Nenad BatoñaninDejan Ristanoviñ

PC BUKVAR

PC PRESSBeograd, April 1995.

Korišñenje raåunara je nešto što danas malo komoæe da zaobiœe. Neñe, naravno, svi koristiti raåu-nar na istom nivou: neko ñe provesti veñi deo æivotagledajuñi u ekran, a neko moæda odigrati par igricaili upotrebiti jedan konkretan program. U oba sluåa-ja, za obavljanje posla potrebno je odreœeno znanje.Na æalost, znanje je uvek bilo povezano sa vreme-nom: što vam je veñe znanje potrebno, utrošiñete vi-še vremena da ga steknete. Sa druge strane, za veñi-nu poslovnih ljudi vreme je veliki luksuz, pa se opre-deljuju za "brzinski" rad na raåunaru: nauåi se samonajneophodnije za startovanje i korišñenje programa,a ostalo... moæda jednog dana, kada bude vremena.Naravno, vremena nikada nema...

Ovakav pristup nije nuæno štetan: ako vam bašnikad ne treba nešto van vašeg programa, po svojprilici ste napravili dobar izbor! Ali, ako vam bar je-dnom bude potrebno da malo zavirite van programakoji koristite, u neprilici ste! Opet, uåenje "od poået-ka" nije nimalo lak posao, naroåito za oblast kao štoje raåunarstvo - stvari se smenjuju velikom brzinomi ono što ste juåe nauåili moæe veñ danas biti zastare-lo i nepotrebno! Pitanje glasi: šta treba proåitati i na-uåiti? Knjige za sve ono što vam moæe zatrebati sumnogobrojne i nije nimalo lako izdvojiti najvaænijedelove, a kvalitetna literatura za poåetnike je kod nasveoma retka... "PC" ñe nastojati da u svojim nare-dnim brojevima objavljuje tekstove koji ñe koristitipoåetnicima. Ovo je prvi tekst iz te serije.

Pred vama je mala zbirka informacija za osnovnokorišñenje raåunara. Nastala je kao plod višegodi-šnjeg praktiånog iskustva autora u radu sa poåetnici-ma i sadræi informacije koje su najåešñe potrebne oni-ma koji su upravo poåeli da rade na raåunaru. Tekstje potpuno rastereñen suvišnih detalja, åime je omo-guñeno da se na najmanjem moguñem prostoru sa-kupi što više korisnih i paæljivo izabranih podataka.

U prvom delu ñe biti reåi o tome kako raåunari ra-de, drugi deo je kratki kurs MS-DOS-a, a na kraju jeuputstvo za korišñenje najpopularnije nadgradnjeDOS-a, Microsoft Windows-a. Ako uspete da savlada-te veñi deo obraœenih tema, steñi ñete veoma solidnopoåetno znanje za korišñenje raåunara. Ne treba, na-ravno, da oåekujete da ñe vas samo åitanje ovoga tek-

sta pretvoriti u raåunarskog struånjaka, ali imañeteodliånu podlogu za dalji rad. Sve osnovne operacijeradiñete bez problema, a za dodatne funkcije ñeteznati gde i kako treba traæiti dodatnu informaciju.Kako je logika rada sa svim programima u suštini is-ta, steåeno znanje ñe vam, u najmanju ruku, prepolo-viti vreme potrebno za savladavanje drugihprograma.

A onda ste vi na potezu!

Šta je to raåunar

Raåunar ste, svakako, bar jednom u æivotu vide-li. Mnogi i kad vide raåunar nisu sasvim sigurni da lije to samo ekran ili je moæda samo kuñište ili tastatu-ra (ili sve zajedno?). Raåunari se pakuju u razne obli-ke, pa nije retko sresti neki koji i ne liåi na sebe: naprimer, mnogi savremeni skuplji automobili imaju usebi specijalan raåunar koji im kontroliše mnogefunkcije.

Svi raåunari funkcionišu na sliånim principima.Najåešñe ñete sretati PC, što je skrañenica od PersonalComputer (liåni raåunar) - to je najzastupljeniji tip ra-åunara na svetu. Prvi takav raåunar je proizvela po-znata firma IBM, a kasnije su proizvodnju preuzelemnoge druge firme. Bez obzira na atribut "personal-ni", savremeni modeli PC raåunara mogu biti izuze-tno moñni i na njima se mogu izvršavati i najsloæeni-ji programi. Uz sve to, tehnologija izrade novih mo-dela raåunara toliko napreduje, da cena svakodnev-no pada. Odavde sledi i jedan praktiåan savet: ne-mojte kupovati raåunar da bi vam stajao! Pošto cene

1 / April 1995 © 3

Pre poåetka

Slika 1

stalno padaju, a tehnologija zastareva, doñi ñete u si-tuaciju da vaš skupo plañeni raåunar posle godinu-dve stajanja bude zastareo, a da pri tom nikakvu ko-rist niste videli! Ukoliko imate viška novca, utrošitega na nešto drugo, a raåunar kupite onda kad vamzaista bude potreban.

Hardver - ono što moæete dadodirnete

Tipiåan PC raåunar prikazan je na slici 1. Grubogledano, on se sastoji iz tri dela: monitor (1), tastatu-ra (2), a u kuñištu (3) su smešteni ostali delovi. Onmoæe imati još mnogo dodatnih delova, ali ovo suosnovni. Svi ti delovi åine tzv. hardver raåunara.

Monitor je ekran preko koga raåunar saopštavakorisniku razne informacije: na ekranu se ispisuju re-zultati obrade podataka, tabele, grafikoni... Tastatu-ra je ureœaj pomoñu koga korisnik raåunaru saopšta-va razne podatke: ulazne podatke za razne progra-me, zadaje komande i sl. Monitor je specijalno pro-jektovan da daje što kvalitetniju sliku i što je moguñemanje umara oåi korisnika. Postoje crno-beli monito-ri koji se sve manje koriste i monitori u boji koji pos-taju sve kvalitetniji i jeftiniji.

