Izdaje i {tampa Atelje KRSTI] - Beograd 011/233-55-91((

PPAASS NNAASS PPRRIIJJAATTEELLJJ

4doge ukr{tene sa velikim balkanskim psima, pa su dobijeni ~uveni molosi,odavno poznati kao dobri ~uvari ljudi i stoke.

Molose su odgajivali Molosi-narod ilirskog porekla, pa su ponjima ovi psi dobili i ime.

Postoji obi~aj u Makedoniji i na Kosmetu da se {arplanincima pot-secaju u{i da bi bili lju}i. Pretpostavlja se da su ilirski molosi, koje pomin-ju jo{ stari Grci, praoci na{ih {arplaninaca rasrostranjenih po Makedoniji iKosmetu. Danas oni slu`e kao ~uvari ba~ija i stada, jer su veoma o{tri psi. Pored {arplaninaca, i {vajcarski bernardinci svakako vode poreklo odmolosa.

Ov~arski psi vode poreklo od bronca, koji poti~e od indijskogvuka. Pradomovina im je Iran.

Hrtovi vode poreklo od etiopskog vuka. Pokraj Memfisa arheolozisu prona{li na zidu sliku lova~kog hrta.

Prosja~enje le`i psu u krvi, a ono je i vuku i {akalu u krvi, jer su ioni stalni prosjaci kod zverova iz reda ma~aka, kao {to su mnoge pticegrabljivice prosjaci sokola. [akali prate lava, tigra i pantera na grabljivimpohodima, da bi se dokopali onoga {to ja~i ostave. - Vuk je poznat kaoprosjak risa. Za vuka i {akala su bile pogodne prilike da prosja~e od ljudiza vreme lova i ribarenja, jer je tu uvek bilo otpadaka. to su ~esto bile samokosti, zato i danas kod pasa opa`amo da sa u`ivanjem drobe kosti, ~ak ikada imaju hrane u izobilju.

Mnogi psi imaju naviku da bez ikakvog razloga odnesu jedan deohrane i zakopaju je u zemlju. Tu osobinu imaju {akali. Na taj na~in ~uvajuhranu da ims e na|e kada budu gladovali. [akal nosi plen u `bun, tamo gasakrije i pojavljuje se sa drugim predmetom u zubima, da bi stvorio utisakkao da plen nosi dalje. I pas isto tako uzima razne stvari, kao krpu, peru{ku,metlu itd. Tada u njegovom pona{anju mo`emo da prepoznamo {akala.Kada ga posmatramo u tom smislu, kao najve}a njegova sposobnost, dolazido izra`aja sposobnost aportiranja. On to nikada ne bi nau~io da radi kadane bi imao uro|ene sposobnosti, jer dresura mo`e samo da pomogne dado|e do izra`aja ono {to je od predaka nasle|eno.

Kada ide da spava, pseto kru`i jednom ili vi{e puta oko le`i{ta i~eprka. Pas to ~ini isto kao {to su radili i njegovi preci, kada su posle dugogskitanja spremali le`aj.

Psi, kao i vuci, imaju obi~aj da na pogodnom mestu ostavljajuobele`ja: mokre izmete zatrpavaju zemljom i travom, bacaju}i se pritomzadnjim nogama. Ovo su njihovi znaci raspoznavanja i orijentacije prema

3

OD DIVLJE DO DOMA]E @IVOTINJE

Da pogledamo {ta o psu ka`e veliki poznavalac `ivotinja AlfredBrem.

- Nijedna `ivotinja na svetu nije dostojna ve}eg ~ovekovogpo{tovanja, prijateljstva i ljubavi nego {to je pas. On je deo samog ~ovekaneophodan za njegovo napredovanje i dobro.

Odakle poti~e ova, za ~oveka, tako va`na `ivotinja? Na osnovuistra`ivanja, verovatno je da doma}i pas ima dva pretka, vuk i {akal. I to nedana{nji vuk i {akal, jer su i oni danas evoluirali, nego njihovi preci izledenog doba. Preobra}aj psa u doma}u `ivotinju geolo{ki pada u ledenodoba, ili u kameno doba koje je nekoliko hiljada godina unazad. Nijeutvr|eno kada je izvr{eno pripitomljavanje divljeg psa. Pretpostavlja se daje to bilo krajem srednjeg kamenog doba. Stariji paleontolozi su mislili dapas poti~e od neke vrste divljeg psa (Canis ferus) iz kiluvijuma, ili samo od{akala (Canis aureus), ili samo od vuka (Canis lupus). Oni su zastupaligledi{te da je poreklo pasa jednorodno. Me|utim, danas je svuda usvojenogledi{te po kome pas poti~e od vi{e divljih `ivotinja sli~nih njemu.

Najstarija praistorijska rasa pasa bila je `ivotinjica sli~na {picu.Po{to su ostatke ovoga psa na{li u treseti{tu, blizu ljudskih naselja na kolju,Mitajer naziva psa Treseti{ni {pic. Hilcmajer smatra da treseti{ni pas nijebio u po~etku prava doma}a `ivotinja, da je `iveo samo kao pratilac~oveka, da se kao poludivlja `ivotinja samo zadr`avao u njegovoj blizini.Razvoj psa u doma}u `ivotinju vr{io se tokom mnogo hiljada godina,najpre kroz prelazno stanje, a kada je ~ovek podigao prvu sojenicu nastubovima, pas postaje doma}a `ivotinja.

Mogu}no je da je ~ovek kamenog doba ba{ iz religioznih razlogaprivukao psa uza se, pa je tako na{ doma}i pas najplemenitija doma}a`ivotinja, kao i ma~ka, stekao mesto u ose}ajnom `ivotu ~oveka kamenogdoba.

Od {akala poti~u {picevi. Od njega poti~u svi parija psi iz Azije iAfrike.

Od vukova poti~u doge, hrtovi i ov~ari. Doge vode poreklo odtibetskog vuka. Me|u njima se isti~e crna, tibetanska doga. Ove su indijske

6Zbog prirodnih svojstva koja ima, naro~ito zbog jako razvijenog~ula sluha, vida i mirisa, pas je od davnina koristio ~oveku u njegovimdelatnostima. Privr`enost psa vlasniku mo`e da izgradi najtananijeose}anje prijateljstva, koje ~sto dovodi do lakog `rtvovanja onoga {to jenajdragocenije, `ivota, za spas gospodara.

Pas u armijiU minulim ratovima psi su kori{}eni za izvr{avanje vrlo te{kih i

slo`enih zadataka. Da podsetimo da su psu ~ula mnogo razvijenija negokod ~oveka, pa da zbog toga mo`e da ~uje, vidi i oseti, prisustvo ~oveka,`ivotinje i predmeta na neuporedivo ve}oj udaljenosti nego {to to mimo`emo. Tvrdi se da ~ulo mirisa, u odnosu na specifi~ne materije kod psa,mo`e da bude oko deset miliona puta osetljivije nego kod ~oveka, a ~ulosluha ~oveka i psa se razlikuje za oko dvadeset puta u korist psa. Pojedinevrste pasa imaju tako visok stepen inteligencije da mogu sa lako}om danau~e stotine ve`bi i komandi.

Poslovi koje pas mo`e da obavi za potrebe vojske u doba mira,odnose se, uglavnom, na ~uvanje granica i va`nijih objekata. On je na tim poslovima ~esto nezamenljiv i ti poslovi se, katkada, bez nje-gove aktivnosti ne mogu zamisliti.

Pas u borbi protiv kriminalaNa jednoj ve`bi odr`anoj u Beogradu 1974. godine jedan dobro

uve`ban pas pratio je kriminalca kilometrima u stopu, da bi mu se, puze}iprivukao na nekoliko metara, ~uvaju}i se neprijateljskog metka. Lave`omje obavestio kordon milicije, koji se u poteri, zaklonom, pribli`avao mestugde se kriminalac nalazi.

Slu`ba bezbednosti je iz pomenutih razloga obrazovala specijalne{kole za obuku slu`benih pasa. Ove {kole su postigle dobre rezultate. Osikoji su obu~avani u njima imali su ogromnih uspeha, naro~ito poma`u}i ugonjenju i hvatanju odmetnika i u otkirivanju nepoznatih izvr{ilacanajte`ih krivi~nih dela. Nisu retki slu~ajevi da su psi gubili `ivote svesnoizvr{avaju}i komande svojih vodi~a i {tite}i njihove `ivote.

Praksa je pokazala da se uspe{no mogu obu~iti psi za branioce,pomaga~e u odr`avanju javnog reda, pratra`iva~e, spasioce u planini, spa-sioce davljenika, spasioce u elementarnim nepogodama (poplava, po`ar,lavine), ~uvare i pronalaza~e opojnih droga.

Vodi~ dobro obu~enog slu`benog psa mo`e biti sasvim siguran da

5

~oporu. to je instinkt vrste, koji je imao za cilj vezivanje jedinke za ~opor,neka vrsta veze za potpomaganje u lovu, itd.

Bacanje zemlje i trave, nazivamo bacanje sugreba. Psi jure za ko~ijama kada se kre}u, za automobilom, itd, pri ~emu

su vrlo uzrujani i laju. To je prastari na~in lova gonjenjem, koji se, utakmi~enju sa saobra}ajnim tehni~kim sredstvima ~oveka, ponavlja. Sveono {to se brzo kre}e, za njega je plen koji be`i, a koga mora da stigne,{~epa, popla{i ili ukroti lajanjem.

Tako je pas sa svojim prainstiktima postao ~ovekova `ivotinja.^ovek je psu obezbedio bezbri`an opstanak, dao mu stan sa le`i{tem, hranui za{titu od neprijatelja, a istovremeno ga je u~inio svojim saradnikom naposlu. ^ovek je, kasnije, odabiranjem, usavr{io razne osobine psa. Neki supsi odli~ni pliva~i, neki nau~e prili~no sigurno da se penju, itd. Tako se, napretkom ljudske kulture, i svet pasa razvnovrsno i bogato razvi-jao.

PAS KAO DOMA]A @IVOTINJAJo{ u prapo~ecima ~ovekovog organizovanog na~ina `ivota, pas

postaje njegov pratilac. Po svemu sude}i bio je isprva ~uvar i pratilac ulovu, ali uskoro potom dobija mesto i u domu - kao ~lan porodice.

Psi su od prirode `ivotinja koje `ive u ~oporu i zajedni~ki dobavl-jaju hranu. Svaki ~lan ~opora upravlje se i pot~injava vo|i ~opora. Iz ovihrazloga se i pas koji `ivi u domu upravlja prema "gazdi", koji u njegovimpraiskonskim osobinama, pretstavlja vo|u ~opora.

KORISTI KOJE LJUDI IMAJU OD PASAOdavno je svima poznato da je pas odani prijatelj ~oveku, njegov

pratilac i da mo`e da slu`i u razne svrhe. On, pre svega, ~uva imovinu, ~uva ku}u, stado, itd. Pas slu`i u

lovu, zatim u otkrivanju zatrpanih u snegu, vu~e senke u arkti~kim prede-lima, gde to nije u stanju nijedna ma{ina ili `ivotinja da u~ini, zatim kaovodi~ slepih, itd. Posebno je zna~ajna uloga psa u borbi protiv kriminalite-ta u otkrivanju opojnih droga.

Za sve nabrojane koristi ~ovek je, uo~avaju}i osobine i prirodnasvojstva pasa, uspeo da stvori veliki broj rasa, pa je pojedine rase usmerioka raznim namenama. Zatim je, u cilju odre|enih namena, obu~io pse ikoristio svojstva ve} stvorenih prirodnih osobina putem selekcije.

8traju}i ga kako radi, u~e se da kasnije sami preuzmu ovu slu`bu. Kad passpasilac prona|e u snegu zalutalog putnika, najpre po~ne da laje, da bi gaprobudio. Kada mu to uspe, slu`i mu kao vodi~ do bolnice.

Ako putnik ne mo`e da hoda, pas mu slu`i kao oslonac, ili ga, ukrajnjem slu~aju, vu~e po snegu dok ne stignu do skloni{ta. Ponekadse dogodi da posustane od ljudskog tereta, te ostavlja putnika na nekomskrovitom mestu, a on sam odjuri da dovede pomo} iz bolnice. Sna`nimlave`om, za tren oka digne sve na noge, daju}i znak za uzbunu.

Ovi psi spasioci su naro~ito aktivni u septembru, kada prve sne`nevejavice iznenade turiste u ovim predelima.

Pas Bari je, na primer, poznat celoj Evropi kao najbolji pas spasi-lac, koji je za 14 godina, u razdbolju od 1800-1814, spasao 40 ljudskih`ivota.

Ov~arski psiOd kada je ~ovek pripitomio `ivotinje, po~eo da dr`i stada,

koriste}i meso, mleko, vunu i dr, kao pomaga~a je odmah uzeo psa. Svaki pas je po prirodi prvenstveno ~uvar, sposoban za obavljanje tedu`nosti - da dr`i stado na okupu, da ga goni napred ako to gospodar `eli ida ga brani od divljih zveri. Sve ove poslove mo`e da obavlja i svaki pasme{anac sa, manje vi{e, dobrim uspehom.

Selekcijom je ~ovek stvorio i rasne ov~arske pse kao: {arplanince,{etlandske ov~are, koli ov~are, komondore, kuvase i puli. U ovo se mo`euvrstiti i nema~ki ov~ar, mada je on prvenstveno slu`beni pas, jer se kaotakav pokazao nezameljivim.

Osobine svih ov~ara su: izdr`ljivost, o{trina, hrabrost i nepod-mitljivost.

Pas vodi~ slepih licaZa vodi~a slepih lica pas se specijalno obu~ava. Svrha obu~avanja

je da se slepom licu obezbedi potpuna sigurnost u kretanju van ku}e - krozgrad i slobodan prostor. Pas mora da ga zaustavi kada nai|e na bilo kakvuprepreku, kada treba da pre|e ulicu, da sa~eka da pro|e vozilo, da ga bezkomplikacija vrati ku}i, ako su se od nje udaljili, itd. U obavljanju ovogaposla pas mora da bude strpljiv, da je sav posve}en njemu i da ne sme naulici da mu skrene pa`nju bilo kakav drugi predmet, objekat, ~ovek ili`ivotinja.

