit nog mo de lo va nja žan ra iza zva le ovaj Ti nja no vljev „po-prav ni is pit“ u zna ku uvo đe nja, mi mo svih uoče nih pa ra le li za ma, i funk ci o nal ne nji hove usme re no sti. V.V. Vi no gra dov je otvo re no opo ni rao te zi Ti nja no va, sma tra ju ći da je op te re će na me ha nič-kim opi si va njem „ver bal ne pa ro di je”, bez us po sta vlja nja od no sa sa sti lom Do sto jev skog u ce li ni.„Не ль зя ви дет в „наг не та нии” /„вы са мо лю би вы, нео бъ ят но са мо лю би вы” / па ро ди-ро ва ние Го го ля. Бедныелюди До сто ев ско го на чи на ют ся фра зой: „вче ра я был сча-стлив, чре змер но сча стлив, до не ль зя сча стлив”.” (Ви но гра дов, 1976, str. 461).Van sum nje je tvrd nja da se li ni ja od Fo me do Go go lja mo gla po vu ći na po lju ti pi ke:„Ю. Н. Ты ня нов твер до обо сно вал то по ло же ние, что ма те ри а лом для со зда ния „огром но го ти пи че ско го ха рак те ра” Фо мы да ла, ме жду про чим, и Переписка Го го ля. И это – его нео тъ е мле мая за слу га.” (Na ve de no de lo, str. 461).„Из со по ста вле ний ав то ра со вер шен но ясно, что сти ли сти че ской, т.е. сло ве сной па ро-дии на при е мы ор га ни за ции ре чи Выбранныеместа изпереписки в СелеСтепанчикове нет. Те ма ти че ские сов па де ния и общ но сть от де ль ных фраз ре чей Фо мы и Переписки, го во рят ли шь об ис по ль зо ва нии Переписки в ка че стве ма те ри а ла для со зда ния ти-пи че ско го ха рак те ра. И, если го во ри ть о па ро дии, то при де ть ся ее ви де ть не в си сте ме сло ве сных сме ше ний, а в при у ро чи ва нии тем и фраз го го лев ской пе ре пи ски к ге рою с отри ца те ль ной пси хо ло ги че ской ха рак те ри сти кой.” (Na ve de no de lo, str. 198).Ako već tre ba iz dvo ji ti ma te ri jal li te rar nog ci ti ra nja, on je, po Vi no gra do vu, znat no ši ri. Na tom mo men tu je in si sti rao i M. P. Alek se jev:„Я же лич но ду маю, что в обра зе Фо мы Опи ски на, (…) во пло щ ен со би ра те ль ный тип пре тен ци о зно го бел ле три ста-ру ти не ра 40-их го дов и что ма те ри ал для его со зда ния до ста ви ли ли те ра тур ные фак ты Н. По ле во го, Ку ко ль ни ка и дру гих, а не то ль ко Переписки Го го ля. Впро чем, ка ков бы ни был кон струк тив ный ге не зис ти па Фо мы Опи-ски на, его ре чи, во вся ком слу чае, не осу щ ествля ют чи стых эфек тов сти ли сти че ской па ро дии: они мо гут слу жи ть ли шь сред ством про ек ти ро ва ть на тип Фо мы, как на экран, те нь той или иной ли те ра тур ной фи зи о но мии.” (Алек се ев, ОдраматическихопытахДостоевского, 1921, str. 56).Tu ne sum nji vu stva ra lač ku ori jen ta ci ju na Go go lja, i to pre svih na nje ga, te o re ti čar V. Tu-ni ma nov, ova ko de fi ni še:„И уж, ко неч но, не го во рят о по дра жа нии (или по ле ми ке) ча стые, обыч ные в твор-че стве До сто ев ско го, ци та ты и ре ми ни сцен ции из про из ве де ния Го го ля. Они, стро го го во ря, и не мо гут счи та ть ся за им ство ва ни я ми и ци та та ми; поч ти ве сь Го го ль дав но уже стал общ им до сто я ни ем на сто ль ко, что са ма со бой от па ла нео б хо ди мо сть в ка-выч ках.” (Ту ни ма нов, 1980, str. 61).

39


pa ro di ra ni Go golj i da se u ro ma nu SeloStepančikovo pa ro di ra knji ga Go-go lja Oda bra na me sta iz pre pi ske s pri ja te lji ma.35 Po la ze ći od pret po stav ke da je u sta nju da do ka že pa ro dij sku za mi sao i ge ne zu de la, či je se ne po zna-va nje ta ko lo še od ra zi lo na na še raz u me va nje nje go vo, Ti nja nov je spre man da us tvr di da je u pi ta nju kla si čan ža nr pa ro di je, ko ji pred do volj no in for mi-sa nog či ta o ca ne po sta vlja ni ka kve pre pre ke. Za nje ga ne ma ni ka kve sum-nje da je po sre di pa ro dij ska po ru ga (iz ru gi vač ko pre pra vlja nje) i da su nje ni is klju či vi objek ti evo ci ra ni tekst i nje gov autor. Reč je o tek stu u to vre me vi še stru ko po zna tom, ko ji je pred sta vljao omi lje nu ne ga tiv nu pa ra dig mu dis kur sa po znog Go go lja.

Po čet ni im puls ovoj te zi da la je va lo ri za ci ja li ka Fo me Fo mi ča, iz re če-na u sa mom ro ma nu, pre ma ko joj je on „čo vek ne prak ti čan, čak u ne ku ru ku pe snik”.36 In te re sant no je pri me ti ti da se od ove oce ne oti snuo i N. K. Mi haj-lov ski u svom za klju či va nju. Reč ju, i pro ta go ni sti ro ma na i kri ti ča ri ak cep-ti ra li su li te rar ni sub strat bi o gra fi je ovog ju na ka. Mi haj lov ski je u Opi ski nu vi deo ne mo ti vi sa nu, slu čaj nu, oma še nu (a sto ga i neo bič no dra go ce nu) auto-pa ro di ju, po ve zav ši je sa lič no šću Do sto jev skog. Ti nja nov, pak, u li ku Fo me Fo mi ča Opi ski na vi di pa ro dič nu re tro spek ci ju na stil i ka rak ter Go go lja.

Svo ju stu di ju o knji žev noj pa ro di ji Ti nja nov za po či nje raz ma tra njem knji žev ne tra di ci je, vi de ći u njoj bor bu i oti ski va nje, a ne pro stu li ne ar nu sme-

Bez ob zi ra na uočljive pa ra le li zme (ma ni lov šti na Ro sta njo va, ve za Fo me sa li ko vi ma Po-pri šči na, Ko stan žo gloa, Koč kar jo va i dr.) Tu ni ma nov ot kla nja mo guć nost sve sne i po je di-nač ne pa ro dij ske ori jen ta ci je Do sto jev skog, i za klju ču je:„Глав ное и бес спор но са мое пер спек тив ное ху до же ствен ное от кры тие До сто ев ско го в СелеСтепанчикове, это це лая ко гор та ти пов, мно гие из ко то рых вно вь и мно го раз еще по я вят ся в про из ве де ни ях 1860-1870 го дов.” (Na ve de no de lo, str. 62).

35 „Це лью этой ста тьи и явля ет ся, ме жду про чим, ука за ние не под ме чен но го до сих пор вто ро го пла на од но го из ро ма нов До сто ев ско го, ука за ние на па ро ди й но сть в его СелеСтепанчикове. Па ро дия в этом слу чае опре де лен ная, вто рой план огра ни-чен од ним про из ве де ни ем.” (DiG, str. 334).„Один из них, Опи скин, – ха рак тер па ро ди й ный, ма те ри а лом для па ро дии по слу жи-ла лич но сть Го го ля; ре чи Фо мы – па ро ди ру ют го го лев скую Перепискусдрузьями.” (DiG, str. 336).Da je pre ma tek stu Oda bra na me sta mo gu će za u zet i ne u tra lan, ili čak afir ma ti van, stav po ka zu je sam Ti nja nov: u tek stu Do sto jev skog, na sta lom na ro bi ji (Malijunak) na de lu je sti li za ci ja član ka Женщинавсвете iz Oda bra nih me sta (DiG, str. 340).

36 Это че ло век не прак ти че ский; это то же в сво ем ро де ка кой-то по эт.” (Д, III, str. 94).

40

Draginja Ramadanski

nu, ka da se ru še sta re i stva ra ju no ve ce li ne.37 To je te o rij ska na ja va raz go vo-ra o stil skom an ta go ni zmu iz me đu Do sto jev skog i Go go lja. Pre ma mi šlje nju Ti nja no va, na svo jim po če ci ma Do sto jev ski do no si oba pla na Go go lje vog sti la, i ni ski i vi so ki, otvo re no se po i gra va ju ći nji ma, u okvi ru sti li za ci je bli-ske po dra ža va nju. Jed na oso bi na Go go lje vog sti la, me đu tim, iza zi va la je Do-sto jev skog na bor bu od sa mog po čet ka: to su ka rak te ri (ti po vi), re a li zo va ni pu tem po stu pa ka hi per bo lič ne i hi per mo to rič ne ma ske.38 Pre ma mi šlje nju Ti-nja no va, Do sto jev ski se ogra đu je od ova kve prak se. Ne od ri ču ći se ko ri šće nja na ve de nog po stup ka, ali sa am bi ci jom sig na li sa nja nje go ve in stru men tal ne ulo ge, Do sto jev ski iz ni jan si ra no pod vla či kon trast pre ma su štin skim vred no-sti ma i po sti že je dan no vi efe kat. U toj fa zi preuzimanjauznadograđivanje Ti nja nov vi di po čet ke pa ro dij skog od no sa Do sto jev skog pre ma Go go lju.39

U na red noj eta pi do ka znog po stup ka, Ti nja nov (po mak nu to u sta tus fu sno te) uka zu je da je u od no su Do sto jev skog pre ma Go go lju po sto ja la iz-ve sna psi ho lo ška od boj nost, ko ja po svoj pri li ci, ni je mo gla na sta ti lič nim sa o bra ća njem.40 Iz ove na po me ne dȃ se za klju či ti da je po me nu ti od nos ličnog ak si o lo škog sta va bi tan či ni lac pri eks per ti zi jed nog mo gu ćeg pa ro-dij skog do ga đa ja. U iste to no ve ne pri hva ta nja Ti nja nov bo ji i ovlaš re kon-stru i sa ni od nos Do sto jev skog pre ma knji zi Oda bra na me sta. Bez ob zi ra na sta tus fu sno ti ra nih mi sce la nea i ovo do ži vlja va mo kao aran ži ra nje jed nog me ri tor nog psi ho lo škog op ti mu ma ne ga tiv nog pred zna ka.41 Sle de ći fu sno ti-ra ni de talj ko ji Ti nja nov pre zen ti ra od no si se na pe riod pri pad ni štva Do sto-

37 „Нет про дол же ния пря мой ли нии, есть, ско рее от пра вле ние, от тал ки ва ние от из вест ной точ ки, – бо рь ба.” (DiG, str, 300). Pre ma mi šlje nju for ma li sta, Do sto jev ski stu pa u ta kav po e to lo ški dis put ne sa mo sa Go-go ljem, ne go i sa Tur ge nje vom. „Do pa ro di je Go go lja i pa ro di je Tur ge nje va”, po mi šlje nju A. Mo ro zo va, Do sto jev ski je do šao raz li či tim pu tem: u slu ča ju Go go lja reč je o pre vla da-va nju usvo je nog sti la, po ni klom na sti li za ci ji; u slu ča ju Tur ge nje va reč je o ne po sred nom ne gi ra nju re sko opreč nog stil skog si ste ma. (RLP, str. 109).

38 „Вот эти „ти пы” Го го ля и явля ют ся од ним из ва жных пунк тов бо рь бы До-сто ев ско го с Го го лем.” (DiG, str. 308).

39 „Но лю бо пыт но, что, яв но от ме жё вы ва я сь от „ти пов” Го го ля, До сто ев ский по ль зу ет ся его сло ве сны ми и ве щ ны ми ма ска ми.” (DiG, str. 326).

40 Ti nja nov se od lu ču je za na vo đe nje ma le vo lent nog ko men ta ra iz re če nog po vo dom smr ti Go go lja, tač ni je na la žnu vest o njoj ko ja se pro ne la 1846. go di ne. (DiG, str. 336).

41 Na še mi šlje nje je da, u po re đe nju sa na ra sta ju ćim skan da lom on da šnjeg jav nog mne nja, ova iz ja va ne po ka zu je an ti pa ti ju: Go golj je za Do sto jev skog vred nost ko ju tre ba pre va zi ći a ne ne gi ra ti.

41


jev skog kru žo ku Bje lin skog a po tom pe tra še va ca. Ti nja nov tvr di da je, na-kon ras ki da sa Bje lin skim, Do sto jev ski za dr žao nje go vu oce nu Oda bra nih me sta, od no sno da se u vre me či ta nja ču ve nog Bje lin sko vog kon spi ra tiv nog pi sma Go go lju, Do sto jev ski ide o lo ški od re dio pro tiv Go go lja.42 Ma da je već na ovom ste pe nu reč o pro ble ma tič noj tvrd nji, još pro ble ma tič ni ja je tvrd nja da se taj od nos ne me nja po sle iz dr ža ne za tvor ske ka zne. S ob zi rom da u is ka zi ma Do sto jev skog po tom pi ta nju uglav nom na i la zi mo na ću ta nje (uklju ču ju ći i ra zu mlji vo dis tor zi van is kaz pred isled ni ci ma), mo že mo se oslo ni ti sa mo na ka sni je is ka ze, što uosta lom Ti nja nov i či ni.43

Pre ma sle de ćoj pret po stav ci Ti nja no va, Do sto jev ski (osla nja ju ći se na sve do če nje ba ro na A. E. Vran ge la) iz no va iš či ta va Go go lja ve ro vat no baš u vre me ra da nad SelomStepančikovom i Uj ki nim snom. Ka ko su 1857. go di-ne iza šla dva to ma Go go lje vih pi sa ma (ko ja su ob no vi la pro ble ma ti ku Odabra nih me sta), Do sto jev ski je mo gao, u skla du sa sa zna nji ma iz ob ja vlje ne pre pi ske, ne po sred no pred da va nje u štam pu, SeloStepančikovo pod vrg nu ti

42 „Чте ние и от да ча для спи сы ва ния пи сь ма Бе лин ско го к Го го лю, как из вест но, глав ным обра зом, ста ви ло сь в ви ну До сто ев ско му на про цес се пе тра шев цев. Позд-нее, пор вав с круж ком Бе лин ско го, До сто ев ский, по-ви ди мо му, ру ко во дит ся жи вою памятью о нем по от но ше нии к Переписке.”„Поч ти все ме ста из Го го ля, при во ди мые на ми ни же для сли че ния, при во дят ся у Бе-лин ско го, в его ре цен зии на Переписку. Это от но ше ние к Переписке, по ви ди мо му, у До сто ев ско го не ме ня ет ся.” (DiG, str. 338)..

43 „Го го ль в сво ей Переписке слаб но ха рак те рен.” (Iz Piščevog dnevnika za 1876, Д, 22, str. 106).„За во ла ки ва я сь в обла ка ве ли чия (тон Го го ля, на при мер в Перепискесдрузьями есть не искрен но сть, а не ис крен но сть да же са мый нео пыт ный чи та те ль уз на ет чу ть ем). Это пер вое что вы да ет.” (Pi smo I. Ak sa ko vu s kra ja 1880. go di ne)Ova po zna iz ja šnja va nja Do sto jev skog o Go go lju do zvo lja va ju raz go vor o du bo ko mo ti-vi sa noj i lič noj re cep ci ji pi sca Oda bra nih me sta. Reč je o sup til noj ana li zi подполья, sa ši ro kih an tro po lo ško-psi ho lo ških po zi ci ja, što se bit no raz li ku je od Bje lin sko ve so ci jal-no-po li tič ke kri ti ke. Do sto jev ski je nad za go net kom Go go lja za mi šljen i tu žan, ni u kom slu ča ju pod sme šljiv i ru ga lač ki.„Что же это за си ла, ко то рая за ста вля ет да же чест но го и сер деч но го че ло ве ка так вра-ть и па я сни ча ть, да еще в сво ем Завещании. Си ла эта рус ская, в Евро пе лю ди бо лее це ль ны, а у нас меч та те ли и под ле цы.” (Литeратурноенеследство, т. 33, Мо сква, 1971, str. 607-608).

42

Draginja Ramadanski

in ten ziv noj do ra di.44 U sva kom slu ča ju, Do sto jev ski je, po mi šlje nju Ti nja-no va, us peo da pre u sme ri na rav ti pi za ci je svo ga ju na ka u da tom sme ru.

Ve ro vat no sve stan manj ka vo sti ova kve ar gu men ta ci je (bez po zna va-nja auto gra fa sva ka apo dik tič nost pri utvr đi va nju pa ro di je je ne u me sna), Ti nja nov u za klju čak uno si neo če ki va ni ela sti ci tet. Na i me, is po sta vlja se da pri ka za ni, u bi ti ne-pri ja telj ski stav Do sto jev skog pre ma Oda bra nim mesti ma, ne ob ja šnja va pa ro di ju na ovu knji gu, baš kao što ni ne pri ja zan od-nos pre ma Go go lje voj lič no sti ne ob ja šnja va pa ro di ju na nje gov ka rak ter. Ti nja nov, po sle sve ga, ve li da je reč o slu čaj nom i za ža nr ire le vant nom po du da ra nju; ma te ri jal za pa ro di ju mo že bi ti ma ko ji, ni su neo p hod ne so-cio-psi ho lo ške pret po stav ke.45 Ako je ta ko, pa ro di ra njem Oda bra nih me sta Do sto jev ski ni je is po ljio li čan ak si o lo ški stav pre ma ide o lo gi ji ko ja je na de lu u ovoj knji zi.

Pi ta nje je da li bi se do šlo do ove tvrd nje o fa kul ta tiv no sti mo me na ta psi ho lo škog re da (sto žer ne u for ma li stič kom raz vi ja nju mo de la pa ro di je)46 da je Ti nja nov imao po sla sa dru gim kor pu som. Ova ko, on se oti snuo u mo de la ci ju uz de kla ra tiv no osta vlja nje svih psi ho lo ških i ide o lo ških re-kon kvi sta po stra ni. U sva kom slu ča ju, Ti nja nov (ne)oče ki va no do la zi do jed ne emi nent no for ma li stič ke de fi ni ci je, ko ja i pred sta vlja naj ve ći do met nje go ve stu di je.

Za dr ži mo se na eks pli ka ci ji ta ko, for ma li stič ki, shva će nog mo de la pa ro di je. Nje na su šti na je ste u automatizaciji od re đe nih po stu pa ka, ko ja je oset na i di jag no sti bil na sa mo ako nam je po znat po stu pak ko ji se auto ma ti-zu je. Ako ne zna mo šta se pa ro di ra, pa ro di je i ne ma. Pa ro di ja je bli ska sti li-za ci ji: i jed na i dru ga ži ve dvo stru kim ži vo tom, iza pla na de la po sto ji dru gi plan, ko ji se sti li zu je ili pa ro di ra. Pri li kom sti li za ci je po sto ji har mo ni ja a

44 Do ku men tar nu osno vu za ova kvu pret po stav ku Ti nja nov na la zi u pi smu Do sto-jev skog bra tu (od 29. ok to bra 1859. go di ne), ma da se o pri ro di do ra de iz nje ga ne mo že do ne ti me ri to ran sud.

45 „Вра ждеб но сть До сто ев ско го к Перепискесдрузьями ни ма ло не объ я сня ет его же па ро дии на нее, так же как и от но ше ние к Го го лю не ра зъ я сня ет нам па ро дию на его ха рак тер. Слу ча й но эти оба мо мен та сов па ли, но они мо гли бы и не сов па-сть; ма те ри ал для па ро дии мо жет бы ть лю бой, зде сь нео бя за те ль ны пси хо ло ги че ские пред по сыл ки. ” (DiG, str. 339).

46 „Па ро дия вся – в ди а лек ти че ской игре при е мом. ” (DiG, str. 370).„Па ро дия есть по каз сти ля.” (TLP, str. 54, for mu la ci ja Be ga ka).

43


u pa ro di ji dis kre pan ci ja ovih pla no va.47 De li ih, da kle, sa mo je dan ko rak: ko mič no mo ti vi ra na sti li za ci ja po sta je pa ro di ja. Ti nja nov de mon ti ra je dan ta kav pre o bra žaj sti li za ci je, uz uka zi va nje na re le vant na ko mič na po me ra-nja.48 Ostva ru je se dvo stru ki za da tak: auto ma ti za ci ja od re đe nog po stup ka i orga ni za ci ja no vog ma te ri ja la.49

Po Ti nja no vu, pa ro di ja po sto ji uko li ko kr oz da to de lo iz vi ru je dru gi plan, ko ji se pa ro di ra. Pa ro dič nost ra ste u sra zme ri sa iz de ta lji sa no šću to ga dru gog pla na. Ako se taj dru gi plan ras pli nju je do op šteg poj ma sti la, pa-ro di ja po sta je je dan od ele me na ta di ja lek tič ke sme ne ško la. Ako taj dru gi plan, pak, ni je do speo u knji žev nu svest re ci pi jen ta ili ako je za bo ra vljen, tekst pa ro di je shva ta mo u jed nom, ima nent nom, pla nu, kao sva ko dru go umet nič ko de lo.50 Ti nja nov pret po sta vlja da je br oj ova kvih, neo t kri ve nih pa ro di ja kod Do sto jev skog ve li ki.51

Do ku men ta ci ja o „pa ro di ra nju” od re đe nih po stu pa ka Go go lje vog sti-la is crp na je i du ho vi ta. Ti nja nov pr o na la zi pa ra le li zme i na sa dr žin sko-te mat skom i na for mal nom pla nu. Po nje go vom mi šlje nju, Fo ma Fo mič

47 „Сти ли за ция близ ка к па ро дии. И та и дру гая жи вут дво й ной жи знью: за пла ном пр о из ве де ния сто ит дру гой план, сти ли зу е мый или па ро ди ру е мый. Но в па-ро дии обя за те ль на не вяз ка обо их пла нов, сме ше ние их. (…) При сти ли за ции лю бой не вяз ки нет, есть, на про тив, со о твет ствие друг дру гу обо их пла нов. Но все же от сти ли за ции к па ро дии один шаг; сти ли за ция, ко ми че ски мо ти ви ро ван ная или под-черк ну тая, ста но вит ся па ро ди ей.” (DiG, str. 306).

48 Ra di se o no ve li Uj kin san ko ja je na sta ja la u isto vre me sa SelomStepančikovom, i ko ja (bar u na ve de nom frag men tu) ima isti dru gi plan, Oda bra na me sta Go go lja. (DiG, str, 330-334).

49 „Су ть па ро дии – в ме ха ни за ции опре де лен но го при е ма, эта ме ха ни за ция ощути ма, ко неч но, то ль ко в том слу чае, если из ве стен при ем, ко то рый ме ха ни зу ет ся; та ким обра зом па ро дия осу щ ествля ет дво й ную за да чу: 1) ме ха ни за ция опре де лен но-го при е ма, 2) орга ни за ция но во го ма те ри а ла, при чем этим но вым ма те ри а лом и бу дет ме ха ни зо ван ста рый при ем.” (DiG, str. 330).U na stav ku sle di uvid u sred stva „me ha ni za ci je knji žev nog po stup ka”: пов то ре ние его, не сов па да ю щ ее с ком по зи ци он ным пла ном, пе ре ста нов ка ча стей, ка лам бур ное сме-ше ние зна че ния, отор ван но сть от по доб ных и со е ди не ние с пр о ти во ре ча щ и ми при-е ма ми, i dr.

50 DiG, str. 334.51 „И кто по ру чит ся, что у До сто ев ско го ма ло та ких нео б на ру жен ных (по то му

что не от кры тых им са мим) па ро дий? (…) Бы ть мо жет эта тон кая тка нь сти ли за ции-па ро дии над тра ги че ским, раз ви тым сю же том и со ста вля ет гр о теск ное сво е о бра зие До сто ев ско го?” (DiG, str. 334).

44

Draginja Ramadanski

otvo re no za stu pa pr o gram Oda bra nih me sta, uz pre u zi ma nje go to vih for-mu la ci ja, uz vi še no me lo di o znog na či na re zo no va nja, uz ko ri šće nje vul ga ri-za ma ne u me snih za da to stil sko okru že nje. Ti nja nov u to me vi di pa ro dij sko pre sli ka va nje stil ske me za li jan se ka rak te ri stič ne za Oda bra na me sta. Sle di uka zi va nje na go go ljev ske ver bal ne ma ske (ne sklad sin tak se i se man ti ke, ta u to lo ška re še nja, na bra ja nje si no ni ma do gra ni ce smi sle no sti, ba rok no pri dru ži va nje epi te ta, auto ma ti za ci ja (po na vlja njem), me đu sob no pa ro di-ra nje li ko va), uz do slov no upo red no na vo đe nje od go va ra ju ćih tek stu al nih ra sad ni ka iz Oda bra nih me sta.52

Či nje ni ca je da pred sta va o SeluStepančikovu kao pa ro di ji ni je po sto ja la u knji žev noj sve sti sve do po ja ve ove stu di je Ti nja no va (či ja osnov na am bi-ci ja mo žda i ni je bi la uka zi va nje na taj, de ce ni ja ma ne pri me ćen dru gi plan, ne go pre sve ga te o rij sko son di ra nje žan ra pa ro di je). Sa po ja vom ove stu di-je i uva ža va njem nje nog ot kri ća, ro man SeloStepančikovo po čeo je da ži vi kao pa ro di ja, uz re vi ta li za ci ju svog dru gog pla na, knji ge Oda bra na me sta Go go lja.53

52 Do daj mo da s v a k a od ovih tvrd nji (нев яз ка син так си са, под чер ки ва ние го го лев ской тав то ло гии, сло ве сные и ве щ ные ма ски, сам сло ва рь Переписки, це лые вы ра же ния из Переписки) ima is cr pan po ka zni ma te ri jal. (DiG, str. 340-370).

53 A. A. Kra jev ski je pr vi, pr o či tav ši SeloStepančikovo, obra tio pa žnju na cr te iz-ve sne psi ho lo ške slič no sti Fo me Fo mi ča sa Go go ljem dru ge po lo vi ne 40-ih go di na. Pred M. M. Do sto jev skim, bra tom pi sca, iz ja vio je da ga je Fo ma pod se tio na „Н. В. Го го ля в груст ную эпо ху его жи зни”. Ova oce na je ušla u usme nu le gen du, ali ni ka da do volj no ja snu i do ka za nu, te je za vr ši la u po lu za bo ra vu.„Утвер жде ние, что Фо ма Опи скин – па ро дия на Го го ля эпо хи Переписки дав но жи вет в уст ной ле ген де.” (M. P. Alek se jev, ОдраматическихопытахДостоевского, (ТворчествоДостоевского), Одес са, 1921, str. 56) Pre ma sop stve nom sve do če nju, Alek se jev je ovaj po da tak čuo od re dak to ra svo je stu di je, L. P. Gr o sma na.Na rav no, te ško je tvr di ti da je baš u tom kru gu spe ci ja li stič kog na ga đa nja Ti nja nov do bio pod sti caj za po sta vlja nje svo je hi po te ze. U sva kom slu ča ju, od da tu ma nje nog ob zna nji va-nja (1921) ona za do bi ja ak si o ma ti čan ka rak ter.Ta ko, V. Šklov ski, upu ću ju ći či ta o ce na knji gu Ti nja no va, tvr di da je u njoj „pa ro di ja is-tra že na i do ka za na do kra ja”. Pre ma mi šlje nju Šklov skog, Do sto jev ski je „po šao na ro bi ju pr o te stu ju ći pr o tiv Oda bra nih me sta i vra tio sa ro bi je na sta vlja ju ći da se bo ri pr o tiv iste te ide o lo gi je. Tu on du go ni šta ni je me njao. Pr o me na od no sa pre ma Oda bra nim me sti ma do go di la se mno go ka sni je, pri če mu se to po du da ri lo sa vre me nom ču ve nog GovoraоPuškinu. Do šlo je vre me da Do sto jev ski do kra ja is ka zu je svo je ide je (…) go vo re ći isto ono što je go vo rio Go golj.” (Šklov ski, Za i pr o tiv, 1977, str. 50-51).

45


Uka ži mo na ne ke mo men te. Uz pret po stav ku da je ovaj ro man i bio pa ro di ja za svo ga pi sca (či nje ni ca ko ju je tu ma če nje Ti nja no va po lo vič-

Za Šklov skog „Go go lje vo za ve šta nje” pred sta vlja sti li stič ki ključ za Fo mu Opi ski na, ko ji „uve li ča va Go go lje ve gre ške i kao da raz vi ja nji ho vu na ka znu pr o ti vu reč nost.” (Na ve de no de lo, str. 49).Me đu tim, Šklov ski ne bi bio ono što je ste, a po seb no ne bi svo ja raz mi šlja nja na slo vio Za i pr o tiv, ka da ne bi uva ža vao i dru ge, ma nje jed no stav ne, mo guć no sti tu ma če nja. Da ju ći nam do zna nja da je sve stan po kla pa nja vre me na ra da nad ro ma nom i pi sa nja ču ve nog pi sma N. D. Fon vi zi noj (Omsk, 1854), on, na kon ci ti ra nja udar nog pa sa ža epi sto le že ni de ka bri ste Fon vi zi na („Ма ло то го, если б кто мне до ка зал, что Хри стос вне исти ны, и действительно бы ло бы, что исти на вне Хри ста, то мне луч ше хо те ло сь бы оста ва-ть ся со Хри стом, не же ли с исти ной.”) (Д, 28/I, str. 176), po zi ci ju Do sto jev skog sa ži ma u for mu lu sa ko jom bi smo se i mi slo ži li:„Go go lje vo za ve šta nje Do sto jev ski je do bro pr o u čio i znao da je ono van isti ne.” (kur ziv RD).U svo joj re cen zi ji na knji gu Ti nja no va, B. To ma šev ski u pot pu no sti uva ža va apo dik tič nost nje go vog ot kri ća i pred vi đa:„От ны не не во змо жно бу дет чи та ть СелоСтепанчиково не ощущая в нем па ро дию на Го го ля эпо хи Перепискисдрузьями.” (Книгаиреволюция, 1921/1, str. 66).Afir ma tiv ne osvr te da li su i A. Gor nfeld (Летописьдомалитераторов, 1921/2, str. 2), D. Vi god ski (Печатьиреволюция, 1921/3, str. 267), A. Slo njim ski (ОднодневнаягазетаРусскогобиблиологическогообщества, Пра га, 1921, str. 30), P. Ol di na (Вестниклитературы, 1921/10, str. 8).U stu di ji Литературнаяпародияиклассоваяборьба A. Cej tlin (u svoj stvu ni ve li šu ćeg pred go vo ra hre sto ma ti ji Русскаялитературнаяпародия), da je ide o lo ški bes po go vor no za o kru že nje Ti nja no vlje ve po stav ke:„В обра зе Фо мы Фо ми ча Опи ски на па ро ди ру ет ся не кто иной, как Го го ль. По ра по-дра жа ний ему ми ну ла. Ме щ ан ский ху до жник стал на соб ствен ные но ги и на чал бо-рь бу со всем тем, что у Го го ля бы ло со слов но го, клас со во го, вра ждеб но го До сто ев-ско му по сво ей со ци а ль ной на пра влен но сти.” (RLP, str. 13).Ovo te o re ti sa nje, sa svo je po sve ma šne ide o lo gi za ci je jed nog žan ra, sma tra mo ne u me snom po dr škom ta len to va nom po ku ša ju Ti nja no va da pr o go vo ri o žan rov skim po lu ga ma umet-nič kog ru ko pi sa Do sto jev skog. Sum nji ča vost, kao osno va da te epo he, osta vi la je pe čat na nje go vom iz bo ru na či na go vo ra o pr o skri bo va nom i u isti mah vo lje nom. Pa ro di ja, sa svo jim vir tu o zno po i gra vač kim od no som pre ma vred no sti ma, do zvo li la je je di ni raz go vor o Go go lju („isme ja nom”) i Do sto jev skom („isme va ču”). Ko li ko je hi per bo li zma, po le mič-no sti, dra ma tič ne elip tič no sti u ovom te o rij skom ru ko pi su, ko li ko sti mu la tiv no sti za ne ki bu du ći di ja log… Mi, lju di de ve de se tih, do bro zna mo ce nu ta kvog vir tu o znog eska pi zma. Iz me đu nas i Ti nja no va (1894-1943) po sto ji po treb na dis tan ca na uč nog pi je te ta, ali i ve li-kog ljud skog raz u me va nja za tu žni udes in stru men ta li za ci je naj pri sni jih du hov nih vred no-sti. Svo ju knji gu o Ti nja no vu V. No vi kov je na slo vio Новоезрение, a V. Ka ve rin je od u vek slu tio da po sto ji „taj na Tinjanovа”.

46

Draginja Ramadanski

no vas po sta vi lo a po tom na pu sti lo), či ta o ci ga ni su spon ta no pri hva ti li kao pa ro di ju, čak ni u naj ak tu el ni jem tre nut ku nje go ve po ja ve. Ni je li bi lo ka-sno, na kon osam de set go di na, re va lo ri zo va ti nje gov „iz vor ni” sta tus? Ve li ki na uč nik po sta je žr tva ne iz be žne te o rij ske abe ra ci je: pr o u ča va nje re cep ci je Go go lja od stra ne Do sto jev skog, ko je je pred u zeo, kon ta mi ni ra no je, nu-žno, sop stve nim isto rij skim i kri tič kim is ku stvom re cep ci je Go go lja. Osim su bjek tiv nog sta va knji žev nog isto ri ča ra, ni je bez zna ča ja ni stav nje go ve epo he...

Ide al no shva ćen za da tak isto ri ča ra knji žev no sti bio bi pak da u jed-nom sin hro nom po ret ku vred no sti ot kri je i pr o tu ma či dej stvo di ja hro nij-skih fak to ra isto ri je. Na rav no, ve o ma je te ško re kon stru i sa ti zna če nje de la u smi slu jed nog se man tič kog iz vor ni ka ko ji pret ho di svim ka sni jim tu ma-če nji ma. Ne mi nov na je po ja ča na ose tlji vost na ona zna če nja ko ji ma de lo uče stvu je u sa vre me no sti; da ni je to ga, ono bi osta lo bez na de žno izo lo va no u vre me nu, ne sprem no da ži vi u bu duć no sti. Ali, ni su za ne mar lji ve ni opa-sno sti iz ne ve ra va nja iz vor nih in ten ci ja...

Knji ga Ti nja no va na sta la je na ta la su po ja ča nog in te re so va nja za pro-ble me pa ro di je u ru skoj fi lo lo škoj na u ci dva de se tih go di na. Ova pro ble ma-ti ka sma tra na je ključ nom u raz ma tra nju knji žev ne evo lu ci je. Na ma te ri ja lu jed nog hi po te tič kog pa ro dij skog od no sa, Ti nja nov je raz vio svo je uče nje o pa ro di ji, ko je je po mno go če mu me ri tor no i da nas. Us put je ostva rio niz vi so kih do me ta (ski ca Go go lje vog ko mi zma, skru pu lo zno kom pa ra ti stič ko či ta nje ar te fa ka ta i bi o graf skih re a li ja, de mon stri ra nje ko mič no mo di fi ko-va nog pa ra le li zma). Me đu tim, za ce lo je pre mi se svog po čet nog či ta nja u za vr šnoj sin te zi iz ne ve rio: uklju či va njem na da sve kom plek snih knji žev no-isto rij skih či nje ni ca u ar gu men ta ci ju, kao da je iz ne ve rio fi nal no sta no vi šte te o rij skog pre po zna va nja i opi sa žan ra.54

Ta skri ve na pro ti vu reč nost uči ni la je ra nji vom nje go vu te o ri ju, i to ne sa mo sa na še, bu duć no sno su per i or ne, po zi ci je; i ka da po ku ša mo da re zo nu-je mo sa po zi ci ja Ti nja no vlje vog vre me na, uspe va mo da uoči mo da u ovom

54 „В со о твет свии с це лью и на пра влен но стью ра бо ты, Ты ня нов ак цен ти ро вал вни ма ние на чи сто „фор ма ль ной” сто ро не, по ка зал как „сде ла на” ли те ра тур ная па ро-дия, но со вер шен но ус тра нил про бле му, для че го она вве де на, да же на ста и вал на ее не мо ти ви ро ван но сти.” (Туниманов, 1980, str. 44).„Ме ха низм ли те ра тур ной па ро дии об на жен и впе ча тля ю ще про де мон стри ро ван Ты-ня но вым. Смы сла и вну трен не го функ ци о ни ро ва ния мо ти вов (…) в ро ма не Ты ня нов не ко снул ся.” (Na ve de no de lo, str. 56-57).

47


de lu Do sto jev skog ima mno go vi še skri ve nog ne go oče vid nog i na pra vlje-nog po uku su for ma li stič kog oka.

Ti nja nov je ste sa sta vio pot pu ni svod frag me na ta iz Go go lje ve knji-ge, ali je to uči nio bez uvi đa nja sa od no sa sa sti lom ra ni jeg i ka sni jeg opu-sa Do sto jev skog, me ha nič kim opi si va njem po stu pa ka „ver bal ne pa ro di je.” „Go go ljev ska ta u to lo gi ja”, ko ja po Ti nja no vu je ste upa dlji vi stil ski am blem Opi ski na, ka rak te ri še:

a) Go go ljev stil u ce li ni, i van stil skog kor pu sa Oda bra nih me sta, spo me ni mo ma kar ka rak te ri stič ne im pro vi za ci je Po pri šči na i Hlje sta ko va.

b) Pre u zi ma nje ove am ble ma ti ke svoj stve no je Do sto jev skom još iz dav nih 1840-ih go di na. To se od no si i na ta kav ele me nat sti la, za jed nič ki obo ji ci umet ni ka, kao što je „me lo di o znost” re če ni ce, ana for ska i epi for ska po na vlja nja u okvi ru vi še stru ke kla u ze i dru ge pa ra le li zme na ko je uka zu je Ti nja nov.

Po na šem mi šlje nju, opi sa no stil sko je din stvo ima nent no je li ku Fo me Fo mi ča, i to na na čin po vra će ne i iz no va za do bi je ne eks pre siv no sti, pa ma i po sred stvom pa ro dij ske tran scen den ci je. Ko li ka je umet nič ka me ra ove re a li za ci je naj bo lje sve do či či nje ni ca da je „dru gi plan” bio iz gu bljen i ne-vi dljiv sve do ot kri ća Ti nja no va.

In si sti ra ti na pa ro dij skom osmi šlja va nju po je di nač nih ide o lo ških i estet skih po stav ki, uz sva oka zi o nal na pro ši ri va nja „dru gog pla na”, po na-šem mi šlje nju pred sta vlja po sta vlja nje obim nog kom pa ra tiv nog kor pu sa pred is tra ži va ča, bez šan si za ne ki sin te tič ki sud. U kri vom ogle da lu Fo-mi nih ora tor skih eg zi bi ci ja pre mno go je tu đih če sti ca. Svo jim do di rom on kom pro mi tu je i vul ga ri zu je s v a k u vred nost. Pa ro di ja or gan ski ula zi u so ci jal no-knji žev ni pod tekst Opi ski na, od no sno ce log ro ma na. Iz dva ja nje is klju či vo jed nog i to uskog objek ta pa ro di je, sma tra mo ri skant nim. A po-go to vo je ri skant no za dat ke ta ko shva će ne pa ro di je svo di ti na do men knji-žev no-sti li stič kog ob ra ču na.

Fo ma kao tip ži vi po za ko ni ma pa ro di je: on ma lo-ma lo pa tu đoj mi sli do da ne ku be smi sli cu, de for mi šu ći je; on je ne spo so ban za dig ni te te pra vog, ne pa ro dič nog ci ti ra nja; on ne iz be žno i auto mat ski pro du ku je pa ro di ju i stil-sku afek ta ci ju. Nje go va pre ten ci o zna i agre siv na reč vla da nad njim i nad nje go vim slu ša o ci ma, do vo de ći ga (ih) u stu pi ce. Nje go va to bo žnja eru di-ci ja i pa to lo ška sa mo svest lu če je dan ne sum nji vo ori gi na lan i in di vi du a lan stil, zna ča jan za ka sni je do sto jev ski jan ske tip ske apli ka ci je. Do bes ko nač-no sti je ras te gljiv krug obje ka ta ko ji su do spe li u ka ri ka tur no-pa ro dij sku

48

Draginja Ramadanski

sfe ru nje go vih re tor skih iz li va. Oče vid no je Do sto jev ski ko ri stio enorm no bo gat ži vot ni i knji žev ni ma te ri jal za kre i ra nje ovog li ka, što će mo i po ka-za ti u jed nom od sle de ćih po gla vlja.

Spo me ni mo još je dan, do dat ni, pro blem ko ji iz ra sta iz spek tra Ti-nja no vlje ve ar gu men ta ci je. Na i me, od po čet ka ni je bi lo sa svim ja sno da li nje go va stu di ja in sti sti ra na pa ro dij skom ob ra ču nu sa sti lom jed nog knji-žev nog tek sta ili sa bi he vi o ri stič kim mo de lom nje go vog tvor ca.55 Sa vre-me na shva ta nja pa ro di je raz dvo ji la bi sve cr te ka ri ka tu ral no sti od sup stra ta sti li stič ke pa ro di je. U okvi ru Ti nja no vu sa vre me nih pri stu pa ka ri ka tu ra je pred sta vlja la le gi ti man po stu pak u okvi ru pa ro di je kao žan ra.56

55 For mu la ci je Ti nja no va gla se:„Ха рак тер Го го ля па ро ди ро ван тем, что взят Го го ль вре ме ни Переписки и вдви нут в ха рак тер не у дач ни ка-ли те ра то ра, при жи ва ль щ и ка.” (DiG, str. 342).„Во всех мел ких по дроб но стях вы дер жан быт Го го ля.” (DiG, str. 346).„На ру жно сть Фо мы то же как буд то спи са на с Го го ля.” (DiG, str. 346).Ti nja nov na vo di niz aneg dot skih cr ta iz Go go lje vog ži vo ta (ne vo de ći ra ču na da u vre me pi sa nja SelaStepančikova ni je bi lo me ri tor nih iz vo ra o /an ti pa tič noj/ fi zič koj auri Go go lja), po čev od nje go vog de ba kla sa pro fe su rom, de li kat nih iz ja va o sop stve noj hlje sta kov šti ni, gur man lu ku, kon for mi zmu, sve do ba ha tih go šće nja kod pri ja te lja i sl.To me ša nje „sti li stič kog i bi o graf skog pri stu pa” sme ta lo je mno gim sa vre me nim re cen-zen ti ma. Pri go dom pri ka za knji ge u okvi ru udru že nja Обществохудожественнойсловесности(12. ju ni 1921. go di ne), u cen tru di sku si je bi lo je pi ta nje dvo ji ce opo ne na ta (A. Slo njim ski i V. L. Ko ma ro vič):„Па ро ди ро вал ли До сто ев ский в ли це Фо мы са мую лич но сть Го го ля, а не то ль ко сти-ль его Переписки?”Re a gu ju ći na ovu di le mu, N. Krav cov se opre de lju je na sle de ći na čin:„Шарж, ка ри ка ту ра при шли на по мо щь па ро дии, ми ше нью ко то рой бы ли выс ка зы ва-ния по э та, а не ли те ра тур ное твор че ство.” (RLP, str. 91).A. Cej tlin is po lja va još ve ću em pi rič nost:„Па ро ди ру ет ся не то ль ко вне шно сть, оде жда, при выч ки, не то ль ко те мы про по ве дей, но и лек си ка.” (RLP, str. 13).A. N. Ču da kov sma tra da su upra vo na pla nu „ka rak te ro lo ške pa ro di je” do ka za ne sve Ti-nja no vlje ve te ze (ko men tar uz zbor nik Vi no gra do va, str. 465-482).

56 Naj lak še je uka za ti na to upu ći va njem na pred met ni in deks pu bli ka ci je RLP, gde na stra ni 252. u obi lju pa ro dij skih po stu pa ka sto ji i „со зда ние па ро ди й но го пер со на жа из фи гу ры па ро ди ру е мо го ав то ра“. Kao ne sum nji vi po stu pak Do sto jev ski ga ko ri sti ne je dan put u svo me opu su, na ve di mo sa mo ka ri ka tu ral nu re a li za ci ju Kar ma zi no va u Zlim dusima. Upra vo na fo nu ova kvih re a li za ci ja, lik Fo me Fo mi ča bi mo gao po tvr di ti svo ju ne pa ro dič nu i ne ka ri ka tu ral nu pro ve ni jen ci ju.

49


Ne mo že mo spo ri ti sa či nje ni com da je SeloStepančikovo tekst kul tur-ni, ko ji vr ši do ka zi vu ide o lo šku i estet sku funk ci ju. Pa ro di ja, auto pa ro di ja i ka ri ka tu ra ne sum nji vo ula ze u si stem po stu pa ka ovog ko mič nog ro ma na, ali ni u ge ne zi, ni u struk tu ri, ni u vred no snoj po zi ci ji auto ra pa ni u re cep ci ji od stra ne či ta li šta, ne ma do volj no ele me na ta za raz go vor o pa ro di ji sti la jed ne knji ge i knji žev nih, ide o lo ških, po na šanj skih ma ni ra Go go lja kao nje nog auto ra. Mi šlje nja smo da je SeluStepančikovuda le ko pri me re ni ji „na iv ni“ pri stup, ko ji ne ide da lje od la ič kog pri stu pa ovom ljup kom del cu, vi de ći u nje mu sa mo krat ki ro man mla da lač kih dez i lu zi ja.

