mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u SrbijiMinority News44

Paunović: Podignutkvalitet izveštavanja o sprovođenju AP

za manjine

Održan 28. Festival rusinskenarodne pesme “Ružin vrt”

Bugari obeležili nacionalni praznik

Libuška Lakatoš: Slovaci čuvajuduh predaka i razvijaju ga

mart 2018

Neophodno delotvornoučešće nacionalnih

manjina u radu organajavne vlasti

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Većina, ali ipak u manjiniBaveći se manjinskim zajednicama u našoj zemlji, mnogo puta smopažnju posvećivali pravima, odnosno ostvarivanju prava pripadnika na-cionalnih manjina – pravu na obrazovanje na maternjem jeziku, pravuna informisanje, pravu na razvijanje sopstvene kulture i pravu na službenuupotrebu svog jezika i pisma. Kao što je poznato, ova četiri segmentane samo da predstavljaju oblasti za koje su nadležni nacionalni saveti,već su i ključni za očuvanje identiteta manjina. U kojoj meri pripadnicimanjina koriste ova prava? Da li mogu reći da su im omogućena svaprava kad je u pitanju, na primer, oblast službene upotrebe jezika ipisma? Situacija, naravno, nije jednaka u svakoj opštini, a na to u velikojmeri utiče brojnost pripadnika određene manjine. Iako možemo rećida su građani u dovoljnoj meri informisani o svojim pravima, još uvekkod pojedinaca postoji određen vid sumnje ili pak strah od zahtevanjadokumenata na maternjem jeziku.Jednako nije ni kad je u pitanju zastupljenost pripadnika manjina u raduorgana državne vlasti i javnih službi. Kako je rečeno na nedavno održanomsastanku Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana sa pred-stavnicima resornog ministarstva i nacionalnih saveta, „međunarodneorganizacije, stručnjaci i manjinske samouprave ukazuju na to da se,izuzev u radu organa AP Vojvodine i pojedinih lokalnih samouprava,ne vodi računa o odgovarajućoj zastupljenosti manjina u organimajavne vlasti”. Da, pojedine lokalne samouprave vode računa koliko će pripadnikamanjina imati u svojim redovima, dok u pojedinim ni činjenica da sumanjinci većina ne igra značajniju ulogu. Na primer, u opštinama Kovačicai Bački Petrovac, gde većinu čini slovačka nacionalna manjina, funkcijuprvog čoveka opštine obavlja pripadnik srpske nacionalnosti. Ništadrugačije nije ni u pojedinim opštinama, gde su manjine u većini ilipodjednako zastupljene. Naravno, pričamo o AP Vojvodini, jer situacijana jugu Srbije je drugačija. Zbog čega zastupljenost pripadnika manjinana gore pomenutim funkcijama nije jednaka u svim delovima našezemlje i zbog čega je prisutna otvorena diskriminacija prema manjini?Da li bi odgovor na ovo pitanje trebalo potražiti kod samih predstavnikalokalne vlasti ili predstavnika vodećih političkih partija? Ili čak samihpredstavnika manjina, jer ovakva situacija se može shvatiti s jednestrane kao nedovoljno uvažavanje većine prema manjini, ali s drugestrane i kao ravnodušnost ili čak nedovoljna motivacija za istrajavanjeu svojim pravima o kojima se godinama govori.

Paunović: Lokalnesamouprave ključne za ostvarivanje prava nacionalnih manjina

Okrugli sto pod nazivom „Beogradski složnimozaik”, koji je bio posvećen pravima ipoložaju nacionalnih manjina, održan je2. marta. Tom prilikom direktorka Kance-larije za ljudska i manjinska prava, SuzanaPaunović, između ostalog je naglasila daje izuzetno važno da lokalne samoupravebudu u punoj meri uključene u ostvarivanjeprava pripadnika nacionalnih manjina.

Pokrajinski zaštitnik građana – ombud-sman u saradnji sa Centrom za istraživanjeetniciteta iz Beograda održao je 23. fe-bruara 2018. godine okrugli sto posvećendelotvornom učešću nacionalnih manjinau radu organa javne vlasti i javnih službi,nastojeći da doprinese sagledavanju stanjau ovoj oblasti.

IZDVAJAMO UVODNIK 44

Neophodno delotvornoučešće nacionalnih manjinau radu organa javne vlasti

Vlada Srbije aktivno radina daljem unapređenju

položaja mađarske nacionalne manjine

Ministar za rad, zapošljavanje, boračkai socijalna pitanja, Zoran Đorđević, raz-govarao je 14. marta sa predsednikomskupštine AP Vojvodine i predsednikomSaveza vojvođanskih Mađara, IštvanomPastorom, i istakao da su odnosi Srbijeprema pripadnicima mađarske nacio-nalne manjine na visokom nivou i daVlada Republike Srbije aktivno radi nanjihovom daljem unapređenju.

Rumunski praznik u častproleća

U Vladimirovcu kod Alibunara održan je 5.Festival narodnih običaja i Marcišora. Marcišorje tradicionalni praznik Rumuna koji se slavipočetkom marta, u čast dolaska proleća.Rumuni koji žive u Vladimirovcu pokrenulisu pre nekoliko godina festival, kako bi obnovilistaru nacionalnu tradiciju proslavljanja Mar-cišora, praznika dolaska proleća. Osnovneškole, gde se uči ovaj jezik i udruženja pred-stavili su svoju nošnju, ručne radove i sameMarcišore.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Znamo da Slovaci žive na ovim pro-storima veoma dugo. Da li bistemogli da nam kažete nešto više onjihovom doseljavanju?

Slovačka zajednica u Srbiji živi većdugo godina. Davne 1745. godineprve porodice iz Slovačke su naselileBački Petrovac. Nakon toga su na-seljavali mesta po Bačkoj, zatim1770. godine dolaze u Staru Pazovu,naseljavaju Srem, a 1776. Aradac,

odnosno Banat. Kao što vidite, pre-ko dva i po veka ovde žive Slovaci,koji i dalje neguju svoju kulturu, tra-diciju, čuvaju svoj maternji jezik. Poposlednjem popisu iz 2011. godineovde živi 52.700 pripadnika slovačkenacionalne manjine. Za Slovake bih,kao Slovakinja, mogla da kažem daje to jedan miroljubiv, vredan, radannarod, kao i da su Slovaci lojalnigrađani naše države, Republike Sr-bije. Mi poštujemo svoju državu,

našu Srbiju, ali još uvek nismo iz-gubili kontakte sa maticom, odaklesu stigli naši preci davne 1745. Ima-mo dobre kontakte sa njima, ali ži-vimo u Srbiji i trudimo se da negu-jemo svoju kulturu i tradiciju kojusu nam ostavili naši preci u nasleđe,a mi to prenosimo na naše potom-ke.

Spomenuli ste tradiciju. Recite namkoji su praznici slovačke nacionalne

lovačka zajednica u Srbiji ima dugu tradiciju. Više od 270 godina Slovaci pretežno naseljavajuBanat, Bačku i Srem, međutim ima ih i u Beogradu i okolnim opštinama. Poznat kao vredan imiroljubiv narod verno čuvaju tradiciju svojih predaka, doprinose razvoju svoje zemlje,održavaju dobre odnose sa matičnom zemljom, ali kao i svaka manjinska zajednica, pa i većinski

narod, susreću se sa brojnim problemima. O ovim temama smo razgovarali sa Libuškom Lakatoš, re-publičkom poslanicom, članicom Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine i predsednicom Slo-vačkog kulturno-umetničkog društva „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove.

S

NAŠ INTERVJU: LIBUŠKA LAKATOŠ, REPUBLIČKA POSLANICA I PREDSEDNICA SLOVAČKOG KULTURNO-UMETNIČKOG DRUŠTVA „HEROJ JANKO ČMELIK“

IZ STARE PAZOVE

Slovaci čuvaju duh predaka i razvijaju ga

4 Minority News

manjine. Da li možda postoje nekespecifičnosti u njihovom obeleža-vanju?