Najpogodinije za ovu svrhu su `enke nema~kih ov~ara: pouzdane

7

}e njegov pas, zbog svoje fizi~ke kondicije i razvijenih refleksa imatidovoljno snage da ga odbrani od sile i do deset puta ja~e od njega.

I dan danas, ako odete u {kolu za obuku slu`benih pasa pod Avalom, u hodniku zgrade }ete ugledati velikog vu~jaka kako se kezi naVas, i prestra{i}ete se, zasta}e Vam dah! Ne bojte se, to je pas Brik, pasheroj, koji je poginuo u {umama Sand`aka hvataju}i ubicu iz Novog Pazarai {tite}i `ivot svoga vodi~a.

U znak zahvalnosti, Brika su balsamovali i postavili kao primer zaugled u {koli za obuku pasa.

Pas otkriva droguNarkomanija je jedno od najve}ih zla savremenog ~ove~anstva.

Borba protiv rastura~a droga je veoma te{ka i komplikovana. I ovde je pas~oveku prisko~io upomo}. Specijalno obu~eni psi za otkrivanje drogaskoro nepogre{ivo obavljaju ove zadatke. Pronalaze je na svkaom mestu,ma gde bila sakrivena: u vozu, automobilu, avionu, na otvorenom prostoru,kod {vercera u njihovoj ode}i i sl.

Poznato je, na primer, da je samo jedan od pasa za otkrivanje drogaRSUP Srbije otkrio droga u vrednosti nekoliko stotina miliona dinara, aposebno {to je spre~io da ona dospe do narkomana i time sa~uvao hiljade`ivota ljudskih.

Psi spasiociVisoko u Alpima, izme|u [vajcarske i Italije, use~en je tesnac

Velikog Svetog Bernarda. Na ulazu u samu klisuru di`u se dve zgrade-bol-nice i manastira. Prva godinama slu`i kao svrati{te iscrpljenim putnicima ialpinistima, koji se ~esto izla`u velikim opasnostima u poku{aju da sedomognu planinskih vrhunaca.

Bolnica, osnovana 1962. poznata je po ~uvenim psimabernardincima, koji se u ovoj ve~ito beloj divljini odvajaju i obu~avaju zanaro~itu slu`bu spasilaca. Ovi psi su dosada prona{li i spasili hiljadedrvose~a, skija{a, alpinista i voza~a koji su se izgubili u sne`nim vejavica-ma u visokim brdima.

Bernardinac je veoma inteligentan i poznat po svojim izvanrednimsposobnostima, kao {to su: izdr`ljivost, vernost i po`rtvovanost.

U toku prve dve godine `ivota ovi psi se obu~avaju za slu`buspasilaca ljudi. Tek posle toga poveravaju im se ozbiljni zadaci. U po~etkuoni samo prate svoga u~itelja, starijeg psa u pronala`enju putnika i posma-

10

koju su uzeli, ona im postaje teret, jer nisu spremni na svakodnevneobaveze oko nje. I tada, uz zanemarivanje u pogledu hrane, vode, dr`anja,le~enje i izvo|enja, pribegavaju i zlostavljanju, jer im `ivotinja postajeteret koga ne znaju kako da se re{e. Pojedini je tuku, kada laje, cvili i tra`ihranu, ili da se izvede da bi obavila svoje potrebe, a drugi, uz oskudno,neredovno hranjenje, re{avaju problem {etnje na taj na~in, {to psa samogpu{taju da izlasi i ne brinu za njegovo kretanje i povratak.

Pas dr`an na taj na~in ima gospodara, a ipak `ivi sli~no psu lutali-ci. Ose}a se odba~en i suvi{an, uz to je gladan, bez nege, a ~esto i bolestan.U vreme parenja on se, kao i pravi lutalica, pari sa nezbrinutim `enkama,bori i ujeda sa mu`jacima suparnicima. Ni sa `enkom nije bolje. Lo{gospodar je ~ak i tera od ku}e ako ostaje skotna, pa se i okoti, jer je u dobaestrusa bila bez potrebnog nadzora. Ukoliko je nije oterao od ku}e,ona gladuje, trpi `e| ako doji male, a lo{ vlasnik uop{te ne brine, niti ga sveto interesuje.

Postoje vlasnici koji psu, umesto ku}ice, samo ve`u kratak lanac iostavljaju ga tako vezanog na ki{i, vetru, hladno}i, neza{ti}enog da skapa-va, {to je gore od svega {to smo nabrojali. Dru{tvo za za{titu `ivot-inja nailazi na bezbroj stravi~nih na~ina dr`anja `ivotinja - od kaveza ukome nema mesta ni za le`anje, do gole zemlje i kratkog lanca na vetrome-tini bez ikakve za{tite. Vi|ali su se psi i u mra~nim gara`ama, zatvorenimu mrklom mraku na betonu, ili podrumima i sl.

Iz svih tih drugih, po `ivotinju nepovoljnih uslova, kojuprouzrokuju neodgovorni vlasnici, vi{e je nego opravdana praksa u razvi-jenim sredinama da se takvi vlasnici `ivotinja rigorozno ka`njavaju.

U odluci o dr`anju `ivotinja grada Beograda o{tro je sankcionisanozlostavljanje, ubijanje i napu{tanje `ivotinja, {to je uspelo da izboriDru{tvo za za{titu `ivotinja grada Beograda.

U ovom propisu ta~no je odre|en na~in dr`anja `ivotinja i nabro-jane zakonske obaveze vlasnika, kao i sankcije, ukoliko se propisa nepridr`ava.

RASE PASARase pasa su, uglavnom, ljudska tvorevina. ^ovek je, zbog svojih

potreba ukr{tavao pojedine vrste pasa, da bi iz toga, kao rezultat ukr{tanjadobio pse onih osobina, koje bi slu`ile odre|enoj nameni. Na taj na~instvoreno je 324 pasmina koje su svrstane u {est grupa: slu`beni psi, terijeri,lova~ki spi, psi pratioci, hrtovi, minijaturni psi. Svaka od ovih grupa ima

9

su, vi{e se kontroli{u i ne gube glavu pri susretu sa istom `ivotinjom dru-goga pola. Mnogobrojne su pri~e o vernim psima vodi~ima slepih i nji-hovim gospodarima, koje je zla sudbina povezivala za ceo `ivot.

Lova~ki pasOd prodavnica ~ovek pripitomljava psa da ga prati u lovu ili da mu

~uva ku}u. ^ovek je, kako smo rekli, psu obezbedio bezbri`an opstanak, dao

mu je stan i le`i{te, hranu, a istovremeno ga u~inio saradnikom na poslu.Kasnije, odabriranjem, usavr{ava njegove osobine po potrebi.

Lova~ki pas je igrao zna~ajnu ulogu da prati jo{ pra~oveka u lovu,da mu pomogne da uhvati divlja~, da ga {titi od eventualnog napada nekedruge opasne `ivotinje. Vremenom su ~ovek i `ivotinja u lovu postali jednobi}e, tako da je pas razumeo mig i komandu svoga gospodara istoga ~asakada bi je on izrekao i sa velikom ljubavi i `eljom je ispunjavao.

Lova~ki pas je i danas nezamenljiv lovcima, iako je lov izgubiosvoju prvobitnu namenu i pretvorio se u neku vrstu "sporta".

Lova~ki psi se, uglavnom dele na pti~are i goni~e. Pti~ara ima vi{evrsta: poenter, koke {panijel, dalmatiner, seter, retriver - u njih spadaju ilabrador, nema~ki kratkodlaki i dugodlaki pti~ar, itd. U goni~e se ubrajajusve vrste terijera: erdel, foks, irski, bedlinton, {kotski terijer, bulterijer,nema~ki terijer, lova~ki terijer, keri blu terijer, jork{irski, lasa i tibetski ter-ijer, itd.

Dok su pti~ari umiljati, ljubazni psi, odli~ni markireri i aporteri,goni~i su o{tri, nervozni i nestrpljivi psi, {to odgovara nameni - lovu nanisku divlja~.

Mnogi od ovih pasa izgubili su svoje prvobitne osobine zbog lep-ote i umiljatosti, tako da, na primer, dalmatiner, koke {panijel postajusalonski psi, koji se vrlo rado dr`e u domovima, isklju~ivo kao ljubimci.

Od terijera, jork{irski, foks i drugi isto tako se dr`e i kao ku}ni lju-bimci i ne koriste u lovu.

NEODGOVORNI VLASNICIPostoji dobar broj vlasnika `ivotinja koji uzimaju psa ili ma~ku, iz

raznih, ali pokatkad i neopravdanih razloga: za dete - da se ono poigra, izradoznalosti, jer nikada nisu imali psa, iz snobizma, takvi po pravilu, kupu-ju rasnog psa, i sl.

Vlasnici, koji imaju takve motive, po pravilu, unesre}uju `ivotinju

12

Pitanje: da li }emo mo}i da izvodimo redovno psa u {etnju, pa i polo{em vremenu?

- Da bi bio zdrav, pas treba da dr`i kondiciju i da mu je obezbe|enosvakodnevno kretanje. Zbog toga je po`eljno da se istr~i negde na slobod-nom prostoru. vo|enjm na povodniku ne obezbe|ujemo dovoljno kretanjave}ini mla|ih pasa.

Pitanje: imamo li strpljenja za sve obaveze koje iziskuje pravilnodr`anje psa?

- Pas je zadovoljstvo, ali i obaveza vlasnika. Pored izvo|enja u{etnju, potrebno mu je svakodnevno pripremati obrok, sve`u vodu, ~istle`aj, itd.

Pitanje: da li smo spremni da ga u toku celog njegovog `ivotavolimo i pazimo?

- Pas `ivi 10 do 15 godina. Moramo biti na~isto s tim, da li smospremni da ga za sve to vreme na isti na~in volimo, pa da mu i u starostipru`imo utehu i ljubav koju je on svojom odano{}u nama zaslu`io.

Pitanje: da li smo u mogu}nosti uvek da zbrinemo psa za vremegodi{njeg odmora i imamo li obezbe|en pogodan sme{taj za njega uovakvim slu~ajevima?

- @alosna je istina koja se svake godine ponavlja u vreme godi{njihodmora da veliki broj pasa postaje plen kafilerija, gladi, propadanja ili metalovaca. Ako niko od porodice ne ostaje u stanu da ga pazi, pas se mo`esmestiti i kod poznanika ili prijatelja. U ovu svrhu postoje i specijalni pan-sioni. Pas se, uostalom, mo`e povesti i na put zajedno sa porodicom.

Pitanje: da li nam je cela porodica saglasna sa nabavkom idr`anjem psa?

- Dovoljno je da jedan ~lan porodice ne voli `ivotinje, pa dadr`anje psa postane prava mora za ostale ~lanove porodice, one koje vole`ivotinje. Zna~i, pre nabavke psa, treba konsultovati sve ~lanove proodicei obezbediti saglasnost svih njih sa nabavkom psa.

Pitanje: da li smo u stanju da obezbedimo takve uslove dr`anja psada njegovo prisustvo ne ometa mir i red u celoj zgradi i ne smeta susedi-ma?

- ^esto dolazi do veoma o{trih sukoba sa susedima i ostalim sta-narima ba{ zbog pasa, {to u velikoj meri mo`e da zatruje atmosferu dobro-susedskih odnosa.

Pitanje: da li smo spremni da zadr`imo psa i kada dobijemo bebui promenimo svoj bra~ni status?

11

nekoliko podgrupa, a svaka podgrupa sadr`i vi{e odeljeka - podvrsti. Ako nabavite ~istokrvnog pripadnika neke rase, ima}ete osiguranu

o~ekivanu veli~inu psa, njegovu predvi|enu narav, osobine i sl. Ovde }emou tabeli prikazati najpopularnije rase i njihove osobine. Me|utim, jedno jesigurno: ako vam se neki pas svi|a, pokazuje privr`enost prema vama,sasvim je svejedno koje je rase, da li je rasan, ili je me{anac.

[to se ti~e naklonosti, ukoliko ste emotivni i nemate neke posebnenamere sa psom, ne}ete davati prednosti ni pasmini, ni njenoj tr`i{noj vred-nosti.

Razume se, ukoliko imate neke posebne namere sa psom - da vambude ~uvar, ov~ar, lova~ki pas i sl, izabra}ete rasu koja ima najvi{esklonosti ovim poslovima i zadacima.

Me{anciNema razlike u otpornosti organizma izme|u me{anaca i rasnih

pasa. [tavi{e, ponekad su rasni psi ne`niji i manje otporni na pojedinebolesti i napore. Svima je podjednako potrebna nega i pa`nja gospodara.Neki me{anci-pudle ili malih terijera - su veoma {armantne i pametne`ivotinje. Opet, na neke me{ance sa bokserom ili {arlplanincem trebaobratiti pa`nju, jer su mo`da nasledili agresivnost od tih roditelja. Me{ancisu lova~kim psima, poenterima, seterima i sl. mogu biti veoma miroljubivi,bez obzira {to su veliki. Ovi psi manje laju i veoma su pogodni, kao i pravilova~ki psi, za stanove u kojima se ne `eli mnogo buke.

NABAVKA I NEGA

Pre nabavke jedan upitnikPre nego {to odlu~imo da uzmemo psa, treba da postavimo sebi

neka pitanja i da na njih iskreno odgovorimo:Pitanje: da li je iz porodice neko tokom celog dana kod ku}e u va{emstanu?

- Pas, a posebno {tene, ne bi smelo da ostane samo vi{e ~asova.Ono mo`e da oseti strah, o~ajanje, pa je potrebno lice koje }e biti u stanu,da bi moglo da ga izvede napolje, jer jedanput u toku dana.

Pitanje: imamo li finansijskih mogu}nosti za pravilnu negu,ishranu, za veterinara, kao i vakciniaciju psa?- Ukoliko dr`alac sve ovo nije u mogu}nosti da obezbedi, ne bi trebalo dauzima psa.

