PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA ZAPALJENJA I … · 2015-12-31 · elektroforezi ispoljava porastom alfa frakcije globulina, ... koncentracije svih klasa gama -globulina. • DA LI JE

PATOFIZIOLOŠKA PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA ZAPALJENJA I DIJAGNOSTIKA ZAPALJENJA I IMUNOLOŠKIH POREMEĆAJAIMUNOLOŠKIH POREMEĆAJA

Dr vet. Dr vet. Marko R. Cincovi ćMarko R. Cincovi ć

UNIVERZITET U NOVOM SADUUNIVERZITET U NOVOM SADUPOLJOPRIVREDNI FAKULTETPOLJOPRIVREDNI FAKULTET

DEPARTMAN DEPARTMAN ZZA VETERINARSKU MEDICINUA VETERINARSKU MEDICINUPREDMET: PATOLOPREDMET: PATOLO ŠŠKA FIKA FI ZZIOLOGIJAIOLOGIJA

VEŽBA VEŽBA 66..

PLAN IZLAGANJAPLAN IZLAGANJA

PODELA I PODELA I PATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOŠKIH POREME ĆAJAPATOFIZIOLOGIJA IMUNOLOŠKIH POREME ĆAJA

OSNOVNE IMUNOLOŠKE METODEOSNOVNE IMUNOLOŠKE METODE

RACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJERACIONALNA DIJAGNOSTIKA INFLAMACIJE

ORGANIZOVANOST IMUNOLOŠKOG SISTEMA ORGANIZOVANOST IMUNOLOŠKOG SISTEMA

PATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJEPATOFIZIOLOGIJA INFLAMACIJE

Ne specifican imunitet Specifican imunitet

Odgovor je antigen ne zavistan

Skoro trenutni maksimalniodgovor

Not-antigen specific

Izlaganje antigenu ne ostavljaNikakav zapamcen trag oPrethodnom susretu

Odgovor je antigen-zavistan

Latentni period izmedju izlaganjaI maksimalnog odgovora

Antigen specifican

Izlaganje antigenu rezultirazapamcivanjee results in immunologic memory


Epitelijalna barijera

Fagociti

Komplement

NK celije

B limfociti ⇒⇒⇒⇒ ……. ⇒⇒⇒⇒ Ab

T limfociti ⇒⇒⇒⇒ ………….. ⇒⇒⇒⇒ efektorne T celije

D a n iS a t i

0 6 12 1 3 5

Vreme posle infekcije

Nespecificna imunost(prirodna otpornost)

Steceni imunitet(specificna imunost)





PatogenFagocitirani mikrobiu makrofagu

Humoralni imuniOdgovorExtracelularni mikrobi

Ćelijski imuni odgovorIntracelularni mirobi(virusi..)

Aktivirajumakrofage - ubijajufagocitiranemikrobe

Direktno unistavajuinficirane celije i eliminisu rezervoarinfekcije

Blokiraju infekciju i eliminisuekstracelularnemikrobe

Funkcija

Efektornimehanizam

Limfociti koji seaktiviraju

ANTITELA




OŠTEĆENJE TKIVAOŠTEĆENJE TKIVA

MARGINACIJA PMNMARGINACIJA PMN

DIJAPEDEZADIJAPEDEZA

VAZOAKTIVNI FAKTORVAZOAKTIVNI FAKTOR

Povećanja Povećanja propustljivost kapilarapropustljivost kapilara

OTOKOTOKTumorTumor

BOLBOLDolorDolor

TOPLOTATOPLOTACalorCalor

CRVENILOCRVENILORuborRubor

VAZODILATACIJAVAZODILATACIJA

gubitak funkcijegubitak funkcije (lat.functio laesa)

Procena febrilnog stanja

• Febris continua

• Febris remittens(dnevne varijacije +/- 1°C)

• Febris intermittens(smena febrilnog i afebrilnog stanja)

