mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Predstavljen Posebanizveštaj Zaštitnika građana

o savetima zameđunacionalne odnose

Minority News40

Paunović: Sprovođenje Akcionog plana za

manjine redovno seprati

Obeležen Dan Bošnjaka

Lokalne samouprave imajuvažnu ulogu za ostvarivanje

prava manjina

septembar 2017

David Montijas:PančevačkiJevreji jošuvek bez svojih prostorija

 

I

zbog toga

š

što uzdišemo za „starletama“ koje

s

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

A

Trnovitim putem do svojih prava?I ovaj septembar je počeo neizostavnim pitanjem – da li će pri-padnici nacionalnih zajednica moći nesmetano da obavljaju na-stavu na svom jeziku? Isto pitanje smo postavili i pre godinudana, i dve... Naravno, sa razlogom, jer se svake godine ponav -ljaju isti problemi – nedostatak udžbenika, problemi sa formi-ranjem grupa i sl. Nezahvalno bi bilo reći da se ništa ne predu-zima povodom ovih problema. Da, preduzima se, ali postojeveliki zastoji. Put do nesmetanog i zakonom zagarantovanogobrazovanja na maternjem jeziku prepun je poteškoća, kojeskoro dupliraju vreme realizacije planiranog. Navešćemo samo primer bošnjačke zajednice, iako takvih pri-mera, nažalost, ima dosta. U martu 2016. godine, predstavniciBošnjačkog nacionalnog vijeća, Ministarstva prosvete, nauke itehnološkog razvoja i Zavoda za udžbenike potpisali su Memo-randum o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskomjeziku i pismu. U martu ove godine, na konferenciji posvećenojmanjinskim jezicima u procesu evrointegracija koju je organi-zovao Centar za istraživanja migracija, konstatovano je da nije-dan naslov na bosanskom jeziku nije završen, a trebalo je dopočetka školske godine 2016/2017. U julu je stigla vest da suotklonjene sve prepreke u štampanju udžbenika na bosanskomjeziku, da bi mesec dana kasnije bio potpisan Aneks 2 Memo-randuma o saradnji u oblasti izdavanja udžbenika na bosanskomjeziku i pismu kojim se Zavod za udžbenike obavezao da izradisve nedostajuće udžbenike. Problem koji je trebalo da buderešen pre početka prošle školske godine, preneo se i u ovuškolsku godinu. Međutim, predstavljajući četvrti izveštaj o sprovođenju Akcio-nog plana za manjine, Suzana Paunović, direktorka Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, istakla je da je najveći pomak za-beležen upravo u oblasti obrazovanja. Da, pomaka ima, ali su-deći po primerima među pripadnicima manjina, ti pomaci seodvijaju veoma polako. Vidljivi su pomaci, vidljivi su i nedostaci,samo nije sasvim jasno gde dolazi do najvećeg problema.

Predstavljen Četvrti izveštajo sprovođenju Akcionog

plana za manjineČetvrti izveštaj o sprovođenju Akcionogplana za ostvarivanje prava nacionalnihmanjina, koji se odnosi na drugi kvartaltekuće godine, predstavljen je 13. sep-tembra. Tom prilikom je konstatovanoda je 63% dospelih aktivnosti za ovaj iz-veštajni period realizovano ili se uspešnorealizuje.

Centar za istraživanja migracija orga-nizovao je 28. septembra okrugli sto“Sprovođenje manjinskog akcionogplana: Obrazovanje na manjinskim je-zicima, školska 2017/2018 godina”.Učesnici su, između ostalog, konstato-vali da su učinjeni veliki pomaci po pi-tanju obrazovanja na manjinskim jezi-cima, ali da su još uvek prisutniproblemi.

IZDVAJAMO UVODNIK 40

Udžbenike još uvek nemaju sve manjine

Lokalne samouprave imaju važnu ulogu za

ostvarivanje prava manjinaU Novom Sadu je 27. septembra odr-žana obuka posvećena izveštavanju oAkcionom planu za ostvarivanje pravanacionalnih manjina. Obuci su prisu-stvovali predstavnici 41 lokalne sa-mouprave u Vojvodini.

Prvo odeljenje izvan Subotice

U Osnovnoj školi „22. oktobar“ u Mono-štoru 1. septembra je prvi put u školskeklupe selo 26 prvaka. Među njima je išestoro učenika koji su ujedno prvi u Za-padnobačkom okrugu koji će pohađatikompletnu nastavu na hrvatskom jeziku,a koja se prvi put organizuje u nekoj školiizvan Subotice.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Skupština je 12. februara 2016. godineusvojila zakon o otklanjanju posledicaoduzimanja imovine žrtvama Holokaustakoji nemaju živih zakonskih naslednika,prema čijim odredbama će se Savezu jev -rejskih opština isplaćivati 950.000 evrana godišnjem nivou narednih 25 godina.Da li će to uticati na poboljšanje statusau oblastima koje su značajne za jevrejskuzajednicu i to na teritoriji Republike Sr-bije?

Moram reći da je ova skupštinska odlukajedina odluka koja je doneta jednoglasno.Tad sam bio ponosan što sam Jevrejin i

što živim u Srbiji. Zaslužni su bili i tadašnjipremijer, sadašnji predsednik, i sve ostalepolitičke stranke, svi su imali sluha za našproblem, jer našoj zajednici je pretilo bu-kvalno uništenje. Najava stranih donatoraod kojih smo se izdržavali u prethodnomperiodu je bila da će se oni postepenopovući i da država mora da preuzme od-govornost za to. U tome su učestvovale imnoge jevrejske organizacije. Posebno bihistakao zaslugu njene ekselencije, AloneFišer Kam, koja se takođe založila da seovaj zakon donese. Svakako da će to uti-cati na poboljšanje statusa u oblastimakoje su od značaja za jevrejsku zajednicu

na teritoriji Republike, međutim kad sekaže 950.000 evra to izgleda kao dostapara, međutim nije to baš tako. Radnagrupa je sačinila jedan elaborat, na šta ćese trošiti taj novac. Ukratko ću da kažemna šta ćemo trošiti novac i od toga nećebiti odstupanja. Kao prvo imamo u planuproučavanje i dokumentovanje i obeleža-vanje značajnih datuma iz perioda Holo-kausta i komemoracija u Republici Srbiji.Takođe tu su i naučno-istraživački projektiu vezi sa Holokaustom i drugim zločinimaneonacista i njihovih saradnika, izdavanjepublikacija koje se tiču Holokausta, kul-turne manifestacije Jevreja u Srbiji, odr-

rema pisanjima pojedinih autora Jevreji su u Pančevu živeli još za vreme Turaka. Prva sinagoga po-dignuta je 1876, dok je druga građena u periodu od 1907. do 1909. godine. U II svetskom ratu je odstrane okupatora korišćena kao magacin, 1955. je prodata, a 1956. srušena. Posle rušenja ostala jesamo pomoćna zgrada, koja je u požaru 2007. gotovo potpuno uništena. Nećemo pogrešiti ako ka-

žemo da se jevrejska zajednica sve vreme bori sa raznim nedaćama, kao i za imovinu koja joj je oduzeta. Oovoj, ali i drugim temama razgovarali smo sa Davidom Montijasom, predsednikom Jevrejske opštine Pan-čevo.