14

pitanju {tene, onda mu je potrebno mnogo spavanja, pa je neophodno damu se obezbedi odgovaraju}e mesto, gde bi se pripremili. Najboljeje pletenu korpu za pse, a u njoj jedan jastuk punjen sun|erastom masomili mali pokriva~. Kada sve to ima, psi} }e da se orijenti{e prema mirisukoji }e od njega da prime ove stvari, pa }e se lak{e navi}i da ide uvek nato mesto.

Ako u kasnijem periodu `elimo psa da dr`imo u dvori{tu, obezbe-di}emo mu prostranu suvu ku}icu. Mesto ku}ice treba da bude zaklonjenood vetra i osu{eno kada je zima, a u letnjem periodu potrebno je ku}icu pre-mestiti u hladovinu.

Prijatelj `ivotinja ne dr`i svoga psa na lancu. Ukoliko je iz opravdanih razloga neophodno da se pas kra}e vreme

dr`i na lancu, lanac bi morao da je napralvjen od karika koje se ne uvr}u ine skra}uju ga.

On, po propisu, mora da bude duga~ak bar 3 m. Sudovi i kojih }e pas da se hrani treba da budu ili plasti~ni ili emajlirani.Njihova veli~ina treba da odgovara veli~ini psa. Za pse sa dugim klem-pavim u{ima, preporu~uje se sud sa manjim otvorom, da bi se izbeglokva{enje u{iju pri jelu, ili pojenju.

[tene treba ~e{}e ~etkati. Kupanje jednom u dva meseca, aliisklju~ivo de~ijim {amponom ili sapunom. Posle toga dobro ga obrisatifrotirom i su{iti fenom, ukoliko nije letnje doba.

Psu treba nabaviti ogrlicu sa plo~icom na koju se ure`e ima i prez-ime vlasnika, adresa i telefon. Ovo se stavlja psi}u kada bude sposobno za{etnju i povodnik, tj. posle ~etvrtog meseca `ivota.

PRAVILNA ISHRANA PASAPas spada u meso`dere. Me|utim, on je, ta~nije, prvenstveno

meso`der, ali ne i isklju~ivo, kao {to su to ma~ke. U ishrani pasa dolaze belan~evine, ugljeni hidrati, masti, mineralne

materije i vitamini. U belan~evine ubrajamo: meso, iznutrice, jaja, mleko i ribu.

Biljne ben~evine iz soje mogu, tako|e da zadovolje pse}e potrebe zabelan~evinama. Belan~evine su zastupljene sa 70% u ishrani psa. Meso mo`e da se daje jedanput nedeljno i sirovo. Ugljeni hidrati u ishrani pasa su: pirina~. zobne pahuljice, testa, hleb.Krompir spada u namirnice koje pas najte`e vari. Ukoliko u hrani, ipak,ima ne{to krompira, treba ga dobro skuvati i izgnje~iti.

13

- Postoji izvestan broj mladih osoba koje, pogre{no, smatraju da jesvaka `ivotinja opasna kada se nalazi u blizini novoro|enog deteta. Zbogove zablude, vlasnici ~esto, po dobijanju bebe, odbacuju i unesre}uju `ivot-inju bez gri`e savesti. Ovo je jedan od ~estih uzroka odbacivanja psa, pa,pre no {to se odlu~e da nabave `ivotinju, treba dobro da razmotre svojbra~ni status u bli`oj i daljoj budu}nosti...

... I, na kraju: najlak{e je nabaviti `ivotinju, ali njeno dr`anjezahteva ljubav, po{tovanje, `rtve i human odnos, ~emu svako nije dorastao.

Mu`jak ili `enka?Neki ljudi smatraju da je lak{e i bolje dr`ati mu`jaka nego `enku.

Me|utim, nije tako. @enka se tera svakih 6 meseci, a polni `ar traje do 3nedelje. U tom periodu je treba dobro ~uvati i ne pu{tati je bez nadzora u{etnju.

Mu`jak je, me|utim, stalno zainteresovan za suprotni pol. Ukoliko ga ne bismo budno ~uvali, on bi u svako doba i{ao da sebi na|epartnerku, pri ~emu bi bio izlo`en svim mogu}im opasnostima, posebno ugradskom saobra}aju.

@enke su u odnosu na ~oveka ve}inom pitomije od mu`jaka i zbogtoga su bolje kao ku}ni prijatelji. Posebno je to dobro u slu~aju kada se uku}i nalaze i mala deca.

Sterilizacija - kastracija Kod ma~aka se mo`e sa uspehom vr{iti sterilizacija, odnosno kas-

tracija, a kod pasa i keru{a tako|e. Sterilizacija ne menja karakter ovih`ivotinja. Mnogi smatraju da je kastrirana `ivotinja obavezno sklona gojen-ju. Ovo, me|utim, nije istina, ukoliko se takva `ivotinja pravilno hrani idovoljno kre}e. Sterilisana keru{a prestaje da se tera, zbog ~ega vi{e ne}ebiti privla~na za mu`jaka.

U Engleskoj se sterilizacija pasa preporu~uje, a u Nema~koj se vi{eupotrebljavaju posebna sredstva koja se daju keru{ama za vreme teranja.Ona oduzimaju karakteristi~an miris koga `enke imaju u ovom stanju. Poz-nate su za tu svrhu, na prime, NONIDAN- tablete, koje proizvodi KRKA(Novo Mesto).

Sterilisani i kastrirani psi su veoma pogodni kao vodi~i slepih lica.

[teneSvaki pas je malo nervozan kada do|e u novu sredinu. ako je u

16

posle {etnje, i ako je jeo suvu hranu. Ne zaboravite da mu stavite naodre|eno mesto, pored hrane, uvek napunjen sud vode.

O PRIRODI I OSOBINAMA PSAPsa je lako razumeti, naravno pod uslovom da ga volimo. S druge

strane, pak, moramo da podsetimo da svi psi nemaju istu narav i bistrinu.Terijeri, na primer, su veoma o{troumni, dok su ov~ari stabilniji i razbori-tiji. veoma je mali procenat ograni~enih i lukavih pasa. Objektivno, on jeveoma po{tena i pametna `ivotinja. Otvoren je i iskren. Iako su njegovipreci morali da budu lukavi, jer su se borili za opstanak, on to vi{e nije -ako se nalazi kod ~oveka koji ume lepo da postupa sa njim. Ukoliko ipak,neki pas pati od "ludila", zna~i da je du{evno bolestan i pored na{egpravilnog postupanja, pa ga u tom slu~aju treba bezbolno uspvati. - Pas nagospodara gleda sa divljenjem, o~ekuje da on bude strog, ali i pravi~an. Pasose}a svaku promenu ~ovekovog raspolo`enja i strpljivo satima ~eka, akozna da je gospodar ne~im drugim zaposlen. On zna i kada mu je gospodartu`an i zabrinut i tada ume da mu stavi glavu na noge i legne kraj njih dabi ga ute{io da se ovaj ne bi ose}ao sam.

Psa mo`emo nau~iti mnogim stvarima strpljenjem, nagradom ipohvalom, ili kojim dobrim zalogajem. Ne treba biti nestrpljiv i grub. Bati-nanje dobrog psa bez razloga je sramota njegovog gospodara, a ne psa.Ku}na dresura ili na~in pona{anja na ulici su neophodni da bi pas umeo dase pona{a u urbanoj sredini. Lekcije iz toga pona{anja su nu`ne i korisne.Ako je pas bolestan, odbija da jede. Nepravilno je psa terati da jede i na toga prisiljavati. Pas mo`e da bude nekoliko dana bez hrane i to koristi nje-govom ozdravljenju.

Ako je pas bolestan ili ose}a bol, podnosi}e ga hrabro. @ivotinje netreba uznemiravati kada su bolesne, jer one `ele tada da budu same, a to`ele i na samrti. Njegov `ivot je kratak i mi, i pored zaklinjanja da poslenjegove smrti ne}emo da uzmemo novog psa, ipak to ~inimo. Jer mivolimo pse, a ne samo psa.

VASPITANJE PSAVaspitanje psa podrazumeva: strpljenje, razboritost, sobnu ~isto}u,

razgovor sa psom, navikavanje na ogrlicu i povodnik, pona{anje u sao-bra}aju, poslu{nost.

Dobro vaspitan pas je prijatan drug i ku}ni prijatelj. Zbog toga je

15

Kao dodatak hrani, psu treba dati i povr}e koje on lako voli. Prakti~no,s ve vrste povr}a dolaze u obzir.

Psu je potrebno dati i ne{to masno}e, jer njegov organizam nemo`e sam da izgradi neke masne kiseline. Ukoliko ih njegov obrok nesadr`i (na primer meso, mleko), tada se mo`e dodati margarin ili ulje, ali umalim koli~inama.

Vitamini su psima potrebno isto kao i ljudima. Pas mo`e sam daizradi C vitamin u svom organizmu, a vitamini A, B i D treba da budu zas-tupljeni u njegovoj ishrani. Nedostatak bilo kojeg od ovih vitaminaprouzrokuje niz poreme}aja kod `ivotinja. Kod mladih pasa i {tenadiposebno treba voditi ra~una o dovoljnoj zastupljenosti vitamina D, kojireguli{e kalcijum i fosfor i ima va`nu ulogu u rastu kostiju i zuba.

Psu mo`emo dati deo ostataka na{eg ru~ka. Ali nikako samo to, jerje hrana koju mi jedemo suvi{e zasoljena, ili paprena, za~injena, a to je{tetno za njega. Nemojte psa u~iti da jede van svog mesta i suda. Nemojtemu nikada davati zalogaje sa stola u usta, jer }ete ga time nau~iti da stalnoprosi, pa ne}ete imati mogu}nosti da jedete, a da ne budete ometani. Posleru~ka mu mo`ete dati neki ostatak, ali ga stavite u njegov sud.

[tenad do 3 meseca treba da dobiju 4 obroka dnevno i toravnomerno podeljenih, na primer: u 8, 12, 16 i 20 ~asova. Do sedmogmeseca mladi pas dobija 3 obroka dnevno. Kada napuni godinu dana, dobi-ja dva obroka.

Dva dnevna obroka potrebna su i odraslom psu. Od ova dva obro-ka jedan je glavni a drugi sporedniji. Glavni obrok treba da sadr`i kosti,meso (kosti ne smeju biti `ivinske) i povr}e, dok onaj sporedni treba dasadr`i mleko, keks ili ka~amak. Na kilogram telesne te`ine treba dara~unamo trideset do pedeset grama hrane dnevno. Ukoliko dajemo kon-centrisanu hranu (pse}e konzerve), u obzir dolaze ne{to manje koli~ine.Ukoliko je neki pas izmr{aveo, koli~ine treba da budu ve}e. @ivahniji psi,obi~no, tra`e ve}u koli~inu hrane, nego oni mirniji.

Pazite da ne prehranite psa. Nemojte mu davati slatki{e, jer je toveoma {tetno za njega. Nemojte da ga pregojite je }e salo da optereti nje-govo srce. Nau~ite ga radu, zdravoj hrani u normalnim koli~inama i voditera~una o njegovoj potrebni za kretanjem. Na ovaj na~in odr`a}ete dugo`ivotinju u dobrom zdravlju.

VodaSve`u vodu treba davati u zaseban sud tri puta dnevno. Pas o`edni

18

Mo`ete da probate i na~in koji sam li~no isprobala na svome psukada je bio {tene. Uzela sam toaletni papir i, kada je on pi{kio po tepihu,obrisala sam ovim papriom mokra}u, stavila taj papir na slivnik na podukupatila, zatim neutralisala onaj miris mokra}e koji ej ostao pored tepiha.Ostavila sam vrata kupatila otvorena i, slede}i put, kada je hteo da mokri,moj pas je, vo|en tim mirisom, oti{ao u kupatilo i mokrio na slivnik,odnosno toaletni papir natopljen njegovom mokra}om koga sam tu stavila.Kasnije nije hartija vi{e bila potrebna, on je sam i{ao na mesto. Naravno,uvek smo potom vodom oprali slivnik, pa za na{e ~ulo mirisa nije biloproblema, ali, po{to pas ima mnogo razvijeniji nos, tj. njuh, on je ose}aosvoj miris na slivniku i redovno tamo vr{io nu`du dok je bio {tene.

Kasnije je Lirik (tako nam se zvao pas) odrastao, pa smo garedovno tri puta dnevno vodili u {etnju i pu{tali ga da se dobro istr~i, pa jesvoje fiziolo{ke potrebe obavljao napolju. Me|utim, kada je ostario (`iveoje 14 godina), kada mu je zdravlje popustilo, nije vi{e mogao da ide u{etnju i sa mukom se vukao po ku}i. Tada je po~eo da vr{i nu`du tamo gdeje to ~inio kao {tene. Sada je grebanjem na vrata kupatila uku}anima davaoznak da mu se ona otvore i kada bi mi to u~inili i{ao je ta~no na isti slivnikna koji je i{ao kao mali.

Tako je pas svima nama olak{ao probleme nastale njegovom nes-posobno{}u da ide u {etnju. Bili smo se uverili da smo dobro postupili kadasmo ga nekad u mladosti nau~ili na slivnik, jer da smo ga nau~ili da ide usanduk, to u njegovoj poznoj starosti ne bi imalo vrednosti i iz razloga {toje on bio veliki pas, pa bi u te svrhe trebalo imati i veliki sanduk, {to jesasim neprakti~no, jer onako onemo}ao on u njega ne bi bio u stanju da sepopne.

Nadamo se da }e mnogima na{e iskustvo u ovom pogledu mo}i dapomogne.

Nemojte nikada da gurate nju{ku {teneta u mokra}u. Dovoljno jeda ga odvedete odmah do mesta gde nije trebalo da se pomokri i nekolikoputa ka`ete "fuj". Zatim ga odvedete na mesto gde to treba da uradi (u stanuili ulici).

Ina~e, kada pas malo odraste, treba ga izvoditi, u {etnju ujutru,uve~e i posle obroka.

Pravilno dr`anje psa u stanu Od prvih dana `ivota naviknite {tene na njegovo mesto u stanu bilo

da je to korpa, kutija, du{e~i} i sl.