• Febris recurens



MIKROORGANIZMIMIKROORGANIZMI

SISTEM KOMPLEMENTASISTEM KOMPLEMENTA

Hagemanov činiocHagemanov činioc

Fletcherov č. KALIKREINFletcherov č. KALIKREIN

Fitzgeraldov č. Fitzgeraldov č. -- KININOGENKININOGEN

SISTEM FIBRINOLIZESISTEM FIBRINOLIZE

MAKROFAGIMAKROFAGIFAGOCITI (NEUTROFILI)FAGOCITI (NEUTROFILI)

ILIL--11

Kostna sržKostna srž

JETRA:JETRA:Sinteza proteina Sinteza proteina

akutne fazeakutne faze

MIŠIĆI:MIŠIĆI:Sinteza PGESinteza PGE

Katabolizam proteinaKatabolizam proteina

ImunološkiImunološkisistemsistem

HIPOTALAMUSHiperpireksija


1. Promene u hemodinamici: 1. Promene u hemodinamici: kratkotrajna lokalna vazokonstrikcija, kratkotrajna lokalna vazokonstrikcija, lokalna vazodilatacija u terminalnom krvotoku:lokalna vazodilatacija u terminalnom krvotoku:-- rana faza, rana faza, -- kasna faza, kasna faza,

2. Povećana propustljivost krvnih sudova, 2. Povećana propustljivost krvnih sudova,

3. Transendotelna migracija i hemotaksa,3. Transendotelna migracija i hemotaksa,

4. Fagocitoza.4. Fagocitoza.


HidrostatskiHidrostatskipritisakpritisak

OnkotskiOnkotskipritisakpritisak

PROTEINI

UOBLIČENI ELEMENTI

KRVI

HH22OO

TRANSUDATTRANSUDAT EKSUDATEKSUDAT


Hidrostatski Hidrostatski pritisakpritisak

OnkotskiOnkotskipritisakpritisak

Diapedesis

PROTEINI

UOBLIČENI ELEMENTI

KRVI

HH22OO

TRANSUDATTRANSUDAT EKSUDATEKSUDAT

KotrljanjeKotrljanje�� AdheAdhezijazija �� TransmigraTransmigracijacija

SELECTINS (E&P) INTEGRINS & Ig-LIKE MOLECULES (ICAM, VCAM)

Qualitative and Quantitative Endothelial and PMN Changes


PRIMARNEPRIMARNEIMUNODEFICIJENCIJEIMUNODEFICIJENCIJE

nastaju delovanjem unutrašnjih

činilaca na urodeni i na stečeni imunski odgovor, a

najčešce su naslednog karaktera, To su retki poremećaji,

a među sobom se razliku po tome koji je deoimunskog sistema

nedovoljno aktivan-

nespecifi čni ili specifi čni.

SEKUNDARNE SEKUNDARNE IMUNODEFICIJENCIJEIMUNODEFICIJENCIJE

nastaju dejstvom činilaca iz okruženja (virusa, bakterija, toksina,

grešaka u ishrani i trauma) Kod svih imunodeficijentnih bolesti je

povećana sklonost ka infekcijama.Kodživotinja sa deficitom Ig,

komponenti komplementa ili fagocita, javljaju se

recidivirajuće infekcije bakterijske etiologijerecidivirajuće infekcije bakterijske etiologije.S druge strane, poremećaji u funkciji T ćelija

dovode do oportunih infekcija.oportunih infekcija.

REAKCIJE IMUNOLOŠKE PREOSETLJIVOSTIREAKCIJE IMUNOLOŠKE PREOSETLJIVOSTI

AUTOIMUNE BOLESTI (Lupus erutematosus, Reumatoidni artritis)AUTOIMUNE BOLESTI (Lupus erutematosus, Reumatoidni artritis)


PRIMARNE IMUNODEFICIJENCIJEPRIMARNE IMUNODEFICIJENCIJE

NedostatakNedostatak komplementakomplementa

PoremePoreme ććajaj leukocitaleukocita ii makrofagamakrofaga

ČČedijakedijak --Higaši sindromHigaši sindrom Deficit leukocitnihDeficit leukocitnihadhezivnih molekulaadhezivnih molekula

Poremećaj funkcije BPoremećaj funkcije B --ly i sinteze antitelaly i sinteze antitela