Slovaci u Srbiji imaju sedam zna-čajnih festivala: folklorni festival zaodrasle „Tancuj, tancuj...“ u Gložanu,festival za decu „Zlata brana“ u Ki-saču, takođe pevački festivali u Pi-vnicama, Selenči, Kovačici, a istotako imamo i pozorišne festivalekoji se održavaju u Staroj Pazovi:„3xĎ“, dečiji festival, i „Pozorišnelovorike“ – festival za odrasle. Ti fe-stivali su uvek posećeni i mogu Vamreći da se svi učesnici tih festivalatokom godina spremaju za takmi-čenja. To je svojevrstan praznik zanas Slovake, a isto tako i za mestau kojim se festivali održavaju. Svi tifestivali imaju dugogodišnju tradi-ciju, a oni ne bi postojali da nemavolje i entuzijazma svih nas koji uče-stvujemo, kako organizatora, takoi takmičara. Hoću da istaknem da,što se tiče finansiranja, ovi festivaliimaju veliku pomoć od lokalnih sa-mouprava, od Nacionalnog savetaslovačke nacionalne manjine, Po-krajinskog sekretarijata za obrazo-vanje, propise, upravu i nacionalnemanjine i Pokrajinskog sekretarijataza kulturu i informisanje. Kao štosam već rekla, imaju dugogodišnjutradiciju, mi ih negujemo i trudimose da obezbedimo da traju još dugogodina i ja verujem da će i biti tako,jer ima dosta mladih koji stvarnožele i vole da učestvuju na tim fe-stivalima.

Sinonim za Kovačicu je naivno sli-karstvo. Vladimir Boboš, MartinJonaš, Zuzana Halupova i mnogidrugi doprineli su da Kovačica budeproglašena za nezvaničnu presto-nicu naivnog slikarstva u svetu. Dali se ovaj pozitivan primer možeprimeniti i u drugim oblastima kojesu od ključnog značaja za očuvanjeidentiteta i kulturne baštine jednognaroda?

I sami ste spomenuli da je Kovačicacentar naivnog slikarstva, ja bih čakdodala da je to metropola naive.Zahvaljujući tim naivnim slikarimapoznata je ne samo Kovačica, poz-nati su i Slovaci, a poznata je i Srbija,jer su nas oni predstavljali i pred-stavljaju i dan-danas u celom svetu,ne samo na prostorima naše Srbije,

već zaista u celom svetu. Neke odnjih ste spomenuli, ali ja mislim daih ima mnogo koji su zaslužili da ihspomenemo. Osim Zuzane Halupo-ve, Jonaša, tu su i Glozik, Venjarskii mnogi drugi. I svaki od njih imaneki svoj poseban stil oslikavanja,što jeste karakteristično i za Kova-čicu i za Padinu.

Da li je slovačka kultura okrenutaviše ka tradiciji, ili su Slovaci vidljivii u savremenom stvaralaštvu?

Jeste da su Slovaci okrenuti tomtradicionalnom ponašanju, očuva-nju svoje tradicije, ali ja prosto nemogu da ne pomenem što se tičesavremenog stvaralaštva svetskipriznatog režisera Miroslava Benkuiz Stare Pazove, koji je, na primer,sa svojom predstavom osvojioGrand Prix u Teheranu u konkuren-ciji od 108 predstava. Zatim MiraBrtka, akademska slikarka, koja jena žalost preminula, imala je ateljeu Rimu, bila je filmska režiserka,koja je dobila i nagradu Save Šu-manovića a to je najprestižnija na-grada u likovnom stvaralaštvu. Štose tiče očuvanja tradicije i tu su Slo-vaci prisutni, ali isto tako smo pri-sutni i u savremenom stvaralaštvu.

S obzirom na to da živite u StarojPazovi, možete li naše čitaoce daupoznate sa slovačkom zajednicomkoja živi u vašem gradu?

Već sam na početku rekla da se da-vne 1770. godine nekoliko porodicaiz Slovačke doselilo u Staru Pazovu.Do današnjeg dana tamo žive Slo-vaci i po poslednjem popisu je tu5.200 Slovaka koji u jednoj simbiozizajednički žive sa većinskim srpskimstanovništvom. Jednostavno, to sunajprirodniji, najprijateljskiji odnosiSlovaka i Srba, kao što i naša zemljaima jako dobre odnose sa Slova-čkom. U Staroj Pazovi je, premamom mišljenju, najveći broj Slovaka,ali procentualno kad pogledamo, sobzirom na to kad pogledamo daStara Pazova ima skoro 80.000 sta-novnika, u pitanju je ipak mali pro-cenat, nije kao na primer u Padini,Kovačici, gde je skoro 90% slovačkostanovništvo. U Staroj Pazovi, osimosnovne škole koja je sagrađena'70. godine 18. veka, postoji i slo-vačka evangelička crkva, Slovačkokulturno-umetničko društvo „herojJanko Čmelik“, čija sam predsednica,ponosna predsednica, jer je to zaistauspešno kulturno-umetničko dru-štvo, kao i Mesni odbor Matice slo-vačke. U osnovnoj školi izvodi senastava na slovačkom jeziku, od 1.do 8. razreda i pohađa je čak oko300 učenika. Nekada ih je bilo mno-go više, međutim to je prirodan pro-ces asimilacije, mešovitih brakovatako da sa natalitetom, koji je u pa-du, se borimo svi, ne samo Slovaci,a to se sad vidi i u školi.

U slovačkom kulturno-umetničkomdruštvu imamo preko 200 aktivnihčlanova koji zaista imaju izuzetnerezultate. Imamo članove od 4 go-dine do 77, odnosno čak i 80 godina,koliko ima naša najstarija članica,naša poznata koreografkinja. Mesniodbor Matice slovačke isto takookuplja sve Slovake, ali bih htela danapomenem da sem Slovaka u svete institucije dolaze i ljudi većinskognaroda, i srpskog i hrvatskog, s kojimzajedno živimo u Staroj Pazovi. Sveove institucije zajedno rade, kadasu u pitanju neke manifestacije za-jednički učestvuju u organizovanju,a takođe moram da kažem da bezobzira na entuzijazam ljudi, uveksu vam potrebna neka finansijska

Mi poštujemo svoju državu, našu Srbiju, alijoš uvek nismo izgubilikontakte sa maticom,

odakle su stigli naši precidavne 1745. Imamo do-bre kontakte sa njima,ali živimo u Srbiji i tru-dimo se da negujemosvoju kulturu i tradiciju

koju su nam ostavili našipreci u nasleđe, a mi to

prenosimo na naše potomke.

5 Minority News

sredstva. Hoću ovom prilikom dapohvalim lokalnu samoupravu StaraPazova, koja maksimalno pomažesve naše institucije, gde se okupljajuSlovaci, podržava ih preko projekata,kao i pokrajinski sekretarijati, alimislim da bez dobre volje, bez ljudikoji su uključeni u sve te institucijeto ne bi opstalo.

U javnosti se često govori o depo-litizaciji nacionalnih saveta. Da lismatrate da bi depolitizacija i tran-sparentnije upravljanje finansijamadoprinelo boljem radu Saveta i po-ložaju pripadnika nacionalnih za-jednica?

Transparentnost – uvek. Mislim dase za to zalažu svi, odnosno trebada se zalažu za transparentnost radau svakoj instituciji, ne samo u savetunacionalnih manjina. Svaka infor-macija mora biti dostupna. Kadapričamo o politizaciji ne bi trebaloda bude upliva, jer članovi slovačkognacionalnog saveta, a i svakog na-cionalnog saveta, su ljudi koje birajugrađani i oni u toj instituciji trebada sprovode ideje i odgovorno darade, jer oni predstavljaju određenugrupu građana koja ih je birala. Dali je neko pripadnik neke političkestranke je njegova lična stvar i mi-slim da to ne smeta da bude člannacionalnog saveta, ali članovi na-cionalnog saveta treba prvenstvenoda se vode time da treba da štiteinterese pripadnika nacionalne ma-njine, ako pričamo o slovačkom na-cionalnom savetu treba da razmi-šljaju kako unaprediti položaj Slo-vaka u Srbiji, kako pomoći, kako ra-sporediti finansijska sredstva kojapostoje i gde ih je potrebno uložitikako bismo poboljšali situaciju, kakobismo poboljšali one četiri oblastiza koje nacionalni savet ima inge-rencije.