Ti nja nov je, za pra vo, po šao una zad, od ulo vlje nih pa ra le li za ma u tek-stu, i na kon ve o ma ube dlji vog tek sto lo škog me re nja, pre ne bre gav ši či nje-ni cu ire ver zi bil no sti fa za ovog pro ce sa, za klju čio o po sto ja nju pa ro dij skog od no sa.57 Otu da se taj kom pa ra tiv ni tek sto lo ški ma te ri jal či ni sme šte nim u

Ve ro vat no iz po tre be da se pro du be po stav ke DiG (ko je u slu ča ju Fo ma vs. Go golj ni su ima le ni iz da le ka ja san i raš či šćen sta tus), Ti nja nov na sta vlja da raz mi šlja o te o rij skom pro ble mu „pa ro di je lič no sti”. To či ni u tek stu Опародии (str. 303).Upo re di mo, u ci lju uka zi va nja na re la tiv nost in si sti ra nja na pu kim pa ra le li zmi ma, sle de ća dva opi sa.Pr vi pri pa da dnev nič koj ski ci iz pe ra Go go lje vog sa vre me ni ka, I. Tur ge nje va, na slo vlje noj Гоголь.„Он был одет в тем ное па ль то, зе ле ный жи лет и ко рич не вые пан та ло ны. (…) Его бе ло ку рые во ло сы, ко то рые от ви сков па да ли пря мо, как обык но вен но у ка за ков, со-хра ни ли еще цвет мо ло до сти, но за мет но по ре де ли; от его по ка то го, глад ко го, бе ло го лба по-пре жне му так и ве я ло умом. (…) Длин ный, за о стрен ный нос при да вал фи зи-о но мии Го го ля неч то хи трое, ли сье.” itd.itd. sve do uti ska o ne čem uči telj skom i pro vin-ci jal nom, o ču do vi šnoj me ša vi ni ge ni ja i lu da ka. Ova dnev nič ka be le ška ni je la ska va, ona nam nu di pri zor pod bu lih usa na, i gnji lih zu ba...Pa ipak, ha bi tus Go go lja ob li ko vao je i jed nu dru ga či ju por tret nost, iz pe ra M. Bul ga ko va. I nje gov Maj stor je (mi mo svih dru gih kre a tiv nih osla nja nja ro ma na Ma e stro i Mar ga ri ta na po e ti ku Go go lja) spa lio svoj ru ko pis, i on je bio po obra zo va nju isto ri čar, imao oštar nos, pra men ko se po pao po če lu.„С бал ко на осто ро жно за гля ды вал в ком на ту бри тый, тем но во ло сый, с острым но-сом, встре во жен ны ми гла за ми и со све ши ва ю щ и ми ся на лоб кло ком во лос че ло век при мер но лет трид ца ти во сь ми. (…) На нем бы ло бе лье, ту фли на бо су но гу, на пле чи был на бро шен бу рый ха лат.” (M. Бул га ков, МастериМаргарита, ча сть 1, гла ва 13)

57 „Is pi ti va nje uti ca ja, kad je ce lo vi to, ima dve vr lo raz li či te fa ze, upra vo za to što pre mo šću je jaz iz me đu stva ra lač kog pro ce sa i de la sa mog. Pr vi ko rak je tu ma če nje ge ne-rič kih po ja va. Ono za pred met ima uti caj kao ta kav, ili de lo va nje. Dru gi deo je tek stu a lan i kom pa ra ti van, ali bez pr vog de la ne bi ga bi lo i ne bi imao vred no sti. (…) Ta ko bi se na šom me to dom pr vo utvr di lo da ne ki uti caj de lu je, a po tom bi se pro ce nio zna čaj re le vant no sti

50

Draginja Ramadanski

va ku u mu, i sklo ni smo da ga svr sta mo u ne ku dru gu vr stu tek stu al nih po du-dar no sti, ko ja ni je po ve za na sa ma tri com sve sne ge ne ze (ko joj pa ro di ja po de fi ni ci ji pri pa da). Pri to me ima mo na umu skep tič nu opa sku da vra ća nje una zad u pro u ča va nju jed nog tek sta vo di sa mo do – dru gih tek sto va, tu đih i sop stve nih, knji žev nih i ne knji žev nih – i da je ne mo gu će i ne po treb no dr ža-ti pod kon tro lom sav taj skup či ni la ca. Mo žda je na de lu ne ho tič no se ća nje ko je, ču va no u pi šče vom sen zi bi li te tu, sto ji na ras po la ga nju svim nje go vim kre a ci ja ma? Zar bi ti sa vre me nik Go go lje vog ma ni ri zma ne zna či bi ti pod-lo žan nje go voj, sko ro me ha nič koj, di se mi na ci ji? Tu vr stu fa sci na ci je Gi ljen ar gu men to va no sme šta iz van sva kog sve snog tran sfe ra i pre u stro ja va nja iz jed nog tek sta u dru gi.58

Za utvrđiva nje pa ro di je bit no je i od lu ču ju će, po na šem mi šlje nju, kon sta to va nje ra da na pre tva ra nje jed nog dis kur sa u dru gi, za šta u slu ča ju SelaStepančikova ne ma čvr stih do ka za.

ili ge ne rič ka funk ci ja to ga de lo va nja. Za tim bi se raz mo trio objek ti van re zul tat, ko ji je mo-žda po sle di ca uti ca ja o ko me je reč, i od re di la tek stu al na funk ci ja to ga uti ca ja.” (Gu il len, Književnostkaosistem, str. 43).

58 „Ova sred stva i ver bal ni obi ča ji uslo vi su umet nič kog stva ra nja. To su okol no sti nje go vog me di ju ma, si tu a ci ja u ko joj se on lin gvi stič ki na la zi. Ali na njih se ne mo že gle-da ti kao na uzro ke, ako se ne po sred no ne ti ču na sta ja nja de la.” (Na ve de no de lo, str. 53).

51

V. POTONJA SUOČENJA

Tek je poststruk tu ra li zam, svo jim in si sti ra njem na plu ra li zmu či nje ni-ca ko je uzi ma ju uče šća u zna če nju tek sta, za po čeo su spen zi ju ari sto te lov ske po stav ke o auto no mi ji knji žev nog de la. Ide ja o sta bil no sti zna ka do ve de na je u pi ta nje: sva ki znak po se du je tra go ve dru gih zna ko va, sva ki tekst po se-du je tra go ve dru gih tek sto va. Pri to me, ni je u pi ta nju sa mo pre i me no va nje sta rih po ja va – reč je o ano nim nim ele men ti ma pro šlo sti u ka sni jem tek stu, ko je iden ti fi ku je mo kao in ter tekst.

Po jam in ter tek stu al no sti uči ni la je plod nim za na u ku o knji žev no sti i na ra to lo gi ju fran cu ski poststruk tu ra list Ju li ja Kri ste va. Uz ovaj po jam ona uvo di či ta vu pa le tu iz ni jan si ra nih ter mi na (me ta tekst, ar hi tekst, fe no tekst, ge-no tekst). U re zul ta tu se li te rar ni tekst eks pli cit no na zi va re ak ci jom na dru ge tek sto ve, či je či ta nje se od vi ja pre ma ne koj stra noj struk tu ri mi šlje nja.59

Pre u zi ma ju ći ovu po stav ku, Ro za lind Ka u ard re a li zam sma tra iz ri či-tom ko pi jom ko pi je, od no sno pre ćut nim ci ti ra njem, bez na vo đe nja tač nog iz vo ra. Ro man u prin ci pu, a ne sa mo pa ro dij ski, po sta je, ta ko, si stem ko ji ni je do sta tan sam po se bi i ko ji se na la zi u sa od no su sa ne kim stvar no snim kor pu som. Sva ki tekst po sto ji u mre ži svihdrugih tek sto va, iz ko jih i cr pe svo ju ra zu mlji vost.

Is pi ti va njem tek stu al ne tran scen dent no sti, od no sno vi dlji ve ili skri ve-ne ve ze jed nog tek sta sa dru gim tek sto vi ma, ba vio se i Že rar Že net, na zvav ši ovu oblast po ja va transtekstualnošću.60 U nju je uklju čio intertekstualnost u stro gom smi slu re či (pri su stvo, ce lo vi to ili ne, jed nog tek sta u dru gom tek stu; ci ti ra nje sa na vod ni ci ma naj o či gled ni ji je pri mer ovog ti pa), metatekstualnost (kao tek stu al ni od nos ko ji po ve zu je ko men tar sa tek stom ko ji se ko men ta ri še)

59 „Da bi smo ana li zi ra li struk tu ri ra nje ro ma na, a ne nje go vu struk tu ru, mo ra mo ga sme sti ti unu tar to ta li te ta pri ja šnjih ili sin hro nij skih tek sto va, ta ko, da bi smo pro u ča va li struk tu ri ra nje tek sta kao tran sfor ma ci ju, mi će mo ga za mi sli ti kao tek stu al ni di ja log, ili bo lje kao in ter tek stu al nost” (J. Kri ste va, LeTexteduRoman, na vo di mo pre ma R. Co ward, J. El lis, Je zik i ma te ri ja li zam, 1985, str. 75).

60 Že ne to va knji ga Pra go vi (Seuiles, Pa ris, 1987) pred met je iz u zet no us pe log pri ka-za Je le ne No va ko vić (Književnakritika, Be o grad, 1989/2).

52

Draginja Ramadanski

i paratekstualnost (pa ro di ja i pa stiš, sa svo jim od no si ma po dra ža va nja i pre-o bra ža va nja), či je mo de lo va nje Že net sta vlja u niz svo jih bu du ćih za da ta ka.61 Ovaj te o re ti čar raz li ku je još je dan od nos in klu ziv ne pri ro de, ko ji je na zvao arhitekstualnomtranscendentnošću, to jest od no som tek sta pre ma sop stve-nom ar hi tek stu, sa raz li či tim ti po vi ma dis kur sa iz ko jih po ti če.62

Usit nje nu spe ci fi ka ci ju ovog fe no me na po ku ša va da pra ti, kao što vi-di mo, ade kvat na ter mi no lo ška ra zno rod nost. Ta ko, osim na ve de nih ter mi na sre će mo i sle de će: infratekst,intratekst,horstexte,avanttexte,extratexte,graphotexte,textolecte,antologicotexte,bibliotexte,syntexte,intermimotexte,pretexte,autotexte,peritexte,hypertexte,hipotexte.63 Svi oni sve do če o otva ra nju di men zi je po ve za no sti tek sta sa dru gim tek sto vi ma, uz na pu šta-nje ide je o čvr stom po ret ku struk tu ra.

Je dan od tvo ra ca ove ter mi no lo gi je, M. Ri fa ter, tim po vo dom upo zo ra va:„Ne ki struč nja ci br zo ple to uzi ma ju in ter tekst kao iz vo re, i kao da

sma tra ju da je in ter tekst no vo sko va na reč za uti caj ili opo na ša nje. Mo ra nam bi ti ja sno da in ter tekst ne zna či zbir ku knji žev nih de la ko ja su mo žda iz vr ši la uti caj na tekst ili ko je je tekst mo žda opo na šao. Isto ta ko, to ni je kon tekst ko ji mo že ob ja sni ti tekst ili nje go ve učin ke na či ta o ce, ni ti tekst ko ji bi se mo gao upo tre bi ti kao osno va po re đe nja, ka ko bi smo is ta kli auto-ro vu ori gi nal nost. In ter tekst je kor pus tek sto va, tek stu al nih frag me na ta ili tek stu slič nih frag me na ta so ci o lek ta, ko ji ima ude la u lek si ci i, u ma njoj me-ri, u sin tak si tek sta ko ji či ta mo (…) u ob li ku si no ni ma ili an to ni ma. Šta vi še, sva ki član to ga kor pu sa struk tu ral ni je ho mo log tek stu.”64

Dru gim re či ma, ono što je u sta nju fik si ra no sti za hva će no iz dru gih tek sto va je ste in ter tekst, a in ter tek stu al nost je svest o po sto ja nju in ter tek sta, za pa ža nje da na še či ta nje ne mo že bi ti pot pu no i za do vo lja va ju će, ako ne ide mo kroz in ter tekst. U tom smi slu te o rij ski je le gi tim no pre lo mi ti Go go-ljev tekst Oda bra na me sta kroz SeloStepančikovoDo sto jev sko ga, uz svest o an to ni mi ji kao osno vi ho mo lo gi je ovih tek sto va.

61 „Ako slu čaj bu de hteo da se pro vi đe nje sa tim slo ži, jed nog da na će mo se ba vi ti njo me.” (Ž. Že net, Figure, Be o grad, 1987, str. 189).

62 „Ar hi tekst je svu da pri su tan, iz nad, is pod, oko tek sta, i ovaj tka svo je plat no ta ko što ga ov de-on de za ka či za mre žu ar hi tek tu re.” (Na ve de no de lo, str. 190).

63 Ve o ma skru pu lo zan opis ovog fe no me na, uz spe ci ja li stič ku bi bli o gra fi ju, da je Zo ran Kon stan ti no vić u svo joj stu di ji Tekstukontekstu, Knji žev na kri ti ka, Be o grad, 1988/6, str. 7)

64 M. Rif fa ter re iz pu bli ka ci je CriticalInquiry, 1984/1, str. 142, u pre vo du i pre zen-ta ci ji Z. Kon stan ti no vi ća u na ve de noj stu di ji.

53


Je dan de talj na ve de ne de fi ni ci je ima po se ban zna čaj: na i me, tekst po-zna je, osim sta nja fik si ra no sti, i sta nje svo jih ak tu e li za ci ja kroz či ta nje, kad po sta je ne što dru go, al te ri ra. Al te ri tet po sto ji pre sve ga u od no su iz me đu pro du cen ta i re ci pi jen ta ne kog tek sta, ko ji su so če ni svo jim raz li či tim ko-do vi ma. Te o re ti ča ri ško le u Kon stan ci ozna ča va ju ovaj krug pro ble ma kao ho ri zont oče ki va nja, uvo de ći, po red de la i pi sca, i ka te go ri ju pu bli ke.

Ha rold Blum je u fe no me nu ak tu e li za ci je ot krio stva ra lač ku kom po-nen tu i uka zao na kom pleks pro ble ma piscakaočitaoca.65 Po nje go vom mi šlje nju, pi sac po gre šno shva ta tekst ko ji či ta i u svom stva ra lač kom ne ra-zu me va nju pri stu pa nje go vom is pra vlja nju, re vi di ra nju.66

Man fred Šme ling raz li ku je tri stup nja u ana li zi in ter tek stu al no sti: pr-vi či ni raz ma tra nje kon kret nih (di rekt nih i in di rekt nih) tek stu al nih re tro ak-tiv no sti, dru gi – uoča va nje her me ne u tič kih po stu pa ka, i tre ći – ot kri va nje in ter li te rar ne sim bi o ze. Ni je do volj no, da kle, sa mo uoči ti pri sut nost ne kog stra nog tek sta u nje go voj ko nač noj i fik si ra noj is pre ple te no sti; tre ba pra ti ti du bi nu i pri ro du pro di ra nja stra nog tek sta u po sma tra ni tekst.67 Či ni se da je de mon stra tiv ni ma te ri jal ko ji je pre zen to vao Ti nja nov baš u tom smi slu bio li šen ka rak te ri stič no sti.

65 „Za što je uti caj, ko ji bi mo gao bi ti zdrav, uglav nom ank si o zan kad su u pi ta nju sna žni pe sni ci? Da li oni kao pe sni ci vi še gu be ili do bi ja ju u bor bi sa svo jim du hov nim oče vi ma? Da li klimanen,tessera,kenosis i dru gi re vi zi o ni po stup ci, ko ji po gre šno tu ma če ili pre o bra ža va ju pret hod ni ke, po ma žu pe sni ci ma da po sta nu in di vi du al ni, stvar no svo ji, ili is kri vlju ju pe snič ke si no ve kao i oče ve? Tvr dim da ovi re vi zi o ni po stup ci ima ju istu funk ci ju u unu tar pe snič kim od no si ma kao od bram be ni me ha ni zmi u na šem psi hič kom ži-vo tu. Da li nam od bram be ni me ha ni zmi u sva ko dnev nom ži vo tu vi še šte te ne go prinudaponavljanjaodkoježeledanasbrane?” (H. Blum, Antitetičkakritika, Be o grad, 1980, str. 71, kur ziv naš).

66 Po i gra va ju ći se še mom za raš čla nji va nje in di vi du al nog pro ce sa ak tu a li za ci je ne-kog tek sta u či ta o če voj sve sti („si nop sis šest re vi zi o nih na če la”), mo že mo je ras po de li ti na sle de ći na čin: Go golj kao či ta lac (a po seb no kul tur ne di men zi je sop stve nog opu sa) pod-le gao je pro ce su pro ti vu zvi še ne demonizacije. Do sto jev ski, ulan ča va ju ći se u isti kul tur ni tekst, (a po seb no knji ge Oda bra na me sta), ak ti vi rao je stva ra lač ku moć tes se re, od no sno an ti te tič ke do pu ne. Ti nja nov kao pom ni či ta lac dva ju tek sto va (Oda bra nih me sta i Se la Stepančikova) tra ga za iz gu blje nim ko re ni ma po sled njeg i tvo ri pod hip no tič kim dej stvom apo fa de sa, po vrat ka mr tvih. Na še is tra ži vač ko či ta nje, tre nut no po sled nje u ni zu, bi lo je u mo ći aske si sa (pred Oda bra nim me sti ma) od no sno ke no si sa, sa svo jim na sto ja njem da po ne što ne pri me ti, da iz bri še (pred tek stom Do sto jev skog)…

67 M. Schmel ling, „Tex tu el le Fremd be stim mung und li te ra rischer Ver gle ich“. Neohelicon, 1985/1, str. 230-239.

54

Draginja Ramadanski

Već smo is ta kli da su mo guć no sti knji žev no-te o rij ske upo tre be De-ri di ne ide je o ite ra bil no sti zna ka sum nji ve u od no su na pa ro di ju. Zna če nje je, po De ri di, ne svo di vo na bi lo ko ju ka te go ri ju pri su stva. Ne ma za tvo re-nog, do vr še nog, pot pu nog si ste ma knji žev nog zna če nja. U pro ce su či ta nja na de lu je ite ra bil nost, ko ja eli mi ni še nor ma tiv nu sna gu mar ki ra nog tek sta, ras ki da ju ći ve zu sa kon tek stom ko ji ga pro du ku je, ali i sa sva kim bu du ćim vir tu el nim kon tek stom. Te o ri ja knji žev nih zna če nja po sta je ob lik po vre me-nih i uvek kon kret nih uop šta va nja, ko ja i je su naj bit ni ji deo pro ce sa či ta nja. Zah te vi ko je de ri di jan ska de kon struk ci o na li stič ka te za po sta vlja pred knji-žev nu te o ri ju, sa sta no vi šta tra di ci o nal nog mo de la knji žev ne te o ri je, mo gu se do ži ve ti kao nje na su spen zi ja. Reč je o po zi vu na či ta nje kao na stal nu de kon tek stu a li za ci ju i re kon tek stu a li za ci ju knji žev nog zna če nja.68

Jed nu od naj pot pu ni jih kon cep tu a li za ci ja tekst-tekst od no sa, pr o gla-siv ši ga za osno vu stva ra lač kog či na, dao je I. P. Smir nov.69 Po nje go vom mi šlje nju, umet nič ki in ter tekst se mo že ve ri fi ko va ti na ma te ri ja lu ce lo kup-ne umet nič ke pr o duk ci je, u svim žan ro vi ma i idi o lek ti ma, sa mno go broj nim i he te ro ge nim an te ce den ti ma.70 Po red ovog ahro nij skog, uni ver za li stič kog in ter tek sta Smir nov, da ka ko, pri zna je i di ja hro nij ske ni jan se.

68 Post mo der noj ge no lo gi ji i isto ri ji knji žev no sti na kon poststruk tu ra li zma po sve tio je svo ju knji gu Pripitomljavanjedrugog Vla di mir Bi ti (Za greb, 1989). Ta len to va no po-re đe nje mo der ni stič ke i post mo der ni stič ke in ter tek stu al no sti dao je i Pa vao Pa vli čić, ko ji iz me đu osta log ka že:„Ako se ne ka da tra ži lo da se ne gle da ni le vo ni de sno od tek sta, (…) da nas se u eks trem-nim slu ča je vi ma u tekst uop šte ne za vi ru je. Kao i da ne po sto ji tekst ne go sa mo in ter tekst.” (Pa vli čić, Modernaipostmodernaintertekstualnost, Umjet nost ri je či, 1989/1, str. 40).Sa vre me ni ci smo još jed nog du bin skog za hva ta u in ter tek stu al nost, shva će nu u kon tek stu opi si va nja i is tra ži va nja knji žev ne pro šlo sti. Z. Kon stan ti no vi ć proučava način na koji tekst uklju ču je, ak tu e li zu je i pre vla da va knji žev no i sto rij sku pro šlost i tra di ci ju. Ne, da kle, de lo u knji žev noj isto ri ji, ne go knji žev na isto ri ja u de lu. Ova ko shva ćen fe no men isto rič no sti do ku ču je se po moću uoča va nja po jav nih ob li ka nje go vih, kao što su to pa lin ge ne za, anan-ka, pa lim sest, re mi ni scen ci ja. Ovu pro ble ma ti ku naj in struk tiv ni je iz la že Kon stan ti no vić po vo dom knji ge K. Uhli ga TheoriederLiteraturhistorie (1982), u pri ka zu ob ja vlje nom u ča so pi su Iz raz 1983/9-10.

69 Смир нов, И. П., Порождениеинтертекста(Элементыинтертекстуального анализа с примерамиизтворчестваБ.Л.Пастернака), Wi e ner Sla wi stischer Al ma nach, Son der band 17, Wi en, 1985.

70 „Итак, ин тер тек сту а ль но сть – это сла га е мое ши ро ко го ро до во го по ня тия, так ска за ть, ин тер-аль но сти, име ю щ е го в ви ду, что смысл ху до же ствен но го пр о из-ве де ния пол но стью или ча стич но фо ми ру ет ся по сред ством ссыл ки на иной текст,

55


Slič no nje mu, i C. To do rov upo zo ra va da me đu tek stu al nost za i sta mo že mo vi de ti svu da, ali da ne sum nji vo po sto je tek sto vi u ko ji ma ona igra kon sti tu tiv nu ulo gu. Ima slu ča je va ka da je aso ci ra nje sa dru gim tek stom upra vo smi sao da tog je zič kog seg men ta, kao što je to slu čaj kod pa ro di je.71 S ob zi rom na pri su stvo ili od su stvo upu ći va nja na ne ki pret hod ni dis kurs, To do rov raz li ku je mo no va lent ni (ko ji ne pri zi va u se ća nje ne ki pre đa šnji na čin go vo ra) i po li va lent ni dis kurs (ko ji to či ni ma nje ili vi še iz ri či to).72

Če sto se tekst-tekst od no si po re de sa od re đe nim tr o pi ma, uz pre u-zi ma nje re to rič ke ter mi no lo gi je. Vi de li smo da su for ma li sti in si sti ra li na hi per bo li, ne ki te o re ti ča ri is ti ču me ta fo rič ku ili me to ni mij sku re ak ti va ci ju zna ka,73 dru gi u opi su ko ri ste ter mi ne si lep se ili si neg do he,74 a po zna je mo i re a li za ci ju in ter tek sta na osno vu pa ro no ma stič kog (pra znog) pre se ka post- i pre tek sta.75

Per spek ti ve te o ri je in ter tek sta Smir nov vi di u nje noj de zi de o lo gi za ci ji,76 gde se ne-ide o lo ška re la ci ja an te ce den ta i kon se kven ta is po lja va u fe no me nu kon ver zi je (za me ni me sta da tog i no vog u pr o ce su obra zo va nja umet nič kog smi sla). Osnov na su per seg ment na po ja va ove re la ci je je ste pa ra le li zam, sa svo jim po seb no sti ma u re li gij skom, na uč nom i umet nič kom dis kur su.

ко то рый оты ски ва ет ся в твор че стве то го же ав то ра, в сме жном дис кур се или в пред-ше ству ю щ ей ли те ра ту ре” (Смир нов, str. 12).

71 C. To do rov, Simbolizamitumačenje, No vi Sad, 1986, str. 64-65.72 C. To do rov, Po e ti ka, Be o grad, 1986, str. 30.73 Me to ni mij ska tran sfor ma ci ja pre tek sta ka rak te ri stič na je, pre ma za pa ža nju Z.

Ben-Po ra ta, za po e ti ku Pa ster na ka (ThePoeticsofLiteraryAllusion, 1976, str, 105-128). 74 M. Rif fa ter re, Lesyllepseintertextuelle, Po e ti que, 1979/40, str 496-501.

Pi ta nju in ter tek stu al nih ana gra ma i ka lam bu ra po sve ću je pa žnju R. Lah man (In ter tex tu-a lität als Sin nkon sti tu tion: An drej Belyjs Pe ters burg und die „frem den” Tex te“.Poetica,1983/15 str. 99).

75 Reč je o re mi ni scen ci ji ko ja ču va zvuč nu sli ku pre tek sta. Pri mer ta kvog in ter tek-stu al nog kon tak ta na pla nu iz ra za (dok je plan sa dr ža ja bez tač ke pre se ka) ima mo u zvuč-nim ci ta ti ma Hleb nji ko va, ko ji ne ma ju na pla nu re fe rent no sti ni ka kve ve ze sa iz vor ni ci ma.

76 „Да ль не й шее раз вер ты ва ние те о рии ин тер тек ста мо жет бы ть осу щ ествле но то ль ко на пу ти ее де и де о ло ги за ции. (…) Вся кая иде о ло ги че ская си сте ма име ет од ну и то ль ко од ну иде о ло ги че скую пред по сыл ку. (…) Пы та я сь, пу сть не пе ре о до ле ть, но хо тя бы осла би ть без от чет ную иде о ло гич но сть ин тер тек сту а ль ных пред ста вле ний, мы обя за ны на ка ждом из по зна ва те ль ных уров ней кон цеп ту а ли зо ва ть наш объ ект, если это то ль ко во змо жно, как по ли си стем ный, как не свер ты ва е мый до од ной и то-ль ко од ной фор мы.” (Смир нов, 1985, str. 18).

56

Draginja Ramadanski

Ključ na tvrd nja Smir no va je ste da je umet nič ki in ter tekst tran sdi ja logičan, da se po zi va na (kva zi)di ja log i ta ko re a gu je na mi ni mum dva iz vo ra. Ta ko do la zi do raz li ko va nja pri mar nog i se kun dar nog pre tek sta. Tekst kon-sta tu je po no vlji vost, ko ju demistifikuje, i – ni šta vi še.77

Da kle, uvek po sto ji iz ve stan prein ter tekst, ko ji mo že mo na zva ti pr o to-tek stom, i ko ji je, za pra vo, upućivanjenaupućivanje. Ana li za tor na tekst gle-da kao na ob na vlja nje jed ne pre-in ter tek stu al ne (ili auto in ter tek stu al ne) ve ze, ko ja pr o du ku je tzv. „su mi ra ju ći ci tat” i či ni od nje ga znak zna ka zna ka.78

Is tra ži va nje in ter tek sta ima, ta ko, on to lo ški a ne ope ra ci o nal ni smi-sao, jer ra di se o anu li ra nju svih sa dr ža ja, osim me ta zna kov no sti.79 Po sto je i a-in ter tek stu al ni tek sto vi, u ko je Smir nov ubra ja fu tu ri stič ku ver bal nu pro-duk ci ju ko ja, ako je do sled na, ne po se du je od go va ra ju ći tekst an te ce dent, od no sno mar ki ra ni knji žev ni iz vor. Je di na ve za ko ju ne gu je je ste (zvuč no-in to na cij ska) ve za sa – je zi kom.

Za na še pred sto je će raz mi šlja nje o in ter tek stu u Selu Stepančikovu iz u zet no je in spi ra tiv no uka zi va nje Smir no va na pri ro du mo gu ćih kon ta-ka ta tek sta sa pre tek stom.80 On raz li ku je re al ne kon tak te (ka da ope ra ci ja

77 „Вся кое пр о из ве де ние сло ве сно го (и-ши ре-ху до же ствен но го) твор че ства ре-ак ти ви ру ет как ми ни мум два ис точ ни ка, об на ру жи ва ся ме жду ни ми от но ше ние па-рал ле ли зма. Ху до же ствен ный текст тран сди а ло ги чен, он ссы ла ет ся на ди а лог или ква зи ди а лог. Но вый текст, если он эсте ти че ски от ме чен, на це лен на то, что бы кон ста-ти ро ва ть в ис по ль зу е мом им ли те ра тур ном ма те ри а ле пов то ря е мо сть и прер ва ть ее. Текствыступаеткакделимитативныйчленрассекреченногоимповтора,какполе,гдетрансформируетсяпараллелизмпретекстов.” (Смир нов, 1985, str. 22, kur ziv naš).

78 Ус пен ский, Б. А., Осемиотикеискусства, Мо сква, 1962, str. 127.79 „Не ре пре зен та тив ная при ро да ху до же ствен но го сло ва осо зна ет ся вдо ба вок

как фун да мен та ль ное, не за ви ся щ ее от ин тен ций от де ль но го ав то ра по от но ше нию к его пред ше ствен ни ку (от ин тер су бъ ек тив но сти) сво й ство ли те ра ту ры, т.е. он то ло ги зи-ру ет ся. При кра й них ре ше ни ях те о рия ин тер тек сту а ль но сти ан ну ли ру ет в ли те ра тур-ном пр о из ве де нии вся кое со дер жа ние, кр о ме ме та зна ко во го.” (Смир нов, 1985, str. 11).A. Po po vič pod vla či da on to lo gi ja tek sta ta ko po sta je on to lo gi ja me ta tek sta (Pro blemy literarneymetakomunikacie,Teoriametatextu, Ni tra, 1975). U ovom fe no me nu te o re ti ča ri tra ga ju za na knad nom me ta ko mu ni ka ci jom i nu de nam in te re sant ne ti po lo gi je. (П. Х. То-роп, Проблемаинтекста, Тар ту, 1981).

80 Ta ko, on raz li ku je re kon struk tiv nu i kon struk tiv nu in ter tek stu al nost, u za vi sno sti od pri ro de pi šče vog re a go va nja na za jed ni štvo dva ju (ili vi še) iz vor ni ka; ako se ra di o po zi-tiv nom smi sa o no-iz ra žaj nom za jed ni štvu (do ko ga pi sac do la zi po sred stvom ana li ze) ra di se o pr voj ver zi ji; ako je slič nost spo lja ne vi dlji va, ka ko na pla nu sa dr ža ja ta ko i for me (u re zul ta tu stva ra lač ke sin te ze) pi sac ostva ru je kon struk tiv nu in ter tek stu al nost. Po sto ji i me-

57


šo vi ta, re kon struk tiv no-kon struk tiv na si tu a ci ja, ka da pi sac tra ga za me đu sob no ne za vi snim fi li ja ci ja ma da tog pre tek sta u ka sni joj pr o duk ci ji.Iz gle da da je od nos SelaStepančikovaiOdabranihmesta, u vi đe nju Ti nja no va, ipak u sfe ri (ne do ka zi ve) re kon struk tiv ne op ti ke Do sto jev skog. To po vla či za so bom i utvr đi va nje ana-li tič kog ra da Do sto jev skog, što je iz o sta lo. Smir nov, me đu tim, ne do pu šta tu ope ra ci o nal nu ne do sled nost.Go vo re ći, ta ko, o sa bla zni po je di nač nih po kla pa nja u po e zi ji Pa ster na ka i po e te se Pa vlo ve, Smir nov upo zo ra va:„Од на ко, та кая ин тер пре та ция бу дет бес по чвен ной, по ско ль ку в Венеции2 нет ни од но го сле да, ко то рый ука зы вал бы на то, что пред при ня тая ав то ром те ма ти за ция из о бра жа е мой ре а лии бы ла до стиг ну та им в ре зу ль та те ре кре а тив ной ра бо ты, пр о де-лан ной над тек стом Па вло вой.” (Смир нов, 1985, str. 66).Raz ma tra ju ći in ter tek stu al ne si tu a ci je i sig na le, Smir nov iz dva ja tri vi da re fe ren ci ja in-ter tek stu al nog ak ta: re a li za ci ju, vir tu a li za ci ju i eks pli ka ci ju pre tek sta. U okvir po sled njeg sme šta sti li za ci ju, imi ta ci ju, cen ton, pa stiš, kon tra fak tu ru i sa mu pa ro di ju.Po de fi ni ci ji Smir no va, an te ce dent se mo že pod vr ga va ti in ter tek stu al nim ope ra ci ja ma ko je ili ču va ju ili na ru ša va ju iz vor no je din stvo sa dr ža ja i for me, svo jim mi kro- ili ma kro je di-ni ca ma. Otu da je svr sis hod no raz li ko va ti in te gra tiv nu i dez in te gra tiv nu za vi snost. Ogra-đu ju ći se od am bi ci ja da po nu di pot pun spi sak re la ci o nih ope ra ci ja, Smir nov nam da je ski cu pr o ce du re in ter tek stu al nih sup sti tu ci ja (str. 70-72). Post-tekst mo že ak ti vi ra ti ili pa-ra dig mat ske ili sin tag mat ske in ter tek stu al ne od no se. Pa ra dig mat ska in ter tek stu al nost pret-po sta vlja da je tekst kon se kvent kon stru i san kao re zul tat oda bi ra iz mno štva iz vor ni ka. Ta kav post-tekst za dr ža va tra go ve se lek tiv nih na po ra, sa ob la šću im pli cit ne, enig ma tič ne in ter tek stu al no sti. Ako je me đu pre tek sto vi ma već po sto jao ne ki in ter tek stu al ni od nos, on se uki da. Sin tag mat ski ori jen ti san post-tekst ma ni fe stu je ne re zul tat ne go pr o ces pre la za od jed nog do dru gog iz vor ni ka. Po mi šlje nju Smir no va, ovaj tip in ter tek stu al no sti ka rak-te ri sti čan je za po znog Pa ster na ka, za či je po i ma nje je po tre ban uvid u re do sled iz vor ni ka.Na pu tu kon kre ti za ci je, ovaj ma te ri jal zah te va još jed nu tak so no mi ju: po de lu in ter tek stu-al no sti na dis junk tiv nu i kon junk tiv nu (u za vi sno sti od ste pe na uza jam ne ne-ko he rent no sti smi sa o nih ve li či na une še nih u post-tekst).Smir nov se po zi va i na stra ti fi ka ci ju J. Kri ste ve, ko ja raz gra ni ča va tri stra ne in ter tek stu-al nih od no sa: fo ne ti ku, se mi ku i sin tag ma ti ku. (Kri ste va, Pourunesemiologiedesparagram mes, u: Se me i o ti ke, str. 185). V. M. Pa per ni ba zi ra svo ju po de lu na su prot sta vlja nju pla na sa dr ža ja i for me, i raz li ku je re pro duk tiv nu sti li za ci ju (na oba pla na), sti li stič ki ci tat (kon takt u sfe ri for me) i ge ne ra tiv nu sti li za ci ju (kon takt na ni vou sa dr žine) (Па пер ный, АндрейБелыйиГоголь, Tar tu, 1983, str. 87).Osla nja ju ći se na mo del A. J. Gre i ma sa (Pourunetheoriedudiscurspoetique, Pa ris, 1977, str. 12), Smir nov nam pred la že sop stve nu stra ti fi ka ci o nu še mu. Na po mi nje mo da nje nu du blju eks pli fi ka ci ju mo že mo na ći u ru ko pi su Дватипа рекуррентности: поэзия vs.проза, ko ji nam, na ža lost, ni je bio do stu pan.Ova še ma nam po ma že u kon kre ti za ci ji poj mo va „ve za” i „ele ment”, ko ji su neo p hod ni pri sva kom opi su in ter tek stu al nih ope ra ci ja. „Ve ze“ se de le na fo no-in to na cij ske, mor fo-gra-

58

Draginja Ramadanski

na pre tek stu mo že bi ti re a li za ci ja, vir tu e li za ci ja ili eks pli fi ka ci ja, sa ubra ja-njem pa ro di je u po sled nju), kao i tzv. knji žev nu ekvi fi nal nost, ko ja ne zna za kon takt sa pre tek stom, bez ob zi ra na ka sni ji efe kat, i ko ja je ste re zul tat ope ra tiv ne knji žev ne me mo ri je auto ra.81

ma tič ke i se man tič ke, a ta ko đe i na unu tar nje (mo tiv – si tu a ci ja) i me đu plan ske (se me ma – mor fe ma – fo ne ma).

81 „Пе ред тем, как пе ре й ти к бо лее де та ль но му об су жде нию во змо жно стей, ко то ры ми рас по ла га ет ав тор при пр о ве де нии опе ра ций на ан те це ден тах, нео б хо ди мо за ме ти ть, что пред ста вле ние об ин тер тек сту а ль ных от но ше ни ях как о пре о бра зо ва-ни ях ре че-смы сло вой свя зно сти да ет кри те рий для раз ли че ний де й стви те ль ных кон-так тов ме жду пр о из ве де ни я ми и раз но о бра зных слу ча ев ли те ра тур ной экви фи на ль-но сти” (Смир нов, 1985, str. 65).

59

VI. SELO STEPANČIKOVO I INTERTEKST

1. Previo examine

Te ško je ospo ri ti kon sta ta ci ju da se Do sto jev ski oti sku je od tra di ci o-nal nih li ko va i si žea i da, pre ko pre po zna tlji vih si tu a ci ja, stu pa u po le mi ku sa svo jim pret hod ni ci ma.82 Po pra vi lu, ra di se o op štim ana lo gi ja ma ko je te o rij-

82 Tim po vo dom Le o nid Gro sman je re kao:„Не ис то рия за им ство ва ний долж на зде сь при вле ка ть вни ма ние ис сле до ва те-

лей, а вы я сне ние фор ми ру ю щ их кни жных впе ча тле ний, вос пи ты ва ю щ их ав то ном-ную твор че скую лич но сть До сто ев ско го. Рост его ду хов ной ор га ни за ции во мно гом объ я сня ет ся не по дра жа ни я ми, а вос при я ти ем тех за ра жа ю щ их ве я ний, ко то рые ни-ког да не пе ре ста ва ли вол но ва ть его твор че скую вос при им чи во сть.” (БиблиотекаДостоевского, Одес са, 1919, str. 24-25).B. G. Re i zov je ta ko đe za pa zio da Do sto jev ski spa da u tip knji žev ni ka „ко то рые вдох но-вля ют ся к твор че ству не то ль ко сы рым ма те ри а лом де й стви те ль но сти, ско ль ко ху до-же ствен ной пе ре ра бот кой его в про из ве де ни ях ли те ра ту ры.” (ОзападномвлияниивтворчествеДостоевского,ИзвестияСевероКавказскогоуниверситета, 1927, tom I, str. 95-96; Re i zov, B. G., Изисторииевропейскойлитературы, Ле нин град, 1970).Slič no mi šlje nje je za stu pao i V. J. Kir po tin, obo ga ćen is ku stvom po to nje umet nič ke i te-o rij ske pro duk ci je:„До сто ев ско му и во о бще-то бы ло сво й ствен но вы би ра ть и пе ре ра ба ты ва ть для сво их це лей ма те ри а лы, по черп ну тые из книг, на иде о ло ги че скую жи знь он смо трел как на за кон ную и нео тъ е мле мую ча сть де й стви те ль но сти.” (ЛебедевиплемянникРамо,Вопросылитературы, 1974/7, str. 152).Je dan od naj ve ćih zna la ca opu sa Do sto jev skog, G. M. Fri dlen der, pod vla či, uz pu no uva-ža va nje:„До сто ев ский не смо трел на свою ху до же ствен ную ра бо ту как на плод од них ли шь соб ствен ных твор че ских уси лий, но ви дел в ней про дол же ние кол лек тив ной ра бо ты пи са те лей ра зных стран и эпох, про я вле ние общ их по сво е му смы слу тен ден ций и за ко но мер но стей раз ви тия на ци о на ль ной и ми ро вой ли те ра ту ры.” (Достоевскийимироваялитература, Мо сква, 1979, str. 141). Na ve di mo i mi šlje nje J. Se lje zno va iz član ka ЛесковиДостоевский:

60

Draginja Ramadanski

ski, ipak, ne oba ve zu ju pre vi še, i ko je se mo gu la ko do pu ni ti, sve do za ma-šnog za le đa jed ne ima gi nar ne bi bli o te ke – žer mi na la obra za ca i ori jen ti ra.83

Knji žev ni fon SelaStepančikova ta ko đe je ve o ma bo gat i ra zno vr-stan. U ovom ili onom ti pu in ter tek stu al no sti, oce nji vač ki ili ne, vi dlji vo

„Де ло, од на ко, не в за им ство ва ни ях… Ду хов ная ку ль ту ра че ло ве че ства, в том чи-сле и ху до же ствен но-сло ве сная, со здан ная и со зда ва е мая его пред ше ствен ни ка ми и со вре мен ни ка ми, для До сто ев ско го – та кой же за кон ный ма те ри ал, как и ре а ль но-исто ри че ская де й стви те ль но сть про шло го и на сто я щ е го, ма те ри ал, пре о бра зу е мый мо щ ным ге ни ем, со зда ю щ им осо бый, до сто ев ский образ ми ра.” (Се ле знев, ВмиреЛескова, 1983, str. 127-128).

83 O struk tu ri ro ma na Do sto jev skog u ve zi sa ar ha ič nim še ma ma mi to lo škog mi šlje-nja, u isto i me noj stu di ji, pi še V. N. To po rov (U: StructureofTextsandSemioticsofCulture, The Ha gue-Pa ris, 1973).Po seb no is ti če mo stu di ju A. Gri gor je va Достоевский и Дидро (Русская литература, 1966/4, str. 88-102), ko ja spa da u obra sce ta ko ori jen ti sa nih pri la za. Na vo di mo je i zbog kar-di nal nog re za ko ji či ni Gri gor jev u ge ne a lo gi ji glav nog ju na ka SelaStepančikova, uver lji vo ga po ve zu ju ći sa ti po lo škim kom plek som Ramoovogsinovca Di droa, i za kla nja ju ći, ta ko, go go ljev ski kom pleks Sela Stepančikova. In ter tek stu al ne re la ci je pre ma Di drou, na po lju kre a ci je ti pa do bro volj ne lu de i ko mič nog mu če ni ka, Gri gor jev po me ra na sa me po čet ke umet nič kih za hva ta Do sto jev skog, ne gu be ći, isti na, Go go lja sa svim iz vid nog po lja…„По сле Пол зун ко ва До сто ев ский со здал мно го обра зов до бро во ль ных шу тов и ко ми че-ских му че ни ков; все они так или ина че со от но сят ся с его ран ним рас ска зом, и во всех есть неч то общ ее с ге ро ем ди а ло га Ди дро. Со зда вая их, До сто ев ский, мо жет бы ть, и не всег да вспо ми нал о ПлемянникеРамо, но фак ти че ски во мно гом при бли жал ся к не му.Есть неч то общ ее ме жду ПлемянникомРамо и от де ль ны ми обра за ми и эпи зо да ми в СелеСтепанчикове. Зде сь опя ть на ли цо сход ство глав ных ге ро ев. Оба они нич то жные шу ты, из ве дав шие все во змо жные уни же ния, и оба на хо дят удо вле тво ре ние в том, что-бы уни жа ть дру гих лю дей. Всем сво им по ве де ни ем Фо ма Фо мич как буд то ил лю стри-ру ет сло ва пле мян ни ка Ра мо о том, чтO он стал бы де ла ть, если бы его по ло же ние из ме ни ло сь и из шу та он пре вра тил ся бы в бо га то го и вли я те ль но го че ло ве ка. (…)В раз гла го ль ство ва ни ях Опи ски на До сто ев ский, как из вест но, па ро ди ро вал Го го ля. Это не ис клю ча ет в них во змо жно сти и дру гих па ро ди й ных на ме ков. Рас су жде ния Фо мы Фо ми ча об Алек сан дре Ма ке дон ском и Юлие Це за ре на по ми на ют сло ва Ди-дро из его пи сь ма к им пе ра три це Ека те ри не. (…).Про све ти те ль ское пре кло не ние Ди дро пе ред че ло ве че ским ра зу мом До сто ев ско му бы ло не по ду ше, и у не го ана ло гич ные рас су жде ния, вло жен ные в уста Фо мы Опи-ски на, зву чат ко ми че ски.” (Гри го рь ев, ДостоевскийиДидро(кпостановкепроблемы), Рус ская ли те ра ту ра, 1964/4, str. 95-96).Za i sta, pa saž iz pre pi ske Di droa (o opre de lji va nju za vr li nu pre va spi ta va nja a ne za ira ci-o nal ni po riv uni šta va nja lju di), ko re spon di ra sa po re đe njem Fo me (u svo ju ko rist): on ni je ubio „vr lo ga Kli ta”, a „avan tu ri sta i man gup Ce zar“ – je ste.

61


ili skri ve no, za hva će ne su de se ti ne tek sto va. Po me ni mo ime na auto ra ko je smo pre po zna li: Tur ge njev, Go golj, Ostrov ski, Pu škin, Ljer mon tov, Nje-kra sov, Ka ram zin, Po lon ski, Her cen, Sen kov ski (ba ron Bram be us), Ko zma Prut kov, N. Po lje voj, Dru ži nin, Kra jev ski, A. P. Glin ka, Mar lin ski, N. Ku-kolj nik, F. Bul ga rin, Pi sem ski, Odo jev ski, Afa na sjev, Ši škov, Bo rozd na, I. Glu ha rev, M. Za go skin, D. Be gi čev, D. Pre snov; Šek spir, Mo li jer, Di dro, Bal zak, Di kens, Te ke ri, Sten dal, Pe trar ka, Ša to bri jan, Vol ter, Ce zar, E. Si, A. Red klif, Pol de Kok, To ma Kam pij ski, tekst Bi bli je, na tu ral na ško la, V. Bje lin ski. S ob zi rom na elip tič no am ble mat sku pri ro du in ter tek stu al nog pri-su stva, ovaj spi sak da lek je od sva ke is crp no sti i ko nač no sti.

Je dan od naj mi nu ci o zni jih is tra ži va ča knji žev nih ve za ovo ga de la je ste A. V. Ar hi po va, autor ko men ta ra uz naj no vi je kri tič ko iz da nje. I po red hip no tič kog osla nja nja na auto ri tet Ti nja no va i nje gov kom pa ra tiv ni ma te ri jal, ona objek-tiv nom pre zen ta ci jom mi mo go go ljev skih pa ra le li za ma do pri no si za ključ ku da je pred met ne kih pa ro dič nih is ka za SelaStepančikova, iz me đu osta log, mo gao bi ti korpusodređenihžanrovaucelini, od no sno da je po uč ne i mo ra li za tor ske be se de Fo me Fo mi ča opor tu no či ta ti kroz op ti ku pa ro di je žan ra.84

Ma ni fe stu ju ći smi sao za iz di fe ren ci ra no po sma tra nje, Ar hi po va kon-sta tu je da su i ele men ti književnogfeljtona znat no obo ji li stil ovo ga ro ma-na,85 uz do dat no obi lje ka ri ka tu ral no-iro nič nih in vek ti va na lič no sti i po ja ve

84 Ve li ko obi lje pa ra le la vas po sta vlja A. V. Ar hi po va, u svom tek stu ko men ta ra uz tom 3. sa bra nih de la u 30 to mo va Le njin grad, 1972, str. 496-518.