17

va`no da ga vaspitamo pravilno jo{ od malih nogu. Pravilan odgoj imaveliki zna~aj, jer se kasnije isplati. Sve ovo treba ~initi sa mnogo strpljen-ja i dobrote, a nikako grubo. Ako {tene pravilnov aspitate, ono }e, kaoodrastao pas, tako lepo da se pona{a da }ete biti ponosni na njega u svakojprilici.

[tene nema dobro pam}enje. Ono u~i samo ako istu komanduponovite mnogo puta. Ve`bajte ga nekoliko minuta, ali uvek pravite kra}epauze da biste mu dali mogu}nost da se odmori. u protivnom, {tene bi brzoizgubilo interesovanje, jer bi mu se sve to dosadilo.

Vaspitanje {teneta treba, u malim dozama, da otpo~ne ve} okotre}eg meseca `ivota. Pohvalite ga uvek kada zaslu`i. Recite "dobroku~ence" i pomilujte ga. Ponekad mu dajte i dobar zalogaj nekog keksa,kao nagradu. Samo to ~inite retko, jer on mo`e pogre{no da shvati da svakava{a zapovest treba da bude za~injena nekim zalogajem.

Ako ka`njavate psa, kaznite ga smesta. Ali ne batinama. Ako mis-lite da, ipak, treba malo ve}e o{trine, pored o{trih re~i, tada ga nikadanemojte udarati rukom, ve} nekim novinama i to pozadi, ovla{ a nikakopreko nju{ke i o~iju. Njegova nju{ka je veoma osetljiva i razvijena kao ~ulomirisa i svaka grubost mo`e da je povredi i poremeti. Ta kazna treba dausledi smesta, jer }e pas samo onda mo}i da shvati zbog ~ega je ka`njen.Ako pro|e izvesno vreme, a vi ga kaznite, to ne}e imati nikakve svrhe, jerpas vi{e ne}e mo}i da razume za{to mu to ~inite.

Najbolje dejstvo kazne ima ton kojim opominjete psa koji jezgre{io. Nemojte nikada da vi~ete, ve} samo o{trije mu recite "nevaljaloku~e". On }e po tonu va{eg glasa da razazna da ste ljuti, tj. da je on za tokriv.

Smatrajte da je {tene od dva do ~etiri meseca, otprilike, kao dvo-godi{nje dete, a da je {estomese~no {tene po nemirluku pribli`no trogo-di{njaku na{eg roda.

Ako je {tene nervozno i nevaljalo, nemojte ga pla{iti ili tu}i. Uovakvim slu~ajevima naoru`ajte sa strpljenjem kada mu se obra}ate ibudite mirni.

Sobna ~isto}aU po~etku, dok je manje i ne mo`e redovno da se izvodi, nabavite

jedan sandu~i} i stavite u njega hartiju. Odmah posle obroka stavite ga unju da bi obavilo svoje potrebe. Pet {est puta, po potrebi i vi{e kada jemla|e, stavljajte ga u taj sandu~i}.

20

bodno kretao, bilo u dobro ogra|enom dvori{tu, bilo da se povede u {etnju. Pas koji se ne kre}e, ne samo da fizi~ki propadne, mi{i}i mu

oslabe, organski se poremeti, ve} mu i psiha bude dovedena u bolesno stan-je. On je depresivan, ili krajnje agresivan, bezvoljan, o~ajan. Pas je trka}a`ivotinja i to pametan vlasnik ne sme da zaboravi. Svako sputavanje nje-govih prirodnih svojstava ide na njegovu {tetu.

Kako razgovarati sa psom Kada govorite komandom veoma je va`no da pazite na ton kojims

e psu obra}ate. Do {est meseci, {tene veoma malo mo`e da Vas razume. On}e Vas najbolje razumeti ako rali~ite zapovesti naglasite razli~itim tonom.

Na primer: "sedi" - o{tro naglasite, "ustani", "mesto", "fuj","nazad" - dubokim glasom, "pusti", "uhvati", "tra`i", - o{trim glasom,"dobro ku~e", "uz nogu", "ulica" - prijateljskim tonom. Ton kojims eobra}ate psu veoma je va`an za njegovo vaspitanje. Treba nastojati da istezapovesti budu uvek na isti na~in nagla{ene.

"Sedi": Ovu zapovest i {tenad brzo nau~e. [tene stoji na ~etirinoge, a vi desnom rukom podignite njegovu glavu, a levom pritisnite nje-gov zadnji deo tela, sve dok ne sedne. Istovremeno ka`ite: "sedi". To morada bude zapovest, a nikako molba. Istovremeno treba da ga pohvalite.Dr`ite ga jo{ koji sekund, pa ga onda pustite slobodnim.

Ako {tene poku{a da ustane, ponovite postupak i ponovo ka`ite"ustani".

"Mesto": [tene stoji,a vi povucite jednom rukom njegove prednjenoge napred, drugom rukom pritisnite njegova le|a i recite: "mesto". Vitreba da nastojite da ga nau~ite, da ga naviknete da sedi pre obroka i damu ka`ete "jedi" ili "do|i".

"Do|i": Kada pozovete psa sa "do|i", to recite prijateljskim tonom,tako da ta komanda koja ga poziva k vama budi radost u njemu. Pohvalitepsa, samo ako vas je poslu{ao posle neke zapovesti i ne preterujte u tomesvaki ~as i bez razloga.

Nemojte nikada da idete u susret psu koga zovete, ili da se jo{ maloudaljite. Ako je u pitanju {tene, mo`ete i da kle~ite u trenutku kada muka`ete: "do|i".

Ako psa nervozno i bezrazlo`no kaznite, ne}e rado da se odazoveva{oj komandi da do|e.

"Ustani": Ako `elite da pas ustane, a ve} sedi po zapovesti, tada}ete podi}i ka`iprst i izgovoriti vi{e puta "ustani", a istovremeno, polako

19

Motrite na njega, pa ako `eli da spava na nekom drugom mestu,obratite mu se i ka`ite: "Mesto!". Dajte mu njegovu igra~ku - staru patiku,lopticu i sl. Ako ho}e da dira druge stvari, oduzmite mu ih i opet mu dajtenjegovu igra~ku. Pri oduzimanju predmeta koji nisu njegovi, ponavljajtere~ "fuj". Granicu dozvoljenog kretanja oko njegovog mesta ozna~ite time{to }ete novinama da {u{kate i to spu{tenim na patos, da bi mu ovim{umom dali na znanje dokle je njegova granica. Ovo }e posti}i `eljeni cilj.

Ostavite ga na ~as samog i kri{om posmatrajte iz druge sobe. Ako `eli da legne na drugo mesto, ponovite "fuj" i on }e ve} razumeti damora natrag u svoju korpu. Ne zaboravite da {tene posle svakog obrokamora da vr{i nu`du.

Ako pas kratko vreme treba da ostane sam, ne zaboravite da muostavite hrane, vode, mesta za nu`du, igra~ku, itd. Sve mu to obezbedite iu~inite dostupnim. Ako je sve u redu, drugi put mo`ete jedan ~as du`e daizostanete. Me|utim, {tenad, pa i odrasli psi, ne smeju du`e od nekoliko~asova bez prekida da budu ostavljeni sami, naro~ito ne tokom no}i.

Vodite ra~una da njegovo mesto ne bude ni blizu otvorene vatre,niti na promaji.

Pro{nja pored stola, nije dopu{tena. Ne dozvoljavajte nikada dapas prosi kod stola ni kada ste vi ni va{i gosti u pitanju. Nipo{to ga nenavikavajte na zalogaje sa trpeze. Ako, ipak, moljaka i dosa|uje, treba daga izvedete iz sobe u kojoj obedujete. On mora da bude nau~en da za vremeva{eg obedovanja, mirno le`i pod stolom.

U prethodnom poglavlju rekli smo kako psa treba dr`ati u stanu, asada }emo re}i nekoliko re~i o tome kako ga treba dr`ati u dvori{tu, uko-liko je ve}i i otporan na zimu.

Pas u dvori{tu mora da ima prostranu ku}icu postavljenu bar 10 cmiznad tla. U njoj treba da bude sve`a slama, asura i sl. Ulaz u ku}icuokrenut je prema jugu, dok pred samom pse}om ku}icom treba da budepostavljena daska {irine najmanje 3/4 m, i to bez eksera. Kuci}a trebaobavezno da bude nepromo~iva.

Psa ne smemo da dr`imo u gara`i, {upi i sl. to su vla`ne, hladneprostorije u kojima bi brzo oboleo od raznih bolesti i navukao i reumati-zam. - Ku}ica mo`e biti postavljena i ispod neke nastre{nice.

Ukoliko `elimo da pas bude nekoliko ~asova vezan, najbolje jena~initi mu `icu du`ine bar desetak metara na koju bi se prika~io lanacdovoljne du`ine, pokretan, tako da bi on i tih nekoliko ~asova mogao daprotr~i. Razumljivo je da se posle toga mora pu{tati sa veze da bi se slo-

22

Pravilno pona{anje na uliciU~ite {tene da vas poslu{no sledi na ulici i ide uz nogu. Kada treba

da stanete pre prelaska ulice, ka`ite mu: "sedi". Kada je prolaz otvoren,ka`ite mu: "do|i" i povedite ga dalje. Naviknite ga da pred prodavnicomgde }ete kasnije ne{to kupovati, na komandu: "sedi", sedi bez pokreta. Akose udaljite, a on po|e sa Vama, vratite se, ponovite komandu o{trim tonom,tako da se on navikne da mora mirno da Vas sa~eka dok se ne vratite.Ponovite to vi{e puta i on }e se navi}i da ovo poslu{a.

Ako ste, ~ak i dobro vaspitali svoga psa, ne bi nikada trebalo dadozvolite da na ulici slobodno tr~ka. Tako bi se sigurno jednog danadogodilo da na suprotnoj strnai ulice ugleda drugog psa ili ma~ku, kada }enagoni u njemu da prorade, pa }e u momentu da zaboravi {ta je nu~io,potr~a}e da pretr~i ulicu, ne obaziru}i se na saobra}aj. Ovo mo`e biti fatal-no.

Neposlu{nostDobar odgoj psa {titi vas i njega od neprijatnosti da do|e u konflikt

sa susedom, da o{teti tu|u imovinu, ili da uni{tava druge `ivotinje. Zabran-ite mu da juri ma~ke. Ne zaboravite da }e ma~ka, ako je pas napadne da sebrani noktima, {to mo`e da se zavr{i time da i pas bude ozle|en, a naro~itoo~i. Na ovaj na~in mo`ete da se potrudite da ga nau~ite da ne goni druge`ivotinje: pomo}u duga~ke veze, tako da je on i ne oseti, dr`ite ga. Kadapojuri drugu `ivotinju, iznenada povucite ovu vezu i spre~ite ga.

Ako ubija `ivinu, uzmite le{ i njome ga udarite po zadnjem delutela. To je jedina prilika kada treba ja~e da ga po zadnjem delu tela smestaudarite i ka`ete: "fuj" i to o{trim tonom, ako tako u~inite, on }e kaznu darazume i zapamti za lede}u priliku kada do|e u sli~no isku{enje. Lova~kipsi i obu~eni za lov imaju drugu dresuru, o ~emu ovom prilikom ne}e bitire~i.

Pas ~uvarPas poseduje uro|eni instinkt ~uvara. On instinktivno laje,

najavljuju}i dolazak nepoznatog. Ako laje i na nekog prijatelja koji vam~esto u ku}u dolazi, tada ga treba od lajanja na njega odu~iti. U tom slu~ajupomilujte psa umiruju}i ga i recite mu re~: "prijatelj". Ovo ponovite neko-liko puta, tako da }e on da nau~i i kada razazna korake stalnog prijatelja,ne}e se oglasiti lajanjem.

Mislite na to da {to je pas bolje vaspitan to }e biti "pametniji". A

21

pored njega kora~ajte. Posle nekoliko koraka, zastanite i zapovedite:"do|i". Ako stoji neposredno pred vama, sledi komanda: "sedi". Tada gapohvalite. Ukoliko bi ustao pre nego {to ga pozovete, odmah ga gurniteponovo da sedne. Ponavljajte ovu ve`bu vi{e puta, s tim da u kasnijemperiodu pravite ve}e razmake me|u njima. ako je napredovao uposlu{nosti, tada mo`ete da se sakrijete iza nekog drveta, a on }e ~ekati nava{u zapovest.

[tene ne treba beskrajno dugo da sedi i ~eka na va{u novuzapovest. Ali, ipak, mora da nau~i da mirno sa~eka dok vi idete unaokoloda obavite neke druge radnje u sobi, na primer, ili, kasnije, ispred pro-davnice kada bude odrasliji, dok vi budete kupovali. Trening oko sedenjamo`e da bude pripomognut time da ga uz odre|eno mesto privremenove`ete, pa kad mu ka`ete: "ustani", skinite vezu koja ga je dr`ala za tomesto.

Treba imati na umu da }e {tene rado da pregrize vezu kojom jevezano za odre|eni predmet u toku sedenja. Zato biste mogli da ga u tovreme preve`ete metalnim lancem.

"Fuj": Naviknite ga na re~: "fuj", kada mu ne{to u ku}i ili na ulicizabranjujete. Trudite se da mu se ne dopustite lo{u naviku da poku{a davr{i nu`du na svakom uglu, ili pod svakim drvetom. Ako to ~ini, tada gapovucite na povodniku i recite: "fuj", a dopustite mu da nu`du vr{i na dvatri mesta i da sa tim zavr{i.

Vodi}ete ga uz levu nogu sa komandom: "uz nogu" i on to mora daposlu{a, {to je veoma va`no za uli~nu dresuru.

Ovratnik i povodnikNaviknite {tenad da na vreme prihvati ovratnik i povodnik. Treba

po~eti sa sasvim lakim ovratnikom i ne zaboraviti da izme|u vrata i ovrat-nika-ogrlice treba da bude dva prsta {upljine. U po~etku }e se {tene bunitiprotiv toga, ali ubrzo }e se navi}i. U po~etku ga vodite na jednom gajtanupo ku}i i ba{ti dok navikne da ide na vezi. ako po~ne da se bacaka i legne,nemojte vezu vu}i. Ostavite vezu, pri|ite mu sa le|a i potap{ite ga pozadanjem delu tela, a on }e da reaguje tim {eto }e da ustane i potr~i.

