PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · Odvodi su mesta sa kojih se snima EKG impuls Bipolarni periferni odvodi • Odvod I – desni prednji ekstremitet

PATOFIZIOLOKA DIJAGNOSTIKA PATOFIZIOLOKA DIJAGNOSTIKA PORPOREMEAJA FUNKCIJEEMEAJA FUNKCIJE

KARDIOVASKULARNOG SISTEMAKARDIOVASKULARNOG SISTEMA

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi Marko R. Cincovi

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO KA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEBA VEBA 88..

PLAN IZLAGANJA

MORFOMORFO--FIZIOLOGIJA SRCAFIZIOLOGIJA SRCA

KLASIFIKACIJA SRKLASIFIKACIJA SR ANIH POREMEANIH POREMEAJAAJA

PRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKEPRINCIPI EKG DIJAGNOSTIKE

OSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTIOSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTI

KLINIKLINIKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJAKA PROPODEVTIKA KARDIOPATIJA KL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SR ANIH UMOVA I KRVNOG PRITISKAKL.SLIKA, PF. ANALIZA PULSA, SR ANIH UMOVA I KRVNOG PRITISKA


Autonomni sr ani centriAutonomni sr ani centri

Geneza AP u SA voru i irenje du vlakan pretkomore


Intracelularne strujne aktivnosti (akcioni potencij al) srcaIntracelularne strujne aktivnosti (akcioni potencij al) srca

irenje AP kroz srce



Krivulja akcionog potencijala u elijama srca

Poetak akcionog Poetak akcionog potencijalapotencijalaUlazea struja Na, Ulazea struja Na, Sekundarna Sekundarna ulazea struja Na i ulazea struja Na i Ca, Struja zamena Ca, Struja zamena Ca i NaCa i Na

Faza 1 je Faza 1 je depolarizacija elija depolarizacija elija preko brzih kanala, preko brzih kanala, zbog Na Ca pumpe i zbog Na Ca pumpe i

iznoenja vie Na iznoenja vie Na nego to se unese Canego to se unese Ca

Plato akcionog potencijaPlato akcionog potencijaSekundarna ulaze a Sekundarna ulaze a

struja Ca i Na,struja Ca i Na,Struja zamene jona Ca za Struja zamene jona Ca za

jone Na,jone Na,Izlazea struja KIzlazea struja K

Izlazak jona kalijumaIzlazak jona kalijumaRepolarizacija membraneRepolarizacija membrane

Pacemarker izlaze a Pacemarker izlaze a struja kalijumastruja kalijuma

Ekstracelularno merenje akcionog potencijala -Elektrokardiografija



Razlika u Razlika u ekstracelularnom iekstracelularnom i

intracelularnomintracelularnommerenjumerenjuakcionogakcionog

potencijalapotencijala

Srani tonovi i umovi u svetlu ritmi ke Srani tonovi i umovi u svetlu ritmi ke aktivnosti srcaaktivnosti srca


Primer kod pasa i maaka

Glavni faktori sranog radaMORFOMORFO--FIZIOLOGIJA SRCAFIZIOLOGIJA SRCA

KLASIFIKACIJA SRKLASIFIKACIJA SR ANIH POREMEANIH POREMEAJAAJA

Srana insuficijencija

Akutna PrimarnaHronina Sekundarna

Insuficijencija leve komoreInsuficijencija desne kom.

Uroene sr ane mane

Ductus arteriosus Botalii persistensDefectus septi atriumDefectus septi ventriculorumCoarcatio aortae...