Koja oblasti od te četiri za koje Na-cionalni savet ima nadležnosti jenajrazvijenija, a gde su najveće po-teškoće kad govorimo o slovačkojzajednici?

Mislim da je najrazvijenija oblastkultura. Već sam spominjala da vo-dimo računa da festivali budu u svimoblastima – u Sremu, Banatu i Ba-čkoj. Mislim da tu nemamo proble-ma. Možda bih spomenula informi-sanje. Slovaci su razuđeni i u manjim

sredinama ne postoje javna glasila.Ali s druge strane Javni servis tele-vizije Vojvodine ima program nasvim jezicima nacionalnih zajednica,pa i na slovačkom jeziku, tako dasve to može da se kompenzuje.Osim toga imamo i svoje novinekoje izlaze nedeljno „Hlas ljudu“.Možda bismo mogli malo poraditina informisanju na jezicima nacio-nalnih manjina. Kad pričamo o obra-zovanju, tu je napravljena iznimkas obzirom na to da nas ima samo

52.700, omogućeno nam je da seformiraju odeljenja sa manjim bro-jem učenika, ne samo Slovacima,već se i pripadnicima ostalih nacio-nalnih manjina izašlo u susret i omo-gućilo da se održava nastava na ma-ternjem jeziku.

Na sednici Odbora za ljudska i ma-njinska prava i ravnopravnost po-lova koja je održana 13. februara,raspravljalo se o Izveštaju Repu-blike Srbije koji je predstavljen 24.januara Savetu za ljudska prava UNu Ženevi. Koji su zaključci sa neda-vno održanog sastanka?

U okviru procesa pridruživanja Ev-ropskoj uniji Srbija je u aprilu 2016.usvojila Akcioni plan za Poglavlje

23 koje reguliše pravosuđe i ljudskaprava. Na osnovu tog izveštaja moguse izvesti i neki zaključci, a to je daje postignut napredak u zaštiti i una-pređenju ljudskih prava kada pri-čamo o rodnoj ravnopravnosti, po-ložaju Roma, osoba sa invaliditetom,izbeglica, isto tako i pripadnika na-cionalnih manjina. Činjenica je datreba uložiti neke dodatne naporekako bi se već doneti zakoni spro-vodili, naročito kada je u pitanjuoblast nasilja u porodici. Ali svesnismo toga i očekuje se donošenjejoš mnogih novih zakona i strategijana kojima se radilo u prethodnomperiodu.

Koji su planovi u narednom perio-du, s obzirom da je 2018. godinaizborna kada su u pitanju naciona-lni saveti?

Kvalitet rada nacionalnog savetanormalno da zavisi od finansijskihsredstava. Pripadnici slovačke na-cionalne manjine žive u Srbiji delećisa većinskim narodom dobro i zlo isvesni smo da ne možemo očekivativelika sredstva. Na primer, budžetNacionalnog saveta slovačke nacio-nalne manjine za 2018. godinu jenegde oko 24 miliona. Bitno je dase ta sredstva raspodele svrsishodnogde je to najpotrebnije. Izbori ćebiti raspisani najverovatnije ove go-dine. Ja verujem da će članovi na-cionalnog saveta voditi računa o ra-du koji mora biti transparentan, gdeće ta sredstva i kako trošiti i raspo-rediti kako bi unapredili obrazova-nje, kako bi unapredili informisanje.Bilo bi dobro ulagati sredstva i umanje sredine. Postoje slovačkasela gde živi 700-800 Slovaka kojisu ostavljeni sami sebi. Znači trebaim pomoći. Veoma je bitno uključitišto više mladih ljudi, jer ulaganje umladost je ulaganje u budućnost.Treba prepoznati te mlade ljude,dati im šansu, takođe napraviti nekitim koji će pisati projekte i koji ćepomagati pri Nacionalnom savetu,pomagati svim kulturnim udruže-njima, školama, građanskim udru-ženjima da bi došli do nekih fina-nsijskih sredstava, jer znamo da seta udruženja sad finansiraju prekoprojekata. Tako da bih ja maksimal-no uključila mlade ljude, jer na njihtreba računati.

Kada pričamo o politiza-ciji ne bi trebalo da budeupliva, jer članovi slova-

čkog nacionalnog saveta, a i svakog

nacionalnog saveta, suljudi koje biraju građani ioni u toj instituciji trebada sprovode ideje i od-govorno da rade, jer onipredstavljaju određenugrupu građana koja ih je

birala.

6 Minority News

tvarajući sastanak povodompredstavljanja Šestog izve-štaja o sprovođenju Akcio-nog plana za ostvarivanje

prava nacionalnih manjina, koji je odr-žan 12. marta, direktorka Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, SuzanaPaunović, istakla je da se ovaj izveštajodnosi na IV kvartal 2017. godine i dase sprovođenje aktivnosti iz Akcionogplana za manjine redovno prati.

Paunović je navela da od 76 nosilaca ak-tivnosti njih 11 nije dostavilo svoje prilogeza ovaj ciklus izveštavanja, od čega su 8nacionalni saveti nacionalnih manjina.

Prema njenim rečima, 66% dospelihaktivnosti za ovaj izveštajni period jerealizovano ili se uspešno realizuje.

Nakon održanih obuka u prethodnomperiodu, koje su imale za cilj da podignu

kvalitet izveštavanja, direktorka Kance-larije je istakla da je priloge za Šesti iz-veštaj o sprovođenju AP za manjine do-stavilo 40 jedinica lokalnih samoupravai 20 saveta za međunacionalne odnose.

Paunović je podsetila da je Kance-larija nastavila sa unapređivanjemsistema izveštavanja o sprovođenjuAkcionog plana, i da Šesti izveštajsadrži i podatke o sprovođenju ak-

tivnosti na lokalnom nivou.

U toku je prikupljanje priloga za Sed-mi ciklus izveštavanja i u narednomperiodu Kancelarija će se usredsreditina dalje unapređenje sistema pra-ćenja Akcionog plana, naglasila jePaunović, ističući da će se nastavitisa podrškom svim osobama koje uče-stvuju u procesu izveštavanja, radiunapređenja njihovog rada i među-sobne saradnje.

Sastanku su prisustvovali predstavnicidržavnih organa i institucija, među-narodnih organizacija i nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

O

Paunović: Podignut kvalitet izveštavanjao sprovođenju AP za manjine

Vesti

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

7 Minority News

uzana Paunović, direktorkaKancelarije za ljudska i ma-njinska prava Vlade Srbije,sastala se sa Komesarom Sa-

veta Evrope za ljudska prava, NilsomMuižnieksom, i upoznala ga sa aktuel-nim stanjem ljudskih i manjinskih pravau Republici Srbiji s posebnim osvrtomna položaj romske i drugih osetljivihdruštvenih grupa.

Paunović je istakla da je usvajanjem no-ve Strategije za socijalno uključivanjeRoma i Romkinja za period od 2016. do2025. godine nastavljen kontinuitet uradu na obezbeđivanju boljeg kvalitetaživota građanima romske nacionalno-sti.

Kroz sprovođenje Dekade za inkluzijuRoma do 2015. Srbija je postigla zna-čajne razultate koji mogu biti korišćenikao primer dobre prakse drugim zem-ljama, ocenila je Paunović.

- Rešeno je pitanje ličnih dokumenataza više od 25.000 lica romske nacional -nosti. Ovaj napredak omogućen je zah-valjujući izmenama Zakona o vanpar-ničnom postupku i sprovođenju Spo-razuma između Zaštitnika građana i re-sornih ministarstava uz podršku Visokogkomesarijata Ujedinjenih nacija za iz-beglice. Zakonom o matičnim knjigamauređen je i postupak obnavljanja uni-štenih ili nestalih matičnih knjiga kojese vode za područje AP Kosovo i Me-tohija, a u skladu s kojim je u 2015. go-dini izvršeno 2.919 upisa, ranije pravnonevidljivih lica romske nacionalnosti,navela je Paunović.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope,Nils Muižnieks, pohvalio je rezultatekoji su ostvareni na polju obezbeđivanjaličnih dokumenata za pripadnike romskenacionalnosti.