P

NAŠ INTERVJU: DAVID MONTIJAS, PREDSEDNIK JEVREJSKE OPŠTINE PANČEVO

Pančevački Jevreji još uvek bez svojihprostorija

4 Minority News

žavanje tradicije, stipendiranje studenataiz jevrejske zajednice, finansiranje učešćamladih talenata na međunarodnim tak-mičenjima, finansijska podrška prežive-lima žrtvama Holokausta koji su imali pre-bivalište na teritoriji Republike Srbije uvreme Holokausta i koji trenutno žive uSrbiji ili inostranstvu. Želim da istaknemda će na ovu namenu 20 % biti izdvojenoi od ovog novca, a i od prihoda koji će sedobiti restitucijom nekretnina žrtava Ho-lokausta. Ono što je interesantno jeste dapreživelih iz perioda Holokausta ima višeu Izraelu i drugim zemljama, nego ovdekod nas. Planirani su i zajednički projektijevrejskih opština. U Srbiji imamo Jevrej-ske opštine Beograd, Subotica, Zrenjanin,Pančevo, Zemun, Sombor, Kikinda i Niš.Postoji pravno i Jevrejska opština Priština,ali ona nije ovim obuhvaćena. To je pred-log i dokumenta za upravljanje prihodimaza 2017. godinu. Sledeće godine će ti pro-centi možda biti drugačiji, ali 20 procenataza preživele ostaje isti. To su tražile svedelegacije, ambasade, jevrejske organiza-cije i svi ostali. Moram samo reći da Klemskonferens isplaćuje preživelima Holokau-sta oko 300 evra mesečno kao neku vrsturatne odštete.

U proteklom periodu je bilo i lepih do-gađaja. U septembru ste proslavili RošHašanu, jevrejsku Novu godinu, i JomKipur, Dan pomirenja, koji je ujedno ijedan od najsvetijih jevrejskih praznika.U decembru sledi obeležavanje Hanuke.Na koji način proslavljate ove praznike?Da li postoje posebni običaji?

Da, postoje posebni običaji. Kad smo pro-slavljali Roš Hašanu prvo veče smo išli ubeogradsku sinagogu, imali smo organi-zovani prevoz za naše članove, a drugoveče smo slavili kod nas. Pripremili smoobredna jela, ja sam čitao psalme, a imalismo i instruktore, Draganu Stojanović iSonju Viličić koje su objašnjavale psalme,jer psalm i uopšteno Biblija kad se suvo-parno čitaju ne daju pravo značenje.Zbog toga treba dati objašnjenje za sveono što je rečeno u Bibliji.

U Srbiji postoje četiri sinagoge od kojihje jedino beogradska aktivna kada su upitanju bogosluženje i verski obredi.Kako i na koji način to utiče na asimila-ciju i verski život pripadnika Vaše zajed-nice?

U Beogradu postoji sinagoga gde se ak-tivno održavaju svi praznici i postoji mo-litveni dom Bet Habad Srbija koji vodi ra-bin Jošua Kaminecki i on se nalazi u uliciKneza Miloša 61. Pored toga, Subotica

ima malu sinagogu u kojoj se obeležavasvaki praznik i koja je uvek puna, i mogureći da oni, od ovih manjih opština, jedinivode pravi verski život. Takođe, moramda napomenem da se i u Novom Saduza vreme velikih praznika drže službe.

U Pančevu ne postoji sinagoga od 1956.godine. Koji su konkretni planovi Jevrej-ske opštine Pančevo radi revitalizacijeverskog i kulturnog života? Da li ćetekroz proces restitucije uspeti da vratitedeo zemljišta koje je pripadalo nekada-šnjoj sinagogi?

Nemamo puno sreće po pitanju konfe-sionalne restitucije. U ’50-im godinamapod pretnjom nacionalizacije, pod priti-scima, sve je praktično prodato i srušeno.Pančevačka sinagoga je srušena, a ostacite sinagoge gde je bio dom poslužiteljaje sticajem okolnosti ostao. Međutim,kako niko nije vodio računa o tome u jed-nom momentu je bio zapaljen, sad je tozapaljena ruševina i mi se borimo da todobijemo. Grad je imao sluha za to i prečetiri godine je doneo odluku da se vla-snička prava prenesu na nas, međutimRepublička direkcija za imovinu Repu-blike Srbije je to stopirala, jer pravno nije

dobro izvedeno. Sad je izašao novi zakonpo kome grad ne može da uknjiži to, nemože da nam da nešto što nije njegovo.Hteli smo da zadržimo autentični prednjizid i grad je i da sa tom namenom tu iz-gradimo verski objekat i prostorije za rad,jer trenutno radimo u iznajmljenim.

Zemunska sinagoga, koja je 1962. go-dine prodata opštini Zemun, vraćena je2016. godine jevrejskoj opštini naosnovu Zakona o restituciji imovine cr-kvama i verskim zajednicama. Da li Sa-vez jevrejskih opština planira da neka-dašnjoj sinagogi vrati njenu prvobitnunamenu?

Najpre moram da vas ispravim, sve jev -rejske opštine su autonomne, Savez jesvojevrsna krovna organizacija. Mi smose svi učlanili u Savez, imamo Izvršni od-bor, sve odluke donosimo na zaseda-njima Izvršnog odbora i skupštini Savezajevrejskih opština. Što se tiče Zemuna ni-sam kompetentan da pričam o tome štaće biti u Zemunu, ali koliko sam čuoAgencija za restituciju ima svoje zakonskeokvire i ona ne može da je vrati ako jebila prodata. Oni su restitucijom dobilineki drugi objekat koji je iste vrednostikao sinagoga, a pošto je sinagoga bilavažnija izvršili su zamenu. Da li će ta si-nagoga u dogledno vreme proraditi iline, to je stvar zemunske opštine. Ja mi-slim da svi imamo zajednički cilj, da svevratimo i da sve sinagoge funkcionišu,međutim to je dugačak put. Moramoprvo da iškolujemo više rabina, ne možejedan rabin da bude u svim opštinama.Recimo, Subotica ima i rabina i poslu-žioca, trenutno poslužilac vodi sve verskeobrede. Nama to nedostaje, Pančevonema takvog čoveka. Morali bismo prvoda ga iškolujemo, a to će potrajati tri-če-tiri godine kako bismo mogli u potpuno-sti da se vratimo verskoj delatnosti.

Jevrejska opština Beograd je podnelazahtev za restituciju na opštini Stari gradi na Vračaru, među kojima je i zgrada ukojoj se nalazi najstarija knjižara čuve-nog Gece Kona. Kako napreduje procesi da li je nešto vraćeno?