Hemodinamski poreme aji u manama sr anihzalistaka i u a

Insufutuentia valvularum semilunarum aortaeStenosis ostii aorticiInsuficientia valvulae bicuspidalis s. mitralisStenosis ostii venosi s. atrioventricularis sinistri

POREMEAJI SRANIG RITMA

PORMEAJI STVARANJA IMPULSA

POREMEAJI SPROVOENJA IMPULSA

NormotropniHeterotropni

Sinoatrijalne smetnjeIntraaurikularne smetnjeAtrioventrikularne smetnje

ta vidimo?ta vidimo?Slabost,dezorejntaciju,umor,cijanoza, Slabost,dezorejntaciju,umor,cijanoza, polidipsija, sinkopa, ascites, edem, polidipsija, sinkopa, ascites, edem, dispnea, irenje v.jugularis.dispnea, irenje v.jugularis.

ta ose amo?ta ose amo?irenje vena, slairenje vena, sla bb puls, promene pulsa, puls, promene pulsa, tahikardija, palpatorni sr ani um, tahikardija, palpatorni sr ani um, bradikardija, aritmija, hepatomegaliju.bradikardija, aritmija, hepatomegaliju.

ta ujemo?ta ujemo?Kaalj, umove, umove trenja, ronhe, Kaalj, umove, umove trenja, ronhe, bronhijalne tonove, galop (S3,S4).bronhijalne tonove, galop (S3,S4).


Analiza krvi: eozinofilija, bazofilija, neutrofilija, hipoNa, hipoK, tiroksin, urea, kreatinin, policitemija, sadraj kiseonika, seroloka ispitivanja.

Specijalne tehnike (Rg, EKG, ehokardiografija): edem plu a, izlivi u pleuri i perikardu, dilatacija, hipertrofija, ektopi ni ritmovi.


Puls nastaje kao posledica ubacivanja krvi u aortu i njenog posledinog irenja, pa se taj talas prenosi i na sitnije krvne sudove.

Visina pulsnog talasa/oscilacija zavisi od elastinosti krvnih sudova i koliine krvi koja dolazi za vreme sistole u krvni sud.

Vensku puls je negativan!!!

Merenje pulsa i patofizioloko tumaenje podrazumeva: PALPACIJAPALPACIJA SFIGMOGRAFIJA PLETIZMOGRAFIJA, DOPPLER SONOGRAFIJA....

PULS


PULS


PromenaPromenau u visinivisinipulsatornogpulsatornogtalasatalasa

Pulsus magnus

Pulsus parvus

Pulsus filiformis

Pulsus insensibilis

Pulsus tardus

Pulsus celer

PromenaPromenau u punopuno iikrvnogkrvnogkuda kuda

Pulsus plenus

Pulsus vacus

Tvrdo a zidaTvrdo a zidakrvnogkrvnogsuda suda

Pulsus durus

Pulsus molus


SISTOLA

DIKROTNI ZUBAC

DIJASTOLA

Javlja se kada postoje ritmike ekstrasistole. Sistolni volumen je smanjen u ekstrasistolinoj

kontrakciji. Kada se srce posle ekstrasistole odmori i napuni sa dovoljnom koliinom krvi, sledea srana kontrakcija e dati vilji puls.



Kontrakcija desnepretkomore

Zatvaranje trikuspidalnihzalistaka na po etku

sistole komora

Porast pritiska u desnoj komoriu toku sistole komore, pri

zatvorenim trikuspidalnim zaliscima,koji se ispup e prema DPK

Porast pritiska u desnmoj komoriu periodu izometrijske kontrakcije

pretkomora(dijastaze)

Dijastola pretkomora

Pomeranje AV prstena i desnog AV otvora prema vrhu srca za vreme sistole komora, to smanjuje pritisak u desnoj pretkomori

Pad pritiska u desnoj pretkomori u toku otvaranja trikuspidalnih

zalistakaza vreme ranedijastole komora

Kod stenoze desnog AV otvora na flebogramu dolazi do povienja a zupca jer se za vreme sistole desne pretkomore deo krvi ne moe prebaciti u komore, ve se vraa natrag u vene i dovodi do porasta venskog pritiska.