Suzana Paunović, direktorka vladineKancelarije, istakla je da u školama širomSrbije radi 175 pedagoških asistenata,a da njih 35 pruža podršku deci u pred-školskim ustanovama. Paunović je do-dala da je primenom mera afirmativneakcije od 2003. godine na fakultete i vi-soke škole upisano 1.623 studenta i6.104 srednjoškolca. Uspostavljen je si-stem praćenja redovnosti pohađanja

nastave i dostignuća učenika. Za učenikeupisane merama afirmativne akcijeobezbeđuju se i stipendije i sistem men-

torstva. U srednjim školama je u posle-dnje dve školske godine dodeljeno 1.346novčanih stipendija za romske učeni-ke.

U oblasti zdravstvene zaštite Roma,kako navodi Paunović, rezultati rada 75zdravstvenih medijatorki doveli su dovelikog pomaka i njihov rad je jedna odnajuspešnijih mera u javnim politikamapreduzetim u prethodnom periodu.

U oblasti stanovanja prvi put je uspo-stavljena evidencija o broju i mestu gdese nalaze neformalna romska naselja.

Romi i Romkinje su prepoznati kao težezapošljiva društvena grupa i prema nji-ma se primenjuju mere aktivne politikezapošljavanja, realizuju se programipodsticanja samozapošljavanja, zapo-šljavanja uz subvencije poslodavcimau privatnom sektoru, rekla je Pauno-vić.

Komesar Muižnieks se interesovao i zamere koje se preduzimaju u cilju una-pređenja položaja i prava nacionalnihmanjina, posebno prava u vezi infor-misanja na maternjem jeziku.

Sastanku je prisustvovala i AleksandraĐurović, šef Stalne misije Srbije pri Sa-vetu Evrope u Strazburu.

S

Paunović se sastala sa KomesaromSaveta Evrope za ljudska prava

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Vesti

Rešeno je pitanje ličnihdokumenata za više od25.000 lica romske na-

cionalnosti. Ovaj napre-dak omogućen je zahva-ljujući izmenama Zakona

o vanparničnom po-stupku i sprovođenjuSporazuma između Zaštitnika građana

i resornih ministarstavauz podršku Visokog ko-mesarijata Ujedinjenih

nacija za izbeglice.

8 Minority News

uzana Paunović, direktorkavladine Kancelarije za ljudskai manjinska prava, naglasila jeda je izuzetno važno da lokalne

samouprave budu u punoj meri uključeneu ostvarivanje prava pripadnika nacional -nih manjina.

Kako je rekla, u proteklom periodu višeod 60 lokalnih samouprava i zaposlenihu njima prošlo je kroz razli-čite vrste obuka koje se tičupodrške i pomoći građanimau ostvarivanju manjinskihprava.

Zamenik gradonačelnikaBeograda, Andreja Mlade-nović, obratio se učesnicimaokruglog stola pod nazivom„Beogradski složni mozaik”,održanog 2. marta, a koji jebio posvećen pravima i položaju nacio-nalnih manjina. Organizatori skupa bili suMinistarstvo državne uprave i lokalne sa-mouprave i Kancelarija za ljudska i ma-njinska prava Vlade Republike Srbije, usaradnji sa Gradom Beogradom.

Mladenović je tom prilikom naglasio daje Beograd otvoren grad, u kojem se sta-novništvo ne određuje prema nacionalnojpripadnosti.

“Skup „Beogradski složni mozaik” govorio očuvanju duha Beograda, odnosno duhaotvorenosti prema svima. Grad Beogradima odličan odnos sa predstavnicima Sa-veta nacionalnih manjina, ali i sledi politiku

Vlade Republike Srbije i Kancelarije zaljudska i manjinska prava Vlade Srbije. Utom smislu, ovakve konferencije i skupoviveoma su važni za dijalog, razmenu isku-stava, predstavljanje ili iznošenje problemasa kojima se zajedničkim snagama mora-mo uhvatiti u koštac”, rekao je Mladenović.

On je podsetio da je u prethodnom pe-riodu urađeno zaista mnogo na stambe-

nom zbrinjavanju najugroženijih grupa unašem gradu.

“Rezultati su vidljivi, pre svega, u smisluvelikog broja novih stambenih jedinica ičitavih naselja gde smo zbrinjavali porodicekoje su duži niz godina živele u nehumanimuslovima. Beograd kao glavni i najvećigrad ostaje sigurno pod najjačom lupomjavnosti kada je reč o socijalnoj politici.Nastavljamo sa vođenjem odgovorne so-cijalne politike”, poručio je Mladenović.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu,Nataša Stanisavljević, istakla je da svi gra-đani Beograda bez obzira na nacionalnupripadnost mogu da ostvare sva prava i

usluge socijalne zaštite i sve vrste podrškekoje grad pruža.

“U prethodnom periodu mnogo je ura-đeno na unapređenju položaja pripadnikaromske populacije u Beogradu. Najzna-čajniji rezultati su dva velika projekta: “Sa-gradimo dom zajedno” i zbrinjavanje po-rodica koje su živele u neformalnom na-selju ispod Mosta na Adi. U okviru prvog

projekta 121 romska porodicadobila je stambenu podrškubilo dodelom socijalnih sta-nova, bilo kupovinom mon-tažnih kuća ili kuća sa okuć-nicom, dok je u okviru drugogprojekta 51 porodica dobilakrov nad glavom. Grad Beo-grad sistemski i na međusek-torski način prati ostvarivanjeprava Roma”, naglasila je Na-taša Stanisavljević. Ona je do-

dala da je osim stambenog zbrinjavanja,pružana i zdravstvena i obrazovna podrška,ali i pomoć pri zapošljavanju i otvaranjumalih preduzeća. U prethodnom periodu28 žena Romkinja pokrenulo je svoje po-slove. Na tome se neće stati, poručila jeStanisavljević.

Ivan Bošnjak, državni sekretar u Mini-starstvu državne uprave i lokalne sa-mouprave, istakao je da će uskoro bitidonet set zakona o manjinskim pravimakoji bi trebalo da poboljša uslove životamanjinskih zajednica i dodao da ono štose radi u ovoj oblasti čini novi kvalitetkoji Srbija unosi u Evropu, a to je me-đuetnički dijalog.

S

Paunović: Lokalne samouprave ključne za ostvarivanje prava

nacionalnih manjina

Vesti

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

9 Minority News

Ivanovu je obeležen Među-narodni dan maternjeg je-zika gde su učestvovali pred-stavnici nacionalnih zajed-

nica sa ovih prostora. Pored pripadnikamađarske, srpske i bugarske nacional -nosti koji su većinsko stanovništvo Iva-nova na manifestaciji su učestvovaliSlovaci, Makedonci, Česi, Kinezi, a Rusisu ovde prvi put.

„Pošto je Pančevo bilo i jeste velikakolonija Rusa pridošlih još posle revo-lucije, sada imamo ruskih firmi, imanovih Rusa koji su tu. Pokušavamo danapravimo jednu sredinu gde ćemo sedružiti“, rekao je Aleksandar Reljinović,Udruženje „Romaška“.

„Grčka zajednica u Srbiji spada u ne-vidljive manjine, rasuti smo po celojSrbiji, a ima nas u svakom mestu. Ovoje prilika da se grčka zajednica predstaviu višenacionalnoj sredini“, izjavio jePetar Rodifcis, predsednik Nacionalnogsaveta grčke nacionalne manjine.

„Postoji škola na češkom jeziku, nijeredovna, to je dopunska i postoji uče-nje za starije. Trudimo se da održimo

i očuvamo naš češki je-zik koliko možemo“,saopštio je Jozef Ma-reš.

Pored toga što afirmiševišejezičnost i komuni-kaciju, ova manifesta-cija doprinosi stvaranjuosećanja bliskosti i ra-zumevanja među na-cionalnim zajednicamakojih samo na područjuPančeva ima oko 20.Neki od jezika manjihzajednica poput cincar-skog i bugarsko-palćenskog trenutnosu među najugroženijim.