Ako poneko {tene ili odrasliji pas ne prestaje sa tim da vu~e povod-nik, tada morate da ga vodite na vrlo kratkoj vezi. Ka`ite ~esto: "uz nogu".

Kada pu{tate psa da se istr~i, tra`ite neko mirnije, sigurnije mesto.Kada otr~i, ~ekajte ga na istom mestu, da vam se vrati.

24

pogotovu kada je pas nepoznat, ve} ga treba pustiti da sam do|e u blizinuda ga omiri{e. Sve dok on to ne u~ini ne treba ga dirati. Ako pas potomveselo i prijateljski ma{e repom, tada dete mo`e da ga pomazi, najboljeispod brade. ako se pas sam ne pribli`i, dete ne treba da ga pomiluje, ve}mirno da stoji dok se pas ne udalji. Ako ste nabavili psa umesto igra~kedetetu, pogre{i}ete, jer pas nije igra~ka, ve} `ivo bi}e koje mo`e pokatkadda ne bude raspolo`eno za igru, ili mo`e da bude umorno.

Ukoliko dete i tada insistira na igri, pas opravdano mo`e da reagu-je. Ako o ovome vodite ra~una, ima}ete uvek dobro druga sa kojim }e seVa{e dete igrati na obostrano zadovoljstvo.

Polni `arPosle {est meseci `ivota keru{a polno sazri, a to se manifestuje

krvarenjem koje traje oko dve i po do tri nedelje i to dva puta godi{nje.Polni `ar po~inje od trenutka pojave krvarenja, a najintenzivniji je od dese-tog do {esnaestog dana, po~ev od prvog dana krvarenja.

Pona{anje `enke u to vreme nije bitno izmenjeno. Ona ostaje uku}i i dvori{tu kao i pre toga, a uznemirena postaje ukoliko se oko dvori{taokupe mu`jaci koji, putem mirisa, osete da je `enka u fazi polnog `ara i`ele da do|u do nje. Zbog toga je savetno obezbediti `enku ~vrstomogradom, ili je, ~ak, u to vreme dr`ati u ku}i. Na taj na~in se najbolje mo`eizmbe}i lave`, usnemirenje i sl.

Za spre~avanje ne`eljene skotnosti kod `enki mo`e se koristiti isredstvo NONIDAN ili neko sli~no, ~ime obezbe|ujemo `enku od paren-ja, ukoliko nije fizi~ki bezbedna od mu`jaka.

Sa mu`jacima je druga~ije. Oni su uvek spremni za parenje i, kadaosete miris koji se {iri iz keru{e, uznemire se i `ele da do|e do nje.

Poznato je dobar broj pasa pobegne od ku}e (ako se dobro ne~uva), usled nagona koji ga goni ka keru{ama koje se nalaze u njegovojblizini i u polnom `aru.

Ukoliko nema na raspolaganju keru{e koja bi mu odgovarala zaparenje - preporu~uje se napornija i du`a {etnja sa psom. Na taj na~insmanji}e se napetost koju on tada ose}a.

ParenjeZa parenje treba obezbediti zaklonjen i pogodan prostor. Ostaviti

mu`jaka i `enku da se upoznaju, onju{e. Mu`jak treba da stupi u akciju, a`enka da se privoli. Ukoliko ona to ne `eli, potrebno je razdvojiti ih i

23

ako mu pru`ite ose}anje da vam je on dobar prijatelj, do`ive}ete da Vas iVa{eg prijatelja psa svi rado gledaju i do~ekuju.

Pas i ma~kaKada se dvoje ljudi me|usobno ne trpe, ka`e se da se "sla`u kao

pas i ma~ka". Iz toga se mo` zaklju~iti da se pas i ma~ka ne sla`u me|usobom. Ovi konflikti me|u `ivotinjama ve}inom dolaze zbog toga, {to sam~ovek nahu{kava psa na ma~ku, dok bez ovog njegovog me{anja u prirodi,obi~no se ove dve `ivotinje pri susretu zaobilaze i paze da ne urkste svojeputanje.

[tene i ma~e se lak{e naviknu jedni na druge. Ukoliko uzmetema~e, a imate odraslog psa, tako|e ne}e biti problema. Ipak, u po~etkutreba da motrite na njih i ukoliko bi bilo neslaganja, interveni{ete. Veomaje va`no da hranu koju pas pojede jede na miru, tj. da ne dozvolite ma~etuda se kre}e blizu njega. Kada pas pojede obrok, odmah sklonite sud, jer onmo`e da postane uzrokom o{trog sukoba, ukoliko ma~e za`eli da jede iznjegovog suda. Ina~e }e pas munjevito da reaguje, smatraju}i da sud pri-pada njemu i da ma~e bespravno pose`e za njim.

Obi~no se psi ve}ih rasa bolje sla`u sa ma~i}ima, jer su psi malograsta jogunastiji. Me|utim, ako odrastu zajedno, to ne igra nikakvu ulogu.

Ako pas poku{a da jede iz ma~jeg suda, savetno je podi}i ga naneko vi{e mesto i tadapas ne}e mo}i da ga doh-vati.

Pas i dete. Deca mahom

vole da druguju sa `ivot-injama i da se sa njimazbli`e. Ona, naravno, neznaju da pas voli decu,ali da je i njemu potrebnoizvesno vreme da seupozna i zbli`i sa njima.

Da bi se to odvi-jalo bez problema, trebadetetu skrenuti pa`nju dane juri u susret psu,

26

mo pomo} i onemogu}imo ga u napadu na li~nost ili imovinu. Ukoliko sedogodi da pas na komandu: "pusti" ne reaguje, bacite prema njemu lanac iponovite komandu. Tada }e do njegove svesti, uz zveket lanca, da dopre ikomanda da mora da pusti onog koga je uhvatio. Ovo samo u izuzetnimprilikama, jer bi, u protivnom, kada bismo ~esto upotrebljavali lanac, pasreagovao na zveket klju~eva i povla~io se.

I psi su, kao i ljudi, razli~itih naravi. Veliki broj ih je i boja`ljiv. Nera~unajte da }ete od boja`ljivog psa da napravite hrabrog borca. Osrednjehrabri psi mogu dobrim treningom da se razviju u dobre i korisne borce. Uvlasti zlonamernih vlasnika `ivotinje mogu da pretstavljaju opasnost i zanedu`na lica. Poznato nam je da obesni mladi}i pogre{nim komandamanapujdavaju svoje pse na decu, ma~ke, ili druge `ivotinje bez ikakvograzloga.

Velika {teta i za `ivotinju i ~oveka, ako pas za gospodara ima zlon-amernog ~oveka. Jer za pona{anje `ivotinje koja ima vlasnika, odgovoranje samo vlasnik. Pas je rezultat njegovog odgoja.

Koliko je kretanja potrebno psu?Obi~no se tvrdi da psa treba svakoga dana bar dva sata {etati.

Ima rasa kao, na primer, lova~ki ili ov~arski psi kojima je potrebno oko 10km istr~avanja dnevno. Ipak ne treba se zabrinuti da su {etnje sa psomne{to {to suvi{e zamara i oduzima vremena. Dr`alac `ivotinje mo`e {etnjuda podeli na tri manje {etnje: ujutru, u podne i uve~e, a to koristi i zdravljuvlasnika.

Mnogo pasa `ivi bez dovoljnog i redovnog tr~anja, neophodnog zazdravlje i `ivotnu radost. Na primer, ako dr`ite, lova~kog psa u stanuvi{espratnice, budite spremni da poderete |onove na cipelama da bistetakvog psa odr`asli u dobroj kondiciji. Suprotno tome su patuljaste vrstei veli~ine pasa koji su radosni i dobro zdravlja, ako ih samo jednomizvedete u {etnju kada idete u kupovinu ili nekim drugim poslom. Uslov jei da koli~ina hrane odgovara stvarnoj potro{nji energije. Ipak, treba imatina umu: pas je trka}a `ivotinja.

Starijim ljudima, koji su usamljeni i imaju psa, ponekad je 2-3 kmdnevno pe{a~enje zamorno. U tom slu~aju ponesite loptu i otidite do vamanajbli`eg mesta gde ima prostora i bacajte loptu. Pas }e za njom da tr~i izamori}e se na taj na~in onoliko koliko mu je potrebno, a Vi se ne}ete pre-moriti. Savetno bi bilo jednom nedeljno sa psom oti}i u prirodu i tamo`ivotinji pru`iti mogu}nost, du`eg, ja~eg i boljeg istr~avanja.

25

poku{ati ponovo neki drugi dan, pa i nekoliko puta u toku dana sa prekidi-ma. Ako uspe, samo parenje ne traje du`e od pola sata.

Za{to pas ujeda?Pas spada u agresivne ~uvare, koji instinktivno ujedom brani ono

{to smatra da treba da za{titi. Od malena on je svestan o{trine svoga zubala. ^esto nastaju nesporazumi zbog ujeda pasa, koje laici me|u ljudi-

ma ne razumeju i uvek zbog ujeda okrivljuju samo psa. Za razliku od njih, dobro informisani vlasnici i poznavaoci pasa,

znaju da je takvo ujedanje samo rezultat pomanjkanja znanja o prirodi i`ivotinjama i postupaka sa njima.

@ivotinja nije "Lesi" sa filma, ve} stvorenje sa osobinama `ivogbi}a, sa jakim ose}anjem ~uvanja poseda, ili straha od nepoznatog. Deca~esto `ele igru, prelaze}i prostor koji pas ose}a kao svoj i izazivaju ga idra`e na reagovanje. Ponekad za`ele da dra`e `enku koja ima mladunce, ikoja, iz opreznosti, ne mo`e da bude tolerantna. Ove gre{ke se ne doga|ajutamo gde dete i pas zajedno odrastaju. Pas je naviknut na reagovanje dece,a deca opet rano nau~e kako da postupaju sa psom. Iz tog razloga bi odraslitrebalo da {to ranije nau~e decu opho|enju sa ~etvorono{cima.

Kada je u pitanju pas permanentno pod kontrolom i komandomsvoga gospodara, dobro dresiran, ne}e imati prilike za ispoljavanje nezado-voljstva, ~ak i onda kada je izazvan, jer }e da ~eka komandu da bi odre|enolice ujeo. Da bi se ovo postiglo, potrebno je dosta upornog ve`banja.Najbolje je nama}i jedan d`ak na levu ruku i pozvati psa, po{to potr~imonekoliko koraka: "dr`i, zgrabi". Pas }e u po~etku instikntivno, a zatimsvesno da potr~i da zgrabi ustima taj d`ak i pazi}e da Vas pri tome nepovredi. Ponavljate li to vi{e puta, zapamti}e i komandu: "dr`i, zgrabi".Kada budete `eleli da on ispusti plen, tj. d`ak, komandova}ete: "pusti".Ponavljaju}i to on }e da shvati da mora da prestane sa ujedom. Ukoliko`elite da u ovom treningu napredujete, mo`ete kasnije, umesto d`aka, danamaknete neki rukav starog sakoa, najzad i ko`ni rukav.

Da bi pas bio dovoljno nadra`en i da mu ovo ne dosadi, treba da sesagnemo, kao da smo `ivotinje, tako da on, time {to opona{amo `ivotinju,izvr{ava nare|enje sa vi{e poleta. Kasnije tokom u~enja, mo`emo da sesakrijemo u `bunje, takvan, podrum, a on }e da nas tra`i ne bi li nas uhva-tio.

Na taj na~in nau~i}emo psa da na komandu pojuri eventualnogpravog napada~a, provalnika, zgrabi ga za rukav i dr`i, sve dok ne pozove-

28

Onaj koji `eli dakupi velikog psa, trebada razmisli o ceniishrane.

Izrastao i krupanbernadinac zahtevadnevno oko 2 kg mesa,leonberger i njufaun-dlenac ne{to manje.Moramo da vodimora~una da je danas svete`a nabavka jeftinihinzutrica i konjskogmesa. Porcija mesa imesnih prera|evina

jednog psa mo` biti dopunjena zobenim pahuljicama i raznim fabri~kimdodacima koji se spremaju za pse, ali je sve to samo mali deo. Ishrana je,svakako, va`an momenat o kome moramo da vodimo ra~una prilikomkupovine psa.

Posavetujmo se sa doma}icom da li da kupimo psa duge ili kratkedlake.

Psi menjaju dlaku dva puta godi{nje - u prole}e i u jesen. Tada imopada stara dlaka i raste nova. Ako se pas dr`i u stanu, ona se najve}imdelom zadr`ava na tepihu. To doma}ici zadaje dosta posla ako je dlaka psaduga. Isto tako, pse duge dlake veoma je te{ko dr`ati ~istim jer dlaka uprili~noj meri skuplja prljav{tinu i pra{inu. Sve ovo ne mora da bude razlogda ne uzmemo psa duge dlake ako nam se on svi|a. Ipak bi bilo bolje da seposavetujemo sa svojom doma}icom, kako joj je bismo stvarali nepotrebanposao oko odr`avanja ~isto}e ku}e.

Kao dobri ~uvari preporu~uju se nema~ki ov~ari, {picevi, doge,bokseri, bernardinci, rotvajleri, leonbergeri i {arplaninci.

Dobar pas ~uvar moda da bude dovoljno zao i o{tar. U ovoj kate-goriji prvenstvo se daje onim psima koji veoma brzo reaguju, a ujedno sunepoverljivi prema strancima. Karakteristi~ni su po tome {to svoju okolinupa`ljivo osmatraju, a na nadra`aje koji im dolaze sa strane, veoma brzoreaguju lave`om. Na taj na~in oni vlasniku stavljaju do znanja da se straneosobe pribli`avaju njegovoj ku}i, dvori{tu i sl.

Mali pas tako|e mo`e da bude dobar ~uvar.