UroUrođđena agamaglobulinemija kod deceena agamaglobulinemija kod dece

Agamaglobulinemija ždrebadiAgamaglobulinemija ždrebadi

Nedostatak IgG2 kod govedaNedostatak IgG2 kod goveda

Nedostatak Ig kod pasaNedostatak Ig kod pasa

Kombinovana imunodeficijencijaKombinovana imunodeficijencija


SEKUNDARNESEKUNDARNE IMUNODEFICIJENCIJEIMUNODEFICIJENCIJE

POSLEDICE IMUNODEFICIJENCIJEPOSLEDICE IMUNODEFICIJENCIJE


RECIDIVIRAJUĆE INFEKCIJE

OPORTUNISTIČKE INFEKCIJE

SKLONOST KA NEOPLAZMAMA

SKLONOST KA AUTOIMUNIMBOLESTIMA




U reakcijama preosetljivosti I tipaI tipa poremecaji nastaju kada se IgE vežu za membranu mastocita, bazofila i eozinofila.

Y

Ig E

Y Y

Y Y

Y

Y

Y YY Y

Y

Y

SenzibilisanSenzibilisanmastocitmastocit

Ponovni susret Ponovni susret sa Agsa Ag

i degranulacijai degranulacija

Ag

Mastocit

Ag

Th2Th2

BlyBly

Obrada i prezentovanje Ag

APĆ

Citokini

IL-4IL-13

IFN-γ IgEIgE

Ag

Lučenje Lučenje medijatoramedijatora

ILIL--4, IL4, IL--5, IL5, IL--66 ILIL--3, IL3, IL--44

Farmakološki efekti:Farmakološki efekti:Krvni i disajni putevi,Krvni i disajni putevi,

Infiltracija i akumulacija ćelijaInfiltracija i akumulacija ćelija

Klini čki efekti:Klini čki efekti:Astma,ekcem,Astma,ekcem,anafilaksa i dr.anafilaksa i dr.

Inflamatorna Inflamatorna aktivacijaaktivacija

Prepoznavanje AgPrepoznavanje Ag Lučenje IgELučenje IgE Aktivac Aktivac mastocitamastocita

OslobaOsloba đđanjeanjemedijatoramedijatora

Biološki Biološki efektiefekti



U tipu IItipu II preosetljivosti oštecenja se javljaju kada se IgG i IgM antitela vežu za membranu celija ili tkiva, aktivirajuCi kom plement ili efektorske celije.

Y+ +C1-C9

Y YY Y

C3bC3b

C5C5--C9C9

Izvestan broj autoimunskih bolesti nastaje aktivacijom hipersenzitivnog mehanizma tipa II.

To su: •glomerulonefritis, •pemfigus vulgaris, •miastenija gravis i •autoimunske hemoliti čke anemije

CILJNA ĆELIJACILJNA ĆELIJA

FAGOCITFAGOCIT

YY YYFc receptorH2O2

O2

FAGOCIT

C3 recept.

C3 b C3 dMAPMAP

Oksidazakompleks

Fosfolipaza A2

Arahidonska kiselina

ProstaglandiniLeukotrieni

Regulacionekianze

Antigeni membrane

Vezana At aktiviraju komplement Klasi čni put

KomplementLiti čki put



Tip IIITip III su bolesti imunskih kompleksa, koji se talože u tki vima.

YY+ + C1C1--C9C9YY

YY

YY

YY

TaloženjeAktivacija

granulocitaBolesti, kod kojih doBolesti, kod kojih do llazi do formiranja imunskih kompleksa, azi do formiranja imunskih kompleksa, mogu se podemogu se pode itiiti u tri u tri grupegrupe : : •• dugotrajnadugotrajna infekcijainfekcija , , •• autoimunskeautoimunske bolestibolesti i i •• inha1atorne inha1atorne bolestibolesti ..

PREDSTAVNICIPREDSTAVNICI•• Artusova reakcijaArtusova reakcija•• Serumska bolestSerumska bolest



TTip IVip IV su reakcije kasne preosetljivosti, izazvane senzibi lisa-nim limfocitima.Reakcijaja nastaje 24-72h posle kontakta Ag-At.