Čuo sam da je bilo govora o tome. Onošto sigurno znam jeste da će ta knjižarauvek ostati knjižara Gece Kona i neće sepromeniti namena. Možda će se prome-niti vlasnik, ali namena ne. Ne bih mogaodetaljnije da kažem, jer se time baveadvokati Jevrejske opštine Beograd i onisu kompetentni da daju odgovor. Među-tim ova knjižara će uvek ostati najstarijaknjižara u Srbiji.

Kao prvo imamo u planuproučavanje i dokumen-tovanje i obeležavanje

značajnih datuma iz pe-rioda Holokausta i ko-

memoracija u RepubliciSrbiji. Takođe tu su i

naučno-istraživački pro-jekti u vezi sa Holokau-stom i drugim zločinimaneonacista i njihovih sa-radnika, izdavanje publi-kacija koje se tiču Holo-

kausta, kulturnemanifestacije Jevreja uSrbiji, održavanje tradi-

cije, stipendiranje stude-nata iz jevrejske zajed-

nice

tvarajući sastanak povodompredstavljanja Četvrtog izve-štaja o sprovođenju Akcionogplana za ostvarivanje prava

nacionalnih manjina, održanog 13. sep-tembra, direktorka Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, Su-zana Paunović, istakla je da seovaj izveštaj odnosi na II kvartal2017. godine i da se sprovođe-nje aktivnosti iz Akcionog planaza manjine redovno prati.

Paunović je navela da od 74 no-silaca aktivnosti njih 13 nije do-stavilo svoje priloge, od čega su7 nacionalni saveti nacionalnihmanjina. Prema njenim rečima,63% dospelih aktivnosti za ovajizveštajni period je realizovanoili se uspešno realizuje. Istaklaje da će resorni ministri na vla-dinom Savetu za nacionalnemanjine dati informaciju o sprovedenimi planiranim aktivnostima.

Paunović je podsetila da je Kancelarijanastavila sa unapređivanjem sistema iz-

veštavanja o sprovođenju Akcionog plana,i da Izveštaj sadrži i podatke o sprovođe-nju aktivnosti na lokalnom nivou. U pro-ces izveštavanja je uključeno i 76 jedinicalokalne samouprave i 53 saveta za me-

đunacionalne odnose, zaključila je Pau-nović.

U narednom periodu Kancelarija će seusredsrediti na dalje unapređenje sistema

praćenja Akcionog plana, naglasila je Pau-nović, ističući da će se nastaviti sa podr-škom svim osobama koje učestvuju u pro-cesu izveštavanja, radi unapređenjanjihovog rada i međusobne saradnje.

Ivan Bošnjak, državni sekretaru Ministarstvu državne upravei lokalne samouprave, upoznaoje prisutne sa aktivnostima Mi-nistarstva državne uprave i lo-kalne samouprave i da se radina izmenama i dopunama Za-kona o zaštiti prava i slobodanacionalnih manjina i Zakonao nacionalnim savetima nacio-nalnih manjina, i to u saradnjisa nacionalnim savetima na-cionalnih manjina.

Oko 60 učesnika skupa je kon-statovalo da je, zahvaljujućisprovedenim obukama, po-

boljšan kvalitet samog izveštavanja. Sa-stanku su prisustvovali predstavnici držav -nih organa i institucija, nezavisnih tela,međunarodnih organizacija i nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

5 Minority News

O

Paunović: Sprovođenje Akcionog planaza manjine redovno se prati

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

irektorka Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava VladeSrbije, Suzana Paunović, ot-vorila je u Nišu obuke posve-

ćene jačanju kapaciteta lokalnih zajednicau sprovođenju Akcionog plana za ostva-rivanje prava nacionalnih manjina u Srbiji.Tom prilikom zahvalila se gradonačelnikuNiša, Darku Bulatoviću, na naporima kojetaj grad čini radi što efikasnijeg ostvari-vanja ljudskih i manjinskih prava građanaNiša.

Istakla je da je neophodno da se lokalnesamouprave aktivno uključe u sprovođe-nje i izveštavanje o ostvarivanju prava na-cionalnih manjina koje žive na njihovojteritoriji.

„Zahvaljujući obukama koje sprovo-dimo, jačaju se kapaciteti zaposlenihu lokalnim samoupravama za bavlje-nje pitanjima od značaja za nacional -

ne manjine“, navela je Paunovićeva.

Prema njenim rečima u cilju što kvalitet-nijeg izveštavanja o realizovanim aktiv-nostima, Kancelarija kontinuirano radi napodršci svim osobama koje učestvuju uprocesu izveštavanja radi podizanja kva-liteta njihovog rada i međusobne sara-dnje.

Ona je podsetila da od prvog kvartala2017. godine u procesu izveštavanja oAkcionom planu za manjine učestvuje 76opština i gradova, kao i da je poziv za iz-veštavanje dostavljen i na adrese 53 lo-kalna saveta za međunacionalne odnose,navedeno je u saopštenju.

D

Pohvale Nišu za napore u ostvarivanjuprava manjina

Izvor: Tanjug

Vesti

6 Minority News

a li ima pomaka u obrazo-vanju na manjinskim jezi-cima i u kojoj meri nadležniprihvataju primedbe pred-

stavnika manjina neke su od tema okojima su govorili učesnici okruglogstola “Sprovođenje manjinskog akcio-nog plana: Obrazovanje na manjin-skim jezicima, školska 2017/2018 go-dina” održanog 28. septembra. Okruglisto je organizovao Centar za istraživa-nja migracija, uz podršku Fondacije zaotvoreno društvo a u okviru projektaMinority News. Iz opravdanih razlogana okruglom stolu nisu bili prisutnipredstavnici Ministarstva prosvete,nauke i tehnološkog razvoja, Kancela-rije za ljudska i manjinska prava i Bo-šnjačkog nacionalnog vijeća.

Biljana Jović, direktorka programa, uuvodnom delu je konstatovala da sunapravljeni veliki pomaci, ali da pro-blema još uvek ima.Kako je navela, često supredstavnici manjina icivilnog društva samosaslušani od strane na-dležnih, umesto dabudu preduzeti konkre-tni koraci za rešenjeproblema. Nakon krat-kog predstavljanja če-tvrtog izveštaja o spro-vođenju Akcionogplana za manjine, pod-setila je prisutne da suaneksi Memorandumao izdavanju i štampanjuudžbenika potpisivanisukcesivno od 2016.godine do kraja avgustaove godine. Međutim,kako je u kasnijoj ra-spravi učesnika uočeno,kod pojedinih manjinapotpisivanje aneksa još uvek nije dalokonkretne rezultate.

NEDOSTATAK UDŽBENIKA I DECE

U ime Nacionalnog saveta albanskenacionalne manjine govorio je ShukriYmeri, koji je konstatovao da se u nji-hovoj zajednici beleže i uspesi i pote-škoće. Po njegovim rečima Vlada RS i

resorno ministar-stvo imaju obavezuda obezbede udžbe-nike za sve nacional -ne manjine koje živena teritoriji Srbije,čime bi se izbeglikontinuirani pro-blemi, koji se ne jav-ljaju samo u alban-skoj zajednici.Takođe je naveo dase problem javlja i upostojećim udžbeni-cima, a tiču se ne-adekvatnog pre-voda sa srpskog naalbanski jezik.