85 Sle de ći tek sto vi pred sta vlja ju re sur se za ta kvu, žan rov sku, pa ro di ju (ra di se, pre sve ga, o žan ru po uč ne be se de): Письмасельскогожителя N. M. Ka ram zi na, Завещаниемоимкрестьянамилинравственноенаставление A. S. Ši ško va,Заметкиосвязимеждуулучшениямижизни,нравственностьюибогатствомвкрестьянскомбыту Ve-li ko selj ce va, Сельскоечтение V. F. Odo jev skog i A. P. Za bo loc ko-De sja tov sko ga, Клятвапригробегосподнем N. A. Po lje vog, uz kri vo ogle da nje žan rov skog pra pre dlo ška, mo gu će čak i ПодражанияХристу To me Kam pij skog ili knji ge mi tro po li ta Fi la re ta Словаиречи.Pred met pa ro di je ne sum nji vo je i mor fo lo gi ja još ne kih žan ro va, spo me ni mo sa mo mi stič ko-fi lo zof ske po e me spo čet ka 19. ve ka, u ma ni ru S. A. Ši rin skog-Ših ma to va i S. S. Bo bro va, baš kao i ma ni ri stič ku no ve li sti ku, ti pa no ve le ГрафиняПолина A. P. Glin ke ili avan tu ri stič ke, pse u do-isto rij ske ro ma ne I. Glu ha re va i D. Pre sno va, epi go na M. Za go ski na.Tu je i naj ši re shva će na pa ro di ja na „sreć ne za vr šet ke” (mockidyl), sa svo jim kal ki ra njem si žea (na slov za vr šnog po gla vlja gla si ФомаФомичсоздаетобщеесчастье).Spi sak de la na đe nih u fi o ci Fo me Fo mi ča po sle nje go ve smr ti sve do či o ba nal no sti, ne da-ro vi to sti i pre ten ci o zno sti nji ho vog auto ra; i sa mo ime no va nje žan rov skih od li ka tih ru ko-pi sa, ži go še me di o kri tet sku pro duk ci ju tre će ra zred nih ru skih pi sa ca da te epo he: на ча ло исто ри че ско го ро ма на, про ис хо див ше го в Нов го ро де в 7 сто ле тии, чу до ви щ ная по э-

62

Draginja Ramadanski

da tog vre me na i isto ri je.86

ма Анахоретнакладбище, пи сан ная бе лы ми сти ха ми, бес смы слен ное рас су жде ние о зна че нии и сво й стве рус ско го му жи ка и о том, как на до с ним общ а ть ся, по ве сть ГрафиняВлонская из ве ли ко свет ской жи зни. (Д, 3, str. 130).Kao to tal na ne da ro vi tost i epi gon epi go na, Fo ma se po ja vio na knji žev noj sce ni pi sa ni jom „вро де раз лич ных ОсвобожденийМосквы, Атамановбурь, Сыновейлюбви или Россиив1104году, и проч. и проч. ро ма нов.” (Д, 3, str. 12) Uz gred, čak ni u sve tlu pa ro dij-ske, an ti te tič ke, ho mo lo gi je, ni je po me nu to ni jed no Go go lje vo de lo.Neo spor no da je u ro ma nu pri sut na, skri ve na ili ja sna, knji žev no-kri tič ka po le mi ka ši ro kog di-ja pa zo na, a ne sa mo ova žan rov ski usme re na. Do sto jev ski je, ne je dan put, usme ra va na stil ske oso be no sti po je di nač nih spi sa telj skih ma ni ra. Spo me ni mo Ka ram zi na, kao tvor ca bu ko lič kog ФролаСилина (Д, 3, str. 69), ili A. N. Afa na sje va i nje gov esej Религиозноязыческоезначениеизбыславянина, sa svo jim ne re al nim pred sta va ma o ru skoj ru ral noj stvar no sti.Pa ro dij ski se eks plo a ti še i sud mu zič kog kri ti ča ra Ro sti sla va (pse u do nim F. Tol sto ja), po-sred stvom Fo mi ne ne tr pe lji vo sti pre ma „ka ma rin skom” ple su (Д, 3, str. 68).U kri tič ki kod iro ni je uvu če na su mno ga Fo mi na (sa mo)od re đe nja, kroz po mi nja nja lič no-sti kao što je Di o gen, Lu kul, Ce zar, A. Ma ke don ski i dr., uz oštro kon tra sti ra nje po jav no sti i su šti ne.Lik la ke ja Vi do plja so va mo že se oči ta ti kao in vek ti va na F. V. Bul ga ri na, ko ji je imao pse u do nim Vi dok Fi glja rin (gde фи гля zna či afek ta ci ja). Iz raz „la kej Fi glja rin” bio je u to vre me pra va kri la ti ca.Re mi ni scent nim mo že mo pro gla si ti i po i gra va nje re či ma верный–скверный, ko je se mo-že ve za ti uz ime I. V. Šer vu da (1798-1867), ko ji je de nun ci rao de ka bri ste. (Д, 3, 105)Po mi nja nje gra da Ma li no va (Д, 3, str. 55) uvo di u krug pod tek sta i A. I. Her ce na i nje go-vo de lo Запискиодногомолодогочеловека (1841), naj ve ro vat ni je u funk ci ji ti pi za ci je (fan ta zma go rič nost uj ke Ro sta njo va), kao što nam po mi nja nje po slo vič no mno go broj ne po ro di ce Holm skih (Д, 3, str. 52) do vo di u vi do krug opus D. N. Be gi če va, po seb no nje gov isto i me ni (СемействоХолмских) op šir ni ro man.

86 Raz ma tra ju ći funk ci ju svo je vr snog tek sta u tek stu (re ci to va nje po du že ko mič ne ode K. Prut ko va ОсадаПамбы kao i kva zi u če ni po ku šaj uj ke da „žan rov ski od re di” ovu pri god nu re ci ta ci ju, Д, 3, str. 133), na tra gu Ar hi po ve (tač ni je nje zi nog men to ra V. J. Kir-po ti na), do šli smo do za ključ ka da ima re zo na u ovom „ogle dal nom” tek stu oči ta ti eks po-zi ci ju na do la ze ćeg de ša va nja – dez i lu zi o ni sa nje uj ke, ko ji pr vo na stu pa s ro man tič nih po-zi ci ja, da bi pre tr peo su dar sa su ro vom re al no šću. Slič nu iro nič nu aso ci ja tiv nost nu di nam po mi nja nje ro ma na Тюфяк u ve zi sa dru gim ju na kom ro ma na: na de lu je in ter tek stu al no de fi ni sa nje „od po zna tog ka ne po zna tom”, ko me Do sto jev ski ra do pod vr ga va svo je ju na ke.Po mi šlje nju Ar hi po ve, plan iro ni je je upa dlji vo pri su tan u kri tič kom po mi nja nju ča so pi sa Отечественныезаписки A. A. Kra jev skog, Д, 3, 135, (kao za štit ni ka vi spre nih fol klo ri-stič kih stu di ja A. N. Afa na sje va). U svom in si sti ra nju da Kra jev ski ni slu čaj no ne iz ba ci to me sto iz ro ma na, Do sto jev ski ve li da „mi šlje nje Ro sta njo va ne mo že da po ni zi ni ti uvre di Kra jev skog”. (Pi smo bra tu od 20. ok to bra 1859, Д).

63


U svo joj knji zi V. Tu ni ma nov, isto ta ko, uka zu je na enorm nu ši ri nu knji žev nog fo na SelaStepančikova.87 Po nje go vom mi šlje nju, pr ven stvo u uki da nju Ti nja no vlje ve ide je (o jed nom uskom pa ro dič nom pla nu) pri pa da V. V. Vi no gra do vu, ko ji je in si sti rao na tvrd nji o ši ro kom pla nu pa ro dič ne kri ti ke. Ipak, Tu ni ma nov sma tra da je i ta kvo, kon se kvent no pu nje nje ovog pla na no vim tek sto vi ma, me to do lo ški ne pri me re no.88 U za ma hu te o rij ske pro vo ka ci je, on ne pre za ni od du ho vi tog me to do lo škog za či ki va nja.89

Je dan od naj sve ži jih uvi da u in ter tek stu al ne re la ci je SelaStepančiko va ostva rio je L. M. Lot man, po ve zi va njem sa Kućomuselu J. P. Po lon-skog.90

Mo guć nost po re đe nja ova dva de la da je već i sam na slov; tu je, za-tim, sli čan sta tus na ra to ra, iden ti čan mi lje (ima nje uja ka spa hi je), od nos uku ća na, kuć ni ti ra nin (ti ran ka). Po mi šlje nju Lot ma na, ni je is klju če no da je na ziv se la u ro ma nu Do sto jev skog (Ste pan či ko vo) re mi ni scen ci ja na ovo pre zi me.

Ro man Po lon skog štam pan je u Savremeniku za 1855. go di nu, i Lot-man po la zi od pret po stav ke da ga je Do sto jev ski mo gao pro či ta ti.91 Tra ga ju-ći za stva ra lač kim mo ti vi ma po se za nja za ta ko sve že ela bo ri ra nom te mom, Lot man se za dr ža va na po zna toj iz ja vi Do sto jev skog, o na me ri da za se ni

87 Ту ни ма нов, В. А., ТворчествоДостоевского 18541862, Ле нин град, 1980.88 „Ин те ре сно и пред ло же ние Ви но гра до ва обра ти ть ся к дру го му ли те ра тур но-

му ма те ри а лу, ко то рый, во змо жно, даст осно ва ние го во ри ть не об уз кой, а о ти пи зи-ро ван ной ли те ра тур ной па ро дии (на ма те ри а ле 1840-их го дов). По су щ е ству, од на ко, Ви но гра дов пред ло жил неч то оче нь близ кое ги по те зе Ты ня но ва, за ме щ ая один кон-крет ный ис точ ник для па ро ди ро ва ния мно ги ми, не сто ль чет ко, да же рас плыв ча то обо зна чен ны ми (до ба вле ние „и дру гие” рас ши ря ет за да чу до без пре де ль но сти.” (Na-ve de no de lo, str. 50).

89 Po tra gu za pa ra le la ma on ras pro sti re čak do L. Tol sto ja: epi zo da sa Fo mi nim uspo-me na ma iz de tinj stva (Д, 3, str. 145), mo že se ilu mi ni ra ti de ta ljem iz auto bi o graf ske tri lo-gi je Tol sto ja:„Во змо жно и ба боч ка и плач Фо мы по па ли из Детства Тол сто го.” (Na ve de no de lo, str. 58).Mo že bi ti, čak, re či i o si žej nom pa ra le li zmu sa Pu ški no vim Jev ge ni jem Onje gi nom ko ji, ta ko đe, po či nje mo ti vom do la ska na se lo po hit nom po zi vu uja ka.

90 Лот ман, Ю. М., СелоСтепанчикововконтекстелитературывторойполовиныXIXвека, u: Материалыиисследования, t. 8, 1987.

91 Lot man se po slu žio jed nim in di rekt nim po ka za te ljem: u ro ma nu Do sto jev skog ci ti ra se de lo K. Prut ko va, ko je je ob ja vlje no 1854. go di ne. To zna či da je pi sac imao mo-guć no sti da kon tak ti ra sa sa vre me nom li te rar nom pro duk ci jom i u uslo vi ma pro gon stva.

64

Draginja Ramadanski

sve pret hod ne ob ra de iste te me.92 Pre ma hro no lo škim od red ni ca ma ove iz-ja ve (maj 1859. go di ne), za po čet nom ide jom ro ma na mo že mo tra ga ti u 1854. ili 1855. go di ni, što, po mi šlje nju Lot ma na, pot kre plju je te zu o mo-gu ćem uti ca ju Po lon skog. Umet nič ki za da ci Do sto jev skog bi li su, i po red sve ga, no va tor ski, baš kao i nji ho va re a li za ci ja.93

Fo ma Fo mič oslo žnjen je, u od no su na or di nar nog ti ra ni na, jed nim do dat nim („spi sa telj skim”) kva li te tom. U nje go vom pre zi me nu kri je se alu-zi ja na oma šku u pi sa nju, za pra vo na nje go vo mi sti fi ko va no pre ga la štvo na po lju knji žev no sti. J. Lot man se od ove či nje ni ce oti sku je u pret po stav ku o mo gu ćem pa ro di ra nju ti pa su vi šnog čo ve ka, „du hov nog vo đe i uči te lja”, i to ne bez sa od no sa sa umet nič kom in ter pre ta ci jom Tur ge nje va. Za i sta, ro man ko ji Lot man ima u vi du, Ruđin, po ja vio se u Savremeniku za 1856. go di nu, te ga je Do sto jev ski mo gao pro či ta ti u fa zi sa zre va nja ide je svo ga ro ma na. Pa ro dij ska ho mo lo gi ja (sa po stup ci ma sni ža va nja, na rav no) ogle-da se u či nje ni ci da je i Ru đin go to van ko ji se ko ri sti na klo no šću do ma ći ce ple mić kog gne zda, i on je „de spot u du ši” ko ji svo jom kra sno re či vo šću po-ko ra va sve uku ća ne, i za nje ga je pro zvu ča lo po re đe nje sa Tar ti fom. S dru ge stra ne, i Fo ma se spre ma da iz da je ča so pis, da dr ži pre da va nja, stre mi op štoj sre ći i na go ve šta va od la zak u ma ni ru pu sti nja ka. Pa ro dič nu pro to ti pi ju Fo-me Fo mi ča mo že mo, da kle, pro ši ri ti na još ne ke „mu če ni ke ide je”.94

92 „В нем есть два огром ных ти пи че ских ха рак те ра, со зда ва е мых и за пи сы ва-е мых пя ть лет, об де лан ных без у ко ри знен но (по мо е му мне нию), ха рак те ров впол не рус ских и пло хо до сих пор ука зан ных в рус ской ли те ра ту ре.” (Pi smo bra tu od 9. ma ja 1859. go di ne, u pu bli ka ci ji Lot ma na, str. 158).

93 Ključ ni umet nič ki za da tak Po lon skog je, či ni se, pro na la že nje klju ča za bez gra-nič nu po kor nost, uz pri be ga va nje upro šće nom re še nju u sti lu na tu ral ne ško le: pa siv ni mu-ška rac pod pa pu čom ener gič ne že ne.Kuć ni de spo ti, kao no si o ci agre siv ne stra sti, bo ga to su osmi šlje ni u so ci jal no-psi ho lo škom ti pu samodura (jed no od glav nih ti po lo ških do stig nu ća dra ma tur gi je A. N. Ostrov sko ga) u ru skoj knji žev no sti 50-ih go di na.

94 In te re sant no je na po me nu ti da je i lik Ru đi na do ži vlja van kao pa ro di čan; za pro to tip je mo gao ima ti lič nost Ba ku nji na ili Gra nov skog, kao oli če nja na pred nih lju di če tr de se tih go di na.Se ti mo se ovom pri li kom i jet ko-du ho vi tih do mi šlja nja Do sto jev skog o sud bi ni Bje lin skog „da je du že po ži veo”. Po ne kim svo jim kva li te ti ma (šar mi ra nje da ma u go di na ma, smrt u nji ho vom na ruč ju) to nas neo do lji vo pod se ća na – Fo mu Fo mi ča. Na ve di mo dva ta kva sve-do če nja, od ko jih pr vo je ste in tim no pri zna nje, bez ogle da nja na „pra vil nost per spek ti ve”, da kle mak si mal no otvo re no (pi smo N. N. Stra ho vu od 18. V 1871) a dru go pri la go đe no pu bli ka ci ji Piščevdnevnik. Ipak, po kla pa ju se.

65


U ši ro ko iz ni jan si ran knji žev ni mi lje, uvu če ni su, na ovaj ili onaj na-čin, sko ro svi sta nov ni ci Ste pan či ko va.95 Na ra tor je, ta ko đe, mo gu ći pi sac, ko ji svo jim za pi si ma re kon stru i še do ga đa je iz „ro man tič nog do ba” če tr de-se tih go di na ve ka,96 is ku plju ju ći svoj ro man ti zam i „ši le rov šti nu” iskre no-šću i pro du ho vlje no šću. On ima svo je knji žev no ro do slo vlje, te se i nje go va po ja va u sa lo nu do ma ći na du bli ra knji žev nom aso ci ja ci jom.97

„Я об ру гал Бе лин ско го бо лее, как явле ние рус ской жи зни, не же ли ли цо. Это бы ло са мое смрад ное, ту пое и по зор ное явле ние рус ской жи зни. Од но из ви не ние – не из-бе жно сть это го явле ния. (…) Он не мог за ме ти ть то го, ско ль ко в нем и в них мел ко го са мо лю бия, зло бы, не тер пе ния, раз дра жи те ль но сти, по дло сти, а, глав ное, са мо лю-бия. (…) Нет, он ни ког да не за ду мал ся над тем, что он сам га док; он был до во лен со бой в выс шей сте пе ни, и это бы ла уже лич ная смрад ная по зор ная глу по сть.” (Д, 29/1, str. 215).„Бе лин ский, мо жет бы ть, кон чил бы эми гра ци ей, если бы про жил до ль ше и если бы уда ло сь ему эми гри ро ва ть, и ски тал ся бы те пе рь ма ле нь ким вос тор жен ным ста-рич ком с пре жнею те плою ве рою, не до пу ская ма ле й ших сом не ний, где-ни бу дь по кон грес сам Гер ма нии и Шве й ца рии, или примк нул бы адъ ю тан том к ка кой-ни бу дь не мец кой м-м Геп, на по бе гу шках по ка ко му-ни бу дь жен ско му во про су.”Na rav no, ovo ni je mo glo osta ti ne pri me će no. Le o nid Gro sman u svo joj stu di jiИсториясозданияипубликацииСелаСтепанчикова, ob ja vlje noj kao po go vor knji zi СелоСтепанчиковоиегообитатели, Мо сква, 1935, str. 221-222, na tra gu fran cu skog is tra ži va ča A. Le vin so na, otvo re no su prot sta vlja Ti nja no vlje voj te zi ovu al ter na ti vu. Ide ja o pa ro dij-skom „ob ra ču nu” sa Bje lin skim za nas ima iz ve sno pr ven stvo u od no su na osta le. Taj ob-ra čun ipak ni je spro ve den pa ro dij skom pa ra le lom Fo ma – Bje lin ski, ne go da le ko slo že ni je.

95 Ka ri ka tu ral ni skri bo man Opi skin/Oma škić ima svo ga vas pi ta ni ka na po lju le pe re či: idi ot skog sti ho klep ca, la ke ja Vi do plja so va.

96 Ve sti iz tog da le kog vre me na ko je je ob u hva će no na ra to ro vom re tro spek ci jom, do no se nam sti ho vi Nje kra so va Когдаизмраказаблуждения, ne bez po le mič kog (autor-skog) na bo ja i gor či ne (Д, 3, str. 161). Kao što je če sto slu čaj, u umet nič koj re ak ti va ci ji ci ta ta, ot kri va se pra va in ve sti ci ja u nje ga; ovi sti ho vi su, zna mo, epi graf dru gog de la Zapi sa iz pod ze mlja, gde je po le mič ki na boj da le ko ja sni ji. Na stu pi lo je, na i me, vre me pre o-smi šlja va nja „fi lan tro pi je” na tu ral nog sme ra, ko je sam Do sto jev ski do ži vlja va kao go ru će pro gram sko pi ta nje.

97 „Мне по ка за ло сь, что моя по за сре ди ком на ты бы ла оче нь сме шна и от зы ва-ла сь не ско ль ко тю фя ком (…) Вы чи та ли Тюфяка?” (Д, 3, str. 46).Ima po ku ša ja po ve zi va nja li ka Fo me Fo mi ča sa si žej nom še mom jed nog dru gog Tur ge-nje vlje vog de la, na i me, sa ko me di jom Go to van (1848), ko ja je bi la za bra nje na i štam pa na tek 1857. go di ne pod na slo vom Tuđhleb u Savremeniku. Ru ko pis ove ko me di je či tan je na sa stan ci ma pe tra še va ca 1849. go di ne, i do vre me na pi sa nja ro ma na mo gao je pre vi ra ti u re cep ci ji Do sto jev skog i re zul ti ra ti iz ve snim pa ra le la ma.

66

Draginja Ramadanski

Ovaj ro man ima i bo ga to (auto)me ta tek stu al no za le đe, sa broj nim re-a li za ci ja ma sop stve nih mo ti va i (ne)na pi sa nih tek sto va.98 U ra du nad njim ko ri šte na je Si bir ska sve ska, u ko ju je Do sto jev ski za pi si vao iz ra ze ro bi ja-škog mi ljea; pla si ra ne su i go to ve for mu la ci je iz sop stve ne pre pi ske i pu-bli ci sti ke.99

SeloStepančikovo ni je sa mo pre na se lje no knji žev nim ci ta ti ma, aso-ci ja ci ja ma, pa ro dič nim is ka zi ma. Ovaj ko mič ni ro man je, sra zmer no br o ju stra na, naj pre na se lje ni ji ti po vi ma ro man Do sto jev skog.

Za dr ži mo se ovom pri li kom, na krat ko, na ti po lo škoj vred no sti li ka Fo me Fo mi ča. Re ci mo da tu ma če nje iz ugla pre te žne pa ro dij ske re tro spek-

98 Pre ma V. N. Za ha ro vu (КомическийшедеврДостоевского, u svoj stvu pred go-vo ra iz da nju ro ma na iz 1981 go di ne), mo tiv „ва ше пре вос хо ди те ль ство” (Д, 3, str. 56) pre u zet je iz neo stva re ne za mi sli Сбрытыебакенбарды, i pred sta vlja auto pa ro di ju sop-stve nog umet nič kog po stup ka (in si sti ra nje na kr še nju tu đeg sa mo po što va nja, bi lo ko jim sred stvi ma).

99 Сибирскаятетрадь, (tom 6. iz ko lek ci je 30-tom nog iz da nja) sa vi še od 40 iz ra-za ko ji or gan ski ula ze u tekst SelaStepančikova. Je zi kom sta ti sti ke, to su za pi si pod sle de-ćom ori gi nal nom nu me ra ci jim: 60, 65, 87, 93, 94, 106, 107, 118, 123, 129, 130, 147, 149, 154, 186, 187, 191, 192, 209, 217, 254, 261, 281, 294, 300, 309, 311, 321, 324, 350, 365, 373, 375, 378, 384, 401, 420, 434, 437, 454, 459, 460, 466, 468, 473.U re či ma uj ke o po tre bi de li kat no sti pri li kom pru ža nju uslu ga dru gi ma (Д, 3, str. 14-15), ko ri sti se for mu la ci ja iz pi sma Do sto jev skog upu će nog A. E. Vran ge lu 14. av gu sta 1855. go di ne.Sko ro svi ju na ci (na ro či to Bah če jev i mu ži ci) upo tre blja va ju iz ra ze ko je je pi sac pr vi put čuo na ro bi ji. Pri po ve dač, šta vi še, pri kri ve no na go ve šta va iz vo ri šte svo ga vo ka bu la ra:„При том же вы так… ори ги на ль но вы ра жа е те сь, что я да же го тов за пи са ть ва ши сло-ва.” (Д, 3, str. 27).Za tvor ski mo ti vi za zvu ča li su i ne po sred no; na pri mer, mo tiv de lje nja po ga če u ro bi ja šni ci, sud bi na Vi do plja so vlje vog bra ta far sič no pre o bra že na u pri ču o „ne po vrat noj po gi bi ji”, sa-stav mu žič kog or ke stra, ko ji i po re per to a ru od go va ra onom are stant skom i dr.Ne vi ni ju no ša kao pri do šli ca u krug ču da ka kri je ana lo gi ju sa da le ko muč ni jim i ozbilj-ni jim uti sci ma uzni ka „mr tvog do ma“. Ljud ske olu pi ne, ras po re đe ne u ti ra ne i žr tve, či ne spo nu iz me đu Ste pan či ko va i ro bi ja šni ce. Da je Opi skin dže lat, ne ma sum nje, na to nje go-vo svoj stvo uka zu je sam pri po ve dač:„Тя ну ть жил ки бы ла по треб но сть Фо мы. Он за и гры вал с сво ей жер твой, как ко шка с мы шкой.” (Д, 3, str. 67).V. A. Tu ni ma nov je ovu sa di stič ku su šti nu Fo mi ne lič no sti do veo u ve zu sa re al nim ti-ra ni ma i dže la ti ma om skog za tvo ra: „и бо лее все го с „во сь ми гла зым”, плац-ма й о ром Крив цо вым Мер тво го до ма, о ко то ром с не у га си мом не на ви стью вспо ми нал До сто-ев ский.” (Ту ни ма нов, 1980, str. 38).

67


ti ve (če tr de se te go di ne pr o šlog ve ka, Oda bra na me sta Go go lja), ka ko to či-ni Ti nja nov, bi va nad ma še no nje go vim ge nu i nim vred no sti ma. Fo ma Fo mič Opi skin, sna gom svo je ne sum nji ve ka rak te ro lo ške i ti po lo ške za vr še no sti, je ste rav no pra van u ni zu svo jih, pod jed na ko ve li kih, sr od ni ka iz zre lih de la Do sto jev skog.

Ko me di ja štvo, kao kom pleks psi ho so ci jal nih oso bi na, pred sta vlja ot-kri će sa svim ne za vi sno od lič no sti Go go lja, do ko ga je Do sto jev ski do šao na iz vo ri šti ma svo je umet nič ke arti ku la ci je. L. P. Gr o sman u svo joj si ste-ma ti za ci ji lajt mo ti va či ta vog opu sa Do sto jev skog (mi sli o ci, ma šta ri, sla do-stra sni ci, pra ved ni ci, ot pad ni ci, ni hi li sti, lju di iz pod ze mlja itd.) po seb no iz dva ja tip ko me di ja ša, uz is ti ca nje umet nič ke va ri ja bil no sti i raz voj no sti nje go ve, ko je iz la ze iz okvi ra jed nog de la.100

Ne ki dru gi te o re ti ča ri u ovom ti pu ra za zna ju go le mi sa ti rič ni po ten ci-jal, da kle usme re nost na re al no po sto je ći tip sa mo lju bi vih hi po kri ta, ko ji bi svi mo gli da no se ime Fo me Fo mi ča.101 Do pu sti mo da je Go golj, u jed nom tre nut ku svo ga ži vo ta, po čeo da li či na taj v e ć p o s t o j e ć i tip ru skog po lu in te lek tu al ca (do ma ći uči telj, kon fi dent, dru žbe nik) i da je do šlo do iz-ve snog, mar gi nal nog, po kla pa nja. Ne li či Fo ma Fo mič na Go go lja, ne go Go golj na Fo mu Fo mi ča.

Ko re ni ge ne ze ovog li ka ne na la ze se, me đu tim, sa mo u stvar no sti i po stup ku re a li stič ke ti pi za ci je. Fo ma Fo mič ni je autoh to no sa ti ri čan lik. Sta je mo uz te zu o nje go vom in ter tek stu al nom ro do slo vlju, pa čak i u ve zi sa Go go lje vim opu som, i ne sa svim mi mo knji ge Oda bra na me sta. V. Tu-

100 „Ва ри ан том это го обра за явля ет ся вы да ю щ и й ся тип рас по я сав ше го ся при-жи ва ль щ и ка. Та ко го удач но го шу та, взо шед ше го на чу жих хле бах к успе хам и вла-сти, До сто ев ский да ет в Фо ме Опи ски не и за вер ша ет в ста ри ке Ка ра ма зо ве.” (Гр ос-сман, Достоевский–художник, u: ТворчествоДостоевского, Мо сква, 1959, str. 401).

„Шу тов ство – вот та ва жне й шая чер та, ко то рую от крыл в лю дях ста ро го ми-ра До сто ев ский и, уже от крыв ши, пр о дол жал раз ра ба ты ва ть свою ху до же ствен ную идею. С этих пор поч ти ни од но круп ное его пр о из ве де ние не об хо дит ся без шу тов.” (Na ve de no de lo, str. 456).

101 „Тип при жи ва ль щ и ка-на став ни ка был ши ро ко рас про стра нен в по ме щ и чь-ей сре де, но не то ль ко в ро ли до ма шне го учи те ля. Фо мы Фо ми чи по у ча ли и в пе ча ти то го вре ме ни, и в шко лах, и с уни вер си тет ских ка фе др. На эту ра зно вид но сть мра ко-бе сия об ру шил До сто ев ский всю си лу са ти ри че ско го осме я ния, все свое ли те ра тур-но-ху до же ствен ное ма стер ство, вы не сен ное из го го лев ской же шко лы раз о бла чав-ше го сме ха.” (За слав ский, Д. О. (1959). ЗаметкиоюмореисатиревпроизведенияхДостоевского. Мо сква: Издaтельство АН СССР. str. 455).

68

Draginja Ramadanski

ni ma nov je do šao do vr lo in te re sant ne pret po stav ke u ve zi s tim; on sma tra, na i me da je ide o lo ški pod tekst knji žev ne pa ro di je Oda bra nih me sta u SeluStepančikovu mo žda ipak po sto jao. (Ti nja nov je, kao što zna mo, in si sti rao upra vo na pa ro dij skoj se lek ci ji ko ja bi bi la po du dar na sa me sti ma isme ja-nim u re cen zi ji Bje lin skog. U svo joj stu di ji DiG on ne jed nom skre će pa-žnju na to).

Fo ma Fo mič i svi nje go vi sme šni pret hod ni ci iz pe ra Do sto jev skog (Go ljad kin, Pr o har čin, Pol zun kov) ima ju, po na šem mi šlje nju, di rek tan in-ter tek stu al ni od nos pre ma ti pu m a l o g č o v e k a ne sa mo Go go lja, ne go i Pu ški na i nji ho vih epi go na. Do sto jev ski pre ko tog ti pa kao da vo di po le mi-ku sa pi sci ma ko ji raz vi ja ju tra di ci je na tu ral ne ško le (pre u ve li ča va nje uti-ca ja dru štve nih okol no sti na lič nost, uma nji va nje od go vor no sti za ono što se (ne)či ni i dr.). Ovaj ci tat ni opro štaj od jed no stra no shva će nog ti pa ma log čo ve ka, ostva ren je pu tem ši fri ra nog ci ti ra nja mo tiv skih mi kro frag me na ta, uz pre vla da va nje po le mič kog vi da ci tat no sti nad afir ma tiv nim.102

Sim pa ti je pre ma po ni že ni ma i uvre đe nji ma kon ta mi ni ra ne su du-bljom psi ho lo škom pr og no zom naj u pe ča tlji vi je u Dvojniku. Tek je Fo ma Fo mič, me đu tim, ne dvo smi sle no fik si rao ovu po le mič ku no vi nu u ti po lo-škom spek tru. Za to je bi lo po treb no jed no spe ci fič no is ku stvo, ko je po-vrat ni ku iz Si bi ra ni je ne do sta ja lo. Ra di se o pre tva ra nju žr tve u dže la ta. Svet mar gi na la ca gu bi sva ko etič ko oprav da nje i osta je sa mo sa oruž jem sop stve nog psi ho lo škog sa mo o prav da va nja. U li ku Fo me Fo mi ča am bi ci je ma log čo ve ka iza zi va ju ga đe nje a ne sa o se ća nje. Pre ko tog li ka do la zi mo u ob liž je jed ne dru ge ve li ke te me Do sto jev skog, te me du hov nog pod ze mlja. SeloStepančikovo je ste ro man sa ko jim mo že mo po ve za ti ovaj dis kret ni po mak, ko me tek pred sto ji iz ra zi ta umet nič ka ob ra da. Kao i Fo ma Fo mič i ju nak iz pod ze mlja ni je mer kan til ni go to van, ne go ka pri ci o zni i ira ci o nal ni umet nik, što ga či ni još kom plek sni jim i tra gič ni jim. Nje go va mo ti va ci ja je pre an ti so ci jal na ne go so ci jal na, i pr o is ti če iz sa me du bi ne ljud ske pri ro de ko ja je uvek sklo na da ra di u ko rist sop stve ne šte te. Taj ka pric je ste va ri ja bla sa ko jom mo ra ra ču na ti pr o sve ti telj ska fi lo zo fi ja kao i uto pij ski so ci ja li zam (dve do mi nant ne dog me sa ko ji ma je Do sto jev ski u dis pu tu). Se lo Ste pan

102 Po re či ma jed nog ju na ka SelaStepančikova, spa hi je Bah če je va, Fo ma Fo mič je ra ni je slu žio kao či nov nik i pr o pa tio za prav du „где-то в со ро ко вом го ду”, što mo že bi ti i iro nič no pre o smi šlja va nje isto ri je sa Aka ki jem Aka ki je vi čem (Ši njel je pi san i si tu i ran u pe riod 1839-1841), uz kon ta mi na ci ju sa ži vot nim am bi ci ja ma jed nog dru gog ma log čo ve-ka (Ma ka ra Đe vu ški na) na pla nu li te ra tu re.

69


čikovo mo že mo po sma tra ti kao pr vi dis put sa nji ma na kon ro bi je; mo žda čak i kao mi mi kri ra ni re van ši zam, sred stvi ma ira ci o na li stič ke pr o vo ka ci-je ra zum no sti. U tom smi slu ka rak te ri stič na je Fo mi na ne tr pe lji vost pre ma „ma lo gra đan skim” od no si ma i nje go va di ver zi ja (uspe šna) tu đe sre će. Ovu pr o gram sku de struk tiv nost nje go vog li ka, pr vi je uočio V. V. Ro za nov, na-zvav ši Fo mu pr vo bit nim na cr tom ju na ka iz pod ze mlja, „ali is klju či vo sa ko mič ne stra ne”.103

Da je reč o ve li kom ti po lo škom re zer vo a ru ovo ga li ka, po ka zu ju i ne-ke ka sni je in spi ra ci je nji me, iz pe ra po zna tih ru skih pi sa ca. Mo že mo, da kle, go vo ri ti ne sa mo o in ter tek stu al no sti ovog ro ma na, ne go i o nje mu kao ma-tri ci no vih in ter tek stu al nih od no sa.104

103 Ro za nov, V. V., Le gen da o Ve li kom in kvi zi to ru, u: RuskareligijskafilozofijaiF.M. Do sto jev ski, Be o grad, 1982, str. 235).

104 Si že o kra sno re či vom go to va nu ko ji te ro ri še svo je do bro tvo re, još je dan put se ma e stral no ogla sio u ru skoj knji žev no sti. Dao ga je Če hov u svo jim sce na ma iz se o skog ži vo ta Uj ka Va nja. Te ško je eli mi ni sa ti pi ta nje in ter tek stu al ne re la ci je sa ma lim ro ma nom Do sto jev skog. I ov de ima mo po ver lji vog uj ku, ko ji sa mno go en tu zi ja zma ve ru je u mu-drost sa mo zvan ca; ide o log po ro dič nog kul ta i ov de je vre me šna go spo đa, ko ja zah te va od si na bez u slov no po ko ra va nje. Me đu tim, dok je uti caj Fo me za go net ka za sve (sa svo je neo sno va no sti), ov de je reč o lič noj bez vred no sti u kom bi na ci ji sa re spek ta bil nim dru štve-nim sta tu som. Uj ka Va nja je ta ko đe znao za tre nut ke po bu ne, ali i am ne sti je i po mi re nja.Da je upra vo ovaj ro man za sno vao ti po lo šku di na sti ju u me mo ri ji či ta li šta, mo že po sve-do či ti i sle de ća či nje ni ca: ka da je tre ba lo raz gr nu ti po jav nost jed ne od naj stra šni jih ti ra ni ja ko je svet zna, A. An to nov-Ov se jen ko po se že za po re đe njem sa ka mer nim ti ra ni nom iz Ste pan či ko va.„Spon ta no je se tiš ju na ka Do sto jev skog Fo me Opi ski na, ko ji je isto ta ko vi še pu ta pre tio da će oti ći iz ku će gde su mu da li to plo uto či šte. Ta ku ća u se lu Ste pan či ko vu, s ple snji vom at mos fe rom, ser vil no šću, s go to va ni ma, la kr di ja ši ma i psi ći ma ge ne ra li ce, s ta ko pred u-sre tlji vim pu kov ni kom, po sta la je za Opi ski na naj po god ni ja tri bi na (…) Sta ljin je po ku šao da ce lu ze mlju pre tvo ri u se lo Ste pan či ko vo. Ko šta lo je to na rod mno go mi li o na ži vo ta.” (ča so pis Književnost, Be o grad, 1989/10, str. 1651).I Lav Tr oc ki je ko ri stio ovo ime kao autoh to ni član po re đe nja:„Fo ma Fo mič Opi skin kla si čan je tip sta rog ple mić kog čan ko li za „s psi ho lo gi jom”, a go-to vo je stal no bio u sta nju kuć ne bu ne. Ali da lje od gum na, ka ko se sje ća mo, ni je od la zio. Vr lo je gru bo i, da ka ko, u sva kom slu ča ju ne pri stoj no us po re đi va ti Opi ski na sa aka de mi ci-ma i go to vo kla si ci ma: s Bu nji nom, Me re škov skim, Zi na i dom Gi pi jus, N. Ko tlja rev skim, Zajcevоm, Zamjatinоm i dru gi ma. No iz hi sto rij ske pje sme ne mo žeš iš ču pa ti ri ječ.” (Tr-oc ki, Književnostirevolucija, Ri je ka, 1971, str. 32).

70

Draginja Ramadanski

2. Interventio Belinskiana

I u ovla šnoj kla si fi ka ci ji vi di se obi lje ti po va i usrd nost ne go va nja ras-pr še ne, dis per ziv ne in ter tek stu al no sti u ro ma nu SeloStepančikovo.

Iz spek tra vi dlji vog afirmativnog pro do ra tu đih tek sto va u osnov ni tekst ro ma na, po me ni mo ci ta te,105 alu zi je,106 ime no va nje ili re pro duk ci ju tu-đih tek sto va,107 nji ho vu bu kva li za ci ju,108 ime no va nje na me ra pi sca,109 po-hval ne re cen zi je,110 agi ta ci o ne kri ti ke,111 pre po ru ke,112 trak ta te,113 či ta lač ke

105 „Citatnarelacija je in ter tek stu al na ve za gra đe na na na če lu po du da ra nja ili ekvi-va len ci je iz me đu vla sti to ga i tu đeg tek sta; citat je eks pli cit ni in-tekst u ko jem se tu đi i vla-sti ti tekst po du da ra ju u sklo pu vla sti tog; citatnost je ta kav ob lik in ter tek stu al no sti u ko je mu je ci tat na re la ci ja po sta la du bin skim on to lo škim i se mi o tič kim na če lom – do mi nan tom ka kva tek sta, autor skog idio lek ta, umjet nič kog sti la ili kul tu re u cje li ni.” (Du brav ka Ora ić-To lić, Teorijacitatnosti, Za greb, 1990, str. 15).Ovim, po re či ma sa me autor ke, ko ri snim i jed no stav nim di stink ci ja ma, mo gli bi smo do da ti da ci tat no po lje mo že za hva ti ti i ma nje tek stu al ne en ti te te od na ve de nih (reč, pa saž, frag ment tek sta). Ko ri snom se či ni i po de la ci ta ta ko ju je pred lo ži la ista autor ka. Po ci tat nim sig na li ma de li ih na pra ve i ši fro va ne. Po op se gu po du da ra nja iz me đu ci ta ta i pro to tek sta – pot pu ne, ne-pot pu ne i pra zne. Po vr sti pod tek sta – in tra se mi o tič ke, in ter se mi o tič ke i tran sse mi o tič ke. Po funk ci ji – re fe ren ci jal ne i auto re fe ren ci jal ne. (Na ve de no de lo, str. 16-30).

106 Kao vid in ter tek stu al ne ve ze, alu zi ja se ba zi ra na en klu zi ji ili is klju či va nju. Iz tek sta ro ma na na ve di mo jed nu ilu stra ci ju – alu zi ju na ma ni ri stič ku teh no lo gi ju na tu ral ne ško le, ko ja ha la plji vo ci ti ra stvar nost i pri vat nost obič nih lju di: (Д, 3, str. 28): „Вон и Фо ма гро зил ся ме ня опи са ть да в пе ча ть по сла ть.”

107 Spi sak na slo va iz Fo mi ne la di ce, kao i spi sak de la na ko ja se ugle dao.108 Отечественныезаписки – „Tак ска за ть, все оте че ство си дит да за пи сы ва ет,”

„пре по ле зный жур нал! и ка кой тол стый!” (Д, 3, str. 135).109 „Во ль тер был то ль ко острый пи са те ль; сме ял ся над пре ду бе жде ни я ми; а во-

ль те рян цем ни ког да не бы вал!” (Д, 3, str. 135).110 „Eсли я ува жаю за что бес смерт но го Ка рам зи на, то это не за Историю, не

за МарфуПосадницу, не за СтаруюиновуюРоссию, а имен но за то, что он на пи сал ФролаСилина: это вы со кий эпос! Это про из ве де ние чи сто на род ное и не умрет во ве ки ве ков! Вы со ча й ший эпос!” (Д, 3, str. 70).

111 „Ве дь рас ска зы вал же Пу шкин…” (Д, 3, str. 16).112 „А пре вос ход ный жур нал Современник! Не пре мен но на до под пи сы ва ть ся,

ко ли все та кие по э ты уча ству ют… Лю блю по э тов! Слав ные ре бя та! Все в сти хах из-о бра жа ют!” (Д, 3, str. 134).

113 „Я стою за это срав не ние, пол ков ник, хо тя оно и взя то из про вин ци а ль но го бы та и на по ми на ет со бой три ви а ль ный тон со вре мен ной ли те ра ту ры.” (Д, 3, str 85).

71


od zi ve,114 za čet ke pra vih felj to na, li te rar nih ese ja i im pre si o ni stič kih eti-da.115

U re gi stru skri ve nog afirmativnog upu ći va nja na dru ge tek sto ve, na-la zi mo skri ve ne ili oma še ne me ta tek stu al ne mr lje: re mi ni scen ci je, imi ta-ci je, sti li za ci je pa čak i pla gi ra nje116, afo ri stič ko iz ra ža va nje,117 kao i bli sko po stup ku pse u do ni ma i mi sti fi ka ci je ko ri šće nje žan rov ske ma ske „za pi sa”.

Što se ti če po le mič ki obo je nih tek stu al nih spo to va, za nas su naj in te-re sant ni ji parodijskiobojenicitati (de for mi sa ni po stup ci ma elip se, hi per bo-le, me ta fo re, me to ni mi je, si lep se, si neg do he), uz du bo ko lič nu in ve sti ci ju auto ra, što zah te va ve li ki oprez u nji ho vom de ši fro va nju.118 Po me ni mo u tom smi slu pro ce du re sup sti tu ci je po zna te kao in ter ver sion,119 changement

114 „Ви жу, ви жу те пе рь: это са ти ра, или… как это там на зы ва ет ся, ал ле го рия, что ль?” (Д, 3, str. 133).

115 Di dak tič ki trak tat Fo me Fo mi ča po vo dom sno va slu ge Fa la le ja o belombiku i kamarinskommužiku. (Д, 3, str. 62-70).

116 Ra di se o od no si ma in ter tek stu al ne ekvi va len ci je ko ja se če sto ba zi ra na pro to tek-stu iz Go go lja, ili o od no si ma in ter sek ci je (pre se ca nja), gde je in-tekst go go ljev ski obo je ni od jek ili to pos. Na ve di mo ne ko li ko pri me ra.Upa dlji vo in ter tek stu al no je ro do slo vlje go spo di na Bah če je va, ko ji po sto ja no ku bu ri sa ta-ran ta som i po slu gom (na ma nir Či či ko va); ver bal ne ma ske ti pa Vi do plja sov, Pe re pe lji ci na, Ku ro pat kin, Zver kov (Д, 3, str. 72), sa že ti op ser va ci o ni ko men tar o tu đim sme ho tvor nim sklo no sti ma (Д, 3, str. 21), ba rok no ob i gra va nje oko terminatechnicusa (Д, 3, str. 41), sve su to ob li ci ne sve sne ci tat no sti iz Go go lje vog autor skog idi o lek ta.

117 Adap ta ci ja iz re ke sup sti tu ci jom ak te ra:„На без лю дье и Фо ма мо жет быт дво ря ни ном.” (Д, 3, str. 9).In te re sant no je na po me nu ti da je ova ver zi ja u pot pu no sti za klo ni la iz vor nu i, odvo je na od kon tek sta ro ma na, po ne la so bom skep tič nu ko lek tiv nu mu drost.

118 Ra di se o ši fri ra nim, ra di kal no de for mi sa nim, in tra se mi o tič kim, i što je naj va žni-je, ne u jed na če no ori jen ti sa nim ci ta ti ma. Vi de li smo da je ve li ki kor pus pro to tek sto va za-hva ćen re fe ren ci jal nim upu ći va nji ma, ko ja je Ar hi po va vred no is tra ži la. Me đu tim, po sto ji i od re đen broj autoreferencijalnih ci ta ta, ko ji ne upu ću ju na smi sao tek sto va iz ko jih po ti-ču, ne go na smi sao ko ji se upra vo gra di u bes kraj nom ci tat nom pro ce su. Ve li ki broj ci ta ta iz Go go lja gu bi svo ju re fe ren ci jal nost i po sta je auto re fe ren ci ja lan? Od go vor na ovo pi ta nje ima kar di nal nu va žnost za utvr đi va nje pri ro de in ter tek sta u ro ma nu SeloStepančikovo.

119 Kon ste la ci ja ka da da ti in ter tek stu al ni niz (Oda bra na me sta i Interventio Be linski a na) uti če na po re dak i vred no sno ran gi ra nje ele me na ta iz vor ni ka. Na čin jed no smer nog eks tre mi zo va nja jed nog in-tek sta (Oda bra na me sta), re zul tat je in ter ver zi o nog po sta vlja-nja („vred no sne po vla šće no sti”) dru gog in-tek sta (Interventio Be lin ski a na). Po sta vlja se pi ta nje na ra vi te po vla šće no sti...

72

Draginja Ramadanski

duniveaudesens,120 am pli fi ka ci ja,121 ana gram sko ili ka lam bur sko upu ći va-nje na pro to tekst,122 kri tič ke alu zi je bez upu ći va nja na pra ve iz vo re123.

Do daj mo ovo me i pri su stvo auto me ta tek sta,124 kva zi me ta tek sta,125 tek sta u tek stu,126 kal ki ra nje (ci ti ra nje) po zna tih si žej nih še ma uz ino va tiv-

120 Ra di se o pre no su se man tič ke še me iz vor ni ka u no vi kon tekst. Za slu ga za te o rij-sku ela bo ra ci ju ovog po stup ka pri pa da L. Dže ni ju (stu di ja La Stra te gie de la For me, Po etique, 1976/27, str. 275-278). Na ma te ri ja lu tek sta ko ji po sma tra mo to se ma ni fe stu je kao ta jan stvo pre u sme ra va nja: pa ro dij ski ci tat se po su vra ća u vul ga ri za ci ju, i to na šte tu onog ko ga iz ri če. Fo ma u svom iz ru gi va nju bi va iz ru gan.

121 Ka da se iz vir tu el nih zna če nja iz vor ni ka iz vo di ne ka ori gi nal na ino va ci ja. U po sma tra nom tekst-tekst od no su Fo ma za do bi ja no vi kva li tet ko ji mu ni je de sti ni ran ni Oda bra nim me sti ma ni ti tek stom Interventio Be lin ski a na. „Re vo lu ci o nar ni” sa sto jak nje-go ve lič no sti je ste ona več na iza zi vač ka po za pre ma ra ci ju u ko rist ira ci o nal nog, ta ko dra ga Do sto jev skom.

122 Ra di se o zvuč nim po na vlja nji ma ko ja ana gram ski ili eti mo lo ški va ri ra ju ime na auto ra-pret hod ni ka, na zi ve iz vor ni ka ili nji ho vih ju na ka. Se man tič ki in ter tek stu al ni ana-gra mi (ili kva zi a na gra mi) uzi ma ju mo ti vi sa no uče šće u raz vo ju smi sla tek sta. Za ovu pri-li ku osme li li bi smo se da uka že mo na ana gram sku kon ta mi na ci ju u ko joj vi di mo ši fri ra no upu ći va nje na auto ra jed nog od pro to tek sto va. Pre zi me ko je smo pre po zna li u na slo vu po gla vlja ro ma na БелыйбыкиКамаринский je ste upra vo Бе лин ский… Ka lam bur skih ob i gra va nja oko me ta tek stu al nih ori jen ti ra u ovom ro ma nu ima mno go, što iz vi re ka ko iz pre po ten ci je Fo me kao i br zo ple to sti uj ke. Još sa mo kad bi smo utvr di li da je i sam Do sto-jev ski bio sklon ta kvim „ob i gra va nji ma“ (a zar пассажвпассаже ni je sli čan po stu pak?) Ono što pod u pi re na šu in tu i ci ju je ste či nje ni ca da je u tom po gla vlju na ja vlje na re fren ska te ma „cen zu re sno va“ od stra ne kuć nog ti ra ni na Fo me, kao i upor no vra ća nje istog, za bra-nje nog, sna u svest usnu log ju no še Fa la le ja, ko ji re dov no upla ka no ra por ti ra: da, sne vao sam ono što je za bra nje no. Zar po e to lo ška ko no ta ci ja ovog mo ti va ni je su kus kon flik ta Be lin skog i Go go lja, od no sno for mu la po sve ma šnog ide o lo škog okr ša ja u du bi ni sr ca sa-mog Do sto jev skog (sa mo rod na sti hij nost kre a ci je na spram ar bi trar nih ide o lo ških zah te va).

123 U mno štvu ma nje ili vi še be za zle nih alu zi ja, po me ni mo je dan iz raz iz pi sma Vi do plja so va u in ter pre ta ci ji na ra to ra, da kle pod na vod ni ci ma, подействоватьнанего„моеюмашиною” (Д, 3, str. 92). Ar hi po va je utvr di la da se ra di o iz ra zu iz Si bir ske beležnice pod bro jem 454. Me đu tim, u nje mu ne vi di mo sa mo pu ki auto ci tat, ne go re zul tat du blje in ter tek stu al ne se lek ci je. Ov de mi sli mo opet na ši ro ki kon tekst an ti pro sve ti telj skih i an ti me ha ni ci stič kih umet nič kih na sto ja nja Do sto jev skog, u ko me ni je za čud no tra ži ti di-ja log sa naj a u to ri tar ni jim an ta go ni sti ma, ko ji su ljud sku lič nost po i sto ve ći va li sa kla vi ja-tu rom (ma ši nom).