TT--lylyLIMFOKINILIMFOKINI NAKUPLJANJE NAKUPLJANJE

MONONUKLEARAMONONUKLEARA

OŠTEĆENJEOŠTEĆENJETKIVATKIVA

• U hipersenzitivne reakcije tipa IV spadaju: kontaktni dermatitis, tuberkulinska reakcija i granulomatozni tip bolesti.


REAKCIJE U KOJIMA JE IMUNOLOREAKCIJE U KOJIMA JE IMUNOLO ŠKI KOMPLEKS ODMAH VIDLJIVŠKI KOMPLEKS ODMAH VIDLJIV

AGLUTINACIJA

PRECIPITACIJA

REAKCIJE U KOJIMA REAKCIJE U KOJIMA SE IMUNOLOŠKI KOMPLEKS DOKAZUJE POSREDNOSE IMUNOLOŠKI KOMPLEKS DOKAZUJE POSREDNO

REAKCIJA VEZIVANJA KOMPLEMENATA

REAKCIJA NEUTRALIZACIJE

REAKCIJE U KOJIMA JE REAKCIJE U KOJIMA JE VIDLJIVOST KOMPLEKSA MOGU ĆA VIDLJIVOST KOMPLEKSA MOGU ĆA OBELEŽAVANJEM JEDNOG OD U ČESNIKAOBELEŽAVANJEM JEDNOG OD U ČESNIKA

REAKCIJA IMUNOFLUORESCENCIJE

IMUNOENZIMSKE REAKCIJE

U osnovi sli čne reakcije. Koja će se od njih desitizavisi od Ag. Ukoliko su Ag molekularno dispergovan iDesiće se precipitacija, a ako se nalaze na površini čestice ili ćelije desi će se aglutinacija

YY

AGLUTINACIJA


AktivnaBrza i spora

Pasivna (Indirektna)

Brza SporaPasivna

hemaglutinacijaLateks

aglutinacija

ER + +YY ER ER ERYY

Ag At

Inhibicijahemaglutinacije

AB0-sistem I ODRE ĐIVANJE KRVNIH GRUPA AGLUTINACIJOM

AglutinogeniEr antigeni sumembranski glikoproteini (85% ugljeni hidrati i 15% peptidni deo)

Aglutinini (normoaglutinini)Imunoglobulini M klase koji nastaju tokom života imunizacijom antigenima koji dospevaju hranom ili su bakterijskog porekla

Davaoci i primaoci krvi

OO, A, B, ABO(univerzalni

davaoc)

O, A, B, ABABAB(univerzalni

primaoc)

O, BB, ABB

O, AA, ABA

Može primiti krvMože primiti krvMože dati krvMože dati krvKrvna grupaKrvna grupa

PRECIPITACIJA


YYYYYYDvovalentno AtDvovalentno At Ag sa više epitopaAg sa više epitopa

YYYY

YY

YY

YY YY

Višak AtVišak At

YY

YY

Višak AgVišak Ag

YY YY YYYY

YYOptimalan odnos AgOptimalan odnos Ag --AtAt

PRECIPITACIJA


EfekatEfekat prozoneprozone

PRECIPITACIJA


Dodirna precipitacijaDokazivanje B.antracisa

PRECIPITACIJA – Agar-gel imunodifuzija


Modifikacija - RADIJALNA IMUNODIFUZIJAU gel se stavi poznati At, a u bazen čiće se stavljaju razli čite koncentracije Ag, pase može formirati kriva koncentracije.

Precipitacijskalinija se stvarana mestuekvivalentnekoncentracijeAg i At.


KvantifikacijaKvantifikacija radioimunodifuzijeradioimunodifuzije

•• U RID U RID metodimetodi se se koncentracijakoncentracija u u ispitivanomispitivanom serumuserumu momo že odrediti ili na osnovu že odrediti ili na osnovu dijametra precipitacijskog prstena, ili na osnovi p oredijametra precipitacijskog prstena, ili na osnovi p oređđenja dobijenog prstena sa enja dobijenog prstena sa prstenom poznate koncentracije. U oba slu čaja se formira kriva kprstenom poznate koncentracije. U oba slu čaja se formira kriva k oncentracije koja se oncentracije koja se očitava.očitava.