Ispred Nacionalnog saveta rusinskenacionalne manjine govorila je Mela-nija Rimar. Naglasila je da se redovnanastava na rusinskom jeziku odvija u

tri osnovne škole, dok se u oko 30škola izučava rusinski jezik sa elemen-tima nacionalne kulture. Istakla je daza gimnazije ne postoji nijedan udžbe-nik, a sve veći problem predstavlja inedostatak dece koja bi pohađala na-stavu na rusinskom jeziku, odnosnopredmet rusinski jezik kao izbornipredmet.

Nedostatak dece zainteresovane zaučenje maternjeg jezika nije problem

u bunjevačkoj zajednici. Kako je naveoMirko Bajić, svake godine se sve višeučenika izjašnjava za izučavanje bu-njevačkog govora sa elementima na-cionalne kulture. „Ove godine se izja-

snilo 460 učenika,međutim problem ješto to nije izučavanje je-zika, već govora sa ele-mentima nacionalnekulture,“ rekao je Bajići dodao da će Nacional -ni savet bunjevačke na-cionalne manjine dokraja godine pripremitigramatiku i pravopis je-zika, kako bi sledeće go-dine otpočeli pripremuza uvođenje bunjeva-čkog jezika sa elemen-tima nacionalne kul-ture.

Ispred Romskog nacio-nalnog saveta govorioje Aleksandar Nedeljko-vić, koji je rekao daRomi kao najbrojnija

manjina nemaju nijedan udžbenik nasvom jeziku. Takođe je naglasio da jena ovakvim skupovima neophodnoprisustvo predstavnika resornog mini-starstva kako bi im direktno bila po-stavljena pitanja. U vezi sa tim, direk-torka projekta, Biljana Jović pozvala jeprisutne da zajedno formulišu pitanjakoja bi Centar uputio nadležnim insti-tucijama, a kasnije objavio i pitanja iodgovore u biltenu Minority News,kako bi bili dostupni široj javnosti.

DUdžbenike još uvek nemaju

sve manjine

OKRUGLI STO CENTRA ZA ISTRAŽIVANJA MIGRACIJA

7 Minority News

i posle deset godina oddonošenja odredbe Za-kona o lokalnoj samou-pravi o obavezi osnivanja

saveta za međunacionalne odnose uvišenacionalnim sredinama, savetijoš uvek nisu svuda zaživeli, ili ne za-sedaju redovno, utvrdio je Zaštitnikgrađana u svom istraživanju. Napredstavljanju Posebnog izveštaja Za-štitnika građana o savetima za me-đunacionalne odnose u Palati Srbijau Beogradu, koje je održano 8. sep-tembra, ombudsman Zoran Pašalićje naveo da su od ukupno 72 mešo-vite nacionalne jedinice saveti osno-vani u 53 jedinice.

Nalazi Zaštitnika građana govore i toda je jedina zakonska obaveza kojusve jedinice lokalne samoupraveispunjavaju ta da se predstavnici na-cionalnih manjina u savetu biraju napredlog nacionalnog saveta nacional -ne manjine. U praksi jedinice lokalnesamouprave imaju poteškoća sa pre-poznavanjem odluka koje se tiču na-cionalne ravnopravnosti.Prema podacima iz jedi-nica lokalnih samoupravaprikupljenim za potrebeovog izveštaja, dolazi sedo zaključka da je potre-bno preciznije urediti ko-jim se pitanjima bavi sa-vet, odnosno koje seodluke tiču nacionalneravnopravnosti i šta ovajpojam podrazumeva, re-kao je Zoran Pašalić.

Slobodna procena lokal-nih organa koje su toodluke koje se tiču nacio-nalne ravnopravnosti jeste razlog štoih lokalne samouprave ne dostav-ljaju, ili selektivno dostavljaju save-tima na mišljenje. Saveti ne funkcio-nišu zbog nepreciznosti zakona i zatošto se pojmovi „nacionalna ravno-pravnost“ i „međuetnički odnosi“ do-vode u vezu sa lošim međuetničkimodnosima, što je u praksi dovelo dotoga da su se uloga saveta i njegovodelovanje videli samo u situacijama

međuetničkih tenzija i sukoba.

Stoga je Zaštitnik građana još 2010.godine uputio preporuke jedinicamalokalne samouprave sa nacionalnomešovitim sastavom stanovništva,da ukoliko to nisu učinile, osnuju Sa-vet kao obavezno samostalno radno

telo, ali i da svi organi jedinice lo-kalne samouprave dostavljaju oba-vezno i blagovremeno predloge svihodluka koje se tiču nacionalne ravno-pravnosti Savetu na mišljenje i damišljenje Saveta uzimaju u obzir pridonošenju konačnih odluka.

Zaštitnik građana je uputio prepo-ruke i Ministarstvu državne uprave ilokalne samouprave da, pre svega,

izmenama i dopunama odredbe čl.98. navedenog zakona bliže uredi po-jam „nacionalne ravnopravnosti“, od-nosno da zakon preciznije uredi kojasu to pitanja koja ova tela razma-traju.

Ministarka pravde, Nela Kuburović,rekla je da funkcionisanjesaveta za međunacionalneodnose predstavlja još jedankorak u ispunjenju obavezakoje je Srbija preuzela uokviru evropskih integracija,a posebno poglavlja posve-ćenih vladavini prava. Onaje istakla da su dobrosused-ski međunacionalni odnosiosnova za razvoj tolerancije,jedne od osnovnih vrednostimodernog društva. Posebnoje istakla značaj Zaštitnikagrađana, koji je, uz drugenezavisne državne organe,zauzeo važno mesto u Po-

glavlju 23.

U uvodnom delu skupa učestvovalisu i v.d. pomoćnica ministra državneuprave i lokalne samouprave, IvanaAntić, v.d. direktorka Kancelarije zaljudska i manjinska prava, dr SuzanaPaunović, šef Odeljenja za demokra-tizaciju Misije OEBS u Srbiji, Jan Lu-neburg, kao i predstavnici lokalnihsamouprava.

N

Predstavljen Poseban izveštaj Zaštitnika građana o savetima za

međunacionalne odnoseIzvor: Ombudsman

Foto: Ombudsman/OSCE Mission to Serbia

Novom Sadu je 27. septem-bra održana obuka posve-ćena izveštavanju o Akcio-nom planu za ostvarivanje

prava nacionalnih manjina.Otvarajući obuku direktorka Kancelarijeza ljudska i manjinska prava, Suzana Pau-nović, istakla je da lokalne samoupraveu Srbiji, u kojima žive pripadnici nacio-nalnih manjina, imaju ključnu ulogu uostvarivanju njihovih prava. Takođe, poz-dravila je napore Vlade AP Vojvodina napolju efikasnijeg ostvarivanja prava svihgrađana koji žive u pokrajini, posebnoističući posvećenost pokrajinske vlasti nastalnom unapređenju ostvarivanja pravanacionalnih manjina.