„Mi nemamo nikakvu školu za palćen-ski jezik banatskih Bugara, pa smo pre-ko našeg udruženja organizovali jezičkeradionice u saradnji sa udruženjem INMEDIAS RES iz Pančeva tako da smoimali nekoliko generacija koje su naučileda čitaju i da pišu“, kazao je AugustinKalapiš, Udruženje Banatskih Bugara.

„Dom kulture već duži niz godina, mo-gu slobodno da kažem 50 i 60 godina,

bavi se očuvanjem tradicije Palćenai Sekelj Mađara kojih ima u Ivanovu.Ima oko 300 Palćena koji znaju da pri-čaju palćenski“, rekao je Marko Guran,direktor Doma kulture u Ivanovu.

Maternji jezik deo je kulture jednognaroda i njegovim nestajanjem gubise identitet nacionalnih zajednica.Trenutno se u svetu govori oko 6000jezika i dijalekata, a zabrinjavaju pro-cene stručnjaka da će do kraja ovogveka oko polovina prestati da se ko-risti.

UDan maternjeg jezika u Ivanovu

Vesti

Izvor: www.pancevo.mojkraj.rs

okrajinska vladaće i dalje podrža-vati rad Javne me-dijske ustanove

“Radio-telelevizije Vojvodi-ne”, rekla je novoimenovanapokrajinska sekretarka za kul-turu, javno informisanje i od-nose sa verskim zajednicama,Dragana Milošević.

Ona je prilikom posete ge-neralnom direktoru RTV-a,Miodragu Koprivici, istaklada je program RTV-a, koji seemituje na 16 jezika, od ve-likog značaja ne samo za re-gion, već i za celu Srbiju. Izrazila je za-dovoljstvo zbog dolaska u, kako je ista-kla, najznačajniju medijsku kuću u Voj-vodini, bitnu za sve građane Vojvodi-ne.

Kao najznačajniji vid saradnje RTV-a iPokrajinske vlade, Milošević je izdvojilaizgradanju nove zgrade Radio-televizijeVojvodine, koja bi trebalo da bude za-vršena do kraja naredne godine.

“I u narednom perio-du će ova Pokrajinskavlada i sam sekretari-jat za kulturu na čijemsam čelu, apsolutnopružati podršku Radio-televiziji Vojvodine.Mislim da je učinjennajznačajniji korak potom pitanju, a sve onošto u budućnosti bu-demo imali kao pred-met saradnje svakakoćete biti obavešteni ivi i javnost”, rekla jeMilošević.

Čelni ljudi RTV-a gošću su upoznali satrenutnim radovima na Mišeluku, alii sa time da je od 5. marta program tekuće obogaćen i za emisiju na ruskomjeziku.

PPokrajina nastavlja sa podrškom RTV-u

Izvor: RTV

10 Minority News

Izvor: Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman

okrajinski zaštitnik građana– ombudsman u saradnji saCentrom za istraživanje et-niciteta iz Beograda održao

je 23. februara 2018. godine okruglisto posvećen delotvornom učešću na-cionalnih manjina u radu organa javnevlasti i javnih službi, nastojeći da do-prinese sagledavanju stanja u ovoj obla-sti.

Prisutne su pozdravili Zoran Pavlović,pokrajinski zaštitnik građana – om-budsman, i Goran Bašić, iz Centra zaistraživanje etniciteta. Potom su seprisutnima obratili Ivan Bošnjak, dr-žavni sekretar u Ministarstvu državneuprave i lokalne samouprave, i EmilLulić, predstavnik Nacionalnog savetamađarske nacionalne manjine.

Okrugli sto se ostvaruje u vezi sa pro-jektom koji sprovode Centar za istra-živanje etniciteta, Koordinacija na-cionalnih saveta nacionalnih manjinai Ministarstvo državne uprave i lokalnesamouprave, čiji je cilj utvrđivanjepredloga održivih rešenja za unapre-đenje zastupljenosti nacionalnih ma-njina u javnom sektoru.

Goran Bašić je ukazao na problemdruštvenog integrisanja nacionalnihmanjina. Uprkos činjenici da je Usta-vom i Zakonom o zaštiti prava i slo-boda nacionalnih manjina zagaran-tovano pravo nacionalnih manjina naodgovarajuću zastupljenost prilikom

zapošljavanja u javnim službama, topravo se ne ostvaruje u punoj meri.

Međunarodne organizacije, stručnjacii manjinske samouprave ukazuju nato da se, izuzev u radu organa AP Voj-vodine i pojedinih lokalnih samou-prava, ne vodi računa o odgovarajućojzastupljenosti manjina u organimajavne vlasti. To je jedna od preprekaintegracije manjina i društvenoj sta-bilnosti.

Kao izraz svrsishodnog zapošljavanjapripadnika nacionalnih manjina, kojene predstavlja puko zadovoljstvo pro-ste matematičke forme koja se ogledau proporcionalnosti odnosa broja za-poslenih, ombudsman prepoznajepre svega potrebu i celishodnost an-gažovanja pripadnika naročito ose-tljivih i ranjivih društvenih grupa, čijasenzibilisanost proizlazi iz poznavanjamiljea iz kojih dolaze, ali i stručnog

obrazovanja, i može kvalitativno una-prediti rad organa specifičnih nadlež-nosti. U tom smislu, Pokrajinski za-štitnik građana – ombudsman, kaosamostalan i nezavisan organ koji sestara o zaštiti i unapređenju ljudskihi manjinskih prava, u saradnji sa Rom-skim obrazovnim fondom iz Beograda,od 1. marta 2018. godine angažovaoje diplomiranu pravnicu, pripadnicuromske nacionalne manjine na šesto-mesečni rad u instituciji, sa moguć-nošću produžetka saradnje.

Sastanku su, pored pomenutih, pri-sustvovali i predstavnici Nacionalnihsaveta mađarske, romske nacionalnemanjine, Hrvatskog nacionalnog vi-jeća, Pokrajinskog sekretarijata zaobrazovanje, upravu, propise i nacio-nalne manjine – nacionalne zajednice,Udruženja lokalnih ombudsmana Sr-bije, predstavnica Misije OEBS-a u Sr-biji i pomoćnik predsednika Opštine

P

Neophodno delotvorno učešće nacionalnih manjina u radu organa

javne vlasti

Vesti

11 Minority News

Bugarska zajednica

Bugari obeležili nacionalni praznikFoto: www.nadlanu.com

večanim prijemom u ho-telu „Metropol“ u Beogra-du, Bugari su obeležili svojnacionalni praznik, 3. mart,

dan kada su se oslobodili od peto-vekovnog osmanlijskog ropstva.

Svečanost je organizovala AmbasadaRepublike Bugarske u Beogradu.

Njegova ekselencija, ambasador Rad-ko Vlajkov, zapo-čeo je govor pri-čom o martenici,koju je zajedno saćirilicom Bugarskaunela u evropskuporodicu naroda ikultura.

Martenica pred-stavlja mali ukras,napravljen od be-log i crvenog pre-diva koji se nosi od1. do poslednjeg dana u mesecu mar-tu. Praznik nosi ime „Baba Marta“koja je prema predanju lik iz folkloraistočne Srbije, Bugarske i dela Ma-kedonije, vezan za dobrodošlicu pred-stojećem proleću. Mesec mart, pre-ma šopskom i bugarskom folkloru,označava početak proleća. Obeležavase 1. marta i predstavlja tradicionalni

praznik vezan za odlazak zime i do-brodošlicu proleću, rekao je Vlajkov.

Ambasador je istakao da je Bugarskakao predsedavajuća Unijom uspelada stvori neophodnu energiju za ne-prekidan kontakt lidera zemalja kan-didata sa liderima EU.

Kulminaciju bugarskog predsedavanjai želje za što čvršćim vezama Zapad-

nog Balkana i EU, Vlajkov je najavioza 17. maj u Sofiji, kada će prvi putposle 2003. doći do direktnog susretapredstavnika zemalja kandata sa Bal-kana i najviših predstavnika EU.