124 Na de se ti ne me sta iz pre pi ske, iz Sibirskebeležnice, iz ra ni jih pro je ka ta.125 Eks pli cit no po zi va nje na Šek spi ra pri ci ti ra nju ko je fak tič ki po ti če iz pre tek sta

Ša to bri ja na (Д, 3, str. 148).126 Ta kvim se man tič kim ra mom ras po la že svet ko vi na po vo dom Fo mi nog ro đen da na.

73


nu mo ti va ci ju,127 uvo đe nje tek sto va bez per spek ti ve,128 de struk ci ju tek sta (žan ra),129 mon ta žu.130

Ovi me ta tek sto vi obra zu ju si stem do pun skog, adi tiv nog či ta nja, ali is klju či vo na ni vou ele me na ta tek sta, a ne tek sta ro ma na kao ce li ne. To se po seb no od no si na pa ro di ju: ima mo, ne spor no, mno ži nu pa ro dij ski in ter-pre ti ra nih ci ta ta, ali ni smo si gur ni ima mo li knji žev no-kri tič ki usme re nu pa ro di ju na ni vou tek sta u ce li ni.

Ti nja nov je pr vi uka zao da tekst SelaStepančikova po se du je mre žu re funk ci o ni sa nih ci ta ta iz Oda bra nih me sta Go go lja. Nje go va eks per ti za re zul ti ra la je utvr đi va njem pa ro dij ske usme re no sti ovih pa ra le li za ma. Mi sma tra mo da je ma te ri jal ko ji je Ti nja nov pre zen to vao ne ra njiv na ni vou do ku men ta ci je o pa ra le li zmu, ali da pi ta nje pri ro de i funk ci je nji ho ve no ve kon tek stu a li za ci je osta je otvo re no.131

Osnov no pi ta nje u sin tak tič koj rav ni ovog „ve li kog ci tat nog di ja lo-ga” je ste pi ta nje o bro ju ci tat nih gla so va i sa od no si ma iz me đu njih, na ba zi auto ro vog lič nog gla sa. Po na šem mi šlje nju ra di se o ci tat noj po li fo ni ji, ko ja je re zul ti ra la jed nom no vom, am bi va lent nom i po li se mič nom, smi sa o nom ce li nom, ko ja se ne is cr plju je u pa ro di ji na Go go lja i nje go vu knji gu.

U prag ma tič koj rav ni po sta vlja se pi ta nje o autor skoj sve sti ko ja je stvo ri la ovaj in di vi du al ni ci tat ni mo del. Is po sta vlja se da je Do sto jev ski du-bo ko ši fri rao i ra di kal no de for mi sao pri stup ovim ci ta ti ma, uz pri lič no pro-ti vu re čan od nos pre ma in sti tu ci ji či ta li šta. Oči to da nje go va stva ra lač ka ori-jen ta ci ja i ni je bi la pa ro di ja, već je sle dio svo je stva ra lač ke za dat ke, na pu tu za do bi ja nja no vih eks pre siv nih mo guć no sti. Vi vi sek ci ja to ga pu ta ot kri va i seg men te pa ro di je, či ju svo je vr snu etap nost su uoči li mno gi is tra ži va či.

Ovaj in di vi du al ni ci tat ni mo del, po na šem uvi du, ba zi ra se na dvo-stru kom pa ra le li zmu. Na de lu je svo je vr sna re kon struk tiv no-kon struk tiv na, afir ma tiv no-po le mič ka (сме шан ная) in ter tek stu al na si tu a ci ja Do sto jev skog pre ma Go go lju, kon ta mi ni ra na pret hod nom dok so lo škom in ter ven ci jom nji ho vog za jed nič kog ar bi tra u stva ri ma umet no sti, kri ti ča ra Vi sa ri o na Bje-

127 Ov de mi sli mo, pre sve ga, na Mo li je ro vog Tar ti fa, uz na do grad nju ti po lo ške ska le glav-nog ju na ka „umet nič kim” (ira ci o nal nim) sup stra tom, za raz li ku od pu ke pro ra ču na to sti pro to ti pa.

128 Tu ga lji vi ana hro ni zam pra ti re ci to va nje Nje kra so vlje ve pe sme, kao oči to pre va-zi đe nog sta va pre ma re al no sti. (Д, 3, str. 161).

129 Ov de mi sli mo na unu tar nju de struk ci ju žan ra idi le.130 Već po me nu ta va kant na ci tat nost iz MB.131 In ter pre ta ci ja ode K. Prut ko va Op sa da Pam be, u spe ci fič noj si žej noj po zi ci ji.

74

Draginja Ramadanski

lin skog.132 Re a gu ju ći na ovu, nje mu do bro po zna tu pre in ter tek stu al nu ve zu, Do sto jev ski je ostva rio zna čaj ne efek te de kon struk ci je knji žev ne tra di ci je.133

Da kle, u Selu Stepančikovu ima mo „an sambl” od dva se man tič ka pod mno štva, ko ja, sva ko na svoj na čin, pri su stvu ju u post-tek stu. Sa mo jed no od njih kon sti tu i še se i for mal no, kao de for mi sa ni ci tat (in-tekst sa po re klom iz Oda bra nih me sta), dok je dru gi pri su tan sa mo vred no sno, kao me di ja tor iz me đu an te ce den ta i kon se kven ta, kao spe ci fi čan mi nus-pre tekst (Interventio Be lin ski a na). I dok pr vi mo že mo na zva ti in tro jek to va nim in ter-tek stom, dru gi je ste pro jek to va ni in ter tekst.134

Na de lu je kon junk tiv na in ter tek stu al nost (za raz li ku od dis junk tiv ne, ko ja uva ža va odvo je no po sto ja nje tek sto va u in ter tek stu al nom lan cu), ko ja le gi tim-no ko ri sti ele men te vi še pre tek sto va, sin te ti sa nih u no vo, stva ra lač ko je din stvo.

Ova in ter tek stu al na ve za je ste i pa ra dig mat ska, na i me, tekst kon se kvent kon stru i san je kao re zul tat oda bi ra iz vi še iz vor ni ka, ko ji su se pod vr gli kon-kla vi umet nič ke za mi sli i di ri go va noj re funk ci o na li za ci ji (za raz li ku od sin-tag mat ske in ter tek stu al no sti, ko ja zah te va uvid u iz vor nik za iz vor ni kom, in-si sti ra ju ći na se man ti zmu nji ho vog re do sle da u pro ce su ulan ča va nja).135

132 „Па рал ле лизм ис точ ни ков, от кры ва е мый пост тек стом, оста ет ся не пре мен-ным усло ви ем для лю бо го ви да ху до же ствен ной ин тер тек сту а ль но сти.” (Смир нов, 1985, str. 106).

Opet in si sti ra mo na auto re fe ral no sti ci ta ta iz Go go lje vog pro to tek sta, pre o bra že nih po stup ci ma in ter ver zi je, re se man ti za ci je i am pli fi ka ci je.

133 „Во змо жно, сле до ва ло бы вы де ли ть в осо бый тип – сме шан ную, ре кон-струк тив но-кон струк тив ную ин тер тек сту а ль ную си ту а цию тог да, ког да пи са те ль, ис по ль зуя ка кой-ли бо ис точ ник, про сле жи ва ет не за ви си мые друг от дру га фи ли а ции это го пред тек ста в позд не й шей ли те ра ту ре.” (Смир нов, 1985, str. 23).

134 Ov de već do ti če mo od nos in ter tek stu al no sti i di ja hro ni je.„Ка ждый из ав то ров, уча ству ю щ их в по ро жде нии и ин сти ту ци о на ли за ции ди-

а хро ни че ской си сте мы, при во дит до став шу ю ся ему в на след ство се ман ти че скую ин-фор ма цию в со о твет ствие с от но ше ни ем, ре ле вант ным для ста но вя щ е го ся ан сам бля тек стов, то есть за но во мо ти ви ру ет усво ен ные им из про шло го те мо-ре ма ти че ские един ства и со бра зно это му из ме ня ет со пут ство ва шие им зна ко во-ре фе рент ные за ви-си мо сти и об ра зы адре сан та и адре са та.” (Смир нов, 1985, str. 105).

135 Pri in tro jek to va noj in ter tek stu al noj si tu a ci ji (iz dva ju se man tič kih pod sku po va ko ji su pri sut ni u post-tek stu) sa mo se je dan od njih kon sti tu i še u ja snoj re la ci ji sa an te ce-den tom. Dru gi skup fi gu ri ra sa mo kao iz ve de no zna če nje.Pro jek tiv na in ter tek stu al nost se man tič ku in for ma ci ju ko ju do no si post-tekst pre da je re ci pi-jen tu u već po sto je ćoj i pre po zna tlji voj oblan di, „до во ль ству ет ся функ ци ей от сы лоч ной ин стан ции” (Смир нов, 1985, str. 133).

75


Ak tu e li zu ju ći jed nu, već utvr đe nu, me ta tek stu al nu ve zu Do sto jev ski ni je, po na šem mi šlje nju, imao na me ru da umet nič kim sred stvi ma ve ri fi ku je po stav ke Go go lje vog kri ti ča ra, Bje lin skog (ka ko pro iz i la zi iz stu di je Ti nja no-va). Pri ro da tek sta Interventio Be lin ski a na, sa nje go vom kul tur no-vred no snom ukup no šću, re flek to va nom u for mal no pra znom sku pu, omo gu ći la je di ri go va-nu re pro duk ci ju frag me na ta Oda bra nih me sta, iz ta ko, be lin ski jan ski, re sta u-ri sa nog vred no snog cen tra. Ali, reč je o pu koj de mon stra ci ji a ne iden ti fi ka ci ji sa re cep ci jom Bje lin skog, i to o de mon stra ci ji ko ja ima no si vost de man ti ja i krun skog do ka za o neo dr ži vo sti – upra vo te i ta kve be lin ski jan ske per spek ti ve.

Do sto jev ski je, da kle, pla si rao frag men te Oda bra nih me sta po sred-stvom naj a u to ri tar ni je re duk tiv ne imi ta ci je ove Go go lje ve knji ge (Interventio Be lin ski a na),136 i na taj na čin do veo adabsurdum ta ko, sim pli fi ka tor ski, shva će nog Go go lja, fak tič ki ne gi ra ju ći vred no snu po zi ci ju Be lin ski a ne.

Re kon struk ci ja mo gu će in ter tek stu al ne pro ce du re iz gle da la bi ova ko:• Do sto jev ski sta vlja u za gra de se man tič ku no si vost Oda bra nih me

sta, tim pre što ni ka da ni je bio sklon da je upro šća va i kri ti ku je, sma tra ju ći je enig ma tič nom;

• Do sto jev ski ob na vlja še me uda lje nih pro to tek sto va, či ja mar kant-nost u pot pu no sti za kla nja Oda bra na me sta na ma kro pla nu (Di dro, Mo li jer, Ser van tes, Bal zak);

• Do sto jev ski na mi kro pla nu ne gu je ras pr še nu po le mič ku i afir ma-tiv nu in ter tek stu al nost (pre ma obi lju knji žev nih i dru štve nih po ja va svo je sa vre me no sti), hi per tro fi ra no usme ra va ju ći svo je ju na ke da se iz ja šnja va ju o knji žev nim te ma ma;

• Do sto jev ski, mak si mal no dis kret no i bez sig na li sa nja po vla šće no sti (u sva kom slu ča ju ne u me ri ko ja bi do zvo li la for mu la ci ju „pa ro di ja jed ne knji ge” i „jed nog auto ra”) pri be ga va re sub sti tu ci ji pri mar nog pre tek sta Odabra nih me sta vred no snim si ste mom se kun dar nog pre tek sta Interventio Be linski a na, do vo de ći ga adabsurdum u svo joj „do sled noj” vir tu e li za ci ji.137

136 „Па ра диг ма ти че ская ин тер тек сту а ль но сть пред по ла га ет, что текст-кон се-квент кон стру и ру ет ся как ре зу ль тат от бо ра, пред при ня то го ав то ром на не ко то ром мно же стве ис точ ни ков. Пост-текст обыч но удер жи ва ет в се бе сле ды се лек тив ной ра-бо ты, но бо лее или ме нее яв но на це ли ва ет ре ци пи ен та ли шь на ка кую-то ча сть из всей па ра диг мы пре тек стов. За счет это го в про из ве де нии фор ми ру ет ся обла сть им-пли цит ной, эниг ма ти че ской ин тер тек сту а ль но сти.” (Смир нов, 1985, str. 107).

137 Ova kva li fi ka ci ja kor pu sa Interventio Be lin ski a na za sni va se na tak so no mi ji od če ti ri mo gu ća ti pa me ta tek stu al nog upu ći va nja (примыкание,linking), i to: imi ta ci ja, se-lek tiv na imi ta ci ja, kom ple men tar na imi ta ci ja i re duk tiv na imi ta ci ja.

76

Draginja Ramadanski

Ovu „de fekt nu” ko he rent nost autor ske po zi ci je138 Ti nja nov, či ni se, ni je ras po znao: da ta in ter tek stu al na sup sti tu ci ja (iz me đu tek sta SelaStepančikova i Oda bra nih me sta) funk ci o ni še na ni vou for me; me đu tim, dru gi i tre ći za pa ro di ju naj bit ni ji, aspekt sup sti tu ci je vrednosnihsadržaja i komunikativnihfunkcija, ostao je ne raz ja šnjen kod Ti nja no va.139 Im pli cit no se sveo na po le-mič ko-isme vač ku po zi ci ju tek sta Interven tio Be lin ski a na, sa ko jom se Do sto-jev ski, to bo že, upra vo u vre me pi sa nja ro ma na, mo gao iden ti fi ko va ti.

Po na šem mi šlje nju, pak, Interventio Be lin ski a na ima dru gu funk ci ju – da po ka že pu nu ne a pli ka bil nost na lič nost i de lo Go go lja. Pra va žr tva im-pli cit nog pre u sme ra va nja (ubi stva sop stve nim oruž jem) je ste – dav nja šnji men tor obo ji ce umet ni ka.140

Na me ra Do sto jev skog za ova kvo stva ra lač ko pre u sme ra va nje osta la nam je ne po zna ta, za ovu pri li ku ne ras po la že mo do ka znim ma te ri ja lom za nju. Da ni je u pi ta nju pre ću ta na i za go net no mo ti vi sa na „uple te nost“ u mre-žu tek sta Interventio Be lin ski a na?141 Ovo fak tič ko anu li ra nje (ne i me no va nje)

138 Ima mo u vi du te zu Smir no va da u in ter tek stu al nom ak tu mo gu da uče stvu ju tri vi da re fe ren ci je (re a li za ci ja, eks pli fi ka ci ja i vir tu e li za ci ja pre tek sta), uz po stu li ra nje po-sred nič kog in ter tek stu al nog be o ču ga. Od nos Do sto jev skog pre ma Oda bra nim me sti ma u ce li ni na pu šta am bi ci je re a li za ci je i eks pli ka ci je (u ko je spa da pa ro di ja) i kre će pu tem (usme re ne) vir tu e li za ci je.

139 „Мо жно утвер жда ть, что пи са те ль, снаб жая по лу ча те ля не до ста точ ной ин-фор ма ци ей, пе ре да вая ему со о бщ е ние с деф фект ной ко ге рент но стью, мо де ли ру ет адре са та как но си те ля общ ей с адре сан том па мя ти, как ли цо, от ко то ро го тре бу ет ся или ожи да ет ся, что оно вос ста но вит на ру шен ную ко ге рент но сть тек ста по сред ством об ра щ е ния к тек стам-ан те це ден там. Адре сат и адре сант об ме ни ва ют ся по зи ци я ми. Иде а ль ный чи та те ль ока зы ва ет ся ото ждествлен ным с от пра ви те лем ин фор ма ции, с тем, кто при да ет ху до же ствен но му выс ка зы ва нию свя зный ха рак тер. Ав тор, под-ме няя ин тра тек сту а ль ную свя зь ин тер тек сту а ль ной, рас кры ва ет се бя как чи та те ля, пред ста ет в ро ли по тре би те ля ин фор ма ции. Ком му ни ка тив ный про цесс де ла ет ся об-ра ти мым.” (Смир нов, 1985, str. 75).

140 Iz mo de la ope ra ci ja ko ji je pred lo žio Smir nov (str. 72), s ob zi rom na naš kor pus, mo že mo za klju či ti da je Ti nja nov „sup sti tu ci ju ele me na ta kao ta kvih” bes pre kor no po-ka zao, „sup sti tu ci ju vred no snog sa dr ža ja ele me na ta” po gre šno po tu ma čio, a „sup sti tu ci ju ko mu ni ka tiv nih funk ci ja ele me na ta” – ni je uočio.

141 Ova kvu ge ne ra tiv nu ope ra ci ju do zvo lja va i de fi ni ci ja „sup sti tu ci je ko mu ni ka-tiv nih funk ci ja ele me na ta”, od no sno tak so no mi ja nje nih mo guć no sti: пе ре ме щ е ние той или иной еди ни цы в сфе ру а в т о к о м м у н и к а ц и и, пе ре а дре са ции со о бщ е ния а к т у а л ь н о м у (ква зи ку ль ту ра ль но му) парт не ру, пе ре вод со о бщ е ния в план м е т а – к о м м у н и к а ц и и. (Смир нов, 1985, str. 72, gra fič ka eks pre si ja Smir no va).

77


po sred ni štva te ško je ob ja sni ti.142 U sva kom slu ča ju, sta je mo uz te zu da je „kri vac” za ova kvo ulan ča va nje in-tek sta upra vo se ća nje Do sto jev skog na dis kurs Bje lin skog po vo dom dis kur sa Go go lja,143 i to pri nud no se ća nje, od ko ga se tekst kon se kvent (SeloStepančikovo) na sto jao i us peo eman ci po va ti.

Ne ma do ka za da je to bi la glav na am bi ci ja Do sto jev skog kao auto ra SelaStepančikova. Pre će bi ti da je ov de reč o jed nom ne spo zna tom pr o ce-du ral nom avan tu ri zmu, ko ji je, u „po god nim“ isto rij skim uslo vi ma (so vjet-skog) či ta li šta, ugro zio auto nom ni sta tus de la.

Sma tra mo da di ja log sa Go go ljem u tek stu ro ma na SeloStepančikovo Do sto jev ski ni je vo dio. Pra vi di ja log vo đen je sa ten den ci o znim arse na lom ci ta ta iz kor pu sa Interventio Be lin ski a na.144

Ne za bo ra vi mo da je reč o kon flikt nim, uza jam no ne pre vo di vim sub-tek sto vi ma (Oda bra na me sta, i Interventio Be lin ski a na, knji ga i nje na re-cen zi ja), u či jem di ja lo gu jed nom dav no, mla di (odi jum taj nog či ta nja Belin ski a ne) kao i zre li (pr o ble sci kr oz mo zak ro bi ja ša) Do sto jev ski ni je us peo da sa svim ja sno i ko nač no raz me sti vred no snu ska lu…145

142 In ter tek stu al nost po zna je i mo guć nost pra znog pre se ka na ne kom od na ve de na tri ni voa sup sti tu ci je.„По эт со зна те ль но от пра вля ет ся от чу жо го тек ста (Т1), но в его соб ствен ном тек сте (Т2) эта свя зь не вид на. (…) В пла не ху до же ствен ной струк ту ры ни ка кой ци та ты и во о бще ни ка кой со от не сен но сти Т1 и Т2 зде сь нет.” (A. K. Жел ков ский, БорисПастернак, ed. N. A. Nil son, Stoc kholm, 1976, str. 73).

143 Mo gu će da je ova bor ba pr o tiv me di ja ci je u isti mah pr o jek ci ja bor be pr o tiv auto-ri te ta oca i te žnja za afir ma ci jom sop stve nog sta va i lič no sti, za sve ko li kim po ni šta va njem me di ja ci je iz me đu „ja” i sve ta. Ukla nja nje se kun dar nog pre tek sta is pred ide al nog či ta o ca su sre će se u okvi ru stva ra lač ke men tal no sti, mo žda i če šće ne go što mi sli mo.

144 „Мы в пра ве вве сти по ня тие п а м я т ь д и с к у р с а. (…) Па мя ть ху до жни ка ав то ре флек сив на, на пра влен ная на са мое се бя. Ху до жник за по ми на ет пр о цесс за по-ми на ния (объ ек тив но дан ный в чу жих тек стах или пе ре жи вав ши й ся су бъ ек тив но)” (Смир нов, 1980, str. 137, gra fič ka eks pre si ja Smir no va).

145 Po me ni mo te o rij ske uvi de, ko ji uvo de raz li ko va nje ci ta ta po op se gu, i zna ju za iz o sta nak re la ci je po du da ra nja:„Za raz li ku od pot pu nih i ne pot pu nih ci ta ta, kod ko jih je ri ječ o op se gu po du da ra nja C i PT, u va kant nim ci ta ti ma ri ječ je o iz o stan ku sa me re la ci je po du da ra nja. Dvi je su glav ne pod vr ste va kant nih ci ta ta: p s e u d o c i t a t i i p a r a c i t a t i. U pse u do ci ta ti ma po sto ji re al ni PT, ali je ci tat ni do dir iz me đu vla sti to ga i tu đeg tek sta, iz me đu C i PT – la žan. U pa ra ci ta ti ma ne ma ni ka kvog re al nog PT s ko jim bi se su od no sio T, la žni su i C i PT.” (Ora ić, 1990, str. 18, gra fič ka eks pre si ja autor ke).S ob zi rom na re če no o pri ro di in tek sta iz Interventio Be lin ski a na, mo žda bi tre ba lo uve sti i raz li ko va nje mi nus – ci ta ta.

78

Draginja Ramadanski

3. Preformulisani Foma

Pre du zmi mo sa da su o ča va nje sa Ti nja no vlje vim ci tat nim ma te ri ja lom iz Oda bra nih me sta i pre i me nuj mo ga. Na rav no, vo de ći ra ču na o citatnоm re-sur su po nu đe nom u kor pu su Interventio Be lin ski a na, kao po sred nič kom fil tru.

Pod se ti mo da za Ti nja no va bit pa ro di je či ni me ha ni za ci ja od re đe nog po stup ka (i to po zna tog po stup ka) sred stvi ma po na vlja nja ko je se ne po du-da ra sa kom po zi ci o nim pla nom, pre me šta nja de lo va, ka lam bur skog re me-će nja zna če nja, pa ro dij skog re fre na, aneg do te i, naj zad, odva ja nja od slič-nih i spa ja nja sa pro ti vu reč nim po stup ci ma.146

U lan cu oda bra nih ci ta ta tre ba lo bi, da kle, do sled no de mon stri ra ti upra vo ovu pa le tu umet nič kih sred sta va, uz uoča va nje me ha ni za ci je po zna-tih, Go go lje vih umet nič kih po stu pa ka iz Oda bra nih me sta.

Pr vo gru pi sa nje ci ta ta spro ve de no je pod sin tet skom for mu la ci jom nji ho ve kla se, i to: „Go go ljev ka rak ter pa ro di ran je ta ko što je uzet Go golj iz vre me na Pre pi ske i uvu čen u ka rak ter ne u spe log knji žev ni ka, čan ko li-za.”147 Uka zu ju ći na od nos uj ke pre ma Fo mi, kao knji žev ni ku (či ja od li ka je ser vil nost pre ma sve ko li koj uče no sti), Ti nja nov (ne)na mer no, upra vo u toj fak tič koj spo ni Fo me i Go go lja iz me šta Go go lja iz po lja mo gu će pa ro dij-ske me ha ni za ci je. Na i me, mi mo re gu la ci tat nog „op tu ži va nja” za od re đe ni kom pleks po na ša nja, Ti nja nov is ti če da je Go golj pr vi ko ji je tu po ja vu (zlo-u po tre blja va nje ser vil no sti) uočio i for mu li sao, da kle imu ni zi rao se be od nje.148 Na sa mom po čet ku ima mo, ta ko, oda va nje pri zna nja i re gi stro va nje pu kog uče nič kog na do ve zi va nja u ela bo ra ci ji ti pa. Ako ne pret po sta vi mo da se ra di o ši fri (ovog pu ta Ti nja no va), po sre di je vul gar na za me na te za.

U na stav ku Ti nja nov uka zu je na knji žev ni sup strat Fo mi nog uvre đe-nog sa mo lju blja, sa in si sti ra njem na knji žev nom ne u spe hu u mla do sti. „Do naj sit ni jih de ta lja pri ka zan je Go go ljev sva ko dnev ni ži vot”149 ve li Ti nja-nov i na vo di ne ka me mo ar ska ka zi va nja. „U po ro di ci Ro sta njo vih Fo ma

Upra vo ovo autor sko la vi ra nje od iz vor ni ka do iz vor ni ka imao je na umu Smir nov ka da je re kao da se sva ka in ter tek stu al nost nu žno pre tva ra u k o n i n t e r t e k s t u a l n o s t. (Смир нов, 1985, str. 119).To tim vi še va ži za in ter fe ren ci ju mi nus-pre tek sta.

146 DiG, str. 330.147 DiG, str. 342.148 DiG, str. 344.149 DiG, str. 346.

79


se po na ša kao Go golj u po ro di ci Ak sa ko vih”,150 ne li bi se Ti nja nov da ovaj kom pleks aneg dot skih po du dar no sti le gi ti mi še kao pa ro di ju (ka ri ka tu ru) na lič nost Go go lja. Mo že mo mu pa ri ra ti za pa ža njem Tu ni ma no va: „Вот и вся ар гу мен та ция; ха рак те ро ло ги че ская па ро дия в ра бо те Ты ня но ва осве-щ е на ме ль ком, по пут но. Да же если все бы то вые, пси хо ло ги че ские, пор трет ные па рал ле ли Ты ня но ва при зна ть бес спор ны ми, то и тог да их ока жет ся не до ста точ но для ха рак те ро ло ги че ской па ро дии. И се год ня у нас не бо ль ше осно ва ния счи та ть, что ма те ри а лом для со зда ния ти па при жи ва ль щ и ка в СелеСтепанчикове по слу жи ли ха рак тер и би о гра-фия Го го ля. До пол не ния, вне сен ные уче ны ми, вдох но влен ны ми ги по-те зой Ты ня но ва, не ль зя на зва ть ни бес спор ны ми, ни су щ е ствен ны ми, ни удач ны ми. С не ко то рой до лей уве рен но сти (и с опо рой на позд ные су жде ния) мо жно го во ри ть ли шь, что в ро ма не па ро ди ру ет ся не „ха-рак тер” и „быт” Го го ля, а не у мест но тор же ствен ный про по вед ни че-ский тон Переписки – при знак ‘не ис крен но сти’.”151

Do daj mo uz to da je sta tus uvre đe nog dru žbe ni ka i kon fi den ta, mi mo lič nih na vi ka Go go lja, na ve o ma bli zak na čin dat u knji žev nim re a li za ci ja-ma ovog ti pa do stup nim Do sto jev skom (Mo li jer, Di dro).

To, da je „Fo mi na spo lja šnjost iz gle da la kao na sli ka na s Go go lje vog ori gi na la” su bjek tiv na je pro ce na. Ko li ka je moć ti po lo škog ra se ja nja Go-go lje vog lič nog imi dža već smo po ka za li.

„Tu i ta mo ra su ti su na go ve šta ji ko ji do ne kle da ju Go go ljev ski ton”.152 Pre sve ga, na go ve šta ji sa mi po se bi ni su po bro ja ni u sred stvi ma me ha ni za-ci je po zna tog po stup ka. Za tim, to što je „u jed noj svo joj pro po ve di Fo ma po me nuo Go go lje vo ime”, tre ba po sma tra ti u spek tru mno štva na sli čan na čin „po me nu tih” ime na, pre lo mlje nih kroz jed nu po me re nu svest, a ne in va lid nih sa mih po se bi. Mi šlje nja smo da je funk ci o nal na usme re nost svih uoče nih pa sa ža jed na ko vred na: u po gre šnom ci ti ra nju tu ma če nju Pe trar ke, Vol te ra, Šek spi ra ne ma na me re o nji ho vom pa ro di ra nju; ono se na la zi u slu-žbi po stu pa ka od go va ra ju će ti pi za ci je li ka ko ji ci ti ra.153

150 DiG, str. 346.151 Ту ни ма нов, 1980, str. 44.152 DiG, str. 348.153 „Я ви дел, что не жное чув ство рас цве та ет в ее серд це, как ве шняя ро за, и

не во ль но при пом нил Пе трар ку, ска зав ше го, что „не вин но сть так ча сто бы ва ет на во-ло сок от по ги бе ли””. (Д, 3, str. 147).

80

Draginja Ramadanski

Iz vla če nje iz sti lo ge nog kon tek sta po da tka da je Fo ma stra dao za prav du „ne u na še vre me već če tr de se tih”154 i bi o graf sko tu ma če nje nje go vo kao da pred sta vlja apli ka ci ju po sva ku ce nu, baš kao i pri bi ra nje „otvo re nih alu zi ja”155 na ne u spe lu pro fe su ru Go go lja (na Fo mi na pre da va nja do la zi će „tri de set hi lja da lju di”). U pr vom slu ča ju ra di se o „ci tat nom opro šta ju” od oče vog ši nje la,156 a u dru gom o me ha ni za ci ji „odva ja nja od kon tek sta” i to šek spi rov skog, sa efek ti ma sve to gr đa i nar ci so id ne bez ob zir no sti (me ra ža-lo sti Ha mle ta pre ma me ri uspe ha Fo mi nog).

U du bo ko um nim pro jek ti ma Fo mi nim, ko ji će iza zva ti „sve op šti ze-mljo tres”,157 po mi šlje nju Ti nja no va, Do sto jev ski pa ro di ra Go go ljev čla nak po sve ćen isto i me noj pe smi Ja zi ko va. Ne vi di mo za što bi ko no ta ci je tek-sta jed nog dru gog auto ra bi le pri pi si va ne go go ljev skom ha bi tu su. Ti nja nov ta ko đe in si sti ra na pa ra le li Fo mi nog od la ska u ma na stir i Go go lje vog ho-do ča šća (sa am bi ci ja ma mo leb ni „za sre ću otadž bi ne” od no sno za „sve su-na rod ni ke ne iz u zi ma ju ći ni jed nog od njih)”,158 ima ju ći pri to me na umu da je Do sto jev ski po vo dom tek sta Za ve šta nja Go go lja imao kri ti čan sud. Bez ob zi ra na me ru do sled nog „pro po ved nič kog” to na Oda bra nih me sta, mi šlje nja smo da je pa ro di ja ovaj put usme re na na stil ski kom pleks žan ra

Po vo dom ovog „ci ta ta” (za pra vo pre vo da u ma ni ru epi go na ru skog sen ti men ta li zma), Ar-hi po va iz no si stav da je reč o „vul ga ri za ci ji Pe trar ke”, o nje go vom pa te tič nom svo đe nju na ni vo op šteg me sta, „в чем об на ру жи ва ет ся нич то же ство и без дар но сть Опи ски на”. (Д, 3, str. 515).Upu ći va nje na Go go lja iz gle da ova ko:„Про се бя же ска жу, что нес ча стье есть, мо жет бы ть, ма ть до бро де те ли. Это ска зал, ка жет ся, Го го ль, пи са те ль лег ко мы слен ный, но у ко то ро го бы ва ют иног да зер ни стые мы сли.” (Д, 3, str. 153).Ako u ve zi sa Pe trar kom sva ci tat na po me ra nja ima ju rod no me sto u psi hi Opi ski na (a ne u vred no snoj, ima nent noj struk tu ri pro to tek sta), za što bi sa mo Go golj bio iz u ze tak iz ove ume sne kon sta ta ci je? Po go to vu što je čak i sin tag ma ti ka (for mal ni aspekt) ovih in-tek sta, o če mu je Ti nja nov mo rao vo di ti ra ču na, iden tič na.

154 DiG, str. 348.155 DiG, str. 348.156 Ov de adap ti ra mo na slov nu sin tag mu D. Ora ić, uno se ći spe ci fi čan smi sao u nju,

ko ji se ne do di ru je sa zna če njem nje ne ana li ze Uje vi će ve pe sme sa na slo vom Opro štaj. (Ora ić, UjevićevcitatniOproštajsMarulićem, Umjet nost ri je či, 1988/4)

157 DiG, str. 348.158 Pr va for mu la ci ja je Fo mi na, dru ga iz Go go lje vog Za ve šta nja.

81


наставлений ka ko se to usu di la da na go ve sti Ar hi po va i ka ko su to mno go hra bri je eks pli ci ra li K. A. Ute hi na159 i V. Tu ni ma nov.

To se od no si i na pa ro dij sku ela bo ra ci ju „se ljač kog pi ta nja” u ro ma nu SeloStepančikovo, ko ju Ti nja nov po ve zu je sa pro gra mom dva ju čla na ka Prepiske:Ruskispahija i Onimanapoložaju. Ovu pre gršt mo ti va uput ni je je po ve za ti sa sve žim i upe ča tlji vim mo ti vi ma Plemićkoggnezda od no sno aneg dot skim po stav ka ma Ve li ko selj ce va; ako ne dru ga či je, a ono pre ko iro-nič ne in ter pre ta ci je Čer ni šev skog.160 Tu je i sav kom pa ra tiv ni ma te ri jal ko ji pre zen ti ra Ar hi po va a ko ji Ti nja nov do sled no ig no ri še.

Po tvrd nji Ti nja no va „Fo mi no ra su đi va nje o knji žev no sti (u kon tek-stu nje go vog „struč nog” ra su đi va nja o „igra ma ru skog na ro da”), pa ro di ra čla nak Pred me ti za lir skog pe sni ka, a de li mič no i čla nak Opozorištu, o jednostranompogledunapozorište itd.”.161 Mi sli se na eg zal ti ra no uka zi va-nje Fo me na „Pu ški ne, Ljer mon to ve i Bo rozd ne”, ko ji ope va va ju ne ka kve „spo men ke”, dok na rod igra ka ma rin sku apo te o zu pi jan stva.

Po re đe nje „sti ho va nih igra ri ja” iz ras pra va Go go lja sa „spo men kom” iz Fo mi nog iz la ga nja ra nji vo je.162 U sklo pu tog ci ta ta Ti nja nov dis kret no sta vlja ak ce nat na još jed no kva zi go go ljev sko me sto („Я знаю Ру сь и Ру сь ме ня зна ет”), či ja pro ve ni jen ci ja mu je sva ka ko bi la po zna ta u vre me pi-sa nja stu di je. Ne mi sli mo da je reč o neo ba ve šte no sti ili pre ćut ki va nju. Na de lu je me ha ni zam ko me se i sa mi te ško opi re mo, o te o rij skom ke no si su.163

159 Уте хи на, К. А., ИзнаблюденийнадязыкомФ.М.Достоевского, u: Исследованияпоэстетикесловаистилистикехудожественнойлитературы, Ле нин град, 1964

160 „Во змо жно ли чи та ть без сме ха эти пред по ло же ния, что для улуч ше ния бы-та по се лян ну жно за тя ну ть се ль ских де ву шек в кор се ты, на би ть их го ло вы ро ма на ми, вы у чи ть их тан це ва ть фран цуз скую ка дри ль, а му жи ков при у чи ть к то му, что бы они це ло ва ли руч ки сво их дам?” (Чер ны шев ский, Н. Г., Полноесобраниесочинений, т. 4, 1948, str. 694).

161 DiG, str. 358.162 Oce nji vač ko raz ma tra nje sa vre me ne knji žev no sti (uz po moć pe žo ra tiv nog „не-

за буд ки”) Ti nja nov do vo di u ve zu sa jed nim oce nji vač kim iz ra zom Go go lja OM („сти хо-твор ные игру шки”), ig no ri šu ći po sto ja nje zbor ni ka dam ske po e zi je pod tim na slo vom, či jeg auto ra, već sa svim pa ro dij ski, Do sto jev ski pro vo di kroz Fo min ka ri ka tu ral ni ha bi tus. To je I. P. Bo rozd na (1803-1858), tre će ra zred ni po e ta, za ko ga su (kao i za Fo mu) ime na Pu ški na i Ljer mon to va ni ve li sa na sa mi nor nom pro duk ci jom na me nje noj dam skoj lek ti ri (Незабудочка.Дамскийальбом,составленныйизлучшихстатейрусскойпоэзии).

163 Ti ra da Opi ski na „Я знаю Ру сь и Ру сь ме ня зна ет”, za pra vo je ci tat iz pred go-vo ra N. Po lje vo ga ro ma nu Клятвапригробегосподнем(1832). Ra di se op šte po zna tom

82

Draginja Ramadanski

Do kaz da je to ta ko, ima mo u opa ža nju Ti nja no va da je isti slo gan Do sto jev-ski ko ri stio u Zimskimbeleškamaoletnjimutiscima, ali „van kon tek sta”.164

U na stav ku Ti nja nov uka zu je da se u svom pro po ve da nju pat nje kao pu ta ka vr li ni, Fo ma ne po sred no po zi va na Go go lja, što po nje mu ima osno-va s ob zi rom na Go go ljev čla nak Opomoćisiromašnima.165 Reč je ubo gom afo ri zmu Fo me „нес ча стье – ма ть до бро де те ли”.166

Ti nja nov uka zu je na stil sku me za li jan su ka rak te ri stič nu za dis kurs Fo me, kao i za dis kurs Oda bra nih me sta, ka da se do ma ćin ska sa ve to va nja pro ži ma ju mo ral nim po u ka ma, uz obi la to ko ri šće nje tri vi jal nog.167

Ti nja nov na vo di pro stra ni ci tat iz Oda bra nih me sta, ko ji vr vi od „ne-u mi ve nih nju ški” i „po dla ca”, i u fu sno ti pod se ća: „Na taj stil uka zao je, pre sve ga, Bje lin ski. Vi di re cen zi ju na Prepisku, str. 85-86, u ko joj su na ve de ni iz ra zi „glu pi pa met nja ko vi ći”, „ba lje zga ti”, „pr lja va nju ška”.”168 Ovo me sto mo že mo sma tra ti za ne po bit no ot kri va nje re pe ra Ti nja no vlje ve ar gu men ta-ci je, što je u da tom te o rij skom tre nut ku bi lo rav no za štit nom zna ku. S dru ge stra ne, ta re cen zi ja je bi la re per i za sa mog Do sto jev skog, ali oslo žnje na pi-šče vom na me rom da je do ve de do kraj nje vir tu e li za ci je i de mon stri ra nje nu ne kom pa ti bil nost sa osno va ma (ovaj put pro gram skim) Go go lje vog sti la.

Na kon ove mo tiv ske mre že169 ko ja je, vi de li smo, u mno go me štr ča la iz for ma li stič ke de fi ni ci je o me ha ni za ci ji po stu pa ka, sle di naj le gi tim ni ji deo ove stu di je (u skla du sa po čet nim po stav ka ma), a to je de mon stra ci ja pa ro-di ra nja „po je di nih po stu pa ka Go go lje vog sti la”.170

Na kon na vo đe nja ci ta ta, Ti nja nov su mi ra su šti nu pa ro dij ske pro ce-du re: „U ovom slu ča ju pa ro di ja Do sto jev skog se za sni va na ra znim kom-bi na ci ja ma sli ka; sli ke kao „iskra ne be skog og nja”, „sle te li an đeo” srod ne

tek stu i upa dlji vo pom pe znoj for mu la ci ji, ko ju je če sto po te zao Bje lin ski u po le mi ci sa Po lje vim.

164 DiG, str. 370.Ova na po me ne se na la zi u sklo pu Ti nja no vlje ve uz gred ne im pro vi za ci je o „autor skim na-vod ni ci ma” i me đu sob nom pa ro di ra nju ju na ka Do sto jev skog pu tem „pre no snih pa ro dič nih kli šea”.

165 DiG, str. 356.166 Ipak, zar tu ni je na de lu vul ga ri za ci ja, ka ko je to pret po sta vio Tu ni ma nov?167 DiG, str. 356-358.168 DiG, str. 358.169 Ka ko je raz u me mo na kon uspe šne eks pli ka ci je B.M. Ga spa ro va, i još uspe šni je

apli ka ci je Mi li vo ja Jo va no vi ća.170 DiG, str. 360.

83


su sa sli ka ma (li ko vi ma) iz Go go lje ve Pre pi ske (isp. ma kar sa „elek trič na iskra pe snič kog og nja”, Učemujenajzadsuštinaruskepoezije) ali se one u Go go lja ne sla žu sa sin tak sič kom for mom pi ta nja ko ja se na me ću; ov de je ko mi zam u ne us kla đe no sti iz me đu sin tak se i se man ti ke.”171

Re kli bi smo da je ova tvrd nja neo spor na i po vo dom Do sto jev skog i po vo dom Go go lja, ali da je ka rak te ri stič na, i to mno go vi še, za ra ni ja, pro-sla vlje na de la Go go lja-maj sto ra, i za ra na de la Do sto jev skog-uče ni ka, te ne ma osno va da se ve zu je za prag ma ti ku ovog ma log ro ma na pre ma Prepisci.

To se od no si i na pa ro di ra nje „pri ti ska ko ji se vr ši po mo ću po na vlja-nja ne ke re či”, za ko je je Ti nja nov na šao do ka ze u „dva neo bič no va žna me-sta iz Go go lje vog de la”.172 Pr vo je re zul ti ra lo Fo mi nom am bi ci jom da uka že na „sve pa ko sti sve ta” i ute me lje no je na Go go lje vom is ka zu da ga ga do sti ne zbu nju ju, jer ima ju moć ka tar zič kog pro či šće nja (Štajetogubernatorka) i na auto po e tič kim se ci ra nji ma pri ro de sop stve nog da ra o sli ka nju ba nal no-sti ba nal nog čo ve ka (tre će pi smo po vo dom Mrtvihduša). Dru go ob li ku je Fo mi nu „mi si ju” da vo li čo ve ka, uz sve mo gu će smet nje, uklju ču ju ći i onu da nig de ne vi di ono ga ko bi za vre dio nje go vu lju bav.

Tu ni ma nov ot kla nja ovaj adhoc pa ra le li zam:„Остро ум но сбли жал Ты ня нов ре чь Фо мы о люб ви к че ло ве ку

(…) с при зна ни я ми Го го ля в Светломвоскресении. (…) Го ра здо бли-же к упо мя ну той ре чи Опи ски на ми зан тро пи че ские раз мы шле ния По-при щ и на: „Мне по да ва й те че ло ве ка! Я хо чу ви де ть че ло ве ка; я тре бую пи щи, той, ко то рая бы пы та ла и усла жда ла мою ду шу; а вме сто то го эда кие пу стя ки…” Но это уже не ли те ра тур ная па ро дия, а им про ви за-ция в ма не ре го го лев ско го ге роя По при щ и на.”173

Ti nja nov u mo no lo zi ma Fo me ras po zna je is ti ca nje „go go ljev ske ta-u to lo gi je” (ci tat iz član ka Treba voletiRusiju), „po na vlja nje ime na” (ka-rak te ri sti čan ci tat iz Isto rij skog sli ka ra Iva no va), upo tre bu ver bal ne ma ske sa se man tič kim zna če njem (Фалалейротозей) u opo zi ci ji pre ma ide al noj Go go lje voj ma ski auten tič nog čo ve ka i umet ni ka (прекрасногочеловека). Ovo po sled nje ima ne slu će ne po le mič ke re per ku si je po ide al nu ma sku Go-go lja iz Oda bra nih me sta: od go vor Do sto jev skog, pre ma Ti nja no vu, gla si

171 DiG, str. 361-362.172 Ту ни ма нов, 1980, str. 46.173 Ту ни ма нов, 1980, str. 46.

84

Draginja Ramadanski

„lep je ne sa vr šen čo vek”.174 Na rav no, Do sto jev skom je ovaj ga nu tlji vi po-pu li zam uve li ko stran, na pu tu sa mo u sa vr ša va nja ni on ni je to le ri sao me di-o kri tet sku inert nost, baš kao ni Go golj. Po zna ta nam je nje go va in ve sti ci ja u ma sku pre kra snog čo ve ka, ko ja je da le ka od in ve sti ci je u lik Fa la le ja175…

U po seb no pot po gla vlje iz dvo je na je do ku men ta ci ja pa ro di ra nja „sa-mog reč ni ka” Pre pi ske. Uput stva Go go lja iz Za ve šta nja, o na či nu odu ži va-nja spo me ni kom du hov nog ra sta, pre ma Ti nja no vlje vom mi šlje nju bi va ju uspe šno i „iz van red no jed no stav no” pod vrg nu ta sred stvi ma ver bal ne pa ro-di je: ume sto ru ske re či па мят ник do šla je stra na reč mo nu ment, uz do dat ni ko mič ni efe kat iz upo tre be mno ži ne kod Fo me: „ni su mi po treb ni mo nu-men ti”.176 Ovo je odi sta ve o ma pri men jiv opis grad nje ver bal ne pa ro di je, s tim što se sam Ti nja nov po tru dio da ga re la ti vi zu je. Na i me, on is ti če da se ovim po stup kom (ko ri šće nje ma ka ro ni za ma) u ru skoj pro zi ko ri stio upra vo Go golj (репрезентабельный,инкомодите), baš kao i Do sto jev ski, ali pod uti ca jem Ka ram zi no vog je zič kog ru di men ta (мефитический,инфернальный), od no sno s pa ro dij skom in ten ci jom da va nja ru skih re či u fran cu skoj tran skrip ci ji i iz go vo ru (unoutchitel,lababoulinka) ili fran cu skih u ru skoj (эпузы). Ovo ma ski ra nje re či Do sto jev ski ko ri sti i u Zlimdusima, pa ro di ra-ju ći tur ge njev sko Do sta fran cu skimMerci.177

Na red ni po stu pak ver bal ne pa ro di je, po mi šlje nju Ti nja no va, pred sta-vlja „odva ja nje epi te ta od ono ga što od re đu je i nje go vo le plje nje uz dru gu reč”.178 To se od no si na Fo mi nu for mu la ci ju da je „Go golj la ko mi slen pi sac, ali u nje ga na i la zi mo na zr na ste mi sli” ver sus Go go lje voj atri bu ci ji iz Predme ta za lir skog pe sni ka u sklo pu me ta fo re „dra gu lji na šeg je zi ka”, gde je „sve zr na sto, krup no, kao bi ser”.

Tu ni ma nov, a i mi za njim, ne mi sli ta ko.„В аран жи ров ке Фо мы „зер ни стая мы сль” Го го ля пред ста ет

столь не ле пой, что за ста вля ет усом ни ть ся в зна ком стве Опи ски на с пр-о из ве де ни я ми пи са те ля. Это тра ди ци он ное в твор че стве До сто ев ско го

174 DiG, str. 366.175 Sa vest i sa pat nja su, pre ma tač noj for mu la ci ji M. Jo va no vi ća, pr vo ste pe ni pro-

blem kre a tiv nog ide a la Do sto jev skog, što je da le ko od be slo ve sne i ru me ne vi tal no sti Fa-la le ja. (Jo va no vić, RuskipesniciXXveka, Be o grad, 1990, str. 14).

176 DiG, str. 366.177 Ovo je jed no od ma e stral no iz ni jan si ra nih za pa ža nja auto ra stu di je o Do sto jev-

skom i Go go lju, (DiG, str. 369).178 DiG, str. 368.