27

Posmatrajte svoga psa dok tr~i. Ako ~esto zadnjicom trlja tle, mo`eda zna~i da ne{to sa njegovim debelim crevom nije u redu, da mo`da imaparazite, zatvor ili proliv. Ako to primetite, posetite uskoro veterinara.

KOME SAVETUJEM DA UZME PSAKome je lekar savetovao ili, ~ak, naredio da bude {to vi{e u pokre-

tu i na sve`em vazduhu, da se {eta, taj }e tako|e sebi da nabavi psa. Postoje saveti dobronamernih lekara koje mi prihvatamo, ali ih ne

sprovodimo u delo, a me|u njih spada i savet da se {to vi{e kre}emo uprirodi i na sve`em vazduhu. Ono {to ne uspeva lekar, uspeva, naj~e{}e,pas. Ako smo se re{ili da uzmemo psa, tada, za njegovu ljubav, moramo da{etamo. Te {etnje nisu nikada dosadne jer }e nas na{ prijatelj ~esto nateratida se takmi~imo sa njim u tr~anju.

Starijem bra~nom paru ~ija su deca oti{la svojim putem, pas mo`eda postane posebno drag doma}i drug.

Mnogi bra~ni parovi koji su svoju decu izveli na put, da bi popuniliprazninu u ku}i, uzimaju psa. Ovim se posti`e obostrana korist. Pre svega,jedna plemenita i pametna `ivotinja dobija za{titu i negu. S druge strane,pas razbija monotoniju svakodnevnog `ivota i stvara radost u ku}i. Da bise sve to postiglo, potrebno je pametno i promi{ljeno vaspitanje, {to tra`idosta muke i truda. Ne smemo zaboraviti da }e nam pas sve to vratitiiskrenom ljubavlju, verno{}u i privr`eno{}u.

IZBOR RASE Prilikom izbora rase moramo prvenstveno da vodimo ra~una da li

dolazi u obzir izdr`avanje velikog, srednjeg ili malog pasa. Pre nego {to se odlu~imo da kupimo {tene, moramo da se raspita-

mo o karakteristikama rase koju `elimo da nabavimo, naro~ito u pogledurasta. Ovo stoga {to nam se mo`e desiti da uzmemo {tene koje }e izrasti uvelikog psa, iako u stanu nemamo dovolj-no prostora. Najbolje je da se o ovom pitanju posavetujemo sa odgovaraju}imstru~njakom, koji }e nam dati osno-vne podatke o veli~ini i karakteristika-ma svake rase.

Ukoliko nismo u mogu}nosti da se sa nekim posavetujemo, naraspolaganju nam stoje standardi pasa, iz kojih }emo mo}i da saznamo sve{to nas interesuje o na{im ~etvorono`nim prijateljima. Treba da znamo dase visina psa meri metrom od poda do grebena, i to kada pas stoji mirno.

30

(rodoslovlje), je isprava kojom se dokazuje da jedan pas vodi poreklo od~istokrvnih roditelja. Ova isprava tako|e dokazuje da se doti~an pas pre-poru~uje za priplod. Pedigriran pas kod koga se na kinolo{koj priredbiustanovi da ima neke nasledne mane koje bi mogao da prenese na potom-stvo, automatski se isklju~uje iz daljeg priploda. [tenad mogu da dobijupedigre samo pod uslovom da su im oba roditelja pedigrirana. Da bi dobiopedigre za svoju {tenad, odgajiva~ la`ne kinolo{ke organizacije. Zahvalju-ju}i pedigreu, kod pojedinih rasnih pasa mo`e da se utvrdi poreklo zatrideset i vi{e kolena unazad. Kako postoje i rasni psi koji nemaju pedigre,to je prodavac du`an da nam kod kupovine {teneta poka`e pedigre. Pedi-gre je, istovremeno, deo rodovne knjige, koja se vodi za svaku rasu pasa.

Rodovna knjiga slu`i da se u njoj vode podaci o svakoj rasi pasa. Rodovna knjiga, pored ostalog, sadr`i ime psa, datum {tenjenja, pol, boje,oznake, ime odgajiva~a i vlasnika i tako dalje. Prilikom prijave legla odga-jiva~ daje imena svojoj {tenadi. Sva {tenad jednog legla moraju imatiimena sa istim po~etnim slovom, kao: Adon, Adis, Aron, Ava, AFrodita, itako dalje. Pored imena mo`e da stoji i ime odgajiva~nice (ukoliko je odga-jiva~ prijavio). Ako se odgajiva~nica zove Tajfun, onda }e se pas zvatiAdon Tajfunksi. Pored zvani~nog, mo`emo na{em psu da damo i nekodrugo ime koje nam se svi|a, pa }e se onda on zvati Adon - Lola (ako gatako zovemo iz milo{te) Tajfunksi. I ovo drugo, dodatno ime, Lola, mo`eda se upi{e u pedigre i rodovnu knjigu.

Pedigre je li~na karta svakog rasnog psa. Sli~no li~nim ispravama ljudi, koje slu`e za njihovu identifikaciju,

pedigre je ogledalo jednog psa. Pored osnovnih podataka, tu se unose iocene koje je pas dobio na smotrama i izlo`bama. Dobar odgajiva~ koji `elida pari svog psa sa drugim psom, sazna}e ve} pri prvom pogledu u pedi-gre osnovne kvalitete psa koga `eli da uzme za parenje. Isto tako, kupac{teneta mo`e iz pedigrea da vidi da li podmladak posti~e od dobrih roditel-ja. Svi pedigrirani psi registrovani su u centralnoj evidenciji rodovnih knji-ga. Centralnu evidenciju rodovnih knjiga vodi najvi{i forum kinolo{keorganizacije u svkaoj zemlji i to za svaku rasu posebno. Rodovne knjige ustvari, predstavljaju kopije rodovnika onih pas akoji su pozitivno ocenjeni.

Pozitivna ocena daje pravo vlasniku psa ili kuje da ih dalje upotre-bljava u priplodu - daljoj reprodukciji. Pri upisu u rodovnu knjigu pas dobi-ja broj pod kojih je zaveden, {to je od naro~ite va`nosti kada se desi da dvapsa iste rase nose i isto ime. Da bi sve ovo bilo punova`no, mora bitiovereno pe~atom kinolo{ke organizacije i potpisom ovla{}enog lica.

29

^esto je dovoljno samo ljutito lajanje malog psa, pa da neka osobakoja se tiho pribli`ava, bude otkrivena i zaustavljena s njegove strane.Strana osoba nije u stanju da "proceni" da li taj mali ljuti pas mo`e daujede, pa je zato obazriva kada prilazi ku}i u kojoj ovaj `ivi. Od malih lju-tih pasa preporu~uje se slede}e: ofenpin~er, pekinezer, patuljasti pin~er,patuljasta pudla, patuljasti {naucer.

Ko ` eli da uzme psa da bi se za{titio od pacova ili mi{eva, nabavi}epin~era, {naucera ili foksterijeta. Patuljaste rase pin~ara i {naucera naro~ito su poznate kao utamanjiva~i{tetnih glodara. Posebna dresura za ovaj poduhvat nije im potrebna. Uvelikim `itnim magacinima, prodavnicama `ivotnih namirnica i na sli~nimmestima takvi psi su se pokazali kao nezameljivi.

Ko `eli potpunu za{titu u ku}i, neka se bezrezervno opredeli zaslu`benog psa.

Kod nabrojenih, vrlo razli~itih, rasa radi se o psima koji su namen-jeni da budu ~uvari i za{titnici ku}a, raznih objekata, ljudi i sl. Bez obzirana njihovu o{trinu, oni se, promi{ljenom dresurom i dobrim odgojem,mogu vaspitati da budu prijatni u ku}i, da vole uku}ane i budu verni. Mo`ese uop{teno re}i da su slu`beni psi inteligentni i ljupki.

Nama~ki ov~ar nije pogodan za ku}nog psa. Psi ove vrste tra`e da budu u stalnom pokretu. Poznati su kao spa-

sioci ljudi, odli~ni u policiji, kao grnai~ari, a mnogi od njih su se i proslav-ili. Zbog svega ovoga oni tra`e odre|en re`im dr`anja, koji sadr`i {to vi{ekretanja u prirodi. Bez toga postaju mrzovoljni, refleksi im slabe, polakoim se gube one osobine koje ih odlikuju.

Prilikom nabavke pojedinih rasa pudli moramo da vodimo ra~unao njihovom spoljnom izgledu.

Ima rasa koje zahtevaju poseban tretman radi odr`avanja spoljnogizgleda. Zavisno od rase, njihova frizura moda da bude usagla{ena propisi-ma predvi|enim standardom. Ovo se posti`e specijalnim na~inom ~e{ljan-ja i trimovanja. Samo lepo ure|eni i doternai psi mogu da idu na izlo`be ida konkuri{u za jednu od {ampionskih nagrada.

NE[TO O PEDIGREU Ukoliko uzimamo rasnog psa, potrebno je da pogledamo njegov

pedigre. ^esto }emo imati priliku da u dru{tvu ljubitelja psa ~ujemo re~

francuskog porekla - pedigre. Pedigre, ili na{im jezimo re~eno rodovnik

32

Po kinolo{kim propisima, kod nekih je rasa potrebno kupirati(skratiti) repove i u{i, ili samo jedno. Po pravilu prodavac je du`an da skratirepove. Najbolje vreme za to je ve} peti dan starosti. Kupcu se prodaje{tene kome je ve} zarasla rana. Kako se kupiranje u{iju vr{i kasnije, posleosme nedelje `ivota, to tro{ak oko kupiranja snosi kupac.

NEKI PRAVNI PROPISI O PSIMAVlasnik koji ima o{trog psa koji je sklon da ujeda strane osobe,

du`an je da stavi na ulazu u dvori{te, ba{tu ili stan tablu sa natpisom "Pazi!Opasan pas! Ujeda!, kako ne bi do{ao u sukob sa zakonom. Najvi{e od ujeda pasa stradaju po{tari, radnici gradske ~isto}e, kao

i druga lica koja ulaze u dvori{te u kojima se nalaze zlo}udni psi. Upo-zorenje treba da se nalazi na ulaznim vratima, jasno i ~itko napisano.

PREUZIMANJE - NAVIKAVANJE Prvog dana moramo da po~nemo upoznavanje mladog psa sa

novom okolinom. ^im do|e novi ~lan na{eg doma, prirodno je da upoznamo sa

novom sredinom. Pokaza}emo mu stan i ba{tu, jer njega sve interesuje.Potom dolazi na red ~lanovi porodice, naro~ito deca. Odmah psa treba dazovemo njegovim imenom, kako bi mogao {to pre da nam se odaziva.

Po`eljno je {tene {to pre navi}i na njegovo mesto u sobi i odreditimu le`aj za spavanje.

Odgajiva~ obi~no dr`i {tene zajedno sa kujom, pa je na{ slede}izadatak da odredimo mesto na kome }e {tene da spava. Ovo je va`no stoga{to ima dece koja }e ga prve no}i odvesti u svoj krevetac, a to je potpuno

pogre{no. Obi~no ga treba smestiti da spava u onom delu stana u komeuku}ani ne spavaju.

Od prvog dana privikavanja potrebno je da pas uspostavlja kontaktsa novom sredinom.

Sa zadovoljstvom gledamo i u`ivamo kada vidimo kako se pas injegov gospodar savr{eno sla`u. Ali, treba da znamo da se ova veza uza-jamnog poverenja stvara godinama i strpljivim radom. Pogre{no je bitistrog i bezobziran prema psu, kod koga mo`e da se stvori strah od gospo-dara. Naprotiv, potrebno je sa njim uspostaviti srda~an odnos, ali s tim dase zna "ko je gazda". Deci koja u igri vuku psa za rep, treba lepo objasniti

31

Prilikom kupovine rasnog psa moramo da znamo da ima rasnihpasa koji nemaju pedigre.

Prema propisima na{e kinolo{ke organizacije, za priplod se moguupotrebljavati samo pozitivno ocenjeni psi. Parenje se dozvoljava kujamastarijim od ~etrnaest meseci i mu`jacima koji su napunili osamnaest. Broj{tenadi koja se mogu ostaviti u leglu je najvi{e {est. Imaju}i sve ovo u vidu,~esto se de{ava da odgajiva~, bez obzira na dalju zabranu parenja, pari kujumimo propisa ili se bavi nekontrolisanim parenjem. Pored ovih, postoje idrugi slu~ajevi kada odgajiva~ ne po{tuje kinolo{ke propise. Stoga sekupcima preporu~uje da, prilikom nabavke {teneta, tra`e na uvid pedigre inabave mi{ljenje kinolo{kih stru~njaka. Na taj na~in }e se izbe}i nezado-voljstvo, koje ~esto skupo zavr{ava, a da pritom ne postoji sigurnost da segubitak mo`e nadoknaditi.

Svaka rasa ima svoj standard, sa kojim bi trebalo da bude upoznatonaj koji kupuje psa.

Mnogi su skloni da kupe {tene bez prethodnog upoznavanja sarasom o kojoj se radi. Sve rase pasa koje su priznate od strane me|unaro-dne kinolo{ke organizacije, kao i kinolo{kih organizacija pojedinih zemal-ja, imaju propisane standarde. Standard predstavlja idealnu sliku psa jednerase. Sasvim je prirodno da je te{ko na}i lepo gra|enog psa koji se u pot-punosti poklapa sa standardom. Stoga, ako se takvi psi na|u na kilo{kimpriredbama, dobijaju speicjalna priznanja i konkuri{u za najvi{e me|unar-odno zvanje u lepoti i radu. Preporu~ljivo je da svako ko kupuje {tene,dobro prostudira, standarde pasa, kako ne bi bio iznena|en visinom idrugim svojstvima svog psa kada ova odraste.

Ako `elimo da parimo svog psa, moramo prethodno da proverimoda nije u srodstvu sa psom koga smo izabrali za parenje.

Prema propisima kinolo{kih organizacija, zabranjeno je parenje usrodstvu. Pod ovim se podrazumeva da nisu u srodstvu najmanje po tripretka sa o~eve i maj~ine strane. Ovo se mo`e lako utvrditi ako se pogledau pedigre. Parenje u srodstvu dovodi veoma brzo do degeneracionih poja-va kod potomaka. Zato, ako `elite da parite svog psa, pogledajte prethod-no u pedigre drugog psa, da kasnije ne biste imali pote{ko}e oko prizna-vanja legla.

KUPOVINANeka pravila za kupivinu {tenadi kojima se, po kinolo{kim pravil-

ima, kupiraju u{i ili repovi.

34

njemu - red u ku}i mora da se zna. Ukoliko mu je le`aj neudoban, mo`emoda mu stavimo neki stari prekriva~.

ISHRANA I VODAPsi pripadaju meso`derima - to je ~injenica o kojoj mormao da

vodimo ra~una. Prema na~inu ishrane, pas pripada velikoj grupi `ivotinja koje se

nazivaju op{tim imenom meso`deri (carnivora). Osnovna hrana divljihmeso`dera su meso i kosti, ali ne treba da zaboravimo da ove `ivotinje uprirodi napadaju druge slabije `ivotinje, te ih pojedu sa svim njihovimunutra{njim organima. Ova ~injenica je va`na jer ovakvim na~inomishrane one unose ne samo hranljive materije za svoj opstanak, nego i raznefermente i vitamine koji se nalaze u unutra{njim organima (`elucu, crevi-ma, jerti, i tako dalje.) pojedinih `ivotinja. Naprotiv, u civilizovanoj sredi-ni, pod ~ove~ijim okriljem, ove i druge `ivotinje koje ~ovek gaji i ~uva,zavisne su od hrane koju im on sprema. Slobodno mo`e da se ka`e da maloko zna kako treba hraniti psa. Mnogi vlasnici su skloni da svojim ljubim-cima pru`e razne slatki{e i druge poslastice, a da pritom zanemare njihovoosnovne potrebe u hrani. Nepravilna ishrana mo`e da dovede do ~itavogniza oboljenja i, na kraju, do potpunog upropa{}ivanja psa.

Hrana u sirovom stanju je za na{eg psa isto tako dobra kao ikuvana hrana.

Videli smo da `ivotinje u prirodi `ive samo na sirovoj hrani, o ~ijojse nabavci same brinu. @ivotinje koje je ~ovek pripitomio, iz osnova suizmenile svoj na~in ishrane u smislu kvaliteta hrane. Jo{ se i danas moguda na|u psi koji uzimaju hranu u sirovom stanju, dok ve}ina pasauglavnom jede kuvanu hranu. Prime}eno je da, ukoliko neki pas uzimasamo sirovo meso, njegovo telo mo`e da dobije jak i neprijatan miris. Utom slu~aju je po`eljno da se meso malo prokuva.

Pas ne poseduje tako prefinjen ukus kao ~ovek, koji zahteva raznajela i za~ine u svojoj ishrani.

Pas, kao i druge `ivotinje, svakodnevno treba da uzima hranu. Kosvog psa hrani ljutim i za~injenim kobasicama, prikantnim jelima i aro-mati~nim slatki{ima, taj ne mo`e da o~ekuje pravilan razvoj i napredovan-je svoga ljubimca.

Ishrana na{eg psa treba da se sastoji od dve tre}ine mesa i jednetre}ine povr}a.

Meso: iznutrice (srce, `eludac, jetra, plu}a, izuzimaju}i bubrege,

33

da to ne ~ine, jer ga to uznemirava i kvari njegov karater. Mesto u stanu na kome }emo smestiti {tene treba da bude miran

kutak kako bi ono moglo da se privikne na njega. I pas tra`i mir kada se odmara. Ujedno, ve} od prvog dana treba da gaprivikavamo na njegovo mesto i da budemo uporni u tome. Ukoliko bi{tene `elelo da promeni to mesto, uvek ga treba vra}ati, sve dok se neprivikne.

[tene treba od prvog dana u~iti da se pristojno pona{a prema gos-tima.

Vrlo je ru`na slika kada {tene ili pas nasr}u na goste, pa makar i uigri. Stog aih treba u~iti da budu u~tivi i kad god poslu{aju, re}i im"Bravo!". Tako }e ova re~ polako da se usadi u njihovu svest i da budevezana samo za njegove dobre postupke.

Ne smemo da dozvolimo da pas upotrebljava name{taj za svojodmor, ve} treba uvek da ga uputimo na njegovo le`i{te.

Krevet, kau~, fotelja i stolica su delovi name{taja na kojima seodmaramo. Ne smemo da u~imo psa da se tu odmara ili penje, kada smomu ve} odredili njegov kutak. Bez obzira na na{u ljubav i bole}ivost prema

36

Dobro pripremljena hrana je neophodna za razvoj psa. Kada se hrana pravilno pripremi, organizam je u stanju da iskoristi nanajbolji na~in sve sastojke koje ona u sebi sadr`i. Razne vrste hraniva sas-tavljene su od razli~itih osnovnih sastojaka: masti, belan~evina, {e}era,minerala i vitamina. Svaki od ovih sastojaka u~estvuje, u ve}oj ili manjojmeri, u rastu i razvoju organizma. Stoga obrok treba da bude sastavljentako da u ishrani budu pravilno zastupljeni svi pomenuti sastojci.

Kosti su va`an sastavni deo ishrane. One sadr`e kalcijum, belan~evine, ko{tanu sr` i druge va`ne min-

eralne materije potrebne za razvoj organizma. osim toga, preporu~uje se dase mladim psima daju velike cevaste kosti (koje oni ne mogu da pregrizu)radi ja~anja zuba i desni. Kao {to je ve} nagla{eno, treba potpuno izbacitipile}e kosti, zatim kosti koje sadr`e {iljke ili se te{ko lome. Najve}u vred-nost imaju kosti mladih `ivotinja (tele}e i druge). Moramo da znamo da nesmemo da preterujemo sa davanjem kostiju.

Iskuvane kosti su bezvredne kao hrana; cevaste kosti su opasne. Ishrana kostima ima za cilj da `ivotinji obezbedi va`ne elemente za razvojorganizma. Cevaste kosti (osobito `ivinske) prilikom lomljenja stvarajuiglice i {iljke koji mogu da ozlede usnu {upljinu i ostale delove aparata zavarenje. Pored ozleda, cevaste kosti stvaraju te{ke zatvore, pa je u timslu~ajevima neophodna pomo} veterinara. Stoga ove kosti treba odbaciti izpse}eg jelovnika.

Psu koji je napunio pet godina `ivota, treba da se ograni~i ili obus-tavi ishrana kostima.

Ishrana kostima stvara tvrdu stolicu. Kontrolom izmeta (ukoliko jestolica tvrda) sazna}emo da li mo`emo, i u kojoj meri, da dajemo kostisvom psu.

Krompir, mahunasti plodovi i kukuruz nisu hrana za na{eg psa. Krompir treba izbaciti iz jelovnika. Mahunaste plodove (boranija i

drugo) i kukuruz psi ponekad ne podnose dobro i povra}aju. ^okoladne bombone, bombone, kola~e, ~okoladu i sli~no treba,

bez izuzetka, izbaciti iz ishrane psa. Ta~no je da su napred spomenuti proizvodi izvrsni, ali }emo se, na

kraju, ipak slo`iti da ih prima ne treba davati. Razlog je vrlo jednostavan.Ovo je visokokalori~na hran ai izaziva nepotrebne naslage masnog

tkiva kod na{eg ljubimca. Tako|e, treba da zamolimo svoje prijatelje da,bez obzira koliko voleli na{eg psa, svoju ljubav ne pokazuju davanjemslatkih stvari. Ukoliko je pas poslu{an, mo`emo mu neki put dati kocku

35

konjsko meso, glave svih biljo`dera, tetive svih mesnih otpadaka kojedoma}ica prilikom spravljanje mesa ne upotrebi. Prilikom pripremanjamesne hrane moramo da znamo da ona ne treba da bude slana i za~injenaraznim za~inima (biber, paprika, i tako dalje.). Pored mesne hrane, pre-poru~ljivo je povr}e. Od povr}a u obzir dolazi pirina~, zobene pahuljice,ra`ani hleb, prera|evina `itarica, griz, proso, razna druga povr}a i vo}e.

Hrana na{eg psa treba da se sprema na slede}i na~in:Meso ise}i na manje delove radi lak{eg varenja, naro~ito za one

pse koji imaju sklonost da gutaju hranu. Velik butne kosti davati ne kaohranu, ve} vi{e za razonodu. Sitne i lomljive kosti, kao {to su pile}e, svin-jske i kosti divlja~i, potpuno izbaciti iz izhrane. Mleko davati kuvano, aline u velikim koli~inama. Biljna hrana (bra{no, hleb, makarone, pirina~,zobene pahuljice i dr.), osim hleba, mora se dobro prokuvati. Povr}e, kao{to je spana}, kelj, {argarepa i dr., tako|e, treba da se prokuva, osim{argarepe, koje se mo`e davati i u sirovom stanju. Vo}e (jabuke, kru{ke,gro`|e, breskve, kajsije i dr.), nije potrebno posebno pripremati, ve} gadavati u sve`em stanju. Napominjemo, da kod vo}a koje ima ko{tice, istemoramo prethodno ukloniti, jer se de{ava da pas proguta ko{ticu, {to mo`eda ima te{ke posledice po njega. Samo ako pripremamo raznovrsnu hranu,mo`emo o~ekivati od svog psa da se pravilno razvija i da uvek bude krepaki jak.

Hrana za na{eg psa mora da bude umereno temperirana i gustospravljena.

Osnovno pravilo u ishrani pasa treba da bude: mlaka i ka{astahrana. Mnogi gre{e kada hranu daju direktno iz fri`idera. Ukoliko je~uvamo u fri`ideru, ona se prethodno mora zagrejati. Na{ ka`iprst je prit-om najbolji termometar. Ka`iprstom treba da dodirnemo hranu i konstatu-jemo u kojoj meri ona treba da bude zagrejana. [to se ti~e gustine, najbol-je je spremiti gustu hranu, tako da je pas primoran da `va}e.

Kosti se moraju davati u takvom stnaju da ih pas mo`e iskoristiti. Najbolje su kosti mladih `ivotinja - sisara, jer samo takve pas mo`e

da iskoristi. Kosti `ivine i sitne divlja~i naro~ito su opasne. One se te{kolome pod zubima psa, stvaraju iglice kod preloma i an taj na~in o{te}ujusluzoko`u aparata za varenje.

Riba je visokokvalitetna hrana. Riblje meso sadr`i najkvalitetnije belan~evine koje su potrebne za

razvoj, naro~ito mladog psa. Prilikom pripremanja ribe psima se ne dajuglava, peraja, kratke i {iljate kosti.

53

njega, moramo da se zapitamo da li smo mo`da, njegovo vaspitanje usmer-ili pogre{nim putem.

Svako vaspitanje na{eg psa mora da se izvodi tako da on budeoslobo|en straha, a na{ odnos prema njemu treba da je autoritativan.

Prirodno je {to pas ne shvata odmah smisao na{ih re~i, jer su nje-gove radnje refleksne i instiktivne. Stoga, ako je potrebno, moramo ve`bukojoj ga u~imo, vi{e puta i sa strpljenjem da ponovimo. Tom prilikom pasne sme da ose}a strah, ve} ga za svaku dobro ura|enu radnju treba pohval-iti. Mo`da u izvesnim momentima moramo da povisimo ton i budemo stro-gi prema njemu, ali ne smemo da dozvolimo da se kod njega razvije strah.

U tom slu~aju, ima}emo pla{ljivog psa, koji }e u potpunostiproma{iti svoju namenu.

Svaka dresura mora da se sastoji od nare|enja i pohvale.U svom radu sa psom izdajemo mu nare|enja {ta u odre|enom

slu~aju treba da uradi. u toku rada pokaza}emo mu nekoliko puta ve`bu,dok je on, najzad, ne shvati. Za svaku dobro ura|enu stvar treba ga pohval-iti, jer to u njegovoj psihi stvara ose}anje sigurnosti i zadovoljstva.Nasuprot tome, ako u toku radnje pogre{i, treba mu povi{enim tonom re}i"fuj!". Kako se to obi~no ka`e, pas ima svoju filozofiju i ~esto kao da ho}eda ka`e: "Ova mi radnja veoma te{ko pada i ja ne mogu da je nau~im." Nijeta~no! On treba da shvati da to ipak mo`e da uradi i da za svaku dobroura|enu ve`bu o~ekuje nagradu, bilo u pohvali ili, pak, kocki {e}era.

Vaspitanje jednog psa mora, u osnovi, da bude oslobo|eno prinudei da po~iva na strpljenju i ponavljanju.

Refleksi i instikti koje pas dobija nasle|em, moraju vaspitanjem dabudu usmereni u odre|enom pravcu. Nije dovoljno samo da nabavimolova~kog ili nekog drugog psa. Lova~ki pas ima nasle|ene osobine vezaneza razne vrste lova, ali ako te osobine ne negujemo i razvijemo, ne mo`emoni da o~ekujemo neke rezultate od svog psa. U ~itavom svetu postoje razne{kole i kursevi za obuku pasa. Njihov cilj je da se kod pasa raznih rasa domaksimuma razviju odre|ene osobine. Pri tome, cilj svih dresura sastoji seu tome da se pas nikada ne nalazi u strahu, ve}, naprotiv, da shvati daodre|enu komandu treba da izvr{i sa li~nim zadovoljstvom. Prema tome,vi{e puta ispoljeno strpljenje mora da donese odgovaraju}e rezultate.

Postupnost u u~enju psa je veoma va`na stvar. Svakog dana mo`emo da radimo sa psom, ali ve`ba ne sme da

bude du`a od petnaest minuta. Ukoliko nepotrebno napre`emo psa, on }eda se brzo zamori i poka`e nezainteresovanost. Stoga je potrebno u toku

54

rada praviti du`e ili kra}e pauze, zavisno od toga da li se na{ pas pritomzamara ili ne. ^im vidimo da se pas zamorio i nije u stanju da prati na{anare|enja, bolje je da prekinemo sa radom i nastavimo slede}eg dana.