Tome u prilog ide i činje-nica da su obuci prisu-stvovali predstavnici 41lokalne samouprave uVojvodini. Ona je nagla-sila da je Akcionim pla-nom za ostvarivanjeprava nacionalnih ma-njina, usvojenim 3. marta2016. godine, predviđenoda svi nosioci aktivnosti,pa i lokalne samoupraveu kojima žive pripadnicinacionalnih manjina,kvartalno sačinjavaju Iz-veštaj o sprovođenjuovog dokumenta u praksi.Kroz obuke Kancelarije za

ljudska i manjin-ska prava prošlisu zaposleni izgotovo 70 lokal-nih samoupravaod kojih se oče-kuje da, u nared-nom periodu,doprinesu bo-ljem uvidu u sta-nje na terenu.„Proces izvešta-vanja smo učinilidaleko složeni-jim, ali sam si-gurna da će i iz-veštaji o

sprovođenju Akcionog plana za ostvari-vanje prava nacionalnih manjina zna-čajno dobiti na kvalitetu“, rekla je Pau-nović, podsećajući da se Akcioni plansastoji od 11 poglavlja i 115 aktivnostikoje realizuju 74 učesnika.Mihalj Nilaš, potpredsednik pokrajinskeVlade i pokrajinski sekretar za obrazova-nje, propise, upravu i nacionalne manjine– nacionalne zajednice, istakao je da suAkcionim planom za ostvarivanje pravamanjina aktivnosti definisane na načinkoji obezbeđuje jasan, precizan i hrono-loški pregled neophodnih izmena nor-mativnog i institucionalnog okvira, una-pređenje administrativnih kapaciteta,kao i potreba za poboljšanjem praksi ipodizanja svesti.Njilaš je naveo da je cilj obuke da se pred-

stavnici jedinica lokalnihsamouprava upoznaju sanajoptimalnijim i najefika-snijim načinom izveštava-nja, principima prikupljanjai analize podataka i unifici-ranja izveštaja u skladu sausvojenom formom Izve-štaja.Obuke u Novom Sadu or-ganizovali su Kancelarija zaljudska i manjinska prava iPokrajinski sekretarijat zaobrazovanje, propise,upravu i nacionalne ma-njine – nacionalne zajed-nice.

8 Minority News

Lokalne samouprave imaju važnu uloguza ostvarivanje prava manjina

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska pravaFoto: Pokrajinska vlada

U

9 Minority News

nstituciju Pokrajinskog za-štitnika građana - ombud-smana 20. septembra jeposetio njegova ekselen-

cija ambasador Sem Fabrici, novi šefDelegacije Evropske unije u RepubliciSrbiji. Sastanak je upriličen u okviruprve posete ambasadora FabricijaNovom Sadu od njegovog stupanjana ovu dužnost, tokom koje je pose-tio i druge pokrajinske i gradske in-stitucije.

Prof. dr Zoran Pavlović, pokrajinskizaštitnik građana – ombudsman,upoznao je ambasadora Fabricija saistorijatom i redovnim aktivnostimainstitucije na čijem je čelu i izneosvoju ocenu opšteg stanja ljudskihprava u Autonomnoj pokrajini Vojvo-dini. Posebna tema bile su dosada-šnje aktivnosti i mere koje je institu-cija Pokrajinskog ombudsmana, koja

ove godine obeležava 15 godina odosnivanja, preduzela u oblasti zaštitemanjinskih prava i sloboda.

Na sastanku je ukazano na planovePokrajinskog zaštitnika građana –ombudsmana, pre svega u vidu an-gažovanja na unapređenju dostup-nosti besplatne pravne pomoći pri-padnicima najranjivijih društvenihgrupa, jednim od Ustavom zajem-čenih prava na čiju nejednaku mo-gućnost ostvarivanja u AP Vojvodinije ova institucija već ukazivala usvojim istraživanjima iz 2011. i2013. godine. Zaključeno je da suplanirane aktivnosti Pokrajinskogzaštitnika građana – ombudsmanai u drugim oblastima rada institu-cije, poput zaštite manjinskih prava,jednako u skladu sa ciljevima zacr-tanim u pretpristupnim pregovara-čkim poglavljima 23 i 24 u okviruprocesa integracija Republike Srbijeu EU, što ovu instituciju čini važnimi prirodnim partnerom na tomputu.

Novi ambasador Delegacije EU u Srbiji u poseti Pokrajinskom ombudsmanu

Izvor: Pokrajinski ombudsman

I

onkurs za nagradu otvo-ren je za sve novinare/kekoji su u periodu između1. januara i 15. decembra

2017. godine objavili najmanje trimedijska priloga na nekom od jezikanacionalnih manjina u kojima se, navisoko profesionalan i etičan način,promovišu vrednosti tolerancije,multikulturalnog društva i interkul-turalne komunikacije, odnosno kri-tički ukazuje na političke i društvenedevijacije.

Za nagradu se mogu nominovati no-vinari koji rade u bilo kom tipu me-dija u Srbiji: štampanom, radio, TV,onlajn mediju ili njihovoj kombina-ciji.

Prilozi koji se nominuju nisu žan-rovski ograničeni, odnosno mogubiti sve postojeće novinarske forme,od izveštaja do komentara i eseja,iako će se posebno vrednovati istra-živački i istraživačko-analitički pri-lozi.

Rok za podnošenje prijava je 31. 12.2017. godine.

Nagrada Nezavisnog društva novinaraVojvodine najboljoj novinarki ili novi-naru koji su tokom 2017. godine po-stigli izuzetne rezultate u izveštavanjuna jezicima nacionalnih manjina imaza cilj da istakne i promoviše izuzetnadostignuća novinara koji izveštavajuna jezicima nacionalnih manjina, a kojinisu vidljivi široj društvenoj zajednici.Na taj način želimo da potpomo-gnemo interkulturalne procese u dru-štvu.

Nagrada će se dodeliti u okviru rea-lizacije projekta “Informisanje na je-zicima nacionalnih manjina – pravai obaveze”, koji sprovodi NDNV uzpodršku Civil Right Defenders-a. Na-grada podrazumeva i novčani iznos.

Konkurs za Godišnju nagradu NDNV-anovinarki ili novinaru za izveštavanje na

jezicima nacionalnih manjinaIzvor: NDNV

K

10 Minority News

inistar drža-vne uprave ilokalne sa-m o u p rav e ,

Branko Ružić, sastao se9. septembra sa direk-torkom Kancelarije zalјudska i manjinskaprava Vlade Srbije, Su-zanom Paunović. Tomprilikom su razgovarali ounapređenju saradnjedveju institucija, budu-ćim zajedničkim aktiv-nostima i pitanjima odznačaja za unapređenje položaja na-cionalnih manjina u Republici Srbiji.