85


опе ри ро ва ние не ве же ствен ным (или на ив ным) кри ти че ским мне ни ем, осло жнен ное до кра й но сти при на дле жно стью Фо мы к ко гор те ли те ра-то ров-не у дач ни ков.”179

Sle di in struk ti van opis ge ne ze ovog „pa ro dič nog odva ja nja” na ko ji odi sta ne ma mo za mer ke. Zr na sti bi ser je zi ka – zr na sti je zik – zr na sta mi sao – „ta ko iz gle da tok ras ki da: epi tet ko ji pri pa da sa mo jed nom li ku iz ni ske li ko va (bi ser je zi ka) pre me šten je ne po sred no uz dru gi, te je opet za me njen dru gim, sr od nim; ta kav ras kid je je dan od po stu pa ka me ha ni za ci je.”180 Bez sum nje je ta ko na ni vou for mal ne ana li ze. Ne za du go se i sam Ti nja nov na-šao na po zi ci ja ma funk ci o nal nog pri stu pa, ko ji do pu šta istu fak tič ku ope ra-ci ju na je zič kom ma te ri ja lu, ali sa inom te le o lo gi jom; re kli bi smo nje go vim je zi kom: ovaj pa saž sa zr na stim mi sli ma je ste parodičan ali ni je pa ro dij ski. U ovom, na iz gled spek ta ku lar no po gub nom po Go go ljev stil, ci ta tu, kri je se vi so ka va lo ri za ci ja nje go va, ko ga bla te (margaritasanteporcos) sa mo-zva ni i ni štav ni arbi tri.

Sle di uka zi va nje na po stu pak mo di fi ko va nog po na vlja nja ko je, za raz li ku od slu ča ja sa „iskrom ne be skog og nja”, vr ši dru go li ce u di ja lo gu. Reč je o Fo mi noj for mu la ci ji „сердечныйвопль”, ko ju pri sva ja sa be sed nik. Ti nja nov sma tra da je dru gi plan na ko ji ova me ha ni za ci ja upi re, me sto iz Go go lje vog pi sma N. M. Ja zi ko vu.181 Po na šem mi šlje nju o ovom ci ta tu ne mo že se su di ti bez uzi ma nja u ob zir kre a tiv ne funk ci je ova kvog opo mi nja-nja na stil Go go lja. Fo ma kon stant no kli zi ko lo te či na ma tu đih mi sli, škro-pe ći ih svo jim po šta pa li ca ma. Nje go va hi per pro duk ci ja re či,182 iz ko je se is ko be lja va na naj ču do vi šni je na či ne, s v e pre tva ra u far su i pa ro di ju.183

Pa i do slo van ci tat, bez dis tor zi je, iz nje go vih usta, u kon tek stu n j e -g o v o g dis kur sa, zvu či po dru glji vo. Ti nja nov je umeo da raz li ku je ci tat od ci ta ta. Ta ko, sa svim en pas sant, Ti nja nov ve li da je Do sto jev ski u Za pi si ma iz pod ze mlja pla si rao jed nu fra zu iz re če nu po vo dom Ru soa (L’ hom me de lanatureetde laverite) „bez ve ze sa Ru so om”.184 Zar on da ne mo že mo

179 Ту ни ма нов, 1980, str. 47.180 DiG, str. 368.181 „Сер деч ный во пль” pre ma „ду шев ный во пль”.182 Tu su ra zni: вдобавок,внекоторомсмысле,таксказать, какизвестно, i

dru ge po ja ve iz arse na la галиматьи. (Ту ни ма нов, 1980, str. 47).183 Me ta fo ri šu ći po jam mo ra la gla go lom „se ja ti”, Fo ma se ne li bi da ti ra du za vr ši –

me ta fo rom „po li va nja”. (Д, 3, str. 68).184 DiG, str. 370.

86

Draginja Ramadanski

do zvo li ti da i ci tat iz Go go lja „ne bu de u ve zi sa Go go ljem”? Ve ro vat no je Ti nja nov znao za tu mo guć nost; upra vo ta kav ci tat (тольковглупойсветскойбашке), osta vljen je za kraj nje go vog pre sli ka va nja Fo me na Go go lja, i osta vljen je bez ika kvog ko men ta ra;185 do volj no je, či ni se, in di ka tiv no, što je usle dio od mah na kon kon sta ta ci je o na ra vi ci ta ta (auto re fe ra tiv nog) „bez ve ze sa Ru so om”…

Pre ma sve mu što zna mo o Ti nja no vu i nje go vom zna nju, ova fi nal-na de mon stra ci ja pa ra le li zma, ni je bez raz lo ga osta vlje na bez te o rij skog ili fak tič kog za ključ ka; upa dlji vo elip tič no u od no su na pr o stra nost ra ni jeg za-klju či va nja, ona je snab de ve na ano ta ci jom o nje noj ko re spon den ci ji sa od-re đe nim me stom iz re cen zi je Bje lin skog.186

Ti nja no vlje va ano ta ci ja o be lin ski jan skom re pe ru na vo di nas na zdra-vo ra zum ski za klju čak da je upra vo tekst Interventio Be lin ski a na ra sad nik upo ri šnih ta ča ka kre i ra nja li ka Fo me Fo mi ča (kao tekst jed no zna čan, sim-pli fi ka tor ski u ru ko va nju vred no sti ma), a ne tekst Go go lja (vi še zna čan, kom plek san, neo d go net nut). Mi mo svo je efe mer ne ulo ge le gi ti mi sa nja pra-vo ver no sti jed nog ne stan dard nog in te lek tu al ca (ovi be lin ski jan ski pr o šiv ci mo gli su obez be di ti kre di bi li tet ova kve stu di je „во время оно”),187 upra vo

185 „Но, иног да До сто ев ский пр о сто пе ре но сит це лые вы ра же ния из Переписки; так сло ва Фо мы по по во ду „при ли чий в вы ра же ни ях”: „То ль ко в глу пой свет ской ба шке мо гла за ро ди ть ся по треб но сть та ких бес смы слен ных при ли чий” до слов но пов то ря ет фра зу из IIIписьмапоповоду Мертвыхдуш: „То ль ко в глу пой свет ской ба шке мо гла обра зо ва ть ся та кая глу пая мы сль.” Вы ра же ние, под черк ну тое кур зи вом, точ но так же под черк ну то го, кстати, в ре цен зии Бе лин ско го на Переписку.” (DiG, str. 370).NB. pre vod Ti nja no vlje ve lek se me „кстати“ iz ovog pa sa ža uti če na smi sao ce li ne. Pre-vod na op ci ja tran sle me („kaoporučeno“) (Sa ra je vo, 1990) kao da uzi ma zdra vo za go to vo apo di ktič nu is prav nost dik ta ta Bje lin skog. Mi sma tra mo da tre ba osta ti uz op ci ju „uzgred”, ko li ko zbog gru be na ra vi to ga dik ta ta, to li ko i zbog so fi sti ci ra ne na ra vi Ti nja no vlje ve mi-sli.

186 Ova kve pr o šiv ke ima mo na još bar tri me sta DiG.187 A „vre me ono” je ste vre me kom vu za i ko mu ni ver zi te ta, ka da je u svo jim pre da-

va nji ma (1920-1926), po sve će nim isto ri ji ru ske knji žev no sti, A. V. Lu na čar ski po sta vljao pi ta nje mla dom audi to ri ju mu:„А мо жем ли мы у та ко го пи са те ля учи ть ся? Я ду маю, что нет. (…) Во зь ми те од ну пр о бле му До сто ев ско го за дру гой и срав ни те с марк си змом и ле ни ни змом.” (Лу на-чар ский, Очеркипоисториирусскойлитературы, Мо сква, 1976, str. 396).Bi lo je to vre me sa mih po če ta ka dr žav no-par tij ske kon tro le nad umet no šću. Mo ral na oba-ve za pri vr že no sti prin ci pi ma (ta ko ekla tant no ma ni fe sto va nih u Interventio Be lin ski a na)

87


nam je ova ano ta ci ja, заднимчислом omo gu ći la jed no dru ga či je či ta nje ro ma na; za pra vo, ne to li ko ro ma na (za ko ji je u ce li ni do sta tan la ič ki uži va-lač ki prin cip, bez po seb nog in si sti ra nja na in ter tek stu al nom za le đu, ona ko ka ko je to slu čaj sa ma lim, vir tu o znim, kon di ci o nim par ti tu ra ma mla dog Mo car ta, ka da je imao na me ru da se svi di), ko li ko nje go vog ju na ka Fo me Fo mi ča. „Uz gred na opa ska” Ti nja no va o be lin ski jan skom žer mi na lu Do sto-jev sko ve se lek ci je ci ta ta iz Go go lja, ne sve do či o dva iden tič na ak si o lo ška is ho di šta! Na pro tiv, da la nam je u ru ke kom plek san mer ni in stru ment o in ten zi te tu po tmu log pri su stva jed ne „ne u mr le” pr o šlo sti Do sto jev skog, o me ri je da na sva ko šar la tan sko po jed no sta vlji va nje i sa mo zva no pre u re đi-va nje ljud skih ži vo ta, bez ob zi ra ko li ko su po zi ci je „do bro tvo ra”, „hu ma ne” i „do bro na mer ne”. Toj ide ji su đe ne su ma e stral ne ela bo ra ci je u ve li kim ro-ma ni ma Do sto jev skog.

Bez na ve de nog sig na la (ma i na ni vou upa dlji vo su vo par nog ad dendumašto se ti če Bje lin skog), ne bi smo ima li raz lo ga da tra ga mo za vi nov-ni kom (in spi ra to ra, vi de li smo, ima mno go, po naj vi še pa pir na tih) ova kve kre a ci je glav nog li ka. Šta vi še, i ve li ki bi lan sni dvoj ni ci Opi ski na – či ja stva ra lač ka in ku ba ci ja pre ma ša de se to go di šnji si bir ski in ter me dij – kre i ra-ni su kao od go vor na istu upi ta nost. Svi su oni is pro vo ci ra ni re per ku si ja ma de kla ra tiv ne, agre siv ne, in ter vent ne, ne pra vo vre me ne, (sa mo)za lju blje ne, (sa mo)ob ma nju ju će i (sa mo)une sre ću ju će fi lan tro pi je „uči te lja”. U oči ma ne pra vo ver nog uče ni ka, na čin na ko ji „uči telj” po pu je Go go lje vom „po gre-šnom” či nu (ob ja vlji va nje Oda bra nih me sta), mo ra se či ni ti ne de li kat nim i bez ob zir nim, baš kao i pr o te ri va nje be log bi ka iz Fa la le je vih sno va (Д, 3,

tek što ni je po sta la i ad mi ni stra tiv na. Te o ri ja, baš kao i umet nost, okre nu la se sop stve nom ezo pov skom žar go nu, ko ji oče ku je svo je is tra ži va če. Kon sta to va nje gra ni ca i pri ro de in-ter fe rent ne mo ći ka no ni zo va nih tek sto va (pa i Interventio Be lin ski a na) u od no su na te o-rij ska me ri la so vjet ske (pa i for ma li stič ke) na u ke o knji žev no sti či ni nam se in te re sant nim za dat kom.Ne za bo ra vi mo da je, u slu ča ju da tog te o re ti sa nja Ti nja no va, reč o 1921. go di ni, sto toj go di šnji ci ro đe nja Do sto jev skog, ko ja je ima la da se pr o sla vi sna ga ma mla de so vjet ske do sto je vi sti ke. Već od ra ni je ži go sa na (so ci o lo ge ma Gor kog) raz mi šlja nja Do sto jev skog o re vo lu ci ji, či ni la su či ta vu stvar ve o ma oset lji vom. Za svo ju pre da nost iz vor nom Do sto jev-skog već ta da je po čeo da stra da „Don Is koz”, A. S. Do lji nin. Pa ten ti ra ni go ni či Do sto jev-skog sla vi li su pri vre me nu, gor ku po be du.Te o rij ski kor pus Ti nja no va ne mo že se izo lo va ti od ova kvih, ide o lo ški opre siv nih, po slo-bo du te o re ti sa nja ubi tač nih, či ni la ca „kre a tiv ne sva ko dne vi ce”, kao ni iz kon tek sta prag-ma tič kih do vi ja nja da se sop stve na isti na, ipak, iz ne se na vi de lo.

88

Draginja Ramadanski

62), kao bri ja nje uj ki nih ba ken bar da „jer je u nji ma ma lo pa tri o ti zma”. Za Do sto jev skog-uče ni ka, zah tev nost tek sta Interventio Be lin ski a na mo ra la je bi ti jed na ka tor tu ri oslo vlja va nje Fo me sa Вашепревосходительство (Д, 3, 56).

Ser vi ra ti lik ko ji do no si so bom mak si ma li zo va nu aro gan ci ju (Odabra na me sta? InterventioBelinskiana?), na ma la ti na nje ga cr ni lo ko je lu či nar ci so di na pa ska nad tu đim sr cem i umom – to zvu či kao ven de ta, kao svr ga va nje ta bu i sa ne (ne)vred no sti, ne ka da sr od ne. Oče vi se ru še na ta ko ma ski ran na čin.

I za i sta, u li ku Fo me ima i Go go lja i Bje lin skog i Do sto jev skog, on je ne ka vr sta zba če ne ko šu lji ce, od ba če nog za jed ni štva, no vog po čet ka, u okri lju no vih vred no sti. Otu da su svi tra go vi ovog tr oj stva za ma glje ni, sa te ško oči tlji vim pro i contra; kon fu zi ja mla da la štva je pre vre la, iz bol nih sa sto ja ka sop stve nog raz vo ja Do sto jev ski je, ko nač no, sa sta vio le gu ru, u ko joj se ne mo že tra ga ti za pr o to ti po vi ma i iz vo ri ma. Lik Fo me Fo mi ča Opi ski na iz bo rio se za to pra vo, i po čeo da ži vi kao ma tri ca no vih li ko va.

89

VII. POKAZNI MATERIJAL

1. Pozna Gogoliana: Homo Religiosus

Du hov na si tu a ci ja188 u deceniji koju posmatramo (1847-1857) obele-žena je predrevolucionarnim, revolucionarnim i postrevolucionarnim dru-štvenim promenama u Evropi, kao i specifično ruskim, predreformskim, raspoloženjem. Počinju značajni procesi restrukturacije društva, uz razvi-janje različitih strategija izlaska iz krize. Jedan ogranak društveno poletnih snaga bio je okupljen oko doktrine utopijskog socijalizma, sa emancipator-ski shvaćenim materijalizmom i ateizmom. I u Evropi i u Rusiji pokrenut je nagli proces sekularizacije, uz slabljenje društvenog značaja religije. U kontekstu tih dešavanja, na društvenu scenu Rusije uskoro će stupiti kružok petraševaca, i u njemu, odnekud, pisac koji obećava - mladi Dostojevski, zahvaćen metaforičnom snagom furijerizma...

U toj pojavi (istiskivanja religije iz značajnih područja društvenog i političkog odlučivanja) Gogolj je pak video alarmantnu krizu religijske tradicije i religijske kulture.189

Za si ćen pri me ri ma po li tič kog ate i zma, baš kao i po li tič kog te i zma rim skog ka to li ci zma, on, sred stvi ma svo je umet no sti, pred u zi ma me re re vi-ta li za ci je re li gi je (da ka ko, u okvi ri ma pra vo slav ne kon fe si je). Pod sti ca nju re li gij skog ak ti vi zma u Ru si ji i ob no vi in te re sa za re li gi o zno su če lja va nje

188 Ter min je pre u zet iz knji ge J. Ha ber ma sa GeistigenSituationderZeit, 1979.189 „Что зна чат эти стран ные вла сти, обра зо вав ши е ся ми мо за кон ных, – по сто-

рон ные по боч ные вли я ния? Что зна чит, что уже пра вят ми ром швеи, порт ные и ре ме-слен ни ки вся ко го ро да, а бо жии по ма зан ни ки оста ли сь в сто ро не? (…) Что зна чат эти не за кон ные за ко ны, ко то рые ви ди мо, вви ду всех, чер тит ис хо дя щ ая сни зу не чи стая си ла, – и мир это ви дит ве сь и, как оча ро ван ный, не сме ет ше ве ль ну ть ся? Что за стра-шная на сме шка над че ло ве че ством?” (Го го ль, VI, str. 366).„За ко ны соб ствен но гра ждан ские (…) вторг ну ли сь в обла сть дол жен ству ю щ ую оста-ва ть ся веч но под упра вле ни ем Цер кви. Слу чи ло сь это не на си ль ствен но: раз лив гра-ждан ских за ко нов про и зо шел сам со бой, встре тив ши пов сю ду пу стые, се бя не огра-ждав шие ме ста.” (Го го ль, VI, str. 295).

90

Draginja Ramadanski

sa od re đe nim ži vot nim iza zo vi ma, po sve tio je Go golj Oda bra na me sta iz pre pi ske s pri ja te lji ma, knji gu žan rov ski za ka mu fli ra nog pro gra ma za iz la-zak iz kri ze ru skog dru štva. U vre me pi sa nja ove knji ge, Go golj je ži veo u iskre nom uve re nju da je po što va nje tra di ci o nal nih hri šćan skih dog mi jem-stvo za to. U si tu a ci ji ka da pre su šu ju oaze uto pij skih oče ki va nja, nje mu se na met nu la di le ma: ili ži ve ti u pu sti nji ba nal no sti, ili po tra ži ti smi sao u tra-di ci o nal noj kul tu ri i mo ra lu.

Re li gi ja ko ju Go golj za go va ra u ovoj knji zi je ste otu da, pre sve ga, stro go di sci pli nov na i rev no sna, pri vr že na in sti tu ci ja ma vla sti i su ve re na, u svom pro ze li ti zmu u mno go me li še na tran skul tur nih obe lež ja re li gi je per se.190 Nje gov ar ha ič ni fun da men ta li zam u sre di šte svog pro gra ma sta vlja neo kon zer va tiv nu stra te gi ju, ko ja te ži us po sta vlja nju pret po li tič kih, pri rod-nih te me lja dru štva. U bor bi za svest svo jih pri ja te lja, Go golj eli mi ni še sve sa dr ža je ne go ci ja bil ne na ra vi (čak i ško lu i knji gu, pre ko ko jih se vr ši pro-iz vod nja i di se mi na ci ja an ti re li gi o znih sim bo la), i pri stu pa de mo ni za ci ji i sa ta ni za ci ji sve tov no sti,191 ko ju do ži vlja va kao abe ra ci ju i pad du hov no sti.

Ru sko dru štvo ni je bi lo sprem no ni u jed nom svom stra tu su da pri hva-ti go go li jan sku ob no vu re li gi o znog in te gri zma, usme re nog na ob ra čun sa mo der nom sve tov nom kul tu rom: ig no ri šu ći na čin mi šlje nja mo der ne kul tu-re, Go golj sti če stig mu mrač nja ka. Iz ugla kri ti ke ka pi ta li zma vi še šan si su ima le ide o lo gi je na de i oslo bo đe nja, od no sno ra ni so ci ja li stič ki po kret. Go-go lje va mo ral na ri gid nost, od boj nost pre ma kul tur nom plu ra li zmu, mr žnja pre ma sve mu što no si be leg svetovno sti – zna či li su tra gič no dis tan ci ra nje od vred no sti i in sti tu ci ja mo der nog ru skog dru štva.

Pa ipak, bez ob zi ra na od boj ni ka rak ter knji ge Oda bra na me sta, Ni-ko laj Ber đa jev je upra vo njoj do de lio čast „na ja ve ve li ke te me ru ske knji-žev no sti”.192 Na i me, pr vi put u ru skoj knji žev no sti ra do sno stva ra lač ko

190 „За то в на шей цер кви со хра ни ло сь все, что ну жно для ны не про сы па ю щ е-го ся общ е ства. В ней кор ми ло и ру ль на сту па ю щ е му но во му по ряд ку ве щ ей, и чем бо ль ше вхо жу в нее серд цем, умом и по мы шле ни ем, тем бо ль ше изу мля ю сь чуд ной во змо жно сти при ми ре ния тех про ти ву ре чий, ко то рых не в си лах при ми ри ть цер ко вь за пад ная.” (Го го ль, VI, str. 239).„По бла го да ри те бо га пре жде все го за то, что вы рус ский. Для рус ско го те пе рь от кры-ва ет ся этот пу ть, и этот пу ть есть Рос сия.” (Го го ль, VI, str. 254).

191 „На род наш не глуп, что бе жит, как от чер та, от вся кой пи сь мен ной бу ма ги: он зна ет, что там при тон всей че ло ве че ской пу тан ни цы, крюч ко твор ства и ка верз ни-честв.” (Го го ль, VI, str. 235).

192 Ber đa jev, N., Ruskaideja, Be o grad, 1987, str. 83.

91


obi lje Pu ški na u slu žbi stva ra nja sa vr še ne kul tu re, bi va za me nje no am bi-ci ja ma umet ni ka da spa si svoj na rod i ce lo čo ve čan stvo, u slu žbi kre i ra nja sa vr še nog dru štva. To preg nu će, obe le že no sum njom u slo bo du umet no sti, bi će svoj stve no ve li kom bro ju Go go lje vih sled be ni ka, pa i onim naj ve ćim. „Ru ska knji žev nost će sto ga, u ve ćoj me ri ne go sve li te ra tu re sve ta, ima ti mo ral ni i im pli cit no re li gi o zni ka rak ter.”193

Od nos iz me đu stva ra la štva i spa se nja mu čio je Go go lja od sa mih po-če ta ka ba vlje nja knji žev no šću; u po čet ku je ve ro vao da se umet no šću mo že pre o bra zi ti svet; na kon de ba kla ta ko kon ci pi ra nog de la, ob u zi ma ga sum nja u oprav da nost sop stve nog stva ra la štva. Vi di mo ga okre nu tog rev no snom re-li gi o zno-mo ra li stič kom uči te lje va nju, ka ko nu di svo ju te o krat sku uto pi ju.194 Umet nik je, ipak, sve do ko nač nog uve nu ća, ras ko šno za kla njao mi sli o ca u Go go lju, pa se i ove dve sa mo ni klo sti bit no raz li ku ju po svo joj vred no sti. Knji ga Oda bra na me sta sve do či o na taj na čin is pra žnje noj po zor ni ci na ma dra ge go go lji ja de, ka da uro la ne ku li se ot kri va ju ba last ve li ke op se ne. Upra vo ova kvu, sa ne u klo nje nim mi sa o nim ske la ma, umeo je da je re spek tu je ba šti-nik Go go lje vog pod vi žni štva, sam Tol stoj Lav Ni ko la je vič.195 Te že ći in stru-

193 Na ve de no de lo, str. 29.194 Još 1835. go di ne Go golj ob ja vlju je esej AlMamun, o ulo zi pe sni ka u upra vlja-

nju dr ža vom. Iste ide je ka sni je ob ra đu je u jed nom član ku iz Oda bra nih me sta – Олирикенашихпоэтов.

195 U svo jim po znim dnev nič kim be le ška ma on Kočiju pro gla ša va naj bo ljim de lom Go go lje vog ta len ta; naj bo lje de lo Go go lje vog sr ca, za nje ga su ne ka od Go go lje vih pi sa ma.K. Mo čulj ski je, bez eufe mi zma, ali i bez po ru ge, či ni nam se naj tač ni je for mu li sao do me te i su šti nu Go go lje ve umet nič ke mi si je:„Сво им кли ку ше ством, сво им юрод ством, сво им „свя щ ен ним без у ми ем” он раз бил гар мо нию клас си ци зма, на ру шил эсте ти че ское рав но ве сие, чу дом до стиг ну тое Пу-шки ным, все сме шал, спу тал, за му тил; (…) ха ос, ско ван ный пу шкин ской пле а дой, сно ва во ца рил ся. (…) От Го го ля все „ноч ное со зна ние” на шей сло ве сно сти: ни ги-лизм Тол сто го, безд ны До сто ев ско го, бунт Ро за но ва. (…) Го го ль пер вый „бо ль ной” на шей ли те ра ту ры, пер вый му че ник ее. (…) Вся рус ская ли те ра ту ра по сле до ва ла за Го го лем: от не го ее бран но лю би вый, прак ти че ский и гра ждан ский ха рак тер. От Го-го ля – Не кра сов, Тур ге нев, Щедрин, Тол стой, До сто ев ский, на род ни ки, ре во лю ци о-не ры, ре фор ма то ры на шей ли те ра ту ры.” (Stu di ja o Go go lju, ob ja vlje na u ča so pi su Вопросылитературы, 1989/11, str. 111-114).Po vo dom op se si je uti li tar no šću, ko ju je ta ko ši ro ko raz ve jao Go golj, V. Zenj kov ski sma-tra da je ova ide ja o „прин ци пи а ль ном вне мо ра ли зме, да же амо ра ли зме эсте ти че ских дви же ний” kri sta li sa la još u vre me du hov ne kri ze 1836. go di ne i na sta ja nja Re vi zo ra. M.

92

Draginja Ramadanski

men ta li za ci ji i uti li za ci ji umet no sti i on se u jed nom tre nut ku od ri če ima nen-ci je i igre, i kre će pu tem re li gi o zno-mo ra li stič kog sa mo u sa vr ša va nja.

Do 1843. go di ne Go go lje va pi sma pred sta vlja ju ko lo rit nu hro ni ku umet ni ko vog ži vo ta, od li ku ju ći se ra zno li ko šću sa dr ža ja i sti la. Ove go di ne, pak, nji hov stil se upa dlji vo me nja: ži vo pi sna ra zno li kost te ma i in to na ci ja ustu pa me sto upor nom po na vlja nju istih for mu la. Pi sma Go go lja pre tva ra ju se u pra vu la bo ra to ri ju za kri sta li za ci ju ide ja i sti la knji ge Oda bra na me sta, a mno ga od njih kao da slu že kao ne po sred na pri pre ma za nju.

Na slov knji ge Oda bra na me sta iz pre pi ske s pri ja te lji ma eti o lo ški ver no upu ću je na na sta nak tek sta knji ge: pro ble ma ti ka knji ge, njen te mat-ski asor ti man, i je su oda bra na me sta iz pre pi ske, da kle jed ne pret hod ne ko-mu ni ka ci je sa od re đe nim bro jem lič no sti. Ve o ma je la ko, kom pa ra ci jom sa ge nu i nom pre pi skom, kon sta to va ti po sto ja nje te ve ze. Osim na slo va, na nju upu ću ju još ne ki pa ra tek stu al ni sig na li: pod na slo vi, gde se ini ci ja li ma ot-kri va ju adre sa ti.196 Ra di se ne sum nji vo o pre u zi ma nju te mat skog ba ga ža iz jed ne vr ste dis kur sa u dru gi, uz od go va ra ju će pre kom po no va nje.197 Ne ka po gla vlja su, či ni se, na sta la iz van pri mar ne do ku men tar ne pod lo ge ili, pak, ima ju ne u tvr đe nog adre sa ta, a ne ka su na sta la spe ci jal no za pri li ku knji ge. To se pre sve ga od no si na pr vo i po sled nje, ko ja ob ra mlju ju ce lu kom po zi ci-ju i ima ju pr vo ra zred no pa ra tek stu al no zna če nje.198 U ve zi sa sta tu som pri-vat nih pi sa ma u knji žev no sti, mo že mo re ći da plat for ma pi sma kao naj vi šeg

S. Gus ovu re vi zi ju ved no sti ve zu je uz ka sni ji pe riod i na po re Go go lja da u svom de lu ob-je di ni este tič ko i etič ko na če lo.U sva kom slu ča ju, spiritusmovens knji ge Oda bra na me sta kri je se u is ka zi ma:„Не ль зя уже те пе рь и слу жи ть са мо му ис кус ству, как ни пре кра сно это слу же ние – не ура зу мев его це ли выс шей и не опре де лив се бе, за чем да но нам ис кус ство; не ль зя пов то ря ть Пу шки на.” (Го го ль, VI, str. 359).„Мо жет бы ть (…) сни мет ся чрез то с ду ши мо ей хо ть ча сть су ро вой ответ ствен но сти за бес по ле зно сть до се ле на пи сан но го.” (Го го ль, VI, str. 179, tekst Za ve šta nja).

196 Adre sa ti (sa be sed ni ci) naj če šće su N. M. Ja zi kov, A. P. Tol stoj, A. O. Smir no va, ro đe na Ros se ti, S. M. Vjelj gor ska, – uglav nom pi šče vi pri ja te lji sa re zi den ci ja ma u ino-stran stvu ili pre sto ni ca ma Ru si je.

197 „Вы би раю сам из мо их по след них пи сем, ко то рые мне уда ло сь по лу чи ть на зад, все что бо лее от но сит ся к во про сам, за ни ма ю щ им ны не общ е ство. (…) При ба-вляю две-три ста тьи ли те ра тур ные и, на ко нец, при ла гаю са мое за ве щ а ние.” (Go golj, VI, str. 173).

198 Pa ra tekst, pre ma uput stvi ma Ž. Že ne ta, mo že mo oči ta va ti u na slo vu, po sve ti, pred go vo ru i sl.; ra di se, za pra vo, o uvi di ma u auto ro vo sta no vi šte o sa mom tek stu, o smer-

93


oblikaknjiževnosti ni je ori gi nal na. Epi sto lar ni ro ma ni odav no eks plo a ti šu eks pre siv ne mo guć no sti to ga žan ra.199 Bez ob zi ra na po stup ke sa ži ma nja, sti li stič kog or na men ti sa nja, vred no snog ujed na ča va nja, spo ra dič nog be le-tri zo va nja (na po se sop stve ne autor ske lič no sti),200 kor pus Oda bra nih me sta ver no pre no si ka rak te ri sti ke epi sto lar nog sa o bra ća nja.

Sve svesniji za ma šne mo ra li stič ke in ve sti ci je tek sta u na sta ja nju, Go-golj, u svo joj pre pi sci iz 1845. i 1846. go di ne, sve de talj ni je go vo ri u ka-rak te ru bu du će knji ge.201 Pr vu sve sku ru ko pi sa ša lje iz da va ču 30. ju la 1846. go di ne, a po sled nju 16. ok to bra iste go di ne. Knji ga iz la zi iz štam pe 12. ja nu a ra 1847. go di ne, u Pe tro gra du. Či nje ni ca po ja ve knji ge za jed no sa no-vim iz da njem Mrtvihduša, snab de ve nih no vim, mo ra li stič kim, pred go vo-

ni ca ma za in ter pre ta ci je, ko je bi op ti mal no od go va ra le pi šče vim na me ra ma. Tekst Odabra nih me sta je obi la to ob ra stao pa ra tek stom, ali je pu bli ka bi la ne sprem na da ga uva ži.

199 Sve šte nik i pi sac P. Flo ren ski do slov ce ve li:„Един ствен ный вид ли те ра ту ры, ко то рый я при зна ва ть стал – это пи сь ма. Да же в днев ни ке ав тор при ни ма ет по зу. Пи сь мо же пи шет ся спе шно и в та кой ус та ло сти, что не до поз в нем. Это един ствен ный ис крен ний вид пи са ний.” (В. В. Ро за нов, Литературныеизгнанники, С. Пе тер бург, 1913).Apo te o zu spon ta no sti i svo je vr snog do ku men ta li zma du še pred sta vlja la je i pa si ja V. V. Ro za no va pre ma pri vat nim pi smi ma, ko ja on pro gla ša va umet no šću naj či sti je vr ste. On ma šta da na me sto ro ma na iz da je pre gr šti pi sa ma, što je de lom i re a li zo vao. Sli čan žan rov-ski ku ri o zum pred sta vlja i knji ga Oda bra na me sta Go go lja. U po gla vlju СтрахииужасыРоссии on sve sno ši ri gra ni ce be le tre, uklju ču ju ći sve sig na le pre pi ske u svoj tekst, ko ji ti me do bi ja na umet nič koj kom plek sno sti:„На ва ше длин ное пи сь мо (…) я отве чаю не то ль ко не по се кре ту, но, как ви ди те, в пе чат ной кни ге, ко то рую, мо жет бы ть, проч тет по ло ви на гра мот ной Рос сии.”

200 Ova be le tri za ci ja iz ve de na je dir lji vo u svo jim, u bi ti do ku men ta li stič kim, te me-lji ma. To je obra zac auto ra u na sta ja nju, uz ne ču ve nu emo ci o nal nu in ve sti ci ju. Je di no je još Ro za nov znao ta ko ras tvo ri ti ko ri ce knji ge ko ju pi še. Je di no je još on znao či ta o ca oslo vi ti sa „бла го тво ри те ль”, „do bro tvo re”… (Го го ль, VI, str. 174, tekst Pred go vo ra Oda bra nim me sti ma).

201 U pi smu A. O. Smir no voj od 2. apri la 1845. go di ne:„Это бу дет не бо ль шое про из ве де ние и не шум ное по на зва нию в от но ше нии к ны не-шне му све ту, но ну жное для мно гих.”Kroz go di nu da na, 22. apri la 1846. go di ne, u pi smu N. M. Ja zi ko vu, de talj ni je go vo ri o ka rak te ru svo je bu du će knji ge:„Я как рас смо трел все то, что пи сал ра зным ли цам в по след нее вре мя, осо бен но ну-ждав шим ся и тре бо вав шим от ме ня ду шев ной по мо щи, ви жу, что из это го мо жет со ста ви ть ся кни га, по ле зная лю дям, стра жду щ им на ра зных по при щ ах. (…) Я по про-бую из да ть, при ба вив кое-что о ли те ра ту ре.” (Го го ль, VII, str. 265).

94

Draginja Ramadanski

rom, kao i iz no va, mo ra li stič ki ko men ta ri sa nim Re vi zo rom (dram ska sce na Ras plet Re vi zo ra), tre ba lo je da po ja ča efe kat nje nih po stav ki.202

Upr kos oče ki va nji ma Go go lja, knji ga je pod vrg nu ta oštroj cen zu ri. Ne ka po gla vlja su u pot pu no sti uklo nje na, mno ga me sta ubla že na ili iz o sta-vlje na.203 Go golj je te in ter ven ci je do ži veo kao gru bo na ru ša va nje autor ske vo lje.

Knji ga Oda bra na me sta iza zva la je ši ro ku i bur nu re zo nan cu pu bli ke. Odo bra va nja su bi la ret ka, i to od stra ne sta ri je ge ne ra ci je li te ra ta, ko ji se ni su mo gli na pre čac oslo bo di ti ve re u is kre ne po bu de ovog apart nog Go go lje vog ja vlja nja. Iskre no an ga žo van ne sa mo pri re cep ci ji ne go i pri sa mom na stan ku knji ge, bio je, pre svih, V. A. Žu kov ski. Šta vi še, i sam se no sio mi šlju da iz da knji gu u istom klju ču; i na pi sao je bio ne ko li ko tek sto va u ob li ku pi sa ma Go-go lju.204 Ako je i po sto ja la sum nja (S. T. Ak sa ko va) da je Žu kov ski „za slu žan” za mrač na mu dro va nja Oda bra nih me sta, sa svim je iz ve sno da je Žu kov ski isto ta ko „za slu žan” i za opo ra vak Go go lja od ne kih za stra nji va nja Oda branih me sta, za bit nu re vi zi ju kru to pro kla mo va nih sta vo va, za ob no vu svo ga

202 Ras plet Re vi zo ra na pi san je 1846. go di ne, isto vre me no sa Oda bra nim me sti ma. Go golj je na me ra vao da ga ob ja vi u no vom iz da nju ko me di je, kao svo je vr sni aneks, „за-клю че ние, ко то рое сам зри те ль не до га дал ся вы ве сть” (Го го ль, IV, str. 429). Ovaj tekst ni ka da ni je do speo na sce nu, de lom zbog cen zu re, de lom zbog boj ko ta glu ma ca. Pr vi put je ob ja vljen 1856. go di ne. Po sto ji još jed na re dak ci ja Ras ple ta, na sta la 1847. go di ne u ko-joj je Go golj uva žio pri med be M. Ščep ki na, ko ji se za la gao pro tiv ale go rij skog tu ma če nja Re vi zo ra. U ovoj ver zi ji glav ni pro ta go ni sta (pr vi ko mi čar) ne gi ra ale go rij sko tu ma če nje re či ma:„Ав тор не да вал мне клю ча (…) ко ме дия тог да бы сбы ла сь на ал ле го рию.” (Го го ль, IV, str. 357).Pr vi put je štam pa na u de se tom iz da nju Go go lje vih de la, 1896. go di ne.

203 Pet na est go di na po sle auto ro ve smr ti, F. Či žov je us peo da iz da pot pun tekst Odabra nih me sta, ma da ni ovo iz da nje ni je li še no ne do sta ta ka. Ot klo nje ni su tek u 14-tom nom Aka de mi ji nom iz da nju, 1952. go di ne.

204 To kom 1847. i 1848. go di ne na sta ju tek sto vi u žan ru Oda bra nih me sta: Осмерти,Омолитве,Словапоэта–делапоэта.Čak se i S. T. Ak sa kov, ko ji je pr vi di jag no sti ko vao du hov no-umet nič ki bez iz laz Odabra nih me sta, na kon smr ti Go go lja, ogla sio simp to ma tič nim ПисьмомкдрузьямГоголя, na sta lom 6. apri la 1852. go di ne. Po nje go vom mi šlje nju, ceo tekst Oda bra nih me sta (čak i zlo sreć ni Pred go vor i Za ve šta nje), oprav dao je svo ju no si vost.„Смер ть за пе ча тле ла ис крен но сть всех нрав ствен ных и ре ли ги о зных убе жде ний.” (Ак са ков, 1989, tom III, str. 379).

95


umet nič kog bi ća.205 Pod nje go vim su ge sti ja ma Go golj je pla ni rao da, pri dru-gom iz da nju Oda bra nih me sta, iz o sta vi Za ve šta nje, a une se tekst Umet nost jestepomirenjesaživotom, či je osnov ne po stav ke sve do če o po vrat ku na po-zi ci je ima nent ne umet no sti, u pu škin skom smi slu.

Ka ko je Go golj re a go vao na ne sum nji vi de bakl svo je knji ge? U pr vi mah stu pa u dis put sa opo nen ti ma i tru di se da je oprav da. Ubr zo na stu pa fa za ne ga tiv nog vred no va nja.206 Osnov na po u ka ko ju je, po na šem mi šlje-nju, Go golj iz vu kao iz ne u spe ha Oda bra nih me sta, for mu li sa na je u pi smu Žu kov skom od 10. ja nu a ra 1848. go di ne,207 gde Go golj de kla ra tiv no od la že svo je pu bli ci stič ke za mi sli i re ša va da se u pot pu no sti vra ti svo joj umet no-sti, od no sno ra du na Mrtvimdušama. S tom od lu kom je po ve zan i po vra tak pi ščev u Ru si ju, kao i op se siv no ho do ča šće u Je ru sa lim.208

Za dr ži mo se sa da na oce ni Oda bra nih me sta od stra ne Vi sa ri o na Bje-lin skog, kri ti ča ra ko ji je za slu žan za ce lo kup ni dok so lo ški me ri tum, ugled i sla vu Go go lja iz vre me na pre Oda bra nih me sta, a ko ja je bi la pre sud na za

205 Pod di rek ti vom gran di o znog ro man ti ča ra „жи знь и по э зия од но”, Go golj do la zi do kre a tiv ne i re ku pe ra tiv ne for mu le: „Ис кус ство есть во дво ре ние в ду шу стро й но сти и по ряд ка а не сму щ е ния и рас стро й ства.” (Го го ль, VII, str. 321).

206 Već u pi smu Žu kov skom, od 6. mar ta 1847. go di ne, Go golj spo zna je:„Я раз мах нул ся в мо ей кни ге та ким Хле стя ко вым, что не имею ду ху за гля ну ть в нее.” (Го го ль, VII, str. 298).

207 „Вы пуск кни ги Перепискисдрузьями, с ко то рою (от ра до сти, что рас пи са-ло сь пе ро) я так по спе шил, не по ду мав ши, что пре жде чем при не сти ка кую-ни бу дь по ль зу, мо гу сби ть ею с тол ку мно гих, при шел ся в по ль зу мне са мо му. (…) В са мом де ле, не мое де ло по у ча ть про по ве дью. Ис кус ство и без то го уже по у че нье. Мое де ло го во ри ть жи вы ми обра за ми, а не рас су жде ни я ми. Я дол жен выс та ви ть жи знь ли цом, а не трак то ва ть о жи зни. Исти на оче вид ная. Но во прос: мог ли бы я без это го бо ль шо-го крю ку сде ла ть ся до сто й ным про из во ди те лем ис кус ства? Мог ли бы я выс та ви ть жи знь в ее глу би не так, что бы она по шла в по у че нье? ” (Го го ль, VII, 326).U ovom pi smu, kao ve sni ku pre po ro da, Go golj in stru i ra Žu kov skog:„Если пи сь мо это на й де шь не без до сто ин ства, то при бе ре ги его. Его мо жно бу дет при вто ром из да нии Переписки по ста ви ть впе ре ди кни ги на ме сто Завещания, име-ю щ е го ся вы бро си ть ся, а за гла вие да ть ему Искусствоестьпримирениесжизнью.” (Го го ль, VII, str. 326).

208 Po sle to ga, vi še mit skog no re al nog, či na na stu pa po sled nja, ago nič ka fa za ve-li kog umet ni ka, ko ji ne po vrat no gu bi ču lo ma gi zma sop stve ne umet no sti i sur va va se u glib štu rog do ku men ta li zma. Mo guć no sti za de man ti de man ti ja vi še ni je bi lo: na stu pa la je smrt. Da je tog pro le ća 1852. go di ne ne stao maj stor naj u bo ji ti jeg umet nič kog ru ko pi sa Ru si je, sve do či i ne kro log Tur ge nje va. (ПисьмоизПетербурга, Московскиеведомости, 1852/32, od 13. mar ta 1852. go di ne).

96

Draginja Ramadanski

re cep ci ju Oda bra nih me sta od da na kri ti ča re vog ogla ša va nja pa bez ma lo do da nas. Ov de je reč o či ta voj epi sto lar noj opu sku li, ko ju či ne vi še be o ču ga, a ne sa mo „ču ve no” pi smo. Krat ka hro no lo gi ja iz gle da ova ko. Re cen zi ja Bje-lin skog na Oda bra na me sta ob ja vlje na je, sa in ter ven ci ja ma cen zu re, u Sa vremeniku i to ne po sred no po po ja vi knji ge. Ova re cen zi ja is pro vo ci ra la je Go-go lje vu epi sto lar nu od bra nu iz Frank fur ta, 20. ju na 1847. go di ne. Pri me rak ča so pi sa sa re cen zi jom Bje lin skog Go golj je do bio sa ve li kim za ka šnje njem, da kle ni je reč o okle va nju da se od go vo ri. Bje lin ski je je di ni opo nent Odabra nih me sta ko me je Go golj od go vo rio. Nje gov od go vor za ti če Bje lin skog u le či li štu Zal cbrun, bu du ći do sta vljen od stra ne N. N. Tjut če va. Bje lin ski pi še zna me ni to Zalcbrunskopismo, da ti ra no 15. ju lom 1847. go di ne, a ob ja vlje-no 1855. go di ne u pr vom bro ju Po lar ne zve zde, ko je osta je pro skri bo va no u Ru si ji sve do 1905. go di ne. Ori gi nal to ga pi sma Go golj je, po svoj pri li ci, uni štio. Ko pi ju Bje lin ski pre da je T. N. Gra nov skom (ili K. D. Ka ve li nu) ma ja 1848. go di ne, uoči svo je smr ti. Po sto je mi šlje nja da je u jav nu cir ku la ci ju ovo pi smo pu sti la udo vi ca Bje lin skog, na či niv ši ga postfactum ide o lo škim ani-ma to rom pr vog re da. Na ovo pi smo Go golj je sro čio ogor če nu re pli ku, ko ja je sa ču va na sa mo u frag men ti ma, a po slao dru go, po mir lji vo pi smo, od 10. av gu sta 1847. go di ne, sta vlja ju ći tač ku na po le mi ku.

Ovaj je din stve ni knji žev ni kor pus, in di ka ti van pre sve ga iz aspek ta ko-mu ni ka cij skih smet nji iz me đu pi sca i nje go vog tu ma ča, pre du go ni je za do bio kre di bi li tet di ja lo ga; ide o lo ška po tra žnja vre me na pre vi de la je nje go vu kom-plek snost. Sto že rom ove ak si o lo ške afe re pro gla šen je sa mo je dan do ku ment, i to na pa dač ko pi smo Bje lin skog, sa svo jim ču ve nim spi skom op tu žbi, sve do one o ne hri šćan skim po bu da ma pi sca, kao krun skog do ka za kon tra dik tor no-sti za mi sli knji ge Oda bra na me sta.209 Ar gu men ta ci ja od bra ne dis kva li fi ko va-

209 Ana li zu ovog mi lje nič kog raz la za V. Na bo kov ova ko ko men ta ri še:„(…) Ka kvi god bi li na iv ni ne do sta ci Bje lin skog kao pro ce nji va ča umet nič kih vred no sti, on je kao gra đa nin i mi sli lac imao onaj iz van red ni in stinkt za isti nu i slo bo du, ko ji mo že uni šti ti sa mo stra nač ka po li ti ka, a ona je ta da još bi la u po vo ji ma. U to je do ba u nje go vom pe ha ru bi la či sta te ku ći na, ko joj je bi lo su đe no da se pre tvo ri u uz ga ja li šte naj po gub ni jih kli ca. S dru ge stra ne, Go golj je oči to bio za gli bio i za bu nom za me nio ma sni sjaj na pr lja-voj lo kvi za ne ka kvu mi stič nu du gu. Slav no Pi smo Bje lin skog, ko jim je raz neo na ko ma de Go go lje va Oda bra na me sta, ple me nit je do ku ment. Ono sa dr ži i od va žan na pad na ca re-vi nu, ta ko da se ras tu ra nje pri me ra ka pi sma Bje lin skog usko ro po če lo ka žnja va ti pri sil nim ra dom u Si bi ru.” (Na bo kov, 1983, str. 128).„При зна ем ся се бе: мно гие ли из нас пе ре чи та ли Переписку не дав но, се год ня? Не ско ль-ко лет на зад это сде лал И. Зо ло тус ский в кни ге Гоголь, при чем рас смо трел и со по ста-

97


na je i za bo ra vlje na. Šte ta, jer u po sla ni ca ma Go go lja, čak vi še no u sa mim Oda bra nim me sti ma, zvu či ona ro do na čel na es ha to lo ška no ta, ko ja će, mi mo oče ki va nja Bje lin skog, po no vo za zvu ča ti u stva ra la štvu skra ja 19. i spo čet ka 20. ve ka, sve do auto ra iz kru ga sim bo li sta i bo go tra ži te lja.210

Bez ob zi ra što je pi smu Bje lin skog bi lo su đe no da po kre ne la vi nu re-vo lu ci o nar nog ak ti vi te ta unu tar ru skog dru štva, po čet ke auten tič nog od no sa pre ma Oda bra na me sta Go go lja ne mo že mo ve za ti uz nje go vo ime.211

вил пи сь мо Бе лин ско го и Го го ля друг дру гу – имен но пи сем и имен но друг дру гу – а не од но пи сь мо как у нас от ве ка при ня то, дав со о твет ству ю щ ей гла ве кра сно ре чи вый за го ло вок Диалог. (…) Мо жет бы ть, я что-то упу стил, то ль ко не при пом ню, что бы кто-ни бу дь из нас, кол лег И. Зо ло тус ско го, все рь ез под дер жал эту по пыт ку, по про бо вал про дви ну ть да ль ше, впе ред. Ме жду тем, та кое про дви же ние нео б хо ди мо, что бы, пе ре-став уны ло твер ди ть вы зу брен ные про пи си, сфор му ли ро ва ть на ко нец все сто рон нее и объ ек тив ное, с вы со ты исто ри че ско го опы та, су жде ние о Выбранныхместах, без че го и на ше пред ста вле ние о их ав то ре в це лом не ль зя счи та ть кор рект ным. Это го не сде-лать, если пре жде все го не пре о до ле ть па ра ли зу ю щ ий мы сль гип ноз сло жив ших ся, пу-сть да же са мых ав то ри тет ных, мне ний. Для на ча ла на до хо тя бы пе ре ста ть пу жа ть се бя пи сь мом Бе лин ско го – этим бли ста те ль ным, ис крен ним, но все же от ню дь не ис чер пы-ва ю щ им до ку мен том, – по доб но то му, как про то е рей Ма твей Кон стан ти нов ский пу гал Го го ля Стра шным су дом. И не пу га ть ся ны не шних от цов Ма тве ев, дав но сме нив ших по пов скую ря су на со вре мен ную исто ри че скую тро й ку и щего ля щ их ате и сти че ской фра зе о ло ги ей.” (Ба ра баш, 1989, str. 190).