Vlajkov je izneo i uverenje da srpskapolitička elita razume važnost togtrenutka, kao nadu da će se reforme

sprovoditi, što je pre svega u interesusrpskog naroda, a ne Brisela.

On je izneo i podatak da su lideri Sr-bije i Bugarske tokom prošle godinerazgovarali više puta nego za protek-lih šest ili sedam godina, pri čemu jejako važno da u prvom planu nisu biliproblemi iz prošlosti, nego zajedničkabudućnost.

„Nikada u istoriji srpsko-bugarskih odnosa nijepostojala bolja političkaatmosfera“, rekao je Rad-ko Vlajkov.

Kao posebnu važnuoblast u kojoj je posti-gnut napredak, Vlajkovje apostrofirao bugarskunacionalnu manjinu u Sr-biji, rekavši da hoće daveruje da su predrasudei govor mržnje koji su ra-

spirivani više od veka, kako premaBugarskoj, tako i prema bugarskojnacionalnoj manjini, definitivna pro-šlost.

Prigodnim svečanostima Nacionalnipraznik je obeležen u Bosilegradu iDimitrovgradu gde žive pripadnicibugarske zajednice u Srbiji.

S

Ruska zajednica

Emisija „Prozor u Rusiju“ na RNS3Izvor: RTV

d 05. marta 2018.godine, u okviru Tre-ćeg programa radija,svakog ponedeljka u

terminu od 21:30 do 22:00 sataemituje se nova emisija na ru-skom jeziku „Prozor u Rusiju”.

Budući da u Srbiji, u Vojvodini,živi veliki broj Rusa i njihovihpotomaka, inicijalna nameraRadio-televizije Vojvodine jebila osmišljavanje radio-emisijenamenjene tom stanovništvu,ali i široj zainteresovanoj po-pulaciji.

„Cilјevi i zadaci koje smohteli da ostvarimo suočuvanje ruskog jezika ikulture, objektivno in-formisanje o najaktuel-nijim dešavanjima u tokunedelјe u Rusiji, iz oblastikulture, društva i ekono-mije, o aktivnostima uvezi sa ruskim kulturnimdešavanjima u Srbiji i Ev-ropi, kao i o istorijskomnasleđu Rusije i popula-rizaciji ruskog jezika”, na-vodi se u saopštenjuRTV.

O

12 Minority News

Romska zajednica

Novi projekat EU za osnaživanje inkluzije Roma

Izvor: EU Info centaramenica šefa Delegacije EUu Srbiji, Mateja Norčič Štam-car, izjavila je da će EU fina-nsirati novi projekat u Srbiji

koji se tiče osnaživanja lokalnih zajednicaza inkluziju Roma sa četiri miliona evrai koji će trajati tri godine.

Norčič Štamcar je na konferenciji, po-vodom početka projekta “Podrška EUinkluziji Roma – Osnaživanje lokalnihzajednica za inkluziju Roma”,rekla da su Romi najbrojnija ev-ropska manjina, koja je najvišediskriminisana i marginalizova-na.

Ona je navela da su pitanja in-kluzije i položaja Roma neki odključnih uslova u pregovaračkimpoglavljima 19, koje se tiče so-cijalne politike i zapošljavanja,i 23 – pravosuđe i osnovna pra-va.

Prema rečima Norčič Štamcar,EU je u projekte koji se tiču položaja iinkluzije romske zajednice uložila 11,4miliona evra, a spremna je da za naredneprojekte odobri još 20 miliona evra.

Unija je partner Vladi Srbije u ovom važ-nom pitanju pobolšanja položaja romskezajednice, rekla je ona i naglasila da jeveoma dobra saradnja i sa lokalnim sa-moupravama kroz saradnju sa Stalnomkonferencijom gradova i opština.

U nekim proteklim projektima, pod-setila je Norčič Štamcar, povećan jebroj pripadnika romske zajednice kojisu upisani u matične knjige, dato je1.000 stipendija za nastavak školovanjau srednjem obrazovanju.

Državna sekretarka u Ministarstvu ra-da, zapošljavanja, boračkih i socijalnihpitanja Stana Božović rekla je da premapopisu iz 2011. godine Romi čine 2,1

odsto populacije i da se radi o mladomstanovništvu.

Podsećajući na rezultate proteklih pro-jekata, Božović je konstatovala da jezapošljavanje među najvećim proble-mima i da je na evidenciji nezaposlenihbilo 26.456 nezaposlenih Roma ili 4,3odsto ukupno nezaposlenih.

Mreža romskih koordinatora uspo-

stavljena je u 47 lokalnih samouprava,a broj će biti povećan na 60 u skladusa potrebama opština, najavila je ona.

Zamenik predsednika Nacionalnog sa-veta romske nacionalne zajednice, Du-ško Jovanović, ocenio je da je romskopitanje važno ne samo za Srbiju, veći Evropu i da Romi ne napuštaju Srbijuzbog kršenja ljudskih prava, već iz eko-nomskih razloga.

U Srbiji ima 600 nelegalnih, ne-higijenskih naselja, rekao je Jo-vanović i ocenio da je ovaj pro-jekat dobar, ali da inkluzija Ro-ma treba da bude posao drža-ve.

Generalni sekretar SKGO, ÐorđeStaničić, rekao je da je ta orga-nizacija partner u realizaciji pro-grama koji se finansira iz IPA2016.

On je rekao da program ima trikomponente – unapređenje lokalnihmehanizama, podrška sprovođenjumera za inkluziju Roma (grant šema)i podrška u legalizaciji stambenih je-dinica, izradi urbanističkih planova idokumentacije za podstandardna rom-ska naselja.

Budžet programa je 4,2 miliona evra,a za grant šemu je odobreno dva mi-liona evra, rekao je Staničić.

Z

13 Minority News

Mađarska zajednica

Vlada Srbije aktivno radi na daljemunapređenju položaja mađarske

nacionalne manjineIzvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, borčka i socijalna pitanja

inistar za rad, zapošljavanje, bo-račka i socijalna pitanja, ZoranĐorđević, razgovarao je 14. mar-ta sa predsednikom skupštine

AP Vojvodine i predsednikom Saveza voj-vođanskih Mađara, Ištvanom Pastorom, iistakao da su odnosi Srbije prema pripad-nicima mađarske nacionalne manjine navisokom nivou i da Vlada Republike Srbijeaktivno radi na njihovom daljem unapre-đenju.

Ministar Đorđević je rekao da je Vlada Srbijeposvećena dobrosusedskoj politici premasvim zemljama u okruženju i da njen kon-stantni rad na poboljšanju položaja manjin-skih zajednica na teritoriji Srbije, predstavljaprimer na koji mogu da se ugledaju sve dr-žave.

„Vlada Srbije želi da se svi građani Srbije,bez obzira na nacionalnu pripadnost, u njojosećaju sigurno i bezbedno. Saradnja Ma-đarske i Srbije je pozitivna i obe države ak-

tivno rade kako u interesu mađarske zajed-nice koja živi u Srbiji, tako i u interesu srpskezajednice u Mađarskoj“, rekao je ministar.

Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara,Ištvan Pastor, zahvalio se ministru na prijemui poručio da su pripadnici mađarske zajed-nice zahvaljujući politici koju vodi Vlada Re-publike Srbije poštovana zajednica i njeničlanovi se mogu osećati potpuno bezbednou ovoj državi, a da to možemo održati samokonstantnim zajedničkim radom.

M

RTV promovisala knjigu bajki na mađarskom jeziku

Izvor: RTVadio-televizija Vojvodine je naNovosadskom sajmu predsta-vila knjigu bajki na mađarskomjeziku „Stanovnici ormara” au-

torke Monike Čik sa CD-om istoimene se-rije radio bajki. Serija od dvadeset nasta-vaka snimljena je u produkciji Dramskogi igranog programa Radio-televizije Voj-vodine uz finansijsku podršku Ministarstvaza kulturu i informisanje. Emituje se svakogčetvrtka od 16 i 35 na drugom programuRNS. Knjigu sa CD-om izdao je Izdavački

zavod “Forum” iz Novog Sada.

Promociju knjige održale su Edit Lakner, ru-kovodilac igranog i dramskog RTV programa,autorka i Kinga Šagi Varga, predstavnica Iz-davačkog zavoda “Forum”.