Ružić je podsetio da Ministarstvo dr-žavne uprave i lokalne samouprave

priprema dva važna pro-pisa u oblasti zaštitelјudskih i manjinskih prava– Zakon o zaštiti prava isloboda nacionalnih ma-njina i Zakon o naciona-lnim savetima nacionalnihmanjina i da je u planu dase oni nađu pred poslani-cima do kraja godine.

Ministar i direktorka su sesložili da je dosadašnja sa-radnja bila veoma dobra ida će ona u budućnosti

biti unapređena i intenzivirana krozzajedničke aktivnosti i inicijative.

Unapređenje saradnje značajno zapoložaj nacionalnih manjina

Izvor: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

M

inistar za rad, zapošljava-nje, boračka i socijalna pi-tanja, Zoran Đorđević, sa-stao se sa direktorkom

Kancelarije za ljud-ska i manjinskaprava, SuzanomPaunović.

Suzana Paunović jepozdravila formira-nje novog sektora uMinistarstvu koji sebavi pitanjima anti-diskriminacije i ro-dne ravnopravnosti,navodeći da je to odposebnog značajaimajući u vidu novepolitike i zakone kojiće biti doneti u ovojoblasti.

Direktorka Kancela-rije za ljudska i manjinska prava jeistakla da će Kancelarija koju vodi datipunu podršku svim nastojanjima Mi-nistarstva da se unapredi položaj ose-tljivih društvenih grupa u Srbiji.

Ministar Đorđević istakao je da će unarednom periodu Ministarstvo zarad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja intenzivno raditi i pratiti ak-

tivnosti na polju veće socijalne uklju-čenosti romske nacionalne manjine.

Na sastanku je dogovorena dalja sa-radnja Ministarstva i Kancelarije u or-

ganizaciji predstojećeg Seminara saEvropskom Komisijom u oktobru ovegodine, a u vezi sa socijalnim uključi-vanjem Roma i Romkinja.

Ministar Đorđević i di-rektorka Kancelarijeza ljudska i manjinskaprava razgovarali su io Nacrtu zakona orodnoj ravnopravnostii potrebi da ovaj Za-kon bude u potpuno-sti primenjiv u praksi,a u čemu će ključnuulogu imati Ministar-stvo za rad, zapošlja-vanje, boračka i soci-jalna pitanja. Važno jeda dobijemo zakon upraksi, a ne samo napapiru - zaključeno jena sastanku.

Ministarstvo i Kancelarija nastavićesaradnju, kako na izradi nove Strate-gije prevencije i zaštite od diskrimi-nacije, tako i na izradi pratećeg Ak-cionog plana.

Podrška za unapređenje položaja osetljivih društvenih grupa

Izvor: Ministarstvo za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja

M

11 Minority News

Bošnjačka zajednica

Obilježen Dan BošnjakaIzvor: BNV

ovodom obilježavanja 28.septembra – Dana Bošnjaka,u petak je u Sarajevu odr-žana svečana akademija u or-

ganizaciji Vijeća kongresa bosnjačkih in-telektualaca, MDDMerhameti BZK Prepo-rod, a pod pokrovitelj-stvom bošnjačkogčlana PredsjedništvaBIH, Bakira Izetbego-vića.

Svečanoj akademijiprisustvovao je dr. Su-lejman Ugljanin, pred-sjednik Bošnjačkog na-cionalnog vijeća, dok jedelegaciju SDA San-džaka predvodio Šem-sudin Kučević, zamje-nik predsjednikaStranke.

Na Bošnjačkom saboru28. septembra 1993.

godine usvojena je Deklaracija o vraća-nju povijesnog imena Bošnjacima, a1994. godine je donesen i zakon u Bosnii Hercegovini kojem je naziv „Musliman“zamijenjen nazivom Bošnjak.

Delegacija Bošnjaka Sandžaka obišla jeMemorijalni centar „Kovači“ i odala po-štu Prvom predsjedniku Republike Bo-sne i Hercegovine, rahmetli Aliji Izetbe-goviću.

U okviru ove posjetedelegacija Vijeća je obi-šla izložbu viševjeko-vne sufijske tradicije uBosni, postavljenu uGaziHusrev-begovoj bi-blioteci i posjetila Cen-tralu MDD Merhametu Sarajevu.

Također, predstavniciVijećaposjetilisu i Ze-maljski muzej Bosne iHercegovine, institu-ciju sa kojom Vijećeima potpisan spora-zum o saradnji, i obišlipostavku tradiciona-lnog turskog streličar-stva.

P

Stav i bošnjački mediji danasošnjački nacionalni sed-mičnik „Stav“ promovisanje 22. 09. u Bošnjačkomnacionalnom vijeću u No-

vom Pazaru.

Na tribini „Bošnjački mediji danas“ujedno su promovisana i izdanja bi-blioteke sedmičnika, romani „Što pe-peo priča“ Dževada Karahasana i„Sokolarev sonet“ Irfana Horozovića.

Sedmičnik „Stav“ se bavi aktuelnombošnjačkom politikom, kao i politi-kom u Bosni i Hercegovini, regionu isvijetu, prati najznačajnije društvenedogađaje koji su od važnosti za Bo-šnjake, redovito donosi književneosvrte, filmsku i pozorišnu kritiku.

Stav, donosi stručne ocjene eko-nomskih pomaka i društvenih giba-nja u region i u svijetu, posebnu paž-nju posvećuje razgovorima sbošnjačkim političkim dužnosnicima,naučnicima, kulturnim radnicima i

umjetnicima, čime nudi različite po-glede na tekuću stvarnost. O stanjuu bošnjačkim medijima danas i raz-voju i ulozi „Stav“-a govorili su Filip

Mursel Begović, glavni i odgovorniurednik, Hamza Ridžal, publicista,novinar STAV-a i doc. dr. Sead Šem-sović.

B

12 Minority News

Rumunska zajednica

Memorijal dr Radu FloraIzvor: www.zrenjanin.rs

r a d i c i o n a l n i“Memorijal drRadu Flora”, po-svećen uspo-

meni na najznačajnijeg ru-munskog naučnika,prosvetnog i kulturnog rad-nika sa ovih prostora – uni-verzitetskog profesora drRadu Flora (Banatsko NovoSelo, 1922 - Zrenjanin,1995), održao se ove go-dine po jubilarni 25. put.

Učesnici Memorijala okupilisu se obeležavajući dva sud-binski povezana datuma - 5.septembar, dan rođenja profesoraFlora i 4. septembar, kada je preminuo.Centralna manifestacija održala se 5.septembra u Zrenja-ninu, a različiti pratećiprogrami Memorijalaorganizovani su i u rod-nom mestu dr RaduFlora, Banatskom No-vom Selu, kao i u No-vom Sadu, Vršcu, Uz-dinu, Beogradu.