210 K. Mo čulj ski, u de lu ДуховныйпутьГоголя (Pa riz, 1934) ova ko је us po sta vio mo gu ću suk ce si ju Go go lja, Bje lin skog i Do sto jev skog:„Те за Го го ля – рус ский на род са мый ре ли ги о зный в ми ре – столк ну ла сь с ан ти те зой Бе лин ско го – рус ский на род глу бо ко ате и сти че ский. Спор был вы не сен на суд общ е-ства: все чи та ли Перепискусдрузьями, а пи сь мо Бе лин ско го рас про стра ни ло сь в ру-ко пи сном ви де по всей Рос сии, и не бы ло ни од но го уезд но го фе льд ше ра, ни од но го го род ско го учи те ля, ко то рые бы не зна ли его на и зу сть. Этот „ма ни фест рус ской ре во-лю ции” имел тра ги че ское вли я ние на су дь бу Рос сии: в нем бла го род ный и спра ве дли-вый па фос сво бо ды и че ло веч но сти был не за кон но со е ди нен с бо рь бой про тив цер кви и ре ли гии. С этих пор в со зна нии ин тел ли ген та ре во лю ци о не ра по ня тие са мо дер жа вия свя за ло сь с по ня ти ем пра во сла вия. Тя жба ме жду Го го лем и Бе лин ским бы ла ре ше на в по ль зу по след не го. При зыв Го го ля остал ся го ло сом в пу сты не. Его услы ша ла то ль ко гор стка сла вя но фи лов; за Бе лин ским по шло гро мад ное бо ль шин ство. Рос сия всту па ла в эпо ху 50-60 го дов, эпо ху ли кви да ции иде а ли зма, отре че ния от ду ха и по гру же ния в ма те рию; на ча ло сь сни же ние иде й но го уров ня, су мер ки ку ль ту ры. Но на го лос Го го ля от клик нул ся До сто ев ский.” (Na ve de no de lo, fo to tip sko iz da nje iz 1976, str. 105).

211 Ni ma lo la ku du žnost vra ća nja ugle da Oda bra nim me sti ma uzeo je na se be A. Gri gor jev. On se tru di da do ka že da u ovoj knji zi „по эт да же не ду мал из ме ня ть сво ей

98

Draginja Ramadanski

Već smo po me nu li da su mno ga de la Go go lja bi la na knad no do ra đi va-na i ko men ta ri sa na od stra ne auto ra.212 Po sta vlja se pi ta nje, ima mo li pra va da i Oda bra na me sta sma tra mo tek stom pa ra lel nim jed nom ra ni jem, osnovnom tek stu, ko ji bi bio opus Go go lja (re a li zo va ni i vir tu el ni) u ce li ni. U tom slu ča ju po la zi mo od pret po stav ke da je knji ga Oda bra na me sta struk tu ri sa-na pre ma tom opu su, uz po sto ja nje ne sum nji vih in ter tek stu al nih ve za, da je

пре жней де я те ль но сти, что по след няя кни га его то ль ко по я сня ет эту же са мую де я-те ль но сть.” (Гри го рь ев, 1970, str. 15-16).Sto le će na kon Gri gor je va, V. V. Zenj kov ski ne ma nje pro nic lji vo ističe još jed nu di men zi ju Oda bra nih me sta:„Го го ль… впер вые в ис то рии рус ской мы сли под хо дит к во про су об эсте ти че ском амо ра ли зме, с чре зви ча й ной остро той ста вит те му о рас хо жде нии эсте ти че ской и мо ра ль ной жи зни в че ло ве ке.” (Зе нь ков ский, 1949, str. 182).Pe pi sku Go go lja vi so ko je ce nio i A. Blok, uva ža va ju ći ono več no i od ba cu ju ći slu čaj no i no tor no u njoj. Pro le ća 1918. go di ne nje mu do sta je hra bro sti da u jav nom pre da va nju uzme u za šti tu ovu ma loči ta nu knji gu:„Го го лев ская кни га на пи са на в ми но ре: ее дик то ва ли со бла зны пра во сла вия, бо ле знь, страх смер ти, – да, все это так; но еще ее дик то вал генийГоголя, та не у знан ная до се ле и гро мад ная ча сть ее, ко то рая пе ре ле те ла че рез де ся ти ле тия до нас. Мы опя ть сто им пе-ред этой кни гой: онаскоропойдетвжизньидело. В Переписке – две не рав ных ча сти: од на – ма лая, ми нор ная: са мо дер жа вие, бо ле знь; дру гая – гро мад ная: прав да, че ло век, вос торг, Рос сия. Бе лин ский за ме тил то ль ко бо ле знь; Бе лин ско го услы ша ли и ему по ве-ри ли все. Но сре ди этих всех не бы ло од но го: мо ло дой Апол лон Гри го рь ев сра зу по нял, ка кие „стра шные ду хов ные ин те ре сы” со ста вля ют со дер жа ние этой кни ги.” (Блок, Собр.соч., том 6, Мо сква-Ле нин град, 1962, str. 27, gra fič ka em fa za A. Blo ka)Blok se obra ćao Go go lju i ra ni je. U dnev ni ku, 17. fe bru a ra 1913. go di ne, raz mi šlja upra vo о tra gič noj isto rij skoj spre zi sa Bje lin skim:„Сатира. Та кой не бы ва ет. Это – Бе лин ские обо сра ли это сло во. До это го обо сра ли, что по сле них ху до жни ки пло ть до ме ня спо соб ны об ма ны ва ть ся, ду мая о „би че ва-нии нра вов”. Что бы из о бра зи ть че ло ве ка, на до полюбить его – узна ть. (…) Го го ль лю бил Хле стя ко ва и Чи чи ко ва. При шли Бе лин ские и ска за ли, что Гри бо е дов и Го го-ль „осме я ли”. От сю да – на ча ло пор чи рус ско го со зна ния – язы ка, под лин ной мо ра ли, ре ли ги о зно го со зна ния, по ня тия об ис кус стве, впло ть до мелочи – уби й ства вку са.” (Блок, na ve de na ko lek ci ja, t.7, 1963, str. 218-219, kur ziv Blo ka).Spo me ni mo i traj nu fa sci ni ra nost Go go ljem ču ve nog bra ta po ta len tu i bo le sti – psi ho tič nog „se ra pi o na” M. Zo ščen ka. Dru gi deo po ve sti Передвосходомсолнца sa dr ži ese ji stič ka raz-mi šlja nja o Go go lju, ko ji po sred stvom psi ho a na li ze bi va od go ne tan na do bro na me ran i kraj nje so li da ran na čin od ge ni jal nog te ra pe u ta-ama te ra.

212 V. Na bo kov je du ho vi to sa žeo ovu nje go vu sklo nost:„Bu du ći da je Go golj bio Go golj i da je ži veo u sve tu ogle da la, znao je te me lji to

is pla ni ra ti svo ja de la na kon što ih je na pi sao i ob ja vio.” (Na bo kov, 1983, str. 82).

99


na de lu diskursodiskursu, da kle ogo lje na, žan ro tvor na, in ter tek stu al nost, ko ja nam do zvo lja va da je opre de li mo kao k o m e n t a r (u smislu kako ga genološki definiše Branislava Milijić).213

Ža nr ko men ta ra se, saglasno modelu B. Milijić, za sni va na pre ba ci va-nju sa jed nog pla na iz ra žaj no sti na dru gi, pre te žno ra ci o na lan, plan i na sta je, naj če šće, iz sum nje u mo guć nost raz u me va nja i tu ma če nja ne ke po ru ke.214 S ob zi rom da u slu ča ju Go go lje ve knji ge ta pro ble ma tič na po ru ka je ste smi-sao sop stve nog opu sa u ce li ni (s ak cen tom na trip ti hon skim Mrtvimdušama),215 mo že mo re ći da je u pi ta nju jed na pod vr sta ko men ta ra, a u t o r o v k o m e n t a r.

213 Milijić, B. (1988) “Tekst komentara”. Književnakritika, Beograd, 1988/6, str. 39-45214 „Знаю, что мо и ми нео б ду ман ны ми и не зре лы ми со чи не ни я ми на нес я огор-

че ние мно гим, а дру гих да же во о ру жил про тив се бя. (…) Со чи не ния мои пред ста ли в та ком не со вер шен ном ви де и поч ти всех при ве ли в за блу жде ние нас чет их на сто я-щ е го смы сла.” (Го го ль, VI, str. 174).

215 U tek stu Приложения (ko ji je, za pra vo, pi smo upu će no A. O. Ros se ti), pri lo že-nom mno gim ka sni jim štam pa nim re dak ci ja ma Oda bra nih me sta, da kle u za vr šnim me ta-me ta na po ri ma auto ra za po sti za nje pa ra tek stu al ne va lid no sti, ne dvo smis le no je pri sut na ori jen ta ci ja na Mrtveduše.„Од на из при чин пе ча та ния мо их пи сем бы ла и та, что бы по у чи ть ся, а не по у чи ть, (…) что бы Мертвыедуши мои бы ли тем, чем им сле ду ет бы ть.” (Го го ль, VII, str. 300).Auto rov stav „кни га моя в не ко то ром от но ше нии проб ный осе лок” ot kri va sve snu pro-vo ka tiv nost či na ob ja vlji va nja: „рус ско го че ло ве ка до тех пор не за ста ви шь го во ри ть, по ку да не рас сер ди шь его и не вы ве де шь из тер пе ния.” (Го го ль, VII, str. 300).U slu ča ju op struk ci je od stra ne audi to ri ju ma, Go golj prog no zi ra sle de ći po e to lo ški efe kat:„У ме ня в Мертвыхдушах мо жет вы су ну ть ся на ме сто лю дей мой соб ствен ный нос, и по ка жет ся имен но все то, что вам не при ят но бы ло встре ти ть в кни ге.” (Го го ль, VII, str. 301).„По ве рь те, что без вы хо да ны не шней кни ги ни как бы я не до стиг нул бе зы скус ствен ной про сто ты, ко то рая долж на нео б хо ди мо при сут ство ва ть в дру гих ча стях Мертвыхдуш, да-бы на звал их вся кий вер ным зер ка лом, а не ка ри ка ту рой.” (Го го ль, VII, str. 302).Iz ovog aspek ta (ko men ta ra pro šlog i kon ci pi ra nja bu du ćeg opu sa) oso bi ti zna čaj ima ese ji-stič ko-is po ved ni kor pus ЧетыреписьмаповодомМертвыхдуш, ko ji pred sta vlja dra go cen po ku šaj de fi ni ci je se be kao pi sca, pa ra tekst parexcellence, ali za ču do bez za slu že nog kre-di bi li te ta. Osnov ni ne do sta tak po e me u na sta ja nju je ste ne pot pu na eman ci pa ci ja li ko va od svo ga tvor ca („еще вся кни га не бо лее, как не до но сок”). Osnov ni pa tos Oda bra nih me sta (ko ji se ta ko su ro vo iz vr gao u ba tos) je ste upra vo sa mo ko rek ci ja pi sca, ko ji že li da ob zna ni da se, ipak, raz li ku je od svih umet nič kih in kar na ci ja sop stve ne ba nal no sti. „Я ищу до бро, я сго раю им.” (Го го ль, VI, str. 249) Za te čen u pre la znom sta di ju mu du hov nog voz dig nu ća, ka da se de lo sa mo pre va spi ta va nja pre pli će sa „de lom du še”, Go golj nam u Oda bra nim mesti ma osta vlja je din stve no sve do čan stvo pre vi ra nja umet nič kog ta jan stva.

100

Draginja Ramadanski

Osnov ni tekst (sop stve ni opus) pred sta vlja pro jek to va ni tekst za ko-men ta to ro vu ima gi na ci ju i kri tič ku spo zna ju. Taj od nos kom pli ku je se uvla-če njem u di ja log (po li log) ni za tu đih tek sto va po vo dom istog tog osnov nog tek sta, i di sku si jom sa nji ma. Na stra nu či nje ni ca, što je za is tra ži va če Odabra nih me sta u vid nom po lju još i mno štvo ko men ta ra ovog ko men ta ra,216 ka da sva ka smi sle na ko mu ni ka ci ja po sta je ote ža na.

Reč ju, na de lu je po vra tak tek stu ko ji ni je u pot pu no sti „do bar”, o dis-kur su ko ji po či nje ta mo, gde se dru gi za vr ša va. Osnov ni na por auto ra usme-

216 U tom po gle du Go golj je uči nio i ne mo gu će: ja vio se još je dan put, post hum no, de lom ve li ke iskre no sti, Ispovešćuautora. Nad ovim tek stom Go golj je ra dio naj ve ro vat ni je ne po sred no po sle de ba kla Oda bra nih me sta, du bo ko zbu njen uko ri ma. Pr vi put je ob ja vlje-no sta ra njem S. Še vir jo va, u knji zi СочиненияН.В.Гоголя,найденныепослеегосмерти, Mo skva, 1855. go di ne. U na po me ni iz da va ča N. Tru škov skog ve li se da ovaj ru ko pis ni je imao na slov, ali da ga je tra gom Go go lje ve iz ja ve „чи сто сер деч ная моя по ве сть, по ве сть мо е го ав тор ства”, Še vir jov ta ko i na zvao (Го го ль, VI, str. 537). S. T. Ak sa kov, upo znat sa tek stom pre nje go vog štam pa nja, pi še S. P. Še vir jo vu 19. no vem bra 1852. go di ne:„Она не по сред ствен но от но сит ся ко мне. По кра й ней ме ре я на шел в ней пол ный ответ на ка ждое сло во мо их уко ри те ль ных пи сем.” (Русскийархив, 1878/2, str. 54)Iskre nost ovog do ku men ta vi so ko je vred no vao i sam N. Čer ni šev ski: „Впе ча тле ние, про-из ве ден ное Исповедью Го го ля, мо жно срав ни ть с тем су жде ни ем, ко то рое вы не во ль-но про из но си те, до чи тав Confessions Рус со, в ко то рых так бес по щ ад но от да ет он на общ ий по зор свои по ро ки и ошиб ки.” (Го го ль, VI, str. 537).U ča su Go go lje ve smr ti mno gi su ot kri li u se bi spo sob nost da ga raz u me ju, da ga ras tu-ma če, da mu opro ste. N. A. Nje kra sov, ma da je bio pe snik imun na go go ljev ske di le me, u svom pi smu I. S. Tur ge nje vu (od 12. av gu sta 1855. go di ne) ot kla nja mrač nu skra mu sa sve tlog ime na, za ve šta va ju ći ga do la ze ćim pi sci ma.„Бо ль но по ду ма ть, что част ные уро дли во сти это го ха рак те ра для мно гих слу жат по ме хою оце ни ть это го че ло ве ка, ко то рый пи сал не то, что мо гло бо лее нра ви ть-ся, и да же не то, что бы ло лег че для его та лан та, а до би вал ся пи са ть то, что счи тал по ле зне й шим для сво е го оте че ства. И по гиб в этой бо рь бе та лант (…) но ка ко во са мо о твер же ние! Как ни озло бля ет про тив Го го ля все, что нам из вест но из за ку-ли сно го и да же кой-что из его пе чат но го, а все-та ки в ре зу ль та те это бла го род ная и в рус ском ми ре са мая гу ман ная лич но сть – на до же ла ть, чтоб по сто пам его шли мо ло дые пи са те ли Рос сии.” (Н.В.Гогольввоспоминанияхсовременников, Мо сква, 1959, str. 235).Za nas je u ovom tre nut ku va žno da Ispovestautora ime nu je osnov ne am bi ci je knji ge Odabra na me sta, a to je pre sve ga pi ta nje iz obla sti kre a tiv ne psi ho lo gi je („пси хо ло ги че ский во прос”), na i me o raz lo zi ma na pu šta nja po e ti ke sme šnog, uvi đa nja de struk tiv no sti sme ha i okre ta nja pro ti vu nje ga. „Я про бо вал не ско ль ко раз пи са ть по-пре жне му, как пи са ло сь в мо ло до сти, то есть, как по па ло, ку да ни по ве дет пе ро мое, но нич то не ли ло сь на бу ма гу.” (Го го ль, VI, str. 427).

101


ren je na po ve ća nje ko mu ni ka tiv no sti pri mar nog tek sta.217 Nje go va na me ra je da pro sve tli ne tran spa rent nost svo ga ar hi tek sta, do ti ču ći se nje go vih naj-du bljih pla no va. Oda bra na me sta, kao se kun dar ni tekst, ima vred nost pa ralel nog tek sta, pro ši ru ju ći pri mar ni tekst mno štvom no vih ide ja. On pre ten-du je da bu de ne za o bi la zni i ne pri ko sno ve ni ključ i li mit za mo gu ća tu ma če-nja. Dru ga je stvar što ova knji ga ni ka da ni je za do bi la ta kav kre di bi li tet kod tu ma ča Go go lje vog opu sa, stekav ši tek tu žnu sla vu minuskomentara. Da li su la tent ne mo guć no sti nje ne ipak ve će, po ka za će bu duć nost.

Svest o iz ve snom me to do lo škom pre stu pu (re flek si ja ver sus ima gi na-ci ja) do vo di la je le gi ti mi tet ova kve autor ske in ter ven ci je u sum nju. Ma da je ovu eta pu re flek si je sam Go golj pro gla ša vao neo p hod nom (da bi se ot klo ni-le te ško će umet nič kog sa o bra ća nja sa sa vre me ni ci ma), ni je bio za do vo ljan nje nim efek tom. Po red te ško ća ar hi tek sta, ko je je na sto jao da ot klo ni, tekst Oda bra nih me sta je imao i svo je sop stve ne broj ne pro ble me, uklju ču ju ći žan rov ske. Pre sve ga mi sli mo na pa ra dok sal nu me to do lo gi ju go vo ra o svom jezikunasvomjeziku, i to bez iz gra đe ne me ta je zič ke apa ra tu re. U oba slu ča-ja to je ostao pi ščev je zik, da kle ona ne svo di va po seb nost ko ja go vo ri sa ma za se be i ne tr pi objekt re la ci ju pre ma se bi.218 Ako ra di ka li zu je mo na šu te zu, mo že mo re ći da raz li ke iz me đu tu ma če nog i tu ma če ćeg tek sta ne po sto ji,

217 I nje go ve uti li tar no sti, pre sve ga.„Мне хо те ло сь бы сим ис ку пи ть бес по ле зно сть все го, до се ле мною на пе ча тан-

но го, по то му что в пи сь мах мо их (…) на хо дит ся бо лее ну жно го для че ло ве ка, не же ли в мо их со чи не ни ях.” (Го го ль, VI, str. 173).

218 I sam Go golj je do šao do za ključ ka da je uzrok ne u spe ha knji ge, pre sve ga, „na-čin iz ra ža va nja”. Ti nja nov je raz vio ovu in tu i tiv nu sa mo kri tič ku opa sku i za glav nog kriv ca ne pri jat nog uti ska knji ge na či ta o ce (čak i na one ko ji su po ne kim ide o lo škim pi ta nji ma mo gli bi ti sa gla sni sa Go go ljem) pro gla sio pot pu no po kla pa nje umet nič kih po stu pa ka u oba dis kur sa, pri mar nom i se kun dar nom.„То, что бы ло за кон ным при е мом в обла сти ху до же ствен ной, ощути ло сь как не за кон-ное в мо ра ль но-ре ли ги о зной и по ли ти че ской обла сти. Бы ть мо жет, этим и объ я сня-ет ся впе ча тле ние, про из ве ден ное Перепискойсдрузьями, да же на дру зей, со гла сных с Го го лем; Го го ль же сам счи тал глав ную при чи ну не у спе ха кни ги „спо соб вы ра же-ния”. Но со вре мен ни ки склон ны бы ли объ я сня ть не у спех имен но тем, что Го го ль из ме нил свои при е мы.” (Ты ня нов, DiG, 320).Tvrd nja o „pot pu nom po kla pa nju po stu pa ka” snab de ve na je upra vo bra vu ro znom ar gu-men ta ci jom; je dan njen krak či ni de mon stri ra nje (pre u zi ma nja) me ta fo re u naj ra zli či ti-jim svo jim re a li za ci ja ma: taj efekt ni znak ras po zna va nja ra ni je umet nič ke pro duk ci je, u dis kur su Oda bra nih me sta po sta je ne u me stan i ne le gi ti man. Još je dan Go go ljev omi lje ni pro se de (sni ma nje stvar no sti pre ko upit ni ka), sa da, ka da je pred met op ser va ci je fe no men sop stve nog (mo ral nog) kre a ti vi te ta, po sta je uvre dlji vo in di skre tan i apar tan.

102

Draginja Ramadanski

osim u intenciji. Re zul tat je kru žna in ter pre ta ci ja. Go golj je prav dao svoj opus, a opus je bio tu da nje ga oprav da.

Vi zu el no, da kle teh nič ki, reč je o tri de set i tri ma nja tek sta (pi sma, član ka, na zo vi mo ih po gla vlji ma), ko ji či ne kom po zi ci ju Oda bra nih me sta pri lič no raz u đe nom. Ako bi smo po ku ša li da ih te mat ski si ste ma ti zu je mo, ko na čan spi sak te ma na šao bi se u pri lič no neo ba ve znom re do sle du. Taj za klju čak mo že mo iz vu ći i pro stim uvi dom u na slo ve po gla vlja, ko ji su u pri snoj ve zi sa te mat skim ra spo nom. Pa ipak, mi šlje nja smo da je pri skla-pa nju ove knji ge pre na de lu aran ži ra nje go to vog ma te ri ja la, ne go li nje go vo pro toč no kom po no va nje,219 bez ob zi ra na uti sak te mat ske aso ci ja tiv no sti. Tu je, za ko men tar ka rak te ri stič na, sve pro ži ma ju ća te mat ska apri or nost, ko ja ob je di nju je „oda bra na me sta”, i po red nji ho ve la ba ve sin tak ti ke.

Spo me ni mo i či tav spek tar po stu pa ka usme re nih na Dru gog kao objekt dej stva, ko ji se kre ću od pro stog za stup ni štva, sve do ne pri hva tlji vog do ci ra nja, otvo re nih ape la ci ja i uput sta va, sve do tek sta svo je opo ru ke, – na šta je či ta li šte, vi de li smo, promt no re a go va lo.

Mo že mo, da kle, za klju či ti da sud bi na Oda bra nih me sta kao pa ra-tek stu al nog auto ko men ta ra sop stve nog opu sa ni je bi la slav na, i da ju je, pro tiv no Go go lje vim oče ki va nji ma, bi lo te ško ukal ku li sa ti u ma sov nu re-cep ci ju.220 Je dan od naj kva li fi ko va ni jih či ta la ca ove knji ge, Ju rij Ti nja nov, po ku šao je da po ka že su prot no…

„Де й стви те ль но, сов па де ние ме жду при е ма ми пол ное. (…) По ста вив на этот раз це-лью „узна ть ду шу” Го го ль де й ству ет по за ко нам сво е го твор че ства. (…) По доб ным же обра зом пре о бра же ние жи зни долж но бы ло так же со вер ши ть ся по за ко нам его твор че ства (сме на ма сок).” (Ты ня нов, DiG, 320).„Ку пля све де ний слег ка на по ми на ет по куп ку мер твых душ.” (Ты ня нов, DiG, 322)

219 Pre ma ti po lo gi ji H. Mu stard, iz nje ne knji ge TheLiricCycleinGermanLiterature, New York, 1946.

220 M. Bah tin je to ova ko for mu li sao, ima ju ći u vi du stva ra lač ke te ško će fi na li za ci je Mrtvihduša:„U svet me ni pov ske sa ti re kao stra no te lo pro va li la je pa te ti ka, po zi tiv na pa te ti ka po sta la je ap strakt na i ipak is pa da la iz de la. Ni je uspe vao da istim lju di ma i u istom de lu pre đe iz pa kla u či sti li šte i raj: stal ni pre laz ni je bio mo gu ćan. Go go lje va tra ge di ja je u iz ve snoj me ri tra ge di ja žan ra (ako ne shva ti mo ža nr u for ma li stič kom smi slu ne go kao zo nu i po-lje vred no snog opa ža nja i pri ka zi va nja sve ta). Go golj je iz gu bio Ru si ju, to jest iz gu bio je plan za nje no opa ža nje i pri ka zi va nje, iz gu bio se iz me đu se ća nja i bli skog kon tak ta (gru bo go vo re ći, ni je mo gao da na đe od go va ra ju ći po de lak dur bi na).” (Bah tin, Oromanu, 461).U ovoj tra ge di ji žan ra ne za o bi la znu ulo gu ima upra vo po ku šaj spro ve den knji gom Odabra na me sta, ko ja, is ko ra ču ju ći iz žan ra, po sta je knji ga sa ve li kim K. Tu enorm nu i ogo-

103


2. Rana Dostoevskiana: Homo Politicus

Otvo ri mo ovaj krug pro ble ma raz ma tra njem, za ovu pri li ku ve o ma va-žnog, od no sa iz me đu Do sto jev skog i Bje lin skog. Idej na po zi ci ja Bje lin skog u vre me nji ho vog po znan stva (od ma ja 1845. do ma ja 1848. go di ne) ni je bi la mo no lit na. Bu du ći čo vek eks tre ma, Bje lin ski je če sto me njao svo ja ube đe nja i pri vr že no sti. Na ko jim po zi ci ja ma je bio u vre me gor lji vog po čet ka nji ho-vog po znan stva? Na kon še ge li jan stva, fih te an stva, he ge li jan stva, fran cu skog ra ci o na li zma, bio je u fa zi odu še vlje nja uto pij skim so ci ja li zmom. Usle di lo je krat ko traj no, ali iskre no pro ži ma nje Do sto jev skog svo jim ha ri zma tič nim uči te ljem.221 Na kon uspe šne sa rad nje i pri pad no sti istom in te lek tu al nom kru-

lje nu in ve sti ci ju kre a tiv ne (ne)mo ći po sre du je i ču ve ni apo ste ri or ni pred go vor-ko men tar dru gom iz da nju pr vog to ma Mrtvihduša. Go golj pri be ga va pa te tič no-ogo lje noj adre si Кчитателюотсочинителя u pot pu no sti de mi sti fi ku ju ći svo je kre a tiv ne re sur se („Кто бы ты ни был, мой чи та те ль, (…) я про шу те бя по мо чь мне”) i vr ši re vi zi ju vred no sne ska le po e me, upra vo na na čin ka ko to i u Oda bra nim me sti ma či ni; od ri če se svo jih ra ni jih umet-nič kih do stig nu ća, eti ke ti ra ju ći ih kao „соб ствен ную опло шно сть и по спе шно сть”. Ovaj pred go vor iza zvao je us hi će nje ne kih kru go va i od luč nu osu du dru gih. Kod Bje lin skog to su „жи вые опа се ния за ав тор скую сла ву в бу ду щ ем”, a S. P. Še vir jov ga ova ko ce ni: „Твое пре ди сло вие мне при шло сь по серд цу, мне ка жет ся что ты рас те шь ду хов но.” (Го го ль, V, str. 505).

221 Na stra ni ca ma Piščevogdnevnika za 1873. go di nu Do sto jev ski pi še:„Я ни ско ль ко не пре у ве ли чи ваю его го ря че го вле че ния ко мне – по кра й ней ме ре в пер вый ме сяц зна ком ства. Я за стал его страст ным со ци а ли стом и он пря мо на чал со мной с ате и зма. (…) Он ме ня не взлю бил, но я страст но при нял тог да все уче ние его.”.U stu di ji ПоследнеесловоДостоевскогооБелинском (1928) G. Čul kov ana li zi ra je dan ka sni ji ci tat ni opro štaj od ovog si ste ma vred no sti, ko ji se sme šten u X knji gu IV de la (Мальчики), po gla vlje VI (Ранееразвитие) ro ma na БратьяКарамазовы. U di ja lo gu Aljo še i nje go vog mla dog šti će ni ka, po stav ke iz ču ve nog pi sma Bje lin skog Do sto jev ski sta vlja u usta ne zre log de čar ca. Ne zna či li to da je fi lo zo fi ja (i psi ho lo gi ja) uči te lja bi la in fan til na i neo d go vor na, sve de na na ni vo op štih me sta? Re ci mo i to da je u vre me pi sa nja BraćeKa ra ma zo va pi smo Bje lin skog još uvek bi lo pro skri bo va no, ali Do sto jev skom, sva ka ko, do bro po zna to…Čul kov je iz ri čit:„По во дом для этой па ро ди й но сти по слу жи ло пи сь мо Бе лин ско го к Го го лю и лич ные вос по ми на ния о Бе лин ском са мо го До сто ев ско го.” (Na ve de no de lo, str. 70).Što je još va žni je, u na ve de nom di ja lo gu, Do sto jev ski (Aljo ša) u pot pu no sti pre u zi ma vred no-sni si stem ne po sla tog pi sma Go go lja, što sve do či o du bo kom i istin skom sla ga nju. Kom po nu ju-ći re pli ku Aljo še, pi sac kao da pre no si od jek Go go lje vih re či adre si ra nih na Be lin sko ga:

104

Draginja Ramadanski

gu, oni se ra zi la ze po čet kom 1847. go di ne, ka da me ri la umet ni ka i nje go vog pro mo te ra is po lja va ju kar di nal ne su prot no sti. Ma ja 1847. go di ne Bje lin ski od la zi na le če nje u ino stran stvo da bi se, na kon raz me ne po le mič kih po sla ni-ca sa Go go ljem, sep tem bra iste go di ne vra tio u Ru si ju. Nje gov od nos pre ma Do sto jev skom, sve do smr ti, 28. ma ja 1848. go di ne, bio je ne ga ti van i ma ni-fe sto vao se ni zom po zna tih dez i lu zi o ni sa nih ko men ta ra.

Po sled nja fa za ide o lo ške am pli tu de Bje lin skog, ko joj Do sto jev ski ni je mo gao bi ti sve dok, jer je na stu pi la po sle nji ho vih raz la za i otu đe nja, naj ma-nje je iz u če na. Ra di se o nje go vom raz o ča ra nju u so ci ja li zam.222 Mo že mo, da kle, za klju či ti, ma ka ko to čud no zvu ča lo, da je u vre me ka da se Bje lin ski već bio raz o ča rao u ide a le so ci ja li stič kog uto pi zma, Do sto jev ski, kao ak-ter tih ide ja, za njih fak tič ki stra dao. Odi jum mla da lač kog re vo lu ci o nar nog za ve re ni štva ta ko je vi še stru ko pro ble ma ti zo van. U sva kom slu ča ju, u vre-me či ta nja in kri mi ni sa nog spi sa (Zal cbrun skog pi sma Bje lin skog Go go lju), pre ma hi po te tič kom zna nju obo ji ce, ide o lo škog po kla pa nja ni je mo glo bi ti.

Ko ji su bi li mo ti vi mla dog Do sto jev skog da, na kon po vla če nja iz okru-že nja Bje lin skog, po tra ži sa be sed ni ke me đu pe tra šev ci ma? Simp to ma ti čan je po da tak da je Do sto jev ski po čeo da po se ću je sku po ve kod Pe tra šev skog baš u vre me po sta uoči Spa sov da na, i da je, po sle du žeg vre me na, te go di ne i on sam pre da no po stio. Na i me, u to vre me bur nog du hov nog lu ta nja, Do sto jev ski je, oči to, če znuo za no vim okri ljem. Dru že nje sa pe tra šev ci ma ni je ga vra ti lo onim po gle di ma ko je je za stu pao Bje lin ski. Na pro tiv, on uvi đa ute me lje nost re-li gi o zno-fi lo zof ske ne ga ci je ate i stič kog so ci ja li zma ko ji na sto ji da ostva ri ljud-sku sre ću „pre tva ra njem ljud skog dru štva u mra vi njak”. Uče nje Fu ri jea, ko je su pre u ze li pe tra šev ci, ima ne pa tvo re nu po et sku i vi zi o nar sku vred nost, i na Do sto jev skog je, pre sve ga, de lo va lo sna gom svo je umet nič ke me ta fo rič no sti. Osim to ga, Fu ri je je du bo ko re li gi o zan i hri šćan ski na stro jen mi sli lac. Kru žok pe tra še va ca ras po la gao je još jed nom fa sci nant nom knji gom, či je dr ske te ze, po-sve će ne apo te o zi ti tan skog in di vi du a li zma, za na vek ra nja va ju Do sto jev skog.223

„Но ка кое не ве же ство! Как дерз ну ть с та ким ма лым за па сом све де ний тол ко ва ть о та-ких ве ли ких явле ни ях! (…) Опом ни те сь, ку да вы за шли! (…) Не ль зя, по лу чив лег кое жур на ль ное обра зо ва ние, су ди ть о та ких пред ме тах!” (Го го ль, VI, str. 356).

222 U svo jim pi smi ma upu će nim Bot ki nu i P. V. Anen ko vu (1847. i 1848. go di ne), Bje lin ski za so ci ja li ste ko ri sti si no ni me po put: „на се ко мые вы лу пив ши е ся из на во зу”, „ду ра ки”, „ослы”, „ско ти ны”. (Чул ков, 1928, str. 74).

223 Štir ner, M., Единственныйиегособственность, 1845.

105


U vre me fa mo zne ve le i zdaj nič ke se si je i či ta nja Zal cbrun skog pi sma Bje lin skog, što će bi ti ne po sre dan raz log lo ma knji žev ne ka ri je re Do sto jev-skog, Go golj je ne do dir ljiv u svo joj asket skoj eks klu ziv no sti i bez ika kvih kon ta ka ta sa Do sto jev skim. Bje lin skog ne ma me đu ži vi ma.

Kao čla nu naj ra di kal ni je frak ci je ru skih fu ri je ri sta, Do sto jev skom, na kon is crp ne is tra ge, su di voj ni sud. Do ku men ta ci ja o pro ce su je sa ču va-na, po čev od de nun ci ja ci je taj nog agen ta, na lo ga o hap še nju, iz ja va sve do ka i op tu že nih, sa ma pre su da.224 Za nas su oso bi to va žni ar gu men ti okri vlje nog u svo ju od bra nu. Pod vu ci mo, pre sve ga, da ku ka vič lu ku i re ne gat stvu ne-ma ni tra ga. U iz ja vi Do sto jev skog, čla no vi kru žo ka pri ka za ni su objek tiv-no, čak sa sim pa ti ja ma, uz pro nic lji vo nad i gra va nje sa isled ni ci ma. Nje gov is kaz o mo ti vi ma či ta nja pi sma Bje lin skog od pr vo ra zred nog je zna ča ja, uzev ši u ob zir okol no sti pod ko ji ma je dat. Is ti ču ći da u pre pi sci Go go lja i Bje lin skog vi di is klju či vo knji žev ni spis i sli ku za ni mlji vih uza jam nih od-no sa, po seb no za nje ga ko ji je po zna vao Bje lin skog, Do sto jev ski pri zna je da je po stu pio neo pre zno ka da je re šio da pi smo pro či ta na glas. On je ste oce nio da je ta pre pi ska, do bi je na ile gal nim ka na li ma, ve o ma atrak tiv na za de bat ni klub, ali ju je po sre do vao bez ika kvog pro pa gand nog ci lja, sa-svim ne pri stra sno i uz dr ža va ju ći se od sva kog ko men ta ra.225 Da li je u ovom ras po re du vred no snih ak ce na ta pre vag nuo, ipak, opor tu ni zam žr tve? Da li je reč o ge stu pre ćut nog pri sta ja nja uz kon zer va tiv nu ak ci o lo gi ju dru gog ko re spon den ta? Iz gle da da je Do sto jev ski do sled no iz be ga vao da sta vi ma ka kav pred znak is pred ovog mla da lač kog an ga žma na, osta vlja ju ći nam mo-guć nost da se, i na kon to li ko go di na, udu blju je mo u nje go vu enig ma tič nost.

224 Po či nja lo je de se tle će de gra di ra ju ćeg iz op šte nja. Obra zlo že nje je gla si lo: „zbog uče šća u zlo či nač kim pla no vi ma, i ši re nja pi sma knji žev ni ka Bje lin skog, ko je je pu no uvre da pro tiv pra vo slav ne cr kve i vr hov ne vla sti, kao i zbog ši re nja an ti vla di nog spi sa, što je za jed no sa dru gi ma po ku ša vao da či ni, uz po moć do ma će ti po gra fi je.” (Ruskareligijskafilozofija i F. M. Do sto jev ski, Be o grad, 1980, str. 220).

225 „Da, ja sam, pro či tao taj čla nak, ali da li onaj ko ji je pri ja vio ovo mo že da ka-že pre ma ko me od dvo ji ce lju di sam bio pri stra sni ji? Pi smo Bje lin skog je na pi sa no od već čud no da bi mo glo da iza zo ve ne ku sim pa ti ju, ne ko raz u me va nje. Či tav čla nak je pri mer tvrd nje bez do ka za. (…) Da li bih ja pri stao da či tam čla nak čo ve ka sa ko jim sam bio u sva đi upra vo ra di nje go vih ide ja (to ni je taj na, to mno gi zna ju) i to još čla nak pi san u sta nju bo le sti, u sta nju um ne i du šev ne po re me će no sti – da li bih ja či tao taj čla nak sa na me rom da ga is tak nem kao obra zac, kao for mu lu ko ju bi tre ba lo sle di ti?” (Na ve de no de lo, str. 148-149, 150).

106

Draginja Ramadanski

U sva kom ti pu ide o lo gi zi ra nja, pa i ova ko eks trem nom kao ovaj, po sto-ji svest o sla bim tač ka ma i pre te ri va nji ma sop stve nih ostra šće nih pro kla ma-ci ja, po sto je iz ja ve ko je sve do če o du bo koj unu tra šnjoj raz dvo je no sti sva ke kraj no sne po zi ci je. Na tu psi ho lo šku za ko ni tost ljud skog od re đi va nja pre ma ide ja ma, uka zao je Ni ko la Mi lo še vić.226 Po lo gi ci po ti ski va nja, sva ka ide o lo-ška po zi ci ja po se du je pu ko ti ne, i to baš onog pred zna ka ko ji se su ro vo is ko-re nju je iz sve svog pro gra ma. Ono što mno gi na zi va ju taj nom Do sto jev skog ili Go go lja, što po ku ša va ju da ozna če ne kom po seb nom fa zom evo lu ci je, za-pra vo je mo me nat ilu mi na ci je za o ši ja nog klat na, iz me đu dva, od u vek i nu-žno, su prot sta vlje na do ma ša ja. Ta dvo gla snost pro že la je Do sto jev skog do kra ja, i mi ne ma mo pra va da pret po sta vi mo ni jed nog tre nut ka mo no lit nu auto ri tar nost ni jed nog od gla so va. I Go golj i Do sto jev ski bi li su mi sli o ci sa ne u god nim dvoj ni ci ma. Ono što je Do sto jev ski po ku ša vao da po ti sne, uvek bi se iz no va vra ća lo. Ova kve vred no sne osci la ci je mo že mo uoči ti u oce ni Go go lje vog i Bje lin sko vog na sle đa, svog si bir skog is ku stva, an ga žo va nja u kru žo ku pe tra še va ca. Ni u jed nom od tih slu ča je va ne ra di se o re vi zi ji ide ja, od ri ca nju od pro šlo sti, okre ta nju za i pro tiv. Reč je o orkestriranjuistine. Se-ti mo se maj stor ske kla si fi ka ci je ta le na ta ko ju nam da je M. Cve ta je va.227 Ose-ćaj no-mi sa o ni svet Do sto jev skog svoj stven je ve li kim pe sni ci ma, sva ki naš po ku šaj otva ra nja obru ča u stre lu raz vo ja obes hra bru juć je…

Po me ni mo ov de jed nu sme lu pret po stav ku, do ko je je do šao E. Si-mons, i to po vo dom za go net ne (rad ne) oce ne Do sto jev skog da je junakSela

226 Mi lo še vić, N., Dostojevskikaomislilac, Be o grad, 1981, str. 90-93; 193I sam Do sto jev ski je for mu li sao ovu opru žnu re ak ci ju, u pi smu Maj ko vu, od 18. ju na 1856. go di ne, što ni je bez zna ča ja za na še raz ma tra nje:„Но вся кая ис клю чи те ль но сть по на ту ре сво ей вы зы ва ет про ти во по ло жно сть.” (Д, 28/I, str. 208).

227 „Чи стая ли ри ка жи вет чув ства ми. Чув ства всег да – од ни. В чув ствах нет раз ви тия, нет ло ги ки. Они не по сле до ва те ль ны.” (Цве та е ва, Сочинения в 2томах, Минск, 1988, str. 385).Neo spor no ta len to va ni po sle nik na lit fron tu onog vre me na, ko jeg mo že mo po me nu ti i izo-lo va no od ba la sta po sve ma šne ide o lo gi za ci je, A. V. Lu na čar ski, iz vor no je do ži vlja vao Do sto jev skog kao pe sni ka-kon struk to ra eks pre si o ni stič kog ru ko pi sa, „ху до жни ком-ли-ри ком, ко то рый в осо бен но сти пи шет о се бе, для се бя и от се бя”. (Достоевскийкакхудожникимыслитель, Кра сная но вь, 1921), u: Лу на чар ский, Очеркипоисториирусскойлитературы, Мо сква, 1976, str. 392).

107


Stepančikova – na lik na nje ga sa mog.228 Ako se sa gla si mo da se ta oce na od no si na Fo mu Fo mi ča (a ne na Ro sta njo va ili pri po ve da ča), on da mo že-mo pri hva ti ti da je suštinskidualizam(essentialdualism) oso bi na ko ja spa ja ovog ju na ka i njegovogautora, Do sto jev skog. To nam ujed no otva ra i no ve per spek ti ve, sa na zna kom ni ma lo la ska ve auto ka ri ka tu ral no sti, i sa sreć nom ve rom da je Do sto jev ski znao sve ono što mi po ku ša va mo da ka že mo o nje-mu i nje go vom de lu.

Kul mi na ci o ni mo me nat dru štve nog an ga žma na Do sto jev skog pred-sta vlja nje gov ču ve ni govoroPuškinu, odr žan 8. ju na 1880. go di ne. Go vo-re ći o Pu ški nu, Do sto jev ski go vo ri o sa vre me ni ci ma i sa vre me nom tre nut ku Ru si je. Tri eta pe Pu ški no vog raz vo ja, ko je iz la že slu ša o ci ma, ne ma ju mno-go za jed nič kog sa Pu ški no vom ima nen ci jom, ali za to od ra ža va ju idej no-po-li tič ki raz voj sa mog Do sto jev skog.

Tip ro man ti čar skog bun tov ni ka, Ale ka, za nje ga je in kar na ci ja fa ze ra nog re vo lu ci o nar nog (ni hi li stič kog) ne ga tor stva, dok je re a li stič ki da ti Onje gin pr o to tip ru skih so ci ja li sta če tr de se tih go di na. Ton Do sto jev skog da lek je od sva ke po dru glji vo sti: je di na za mer ka je da ni su do volj no po-zna va li ru ski na rod, ko ji ih ni ka da i ni je pri znao za svo je pred stav ni ke. Tre-ća fa za raz vo ja ru ske dru štve ne mi sli je okre ta nje ka ma lom čo ve ku (ova-

228 „It has been co njec tu red that Fo ma Fo mich is a pa rody of Go gol, that is, of the re li gion-go a ded Go gol of the la test years when he wr o te a bo ok of mo ral pre ac hments in ten ded to re veal his mes sa ge to world. (This is the very bo ok that Be linsky las hed so fi er cely in his fa mo us let ter). The re may be so me truth in this sug ge stion, for the na i vely pom po us Go gol, spo u ting mo ral and re li gi o us pla ti tu des which everybody ri di cu led, re-sem bles Fo ma Fo mich in his ob vi o us strug gle of bo un di ess self-este em and pi e ti stic hu mi-lity. It will al so be re mem be red that Do sto evsky, in his first de scrip tion of the con tents of TheVillageofStepanchikovo, men ti o ned that the „he ro is so mew hat li ke me”. It is dif fi cult to know whom he had in mind at hat ti me, for in the com ple ted no vel both Fo ma and Ro-sta nev play le a ding ro les. In re a lity, he pr o bably drew upon him self for cer tain tra its in both cha rac ters. The lar ge-so u led ge ne ro sity, hum ble ness and im prac ti ca lity of Ro sta nev and the es sen tial du a lism of Fo ma Fo mich re call si mi lar fe a tu res of Do sto ev ski’s own na tu re.” (Sim mons, E. J. (1940). Dostoevsky,TheMakingofaNovelist. New York: Vin ta ge).Ov de Si mons ima u vi du iz ja vu Do sto jev skog u pi smu A. N. Maj ko vu, od 18. ja nu a ra 1856. go di ne, ko je smo de lom ci ti ra li go vo re ći o ge ne zi frag me na ta tzv. „ko mič nog ro ma na”.„Я шу тя на чал ко ме дию и шу тя вы звал сто ль ко ко ми че ской об ста нов ки, сто ль ко ко-ми че ских лиц и так пон ра вил ся мне мой ге рой, что я бр о сил фор му ко ме дии, не смо-тря на то что она уда ва ла сь, соб ствен но для удо во ль ствия как мо жно до ль ше сле ди ть за при клю че ни я ми мо е го ге роя и са мо му хо хо та ть над ним. Этот ге рой мне не ско ль ку ср од ни.” (Д, 28/I, str. 209).

108

Draginja Ramadanski

plo će nom u li ku ka pe ta na Bel ki na i slu ge Sa ve lji ča) i pr o jek tu mo ral nog sa mo u sa vr ša va nja. Taj Pu ški nov za o kret, Do sto jev ski pr o mo vi še na ni vo pa te tič ne re cep tu re.229 Pa ro la o smi re nju pri hva će na je od stra ne audi to ri ju-ma kao ime no va nje na či na po sti za nja sve ru skog i uni ver zal nog brat stva, uz is ti ca nje spe ci fič no sti ru skog pu ta.

Oči to je u ovim for mu la ci ja ma bi lo ne ke du bin ske pr o ti vu reč no sti, ka da su mu, pre ma sve do če nju Gle ba Us pen skog, fre ne tič no apla u di ra-li i slo ve no fi li i na rod nja ci: jed ni ma se či ni lo da pi sac bri ljant no raz vi ja ide je iz Zlihduhova, a dru gi ma da se od ri če od njih.230 Sa svim u du hu ne ke ne e u kli dov ske ge o me tri je, pa ra lel ne li ni je su se sli le u za gr ljaj.231 U po sled njem Piščevomdnevniku, ja nu a ra 1881. go di ne, Do sto jev ski sam sta vlja znak jed na ko sti ko ji je za nje ga od u vek bio žu đen.232 Bi la je to je-res, ka ko sa sta no vi šta na uč nog so ci ja li zma ta ko i sa sta no vi šta cr kve ne orto dok si je.

Za dr ži mo se na jed noj ma lo po zna toj knji žev noj afe ri, ko ja je ima la zna čaj lak mus pr o ve re homopoliticusa u Do sto jev skom. Bi lo je to vre me simp to ma tič nog stre mlje nja de la ru skog dru štva da „is pra vi” stva ra lač ki put Go go lja. U štam pi se 1872. go di ne po ja vi la mi sti fi ka ci ja Mrtvihduša (ne bi li se Go go lju vra ti la sla va „pr o gre siv nog“ pi sca).233 Na sta la po le mi ka pri-

229 „Сми ри сь, гор дый че ло век, и пре жде все го сло ми свою гор до сть. Сми рись, празд ный че ло век, и пре жде все го по тру ди сь на род ной ни ве, вот это ре ше ние по на род ной прав де и на род но му ра зу му. По бе ди шь се бя, усми ри шь се бя, – и ста не шь сво бо ден как ни ког да и не во о бра жал се бе…” (Д, 12, str. 380).