Laknerova je govorila o radio dramskomprogramu na mađarskom jeziku, ali i o raduna realizaciji serije rađene po dramatizova-nim bajkama Monike Čik, dok je Šagi Varganaglasila značaj književnosti za decu. Mlada

književnica iz Subotice, autorka desetineknjiga proze i poezije za decu i odrasle, ot-krivala je kako su nastale bajke “Stanovniciormara”, ali i to koliko je značajno što decai odrasli ove bajke mogu i da slušaju, a nesamo da čitaju.

U toku promocije posetioci sajma, ali i slu-šaoci, mogli su da čuju inserte iz serije, jerse emisija emitovala uživo na drugom pro-gramu RNS. Voditelj programa bio je LasloPatoč, novinar drugog programa radija.

R

Zajednički projekat Nacionalnog savetaMađara i Fakulteta „Peto Andraš”

iz BudimpešteIzvor: vajma.info

aradnja Nacionalnog saveta ma-đarske nacionalne manjine u Sr-biji i Fakulteta „Peto Andraš”Univerziteta „Semelvejs” u Bu-

dimpešti dospela je u novu fazu zahvaljujućikojoj se planira pokretanje programa speci-jalizovane nastave za usavršavanje vaspita-ča-terapeuta dece sa smetnjama u razvoju.

Atila Perpauer, predsednik Komisije zaobrazovanje Nacionalnog saveta mađarskenacionalne manjine, podsetio je na kon-ferenciji za novinare, održanoj u Senti 6.marta, da je sa Fakultetom „Peto Andraš”

započeta saradnja 2015. godine i tokomprotekle tri godine izvršeno je mapiranjesituacije na terenu i na osnovu toga jeodržan prvi intenzivan tronedeljni kursusavršavanja metoda za vaspitače, koje uznačajnoj meri mogu da doprinesu pomoćiosobama sa povredama centralnog ner -vnog sistema.

U Senti je trenutno u toku još jedan takavkurs sa učešćem 35 polaznika. Istovre-meno, kontinuirano se organizuju i si-stematski pregledi za decu sa smetnjamau razvoju, na koje se javljaju zaintereso-

vane porodice iz cele Vojvodine.

Vršilac dužnosti dekana Fakulteta „Peto An-draš“, dr Andrea Žebe, istakla je da je uz po-dršku Vlade Mađarske i Fondacije „BetlenGabor“ realizovan zajednički program saNacionalnim savetom Mađara, u koji je dosada bilo uključeno oko 150 dece i blizu 30odraslih. Od prošle godine je u projekatuključena i tzv. vežbaonica za polaznike kur-seva za specijalne vaspitače, takozvane kon-duktore, koji će kasnije moći da rade sa spe-cijalizovanim metodama sa decom omete-nom u razvoju.

S

14 Minority News

Potvrđena obostrana privrženost visokom obrazovanju

Izvor: BuPress

inu potpisivanja ugovora ilisporazuma o saradnji Eko-nomskog fakulteta u Suboticii Ekonomskog fakulteta u Te-

tovu, pored profesora i dekana ovih vi-sokoškloskih ustanova, Aleksandra Gru-bora i Ramana Ismailija, a koji se tiče na-stavka angažmana profesora iz Tetova irealizovanja nastave na albanskom jezikuodeljenja u Bujanovcu, prisustvovali supredsednik opštine Bujanovac, Šaip Kam-beri, zamenica direktora Službe Koordi-nacionog tela za opštine Bujanovac, Pre-ševo i Medveđu, Jelena Čolić, šef kance-larije OEBS-a u Bujanovcu, Đakomo Bo-sisio, i predsednik Nacionalnog savetaalbanske nacionalne manjine, Šukri Ime-ri.

Dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici,profesor Aleksandar Grubor, izrazio jeveliko zadovoljstvo što su upravo svi kojisu prisustvovali potpisivanju ovog spo-

razuma neposredni „krivci” što odeljenjeu Bujanovcu postoji i funkcioniše već 7godina i što se nastava održava na sr-pskom i albanskom jeziku.

„Ovaj ugovor je samo nastavak saradnjesa Ekonomskim fakultetom iz Tetova ipotvrđuje privrženost našoj saradnji i

uspešnoj realiziciji visokog obrazovanjau godinama koje dolaze”, naglasio je pro-fesor Grubor.

Tokom sedmogodišnjeg postojanja ode-ljenja subotičkog Ekonomskog fakultetau Bujanovcu je ukupno diplomiralo 94studenata.

Č

Albanska zajednica

Ambasadori Norveške i Turske posjetili BNV

Izvor: BNV

ošnjačko nacionalnovijeće su 1. marta po-sjetili ambasadoriKraljevine Norveške,

Nj. E. Sanes Bjornstad, i RepublikeTurske, Nj. E. Tanju Bilgić, sa sa-radnicima.

Predsjednik Vijeća dr. SulejmanUgljanin je poželio dobrodošlicui upoznao goste sa izazovima sakojima se susreću Bošnjaci u Sr-biji, a naročito u pogledu učešćau izradi manjinskih zakona, iz-mjene Ustava Srbije i procesasprovođenja Akcionog plana zamanjine.

Predsjednik Vijeća je također izrazio po-trebu za održavanjem što hitnijeg sastan-ka predstavnika Bošnjačkog nacionalnogvijeća sa novoizabranim šefom Delegacije

EU u Srbiji, ambasadorom Nj. E. SemomFabricijem.

Na sastanku je bilo riječi i o mogućno-stima za infrastrukturni i ekonomski razvojSandžaka, te finansijskoj podršci ovakvim

projektima od strane Vlada Nor-veške i Turske.

Ambasador Norveške, NJ. E. Sa-nes Bjornstad, naglasio je daće zajednički strukturni fondEvropske unije i Kraljevine Nor-veške dati podršku razvojnimprojektima u Sandžaku.

Nj. E. Tanju Bilgić je, govorećio ekonomskoj saradnji izmeđuSrbije i Turske, naročito pome-nuo aktivnosti na izgradnji au-toputa Beograd – Sarajevo, re-gionalnih puteva u Sandžaku i

dogovorenom izvozu mesa iz Sandžakau Tursku.

Ambasadori su naglasili da će u buduć-nosti zajedno raditi na poboljšanju opštesituacije u Sandžaku.

B

Bošnjačka zajednica

15 Minority News

Rumunski praznik u čast prolećaIzvor: RTS

Vladimirovcu kodAlibunara održan je5. Festival narodnihobičaja i Marcišora.

Marcišor je tradicionalni praz-nik Rumuna koji se slavi počet-kom marta, u čast dolaska pro-leća.

Rumuni koji žive u Vladimirovcupokrenuli su pre nekoliko go-dina festival, kako bi obnovilistaru nacionalnu tradiciju pro-slavljanja Marcišora, praznikadolaska proleća. Osnovne škole,gde se uči ovaj jezik i udruženjapredstavili su svoju nošnju, ru-čne radove i same Marcišore.

Loreana Balan iz Uzdina objašnjava dase Marcišor pravi od belog i crvenogkonca i ukrasi se nečim po želji, na pri-mer cvetom. Običaj potiče još iz dobastarog Rima, a simboliše i drugarstvo,povezivanje, toleranciju.

„Rimljani su početkom prvog mesecau njihovoj godini, koja je trajala desetmeseci, davali svojim ženama poklone

za 1. mart. Taj običaj su nasle-dili Rumuni,“ navodi profesorTrajan Keta.

Georgije Dinu, generalni kon-zul Rumunije, u Vršcu kaže:

„U decembru prošle godineMarcišor je upisan na Unesko-vu listu nematerijalnih dobara.U inicijativi su, osim Rumunije,učestvovali i Makedonija, Mol-davija i Bugarska.“

Narodnu tradiciju, pesme i igreiz Rumunije predstavili su i go-sti iz Temišvara i mesta San-petru Mare. Marijana Popesku

iz Temišvara kaže:

Došli smo sa učenicima od petog dodvanaestog razreda Umetničke škole.Prikazaćemo narodnu nošnju i običajenašeg kraja i likovne radove.