U Gradskoj kući u Zre-njaninu priređen je pri-jem za organizatore iučesnike Memorijala, au ime Grada Zrenjaninaprisutne je pozdravio iobratio im se zamenikgradonačelnika Zrenja-nina, Saša Santovac.Santovac je istakao da Grad Zrenjaninna ovaj način čuva uspomenu na svogznamenitog sugrađanina.

„Moram da podsetim da je profesorFlora autor čak 90 knjiga i 23 udžbe-nika, što jasno govori o njegovom

naučnom delu i onom što je napisao.Sigurno je da je grad Zrenjanin poča-stvovan što je imao takvog sugrađa-

nina, najvećegnaučnika međup r i p a d n i c i m arumunske na-cionalne ma-njine sa ovihprostora. Dogo-varamo se daono što se pre-zentuje tokomM e m o r i j a l a ,simpozijuma inaučnih sku-pova pokušamoda izdamo uvidu prigodnogizdanja. Takođe,danas, na danrođenja dr Radu

Flora tradicionalno održa-vamo Memorijal, ovogaputa u Baroknoj sali našeGradske kuće“, rekao jeSantovac.

Ispred organizatora Me-morijala obratio se pred-sednik Društva za rumun-ski jezik Vojvodine, LučijanMarina. On se zahvalioGradu Zrenjaninu na podr-šci, kako u organizovanjutog skupa svake godine,tako i u negovanju sećanjana rad i delo profesoraFlora.

„Ove godine Društvo za rumunski je-zik Vojvodine slavi 55 godina posto-

janja i ujedno 25 godinaod kako organizujemo„Memorijal dr RaduFlora“, u čast osnivačanašeg društva. Počelismo manifestaciju juče uVršcu, gde je profesor ra-dio i bio direktor Gimna-zije, a katedru za rumun-ski jezik osnovao je i uNovom Sadu i Beogradu,a danas tradicionalno or-ganizujemo Memorijal uZrenjaninu, uz punu po-dršku grada i ljudi dobrevolje iz ovog mesta, kaošto je bio slučaj i u Vršcui drugim mestima gde or-ganizujemo programe“,

kaže Marina i opisuje čime se sve ba-vio profesor Flora.

„Bio je lingvista, dijalektolog, leksi-kolog, leksikograf, romanopisac, pisacpesama, antologija, autor anala Dru-štva za rumunski jezik, organizatorsrpsko-rumunskih kongresa, naučnihskupova, a naravno bio je uključen usve kulturne manifestacije, negovaorumunski književni jezik, ali je prou-čavao i srpski jezik, i rad Vuka Kara-džića i značajno doprineo saradnji iz-među naša dva naroda“, navodiLučijan Marina.

U nastavku Memorijala, u Baroknojsali Gradske kuće, održan je stručnisimpozijum, a priređena je i prigodnaizložba rukotvorina i umetničkih slika,na kojoj je centralno mesto zauzeoportret profesora Flora.

T

13 Minority News

Hrvatska zejednica

Prvi odjel izvan SuboticeIzvor: Hrvatska riječ

Osnovnoj školi „22. okto-bar“ u Monoštoru 1. rujnaprvi puta u školske klupesjelo je 26 prvašića. Među

njima je i šestoro prvašića koji su upi-sani u odjele na hrvatskom jeziku.Prvi su to prvašići koji će u Zapadno-bačkom okrugu pohađati kompletnunastavu na hrvatskom jeziku, koja se

prvi puta organizira u nekoj školi iz-van Grada Subotice.

Prvom školskom satu prisustvovali supredstavnici hrvatske zajednice, Kon-zulata u Subotici i Školske uprave.„Ovo je prvi odjel na hrvatskom jezikuu nekoj školi izvan Grada Subotice.Ovdje u Monoštoru već dugi niz go-

dina učenici pohađaju izborni pred-met hrvatski jezik s elementima na-cionalne kulture i meni je iznimnodrago i čestitao sam i djeci i rodite-ljima, što danas u Monoštoru imamoi odjel na hrvatskom jeziku. U Zapad-nobačkom okrugu postoje uvjeti dase i u Sonti pokrene nastava na hr-vatskom jeziku i nadam se da bi za

naredenu školsku godinu nešto sličnomogli učiniti i u Sonti“, kazao je pred-sjednik Izvršnog odbora Hrvatskognacionalnog vijeća, Darko Sarić Lu-kendić koji je prvašićima uručio kom-plete udžbenika.

„Hrvatsko nacionalno vijeće u sura-dnji s vladama Hrvatske i Srbije osi-

guralo je besplatne udžbenike. Tekove godine uspjeli smo kompletiratikompletan set naslova i za komple-tno školovanje u osnovnoj školi sviudžbenici su osigurani. Ove godinedali smo i mali prilog roditeljima, ato je bon od 10.000 dinara kao po-moć za kupovinu školskog pribora.Za nas je iznimno važno da se po-hađa nastava na hrvatskom jeziku,jer se na taj način od najranijih dananjeguje svoj materinski jezik, pripad-nost hrvatskom narodu. Ono što jejoš značajnije jeste što su u oveudžbenike, koji su po nastavnomplanu i programu Srbije ugrađeni isadržaji koji svjedoče o prisustvu ikulturi Hrvata na ovim prostorima.Dakle, djeca će imati prigodu o svomnarodu saznati više nego što bi mogliimati pohađajući nastavu na sr-pskom jeziku“, kazao je Sarić Luken-dić.

„Istaknuo bih dobru suradnju s Hr-vatskim nacionalnim vijećem i Po-krajinskim tajništvom za obrazova-nje, propise, upravu i nacionalnezajednice. Zajedničkim dogovoromosigurali smo sredstva za ovaj odjel.Iako je zakonski minimum za otva-ranje odjela 15 učenika kada su u pi-tanju nacionalne zajednice, otvarajuse odjeli i s manjim brojem đaka“,kaže načelnik Školske uprave Som-bor, Borislav Staničkov.

U Osnovnoj školi „22. oktobar“ uMonoštoru od školske 2005/06. uče-nici pohađaju izborni predmet Hr-vatski jezik s elementima nacionalnekulture i svake školske godine za tajizborni predmet opredijeli se polo-vica monoštorskih đaka.

U

Albanska zajednica

Prve novine na albanskom jeziku u SrbijiIzvor: Južne vesti

nevne novine štampane na al-banskom jeziku, kako navodiportal „Presheva jone”, poja-viće se uskoro na trafikama u

Preševu, Bujanovcu, Medveđi i Vranju.

List će, baš kao i portal nositi naziv „Pres-

heva jone“ i kako kažu biće štampane utiražu od 1.000 primeraka.

Ambiciozni planovi podrazumevaju dase nakon juga Srbije novine plasiraju iu Makedoniji, na Kosovu, kao i u za-padnoevropskim zemljama gde živi ve-

liki broj Albanaca - kažu u „Preshevajone”.

Prema navodima sa portala i u štampa-nim medijima vodiće se objektivnošću i,kako kažu, imaju podršku međunarodnihnovinarskih udruženja i drugih institucija.