230 Us pen ski, G. I., GovorDostojevskogoPuškinu, u: Dostojevskiusvetluruskekri ti ke, Be o grad, 1981.

231 U svo joj stu di ji o Ljer mon to vu (Избранное, Ки ши нев, 1989, str. 479), D. S. Me re-škov ski upra vo na ka te go ri ji „smi re nja” ba zi ra svo ju sin te zu o ru skom „свер хче ло ве че ству”.„За бун то вал Го го ль – на пи сал пер вую ча сть Мертвыхдуш и сми рил ся – сжег вто-рую, бла го сло вил кре пост ное пра во. За бун то вал До сто ев ский, по шел на ка тор гу – и вер нул ся пр о по вед ни ком сми ре ния. За бун то вал Лев Тол стой, на чал с анар хи че ской си ни цы, со би рав ше й ся мо ре за же чь, и сми рил ся – кон чил не про ти вле ни ем злу, пр о-кля ти ем рус ской ре во лю ции.”

232 „Я про наш рус ский со ци а лизм те пе рь го во рю (…) це ль и ис ход ко то ро го все на род ная и все лен ская цер ко вь, осу щ ествлен ная на зе мле, по ко ли ку зе мля мо жет вме сти ть ее.” (Д, 12, str. 436).

233 Ovu afe ru ana li zi ra V. V. Vi no gra dov u knji zi Оязыкехудожественнойлитературы, Мо сква, 1959. In kri mi ni sa ni ru ko pis mi sti fi ka ci je, pre ma sa op šte nju ča so pi sa Ruskastarina ko ja ga je i ob ja vi la, pri pa dao je N. J. Pr o ko po vi ču (ina če, pri ja te lju Go go-lja) ko ji ga je za ve štao N. F. Jast žem bskom, a ovaj do zvo lio da se sa nje ga sa či ni i ob ja vi

109


vu kla je pa žnju Do sto jev skog, či je je in te re so va nje za Go go lja tih go di na iz no va pr o du blje no. U tom smi slu su ve o ma in di ka tiv ni ru ko pi sni frag men-ti Piščevogdnevnika iz 1877.234 In dig ni ran ma ni pu la ci ja ma Go go lje vim na sle đem, Do sto jev ski se za la že za re va lo ri za ci ju zlo sreć nih Oda bra nih me sta, is ti ču ći vred nost ne kih po stav ki, ko je su se u me đu vre me nu po tvr di-le.235 Uz pret po stav ku da je Do sto jev ski za i sta autor ove za ka sne le od bra ne

ko pi ja, po sred stvom M. M. Bo go ja vljen skog. Pre ma eks per ti zi A. N. Pi pi na, ti „pr o na đe ni od lom ci” pred sta vlja li su tre ću re dak ci ju dru gog to ma Go go lje ve po e me, sa ko ri go va nim vred no snim si ste mom, u skla du sa re cen zi jom Bje lin skog.„Та ким обра зом, мо жно ду ма ть, что по след ние ра бо ты Го го ля над вто рым то мом уже от сту па ли от на пра вле ния Переписки в дру гую, луч шую сто ро ну; ею объяснялись хо ть не ко то рые сто ро ны но во го обра за мы слей, к ко то ро му он, вме сте с пе тер бург ски ми дру-зь я ми, от но сил ся пре жде с та ким вы со ко ме ри ем и вра ждой.” (Na ve de no de lo, str. 369)

234 До ли нин, А. С., НовоеоФ.М.Достоевском, Ле нин град, 1940. To je ono ču ve no me sto o ru skoj te žnji da se bu de ori gi na lan, pa ma kar i po sred stvom na de va nja zlat nog fra ka. In te re sant no je po ve zi va nje ove ti pič ne ru ske am bi ci je sa lič no šću Go go lja:

„Ве ро ят нее все го, что Го го ль сшил се бе зо ло той фрак еще чу ть ли не до Ревизора.” (pre ma: Ви но гра дов, В. В., Оязыкехудожественнойлитературы, Мо сква, 1959, str. 399).

235 Ra di se o uvo du za se ri ju čla na ka Изтекущейжизни i član ku Заметкаотредакции u li stu Гражданин 1873/34, kao i o član ku Неоцененныепобуждения u br o ju 1873/43. Ka ko je stil ovih tek sto va ve o ma bli zak sti lu Piščevogdnevnika (ma da su pot pi-sa ni ini ci ja li ma P. V.) Vi no gra dov po la zi od pret po stav ke da je nji hov autor (ili bar da va lac to na li te ta) lič no F. M. Do sto jev ski. Za nas je zna čaj no da autor sta vlja pod sum nju „no vo-ot kri ve ni” ide o lo ški pre o bra žaj Go go lja.„Это – за бо та об ис пор чен ной ре пу та ции Го го ля, на пи сав ше го Перепискусдрузьями и в до вер ше ние бе ды не ско ль ко не пол ных глав вто ро го то ма Мертвыхдуш, в ду хе той же Переписки. Яст жем бско му, на хо див ше му ся под си ль ным вли я ни ем из вест но-го пи сь ма Бе лин ско го к Го го лю, па ла на ду шу ве ли кая скор бь об утра чен ной ре пу-та ции Го го ля и вслед за этим же ла ние – чтоб вто рой том очи стил ся и не от зы вал ся бо ль ше ду хом Переписки. Он стал очи щ а ть и очи стил три пер вые гла вы. (…).А я, с сво ей сто ро ны, сме каю, что Го го ль, ис пра вляя вто рой том в 1851 го ду, ког да Бе лин ский уже дав но ле жал в мо ги ле, вряд ли ре шил ся бы оста ви ть на мек на не го, мер тво го, если б это был де й стви те ль ный на мек. Если г. Яст жем бский зна ет За льц-брун ское пи сь мо, то ему сле до ва ло бы зна ть так же (…) и ответ Го го ля на это пи сь мо, пи сан ный в Остен де. По хо же ли там что-ни бу дь на озло бле ние? Там го во рил то ль ко по тря сен ный орга низм, раз би тое серд це да хри сти ан ская кр о то сть. Там, по мнит ся, го во ри ло сь (и го во ри ло сь ве дь не для пе ча ти): „По ве рь те мне, что и вы и я пе ре шли в из ли ше ство. Я по кра й ней ме ре со зна ю сь в этом; не со зна е те ся и вы?”” (Ви но гра-дов, 1959, str. 411).

110

Draginja Ramadanski

Go go lja, ne mo že mo ovoj epi zo di od re ći so ci jal no-psi ho lo ški, ali i knji žev-no-isto rij ski pa i dru štve no-isto rij ski zna čaj.

Ovo po tvr đu je da je po li tič nost Do sto jev skog i do slov no po pri mi la kon tu re go go ljev skog kon cep ta; to je ona po li tič nost, ko ja dru štve ne pr o-ble me uvek na sto ji pre tvo ri ti u mo ral ne, ko ji se pak mo gu op ti mal no re ša-va ti sa mo na re li gij skoj osno vi. In te gri zam Do sto jev skog, kao i Go go ljev, od ba cu je bez bo žnu sve tov nost sa svo jim mo ral nim re la ti vi zmom. Za obo-ji cu je ka rak te ri sti čan dru štve ni tra di ci o na li zam ili, tač ni je, am bi va len tan od nos pre ma mo der no sti; to se pre sve ga od no si na re a lan mo del li be ral ne dr ža ve i njen prag ma ti zam. Opu si obo ji ce umet ni ka usme re ni su na pot pu nu i te me lji tu kom pro mi ta ci ju sve tov nog hu ma ni zma i sve tov ne ra ci o nal no sti, kao i sve tov no obo je nih uto pij skih oče ki va nja, a u ko rist re a fir ma ci je re-li gi je i re li gij ski na dah nu te me ta pri če. Za obo ji cu je po nov no za do bi ja nje re li gij skog li ka uto pij skih oče ki va nja (hri šćan ska li ni ja pe tok njiž ja Do sto-jev skog) vr hu nac stva ra lač kih na po ra. Auto no mi ja pr o fa nog sve ta i „pu no-let nog čo ve ka” od ba cu je se i re du ku je na ka ri ka tu ru.

Ako upo re di mo Čer ni šev sko vu i Do sto jev sko vu ver zi ju ti pa no vih lju di, za pa ža mo dve kla se epi te ta, ko je im oba knji žev ni ka do sled no po da-ru ju. Kod pr vog su to če sti tost, va lja nost, hra brost, raz bo ri tost, is traj nost. Kod dru gog – ne is kre nost, uli zi štvo, ku ka vič luk, pa kost, glu post. Do sto-jev ski stav o mo ral noj i in te lek tu al noj in kom pe ten ci ji no vih lju di do vo di do ivi ce ka ri ka tu re, sig na li šu ći nji ho vu iz vor no ljud sku manj ka vost i be sa dr-žaj nost. Kon fron ta ci ja Do sto jev skog na spram no vih lju di bi la je ne mi nov na još iz aspek ta onog dva de set sed mo go di šnjeg mla di ća, ko ji se kre će me đu nji ma, ko ji či ta pi smo nji ho vog Bje lin skog, ko ji ro bi ja u ime nji ho vog ide a-la. Ka da je, na kon is pa šta nja te kri vi ce, shva tio da se či ta va jed na po pu la ci ja le gi tim no raz me će nje mu ta ko do bro po zna tim, in tim nim mi sa o nim ar se na-lom, ni je se mo gao od u pre ti iza zo vu. Kao pu bli ci sti, osnov ni opo nent mu je

Autor čla na ka je spre man da ove „va ri jan te” Go go lje vog ru ko pi sa pre da u „več no i is klju-či vo vla sni štvo” Jast žem bskog, jer one ne ma ju ni čeg za jed nič kog sa Go go lje vim vi đe njem:„Го го ль был на сто ль ко чу ток к жи зни рус ско го на ро да, что не мог до пу сти ть та кой не пра во по доб но сти нра вов и обы ча ев быв ших по ме щ и чь их кре сть ян.” (Na ve de no de lo, str. 412).„Итак, вся ис то рия вы шла, ве сь сыр-бор за го рел ся от то го то ль ко, что на зад то му лет че тыр над ца ть г. Яст жем бский на хо дил ся под вли я ни ем пи сь ма Бе лин ско го. И чуд ный пси хо ло ги че ский факт при этом за ме ча ет ся: ка жет ся, буд то г. Яст жем-бский как по пал под вли я ние Бе лин ско го, так под ним и за стыл.” (Na ve de no de lo, str. 413).

111


bio le gen dar ni Sa vre me nik, sa kli kom mi li tant nih in te lek tu a la ca, „ni hi li sta i za pad nja ka”, oku plje nih oko ime na Bje lin skog, Do bro lju bo va, Čer ni šev-skog. Na čin na ko ji Do sto jev ski va ri ra nji hov sim bol kri stal ne (ave ti) mo-der ni za ci je ve o ma je in di ka ti van. I dok su oni mo der ni za ci ju do ži vlja va li kao lir ski iz raz in du strij skog do ba, Do sto jev ski je od ba cu je kao tra ve sti ju i fron tal ni na pad na čo ve ka. U kon tek stu op šte de fan ziv no sti pre ma vred-no sti ma bur žo a skog Za pa da, Do sto jev ski je ta ko shva će nu mo der nost pre-to čio u je dan od svo jih naj su ge stiv ni jih sim bo la, sa po seb nim na bo jem u Za pi si ma iz pod ze mlja, či ji ju nak žu di da joj, ma kar kri šom, is pla zi je zik. Ide ji „usmr ću ju će ru ti ne” mo der ni za ci je Do sto jev ski su prot sta vlja ljud sku avan tu ru pat nje, sum nje i ne ga ci je. Taj ot por pre ma ka te go ri ji uti li tar no sti, taj strah od no ve mo der no sti (sta kla i če li ka), kao i za u zi ma nje za vred no sti sta re mo der no sti (spon ta ne i vi brant ne grad ske uli ce), na sle dio je od nje ga ne je dan kre a tor dis to pij skih mo de la bu duć no sti. Po me ni mo sa mo Za mja-ti na, Hak sli ja, Or ve la, sa nji ho vim umet nič kim ple do a je om ira ci o na li stič ke be si stem no sti ljud skog.

113

VIII. ZAKLJUČAK

Pu ko ti ne pre mre žu ju sva ko mo no lit no sta no vi šte, pa i ide o lo ško sta-no vi šte Do sto jev skog u sva kom tre nut ku nje go vog is ka zi va nja. Prak so lo-ška re a li za ci ja ide ja i kod Go go lja pa ti od slič nih na pr sli na. Nazоvimo to or ke stra ci jom isti ne.

Ogla ša va nje na pa će nog iz op šte ni ka hu mor nim del cem pri nud nog sa-mo za bo ra va – to nam li či na psi ho lo šku igru skri ve nog ko me di ja še nja. Pred na ma, iz gle da, ni je sa mo je dan Fo ma Fo mič Opi skin…

Ima mno go ne po zna ni ca u stva ra lač koj isto ri ji SelaStepančikova. Is-tra ži vač ima po sla sa ob ja vlje nim tek stom i ma lo broj nim autor skim i sa rad-nič kim ko men ta ri ma. Do mi sli mo. Za što bi 1854. go di ne (hi po te tič ki da tum po čet ka ra da nad ro ma nom) ro bi ja ša fan tom ske kri vi ce za po se la ori jen ta-ci ja na Go go lje vu lič nost? Ako se ni je mo glo bez psi ho lo škog re san ti ma na, ma lo je ve ro vat no da bi pred met fik sa ci je bio Go golj.236

Da je reč o pa ro di ji na jed nog pi sca i jed nu knji gu, ovo de lo bi bi lo sle pa uli ca, sa jed nim tu žnim na zi vom. A reč je o tu ne lu iz jed nog ma si va (stil skog) u dru gi, a mo žda i o uli ci ko ja vo di na sun ča ne tr go ve... Uli ca SelaStepančikova ne ma sa mo jed nog de for mi sa nog ži te lja; pam ti mo je po de se ti ni mar kant nih i ro do na čel nih, ja sno uti snu tih u na še či ta lač ko is ku-stvo, ne je dan put oži vlje nih kroz niz me di ja, pa i ži vot sam.237

236 „С пре зре ни ем и бо го ху ль ны ми на сме шка ми До сто ев ский сжи га ет и топ-чет все, че му по кло нял ся в го ды бли зо сти Бе лин ско му и Пе тра шев ско му. Он слов но вы ме щ а ет на ду хов ных во ждях сво ей юно сти тяж кие го ды ка торж ных испы та ний. Слов но счи тая их ви нов ны ми в сво их ве ли ких стра да ни ях, До сто ев ский кле й мит их оскор би те ль ны ми осу жде ни я ми и чи сто пам фле ти че ски ми вы па да ми.” (Грос сман, ПутьДостоевского, 1921, str. 103).

237 „Глав ное и бес спор ное са мое пер спек тив ное ху до же ствен ное от кры тие До-сто ев ско го в СелеСтепанчикове (…) – это це лая ко гор та ти пов, мно гие из ко то рых ли шь то ль ко ме льк ну ли на пе ри фе рии ро ма на, но вно вь и мно го раз еще по я вят ся в про из ве де ни ях 1860-1870-х го дов. Еже ви кин – пря мой пред ше ствен ник Ле бе де ва, (…) Ми зин чи ко ву при на дле жит че сть во згла вля ть раз ряд ор ди нар ных ма те ри а ли-стов (Лу жин, Га ня Ивол гин, Пти цын), (…) oт Та ть я ны Ива нов ны про тя ги ва ют ся ни-ти к Ма рии Ле бяд ки ной, от Ви до пля со ва к Смер дя ко ву.” (Ту ни ма нов, 1980, str. 64).

114

Draginja Ramadanski

Ce lo kup na po e ti ka ovog de la sle di po e ti ku (i go go ljev sku) ra ni jih de-la Do sto jev skog, sve do po je di nač nih stil skih re še nja. Spor na lič nost pre po-dob ne kuć ne lu de za ko ni ta je va ri jan ta m a l o g čo ve ka, i ujed no za če tak po to njih po e to lo ških (i ti po lo ških) re še nja.238

Hi po te tič ki pred lo žak ove knji ge, Oda bra na me sta Go go lja, po na-šem mi šlje nju, po treb no je bi lo pre sve ga ž a n r o v s k i od re di ti, i su di ti o nje mu po lo gi ci da tog žan ra. Na ši na po ri su bi li usme re ni upra vo ka žan-rov skoj va lo ri za ci ji tek sta Oda bra na me sta, što i je ste pre sud no za po i ma-nje fe no me na re cep ci je ove Go go lje ve opu sku le. Či tav kor pus (umet nič ke i pu bli ci stič ke) na do la ze će ru ske re či bi va „za ra žen” go go ljev ski shva će nom mi si jom umet ni ka, na na čin knji ge Oda bra na me sta. Na ža lost, ovaj ra sad-nik je za ga đen i uni šten. Na kr če vi ni du go ni šta ni je ra slo, ali kli ce Go go-lje vog mi sa o nog ape la upra vo do ka zu ju da ni su bi le lu de ni bo le sne, a ni uza lud ne.

Raz lo ge ne u spe ha ove knji ge mno gi su vi de li u ri gid nom i do sled nom prak ti ko va nju ru ko pi sa ve li kog umet ni ka na tek stu ma nje vred no sti, gde se on ose ća kao ro go ba tan i sme šan ma ni ri zam. Za po što va o ce Go go lja to ni je do volj no za sme ho tvor no sle pi lo. Ako se mah ne mo am bi ci ja da su per i or no su di mo, mo ra mo uva ži ti da je i ovo Go golj, vi so ko eg zal ti ran na na čin svo-jih ju na ka, i to onaj pra vi, nji hov tvo rac.239

238 „Ге рои СелаСтепанчикова, ко неч но, не „го го лев ские” ти пы: (это эта лон, вы со кий, поч ти не до ся га е мый обра зец ху до же ствен но го твор че ства); смысл упо до-бле ния – (или срав не ния) в дру гом – они не ни же, с точ ки зре ния До сто ев ско го, го го-лев ских ге ро ев, от них не от ка зал ся бы и та кой ве ли кий „ко ми че ский” пи са те ль, как Го го ль. Ина че, ори ги на ль ный и впер вые вво ди мый До сто ев ским пси хо ло ги че ский ма те ри ал, (…) жан ро вые но ва ции (и дер зкое сме ше ние жан ров), усло жне ние по ве-ство ва те ль ных форм (…), те а тра ли за ция де й ствия, ор ке стров ка ди а ло гов. Пред ве-щ а ют ся на пря жен ные иде о ло ги че ские дис пу ты в бо ль ших ро ма нах, – все это ха рак-тер ные чер ты ху до же ствен но го ми ра зре ло го До сто ев ско го, а не „но во го Го го ля”.” (Ту ни ма нов, 1980, str. 62).„Есте ствен под спуд но при сут ству ю щ ий в ро ма не пе ре смо тр ста рых прин ци пов ор-га ни за ции ху до же ствен но го ми ра и ти по ло гии (чи нов ни ки и меч та те ли), „пре жне го” гу ма ни зма с сен ти мен та ль но-уто пи че ским, пре кра сно ду шным от тен ком. Не от каз или ни ги ли сти че ский пе ре во рот, а твор че ское пе ре о смы сле ние сво ей иде о ло гии и по э ти ки.” (Ту ни ма нов, 1980, str. 63).

239 „Перепискасдрузьями – для чи та те лей, про гля дев ших мо ра ли сти че ские на ме ки Шинели, Мертвыхдуш и Театральногоразъезда, и не имев ших по ня тия о да ль не й шей эво лю ции Го го ля, бы ла пол ной нео жи дан но стью. От не го жда ли юмо-ри сти че ских про из ве де ний (…) и вдруг по я вил ся сбор ник по ка я ний, на ста вле ний и

115


I iz ri kom sma tra mo da se na ovu knji gu Go go lja, u ti ši ni na do la ze-ćeg s u m r a k a k u l t u r e , naj hra bri je oda zvao upra vo Do sto jev ski. Ce-lo kup nim opu som (a ne sa mo SelomStepančikovom), ko ji je ste omaž (a ne pa ro di ja).240

Ide ja o pa ro di ji mo gla je po te ći u neo ba ve znom sa lon skom ća ska nju, bez pri mi sli na uč nog ve ri fi ko va nja, kao atrak tiv na i pi kant na he u ri stič ka splet ka. Ili u čud no vre me ka da se de mon ti ra ju sve ti nje…

Ne sum nji vo je jed no: Stepančikovo vr vi od go go ljev skih re še nja, ali bez me ha ni zma iz ru gi vač kog pre pra vlja nja.241 Na sli čan na čin Do sto jev ski

про ри ца ний. (…) При исто ри че ском из у че нии она пе ре ста ет ка за ть ся нео жи дан ной и об ра ру жи ва ет ся ее связь со всем его не то ль ко лич ным, но и твор че ским пу тем. Бо ль-ше то го – из со зна ния этой свя зи кни га и во зни кла.” (В. Гип пи ус, Гоголь, Pro vi den ce, 1971, str. 171, kur ziv Gi pi ju sa).„Бес спор но, что Го го ль не су мел при да ть сво им раз мы шле ни ям фор му, ко то рая спо-соб ство ва ла бы их вли я нию. Тол стой ког да-то не да ром выс ка зал мы сль, что нео б хо-ди мо бы ло бы пе ре и зда ть Выбранныеместа, вы бро сив те ме ста, ко то рые за де ва ют, шо ки ру ют или про сто де й ству ют не при ят но на чи та те ля.” (Зе нь ков ский, РусскиемыслителииЕвропа, str. 44).„На Го го ля со всех сто рон по сы па ли сь упре ки и об ви не ния. (…) Едва ли не один Ап по лон Гри го рь ев по нял, что ме жду Го го лем, ка ким он ка зал ся пре жде, и Го го лем, ка ким он те пе рь пред стал, прин ци пи а ль но го про ти ву ре чия не бы ло.” (Бре щ ин ская, З. А., Гоголькакмыслитель, Русс. лит. яз., 1984/131, str. 81).

240 „Од на ко в общ их во про сах ми ро воз зре ния, До сто ев ский в са мом де ле по шел по пу ти, про ло жен но му Го го лем, ав то ром Выбранныхместизперепискисдрузьями. Этим объ я сня ет ся, по че му он, как ре дак тор Времени, дал ме сто на стра ни цах сво е го жур на ла иной оцен ке Го го ля, чем та, ко то рую оста вил Бе лин ский. Ве дь и До сто-ев ский стал зва ть к сми ре нию вме сто про те ста, к хри сти ан ству вме сто со ци а ль ной ре фор мы, к ре ли ги о зно-нрав ствен но му са мо у со вер шен ство ва нию вме сто об ли че ния по ли ти че ско го и общ е ствен но го строя.” (Кир по тин, ДостоевскийиБелинский, 1960, str. 105).

241 „А с дру гой сто ро ны, До сто ев ский ста но вил ся на точ ку зре ния Го го ля в па-ро ди й ном из о бра же нии „за пад ни че ства”. Эта дво й ствен но сть по зи ции До сто ев ско го сви де те ль ству ет о том, что ав тор СелаСтепанчикова не имел тог да твер дой, по сле-до ва те ль ной точ ки зре ния на твор че ство Го го ля по след не го пе ри о да, на его иде й ные ме та ния и за блу жде ния.” (Гус, М., ИдеииобразыФ.М.Достоевского, Мо сква, 1971, str. 164).Po sto ji još je dan ja san po ka za telj afir ma tiv nog od no sa pre ma lu ta nji ma Go go lja, i to baš u sfe ri žan ra. Ide ja pro ži ma nja po li tič kog i estet skog u uslov noj for mi epi sto le, ob u ze la je Do sto jev skog upra vo na ro bi ji, da kle u eri opre de lji va nja za Go go lja. Bi la je to za mi sao Pisamaoumetnosti od no sno Pisamaizprovincije, sa svo jom re a li za ci jom u Рядустатейиз русской литературы (1860). U po za di ni sve ga je im pe ra tiv da se pro go vo ri „соб-

116

Draginja Ramadanski

je ap sor bo vao esen ci je mno gih maj sto ra re či, ve li kih, ma lih i naj ma njih. Bro ja ti i ko men ta ri sa ti in ter tekst, na rav no, ni je za sva vre me na obe smi šlje-no, ali tre ba tra ga ti za no vom aurom smi sla. Ni u kom slu ča ju jed nog i ko-nač nog.

Vla snik iza zov ne ru ka vi ce, Ju rij Ti nja nov, pak tvr di da je reč o jed-no stav noj pa ro di ji jed nog auto ra i nje go vog de la. U tra ga nju za po čet nim stil sko-ide o lo škim ne rav ni na ma, ko je su mo gle uslo vi ti pro duk ci ju pa ro-di je, on raz ot kri va od boj nost Do sto jev skog pre ma ti po vi ma Go go lja, kao i sti li stič ko sig na li sa nje te od boj no sti. Pret po sta vlja da je mo glo bi ti re či i o lič nom ani mo zi te tu ko ji je, bu du ći pro du bljen u vre me pi sa nja Se la Stepančikova, spo so ban da ti pi za ci ju glav nog li ka usme ri ka pa ro di ji. Da li? Iz be gav ši ova kva su o ča va nja, baš u tre nut ku mak si mal nog pri ti ska u na ve-de nom sme ru, Ti nja nov (u vi du примечаниянапримечание) za klju ču je da je reč o slu čaj nom i za ža nr ire le vant nom po du da ra nju na ve de nih sfe ra su-ko blja va nja, i akri bič no nam pre zen tu je dva de se tak ne po re ci vih tekst-tekst pre se ca nja SelaStepančikova i Oda bra nih me sta.

Na ša te za je bi la da se upra vo u okol no sti po sta vlja nja kri ti ke Bje-lin skog za stal ni re per pri sop stve nom pri bi ra nju ma te ri ja la, od ra zi la pro-ti vu reč nost u po zi ci ji sa mog is tra ži va ča, ko ji iza šti ta eta bli ra ne re cen zi je po ku ša va da iz ne se svo je lič no mi šlje nje. Do bi li smo, ta ko, ne sreć nu mon-ta žu agre siv nog ide o lo gi zo va nog mo tri šta (Interventio Be lin ski a na) sa de-zi de o lo gi zo va nim (dep si ho lo gi zo va nim) sta no vi štem naj kul ti vi sa ni jeg for-ma li zma ovo ga ve ka, ko me je su đe no da, i ta ko iz vi to pe ren, tra je. I ko ji je sva ku (im pu ti ra nu) ka u zal no-te le o lo šku ana li zu (psi ho lo šku, so ci o lo šku, bi o graf sku) do ži vlja vao kao stra no te lo.242

Ova su prot nost, šta vi še ne sa gla snost, iz me đu sin hro nij skog i di ja hro-nij skog pro u ča va nja (uve re nje da se mo že te o re ti sa ti sa mo u rav ni sin hro ni-

ствен но о зна че нии хри сти ан ства в ис кус стве” (Pi smo A. E. Vran ge lu, 13, IV, 1856; Д, 28/I, str. 229).U pi smu bra tu od 13. IX 1858. go di ne Do sto jev ski opi su je na rav ovog pro jek ta:„За пи са но и на бро са но не ско ль ко ли те ра тур ных ста тей, (…) о со вре мен ных по э мах, о ста ти сти че ском на пра вле нии ли те ра ту ры, о бес по ле зно сти на пра вле ний в ис кус-стве – ста тьи, ко то рые пи са ны за дор но, и да же остро, а глав ное лег ко.” (Д, 28/I, str. 316).

242 V. Šklov ski ni je po zna vao kom pro mi se ova kve vr ste u to vre me. U svo joj stu di ji Пародийныйроман (1921), on do sled no sma tra pa ro di ju „об на же ни ем при е ма”, ka da „ху до же ствен ная фор ма да ет ся вне вся кой мо ти ви ро ван но сти” (TextederRussischenFor ma li sten, 1969, str. 245).

117


je, ko ja se shva ta i upra žnja va kao ahro ni ja), ubr zo je uoče na i is pra vlje na baš u okvi ru ru skog for ma li zma. Ve li ku ulo gu pri to me, po na šem mi šlje nju, od i gra le su bes pre kor ne em pi rij ske in duk ci je V. V. Vi no gra do va.243 Kao differentia specifica pa ro dij ske in ter tek stu al no sti, mi mo bo ga te pa le te nje ne efek tiv no sti, pri znat je je dan d o k a z i v mo me nat nje ne g e n e z e , ko ji je Ti nja nov u DiG po me nuo pa na pu stio, bez mo guć no sti do ka zi va nja ali sa for ma li stič kom sprem no šću uki da nja.

Ipak, Ti nja nov, na kon pr ve re dak ci je DiG (1919), u tek stu ТютчевиГейне (1921) uvo di su pro tsta vlja nje kategorija geneze i tradicije, da bi usko ro uveo po jam evo lu ci je (Литературныйфакт, Олитературнойэволюции, 1924, 1929). Sve to mo že mo pod ve sti pod je dan („po prav ni”) te o rij ski ple do a je za us po sta vlja nje stro ge ko re la ci je iz me đu knji žev nog ni-za i osta lih (isto rij skih) ni zo va, sa svo jim slo že nim sno po vi ma struk tu ral nih za ko ni to sti.244 For ma li sti su se su o či li sa isto ri jom ka da su pre šli sa poj ma p o s e d e a na po jam f u n k c i j e . Ali, to ni je bi lo vre me Ti nja no vlje ve knji ge o Do sto jev skom i Go go lju…245

Od Ti nja no vlje vog vre me na do go di lo se po do sta te o ri je, od kon tek-stu a li za ci je pa do de kon struk ci je svih ob li ka ko mu ni ka ci je. Nje go va te za o „dru gom pla nu” u me đu vre me nu se ra di ka li zo va la: svi tek sto vi ste kli su tra go ve dru gih tek sto va. Reč je o sme ni te o rij skih pa ra dig mi, na sta loj na osno vu vi še od po la ve ka bur ne umet nič ke pro duk ci je. Kraj nja mo der nost Ti nja no va do ži ve la je tre nu tak svo je de mo di ra no sti.

Pre mi se o auto no mi ji i sta bil no sti knji žev nog tek sta ko ji pod le že opi-su, po sta le su re kvi zi ti pi o nir ske pro šlo sti. In si sti ra se na plu ra li zmu pla-no va ko ji uzi ma ju uče šća u zna če nju tek sta, ne či ne ći od nje ga struk tur no in fe ri or nu ce li nu. Is pi ti va nje tek stu al ne tran scen den ci je, od no sno skri ve ne

243 В. В. Ви но гра дов, Олитературнойциклизации, u: Поэтикарусскойлитературы, Мо сква, 1976, str. 53-54.

244 Na uva ža va nje sa od no sa knji žev ne ima nen ci je i nje nog za le đa bio je spre man B. Ej hen ba um, uvo đe njem ka te go ri je knji žev ne sva ko dne vi ce u svo ja raz ma tra nja. (Эйхен ба-ум, Литературныйбыт, u: TextederRussischenFormalisten, 1969, str. 474).

245 „По э то му са мое сли че ние тех или иных ли те ра тур ных явле ний долж но про во ди ть ся по функ ци ям а не то ль ко по фор мам. Со вер шен но нес ход ные по ви ди-мо сти явле ния ра зных функ ци о на ль ных си стем мо гут бы ть сход ны по функ ци ям и на о бо рот. Во прос за тем ня ет ся тем, что ка ждое ли те ра тур ное на пра вле ние в из вест-ный пе ри од ищет сво их опор ных пунк тов в пред ше ству ю щ их си сте мах, – то, что мо жно на зва ть „тра ди ци он но стью”.” (Ты ня нов, Литературнаяэволюция, u: Tex te der RussischenFormalisten, 1969, str. 458).

118

Draginja Ramadanski

ili vi dlji ve ve ze jed nog tek sta sa dru gim tek sto vi ma, da nas po kri va uče nje o trans-tek stu al no sti, sa mno štvom pod ruč ja za sle plju ju će ter mi no lo ške ra-zno rod no sti. Post-struk tu ra li stič ka i de kon struk ci o na li stič ka ot kri ća pri met-no su spen du ju tra di ci o nal ne mo de le knji žev ne te o ri je. Pa i onaj o pa ro di ji iz pe ra Ju ri ja Ti nja no va. Te o ri ja in ter tek stu al ne po li va len ci je uz dig nu ta je do skri ve ne po lu ge sva kog knji žev nog iz ra ža va nja, a ne sa mo pa ro dij skog.

Re ci mo na kra ju da i sa vre me ni dis kurs te o ri je po pri ma od knji žev no-sti ovo svoj stvo, baš kao i otvo re no pri zna nje da se slu ži dru gim tek sto vi ma, oslo ba đa ju ći se mi sti ke zna nja ko je sve zna. U ma ši ne ri ju te o ri je ula zi sve što mo že ot klo ni ti sum nju da se ra di o ne lo gič no sti, ne do sled no sti i onom naj stra šni jem – o ne zna nju. Osnov ni zah tev na uč nog dis kur sa da se bu de iz nad sva ke su bjek tiv no sti sve je te že is pu ni ti. Dis kurs te o ri je po čeo je da pro iz vo di fik ci ju.

Ta ko smo i mi, vre me je da to spo zna mo, go vo re ći o svom pred me tu, pred sta vi li se be i svo ju re al nost. Baš kao i Ju rij Ti nja nov svo ju. Za ute hu mo že mo re ći da je na še raz mi šlja nje bi lo da le ko od sva ke pri mi sli da va nja ko nač nih od go vo ra, a da je mno go bli že nji ho vom do vo đe nju u pi ta nje.

119

BIBLIOGRAFIJA

Na ruskom jeziku:

Аксаков, С. И. (1986). „История моего знакомства с Гоголем“. В: Собраниесочиненийв3томах, т. 3. Москва: Художественная лите-ратура.

Алексеев, М. Н. (1921). „О драматургических опытах Достоевского“. В: ТворчествоДостоевского. Одесса.

Андроникова, М. И. (1974). Отпрототипакобразу,Кпроблемепортретавлитературеикино. Москва: Наука.

Анненков, П. В. (1960). Литературныевоспоминания. Москва:Анненский, И. (1987). Избранное. Москва: Правда.Архипова, А. В. (1971). „Из сценической истории Села Степанчикова“.

В: Достоевскийиеговремя. Ленинград: Наука.Архипова, А. В. (1972). „Примечания к роману Село Степанчиково“.

В: Полноесобраниесочиненийв30томах, т. 3. Ленинград: Наука.Бабович, М. (1988). „Роман Достоевского и русское революционное

движение“. Болг.русистика, София, 1988/2Барабаш, Ю. (1989). „Набоков и Гоголь (мастер и гений). Заметки на

полях книги В. Набокова Николай Гоголь”. Москва, 1989/1Бахтин, М. М. (1975). Вопросылитературыиэстетики. Москва: Ху-

дожественная литература.Бегак, Б. (1980). „Пародия и ее приемы”. В: Русскаялитературнаяпа

родия, Ann Arbor: Ардис.Белик, А. П. (1974). Художественные образы Ф. М. Достоевского.

Москва: Наука.Белинский, В. Г. (1976–1982). Собраниесочинений в 9 томах Москва:

Художественная литература.Белый, А. (1934). МастерствоГоголя. Москва-Ленинград: ОГИЗ.Белышева, А. (1967). „Тайна смерти Гоголя”. Нева. 1967/3

120

Draginja Ramadanski

Бельчиков, Н. Ф. (1971). Достоевский в процессе петрашевцев. Мо-сква: Наука.

Бем, А. Л. (1929). „Гоголь и Пушкин в творчестве Достоевского“. Славия. 1929/8

Бем, А. Л. (1933). „Достоевский–гениальныйчитатель”.В: ОДостоевском, т. 2. Прага: Семинарий по изучении Достоевского.

Бем, А. Л. (1933). „Личные имена у Достоевского“. В: СборниквчестьЛ.Милетич. София: 409–434.

Бем, А. Л. (1936). УистоковтворчестваДостоевского. В: ОДостоевском,т. 3. Прага: Семинарий по изучении Достоевского.

Бирман, О. Г. (1959). Путьактрисы. Москва: ВТО.Блок, А. (1963). Собрание сочинений в 8томах. Москва-Ленинград:

ГИХЛ.Бочаров, С. Т. (1974). Сменалитературныхстилей. Москва: Наука.Брюсов, В. (1909). Испепеленный.КхарактеристикеГоголя. Москва:

Скорпион.Бурсов, Б. И. (1982). Избранныеработы.В 2 томах. Ленинград: Худо-

жественная литература.Бурсов Б. И. (1985). Родникрусскогореализма // Гоголь: История и сов-

ременность. (К 175-летию со дня рождения). Москва: Советская Россия.

Бушмин, А. С. (1980). Наукаолитературе. Москва: Современник.Вересаев, В. В. (1961). Собраниесочинений.В 5 томах. Москва: Прав-

да.Викторович, В. А. (1988). „Достоевский и В. П. Мещерский (к вопро-

су об отношениях писателя с охранительным лагерем)“. Русскаялитература, 1988/1

Виноградов, В. В. (1976). Избранныетруды.Поэтикарусскойлитературы. Москва: Наука.

Волгин, И. (1986). ПоследнийгодДостоевского. Историческиезаписки. Москва: Советский писатель.

Гиппиус, В. В. (1971). Гоголь. Providence: Brown university press.Гоголь, Н. В. (1986). Собраниесочинений.В 7 томах. Москва: Художе-

ственная литература.ГогольН.В.(1936). Материалыиисследования под ред. В. В. Гиппи-

ус. В 2 томах. Москва-Ленинград: Издательство Академии Наук СССР.

121


Гоголь Н. В. в русской литературе в воспоминаниях современников (1959). Москва: Детгиз.

Гоголь:Историяисовременность: (к175летиюсоднярождения):[сборник] (1985). Москва: Советская Россия.

Григорьев, А. Л. (1966). „Достоевский и Дидро“. Русскаялитература, 1966/4

Григорьев, А. А. (1982). „Гоголь и его последняя книга“. В: Русскаяэстетикаикритика40–50годов. Москва: Искусство.

Григорьев, Апп. (1970). Сочинения, Villanova: Villanova University press.Григорович, Д. В. (1928). Литературные воспоминания. Ленинград:

Academia.Гришин, Д. В. (1971). Достоевский–человек,писательимифы. Мель-

бурн: Мельнбурнский университет.Гроссман, Л. П. (1914). „Русский Кандид (К вопросу о влиянии Воль-

тера на Достоевского“). ВестникЕвропы, 1914/5Гроссман, Л. П. (1921). ПутьДостоевского. Одесса: Всеукраинское

государственное изд-во.Гроссман, Л. П. (1925). ПоэтикаДостоевского. Москва: ГАХН.Гроссман, Л. П. (1935). ЖизньитрудыФ.М.Достоевского. Биогра

фиявдатахидокументах. Москва – Ленинград: Academia.Гроссман, Л. П. (1959). „Достоевский – художник“. В: ТворчествоДо

стоевского. Москва: АН СССР.Гроссман, Л. П. (1963). Достоевский. Москва: Молодая гвардия. Гроссман, Л. П. (1980). „Пародия как жанр литературной критики“.В:

Русскаялитературнаяпародия. Ann Arbor: Ардис.Гуковский, Г. А. (1959). РеализмГоголя. Москва – Ленинград: ГИХЛ. Гус, М. (1971). ИдеииобразыФ.М.Достоевского. Москва: Художест-

венная литература.Днепров, В. Д. (1978). Идеи,страсти,поступки.Изхудожественного

опытаДостоевского. Ленинград: Советский писатель.Добролюбов, Н. А. (1984). Литературнаякритика. В 2 томах. Ленин-

град: Художественная литература.Долинин, А. С. (1940). НовоеоФ.М.Достоевском. Ленинград: Уче-

ные записки Ленинградского пед. инст. им. М. Н. Покровского. Долинин, А. С. (1956). Из истории борьбы Гоголя и Белинского за

идейностьвлитературе. Ленинград: Учён. зап. Ленинградского гос. пед. ин-та.

122

Draginja Ramadanski

Долинин, А. С. (1963). Последние романыДостоевского. Москва – Ленинград:

Долинин, А. С. (1989). Достоевскийидругие. Ленинград: Советский писатель.

Дороватовская-Любимова, В. С. (1928). „Достоевский и шестидесят-ники“. В: Достоевский, Сборникстатей. Москва: Труды Акаде-мии художественных наук. Лит. секция. Вып. 3.

Достоевская, А. Г. (1971). Воспоминания. Москва: Художественная Ли-тература.

Достоевский, Ф. М. (1972). СелоСтепанчиковооегообитатели. В: Полноесобраниесочиненийв30томах, т.3. Ленинград: Наука.

Достоевский.СтатьииматериалыI (1922). Ред. А. С. Долинин. Пе-тербург: Мысль.

Достоевский.СтатьииматериалыII(1924). Ред. А. С. Долинин. Ле-нинград: Мысль.

Достоевский.Материалыиисследования (1935). Ред. А. С. Долинин. Ленинград: Издательство Академии наук СССР.

Достоевскийврусскойкритике (1956). Сост. А. А. Белкин. Москва: Гослитиздат.

Достоевскийввоспоминанияхсовременников.В2томах (1964). Ред. А. С. Долинин. Москва: Художественная литература.

Достоевский.Библиографияпроизведенийонем (1917–1965). (1968). Ред. А. Белкин, А. Долинин, Вадим Кожинов. Москва: Книга.

Достоевскийирусскиеписатели.Традиции,новаторство,мастерство (1971). Сост. В. Я. Кирпотин. Москва: Советский писатель.

Достоевскийиеговремя (1971). Ред. В. Г. Вазанов и Г. М. Фридлендер. Ленинград: Наука.

Достоевскийирусскиеписатели: Традиции.Новаторство.Мастерство. (1971). Сборник статей. Сост. В. Я. Кирпотин. Москва: Со-ветский писатель.

Достоевский – художник и мыслителей. (1972). Москва: Художест-венная литература.

Достоевский. Новые материалы и исследования (Литературное на-следство том 86). (1973). Москва: Наука.

Достоевский.Материалы и исследования, том 8 (1988). Ленинград: Наука.

http://www.ozon.ru/context/detail/id/283767/




123


Достоевскийисовременность(1988).Тезисывыступленийна„старорусскихчтениях”, Новгород.

Дюришин, Д. (1988). „Межлитературные общности как выражение за-кономерностей всемирной литературы”. SlavicaSlovaca, 1988/2,4

Жирмунский, В. М. (1967). Литературныетечениякакявлениямеждународные. Ленинград: Наука.

Жирмунский, В. М. (1977). Теориялитературы,Поэтика,Стилистика. Ленинград: Наука.

Жирмунский, В. М. (1979). Сравнительноелитературоведение. ВостокиЗапад. Ленинград: Наука.

Жолковский, А. К. (1976). „Заметки о тексте, подтексте и цитации у Пастернака“ В: Boris Pasternak: Essays. Ed. by N. A.Nilsson. Stockholm, P. 67–84.

Захаров, В. Н.(1981). „Комический шедевр Достоевского“. В: СелоСтепанчиковоиегообитатели. Петрозаводск: Карелия.

Захаров, В. Н. (1985). СистемажанровДостоевского. Типологияипоэтика. Ленинград: Издательство Ленинградского университета.

Залесский, В. Ф. (1963). Герояяищу.Статьиодраматургииитеатре. Москва: Советский писатель.

Заславский, Д. О. (1959). ЗаметкиоюмореисатиревпроизведенияхДостоевского. Москва: Изд-во АН СССР.

Зеньковский, В. В. (1926). РусскиемыслителииЕвропа. Критикаевропейскойкультурыурусскихмыслителей. Париж: YMCA-Press.

Зеньковский, В. В. (1948-1950). Историярусскойфилософии, вдвухтомах, Париж: YMCA-Press.

Зеньковский, В. В. (1961). Н.В.Гоголь. Париж: YMCA-Press.Зименкова, В. А. (1989). „Лингвистический механизм литературного

пародирования и изучение некоторых языковых явлений на ма-териале пародии“. В: Текстовый и сентенциональный уровеньстилистическогоанализа. Ленинград: ЛГПИ.

Золотусский, И. П. (1979). Гоголь. Москва: Молодая гвардия.Золотусский, И. П. (1987). Поэзияпрозы,СтатьиоГоголе. Москва:

Совeтский писатель.Зощенко, М. (1990). Передвосходомсолнца. Москва: Педагогика.Елистратова, А. А. (1972). Гогольипроблемызападноевропейскогоро

мана. Москва: Наука.

124

Draginja Ramadanski

Ершов, Л. Ф. (1960). Советскаясатирическаяпроза20годов. Москва – Ленинград: Изд-во Акад. наук СССР. Ленингр. отд-ние.

Ермилов, В. В. (1953). Н.В.Гоголь. Москва: Советский писатель.Ермилов, В. В. (1956). Ф.М.Достоевский. Москва: Гослитиздат.Ищенко, М. Т. (1973). ПародииСалтыковаЩедрина. Минск: БГУ.Карсавин, Л. П. (1974). Католичество. Брюссель: Жизнь с Богом.Казакевич, А. (1987). Особенностигоголевскойпоэтикивсветереаль

ноисторическогоподходакМертвымдушам. Frankfurt am Mein: Institut fur Slawistik der Universitet Giesen.

Кедров, К. (1980). „Мужество Достоевского“. Новыймир, 1980/2Кирпотин, В. Я. (1960). Ф.М.Достоевский.Творческийпуть(1821–

1859). Москва: Гослитиздат.Кирпотин, В. Я. (1966). Достоевскийвшестидесятыегоды. Москва:

Художественная литература.Кирпотин, В. Я. (1969). „Мир и лицо в творчестве Достоевского. В:

Мастерстворусскихклассиков“. Москва: Советский писатель.Кирпотин, В. Я. (1972). Достоевский–художник. Этюдыиисследова

ния. Москва: Советский писатель.Кирпотин, В. Я. (1974). „Лебедев и племянник Рамо“. Вопросылите

ратуры. 1974/7Кирпотин, В. Я. (1971). „У истоков романа-трагедии. Достоевский –

Пушкин– Гоголь”. В: Достоевскийирусскиеписатели. Москва: Сов. писатель.

Кирпотин, В. Я. (1976). Достоевский иБелинский. Москва: Художе-ственная литературa.

Кирпотин, В. Я. (1978). Избранныеработыв2томах. Москва: Худо-жественная литература.

Кирпотин, В. Я. (1980). МирДостоевского, Этюдыи исследования. Москва: Советский писатель.

Короленко, В. Г. (1953). Историямоегосовременника. Москва: Прав-да.

Котелников, В. А. (1989). „Оптына пустынь и русская литература“. Русскаялитература, 1989/3

Ковач, А. (1985). РоманДостоевского, Опытпоэтикиижанра. Буда-пешт: Tankönyvkiadó.

Ковалевская, С. В. (1961). Воспоминанияиписьма. Москва: Академия наук.

125


Кравцов, Н. (1980). „К истории русской пародии“. В: Русскаялитературнаяпародия. Ann Arbor: Ардис.

Кулешов, В. И. (1965). Натуральнаяшколаврусскойлитературе. Мо-сква: Просвещение.