ElektroimunodifuzijaElektroimunodifuzijaOSNOVNE IMUNOLOŠKE METODEOSNOVNE IMUNOLOŠKE METODE

REAKCIJA VEZIVANJA KOMPLEMENTAZasnovana je na činjenici da fragmenti komplementa mogu da se veZasnovana je na činjenici da fragmenti komplementa mogu da se ve šu za Fc šu za Fc fragmet At. fragmet At. U reakciji postoje dva sistema: U reakciji postoje dva sistema: Hemolizni sistem Hemolizni sistem –– Er ovna i At na ErEr ovna i At na ErPoznati Ag ili AtPoznati Ag ili AtTumačenje: ima hemolize negativna rTumačenje: ima hemolize negativna r --ja; nema hemolize pozitivna rja; nema hemolize pozitivna r --jaja


Ag

At

K

Er

AtH

Ag

K

Er

AtH

+ -


REAKCIJE IMUNOFLUORESCENCIJE

ELISA ELISA (Ensime(Ensime --linked Immunosorbent Assay)linked Immunosorbent Assay)

• Patentirana 1968• Umesto vezivanja fluorescentnih boja vrši se vezvan je enzima• VRLO SPECIFIČNA R-JA I LAKA ZA ČITANJE• ČESTO SE PRIMENJUJE U PATOFIZIOLOŠKIM MERENJIMA


KOMPONENTE• Čvrsta površina• Ag ili At• + i – kontrole • Konjigat (Ag ili At sa vezanim enzimom)• Supstrat (oboji se kada do đe u kontakt sa enzimom)• Tečnost za pranje• Stop rastvor (jaka kiselina ili baza)• Čitač rezultataZA DOKAZIVANJA At ILI Ag



YAgAg

YE

Direktna – Sendvi čIma boje poz. r-ja

Y

E YE

Kompetitivna blokiraju ćaOdsustvo boje poz. r-ja

InhibicionaOdsustvo boje poz. r-ja

DOKAZIVANJE ANTIGENADOKAZIVANJE ANTIGENA

INDIREKTNA ELISAINDIREKTNA ELISABoja, poz. rBoja, poz. r --jaja

DIREKTNA, KOMPETITIVNA,DIREKTNA, KOMPETITIVNA,BLOKIRAJU ĆA ELISABLOKIRAJU ĆA ELISA

Bez boje, poz. rBez boje, poz. r --jaja



DOKAZIVANJE ANTITELADOKAZIVANJE ANTITELAYYYYYY

E

YYYYYYYYYYYYE E E

•• Pomenute imunološke metode nalaze se u Pomenute imunološke metode nalaze se u osnovni mnogih reakcija u patološkoj osnovni mnogih reakcija u patološkoj fiziologiji i kliničkoj biohemiji, s obzirom da fiziologiji i kliničkoj biohemiji, s obzirom da tehnika monoklonskih antitelatehnika monoklonskih antitelapredstavlja jednu od najvažnijih metoda za predstavlja jednu od najvažnijih metoda za dokazivanje različitih hormona, enzima, dokazivanje različitih hormona, enzima, drugih funkcionalnih elemenata iz drugih funkcionalnih elemenata iz biološkog materijala.biološkog materijala.


•• DA LDA L II U ORGANIZMU POSOTJI PROCES U ORGANIZMU POSOTJI PROCES ZAPALJENJA ILI NEKROZE?ZAPALJENJA ILI NEKROZE?Ukoliko postoje trebao bi da postoji neki od kardin alnih znakovaUkoliko postoje trebao bi da postoji neki od kardin alnih znakova upale upale i/ili neka od promena u krvnoj slici, kao i promena u belan čevini/ili neka od promena u krvnoj slici, kao i promena u belan čevin ama ama krvne plazme.krvne plazme.

•• DA LI JE ZAPALJENJE AKUTNO ILI HRONI ČNO?DA LI JE ZAPALJENJE AKUTNO ILI HRONI ČNO?Ukoliko postoji pove ćanje koncentracije proteina akutne faze, štUkoliko postoji pove ćanje koncentracije proteina akutne faze, št o se u o se u elektroforezi ispoljava porastom alfa frakcije glob ulina, smatraelektroforezi ispoljava porastom alfa frakcije glob ulina, smatra mo da mo da se radi o akutnom procesu. Na hroni čno zapaljenje ukazuje pove ćase radi o akutnom procesu. Na hroni čno zapaljenje ukazuje pove ćanje nje koncentracije svih klasa gamakoncentracije svih klasa gama --globulina.globulina.

•• DA LI JE ZAPALJENJE IZAZVANO BAKTERIJAMA, VIRUSIMA ILI JE DA LI JE ZAPALJENJE IZAZVANO BAKTERIJAMA, VIRUSIMA ILI JE ASEPTIČNO?ASEPTIČNO?Neutrofilija prati bakterijske infekcije, limfocito za prati viruNeutrofilija prati bakterijske infekcije, limfocito za prati viru snu, dok snu, dok blaga neutrofilija ukazuje na asepti čni proces.blaga neutrofilija ukazuje na asepti čni proces.

•• KAKAV JE ISHOD ZAPALJENJA?KAKAV JE ISHOD ZAPALJENJA?Najbolje je pratiti sedimentaciju Er, belu krvnu sl iku i fibrinoNajbolje je pratiti sedimentaciju Er, belu krvnu sl iku i fibrino gen, čija gen, čija normalizacije ukazuje na ozdravljenje.normalizacije ukazuje na ozdravljenje.


DODATNI KRITERIJUMI OZDRAVLJENJADODATNI KRITERIJUMI OZDRAVLJENJA• Iščezavanje uzročnika• Porast titra At do određene granice i

postepeno opadanje• Odsustvo kardinalnih znakova upale• Ponašanje prema reinfekciji


SPECIFIČNE SPECIFIČNE METODEMETODE


NESPECIFIČNE NESPECIFIČNE METODEMETODE

Izolovanje Izolovanje uzročnikauzročnika

Biološki ogledBiološki ogled

Serološke Serološke reakcijereakcije

Dokazivanje promena proteina Dokazivanje promena proteina plazme ili serumaplazme ili seruma

Dokazivanje pove ćanja Dokazivanje pove ćanja koncentracije fibrinogenakoncentracije fibrinogena

Sedimentacija ErSedimentacija Er

Dokazivanje proteina akutne faze i Dokazivanje proteina akutne faze i nekih specifi čnih belan čevina nekih specifi čnih belan čevina

krvne plazme (reumatoidni faktor)krvne plazme (reumatoidni faktor)

Diferencijalna krvna slikaDiferencijalna krvna slika

Citološki pregled punktata...Citološki pregled punktata...


ODREDITI SEDIMENTACIJU ErODREDITI SEDIMENTACIJU Er

Odrediti broj leukocita u perifernoj krviOdrediti broj leukocita u perifernoj krvi

Odrediti diferencijalnu krvnu slikuOdrediti diferencijalnu krvnu sliku

Odrediti koncentraciju fibrinogena u plazmiOdrediti koncentraciju fibrinogena u plazmi

Odrediti ukupne serumske proteineOdrediti ukupne serumske proteine

Uraditi elektroforezu serumskih proteinaUraditi elektroforezu serumskih proteina

Odrediti proteine akutne faze u perifernoj krviOdrediti proteine akutne faze u perifernoj krvi

Odrediti pojedina čno IgG,IgM,IgAOdrediti pojedina čno IgG,IgM,IgA

Odrediti C3 komponentu komplementaOdrediti C3 komponentu komplementa

Određivanje sedimentacije eritrocita

•• Aparatura za vaAparatura za va đđenje krvienje krvi•• Pipeta po Westergreenu, promera 2,5mm, sa podeocima od 1 mmPipeta po Westergreenu, promera 2,5mm, sa podeocima od 1 mm•• Specijalan stalak za pipeteSpecijalan stalak za pipete .