D

14 Minority News

U Subotici održan Jesenji festival jevrejske kulture

Izvor: www.subotica.comFoto: www.subotica.info

esenji festival jevrej-ske kulture, u orga-nizaciji Jevrejske op-štine Subotica,

održan je u periodu od 10. do17. septembra, na više lokacijau gradu. Bogatim sedmodnev -nim programom predstavljenoje jevrejsko kulturno stvarala-štvo.

Festival, koji je od prošle godinei zvanično manifestacija od po-sebnog značaja za grad, otvorenje u nedelju koncertom „Muzikajevrejskih molitvi“ u velikoj saliJevrejske opštine. Drugog dana Festivala,u ponedeljak, u amfiteatru Otvorenoguniverziteta otvorena je izložba „Izraelnaslikama“ i prikazan film „Mr. Gaga“, dokje u utorak u velikoj sali Jevrejske opštine,uz degustaciju, održano predavanjepod nazivom „Kako je hleb za špan-skog kralja osvojio Evropu“ ili „Svešto nismo znali o jevrejskim posla-sticama“.

Treći subotički koncert jevrejskihkantora iz Budimpešte pod nazivom„Od ulice Dohanj do Budimpešte“održan je u sredu u Velikoj većniciGradske kuće.

– U nedelju, kao kruna manifesta-

cije nastupio je hor „Braća Baruh“ u Fra-njevačkoj crkvi. Zahvalni smo Franjeva-čkom samo stanu koji je omogućio ovajizuzetan prostor za koncert – rekao je Ro-bert Kovač, koordinator kancelarije Jev -

rejske opštine Subotica.

Zbog radova na restauraciji Si-nagoge, nijedan program nijeodržan u ovom velelepnom ob-jektu.

- Restauracija Sinagoge ideveoma dobrim tempom i oče-kujemo da će do kraja ove go-dine biti završeni svi radovi u Si-nagogi. Početkom sledećegodine će biti i otvaranje, od-nosno svečano puštanje Sina-goge ponovo u život i nadam seda će se na neki način završiti

40-ogodišnji san ove naše male jevrejskezajednice – kaže Robert Sabadoš, pred-sednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

Festival je jedan od retkih programa, uorganizaciji Jevrejske opštine Subo-tica, čiji cilj nije podsećanje na tužnusudbinu jevrejske zajednice.

– Uvek vas pozivamo na naše tužnetrenutke i vi to znate. Jevreji su pre-trpeli jako tragičnu sudbinu za vremerata, i nažalost, mi moramo da odr-žavamo te tužne manifestacije.

Organizaciju trećeg po redu Festivalapodržali su Grad Subotica i Generalnikonzulat Mađarske.

J

Jevrejska zajednica

Od mađarske vlade školski priborIzvor: RTV Pančevo

okviru programa Nacional -nog saveta Mađara i uz ma-terijalnu pomoć vlade Ma-đarske, i ove godine

podeljeni su paketi đacima prvacimakoji nastavu pohađaju na mađarskomjeziku.

Na svečanoj ceremoniji u Osnovnojškoli „Žarko Zrenjanin” u Skorenovcu,11 prvaka je primilo svoj paket. Sveča-nosti su prisustvovali Janoš Arpad Po-

tapi, državni sekretar Mađarske za na-cionalnu politiku, kao i Ištvan Pastor,predsednik Skupštine AP Vojvodine.

Početak školske godine znači velikoopterećenje za roditelje. Zbog toga jevlada Mađarske podelila prvacima pa-kete sa svim potrebnim priborom zaškolu. Aniko Jeras, predsednica Izvr-šnog odbora Nacionalnog saveta ma-đarske nacionalne manjine, istakla jeda je ovo već sedma godina kako vlada

Mađarske deli pakete u Vojvodini.

Nacionalni savet Mađara ovim pake-tima želi da uveća radost mališana ismanji teret roditeljima.

Dobrodošlicu prvacima poželeli su idržavna sekretarka za obrazovanje,Anamarija Viček, pokrajinski sekretar,Mihalj Njilaš, kao i Hajnal Jene, pred-sednik Nacionalnog saveta mađarskenacionalne manjine.

U

Mađarska zajednica

15 Minority News

Valeri Simeonov i Rasim Ljajić održalisastanak u Dimitrovgradu

Izvor: www.far.rsimitrovgrad je 21. septem-bra bio mesto susreta viso-kih zvaničnika dveju sused-nih država – Valerija

Simeonova, vicepremijera za ekonom-sku i demografsku politiku RepublikeBugarske, i Rasima Ljajića, ministraspoljne i unutrašnje trgovine, teleko-munikacija i informacionog društva ipotpredsednika Vlade Republike Sr-bije.

U izjavi za medije nakon održanog sa-stanka, na kome je bilo reči o eko-nomskim pitanjima koja se tiču Za-padnih pokrajina, Simeonov je izjavioda je reč o nezaobilaznim pitanjima,s obzirom na toda je ekonomija uosnovi državnogpoložaja.

„Obe vlade su sesložile da situacijau kojoj dolazi doodliva stanovni-štva iz Zapadnihpokrajina na pr-vom mestu na-staje iz ekonom-skih razloga“,rekao je vicepre-mijer R. Bugarske.

„Problem iselja-vanja nije imane-ntan bugarskojnacionalnoj manjini – to jeproblem koji važi za celuzemlju, jer se iseljavaju iSrbi i pripadnici drugihmanjina, isključivo iz eko-nomskih razloga. Nemaiseljavanja iz političkih ibezbednosnih razloga, ka-kva smo imali prilike da vi-dimo devedesetih godina.Taj problem je aktuelan iu Bugarskoj i u Rumuniji,zemljama koje su članiceEU“, naglasio je Ljajić.

U obraćanju medijima Lja-jić je takođe pozvao bugar-ske investitore da ulažu uovaj kraj, te najavio da ćedržava dati značajne sub-

vencije i poreskeolakšice za svakoginvestitora nesamo ovde, već usvakoj opštini uSrbiji. Takođe, iz-razio je uverenjeda je najefikasnijilek za problemmigracija ekono-mija i podizanježivotnog stan-darda, kao i da ćese kroz partnerskiodnos izmeđuVlada Srbije i Bu-garske uspešno

raditi na rešavanju datih pitanja.

U okviru današnjeg susreta doneta jeodluka o sprovođenju sastanka pred-stavnika obe države i formiranju za-jedničke grupe, koja će raditi na reša-vanju infrastrukturnih problema,poboljšanju kvaliteta života i ekonom-skom razvoju ovog kraja.

Prilikom posete Dimitrovgradu Si-meonov i Ljajić položili su vence naspomenik Vasila Levskog u centrugrada, a nakon održanog sastanka obi-šli i spomenik poginulim vojnicima zavreme srpsko-bugarskog rata na Ne-škovom brdu, gde su takođe položilivence.

D

Bugarska zajednica

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat