Pasivna bezbednost vozila

Tehnička škola Smederevo

Predmet: Bezbednost Saobraćaja

Obrazovni profil: Tehničar drumskog saobraćaja

SEMINARSKI RAD

Tema: Pasivna bezbednost vozila

Profesor: Dejan Vemić

Učenici: Dušan Petrović

Zorana Simović

Stefan Stanković

Ivan Rajčić

Smederevo 2012.

Pasivna bezbednost vozila

Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja

Vozilo je jedan od osnovih faktora bezbednosti u saobraćaju. Udeo ovog faktora bezbednosti u saobraćaju nije mali, a stalna tendencija porasta broja vozila ukazuje na njegov još veći značaj, i istovremeno obavezu da se ovom faktoru pokloni još veća pažnja.

Postoje osnovne mere bezbednosti u pogledu kretanja motornih vozila na putevima i sastoje se u obavezi vozača i drugih lica odgovornih za tehničku ispravnost vozila na putevima da ne smeju upravljati vozilom, niti narediti drugom licu da to učini, koje nije tehnički ispravno ili koje ne zadovoljava tj, ispunjava uslove propisane za saobraćaj takvog vozila.

Vozač ne sme upravljati vozilom na putu ako ono nije snabdeveno propisanim uređajima i opremom ili ako su ti uređaji i oprema u neispravnom stanju.

Motorna ili priključna vozila koja se serijski ili pojedinačno proizvode, odnosno prepravljaju, podvrgnuta su ispitivanju i za njih se izdaje odobrenje za puštanje u saobraćaj - atest.

Vozilo se ne sme preopterećivati preko svoje dozvoljene nosivosti. Teret na vozilu je smešten i pričvršćen tako da ne smeta vozaču, da ne ugrožava lica koja se prevoze i druge učesnike u saobraćaju, i da ne umanjuje u znatnoj meri stabilnost vozila, da ne zaklanja svetlosne uređaje i oznake na kolovozu. Teret koji prelazi dužinu, širinu ili visinu vozila, posebno je obeležen da bi se obezbedili drugi učesnici u saobraćaju.

Ako je vozilo usled kvara ili saobraćajne nezgode, onesposobljeno za dalje kretanje, vozač je dužan da vozilo ukloni sa kolovoza što pre.

2


Tehnički pregled motornih i priključnih vozila

Tehnički pregled motornih i priključnih vozila je od izuzetne važnosti za bezbednost vozila u saobraćaju. On može biti:

1. redovan2. vanredan.Na tehničkom pregledu se utvrđuje da li vozilo ima propisane

uređaje, opremu, i oznake koje vozilo treba da ima i da li su u ispravnom stanju. Posebna pažnja se obraća na uređaju koji su od veće važnosti za bezbednost saobraćaja, poput uređaja za upravljanje, zaustavljanje, svetlosno-signalne uređaje, uređaje za odvod izduvih gasova,... Tehnički pregled obavljaju preduzeća opremljena posebnim uređajima i opremom koja imaju odgovarajaću stručni kadar za ovakav vid kontrole vozila. Redovan tehnički pregled obavlja se, po pravilu, jednom godišnje, pre registracije vozila. Vozila u javnom prevozu putnika ili prevoza opasnih materija, kao i vozila za obuku kandidata za vozače, moraju imati tehnički pregled svakih šest meseci.

Preduzeće koje je zaduženo za tehnički pregled vozila, izdaje potvrdu o tehničkoj ispravnosti vozila. Na vanredni tehnički pregled može se uputiti vozila ako je isključeno iz saobraćaja zbog tehničke ne ispravnosti uređaja za upravljanje ili zaustavljanje, zatim ako je u saobraćajnoj nezgodi toliko oštećeno da se opravdano može zaključiti da su na njemu ne ispravni pomenuti sistemi kao i sklopovi koju su važni sa stanovišta bezbednosti saobraćaja kao i motorna vozila koja izduvnim gasovima ili na drugi način prekomerno zagađuju okolinu.

3


Elementi pasivne bezbednosti saobraćaja na vozilu

1. Prednji branici2. Ivica i oblik karoserije3. Sigurnosna stakla4. Upravljački točak i vazdušni jastuci5. Pomoćni elementi, držači6. Nasloni za glavu7. Nasloni za leđa i sigurnosni pojasevi8. Rezervoar goriva9. Sedište i učvršćivanje sedišta10. Zabravljivanje vrata i šarke

4


Pod elementima pasivne bezbednosti vozila podrazumevaju se brojni faktori i mere koje se sprovode još u fazi projektovanja vozila, a osnovna funkcija im je:

- Smanjivanje posledica povreda putnika i vozača u slučaju saobraćajne nezgode. Ovaj zadatak obuhvata pre svega pravilno oblikovanje i dimenzionisanje prednjih i zadnjih branika, kao i deform-acionih zona vozila, kako bi mogućnost apsorbovanja energije sufara bila veća. Takođe, pravilno oblikovanje, jačina, dimenzije i funkcionalnost prostora putnika, neophodni su uslovi za preživljavanje posle udesa.

- Smanjivanje posledica posledica povreda ostalih učesnika u saobraćaju uključujući i pešake. Ovaj zadatak se rešava pravilnim obli-kovanjem spoljnih površina vozila, pre svega naletne (prednji deo vozila, oblik, visina i elastičnost branika) kako bi deformacioni rad i deformacione zone minimizirale povrede putnika.

Spoljašnja bezbednost5


Kako je na prethodnoj strani rečeno, ova oblast pre svega se rešava pravilnim oblikovanjem karoserije vozila sa aspekta naletanja na pešaka (oblik i visina moguće udarne tačke), deformaciono ponašanje karoserije i kontaktnih površina, pravilnim oblikovanjem, dimenzionisanjem i položajem branika). Takođe i sa aspekta udara vozila pri parkiranju u čvrstu prepreku, dimenzionisanjembranika i njihovom elestičnošću postiže se da ne dođe do velikog oštećenja vozila. Prema pravilniku za dimenzionisanje branika, nije dozvoljena deformacija i bilo kakvo oštećenje branika za udare brzinama manjim od 4 km/h. Isto tako oni moraju da budu dimenzionisani tako da svojom deformacijom smanje, ili ne dozvole, deformaciju karoserije, za brzine do 15 km/h.

6

Apsorbovanje energije deformacijom branika


Vazdušni jastuci

Jedan od najznačajnijih izuma u oblasti bezbednosti u automobilu do danas je spasao hiljade ljudskih života i postao standardni deo opreme gotovo svih marki automobila. Istraživanja su pokazala da su vazdušni jastuci samo u SAD spasili 14.200 ljudskih života, a u Nemačkoj, zemlji u kojoj je i nastao, preko 2.500. Premda su se prve ideje pojavile još pedesetih godina prošlog veka, u razvoj se krenulo deset godina kasnije. Nakon decenije istraživanja, stotina crash testova, Mercedes je 1980. lansirao prvi automobil opremljen vazdušnim jastucima. Bilo je to u modelu S-klase, lideru medju elitnim limuzinama. Dve godine kasnije, Mercedes oprema sve modele vazdušnim jastucima, što danas dostiže broj od 12 miliona Mercedesa.

7


Krajem devedesetih vazdušni jastuci postaju sve uobičajeniji u automobilu. Vazdušni jastuk za suvozača predstavljen je 1988.godine, a deset godina kasnije stižu i bočni vazdušni jastuci, iznad i ispod prozora, ispod upravljača… Uskoro može da se očekuje dvocifreni broj vazdušnih jastuka kao standard u automobilu. Vazdušni jastuk učinio je sudar dva vozila mnogo bezbednijim za vozača i putnike.

Vrhunac pionirskih poduhvata na polju bezbednosti bio je sistem Pre-Safe predstavljen 2002. godine, gde veliki broj senzora i računara upravlja brojnim parametrima vozila, sve u svrhu bezbednosti putnika. Ono što dodatno izdvaja ovaj sistem su mogućnosti da se izbegne sudar, a ako do sudara ipak, mora da dođe da učini da putnici budu što bezbedniji. Posle pionirskih napora u razvoju bezbednosti, posle ABS-a, deformacionih zona, samozatežućih pojaseva i raznih drugih inovacija na polju aktivne i pasivne bezbednosti u Mercedesu otkrivaju sledeci korak – aktiviranje vazdušnih jastuka pre samog sudara i individualizaciju zaštitnih sistema, što znaci da ce se vazdušni jastuk prilagodjavati godinama, stasu, starosti i polu osobe koju štiti.

Princip rada vazdušnih jastuka, poularno nazvanih “er beg“ (Air beg), zasniva se na izuzetno brzom naduvanju jastuka (za nekoliko milisekundi) neotrovnim gasom, dobijenim eksplozijom “mini patrona” nekog bezopasnog eksploziva. Iniciranje “eksplozivnog punjenja”nastaje posle impulsa dobijenog od senzora usporenja, smeštenim na mestima, na kojima su sami senzori zaštićeni od posledica havarije, a opet sposebni da reaguju na udar vozila u prepreku, kada se usporenje vozila naglo poveća iznad granica, koje se definišu ispitivanjima za svako vozilo posebno. Obično su najmanja usporenja na koje vazdušni jastuci reaguju već od 40 m/s2. Posle naduvavanja jastuka, nakon nekoliko desetina sekundi naduvenosti, vazdušni jastuci se preko posebnih ventila izduvavaju, kako bi oslobodili putnike.

8


Unutrašnja zaštita kod bočnog sudara

Sa istim ciljem i svrhom izvodi se i ovo ispitivanje, samo što su uslovi ispitivanja drugačiji. U bočnu stranu ispitnog vozila udara jedna pokretana barijera, brzinom od 50 km/h. Pored ostalog, slično kao i kod frontalnog sudara, ovde se ispituje da li će se vrata vozila otvoritiprilikom udara, što se smatra negativnim rezultatom. Međutim, otvaranje vrata posle udara je uslov za pozitivnu ocenu na testu.

Unutrašnja zaštita kod frontalnog sudara

Cilj ovih mera je minimiziranje usporenja koje se javlja u trenutku frontalnog sudara, kako bi putnici ostali nepovređeni ili pretrpeli najmanje potvrede. Iz ovih razloga se na svakom tipu vozila vrše probna ispitivanja ponašanja u udesu, tako zvani “kraš testovi”. Ovi testovi seizvode sa ispitnim lutkama i vrlo su sveobuhvatni: ispitivanje se vrši udarom vozila koje se kreće brzinom od 56 km/h u frontalnu barijeru, pri čemu udar nije celom prednjom površinom, već je pokrivenost prednje površine 40 % ± 20 mm. Ovi testovima se ispituje opterećenje koje trpe pojedini delovi tela čoveka (glava, grudi, kukovi).

Nasloni za glavu

Nasloni za glavu moraju biti tako podešeni da budu na veoma maloj udaljenosti od zadnjeg dela glave, zbog sile prilikom udara.

9


Obloženost kabine

Radi povećanja stepena bezbednosti putnika, danas se u vozilima stubovi u kabini (roll bar) oblažu sa (u slojevima) plastikom i sunđerima u debljini 30-60cm kako bi ublažili posledice saobraćajne nezgode na glavi vozača i suvozača.

Mercedes - AMG

Maserati

10


Sadržaj

Vozilo kao faktor bezbednosti saobraćaja...........................................- 2 -

Tehnički pregled motornih i priključnih vozila...................................- 3 -

Elementi pasivne bezbednosti vozila..................................................- 4 -

Spoljašnja bezbednost.........................................................................- 6 -

Vazdušni jastuci..................................................................................- 7 -

Unutrašnja zaštita kod bočnog sudara.................................................- 9 -

Unutrašnja zaštita kod frontalnog sudara............................................- 9 -

Naslon za glavu...................................................................................- 9 -

Obloženost kabine.............................................................................- 10 -

11

Documents

Pasivna bezbednost vozila