Ono što bi se, u stvari, sa najviše prava moglo na-zvati raåunarom, nalazi se u kuñištu. Tu se nalazi tzv.procesor, ureœaj koji je srce i mozak raåunara - onizvršava naredbe, raåuna, upravlja ostalim delovimaraåunara, ... Procesor PC raåunara je mali elektronskisklop sa oznakom Intel 80286, 80386, 80486. Intel jenajpoznatija firma koja proizvodi procesore, a brojpredstavlja tip procesora. Ukoliko imate neki moñni-ji raåunar od navedenih, na njemu ñe pisati Pentium,a ako ste raåunar nabavili pre dosta godina, oznakañe biti 80286 ili åak 8086. Svaka od ovih oznaka imadosta podvarijanti koje oznaåavaju slabije ili jaåe mo-dele u okviru jedne klase (SX, DX, ...), a postoje i dru-gi proizvoœaåi pored Intel-a, pa tako na vašem raåu-naru moæe umesto toga pisati i AMD, Cyrix, ... Sve tonije previše bitno sa stanovišta funkcionisanja: vašraåunar ñe funkcionalno potpuno isto raditi i sa naj-jaåim i sa najslabijim procesorom, vaæiñe potpuno is-te naredbe i svi programi ñe davati isti rezultat. Do-duše, treba imati na umu dve stvari: raåunari starijegeneracije isti posao završavaju mnogo sporije odnovijih i bræih modela. Postoje åak i programi koji

neñe moñi ni da se pokrenu na raåunarima slabijimod odreœene generacije.

Osim procesora, u kuñištu su disk, disketna jedi-nica, grafiåka kartica, kontroler, napajanje, itd. Osimdisketne jedinice koja je vidljiva sa prednje strane (toje prorez u koji se ubacuju diskete), svi ovi delovi suvidljivi jedino ako se kuñište otvori. Pošto se radi oosetljivim komponentama, treba se paæljivo odnositiprema njima. Otvaranje raåunara treba prepustitistruånom licu, a uslove u kojima raåunar radi odræa-vati na preporuåenom nivou: normalna sobna tem-peratura, bez vlage i prašine.

Bez obzira na sloæenu konstrukciju, princip radaraåunara je u suštini jednostavan. Na slici 2 je prika-zana pojednostavljena šema "unutrašnjosti" jednograåunara. Osnovni delovi bitni za funkcionisanje suprocesor, operativna memorija i disk. Suština komu-nikacije je sledeña: korisnik preko tastature zadajeodreœenu komandu. Raåunar prihvata tu komandu ipokušava da je izvrši. Na ekranu monitora se zatimispisuje rezultat izvršavanja ili poruka o razlogu zaneuspeh operacije. Na osnovu tog izveštaja korisnikponovo zadaje novu komandu itd.

Kako sve to funkcioniše? Procesor "ume" daizvršava veoma jednostavne operacije sa brojevima:sabiranje, oduzimanje, poreœenje dva broja i sliåno.Ovakve trivijalne operacije su same po sebi sasvimnekorisne, ali kada se grupiše više njih, dobija se ne-što sasvim upotrebljivo. Na primer, sabiranje dvabroja je primer jednostavne operacije, ali programkoji radi neku obradu podataka koristi ovu jednos-tavnu instrukciju kod nekih veoma sloæenih izraåu-navanja. Tako se nad osnovnim skupom instrukcijapravi nadgradnja koja obuhvata veoma sloæene pro-grame najrazliåitije namene. Svaki niz instrukcijaprocesora se zove program.

4 © 1 / April 1995

Slika 2

Procesor istovremeno moæe da obraœuje sasvimmalo podataka, obiåno nekoliko brojeva. Pošto je upraksi uvek potrebno obraditi daleko više podataka,raåunar ima operativnu memoriju, elektronskisklop koji je zaduæen za åuvanje podataka. Procesoruzima podatke iz memorije, obraœuje ih i natrag upi-suje obraœene podatke. U memoriji se takoœe åuvajui instrukcije programa: procesor ih redom åita iizvršava jednu po jednu.

Obrada podataka

Obiåno se kaæe da raåunar ume da obraœuje is-kljuåivo brojeve. Mnoge zbunjuje ta orijentisanost ra-åunara na brojeve - zašto jednostavno ne bi obraœi-vao i druge vrste podataka? Odgovor nije baš takojednostavan, najbolje je da ga za sada prihvatite kaonešto što je neophodno. Ipak, treba znati da ono štoraåunar "obraœuje" u principu ne pripada nekojodreœenoj vrsti podataka. Raåunar obraœuje elek-tronske impulse, a konstruisan je tako da se ta obra-da lako interpretira kao obrada brojeva. U suštini, ra-åunar radi sa samo dva razliåita stanja. Memorija,procesor i ostali delovi imaju elektronske sklopovekoji mogu pamtiti ta dva razliåita stanja: radi se odva razliåita elektriåna napona. Svaki taj sklop se zo-ve ñelija, a njen sadræaj se naziva bit. Primetite da jebit najmanja moguña koliåina informacija: ñelija åuvadva stanja koja oznaåavaju dva moguña stanja jedini-ce informacije. Memorija se sastoji iz velikog niza ñe-lija, pri åemu svaka "åuva" po jedan bit informacija.

Ovde i dalje nema govora o nekom konkretnomtipu podatka. Zbog lakšeg snalaæenja, obeleæiñemojedno od ta dva stanja sa "1", a drugo sa "0". Znaåi,celu memoriju raåunara u svakom trenutku moæemoposmatrati kao jedan ogroman niz poput ovog:101000111... Memorija se obiåno organizuje tako dasvakih osam bitova åine grupu - jedan bajt. Tako me-moriju moæete sasvim ispravno zamisliti kao niz baj-tova, pri åemu svaki åuva jedan niz od osam nula ijedinica. Sad ñemo opet uvesti dogovor po kome ñese za bajt koji ima sadræaj 00000000 kazati da imavrednost 0, za bajt 00000001, da ima vrednost 1, itd. -za svaku kombinaciju (ima ih 256), uvešñemo po je-dan celi broj od 0 do 256. Na taj naåin smo od fiziåkeveliåine (napona) došli do brojeva. Sasvim isti sa-dræaj memorije moæemo posmatrati i kao nešto dru-go: na primer, neka se za bajt "00110010" kaæe da sa-

dræi slovo "A", "00110011" slovo "B", itd. Na taj naåinraåunar moæe da obraœuje i simbole, a sasvim sliånose uvode i svi drugi tipovi podataka. Potpuno isti sa-dræaj oznaåava i instrukcije procesora: znaåenje sa-dræaja memorije zavisi od programa koji ga obraœu-je. Oznaåavanje brojeva nulama i jedinicama se nazi-va binarni sistem - radi se o kompletnom brojnomsistemu u kome se brojevi mogu sabirati, oduzimati,... baš kao i "normalni" dekadni brojevi.