Potreban materijal

Izvođenje•• Izvaditi krv pacijentuIzvaditi krv pacijentu•• Krv pomešati sa antikoagulansom, tako da odnos krvi :citrat (antiKrv pomešati sa antikoagulansom, tako da odnos krvi :citrat (anti koagulans) koagulans)

bude 4:1.bude 4:1.•• Uvući krv sa antikoagulansom u pipetu do oznake 0.Uvući krv sa antikoagulansom u pipetu do oznake 0.•• Pipeta se postavi uspravno u stalak i o čitava se za 1 čas i 2 čaPipeta se postavi uspravno u stalak i o čitava se za 1 čas i 2 časasa•• Tako se dobije rezultat npr. SE za 1 h 8 mm, za 2h 16 mm...Tako se dobije rezultat npr. SE za 1 h 8 mm, za 2h 16 mm...

Tumačenje

•• Ubrzana sedimentacija se o čekuje kod: infekcije,anemija, hiperhoUbrzana sedimentacija se o čekuje kod: infekcije,anemija, hiperho lesterolemije, lesterolemije, maligniteta; ali i tokom graviditeta, polnog žara, posle obilnogmaligniteta; ali i tokom graviditeta, polnog žara, posle obilnog obroka...obroka...

•• IZVODITI SEDIMENTACIJU NAŠTE!!!IZVODITI SEDIMENTACIJU NAŠTE!!!

� Faktori od kojih zavisi brzina SE:

� ERITROCITNI:• Broj eritrocita:

- oligocitemija - ubrzana SE- policitemija - sporija SE- sadržaj hemoglobina u Er- adhezivnost i aglutinacija Er

� PLAZMATSKI:• Belančevine krvne plazme:

- albumini stabilizuju suspenziju Er- fibrinogen i gamaglobulini (imunoglobulini) smanjuj u

stabilnost suspenzije Er

�� BRZINA SEDIMENTACIJE ERITROCITA (mm):BRZINA SEDIMENTACIJE ERITROCITA (mm):

Vrsta 1sat 2 sata 24 sata

Konj 69 71 74Goveče 1 2 12Ovca 1 - 4 3 - 8 6 - 15Koza 1 - 4 3 - 10 9 - 24Svinja 2 - 8 5 - 25 8 - 50Pas 0,5 - 8 1 - 26 7 - 54Čovek - m. 1 - 3 4 - 6 -

- ž. 3 - 5 6 - 8 - 10 -

• CRP je beta-globulin i izdvaja se elektroforezom.• Konačno dokazivanje ide pomoću Latex-CRP aglitunacije.• Za lateksu su vezana At protiv CRP. To su zapravo At

protiv kapsularnog antigena pneumokoka. CRP je izuzetno sličan tom antigenu, po kome je i dobio ime (C-od capslula).

• U zavisnosti od veličine čestica aglutinacije reakcija se obeležava sa jednim do 4 krstića (+,++,+++,++++).

• CRP se nalazi u organizmu i u fiziološkim uslovima, ali je njegova koncentraija tako mala da se ovom metodom ne može dokazati.

• U AKUTNIM BAKTERIJSKIM ZAPALJENJIMA CRP MOŽE BITI POVEĆAN I DO 1000 PUTA!!!


DOKAZIVANJE CRP (C-reaktivni protein)

Dokazivanje reumatoidnog faktora (RF) , takođe lateks r-ja


ELEKTROFOREZA PROTEINA

Povišena alfa-frakcija zbog porasta koncentracije

proteina akutne faze u plazmi

Često smanjena zbog izlaska transferina

u intersticijum


ELEKTROFOREZA PROTEINA

Povišena frakcija gama-globulina u hroni čnoj inflamaciji

DA LI DA PITAM NEŠTO?

Documents

PATOFIZIOLOŠKA DIJAGNOSTIKA ZAPALJENJA I … · 2015-12-31 · elektroforezi ispoljava porastom alfa frakcije globulina, ... koncentracije svih klasa gama -globulina. • DA LI JE