Ve} u najranijoj mladosti pas brzo shvata ko mu je gospodar ivo|a.

Prirodno je da se prvi kontakt izme|u ~oveka i psa stvara prilikomishrane. Pas obi~no zavoli najvi{e onoga koji ga hrani. Kad uspostavimo~vrstu vezu sa njim, tada pas shvata ko vodi glavnu brigu o njemu.

Kada na{ pas shvati radnje koje treba da nau~i, te iste radnjeponoviti na drugom mestu. Na{a nare|enja pas mora da izvr{ava na svakom mestu. Pri tome, on trebada je tako obu~en da mu ne smeta prisustvo drugih ljudi i `ivotinja. Da bise sve ovo postiglo potrebno je dosta truda i vremena.

Za svako nare|enje i zahtev moramo uvek da primenjujemo isture~. Odre|ene re~i treba da su kratke i da se jedna od druge jasno razliku-ju. [to jasnije i ubedljivije izgovorimo te re~i, pas }e ih brze nau~iti.Naro~ito kroz ton glasa on treba da ~uje i da razlikuje da li se radi o nared-bi ili zabrani neke radnje. Takve, stalno ponavljane, re~i nazivaju sezvu~nim znacima.

Re~ "Fuj!" pas treba odmah da prihvati kao re~ zabrane. Onaj koji poznaje svog psa, odmah }e da primeti, po njegovom

dr`anju, da li je pas u~inio neku {tetu. Drhtanje, poniznost, strah od kaznesu samo osnovni znaci koji pokazuju da je na{ pas ne{to pogre{io. Kodizgovaranja re~i :Fuj!" pas mora odmah da napusti ne`eljenu radnju. ^estoje vrlo vaspitno da se u po~etku, uz re~ "Fuj!", istovremeno pomo}u povod-nika povu~e vratni kai{, tako da oba znaka za psa imaju isti smisao.

Onaj koji psa u~i da juri ma~ku ili ga dra`i na to, mora da ra~unasa tim da }e da snosi posledice na~injene {tete ili }e, eventualno, da odgo-vara dru{tvu za za{titu `ivotinja.

Stalno se na raznim fotografijama prikazuju primeri prijateljskogslaganja psa i ma~ke. U praksi to, obi~no, izgleda druk~ije. ^esto vidimoru`nu sliku - pas besomu~no juri za ma~kom. Pritom postoji obostranaopasnost, kako za psa, tako i za ma~ku. U `elji da sustigne ma~ku pas negleda na saobra}aj i u stanju je da pretr~i ulicu, bez obzira na sve nesretneposledice koje ga u tom trenutku mogu zadesiti. A i kada sustigne ma~ku,ova se brani o{trim kand`ama, koje, obi~no, uperio na o~i psu. Nije redakslu~aj da ma~ka u odbrnai izgrebe psa i ozledi mu o~i. Stoga psa trebaodvikavati i u~iti da ne juri ma~ke.

51

Sobu, stan, ba{tu, ve}i ogra|en prostor ili ~ak park on smatra svo-jom neprikosnovenom teritorijom. Ovu teritoriju bri`no ~uva i neki put jeveoma nepoverljiv prema stranim ljudima i `ivotinjama. On se tu pona{akao svaki dobar doma}in. u toku dana sve obi|e, pogleda, pa ~ak i na|emesto na kome }e da zakopa kosti. Vlast na svojoj teritoriji nije voljan nisa kim da podeli. Ima dosta rasa koji su umiljati na ulici, a koji su na svo-joj teritoriji beskompromisni. Kao da im je neko {apnuo: "Nikoga ne pu{tajsem svojih uku}ana!" I te{ko onom (bio to strani ~ovek ili `ivotinja) ko seusudi da nepozvan stupi na njegovu teritoriju.

Ako se re{imo da kaznimo psa, on mora da zna uzrok ka`njavan-ja.

Poneki put svoje neraspolo`enje i nervozu ispoljavmao na psu. Sveto kod njega stvara razna neraspolo`enja i strah od gospodara. Mnogo puta}emo viknuti na psa ako laje u stanu. U tim slu~ajevima moramo da prove-rimo da se neko na nalazi iza vrata. Pas svojim lajanjem `eli da nas upo-zori na nepoznatog gosta, a taj gost mo`e da bude i lopov. Akog a bezrazloga kaznimo, mo`e da se desi da, ba{ kada treba da nam javi onepo`eljnoj poseti, on ne zalaje.

STRANI PASNepoznatom psu moramo da pri|emo sa najve}om oprezno{}u. Nepoznati pasa, pri na{em susretu, prvo }e po~eti da nas nju{i. On

}e sve pedantno da pronju{ka: na{ mantil, pantalone ili cipele. Pogotovoako i mi imamo psa, strani pas }e, izme|u ostalog, tra`iti prvenstveno nje-gov miris. I ovom prilikom treba da budemo suzdr`ljivi i da pri|emo stra-nom psu sa najve}om oprezno{}u, dok ne upoznamo njegov karakter.

Ko `eli da pomiluje psa koga dovoljno ne poznaje, u najmanjuruku je krajnje neoprezan.

Ima puno pas akoji svoje prijateljsko dr`anje i izgled momentalnopromene kada ih neka, za njih strana, osoba poku{a da uznemiri. Moguljuto da re`e, a ho}e i da ujedenu. Zato-oprezno sa nepoznatim psima!

BAJKE I PRAZNOVERICE"^ast rasnim psima, ali me{anci su pametniji i zdraviji!" - to je

bajka. Iz neobave{tenih izvora se ~uje da prilikom odgoja u ~istoj rasi

dolazi do degeneracije. Me|utim, praksa pokazuje suprotno. Na raznim

52

smotrama i izlo`bama pasa odbacuju se svi degenerisani psi i oni koji bimogli da imaju neke nasledne mane. Ba{ zahvaljuju}i pedigreu, prilikomparenja pasa odgajiva~i imaju tu mogu}nost da spore dva psa koji imajuzaista odli~ne kvalitetne osobine. Na taj na~in se kod rasnih pasa potenci-raju dobre osobine, a lo{e uklanjaju.

VASPITNA NA^ELAPsa treba da vaspitamo da nam bude odan i privr`en. Svaki pas tra`i od svog gospodara razumevanje, a iskustvo ve}ine

vlasnika govori da lepim i razumnim postupcima prema psima mo`emnogo posti}i. Pas ima svoj ponos i, kako se to ka`e, "ljubav daje zaljubav". Postoji mnogo slu~ajeva kada je pas `rtvovao svoj `ivot za vlasni-ka. Stoga se u narodu ~esto ka`e "veran kao pas".

Mi po~injemo vaspitavanje psa ve} od prvog dana njegovogdolaska u na{ dom.

Mlad pas se vrlo lako privikava na novu sredinu i novog vlasnika.On se brzo uklapa u na{u porodicu i po~inje odmah da shvata na{e re~injemu upu}ene. Obi~no prve re~i koje ~uje su: "Slatko, lepo {tene!", {to, usvakom slu~aju, kod njega izaziva povoljne reakcije. Treba imati dosta str-pljenja u prvim danima, kada se po~inje sa vaspitanjem {teneta.

Ne smemo da zaboravimo da smo u po~etku vaspitanja svog psanjemu strani i da mnoge na{e radnje on ne}e mo}i odmah da nau~i.

Mnogi nestrpljivi vlasnici u po~etku vaspitanja `ele da im pasnau~i sve radnje odjednom. Ima dosta osnovnih radnji koje pas treba danau~i, kao, na primer: da ide uz nogu, legne, sedne, ostane na mestu, i takodalje. Za sve te radnje treba dosta vremena i strpljenja. Svaka radnja morada se u~i posebno i tek kada pas shvati jednu ve`bu, treba pre}i na drugu.u svakom slu~aju, treba ra~unati sa tim da }e pas mo`da da se opire na{imzapovestima i da }emo mi u tom momentu za njega da budemo straneosobe. Ali, kada jednom savlada potrebne ve`be, radi}e ih sa lako}om iosetiti pravo zadovoljstvo.

U vaspitanju psa moramo da znamo {ta sa njim `elimo dapostignemo.

Vrlo je te{ko pri}i vaspitanju psa ako unapred ne znamo {ta `elimoda postignemo.

U svakom slu~aju, moramo da znamo {ta `elimo da postignemo sasvojim ljubimcem. Nikada ne treba preterivati i tra`iti ne{to nemogu}e odnjega. Stoga, da bismo izbegli svoje razo~arenje {to nismo ni{ta postigli od

49

Pas se ne znoi kao druge vrste `ivotinja, te kod povi{ene telesnetemperature vi{ak toplote izbacuje preko usta, ubrzanim disanjem iispla`enim jezikom. Stoga je potrebna hitna pomo} stru~njaka.

Povra}anje kod psa ne mora uvek da zna~i da je on bolestan. Pas ima tu fiziolo{ku osobinu da veoma lako povra}a. uzroci

povra}anja mogu da budu razli~iti. Ukoliko je na{ ljubimac halapljiv pri-likom uzimanja hrane, usled prenatrpanosti `eluca dolazi do povra}anja.Me|utim, ako je povra}anje u~estalo, sa psom, u svkaom slu~aju, nije ne{tou redu.

Da bismo bili sigurni da je na{ pas zdrav, moramo da mu izmeri-mo temperaturu.

Tehnika: vrh maksimalnog temometra (koji se upotrebljava zamerenje telesne temperature ljudi) otprilike oko 3 cm uvu~emo u ~mar psai dr`imo tri do ~etiri minuta. Kod ovog postupka vlasnik, ili onaj koji dr`ipsa, mora da ga ~vrsti prihvati. Normalna temperatura psa kre}e se od 37,5do 39 stepeni. Ukoliko je temperatura ve}a od 39 stepeni, moramo da seposavetujemo sa veterinarom.

Gnojan izliv iz nos ai o~iju, ote`ano disanje, proliv, neveselost, suvi vru} nos, gubitak apetita i pove}ana `e|, povi{ena temperatura sa groni-com - sve su to znaci koji upu}uju na to da se kod mladog psa radi o{tene}aku.

Uzro~nik ove opasne bolesti je virus. Obi~no oboljevaju psi od dvameseca do jedne i po godine. Bolest je zarazna za pse i prenosi se dodiromzdravog sa bolesnim psom. Prenosilac mo`e da bude ~ovek, ukoliko jerethodno bio u dodiru sa bolesnim psom. u stvari, ono {to za decu pred-stavljaju de~je bolesti, to {tene}ak predstavlja za mlade pse. Naj~e{}e sesre}e kod mladih pasa, mada se poneki put mo`e zaraziti i kod odraslih kojinisu bili prethodno vakcinisani ili nisu nikad do{li u dodir sa ovim virusom.

Ukoliko pas trese glavom i ~e{e u{i, najverovatnije se radi o zapal-jenju spoljnog u{nog kanala.

Zapaljenje sluzoko`e spoljnog u{nog kanala veoma je ~esta pojavakod pasa. Zapa`a se naj~e{}e kod rasa koje imaju oborene u{i (seteri, poen-teri, kokeri i drugi), zatim o{tru i dugu dlaku ({arplaninci). U svim timslu~ajevima je jako smanjena ventilacija u{nog kanala i pove}anamogu}nost nakupljanja sekreta, raznih stranih tela, bakterija, gljivica,parazita i drugog. Ukolikos e pas pravovremeno ne privede veterinaru ile;enje ne po;ne na vreme, dolazi ;esto do komplikacija i le;enje traje dugo,bez neke nade za brzi ishod oboljenja.

50

DAVANJE MEDIKAMENATALekove u te~nom stanju dajemo pogodnom fla{icom u usni d`ep. ^esto }e nam veterinar prepisati lekove u te~nom stanju, kakvi su

razni sirupi, ~ajevi, pra{kovi koji moraju da se daju rastvoreni u te~nosti.Tehnika davanja te~nih lekova sastoji se u slede}em: levom rukom obuh-vatimo psa, sa glavom podignutom nagore; lek obi~no, stavimo u fla{icu sauzanim glri}em (za to su pogodne fla{ice od vo}nog soka ili kokakole) idesnom rukom gli} fla{ice gurnemo izme|u usana i zuba. Gledamo date~nost lagano izlazi iz fla{ice kako se pas ne bi zagrcnuo.

Sredstva u vidu pilula mo`emo da damo sa vir{lom ili kobasicom. Jedan od na~ina davanja lekov au obliku tableta, pilula, dra`eja ili kapsulajeste da ih stavimo u par~e vir{le ili kobasice, pa ih tako damo psu daproguta.

Pilule ili kapsule mo`emo da gurnemo psu duboko u zdrelo. Postoji mogu}nost da ove lekove dajemo psu direktno u usta. u

bozir dolaze mirni psi i oni kojima mogu da se otvore usta. Desnom rukomotvorimo gornju vilicu, dok levom lek gurnemo duboko u usnu {upljinu, pomogu}stvu do `drela, i brzo zatvorimo obe vilice. u tom momentu pas te`ida obavi akt gutanja i on proguta lek.

PRILA@ENJE I PONA[ANJE PREMA PSUNije dovoljno samo iamti psa, ve} je potrebno odgovaraju}e se

pona{ati prema njemu. Treba da se zna da pas `ivi svojim `ivotom i gledanas iz svoje perspektive.

Osnovno pitanje koje se javlja kod novog vlasnika psa, jeste kakomu pri}i i kako se pona{ati prema njemu. Danas se sa sigurno{}u zna danas pas gleda iz svoje perspektive i da u nama ne vidi ~oveka, ve} bi}e kojestoji iznad njega. Njegov vlasnik predstavlja za njega vo|u koji mu poma`ei vodi ga kroz `ivot. Stoga na{ odnos prema njemu i prila`enje treba dabudu prijateljski. U njemu ne smemo da vidimo obi~nu `ivotinju, ve} bi}ekoje ima svoj svet. Psi su emotivne `ivotinje, koje imaju svoj ponos,ne`nost, ljubav, i tako dalje. Svako grubo i nedoli~no pona{anje prema psumo`e da izazove po