U Vladimirovcu, gde 40% stanovništvačine Rumuni, mlade generacije i krozovakve manifestacije čuvaju svoj jeziki običaje.

U

Rumunska zajednica

Aktivnosti zavise od finansijaIzvor: Češka beseda Beograd

eška beseda Beograd (ČBB)je u nedelju, 25. februara2018., u svojim prostorijamau Češkom domu u Beogradu

održala redovnu godišnju skupštinu, nakojoj su članovi izabrali novo rukovodstvoudruženja.

Na čelo udruženja ponovo je postavljenMilan Fürst, a novoizabrani zamenik pred-sednika udruženja je Denisa Đorđević.Takođe, izabrani su i članovi upravnog inadzornog odbora.

Skupština je izglasala godišnji izveštaj oradu i finansiranju udruženja, kao i planza 2018. godinu.

U planu je nastavak redovnih aktivnosti,nastavak rada Češkog pozorišta reosno-vanog 2017. godine, nastavak kursa če-škog jezika, kao i sprovođenje aktivnostipredviđenih projektima za koje su dobi-

jena sredstva. Pod uslovom da buduobezbeđena sredstva za te namene, čla-novi Skupštine odobrili su Upravnom od-boru da pruži finansijsku i drugu pomoćsunarodnicima u Novom Sadu u mogu-ćem osnivanju svog udruženja.

Najviše pažnje prisutnih članova izazvalaje vest o onemogućavanju korišćenja

prostora na koje udruženje ima pravo.Preti opasnost skorog pokretanja sudskogspora, za koji udruženje nema dovoljnofinansijskih sredstava. Članovi udruženjasu pozvani da daju dobrovoljne prilogeza administrativno-pravne troškove, kakobi udruženje moglo odbraniti svoje pravona korišćenje prostorija u Češkom domuu Beogradu.

Č

Češka zajednica

16 Minority News

Održan 28. Festival rusinske narodnepesme “Ružin vrt”

Izvor: RTVFoto: Ruske slovo

Studiju M Radio te-levizije Vojvodine 4.marta je održan fe-stival rusinske naro-

dne pesme “Ružin vrt”, na ko-jem je izvedeno 16 novih kom-pozicija u narodnom duhu.

Članovi stručnog žirija u sasta-vu Ljiljana Barna Nikitović, Ole-na Puškaš, Olena Plančak Sakači Snežana Janjušević su ocenji-vali i odlučivali koji autori kom-pozicija, tekstopisci, aranžeri iinterpretatori će dobiti nagra-du.

Za najbolju kompoziciju žirije proglasio pesmu “Ljubavnas zove” kompozitora Mi-rona Sivča, na tekst AhneteTimko Mudri, a koju je ot-pevao Aleksej Sivč.

Drugu nagradu dobila jekompozicija “Otišao si”kompozitora Ljubomira Za-horjanskog, koju je izvelaTanita Hodak. Treću nagra-du osvojila je “Mila moja”za koju je muziku, tekst iaranžman napisao JovanM. Jovanović, a koju je in-terpretirao Jovgen Nađ.

Po mišljenju publike, naj-lepša kompozicija je bila

“Samo zbog tebe” Mihajla Budinskog,koji je sa suprugom Tatjanom napisao

tekst, a koju je sam izveo.

Nagradu za najbolji tekst do-bila je Ahneta Timko Mudri, ukompoziciji “Ljubav nas zove”,a u istoj kompoziciji nagradaza najbolji aranžman otišla jeu ruke Mirona Sivča. Stručnižiri je za najbolju interpretacijunagradio Anu Rimar, koja jepevala pesmu “Susret” na tek-st Dušanke Kostić, a za koju jemuziku komponovala DanijelaHornjak. Autor aranžmana jeBogdan Ranković.

Revijalni deo Festivala bio je posvećenMihajlu Zazuljaku kojije autor brojnih kompo-zicija, a koji je bio i stalnii dugogodišnji saradnikfestivala.

Ovogodišnji festival ot-vorio je zamenik gene-ralnog direktora JMURTV Jožef Klem, produ-cent festivalske večeribio je Zoran Drakula, ao dobrom zvuku i ton-skom zapisu brigu je vo-dio Edvin Baloš. Muzi-čke urednice festivalasu Ahneta Timko Mudrii Tatjana Kolesar Gvo-jić.

U

Rusinska zajednica

17 Minority News

Pokrajina suglasna s osnutkom obrazovno-odgojnog centra

Izvor: Hrvatska riječokrajinsko tajništvo za obra-zovanje, propise, upravu i na-cionalne manjine – nacional -ne zajednice dalo je načelnu

suglasnost i logističku potporu za osnutakobrazovno-odgojnog centra u Subotici.Izneseno je to na sastanku pokrajinskogtajnika ovog tajništva, Mihálya Nyilasa,i njegovih suradnika s izaslanstvom Hr-vatskog nacionalnog vijeća u sastavu: sa-vjetnica predsjednika HNV-a za razvojneprojekte, Jasna Vojnić, predsjednik Izvr-šnog odbora HNV-a, Darko Sarić Lukendić,i dopredsjednica Odbora za obrazovanjeHNV-a, Margareta Uršal, održanom u sri-jedu, 28. veljače.

Budući da je glavna i jedina tema bioškolski centar, ovom su prigodom dogo-voreni sljedeći koraci, među kojima jepriprema pravnih akata neophodnih zanjegov osnutak.

Sastanku je prisustvovala i državna taj-nica u Ministarstvu nauke, prosvete i

tehnološkog razvoja RS, Annamária Vic-sek, koja je po održavanju posljednjesjednice Međuvladinog mješovitog od-

bora uključena u rješavanje otvorenihpitanja vezanih za hrvatsku nacionalnumanjinu.

P

Ambasador Hrvatske u poseti RTV

Izvor: RTVmbasador Republike Hrvat-ske u Beogradu, Gordan Ba-kota, posetio je 7. marta RTVi Redakciju programa na hr-

vatskom jeziku i ukazao na važnost bi-lateralnih odnosa Srbije i Hrvataske,te položaj manjina dve zemlje.

Informisanje na manjinskom jeziku bi-tna je stavka odnosa Srbije i Hrvatskeo čemu je bilo reči i na nedavnim sa-stancima dvoje predsednika, poručioje hrvatski ambasador.

On je takođe pozdravio nastavak raz-govora Beograda i Zagreba, ocenivšito kao veliki iskorak u trenutnim od-nosima.

„Taj dijalog zapravo znači intenziviranjekomunikacije i razgovora na najvišemnivou koji je vrlo bitan zbog toga što

je on omogućio da ponovo počnemosa radom oko pojedinih radnih grupaza otvorena pitanja. Sasvim sigurno tiodnosi su još uvek kompleksni, ali sveu-kupno srpsko-hrvatski odnosi su dobilijednu novu dinamiku. Mislim da postojidobra politička volja da se u jednombrzom periodu i sa jedne i sa drugestrane reše otvorena pitanja i izdignenivo onih prava koja su zagarantovana”,poručio je Bakota.

U odnosima dveju zemalja bitan faktorsu svakako manjinske zajednice, njihovpoložaj i ostvarena prava, te sprovo-đenje sporazuma o zaštiti istih, pose-bno kada je spoljna politika u pitanju.

„Za Hrvatsku je pitanje manjina neštošto može biti čvrsta i snažna poveznicau odnosima između dve zemlje. Kakoje i sam predsednik Vlade Hrvatske,Andrej Plenković, rekao status hrvatskemanjine je prioritet Vlade u odnosimasa Srbijom”, istakao je Bakota, dodajućida veruje da je isto tako to bitno i zapredsednika Srbije Aleksandra Vučićakada je u pitanju srpska manjina u Hr-vatskoj.

Bakota je prvi ambasador RepublikeHrvatske koji je posetio Redakciju pro-grama na hrvatskom jeziku RTV od nje-nog osnivanja.

A

Hrvatska zajednica

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat

Publikaciju podržava Ministarstvo spoljnih poslova Republike Bugarske. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove donatora.