Купреянова, Е. Н. (1990). „Гоголь – комедиограф“. Русскаялитература, 1990/1

Лейкина-Свирская, В. Р. (1965). Петрашевцы. Москва: Просвещение.Лихачов, Д. С. (1962). Текстология. На материале русской литературы

Х – XVII вв. Москва-Ленинград: Изд-во АН СССР.Лосев, А. Ф. (1969). Историяантичнойэстетики. Москва: Искусство.Лотман, Ю. М. (1987). „Село Степанчиково в контексте литературы

второй половины 19 века“. В: Достоевский.Материалыиисследования. Ленинград: АН СССР / РАН; Институт русской литера-туры (Пушкинский Дом); Наука.

Луначарский, А. В. (1956). „ОДостоевском“. В: Достоевскийврусскойкритике. Москва: Гослитиздат.

Луначарский, А. В. (1956). „Достоевский как мыслитель и художник“. В: Достоевскийврусскойкритике. Москва: Гослитиздат.

Луначарский, А. В. (1956). „О многогласности Достоевского (по пово-ду книги М. М. Бахтина Проблемы творчества Достоевского)“. В: Достоевскийврусскойкритике. Москва: Гослитиздат.

Манн, Ю. В. (1973). „Эволюция гоголевской фантастики“. В: Кисториирусскогоромантизма. Москва.

Манн, Ю. В. (1978). ПоэтикаГоголя. Москва: Художественная лите-ратура.

Манн, Ю. В. (1984). Впоискахживойдуши. Москва: Книга.Машинский, С. (1952). Гогольввоспоминанияхсовременников. Москва:

Государственное издательство художественной литературы.Мережковский, Д. С. (1989). Избранное. Кишинев: Лит. Артистикэ.Михайловский, Н. К. (1956). „Жестокий талант“. В: Достоевский в

русскойкритике. Москва: Гослитиздат.Милдон, В. (1988). „Отчего умер Гоголь”. Вопросы литературы,

1988/3Морозов, А. Н. (1980). „Литературная роль пародии“. В: Русскаялите

ратурнаяпародия. Ann Arbor: Ардис.Морозов, А. Н. (1960). „Пародия как литературный жанр (К теории

пародии)“. Русскаялитература, 1960/1

126

Draginja Ramadanski

Мочульский, К. В. (1934). ДуховныйпутьГоголя. Париж: YMCA-Press.Нахов, И. М. (1981). Киническаялитература. Москва: Наука.Нахов, И. М. (1982). Философиякиников. Москва: Наука.Назиров, Р. Т. (1982). ТворческиепринципыДостоевского. Саратов: Из-

дательство Саратовского университета.Нежный, А. (1989). СиялаОптынапустынь. Москва: Советская Рос-

сия.Неупокоева, И. Г. (1976). Обосновныхпринципахсравнительногоиз

учениявсемирнойлитературы. Москва: Наука.Нечаева, В. С. (1972). ЖурналМ.М.иФ.М.ДостоевскогоВремя1861–

1863. Москва: Наука.Нечаева, В. С. (1979). РаннийДостоевский (1821–1849). Москва: На-

ука.Новиков, В. И. (1989). Книгаопародии. Москва: Советский писатель.Новиков, В. И., Каверин, В. (1988). Новоезрение.КнигаоЮрииТыня

нове. Москва: Книга.Носов, В. Д. (Г. П. Паламарчук). (1985). Ключ к Гоголю. London:

Overseas Publications Interchange Ltd.ОбразыФ.М.ДостоевскоговиллюстрацияхИльиГлазунова. (1990).

Москва: Планета.Одиноков, В. Т. (1981). Типологияобразоввхудожественнойсистеме

Достоевского. Новосибирск: Наука.Описание рукописейФ.М.Достоевского (1957). Ред. В. С. Нечаева.

Москва: Государственная библиотека СССР имени В. И. Ленина.Палиевский, П. В. (1987). Русскиеклассики. Москва: Художественная

литература. Панаев, И. И. (1988). Литературныевоспоминания. Москва: Правда.Панаева, А. Я. (1972). Воспоминания. Москва: Художественная лите-

ратура. Паперный, В. М. (1983). „Андрей Белый и Гоголь“. Ученые записки

ТГУ,вып.620, Тарту.Пахалкова, И. (1988). „Повести Село Степанчиково и Дядюшкин сон

в творческом наследии Ф. М. Достоевского“. В:Достоевскийисовременность. Новгород: Материалы старорусских чтений.

Переверзев, В. Ф. (1982). Гоголь.Достоевский.Исследования.Moсква: Советский писатель.



127


Поспелов, Г. Н. (1953). ТворчествоН.В.Гоголя. Москва: Государствен-ное учебно-педагогическое издательство Министерства Просве-щения РСФСР.

Пруцков, Н. И. (1962). „Русский роман 40–50-х годов“. В: Историярусскогоромана, Москва-Ленинград: Изд-во АН СССР.

Развитиереализмаврусскойлитературе (1972). В 3 тoмах. Гл. ред. У. Р. Фохт. Москва: Наука.

Реизов, Б. Г. (1930). „К вопросу о влиянии Диккенса на Достоевского“. Языкилитература. Ленинград: РАНИОН.

Реизов, Б. Г. (1970). Изисторииевропейскихлитератур. Ленинград: Изд-во Ленинградского ун-та.

Ремизов, А. (1954). Огоньвещей.Сныипредсонье. Париж: Oплешник.Родина, Т. М. (1984). Достоевский:повествованиеидрама. Москва:

Наука.Розанов, В. В. (1970). Избранное. München: Neimanis.Русскаястихотворнаяпародия (1960) Редакторы Соломон Рейсер, И.

Исакович. Москва: Советский писатель.Б. Бегак, Н. Кравцов, А. Морозов. (1980). Русскаялитературнаяпаро

дия. Ann Arbor: Ардис.Русскаяэстетикаикритика40–50хгодовXIXвека. (1982). Москва:

Искусство.Седуро, В. (1974). „А все-таки встреча Достоевского с Гоголем была“.

Новаяжизнь, 1974/117Селезнев, Ю. (1983). „Лесков и Достоевский”. В: ВмиреЛескова. Мо-

сква: Советский писатель.Синявский, А. Д. (1982). ОпавшиелистьяВ.В.Розанова. Париж: Син-

таксис.Слонимский, А. Л. (1923). ТехникакомическогоуГоголя.Ленинград:

Академия.Смирнов, И. П. (1985). „Порождение интертекста (Элементы интер-

текстуального анализа с примерами из творчества Б. Л. Пастер-нака)“.WienerSlawistischerAlmanach, Wien, 1985/17

Смирнова-Чикина, Е. А. (1964). „Гоголь и идея естественного чело-века в литературе 18 века“. В: Русскаялитература18века. Мо-сква-Ленинград: Наука.

Смирнова, Е. А. (1987). ПоэмаГоголяМертвыедуши. Ленинград: На-ука.







128

Draginja Ramadanski

Соболев, Ю. (1938). „Русский народный артист Москвин“. Театр, 1938/10–11

Соловьев, С. М. (1979). ИзобразительныесредствавтворчествеДостоевского, Москва: Советский писатель.

Станиславский, К. С. (1954). Собраниесочиненийв8томах. Москва: Степанян, Е. (1990). „Тайна Тынянова“. Литературное обозрение,

1990/8Суслова, А. П. (1928). ГодыблизостисДостоевским. Москва: Искус-

ство. Терц, А. (1981). ВтениГоголя. Париж: Синтаксис.Тимофеев, Л. И. (1955). Проблемы теории литературы. Москва:

Учпедгиз.Тороп, П. Х. (1981). „Проблема интекста“. Трудыпознаковымсисте

мамXIV.Текствтексте, Ученые записки Тартуского госунивер-ситета, вып. 567. Тарту, 1981

Туниманов, В. А. (1980). ТворчествоДостоевского 1854–1862. Ленин-град: Наука.

Тургенев, И. С. (1987). Полноесобраниесочиненийиписемв30томах. Москва: Наука.

Тургенев, И. С. (1987). Литературные ижитейские воспоминания. Москва: Правда.

Тынянов, Ю. Н. (1969). „Достоевский и Гоголь (К теории пародии)“. In: TextederRussischenFormalisten. München: Wilhelm Fink Verlag.

Тынянов, Ю. Н. (1969). „О литературной эволюции“. In: Texte der RussischenFormalisten. Müchen: Wilhelm Fink Verlag.

Тынянов, Ю. Н. (1977). „О пародии“. В: Поэтика.Историялитературы.Кино. Москва: Наука.

Успенский, Г. И. (1959). „ПраздникПушкина“. В: Достоевскийврусскойкритике Москва: Гослитиздат.

Успенский, Б. А. (1962). Осемиотикеискусства. Симпозиум по струк-турному изучению знаковых систем. Москва: Издательство Ака-демии наук СССР.

Утехин, Н. П. (1966). Современностьклассики. Москва: Современник.Утехина, К. А. (1964). „Из наблюдений над языком Ф. М. Достоевско-

го“. В: Исследованияпоэстетикесловаистилистикехудожественнойлитературы. Ленинград: Изд. ЛГУ.

129


Флоровский, Г. (1983). Пути русского богословия. Париж: YMCA-Press.

Фома Кампийский. (1983). ОподражаниюХристу. Брюссель: Жизнь с Богом.

Фрейдкина, Л. М. (1962). ДниигодыВ.Н.Данченко. Москва: Всерос-сийское театральное общество.

Фрейденберг, О. А. (1973). „Происхождение пародии“.Трудыпознаковымсистемам XI. Тарту, 1973.

Фридлендер, Г. М. (1964). РеализмДостоевского. Москва – Ленинг-рад: Наука.

Фридлендер Г. М. (1971). „У истоков почвенничества (Ф. М. Достоев-ский и журнал Светоч)“. ИзвестияАНСССР. Серия литературы и языка. 1971. Т. XXX. Вып. 5.

Фридлендер, Г. М. (1979). Достоевскийимироваялитература. Мо-сква: Художественная литература.

Фридлендер, Г. М. (1984). Методологическиепроблемылитературоведения, Ленинград: Наука.

Хайченко, Г. А. (1962). ИгорьИльинский. Москва: Издательство Ака-демии наук СССР.

Холшевников, В. Е. (1960). „О литературных цитатах Достоевского“. ВестникЛГУ, 1960/8

Храпченко, М. Б. (1952). МертвыедушиН.В.Гоголя. Москва: Изда-тельство Академии Наук СССР.

Храпченко, М. Б. (1954). Творчество Гоголя. Москва: Издательство Академии Наук СССР.

Храпченко, М. Б. (1968). „Типологическое изучение литературы и его принципы”. Вопросылитературы, 1968/2

Храпченко, М. Б. (1972). Творческая индивидуальность писателя иразвитиелитературы. Москва: Советский писатель.

Храпченко, М. Б. (1976). Художественноетворчество,действительность,человек. Москва: Советский писатель.

Цейтлин, А. Г. (1980). „Литературная пародия и классовая борьба“. В: Русскаялитературнаяпародия. Ann Arbor: Aрдис.

Цветаева, М. (1988). Сочиненияв2томах. Минск: Народная асвета.Чернышевский, Н. Г. (1948). Полноесобраниесочинений. В 16 томах.

Москва: Гослитиздат.

130

Draginja Ramadanski

Чичерин, А. В. (1975). Возникновениероманаэпопеи. Москва: Совет-ский писатель.

Чудаков, А. П. (1976). „Ранние работы В. В. Виноградова о поэтике русской литературы”. В: Виноградов,Поэтикарусскойлитературы. Москва: Наука.

Чудакова, М. (1986). Рукописьикнига.Рассказобархивоведении,текстологии,хранилищахрукописейписателей.Москва: Просвеще-ние.

Чулков, Г. (1928). „Последнее слово Достоевского о Белинском“. В: Достоевский.(Сборник статей). Москва.

Шкловский, В. (1953). Заметки о прозе русских классиков. Москва: Советский писатель.

Шкловский, В. (1969). „Пародийный роман Тристрам Шенди Стерна“. В: TextederRussischenFormalisten. München: Wilhelm Fink Verlag.

Шкловский, В. (1983). Отеориипрозы. Москва: Советский писатель.Эйхенбаум, Б. (1969). Опрозе. Ленинград: Художественная литерату-

ра.Эйхенбаум, Б. (1969). „Литературный быт“. В: Texte der Russischen

Formalisten. München: Wilhelm Fink Verlag.Элзон, М. Д. (1987). „Дополнения к комментарию Полного собрания

сочинений Ф. М. Достоевского“. В: Материалыиисследования.Ленинград: Наука.

Энгельгард, Б. М. (1927). Формальныйметодвисториилитературы. Ленинград: Academia.

Якушин, Н. М. (1964). СибирскиеповестиФ.М.Достоевского. Волог-да: Материалы науч. конф. Волог. и Череп. пед. ин-та. С. 161–164.

Na drugim jezicima:

Allain, L. (1986). „Socijalno-psihološki podtekst semiotike F. M. Dostojevskog“. Izraz, Sarajevo, 1986/7–8

Amberg, L. (1986). Kirche, LiturgieundFrömmigkeitimSchaffen von N. V. Gogoly. Bern: Slavica Helvetica, 24.

Ambrođo, I. (1979). Ideologijeiknjiževnost. Beograd: Slovo ljubve.Anderson, R. B. (1986). Dostoevsky, Myths of Duality. Geinesville:

University of Florida Press.

131


Antonov-Ovsejenko, A. (1989). „Pozorište Josifa Staljina“. Književnost, 1989/10

Aristotel, (1982). Opesničkojumetnosti. Beograd: Rad.Austin, J. L. (1962). How to Do Things with Words. Cambridge, MA:

Harvard University Press.Babović, M. (1961). Dostojevski kod Srba. Titograd: Grafički zavod.Babović, M. (1971). Ruska književnost 19. veka. Realizam. Beograd:

Naučna knjiga.Bahtin, M. (1967). Problemi poetike Dostojevskog. Beograd: Nolit.Bahtin, M. (1978). StvaralaštvoFransoaRableainarodnakulturasrednjeg

veka i renesanse. Beograd: Nolit.Bahtin, M. (1980). Marksizamifilozofijajezika. Beograd: Nolit.Bahtin, M. (1989). Oromanu. Beograd: Nolit.Balakian, A. (1962). „Influence and Literary Fortune: The Equivocal

Junction of Two Methods“.YearbookofComparativeandGeneralLiterature 1962/11

Bart, R. (1975). Zadovoljstvoutekstu. Niš: Gradina.Bart, R. (1979). Književnost,mitologija,semiologija. Beograd: Nolit.Bart, R. (1989). Sad,Furije,Lojola. Beograd: Vuk Karadžić.Basara, S. (1989). „Pisanje izaziva nesreću“. Književnareč, Beograd, 1989/

juliBašić, S. (1987). „Prilog diskusiji o postmodernizmu i dekonstrukciji“.

Umjetnostriječi, Zagreb, 1987/1Beilfuss, W. (1987). Der literarische Rezeptionprozess: Ein Modell.

Frankfurt am Mein: Peter Lang Verlag.Beker, M. (1986). Suvremeneknjiževneteorije. Zagreb: SNL.Beker, M. (1988). „Poststrukturalizam ili kraj iluzije o autonomiji književnog

dela“. Književnakritika, 1988/6Benjamin, W. (1974). Eseji. Beograd: Nolit.Berđajev, N. (1981). DuhDostojevskog. Beograd: Književne novine.Berđajev, N. (1982). „Pogled na svet F. M. Dostojevskog“. U: Dostojevski

kaomislilac. Ruskareligijskafilozofija iF.M.Dostojevski. Tom 7. Beograd: Partizanska knjiga.

Berđajev, N. (1982). „Nova religijska svest i društvena realnost“. U: Dostojevskikaomislilac.RuskareligijskafilozofijaiF.M.Dostojevski. Tom 7. Beograd: Partizanska knjiga.

Berđajev, N. (1984). Ja i svijet objekata. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.

132

Draginja Ramadanski

Berđajev, N. (1985). Duhirealnost. Zagreb: Kršćanska sadašnjost.Berđajev, N. (1987). Samospoznaja. Novi Sad: Književna zajednica Novog

Sada.Berđajev, N. (1987). Ruskaideja. Beograd: Prosveta.Berđajev, N. (1989). „Izvori i smisao ruskog komunizma“. Savremenik,

1989/9–10Bićanić, S. (1984). „Teorija govornog čina i književnost“. Umjetnostriječi,

Zagreb, 1984/1–2Bilington, Dž. (1988). Ikona i sekira, Beograd: Rad.Bisztray, G. (1986). „The Theory of Intertext in Sociology and Comparative

Literature“. Sensuscommunis, Tübingen: Günter Narr.Biti, V. (1987). „Novo polazište teorije pripovedanja“. Umjetnost riječi,

1987/1Biti, V. (1989). Pripitomljavanje drugog. Zagreb: Hrvatsko filozofsko

društvo. Block, H. M. (1958). „The Concept of Influence in Comparative Literature“.

In: YearbookofComparativeandGeneralLiterature, 1958/7Bloom, H. (1973). Anxiety of Influence.A Theory of Poetry. New York:

Oxford University Press.Blum, H. (1984). Antitetičkakritika.Teorijapesništva. Beograd: Paideia.Booth, W. C. (1971). ARhetoric of Irony. Chicago: Chicago University

Press.But, V. (1976). Retorika proze. Beograd: Nolit.Calinescu, M. (1987). „Parody and Intertextuality“. Semiotica, Amsterdam,

1987/1–2Chvatik, K. (1984). „Strukturalna teorija historijskog razvitka književnosti“.

Umjetnostriječi, Zagreb, 1984/1–2Coward, R., Ellis, J. (1985). Jezik i materijalizam. Zagreb: Školska knjiga.Culler, J. (1980). On Deconstruction. Theory and criticism after

Structuralism. Ithaca, NY: Cornell University Press.Cvajg, Š. (1931). Dostojevski. Beograd: Knjižarnica Svetlost.Damjanović, M. (1986). „Filozofski odnosi umetnosti prema stvarnosti“.

Izraz, Sarajevo, 1986/7–8Dane, J. (1988). Parody. Critical Concepts versus Literary Practices:

AristophanestoSterne. Norman: University of Oklahoma Press. De Man, P. (1975). Problemi moderne kritike. Beograd: Nolit.Demetrius (1934). On Style, London-New York: Everyman’s Library.

133


Derrida, J. (1967). Le la grammatologie. Paris: Minuit. Derrida, J. (1972). Marges de la philosophie. Paris: Seuil.Derrida, J. (1972). La dissemination. Paris: Seuil.Derida, Ž. (1984). „Potpis događaj kontekst“. Delo, Beograd, 1984/6Dikro, O., Todorov, C. (1987). Enciklopedijski rečnik nauka o jeziku.

Beograd: Prosveta.Dimitrijević, R. (1965). Teorijaknjiževnostisaprimerima. Beograd: Vuk

Karadžić.Doležar, Lj. (1973). „Ka strukturalnoj teoriji sadržaja u proznoj fikciji“.

TrećiprogramRadioBeograda, leto, 1973Domenak, Ž. M. (1982). „Infratragedija“. TrećiprogramRadioBeograda,

zima, 1982Donat, B. (1982). Olisbos,esejoteorijiipraksiknjiževnogklišea. Beograd: Dostoevsky, ACollеctionofCriticalEssays. (1962). Ed. by R. Welek. New

York: A Spectrum Book.Dostojevski, F. M. (1981). Dnevnikpisca1873. U: Dostojevskikaomislilac.

Tom 2. Beograd: Partizanska knjiga. Dostojevski, F. M. (1981). Dnevnikpisca1876. U: Dostojevskikaomislilac.

Tom 3. Beograd: Partizanska knjiga. Dostojevski, F. M. (1981). OdabranapismaI,II. Beograd: Rad.Dostojevskiusvetluruskekritike (1981). Beograd: Slovo ljubve. Dostojevski, F. M. (1982). Misli izbeležnica1860–1881. U: Dostojevski

kaomislilac. Tom 6. Beograd: Partizanska knjiga. Dostojevski, F. M. (1982). Članci. U: Dostojevski kao mislilac. Tom 5.

Beograd: Partizanska knjiga. Dostojevski, F. M. (1982). Dnevnikpisca1877–1881. U: Dostojevski kao

mislilac. Tom 4. Beograd: Partizanska knjiga. Dražić, S. (1985). Istinaitumačenje. Osijek: Revija.Drozda, M. (1969). „Tartuska škola“. Umjetnostriječi, 1969/1–2Džejmson, F. (1974). Marksizam i forma. Beograd: Nolit.Džejmson, F. (1978). Utamnicijezika. Zagreb: Stvarnost.Džejmson, F. (1984). Političkonesvesno. Beograd: Nolit.Đurčinov, M. i dr. (1981). Moderna tumačenja književnosti, Sarajevo:

Svjetlost.Đurišin, D. (1969). „Pobude povijesne poetike A. N. Veselovskoga“.

Umjetnostriječi, 1969/4

134

Draginja Ramadanski

Durisin, Dionyz. (1972). VergleichendeLiteraturforschung. Versuch eines methodisch- theoretischenGrundrisses. Berlin: Akademie

Metodološka misao u preseku: sadašnji trenutak nauke o književnosti. (1990). Beograd: Institut za književnost i umetnost.

Eagleton, T. (1987). Književnateorija. Zagreb: Liber.Poetikaruskogformalizma (1972). Urednik A. Petrov. Beograd: ProsvetaEpiskop Nikolaj (1989). „Poslanica hrišćanskoj omladini“. Glas Crkve,

7/V, Vaskršnji broj, Valjevo, februar 1989Erlich, V. (1955). Russian Formalism: History, Doctrine. The Hague:

MoutonErlich, V. (1969). Gogol. New Haven, CT: Yale University Press.Eror, G. (1978). Vidovi dela, vidovi tumačenja /Iz moderne proze, II/.

Beograd: Mladost,Existentialism from Dostoevsky to Sartre (1965). Ed. by W. Kaufmann.

Cleveland: Meridian Books.Fanger, D. (1967). DostoevskyandRomanticRealism. AStudyofDostoevsky

in Relation to Balzac,Dickens andGogol, Chicago: University of Chicago Press.

Fanger, D. (1978). „Dead Souls: The Mirror and the Road. XIX centuryFiction, 1978/33

Feher, F. (1981). Pesnik antinomija. Beograd: Nolit.Felman, Š. (1986). „Spoznaja i uživanje ili performans filozofa“. Treći

program Radio Beograda, jesen, 1986Fetzer, G. (1987). „Imanentnost dela i vrednovanje“. Savremenik, Beograd,

1987/1–2-3Flaker, A. (1965). RuskiklasiciXIXveka. Zagreb: Školska knjiga.Flaker, A. (1972). Stilskeformacije. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.Flaker, A. (1989). „EkumenskiDostojevski“. Danas, Zagreb, 1989/390Flaker, A. (1982). Poetika osporavanja. Zagreb: Školska knjiga.Foucault, M. (1966). LeMotsetlesChoses. Paris: Gallimard.Foucault, M. (1969). L’archeologieduSavoir. Paris: Gallimard.Foucault, M. (1979). What is anAuthor Textual Strategies. Ithaca, New

York: Cornell.Fraj, N. (1985). Veliki kodeks. Beograd: Prosveta.Frank, J. (1976). Dostojevski. TheSeedsofRevolt,1821–1849. Princeton:

Princeton University Press.

135


Frank, J. (1983). Dostojevski. TheYearsofOrdeal,1850–1859. Princeton: Princeton University Press.

Frank, J. (1986). Dostoevsky. TheStirofLiberation,1860–1865. Princeton: Princeton University Press.

Frankastel, P. (1974). Studijeizsociologijeumetnosti. Beograd: Nolit.Freund, W. (1981). DieliterarischeParodie. Stutgart: Metzler.From, E. (1972). PsychoanalysisandReligion. New York: Bantam Books.Frye, N. (1979). Anatomijakritike. Zagreb: Naprijed.Fuko, M. (1980). Istorijaludilaudobaklasicizma. Beograd: Nolit.Gadamer, H. G. (1978). Istina i metoda. Sarajevo: Veselin Masleša.Gavrilović, Z. (1975). „Protivrečna priroda smisla i položaja kritike“.Treći

program Radio Beograda, zima, 1975Genette, G. (1982). Palimpsestes. Paris: Seuil. Gilman, L. S. (1974). TheParodicSermoninEuropeanPerspective. Aspects

of liturgicalParody fromtheMiddleAges to the twentiethcentury. Wiesbaden: Steiner.

Glovinjski, M. (1986). „Od spoljašnjih i unutrašnjih metoda do književne komunikacije“. Teorija istorije književnosti, opšte pretpostavke. Beograd: SANU.

Golosovker, J. (1983). Dostojevski i Kant. Beograd: Grafos.Grimm, G. (1975). LiteraturundLeser. TheorienundModellezurRezeption

literarischerWerke. Stutgart: Kohlhammer.Grimm, G. (1977). Rezeptionsgeschichte. GrundlageneinerTheorie.Mit

AnalysenundBibliographie. München: Gumbrecht, H. U.Grlić, D. (1983). Zaumjetnost. Zagreb: Školska knjiga.Grlić, D. (1986). Izazov negativnog. Beograd: Nolit.Guillen, C. (1971). Literatureas a System. Essays toward the Theory of

Literary History. Princeton: Princeton University Press.Gutke, K. (1982). „Teorija tragikomedije“, TrećiprogramRadioBeograda,

zima, 1982Habermas, J. (1979). GeistigenSituationderZeit. Frankfurt: Suhrkamp.Hamilton, R. M. Jr. (1974). UsesofthePastoralinDickensandDostoevsky.

Dissertation. Ann Arbor. Hansen-Löve, A. (1978). Der Russische Formalismus. Wien: Wiener

Slawistisches Jahrbuch, XXIV.Hartman, G. (1983). „Književni komentar kao književnost“. Književna

kritika, Beograd, 1983/2

136

Draginja Ramadanski

Hassan, I. H. (1955). „The Problem of Influence in Literary History, Notes toward a Definition“. In: American Journal of Aesthetics and ArtCriticism, 1955/14

Hefti, E. (1977). DieParodieimUrheberrecht. Berlin: J. Schweitzer Verlag.Herman-Sekulić, M. (1989). „Ka novom razumevanju parodije“.

Književnost. Beograd: 1989/5,6,7,8,9Hermeren, G. (1975). Influence in Art and Literature. Princeton, NJ:

Princeton University Press.Hirš, E. D. (1983). Načelatumačenja. Beograd: Nolit.Hutcheon, L. (1985). TheoryofParody:TheTeachingofXXcenturyArt

Form, New York, London: Methuen. Inc. Hutcheon, L. (1989). „Contemporary Parody and Bakhtin“. In: Rethinking

Bakhtin, Evanston, Illinois: Norhwestern University Press.Ingarden, R. (1975). Doživljaj,umetničkodeloivrednost. Beograd: Nolit.Iser, W. (1972). Der Implizite Leser. KommunikationsformendesRomans

vonBunyanbisBeckett. München: Fink Verlag.Jakcson, R. L. (1966). Dostoevsky’s Quest for Form. A Study of His

PhilosophyofArt, New Haven, CT: Yale University Press. Jackson, R. L. (1958). Dostoevsky’sUndergroundManinRussianLiterature.

The Hague: Mouton. Jakobson, R. (1973). „Jezik i drugi komunikacioni sistemi“. Trećiprogram

Radio Beograda, leto, 1973Jakobson, R. (1978). Ogledi iz poetike, Beograd: Nolit.Jaus, H. R. (1978). Estetikarecepcije. Beograd: Nolit.Jenny, L. (1976). „La Strategie de la Forme“. Poetique, 1976/27Jerotić, V. (1990). „Psihoanaliza i religija“. Književnost. Beograd, 1990/4Jovanović, M. (1975). Utopija Mihaila Bulgakova. Beograd: Institut za

književnost i umetnost.Jovanović, M. (1985). Dostojevski i ruska književnost XX veka, Prilog

teoriji podteksta, Beograd: Srpska književna zadruga.Jovanović, M. (1989). MihailBulgakov.Drugaknjiga. Beograd: Novo delo. Jovanović, M. (1990). RuskipesniciXXveka – dijalozi i monolozi. Beograd:

Srpska književna zadruga.Karrer, W. (1977). Parodie, Travestie,Pastiche. München: Wilhelm Fink,

Ferlag.Kasack, M. (1957). DieTechnikderPersonendarstellungbeiN.V.Gogol.

Wiesbaden: Harrassowitz.

137


Kato, Ž. (1981). „Bakunjin i Dostojevski“. Književnost, Beograd, 1981/5–6Kayser, W. (1987). „Književno vrednovanje i interpretacija“, Savremenik,

Beograd, 1987/1–2-3Klajn, H. (1936). „Zločin i kazna u svetlosti psihoanalize“. Srpskiknjiževni

glasnik, 1936/47Pavličić, P. (1983),Književnagenologija, Zagreb: Liber.Kolakovski, L. (1989). Đavouistoriji. Banja Luka: Glas.Konstantinović, Z. (1983). „O teorijskom razvoju istorije književnosti“.

Izraz, 1983/9–10Konstantinović, Z. (1984). Uvod u uporedno proučavanje književnosti.

Beograd: Srpska književna zadruga.Konstantinović, Z. (1986). Odubinskimdimenzijamaintertekstualnosti. U:

Teorijaistorijeknjiževnosti, opšte pretpostavke. Beograd: SANU.Konstantinović, Z. (1988). „Tekst u kontekstu“. Književnakritika, 1988/6Konstantinović, Z. (1989). „Intertekst i alteritet“. Izraz, 1989/1–2Kordić, R. (1975). Arheologijaknjiževnogdela. Beograd: Prosveta.Kot, J., „Njuška i grimasa“. TrećiprogramRadioBeograda, leto, 1982Kribl, J. (1990). Tko je Veliki inkvizitor. Zagreb: Župni ured „Nova

Bukovica“.Kriger, M. (1982). Teorija kritike. Beograd: Nolit.Kristeva, J. (1968). „Wort, Dialog und Roman bei Bachtin“. In: Alternativa,

1968/62–63Kun, T. (1974). Strukturanaučnihrevolucija. Beograd: Nolit.Lachmann, R. (1970). „Die Verfremdung und das Neue Sehen bei

Sklovskij.“. Poetica, 1970/1–2Lachmann, R. (1983). „Intertextualität als Sinnkonstitution: Andrej Belyjs

Petersburg und die „fremden“ Texte“.Poetica,1983/15Lachmann, R. (1987). „Dvojništvo“. Umjetnostriječi, 1987/3Lalić, I. (1971). Kritika i delo. Beograd: Nolit.Lapšin, I. I. (1981). Estetika Dostojevskog. Beograd: Slovo ljubve.Lasić, S. (1977). Probleminarativnestrukture. Zagreb: Liber.Laut, R. (1990). „Šta nam danas poručuje Dostojevski“. Književnenovine,

1990/11Lauter, P. (1964). TheoriesofComedy. New York: Doubleday.Lee, G. (1971). Allusion,ParodyandImitation. Hull, England: University

of Hull.Lešić, Z. (1982). Jezikiknjiževnodelo. Sarajevo: Svjetlost.

138

Draginja Ramadanski

Lešić, Z. (1985). Književnostinjenaistorija. Sarajevo: Veselin Masleša.Liede. A. (1966). Parodie in Reallexicon der deutschen Literaturgeschichte,

Berlin: Walter DeGruyter, IIILiteratureandSocietyinImperialRussia,1800–1914 . (1978). Ed. W. Mills

Todd, Stanford: Stanford University. Loski, N. (1982). „Dostojevski i njegovo hrišćansko shvatanje sveta“. U:

RuskareligijskafilozofijaiF.M.Dostojevski, Beograd: Partizanska knjiga.

Lotman, J. M. (1976). Strukturaumetničkogdela. Beograd: Nolit.Macherey, P. (1979). Teorijaknjiževneproizvodnje. Zagreb: Školska knjiga.Markiewicz, H. (1967). „On the Definition of Literary Parody“. In: To

HonourRomanJackobson. The Hague: Mouton.Markjevič, H. (1974). Naukaoknjiževnosti. Beograd: Nolit.Medvedev, P. N. (1976). Formalnimetodunaucioknjiževnosti. Beograd:

Nolit.Mena, F. (1984). Proricanjeestetskogdruštva. Beograd: Radionica SIC.Mereškovski, D. S. (1982). „Prorok ruske revolucije“. U: Ruskareligijska

filozofijaiF.M.Dostojevski. Beograd: Partizanska knjiga.Metafore,figureiznačenja. (1986). Priredio L. Kojen, Beograd: Prosveta.Mihajlovski, N. K. (1981). „Okrutni talenat“. U: Dostojevskiusvetluruske

kritike, Beograd: Slovo ljubve.Miler-Lauter, V. (1986). Dijalektika ideja kod Dostojevskog. Beograd:

Kultura.Milić, N. (1987). „Pojam hibridnog žanra u savremenim književnim

teorijama“. Književnakritika. Beograd, 1987/4Milić, N. (1988). „Tekst i tekst u kontekstu: dekonstrukcionistička teza“.

Književnakritika. Beograd, 1988/6Milijić, B. (1988). „Tekst komentara“. Književnakritika, Beograd, 1988/6Milošević, N. (1972). Ideologija,psihologija,stvaralaštvo. Beograd: Duga.Milošević, N. (1981). Dostojevskikaomislilac. U: Dostojevskikaomislilac.

Tom 1. Beograd: Partizanska knjiga.Miščević, N. (1983). Jezik kot dejavnost. Ljubljana: Analecta. Miščević, N., Potrč, M. (1986). Kontekst i značenje. Rijeka: Izdavački

centar Rijeka.Mochulsky, K. (1967). Dostoevsky.HisLifeandWork. Princeton: Princeton

University.Moderna teorija romana (1979). Prir. M. Solar. Beograd: Nolit.

139


Morson, G. S. (1979). „Reading between the Genres: Dostoevsky’s Diary of a Writer as Metafiction“. Yale Review, 1979/68

Morson, G. S. (1989). „Parody, History and Metauthopy“. In: Rethinking Bakhtin, Evanston, Illinois: Norhwestern University Press.

Muecke, P. (1970). IronyandtheIronic(TheCriticalIdiom). London and New York: Methuen Publishing.

Mukaržovski, J. (1973). „Poetsko imenovanje i estetska funkcija jezika“. TrećiprogramRadioBeograda, leto, 1973

Mukaržovski, J. (1973). „Prilog semantici poetske slike“. Treći programRadio Beograda, leto, 1973

Mukaržovski, J. (1986). Struktura pesničkog jezika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Mukaržovski, J. (1987). Struktura, funkcija, znak, vrednost. Ogledi iz estetike i poetike. Beograd: Nolit.

Musabegović, S. (1982). Mimezisikonstrukcija. Sarajevo: Veselin Masleša. Mustard, H. M. (1946). TheLyricCycleinGermanLiterature. Columbia

University Germanic Studies No. 17, New York: King’s. Crown Press.

Nabokov, V. (1983). NikolajGogolj–životopis. Zagreb: Znanje.Nabokov, V. (1984). Esejiizruskeknjiževnosti. Beograd: Prosveta.Novaković, D. (1989). „Kinici i pjesnici (epizoda iz povijesti antičke

parodije)“. LetopisMaticesrpske, 1989/jan.Oraić, D. (1987). „Kolaž – transsemiotički citatni žanr“. Umjetnostriječi,

1987/1Oraić, D. (1988). „Citatnost – eksplicitna intertekstualnost“. U:

Intertekstualnost i intermedijalnost. Uredili: Z. Maković – M. Medarić. Zagreb: Zavod za znanost o književnosti Filozofskog fakulteta Sveučilišta.

Oraić-Tolić, D. (1990). Teorijacitatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske. Painter, G. D. (195p). Proust: The Later Years.Boston, Toronto: Little,

Brown and Company.Passage, Ch. (1954). Dostoevsky–theAdapter. Chapel Hill: University of

North Carolina Press. Pavličić, P. (1989). „Moderna i postmoderna intertekstualnost“. Umjetnost

riječi, 1989/1Peković, S., Slapšak, S. (1983). „Naučna kritika komparatističkog smera“.

Srpskaknjiževnakritika, Beograd, 1983/22

140

Draginja Ramadanski

Penčić, S. (1983). Poetika proze. Niš: Gradina.Petrović, N. (1984). Odformalizmakasemiotici. Beograd-Priština: BIGZ-

Jedinstvo.Pečujlić, M. (1986). Zarobljenodruštvo. Beograd: Partizanska knjiga.Pishois, C. (1983). Qu’estcequelalittératurecomparée? Paris: Armand-

Colin.Poetikaruskogformalizma (1970). Beograd: Prosveta.Pogodin, A. (1927). Istorija ruske književnosti. Beograd: Izdavačka

knjižarnica Gece Kona. Poirier, R. (1968). „The Politics of Self-Parody“. Partisan Review, 1968/35Popović, B. (1975). Verzijeknjiževnogdela. Beograd: Nolit.Popovič, A. (1975). Problémyliterárnejmetakomunikácie. Teóriametatextu.

Nitra.Preminger, A. S. (1965). „Parody“. In: EncyclopaediaofPoetryandPoetics,

ed. Alex Preminger. Princeton: Princeton University Press. Proctor, Th. (1969). Dostoevsky and the Belinsky School of Literary

Criticism. The Hague-Paris: Mouton.Prop, V. (1984). Problemi komike i smeha. Novi Sad: Dnevnik.Radović, M. (1987). Književnaaksiologija– problemi i teorije književnog

vrednovanjauXXstoleću. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.Rethinking Bakhtin (1989). Eds. Morson G. S., Emerston, C. Evanston:

Northwestern University Press.Ribnikar-Perišić, V. (1976). Ruskiformalizamiknjiževnaistorija. Beograd:

Ideje.Ricoeur, P. (1965). De l’ Interpretation, Paris: Seuil.Riffaterre, M. (1979). „La Production du Texte“. Paris: Seuil.Riffaterre, M. (1979). „Le Syllepse Intertextuelle“. Poetique. 1979/40Riewald, J. G. (1966). „Parody as Criticism“. Neophilologus. 1966/LIRiker, P. (1987). „Vreme ipriča“. TrećiprogramRadioBeograda, zima,

1987Rosandić, D. (1979). Metodičkipristupromanu. Sarajevo: Svjetlost.Rose, M. A. (1979). Parody. MetaFiction: An Analysis of Parody as a

Critical Mirror to the Writing and Reception of Fiction. London: Croom Helm.

Rose, M. A. (1988). „Parody/Postmodernism“. In: Poetics, Amsterdam, 1988/1–2

141


Rozanov, V. V. (1982). „Legenda o Velikom Inkvizitoru“. U: RuskareligijskafilozofijaiF.M.Dostojevski. Beograd: Partizanska knjiga.

Schmelling, M. (1985). „Textuelle Fremdbestimmung und literarischer Vergleich“. Neohelicon, 1985/1

Schlonsky, T. (1966). „Literary Parody: Remarks on its Methods and Function“. Proceedings of the 4th Congress of the InternationalComparativeAssociation, ed. Francois Jost, vol. 2. The Hague.

Seduro, V. (1957). DostoevskyinRussianLiteraryCriticism(1846–1956). New York: Columbia University Press and Oxford University Press.

Sekulić, I. (1934). „Jedna zbirka studija o Dostojevskom“. Srpskiknjiževniglasnik, 1934/41

Sekulić, I. (1935). „Dostojevski“. Srpskiknjiževniglasnik, 1935/5Simmons, E. J. (1940). Dostoevsky,TheMakingofaNovelist. New York:

Vintage.Slapšak, S. (1989). „Tekstovi Luče Mikrokozma – antika i intertekstualnost“.

LetopisMaticesrpske, 1989/febr.Slonjim, M. (1981). TriljubaviDostojevskog. Beograd: Prosveta.Solar, M. (1982). Teorijaknjiževnosti. Zagreb: Školska knjiga.Solar, M.. (1985). Eseji o fragmentima. Beograd: Prosveta.Solar, M.. (1985). Filozofijaknjiževnosti. Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.Stanzel, F. K. 1987. „Lingvistički i književni aspekti pripovednog diskursa“.

Umjetnost riječi, 1987/1Steinberg, A. (1977). „On the Structure of Parody in Bely’s Peterburg“.

SlavicaHierosolymitana, 1977/1Stejner, Dž. (1989). Tolstoj ili Dostojevski. Novi Sad: Književna zajednica

Novog Sada.Stojanović, D. (1977). Fenomenologija i višeznačnost književnog dela,

Beograd: Vuk Karadžić.Stojanović, D. (1984). Ironijaiznačenje. Beograd: Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva. Stojnić, M. (1981). „Pogled na Dostojevskog kroz njegovu prepisku i

uspomene savremenika“. Književnost, 1981/5–6Stolovič, L. N. (1983). Suštinaestetskevrednosti.Beograd: Grafos.Strukturalniprilazknjiževnosti.(1978). Prir. M. Bunjevac, Beograd: Nolit. Sus, O. (1984). „Formalizam i strukturalizam“. Umjetnostriječi, 1984/1–2Šalamov, V. (1988). Krhotine dvadesetih, Beograd: Filip Višnjić.

142

Draginja Ramadanski

Šestov, L. (1982). „Dostojevski i Niče, Prevazilaženje samoočevidnosti“. U: RuskareligijskafilozofijaiF.M.Dostojevski. Beograd: Partizanska knjiga.

Šestov, L. (1989). Dušaiegzistencija. Beograd-Budva: Sfajros. Šklovski, V. (1977). „Za i protiv, beleške o Dostojevskom“. Trećiprogram

Radio Sarajeva, 1977/16Šklovski, V. (1981). Energijazablude. Beograd: Prosveta.Škiljan, D. (1985). U pozadini znaka. Esejizsemiologijeznačenja. Zagreb:

Školska knjiga.Škreb, Z., Stamać, A. (1983). Uvoduknjiževnost. Zagreb: Grafički zavod

Hrvatske.Štajger, E. (1978). Umećetumačenjapoezije. Beograd: Prosveta.Štancl, F. (1987). Tipične forme romana. Novi Sad: Književna zajednica

Novog Sada.Taranovski, K. (1982). KnjigaoMandeljštamu, Beograd: Prosveta.Tartalja, I. (1979). Pripovedačeva estetika. Prilog poznavanjuAndrićeve

poetike. Beograd: Nolit.Terras, V. (1969). TheYoungDostoevsky(1836–1849.ACriticalStudy. The

Hague: Mouton.Texte der Russischen Formalisten (1969). 2 vols. Ed. Jurij Striedter.

Munchen: Wilhelm Fink Verlag.Textsemiotik als Ideologiekritik (1977). Beiträge von Peter V. Zima, Julia

Kristeva, Umberto Eco, u. a. Frankfurt am Mein: Suhrkamp.Todorov, C. (1986). Simbolizamitumačenje. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo.Todorov, C. (1986). Poetika. Beograd: Filip Višnjić.Todorov, C. (1987). Uvodufantastičnuknjiževnost. Beograd: Rad.Tomaševski, B. (1972). Teorija književnosti. Beograd: Srpska književna

zadruga.Toporov, V. N. (1981). „Poetika Dostojevskog i arhaične sheme mitološkog

mišljenja“. Delo, Beograd, 1981/11–12Toporov, V. N. (1973). Theses on the semiotic study of cultures (as applied

to Slavic texts). In: Eng, Jan van der and Grygar, Mojmir (eds.), StructureofTextsandSemioticsofCulture. The Hague, Paris: Mouton.

Trocki, L. (1971). Književnostirevolucija, Rijeka: Otokar Keršovani. Trocki, L. (1981). Pitanjaonačinuživota, Beograd: Mladost.Uhlig, C. (1982). TheoriederLiterarhistorie,PrinzipienundParadigmen.

Heidelberg: Carl Winter Universitätsverlag.

143


Uspenski, G. I. (1981). „GovorDostojevskogoPuškinu“. U: Dostojevskiusvetluruskekritike, Beograd, 1981

Užarević, J. (1984). „Umjetnost riječi: književnost i jezik“. Umjetnost riječi, 1986/4

Van Holk, A. G. F. (1976). „VerbalAggressionandOffendedHonour inDostoevsky’sSeloStepanchikovoiegoobitateli.ATextGrammaticalApproach“. RussianLiterature, 1976/4

Velek, R., Voren, O. (1965). Teorijaknjiževnosti. Beograd: Nolit.Velek, R. (1987). „Kritika kao vrednovanje“. Savremenik, Beograd, 1987/1–

2-3Verweyen, T. (1973). Eine Theorie der Parodie. Am Beispiel Peter

Rühmkorfs. München: Wilhelm Fink Verlag.Vidan, I. (1975). Tekstoviukontekstu. Zagreb: Liber.Vigotski, L. (1975). Psihologijaumetnosti. Beograd: Nolit. Vodička, F. (1987). Problemiknjiževneistorije. Novi Sad: Matica srpska.Vogüè, E-M. (1886). Leromanrusse. Paris: Plon, Nourrit et Cie.Vrcan, S. (1989). „Religija i duhovna situacija vremena“. Naše teme.

Zagreb: 1989/3Vuletić, V. (1971). RuskaknjiževnostXIXveka,odŽukovskogdoGogolja.

Beograd: Naučna knjiga.Wett, B. (1986). „NeuerMensch“ und „goldeneMittelmässigkeit. F. M.

Dostoevskijs Kritik am rationalistisch-utopischen Menschenbild. München: O. Sagner.

Zurovac, M. (1978). Umjetnostiegzistencija. Beograd: Mladost.Ženet, Ž. (1985). Figure. Beograd: Vuk Karadžić.Ženet, Ž. (1985). Mimologije. Put u Kratiliju. Zagreb: Grafički zavod

Hrvatske.Živković, D. (1984). Teorijaknjiževnostisateorijompismenosti. Beograd:

Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.Žmegač, V. (1976). Književnostvaralaštvoipovijestdruštva. Zagreb: Liber.Žmegač, V. (1982). Književnostizbilja, Zagreb: Školska knjiga. Žmegač, V. (1982). Istinafikcije. Zagreb: Znanje.Žmegač, V. (1987). Povijesna poetika romana. Zagreb: Grafički zavod

Hrvatske.

Doc. dr Draginja Ramadanski

PARODIJA U ROMANU SELO STEPANČIKOVOF. M. DOSTOJEVSKOG

Edicija E-disertacija, knjiga 3

Filozofski fakultet, Novi Sad

Za izdavača:Prof.drIvanaŽivančevićSekeruš,dekan

Urednici:Prof.drTvrtkoPrćić

Prof.drBiljanaŠimunovićBešlin

Recenzenti:Prof. Sibelan Forrester

Swarthmore College, Swarthmore, PennsylvaniaProf.em.Dr.Dr.h.c.WolfSchmid

Fakultät für Geisteswissenschaften, Universität Hamburg, HamburgProf.drNikolaGrdinić

Filozofski fakultet, Novi Sad

Korektura:Autorka

Kompjuterski slog, korice i konverzija:FerencFinčur

KriMel, Budisava

2013.

ISBN 978-86-6065-156-5

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

821.161.1-31.09 Dostoevskiј F. М.

РАМАДАНСКИ, Драгиња Parodija u romanu Selo Stepančikovo F. M. Dostojevskog [Elektronski izvor] / Draginja Ramadanski. - Novi Sad : Filozofski fakultet, 2013 (Budisava : KriMel). - 1 elektronski optički disk (CD-ROM) : tekst, slika ; 12 cm

Bibliografija.

ISBN 978-86-6065-156-5I. Dostoevskiȋ, Fedor Mihaȋlovič 1821-1881 в. Достојевски, Фјодор Михајлович 1821-1881 - "Село Степанчиково"a) Достојевски, Фјодор Михајлович (1821-1881) - "Село Степанчиково"COBISS.SR-ID 277393159

146

E-D

ISE

RT

AC

IJA

3

Documents

PARODĲ A U ROMANU SELO STEPANČIKOVO F. M. …digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/edis03_Ramadan... · dije Jurija Tinjanova Dostojev ski i Gogolj. Ka teoriji paordije