Registrovanje pulsnog talasa vri se i pletizmografijom. Kod okluzivnih bolesti arterija irenje pulsnog talasa se

usporava, amplituda mu se smanjuje a iza mesta potpune okluzije sasvim nestaje.

Pletizmografi mogu raditi putem senzora osetljivih na promenu volumena (pritiska), promene u elektrinoj sprovodljivosti...

Bez obzira na metod dobija se kriva (pletizmogram), na kome se meri vreme propagacije, vreme inklinacije, vreme vrha i amplituda krivulje.

Postoje jo i modifikacije kao to su: oscilometrija i Doppler sonogradija.

PULS


PULS


Sistolni

Rani dijastolni

Kasnidijastolni

Digitalni pletizmogram, na kome se vidisistolni maksimum i dikrotni zubac.

Meri se na periferiji tela, kao to su prstiruku il i nogu.

Dopler sonografija Zasniva se na Doplerovom efektu koji pokazuje da ultrazvukmenja frekvenciju ukolikose odbija od struktura u p okretu (pa tako i od Er). Ultrazvu ni signal se moe ili auskultirati ili registrovati u vidu krivulje.

ematski prikaz glavniharterijskih bolesti

SRANI TONOVI I UMOVI


Puncta optima cordis kod konja


Poveanje POC u toku sranih bolesti




Levi apeksD.HemithoraxLeva bazaLeva bazaDesna granica sternuma/leva bazaLeva baza iznad a.pulmonalis.

SistolaSistolaDijastolaDijastolaSistola

Kontinuirani

MRTRARIPVDefekt komornog septumaOtvoren ductus arteriosus

Levi apeksLeva bazaLevi apeksUlaz u komoru

Poetak sistoleKraj sistoleRana dijastolaKasna dijastola

S1S2S3S4

Puncta optimaVremeNalaz



Glasan, palpatorni um, uje se i kad se Glasan, palpatorni um, uje se i kad se stetoskop pomeri od toraksa.stetoskop pomeri od toraksa.

Stepen 6Stepen 6

Glasan pra en palpatornim sr anim umomGlasan pra en palpatornim sr anim umomStepen 5Stepen 5

Umeren do glasanUmeren do glasanStepen 4Stepen 4

um srednjeg intenzitetaum srednjeg intenzitetaStepen 3Stepen 3

Tih um, koji se odmah ujeTih um, koji se odmah ujeStepen 2Stepen 2

Veoma tih, koji se uje u tiiniVeoma tih, koji se uje u tiiniStapen 1Stapen 1

Gradacija glasnosti sr anih umova

KRVNI PRITISAK

Sistolini i dijastolini Merenje

Direktno eksperimentalno Indirektno aparat za merenje pritiska

(sfigmomanometar) sa manetnom


PotencijalnoPotencijalnoletalnaletalnaprimarnaprimarna

sistemskasistemskahipertenhipertenzzijaija u u

kombinacijikombinaciji sasamitralnommitralnomregurgitacijomregurgitacijom!!Izvoenje merenja

ELEKTROKARDIOGRAFIJA je metoda registrovanja bioelektrinih potencijala koje stvara srani mii tokom depolarizacije i repolarizacije, a ti potencijali (bioelektrine struje) se ire na periferiju tela, gde ih registrujemo.


ElektrokardiografElektrokardiograf


ElektrodeElektrode


Poloaj pacijenta pri izvo enjuPoloaj pacijenta pri izvo enjuelektrokardiografijeelektrokardiografije


Postavljanje elektrodaPostavljanje elektroda


Postavljanje eksplorativnePostavljanje eksplorativneelektrodeelektrode


Vlaenje elektroda u ciljuVlaenje elektroda u ciljusmanjivanja otporasmanjivanja otpora


Dijagnosti ke mogu nosti i ograni enja EKGaDijagnosti ke mogu nosti i ograni enja EKGa


DIJAGNOSTIKE MOGUNOSTIDIJAGNOSTIKE MOGUNOSTIDijagnostika razliitih oblika kardiopatijaKontrola rada srca pre i tokom hirurkih intervencija

INDIKACIJE ZA PRIMENU EKGaINDIKACIJE ZA PRIMENU EKGaPromena sranih umova tokom auskultacijeKardiogena disritmija (tahi/bradikardije, ekstrasistole...)Akutna dispnoja i cijanozaRentgenski dijagnostikovana promena srane senkePoremeaj stanja elektrolita u organizmuSistemske bolesti (uremija, piometra, pankreatitis) praene kardiogenom disritmijom

KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU EKGa NE POSTOJE!KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU EKGa NE POSTOJE!

OGRANIENJA ZA PRIMENU EKGaOGRANIENJA ZA PRIMENU EKGaNema mogunosti za utvrivanje patomorfolokih promena valvula, koronarnih arterija, endokarda i perikarda.Konana dg. se ne moe dati samo na osnovu EKGa.

Snimanje EKG talasa se vri na traci sa odtampanom milimetarskom mreom.

Traka se uvek kree brzinom 25 cm/min Osetljivost veine EKG aparata je takva da mali kvadrati u

milimetarskoj hartiji po irini predstavlja period od 0,04 sekunde, a po visini 0,1 mV.

Veliki kvadrat (koji obuhvata 5x5 malih kvadrata) dug je 0,2 sekunde, a visok 0,5 mV.


0,5 mV

0,2 sek.

Povrina od 1mm se zove ASHMANOVA JEDINICA

ElektroElektrokardiografski kardiografski

nalaznalaz

Elektrokardiografski nalazElektrokardiografski nalaz

Odvodi suOdvodi su mesta sa kojih se snima EKG impuls

Bipolarni periferni odvodi Odvod I desni prednji ekstremitet (-) i levi predn ji ekstremitet

(+) Odvod II desni prednji ekstremitet (-) i levi zadn ji ekstremitet

(+) Odvod III levi prednji ekstremitet (-) i levi zadn ji ekstremitet (+)

Augmentirani unipolarni periferni odvodi Odvod aVR desni prednji ekstremitet (+) u odnosu n a levi

prednji i zadnji ekstremitet (-) Odvod aVL levi prednji ekstremitet (+) u odnosu na desni

prednji i levi zadnji ekstremitet (-) Odvod aVF levi zadnji ekstremitet (+) u odnosu na desni i levi

prednji ekstremitet (-)


Unipolarni prekordijalni odvodi

Odvod V10 iznad trnastog izdanka sedmog torakalnog prljena

Odvod CV6LL (V2) esti levi interkostalni prostor u blizini ivice sternuma

Odvod CV6LU (V4) esti levi interkostalni prostor kod kostohondralne veze

Odvod CV5RL (rV2) peti desni interkostalni prostor u blizini ivice sternuma


Sistemi odvoda kod konjaSistemi odvoda kod konja

I Bipolarni odvodi II unipolarni augmentirani odvodi III Prekordijalni odvodi:

1) Baza-apeks (+elektroda je iznad levog apeksa srca, a elektroda je na desnom jugularnom ljebu)

2) Prekordijalni V odvod 3) V3- blizu levog apeksa srca 4) V10- interskapularni


Einthovenov zakon i trougaoEinthovenov zakon i trougao

Na krajevima elektrinog polja oblika jednakostraninog trougla,sa izvorom struje u centru, zbir potencijala je jednak nuli.

Projekcije kod bipolarnog iProjekcije kod bipolarnog iunipolarnog registrovanjaunipolarnog registrovanja

POSMATRANJE EKGa

REDOSLED U PROCENI ELEKTROKARDIOGRAFSKIH PARAMETARAREDOSLED U PROCENI ELEKTROKARDIOGRAFSKIH PARAMETARA


OdreOdreivanje sr ane frekvencijeivanje sr ane frekvencije

UtvrUtvr ivanje sr anog ritmaivanje sr anog ritma

Merenje amplituda P,Q,R,S,TMerenje amplituda P,Q,R,S,T

Merenje intervala P, PQ, QRS i QTMerenje intervala P, PQ, QRS i QT

UtvrUtvr ivanje oblika zubaca i linijaivanje oblika zubaca i linija

Odreivanje srane frekvence

FREKVENCA =


60RR (Rastojanje u sekundama)

Nomogram postaviti tako da se na vrhu jednog R zupca postavi podeok nula, dok sledei R zubac pokazuje frekvencu.

OdreOdreivanje srane frekvence nomogramomivanje srane frekvence nomogramom


Vrednosti normalnih EKG parametara

0,220,250,575QT (s)

0,040,05-0,060,14QRS (s)

0,080,130,38PQ (s)

0,0350,040,16P (s)

140 - 22060 - 18028 - 40SF (otk./min)

MakaPasKonj


Preraunati u broj kvadrati a!!!Preraunati u broj kvadrati a!!!

Izgled zapisa Izgled zapisa kod pojedinih kod pojedinih

odvoda odvoda (derivacija)(derivacija)

Visok zubac R: Stenosis aortaeInsufficientia valvula semilunares aortaeHipertrofija leve komore

Poveanje, proirenje i zaobljavanje zubca R:Insufficientia valvulae mitralis

Negativan zubac R:Stenosis a. pulmonalisInsufficientia valvulae tricuspidalisCor pulmonalis

Visoka amplituda QRS kompleksa:Ductus Botalli persistens

Snienje visine svih pikova EKGa:Pericarditis

Totalni AV blok:Adams-Stockesov sindrom


Proiren P talas, eventualno zaobljen:Dilatacija leve pretkomore esto usled insuficijencije mitralnih valvula

Povien P talas sa pojavom otrine vrha:Dilatacija ili hipertrofila desne pretkomore

ST interval:Promena oblika i visine kod eksudativnog perikarditisa

Produen QT interval:HipokalcemijaHipokalemijaIntoksikacija etilen-glikolom

Skraen QT interval:HiperkalcemijaHiperkalemijaTerapija digitalisom

Visok T talas:Hiperkalemija, hipoksija, uremija, piometra

REGULARNI SINUSNI RITAM


SINUSNA BRADIKARDIJA Karakterie se postojanjem manjeg broja kompletnih i pravilnih

kompleksa u 1 minuti u odnosu na normalan nalaz. Frekvenca sranog rada je manja od 60/min (ljudi) Pauza izmeu kompletnih kompleksa je produena.


SINUSNA TAHIKARDIJA


ATRIJALNA TAHIKARDIJA


SINUSNA ARITMIJA Srani ritam se menja shodno inspirijumu i ekspirijumu,

tako da se tokom inspirijuma frekvenca poveava, a u ekspirijumu smanjuje.

Moe biti fizioloka


SINOATRIJALNI BLOK Pauza koja nastaje je jednaka P-P

intervalu


SINUSNI AREST-SINUSNA PAUZA Pauza je dua od P-P intervala


PREVREMENI ATRIJALNI KOMPLEKS Impuls dolazi ranije iz SA vora Vidimo suen QRS kompleks, Zarezan, bifazni i iljast P talas


ATRIJALNA FIBRILACIJA Karakterie se vrlo visokom frekvencom nadraaja

predkomora, to izoelektrinoj liniji daje drhtav izgled. QRS kompleksi se pojavljuju neredovno i mogu imati

pravilan ili deformisan izgled.


ATRIJALNO PODRHTAVANJE-TREPERENJE


WOLF-PARKINSON-WHITE SINDROM Predstavlja ventrikularnu preekscitaciju Javlja se kada se nervni impuls sprovodi preko akcesornih puteva

prenoenja, kada se impuls ometano provodi kroz osnovne puteve. PQ kratak, proiren QRS kompleks Oznaena je ventrikularna preekscitacija


AV BLOK 1 Odlikuje se proirenjem QRS kompleksa,

tj. prolongiran je PR interval


AV BLOK 2tip I P talas se ne javlja sinhrono QRS kompleksu, jer

kompleks izostaje posle svakog drugog ili treeg P talasa.

Kod miokardialne ishemije ili primene beta-blokatora


AV BLOK 2tip II PR interval ostaje normalan QRS kompleks izostaje Razlikujemo R i R zubac, zbog jednostranog

bloka grane Hisovog snopa (kada se jedna polovina srca normalno repolarie, a druga naknadno)


AV BLOK 3 Nezavisna pojava P zubaca Deformisani QRS kompleksi


PREMATURNI KOMPLEKS Promene u AV spoju Odsutan ili invertovan P talas Skraen PR interval KOmpleksi dolaze prerano


Loa komunikacija SA i AV vora Kombinacija invertovanog i normalnog P

talasa


Akceleracija ritma AV vora kod hipoksije ili delovanja kateholamina


PREMATURNI VENTRIKULARNI KOMPLEKSI

Ukazuje na ventrikularni automatizam ili reentri fenomen


IDIOVENTRIKULARNI RITAM Nastaje kod loeg paljenja SA i AV vora, ili ako

je njihovo paljenje sporije od pejsmejkera komore.


UBRZANI IDIOVENTRIKULARNI RITAM


VENTRIKULARNA TAHIKARDIJA


VENTRIKULARNA FIBRILACIJA


ASISTOLIJA Bez elektrinog autputa srca


P zubac

Napomena:Napomena:Kod velikih ivotinja je P zubacKod velikih ivotinja je P zubac

fizioloki pocepan ili udvojen!fizioloki pocepan ili udvojen!

P pulmonaleP pulmonale

P mitraleP mitrale

Bilateralna Bilateralna hipertrofija hipertrofija predkomorapredkomora

P-R interval

Govori o brzini provo enja impulsa krozAV-vor.

Provo enje moe biti usporeno ili delimi no ili potpuo onemogu eno (blokade I, II ili III stepena).

QRS kompleks

Hipertrofija Hipertrofija komorekomore

(velika amplituda + (velika amplituda + udvojen zubac)udvojen zubac)

Hipertrofija Hipertrofija komorekomore

(velika amplituda)(velika amplituda)

S-T interval Treba da ide priblino paralelno sa izoelektri nom

linijom. Direktan prelaz S u T zubac ukazuje na hipertrofiju

leve komore.

T zubac

Moe fizioloki biti pozitivan ili negativan, dvofazni i razliitih voltaa i trajanja.

Tumaenje je u sklopu sa tumaenjem predhodnih segmenata.

Elektrokardiografsko dokazivanje koronarne perfuzij e i Elektrokardiografsko dokazivanje koronarne perfuzij e i oteenja miokardaoteenja miokarda

Uzdignutost ST segmenta u akutnom infarktu, a potom dolazi do njegovog vraanja na izoelektrinu liniju.

Negativan simetrian T talas Dubok i irok Q zubac Promene su reverzibilne ili ireverzibilne


OdreOdreivanje elektri nih osa i ivanje elektri nih osa i elektri nog vektora srcaelektri nog vektora srca


GojaznostLeanje na levoj strani

Hipertrofija leve komoreBlok leve grane Hissovog snopa

MravostStajanje

Hipertrofija desne komoreBlok desne grane Hissovog

snopa

Pronalaenje srednje elektri ne ose srca podrazumeva pronalaenje izoelektri nog odvoda.

Izoelektri ni odvod je onaj koji lei normalno na srednju elektri nu osu srca.

Izoelektrini odvodIzoelektrini odvod


IzoelektriniaVL

IzoelektriniI


Ako ne postoji potpuno izoelektrini odvod

koristise najpribliniji odvod.


Srednja elektri na osa srcaSrednja elektri na osa srca

Normalno poduglom +40 DO +100

stepeni


Skretanje vektora desno kod

hipertrofije desne komore

Skretanje vektora levo kod

hipertrofije leve komore

Polikardiografija Ehokardiografija Spektrofotometrijsko odreivanje kreatin-

kinaze u infarktu miokarda Ergometrija (potronja kiseonika) Nuklearna ispitivanja- scintigrafija


POLIKARDIOGRAFIJA

Polikardiografija je metoda kojom se za svaku taku aktivnosti istovremeno registruje:

EKGEKG

FKG (fonokardiografija)FKG (fonokardiografija)

KG (karotidogram)KG (karotidogram)

AKG (apekskardiografija)AKG (apekskardiografija)


Fonokardiografija Beleenje sranih tonova POGLEDATI SLEDEU EMU

POLIKARDIOGRAFIJA


!!!!!!Period od zupca Q u elektrokardiogramu do po etka prvog tona Period od zupca Q u elektrokardiogramu do po etka prvog tona

predstavlja fazu predstavlja fazu transformacije elektri nog impulsa u mehani kitransformacije elektri nog impulsa u mehani ki

Trei tonNastaje zbog usporenjadijastolnog punjenja komora nakon Otvaranjamitralnih zalistaka

DRUGI TONZatvaranje aortnih,odnosno plu nih zalistaka, koje nije istovremeno, pa se vide dva odvojena zupca.

PRVI TONNastaje kadapritisak u komoramanaglo poraste i prevazi e pritisak u predkomorama.AV zalisci se kre unavie i zateukomorni miokard.Ima 3 zupca:1.Zatvaranje mitralnihzalistaka,2. Zatvar. trikuspid.z.i zatezanje miokarda,3.Otvaranje aortnih zalistaka, ubacivanjekrvi u aortu.

etvrti tonNastaje usled naglogpoveanjapritiska na krajudijastole

Karotidografija Dobija se kriva karotidogram Njen po etak koinsidira sa po etkom ejekcije krvi iz leve komore u aortu uz

odreeno kanjenje (0,01-0,04 sec.), koliko je potrebno da se pulsni talas prenese od srca do vrata.

Postoji poseban senzor koji se zaka i na vrat iznad karotidne arterije. Na normalnom karotidogramu razlikujemo strmi uzlazn i deo, prvi sistolni

maksimum koji je u vezi sa brzinom ubacivanja krvi u aortu, drugi sistolni maksimum koji je u vezi sa pritiskom u aorti, zatim drugi strmi deo koji se zavrava incizurom pulsa i na kraju dikrotni zubac.

Za izraunavanje na polikardiogramu najbitniji je period od EKG zupca Q pa do poetka karotidograma, koji predstavlja preejekcioni p eriod sistole; kao i vreme od po etka karotidograma do incizure, koje odgovara ejekc ionom vremenu.

POLIKARDIOGRAFIJAOSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTIOSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTI

Normalan karotidogramNormalan karotidogram

Apekskardiografija Predstavlja registrovanje sranog udara o grudni ko iji je rezultat

apekskardiogram. Ispitanik treba da legne na levu stranu. Na krivulji razlikujemo: mali talas A, koji odgovara sistoli predkomore, nakon

malog useka sledi strmi uzlazni deo koji oznaava izometrijsku kontrakciju leve komore do vrha E koji oznaava otvaranje aortnih zalistaka. Od te take sledi plato za vreme kojeg se odigrava ejekciona faza, do drugog kolena koji oznaava zatvaranje aortnih zalistaka i poetak dijastole. Nakon toga kriva naglo opada, to se poklapa sa izometrijskom fazom relaksacije sve do najnie take krivulje u kojoj se otvaraju mitralni zalisci.

Posle take O kriva ponovo kree na gore, formirajui talas RF koji odgovara brzom punjenju leve komore, a zastim pokazuje postepeni uzlazni deo SF za vreme sporog punjenja.



EKG

FKG1

FKG2

FKG3

FKG4

AKG

KG

Prva linija kroz Q zubac elektrokardiograma

Druga linija se povla i kroz prvi ve i zubac prvog tona na

na fonokardiogramu

Treu liniju povla imo kroz poetak karotidograma

etvrtu liniju povla imo kroz incizuru karotidograma

Q-I

ICT

Q-I interval predstavlja period transformacije el. nadraaja. On pokazuje snagu sr ane kontrakcije. Ukoliko ona slabi miokardu treba due vreme da biPostigao dovoljni pritisak koji e otvoriti aortne zaliske.Zato prilikom slabljenja snage kontrakcije prvo dol azi do produavanja vremena izometrijske kontrakcije (ICT) , paprema tome i ukupni preejekcioni period (PEP).

Drugi vaan pokazatelj je ejekciono vreme (ET). Ono zavisiod pove anja snage kojom miokard moe da odgovori na predhodno optere enje, pa se zbog toga trajanje izotoni nekontrakcije (ejekcije) skra uje kada postoji smanjenjeudarnog volumena zbog sr ane insuficijencije.

Zbir preejekcionog perioda i ejekcionog vremena daj e vreme elektromehani ke sistole (EMS).

U slabljenju miokarda produava se PEP, a skra uje ET.

Indeksi:Blumbergov hemodinmski koeficijent (ET/PEP), koji n ormalnoiznosi 2,5-3,1 kod ljudi. Indeks se smanjuje kod sm anjenjakontraktilnosti miokarda.

Weisslerov indeks (PEP/ET), koji se pove ava kod smanjenjaKontraktilnosti miokarda


ET

POLIKARDIOGRAFIJA

PEP MSEMS

Zasniva se na upotreba ultrazvuka za morfo-funkcionalno ispitivanje srca.

Postoje razliite vrste ohokardiografije, a najbitnija osobina jeste da se stvara slika na monitoru ultrazvunog aparata, koja se moe zamrznuti i iskoristiti za razlilita merenja.

Najbitniji parametar koji se meri je ejekciona frakcija:

EHOKARDIOGRAFIJAOSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTIOSTALE METODE ZA DIJAGNOSTIKU SR ANIH BOLESTI

Ejekciona frakcija= volumen u dijastoli-volumen u sistolivolimen u dijastoli

Ergometrija

Predstavlja merenje potronje kiseonika u organizmu, koji je izloen doziranom fizikom radu.

S obzirom da je dokazano da je potronja kiseonika, stepen fizikog optereenja i srana frekvenca stoje u odreenoj meuzavisnosti.

U tom smislu megue je na osnovu izmerenog pulsa i poznatog optereenja izraunati potronju kiseonika, pomou nomograma.

Na nomogramu se povee vrednost optereenja sa frekvencom pulsa i potronja kiseonikase oita sa skale.



Ispitivanje perfuzije miokarda Tl-201, stres i optereenje (izvodi se pre ovog nuklearnog testa), izazivaju odreeni stepen reverzibilne ishemije, ali ako ona potraje, radi se o obolelim koronaknim sudovima

Infarkt miokarda- koristi se radioaktivni tehnicijum Tc-99, zadravanje i posle nekoliko sati u infarciranom delu miokarda

Poremeaj perfuzije prekid kontinuitetaIshemija

Normalna perfuzija leve komore

Nuklearno medicinske metode (scintigrafija)

NIJE HTELA DA PITA KAKO IZGLEDA PRAVI MI!!!

Documents

PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA POR EME ĆAJA … PATOFIZIOLOSKA... · Odvodi su mesta sa kojih se snima EKG impuls Bipolarni periferni odvodi • Odvod I – desni prednji ekstremitet