Koliåina podataka koja se moæe upisati u memo-riju naziva se kapacitet memorije. Operativna (tzv.RAM) memorija u vašem raåunaru verovatno imakapacitet od milion i više bajtova. Pošto je to velikibroj, uvode se veñe jedinice za kapacitet: kilobajt(1024 bajta) i megabajt (1024 kilobajta). To znaåi daoperativna memorija u vašem raåunaru ima kapaci-tet od jednog megabajta (piše se 1 MB) ili 1024 kilo-bajta (1024 K). Savremeni 386 ili 486 raåunari imajupo åetiri ili više megabajta RAM memorije. Operativ-na memorija se åesto zove i RAM memorija. Ako me-morija ima veñi kapacitet, lakše ñe se obraœivati veñekoliåine podataka, pa ñe i ceo raåunar bræe raditi.Kao što je veñ reåeno, instrukcije na osnovu kojihprocesor obraœuje brojeve takoœe se åuvaju u opera-tivnoj memoriji, Procesor ih redom åita i izvršava ihjednu po jednu. Niz takvih instrukcija åini program.Znaåi, i program se, kao i podaci, åuva u operativnojmemoriji.

Ma kako vam izgledao veliki kapacitet memorijeod milion bajtova, videñete da je to u praksi priliånomalo: jedva za jedan ili dva programa. A pošto æeliteda koristite više razliåitih programa, morate ih imatipri ruci mnogo više. Na æalost, operativna memorijaima jednu veliku manu: podaci u njoj se åuvaju samodok je raåunar ukljuåen - åim se raåunar iskljuåi, po-daci se nepovratno gube. Zbog svega toga vaš raåu-nar ima i disk (ponekad se zove i hard ili "tvrdi"disk): to je mehaniåka sprava koja sliåno operativnojmemoriji åuva podatke, ali ima bitne prednosti: nadisku se moæe åuvati mnogo više podataka, oni osta-ju saåuvani i kad se iskljuåi raåunar. Razlika je i u ce-ni - megabajt na disku je mnogo jeftiniji od megabaj-ta elektronske (poluprovodniåke) memorije. Sa dru-ge strane, disk je daleko sporiji od elektronske me-morije. Što se organizacije tiåe, podaci na disku sumalo drugaåije organizovani nego u RAM memoriji,ali to korisniku nije previše bitno. Vaæno je da se po-daci sa diska uåitavaju u operativnu memoriju, tu seobraœuju, a zatim se ponovo mogu upisati na disk.

1 / April 1995 © 5

Time je omoguñeno da na jednom raåunaru koristi-mo mnogo programa, ali se uvek izvršava samo je-dan: taj se uåita sa diska u memoriju i onda ga pro-cesor izvršava. Vaš disk obiåno ima kapacitet od 200,400 ili više megabajta.

Sliånu namenu ima i disketna jedinicu (flopy dri-ve): to je ureœaj koji je po principu rada sasvim sliåandisku, ali mnogo sporiji i sa mnogo manjim kapaci-tetom. Vidi se sa prednje strane raåunara kao prorezu koji se ubacuje disketa, na kojoj se, u stvari, memo-rišu podaci. Disketa se sastoji od plastiånog diskapremazanog feromagnetnim slojem na koji se upisu-ju podaci i zaštitnog plastiånog omotaåa. Kada sedisketa ubaci u prorez na disketnoj jedinici, motorokreñe plastiåni disk, a specijalna glava åita i upisujepodatke. Danas se obiåno koriste diskete od 5,25" i3.5" (uobiåajeno je da se dimenzije disketa obeleæa-vaju u inåima). Pošto su one od 3.5" praktiånije zarad, sve više novih raåunara koristi iskljuåivo ovediskete.

Disketna jedinica sluæi za unos podataka u vašraåunar: sa diskete se podaci snimaju na disk i oda-tle se koriste. Takoœe moæete snimiti podatke sa va-šeg diska na disketu i tako preneti podatke na nekidrugi raåunar. Tako je disketna jedinica (åesto se ka-æe samo disketa) neka vrsta prozora u svet vašegraåunara.

Dodatni ureœaji

Osim nabrojanih delova koji direktno åine raåu-nar, postoji veliki broj najrazliåitijih ureœaja koji semogu prikljuåiti na vaš raåunar. Najvaænije je da po-sle nabavke raåunara, nabavite i štampaå. To je ure-œaj pomoñu koga se tekstovi i crteæi iz raåunara mo-gu preneti na papir. Postoji nekoliko osnovnih tipo-va štampaåa (matriåni, ink-jet, laserski...) i u okvirusvakog od njih jako puno modela. Koji vam štampaå

najviše odgovara, nije tako lako reñi i najbolje je dakod izbora konsultujete nekog struånjaka (uostalom,kao i kod izbora raåunara). Suština rada štampaåa jeda se posebnim kablom spaja sa raåunarom i da seposebnim komandama na njemu mogu štampatitekst i slike pripremljeni u raåunaru. Na našem træi-štu se najåešñe prodaju Epson i Hewlett-Packard štam-paåi. U poslednje vreme su zbog pada cena postalinaroåito interesantni modeli koji mogu da štampajuu više boja.

Miš je mala i jeftina naprava koja sluæi da olakšarad sa interaktivnim programima. Umesto da tasteri-ma sa strelicama "jurite" neku poziciju na ekranu,mnogo je lakše pomeranjem miša po stolu "pokaza-ti" æeljenu poziciju. Mnogi savremeni programi nemogu raditi bez miša. Ponekad se umesto miša ko-risti kuglica na fiksiranom podnoæju (trackball).

Modem je ureœaj koji sluæi za povezivanje vašegraåunara sa drugim raåunarima preko telefonske li-nije. Modem se poveæe na obiåan telefonski priklju-åak i korišñenjem posebnog programa se zadaje tele-fonski broj na kome je drugi raåunar. Veza se tako us-postavlja i raåunari mogu meœusobno razmenjivatipodatke. Modemi se mogu primenjivati svuda gde jepotrebno vršiti razmenu podataka: izmeœu magaci-na i centrale, udaljenih predstavništava jedne firme...Postoje posebni javni servisi (raåunari) koji su name-njeni ovakvom vidu komuniciranja; oni obiåno pru-æaju usluge kao što je elektronska pošta, pretraæiva-nje raznih baza podataka, pruæanje podataka o po-slovnoj ponudi... Primera radi, u poslednje vreme seradi na modemskom povezivanju Sluæbe platnogprometa (SPP) sa svojim korisnicima: tako bi firmeimale mnogo bræi uvid u stanje svojih raåuna, a SPPbi naloge za prenos obraœivala daleko efikasnije.Oblast modemskih komunikacija je u izuzetnoj ek-spanziji i tek se mogu oåekivati velike novine. Osim

6 © 1 / April 1995

Slika 4

Slika 3

dela za obiånu komunikaciju, modem moæe imati idodatak pomoñu koga se moæe koristiti kao i faksmašina, tj. mogu se slati i primati standardni fakso-vi. Modem se moæe ugraditi u raåunar (interni) ilispojiti sa raåunarom posebnim kablom (eksterni).

CD-ROM je ureœaj kome je nedavno pala cena ikoji je sve interesantniji zbog ogromnih moguñnosti.Radi se o ureœaju funkcionalno identiånom obiånommuziåkom CD-u, samo što se u ovom sluåaju koristii za smeštaj podataka. Na njega se mogu smestiti ve-like koliåine podataka (oko 600 MB), pa se na ovajnaåin distribuiraju velike baze podataka, izuzetnoatraktivne multimedijalne enciklopedije itd. Ako sena CD doda kvalitetna grafiåka kartica i muziåkakartica koja omoguñava da se vaš PC pretvori u mu-ziåki ureœaj, dobija se moguñnost razgledanja multi-medijalnih dokumenata koji u sebi sadræe tekst, ilus-tracije, kompozicije, inserte iz filmova, zvuåneefekte...

Skener je ureœaj koji sluæi za prenos slike sa papi-ra u raåunar. Na primer, skeniranjem se u raåunarprenosi fotografija, koja se potom moæe obraœivatina raåunaru. Na æalost, kvalitetni skeneri su za sadapriliåno skupi, a ruåni (jeftiniji) modeli su zbog kva-liteta skeniranja priliåno loša investicija.

Jedna od osnovnih karakteristika PC raåunara jemoguñnost proširivanja: umesto da kupite raåunar isve što vam se uåini potrebnim, moæete kupitiosnovnu konfiguraciju, a zatim po potrebi i raznedodatke kojima ñete je nadgraœivati. Ovakva filozo-fija je i omoguñila da prodaja PC raåunara postane je-dan od najveñih biznisa današnjice: tek što ste kupiliraåunar, pojavi se novi dodatak, pa još jedan... Sve usvemu, ne raåunajte da ste prvom kupovinom zav-ršili posao: uvek ñete biti u iskušenju da dokupite jošneki deo koji bi vaš raåunar uåinio moñnijim i boljim.

A o programima da i ne govorimo...

Softver - ono što moæete davidite

Da bi se bilo koji raåunar pokrenuo, potreban jeprogram. Program je, kao što je veñ reåeno, niz in-strukcija koje "upravljaju" radom raåunara: procesoråita jednu po jednu instrukciju programa i izvršavaje. Svi programi koje ste imali prilike da vidite, bezobzira na sloæenost, u stvari su nizovi instrukcija. Zasve raåunarske programe koristi se izraz softver. Ta-

ko softver (programi) i hardver (sam raåunar i ostalidodatni ureœaji) åine jednu celinu koja se obiåno zo-ve raåunarski sistem.

Kao što smo videli, procesor je sposoban daizvršava samo veoma jednostavne instrukcije koje supredstavljene nekim sadræajem u memoriji. Na pri-mer, 01000010 moæe oznaåavati sabiranje tekuñegbroja sa 1. Naravno, bilo bi suviše oåekivati i od pro-fesionalnog programera da dobro razume taj jezikprocesora (zove se mašinski jezik), a kamoli od kori-snika raåunara. Zato postoji program koji po ukljuåe-nju raåunara stalno radi i koji ima ulogu posrednikaizmeœu raåunara (odnosno procesora) i korisnika ra-åunara. Taj program se naziva operativni sistem.

Kada se raåunar ukljuåi, prvo se u memoriju sadiska uåitava operativni sistem. Kada korisnik otku-ca neku naredbu, on je obraœuje, transformiše i pro-sleœuje dalje. Kada procesor izvrši zadatu komandu(u stvari, obiåno izvršava åitav niz mašinskih in-strukcija koje realizuju zadatu komandu), on šaljeoperativnom sistemu poruku o rezultatima obrade.Operativni sistem to prevodi na jezik koji korisnikrazume i na neki naåin mu to saopštava: najåešñe is-pisuje neku poruku na ekranu, proizvodi neki zvuki sliåno.

Na taj naåin korisnik moæe da koristi resurse ra-åunara, bez poznavanja mašinskog jezika ili detaljaoko njegove unutrašnjosti; on jednostavno komuni-cira sa operativnim sistemom, a ostalo nije njegovabriga. Zato se i kaæe da poznavanje samog raåunaranije uslov za njegovo korišñenje - dovoljno je da na-uåite komande odgovarajuñeg programa! Ovo je op-šti princip koji vaæi i na drugim raåunarima, ne samona PC-ju. Operativni sistem PC raåunara se nazivaDOS, što je skrañenica od Disk Operating System. Pos-toji nekoliko kuña koje imaju svoje verzije DOS-a: re-cimo, Microsoft je firma koja je napravila MS-DOS, aIBM prodaje varijantu koja se zove PC-DOS.

Komande svakog operativnog sistema (pa i MS-DOS-a) su dosta jednostavne: radi se uglavnom ooperacijama kao što su kopiranje ili brisanje podata-ka, brisanje ekrana i sliåno. Te operacije su i dalje sa-me po sebi priliåno nekorisne, pa osim operativnogsistema treba imati i druge programe. Naime, kadase uåita operativni sistem, on omoguñava da se "pre-ko njega" startuje neki drugi program: ako æelite daodigrate neku igricu, aktivirañete odgovarajuñi pro-gram i on ñe biti uåitan u memoriju. Operativni sis-tem i dalje ostaje u memoriji, ali trenutno ne moæe da

1 / April 1995 © 7

prima komande od korisnika, jer ih sada prima star-tovani program. Na slici 5 je prikazana opisana situ-acija: program i operativni sistem se ponašaju kao in-teligentni "slojevi" oko mašine. Korisnik startova-nom programu zadaje neku komandu, program jeanalizira i na osnovu toga šalje operativnom sistemujednu ili više naredbi, a ovaj to "prevodi" u niz ma-šinskih instrukcija koje izvršava procesor. Smisaoovakve organizacije je u tome da svaki naredni slojobraœuje sve sloæenije komande: mašina je sposobnada izvršava samo jednostavne operacije, operativnisistem nešto sloæenije, a program obraœuje najsloæe-nije naredbe. U praksi ova situacija moæe biti joškomplikovanija, jer se pored operativnog sistemamoæe startovati više programa, jedan preko drugog.Korisnik uvek komunicira sa poslednjim startova-nim programom.

Za poåetnika veliki broj problema proizilazi iznerazumevanja ove, u suštini jednostavne hijerarhi-je. Naime, treba uvek znati sa kojim nivoom komu-nicirate, jer za svaki od njih vaæe razliåite naredbe.Na primer, ako DOS-u zadate naredbu CLS, on ñe jerazumeti i obrisañe ekran, ali istu tu naredbu veñinaprograma ne razume! Ali zato oni mogu da izvršava-ju druge naredbe, koje imaju drugu namenu. Tako-œe, DOS sigurno neñe razumeti ni jednu od komandiprograma za obraåun plata; znaåi, vrlo je vaæno daznate koji je nivo aktivan. To nije teško zakljuåiti po-što se svaki program vizuelno razlikuje od drugih.

Treba stalno imati na umu da softver bez hardve-ra (i obrnuto) nema nikakvog smisla. To znaåi davam programi bez raåunara ništa ne znaåe (što je lo-giåno), ali se drugi smer åesto zaboravlja: raåunarbez programa takoœe ne znaåi ništa! Ako planirateinvesticiju u raåunarsku opremu, obavezno planiraj-te deo sredstava za ulaganje u softver. Razvoj pro-

grama je skupa delatnost i programi åesto mogu bitiskuplji i od raåunara na kome rade. Korišñenje nele-galno nabavljenog programa, osim što je protivzako-nito, moæe predstavljati ogroman problem zbog ne-dostatka dokumentacije, podrške proizvoœaåa, itd.

Koji program izabrati?

Raåunar moæe biti izuzetno korisna naprava. Pri-mene raåunara danas pokrivaju strahovito velikiprostor i skoro je sigurno da je pokrivena i oblast ko-jom se vi bavite.

Najåešña primena raåunara je u obradi teksta. Nanajniæem nivou, raåunar se uz odgovarajuñi pro-gram i štampaå moæe koristiti kao mašina za pisanje:otkucate tekst i zatim ispišete na štampaåu. Meœu-tim, raåunar tu pruæa moguñnosti nezamislive prili-kom korišñenja obiåne mašine za pisanje: tekst moæe-te obraœivati korišñenjem velikom broja alatki, doda-vati crteæe, menjati izgled delova teksta i još mnogotoga. Moguñnosti su tako velike da je pisañu mašinupotpuno besmisleno uporeœivati åak i sa najjednos-tavnijim raåunarom. Za obradu teksta najåešñe se ko-riste programi MS Word i WordPerfect. I jedan i drugisu vrhunski programi sa sliånim moguñnostima, ta-ko da neñete pogrešiti ako se opredelite za bilo kojiod njih.

Poslovna primena raåunara obuhvata jako širokuoblast poåev od programa koji automatizuju knjigo-vodstvo i raåunovodstvo, preko kompletnih infor-macionih sistema, do programa za prañenje i analizuposlovnih rezultata. Veliki broj domañih firmi nudirazne programe za voœenje knjigovodstva i, uopšte,automatizaciju kancelarijskog poslovanja. Izbor za-visi od vrste posla kojim se bavi izvesna firma, kao iod sredstava koje se odvajaju za takav softver. Osimovoga, postoje kvalitetni strani programi koji omo-guñavaju tabelarnu obradu veñih koliåina podataka.Takvi programi se mogu koristiti kao pomoñ za pre-raåunavanje raznih podataka na osnovu zadatih for-mula i sliåno. Takoœe, isti omoguñuju crtanje raznihgrafikona na osnovu unetih podataka. Najpoznatijiprogrami iz ove klase su Excel, Lotus 1-2-3 i QuatroPro.

Sreœivanje vaše kuñne biblioteke ili fonoteke mo-æete prepustiti nekoj bazi podataka. Takvi programiomoguñavaju da velike koliåine podataka organizu-jete u tabele, unosite nove ili menjate postojeñe po-

8 © 1 / April 1995

Slika 5

datke, traæite neki odreœeni podatak... Najpoznatijiprogram iz ove klase je dBASE.

Ukoliko imate potrebu da crtate razne slike, naraspolaganju vam je veliki izbor kvalitetnih progra-ma za kreiranje i obradu slika. Kod nas je najpopu-larniji Corel Draw. To je sloæen program koji ima ve-oma brojne opcije, i sasvim sigurno ñete u njemu na-ñi sve što vam je potrebno za crtanje. Takve slike sekasnije mogu uåitavati u tekstove pripremljene naraåunaru.

Prilikom nabavke raåunara obavezno treba naba-viti i osnovne usluæne programe koji olakšavaju ne-ke svakodnevne operacije sa raåunarom. Ovakviprogrami imaju sliånu namenu kao i komande ope-rativnog sistema, ali isti posao obavljaju jednostavni-je ili za mnogo krañe vreme nego odgovarajuñe ko-mande DOS-a. U ovu grupu spadaju programi za za-štitu od virusa, razni sistemski programi za upravlja-nje memorijom, reorganizaciju diska, testiranje raåu-nara i sliåno. Oni obavljaju veoma vaænu ulogu, papri njihovom izboru treba biti veoma paæljiv; savetiskusnijeg kolege biñe od velike pomoñi. Veñinu na-vedenih primena pokrivaju programi kao što je PC-Tools, Norton Utilities, Scan i PKZIP. U nastavku tek-sta biñe više reåi o ovim programima.

Ne treba, najzad, zaboraviti ni zabavnu primenuraåunara. Na træištu postoji veliki broj igara kojevam mogu popuniti slobodno vreme (a i preko to-ga!). Na raåunaru moæete šetati fantastiånim svetovi-ma, pucati u zle vanzemaljce, igrati fliper, vozitiauto, motocikl ili avion... i to bez ustajanja sa stolice!Jedina mana igrica je što ñe vam uvek nedostajativremena i što ñe vam za mesto uz raåunar konkuri-sati cela familija!

Pri izboru programa koji ñete staviti na raåunarbudite veoma paæljivi; moæda vam izgleda nelogi-åno, ali svaka nepaænja u ovoj fazi moæe kasnije sku-po da vas košta. Programi koje ne koristite nepotre-bno zauzimaju prostor na disku, a poveñavate i mo-guñnost da na vaš raåunar dospe neki od potencijal-no opasnih programa kao što su virusi ili trojanci. Naæalost, postojanje ovakvih programa veñ niz godinaoteæava korišñenje raåunara i po svoj prilici tako ñebiti i ubuduñe. Zato morate biti obazrivi, jer virus navašem raåunaru moæe oštetiti ili potpuno uništiti os-tale programe i podatke. Nasuprot "æivom" imenu,iza virusa se ne krije ništa misteriozno: reå je o obi-ånim programima (dakle, nizovima mašinskih in-strukcija) koji se bez vašeg znanja "uvuku" na raåu-nar. Autor virusa obiåno ugradi taj štetni program unešto naizgled korisno, tako da startovanje tog "uslu-ænog" programa aktivira i virus. Virus se po aktivira-nju prepiše na neki drugi program, tako da se postartovanju tog zaraæenog programa ponovo prene-se na neki treñi program i tako dalje. Ako disketu sazaraæenim programom pozajmite prijatelju, eto naåi-na da virus preœe i na njegov raåunar!

Nema potpuno sigurnog naåina za zaštitu od vi-rusa: postoje programi za otkrivanje virusa, ali svi susamo delimiåna zaštita, jer ih ne mogu sve otkriti.Najbolja je stroga selekcija programa koji ulaze navaš raåunar. Pored toga, obavezno nabavite neki odprograma koji sluæe za otkrivanje virusa na raåuna-ru: VSCAN, F-Prot... Mnoge interesuje ko su, u stva-ri, autori virusa? Postoje mnogobrojne priåe, ali sesve svode na to da su virusi delo mladih programe-ra suviše æeljnih dokazivanja. Stvaranje virusa je nji-hov (pogrešan) naåin da skrenu paænju na sebe.

1 / April 1995 © 9

Ovo poglavlje ñe detaljnije obraœivati komandeoperativnog sistema PC raåunara, MS-DOS-a. Bezobzira na izvesnu zastarelost (skoro 15 godina natræištu) i zahvaljujuñi pre svega ogromnoj koliåiniprograma, MS-DOS je trenutno najrašireniji opera-tivni sistem na svetu, i pored postojanja boljih opera-tivnih sistema. Komande MS-DOS-a su relativno je-dnostavne, ali ih ima puno, pa njihovo uåenje nijeuvek lak zadatak. Na svu sreñu, åak i profesionalcisvakodnevno koriste tek nekoliko osnovnih koman-di, dok se ostatak koristi mnogo reœe. Olakšavajuñaokolnost je to što sve komande poštuju istu logikukorišñenja, pa je uåenje tih dodatnih komandi kasni-je mnogo lakše. Dakle, u natsvku teksta biñe reåi okomandama MS-DOS-a.

Prompt

Veñ smo videli da je vaæno znati koji je programtrenutno aktivan. Svaki program ima neki prepozna-tljiv element koji omoguñava da ga razlikujete oddrugih programa. Operativni sistem prepoznajemopo prompt-u. To je niz simbola kojim DOS oznaåavada je spreman za prihvatanje nove komande. Kadaukljuåite raåunar, na ekranu ñe se ispisati razne po-ruke i na kraju ñe se pojaviti prompt. To je obiåno nizsimbola C> ili C:\> ili nešto sliåno - prompt se moæepromeniti, ali je znaåenje uvek isto - operativni sis-tem oåekuje da mu zadate novu komandu!

Posle prompta se ispisuje trepñuña crtica koja senaziva kursor. Ona vam pokazuje poziciju na kojoj ñese ispisati sledeñi simbol kada ga otkucate. Kada seodluåite za komandu koju æelite da zadate raåunaru,otkucañete te je slovo po slovo i na kraju pritisnutitaster Enter. Ovo je veoma znaåajan taster koji se åes-to koristi - on uvek sluæi za oznaku kraja unosa ko-mande. Ako ste pogrešili u kucanju, moæete izbrisatiposlednji ukucan simbol pritiskom na taster BS (obi-åno je obeleæen kao <-- i nalazi se iznad tasteraEnter).

Kada otkucate komandu i pritisnete Enter, MS-DOS pokušava da je izvrši. Ako pogrešite u kucanjui zadate neku nepostojeñu komandu, operativni sis-tem ñe vam ispisati poruku Bad command or filename,

åime vas obaveštava da ste pogrešili. U sledeñem re-du se ponovo ispisuje prompt - DOS oåekuje daljanareœenja. Da bi isprobali ovo, zadajte komanduCLS koja briše ekran. Posle pritiska na Enter, briše seekran (raåunar je izvršio zadatu naredbu) i u gor-njem levom uglu se ponovo pojavljuju prompt i kur-sor. Pri kucanju naredbi DOS-a mogu se koristiti rav-nopravno mala i velika slova.

Nemojte se zbuniti ako na nekom raåunaru zate-knete prompt koji je veoma neobiåan, pa sadræi teku-ñe vreme, neko ime i sliåno - postoji posebna koman-da (PROMPT) kojom se moæe menjati izgled prom-pta; bez obzira na izgled, funkcija uvek ostaje ista.Najbolje je da za podešavanje prompta izvršite ko-mandu: PROMPT $p$g. Time se prompt podešava nanaziv tekuñeg kataloga.

Datoteke i katalozi

Na disku se åuva veliki broj razliåitih podataka:tu su programi, tekstovi, crteæi, razni interni podaciprograma i tako dalje. Da bi se omoguñila jednostav-nija obrada, svi podaci su organizovani u datoteke(åesto ñete åuti ne baš pravilan izraz fajl - file). Svakadatoteka sadræi neke podatke (ne zaboravite da tomoæe biti i program!) i ima svoje ime po kome je ra-zlikujemo od ostalih.

Ime datoteke se sastoji iz dva dela, koji se razdva-jaju taåkom. Prvi deo je osnovni naziv datoteke, adrugi ekstenzija. Na primer, TEST.TXT je naziv dato-teke. Naziv moæe imati najviše osam simbola, a ek-stenzija najviše tri. Ekstenzija sluæi za bliæe odreœiva-nje tipa podataka koji sadræi datoteka - datoteke saekstenzijom EXE sadræe programe, TXT tekstove isliåno. Pri kreiranju datoteka autor bira i naziv i ek-stenziju, pa obiåno moæe staviti proizvoljan niz sim-bola. Na primer, pismo koje ste upravo napisali mo-æete nazvati A.A ili PISMO (datoteka ne mora imatiekstenziju), meœutim time rizikujete da posle mesecdana ne znate o åemu se radi: A.A moæe biti bilo šta,a iz naziva PISMO moæete zakljuåiti da se radi o pi-smu, ali u kom programu je to raœeno (što je vaænojer svaki program koristi svoj format zapisa)? Zato jenajbolje koristiti standardne oznake i njih se strogo

1 / April 1995 © 11

MS DOS ukratko

pridræavati jer time olakšavate kasnije snalaæenje uspostvenim podacima.

Datoteke moæete porediti sa knjigama u bibliote-ci - svaka knjiga sadræi neke podatke i ima svoj na-ziv. Ekstenzija bi mogla predstavljati æanr knjige.Kao što se u bibliotekama knjige rasporeœuju po æan-rovima radi lakšeg snalaæenja, tako se organizuju idatoteke na disku - grupišu se po katalozima (ili di-rektorijumima, kako se åesto kaæe). Svaki katalog sa-dræi u sebi više datoteka i ima svoje ime. To ime obi-åno oznaåava kakve datoteke se nalaze u tom katalo-gu: TEKST sadræi tekstove, DOS sadræi interne pro-grame MS-DOS-a, WP sadræi program WordPerfect...

I tu nije kraj! Da bi se olakšalo snalaæenje, svi ka-talozi se organizuju u obliku stabla (primer takvogstabla dat je na slici 6). Svaki katalog predstavlja je-dan element takvog stabla. Jedan od njih je koren sta-bla (taj katalog se zove root ili koreni katalog), a osta-li su "grane". Svaki katalog moæe imati veñi broj svo-jih "naslednika" i taåno jednog "prethodnika". Stablokataloga kreira korisnik po svojim æeljama, tako danajviše odgovara njegovim potrebama.

Da bismo radili sa datotekama u katalogu, mora-mo se prvo upoznati sa jednim vaænim pojmom, a toje puno ime kataloga i datoteke. Više razliåitih kata-loga mogu imati ista imena, ali se razlikuju po razli-åitim pozicijama u stablu. Katalog u "korenu" stablaima neobiåan naziv \ i to se ne moæe menjati - kori-snik bira sve ostale nazive. Nazivi ostalih kataloga sedobijaju kada krenete od osnovnog i "niæete" nazivekataloga na koje naiœete. Meœusobno ih razdvajatesimbolom \. Katalozi na slici koji su prvi naslednicinazivaju se \TEXT, \DBASE i \UTIL; pun naziv ka-taloga NORTON je \UTIL\NORTON.

U svakom od ovih kataloga nalaze se neke dato-teke. Pun naziv datoteke dobija se kada se na naziv

kataloga u kome se nalazi doda naziv datoteke. Naprimer, pun naziv datoteke TEST.TXT u kataloguWP je \TEXT\WP\TEST.TXT. U svakodnevnom ra-du obiåno se koristi skrañeni oblik, mada je ponekadvaæno znati i pune nazive.

Sada moæemo isprobati i jednu komandu MS-DOS-a: otkucajte DIR, pritisnite taster Enter i dobiñe-te na ekranu izveštaj sliåan ovom:

C> DIRVolume in drive C is SYSTEM_DISKVolume Serial Number is 162F-18D5Directory of C:\TEST

. <DIR> 07-14-94 7:00p

.. <DIR> 07-14-94 7:00pTEMP <DIR> 07-14-94 7:05pATTRIB EXE 15796 04-09-94 5:00aPRINT EXE 15656 04-09-94 5:00aRECOVER EXE 9146 04-09-94 5:00aDISKCOMP COM 10652 04-09-93 5:00aPRINTER SYS 18804 04-09-93 5:00aREPLACE EXE 20226 04-09-93 5:00a

6 file(s) 66151 bytes 6610304 bytes free

Komandom (DIR) zatraæeno je od operativnogsistema da pokaæe nazive i osnovne podatke o svimdatotekama koje se nalaze u tekuñem katalogu. Ra-åunar na to odgovara osnovnim podacima o disku(naziv i serijski broj), o nazivu tekuñeg kataloga i is-pisuje nazive datoteka sa osnovnim podacima o za-uzetom prostoru na disku, vremenu poslednje izme-ne, itd. Ako je datoteka oznaåena sa <DIR>, radi se okatalogu - nasledniku tekuñeg. Na primer, u našemprimeru katalog TEST ima za naslednika katalogTEMP. Katalozi oznaåeni sa "." i ".." su posebni (sis-temski) i oznaåavaju tekuñi (.) i prethodni (..) katalogu stablu. Ukoliko je broj datoteka u katalogu veñi,ceo ovaj izveštaj neñe moñi da stane na jedan ekran.Zato upotrebite opciju /P komande DIR (otkucajteDIR /P) - tako ñe se ispis odvijati stranu po stranu.

Izveštaj o svakoj datoteci sadræi podatke o nazivui ekstenziji datoteke. Primetite da izmeœu naziva iekstenzije ne postoji taåka. Na kraju naredba DIR da-je podatke o ukupnom zauzetom prostoru u teku-ñem katalogu i ukupan preostali prostor na disku.Konaåno, DOS ponovo ispisuje prompt kao znak daje spreman da prihvati sledeñu komandu.

12 © 1 / April 1995

Slika 6

Rad sa katalozima

Veñina komandi DOS-a se odnosi na rad sa dato-tekama i katalozima. Kada se zadaje komanda, obi-åno treba zadati i naziv datoteke na koju se koman-da odnosi. Na primer, DEL \TEST\PROBA.TXT jekomanda koja briše datoteku PROBA.TXT iz katalo-ga \TEST. Pun naziv datoteke se mora navesti jer da-toteka istog imena (i razliåitog sadræaja) moæe posto-jati u više kataloga. Ako bi se datoteka PROBA nala-zila u nekom još "dubljem" katalogu, njen naziv bibio još duæi. Da bi se izbeglo zamorno kucanje pu-nog naziva datoteke, uvodi se radni katalog. Ideja jesledeña: posebnom komandom se izabere jedan odkataloga i onda se ne moraju navoditi puna imenadatoteka: podrazumeva se da se radi o datoteci uosnovnom katalogu.

Kada se raåunar ukljuåi, radni katalog je osnovni(\). Posebnim komandama moñete birati i ostale ka-taloge i onda raditi sa datotekama u njima. Za izborradnog kataloga sluæi komanda CD (skrañenica odChange Directory - promeni katalog). Ukoliko æeliteda promenite tekuñi katalog, jednostavno otkucajteCD, otkucajte razmak (blanko) i zatim otkucajte kojikatalog æelite da proglasite za tekuñi. Recimo, CD\TEST. Posle naziva komande (u ovom primeru je toCD) dolazi jedan ili više tzv. argumenata ili parame-tara. Argumenti se od komande i meœusobno ra-zdvajaju simbolom blanko (razmak). Na primer, ku-canjem naredbe CD \CRTANJE\DRAW tekuñi kata-log postaje \CRTANJE\DRAW; naravno, ako taj ka-talog postoji na disku. U zavisnosti od toga kako jepodešen vaš sistem, moæda ñe prompt pokazati koji jekatalog u tom trenutku tekuñi. U datom primeru bise prompt promenio u C:\CRTANJE\DRAW>. Posto-ji još jedan naåin da se vidi tekuñi katalog: ukolikootkucate samo CD bez argumenata, raåunar ñe ispi-sati naziv tekuñeg kataloga. Sada moæete komandomDIR videti i njegov sadræaj, tj. datoteke koje su unjemu.

Kada se instalira novi program, ili poånete rad nanekom novom zadatku, datoteke koje pri tom nasta-ju treba staviti na neko odvojeno mesto. Dakle, po-treban vam je novi katalog. Za njegovo kreiranje za-duæena je komanda MD (od Make Directory - kreirajkatalog). Ona se sliåno koristi kao i CD: treba samonavesti kao argument naziv novog kataloga i on jekreiran. Na primer: MD \TEKSTOVI\PROBA kreiranovi prazan potkatalog postojeñeg kataloga TEK-

STOVI. Ne moæe se direktno kreirati nekoliko kata-loga u stablu: ova komanda ñe raditi samo ako jeprethodno kreiran katalog \TEKSTOVI.

Obratite paænju na opšti princip rada DOS ko-mandi! Kada se zada komanda, DOS pokušava da jeizvrši i ako ne uspe, izdaje odgovarajuñu poruku:Bad command or filename i sliåno. Ako se komanda us-pešno izvrši, DOS u veñini sluåajeva ne daje nikakavdodatni izveštaj, veñ samo ponovo izpisuje prompt.Naravno, izuzetak su komande poput DIR koje mo-raju dati izveštaj kao rezultat.

Kataloge koji su prazni moæete izbrisati koman-dom RD (od Remove Directory - skloni katalog). Naprimer, upravo kreirani katalog moæete izbrisati ko-mandom RD \TEKSTOVI\PROBA. Ukoliko katalogima datoteke u sebi, prvo morate izbrisati sve dato-teke (o tome kasnije), a tek onda katalog.

Ovakav rad moæe biti veoma zamoran: stablo ka-taloga je obiåno veoma razgranato i kucanje dugihnaziva uopšte nije lak posao. Zato postoje programikoji olakšavaju ovaj posao. Jedan od takvih je i pro-gram NCD iz paketa Norton Utilities, koji veoma pre-gledno zamenjuje prethodno opisane komande. Star-tuje se tako što otkucate komandu NCD; u zavisnos-ti od verzije koju imate, na ekranu ñe se pojaviti slikapoput ove na slici 7 ili sliåna. Slika koju NCD prika-zuje je u stvari stablo kataloga. Sada nije potrebnokucati duge nazive kataloga za izbor tekuñeg: do-voljno je tasterima sa strelicama pomeriti kursor naæeljeno mesto i tako oznaåiti katalog koji æelimo daproglasimo za radni. Kada se pomeri kursor (u ovomsluåaju je to, u stvari, osvetljeni naziv kataloga) trebapritisnuti taster Enter; efekat je potpuno isti kao da

1 / April 1995 © 13

Slika 7

smo upotrebili komandu CD. Znaåi, uvek kada vamzatreba da izmenite tekuñi katalog, umesto komandeCD moæete koristiti program NCD, izabrati æeljenikatalog i pritisnuti Enter. Naravno, za to je potrebnoimati instaliran program NCD na disku.

Program NCD ima još moguñnosti, od kojih mo-æete koristiti zamenu za komande MD i RD. Pritis-kom na F7 kreirate novi katalog koji je direktni nasle-dnik tekuñeg, a sa F8 brišete tekuñi katalog (ako unjemu ima datoteka, NCD ñe ispisati dodatno upo-zorenje). Pošto program NCD vodi svoju internu evi-denciju o katalozima na disku, dobro je koristiti iliDOS komande MD i RD ili program NCD za kreira-nje i brisanje kataloga. Ako koristite i jedno i drugo,moæe se desiti da NCD "izgubi" evidenciju o katalo-zima, u kom se sluåaju koristi komanda F2 - Rescan,koja ponovo analizira sve kataloge na disku.

Diskovi

Sve opisane operacije sa katalozima i datotekamase obavljaju na disku. Svaki disk u MS-DOS-u imasvoje ime. Vaš raåunar ima najmanje jedan disk, åijije naziv C; ako posedujete raåunar sa više diskova,nazivi su obiåno C:, D:, E: itd. Ponekad ova slovaoznaåavaju delove istog diska: ako imate disk jakovelikog kapaciteta, on je moæda podeljen na više fik-tivnih diskova (nazivaju se particije) radi lakšeg sna-laæenja. Kao i kod kataloga, uvek se jedan od disko-va bira za tekuñi i sve naredne komande se odnosena njega. Svaki od ovih diskova se sasvim sliåno po-naša: ima svoje stablo kataloga i u svakom katalogusu neke datoteke. Što se tiåe komandi, rad je potpu-no isti za sve diskove.

Tekuñi disk se menja jednostavnim kucanjem nje-govog naziva. Na primer, ako otkucate komandu D:tekuñi (radni) disk postaje D:, naravno ako na vašemraåunaru taj disk postoji. U zavisnosti od toga kakovam je podešen prompt, promenu odmah primeñuje-te: ako prompt pokazuje naziv tekuñeg kataloga, do-biñete naziv tekuñeg diska i kataloga na novoizabra-nom disku.

Åesto je potrebno istovremeno raditi sa više dato-teka koje su ne samo u razliåitim katalozima, veñ sui na razliåitim diskovima. Da bi se razlikovali katalo-zi na raznim diskovima, na puno ime kataloga se napoåetak dodaje i naziv diska. Tako je puno ime kata-loga iz prethodnog primera C:\TEKSTOVI\PROBA.

Sasvim sliåno se radi i sa datotekama: puno ime da-toteke se dobija kada se na puno ime kataloga dodanaziv datoteke.

Vrlo je vaæno da svaki disk "pamti" svoj radni ka-talog: ako radite na disku C: sa katalogomC:\DRAW, a zatim preœete na disk D:, promenite ka-talog u D:\TEST\CHK, a zatim se vratite na disk C:,tekuñi katalog je ostao C:\DRAW. Naravno, ponov-nim prelaskom na disk D: prelazite u katalogD:\TEST\CHK.

Nazive datoteka moæete shvatiti kao svojevrsneadrese: ponekad se koristi skrañeni oblik, ponekadduæi, sve u zavisnosti od toga šta je potrebno u da-tom trenutku. Opšti princip je da se ne mora navodi-ti podatak koji raåunar moæe sam utvrditi. Na pri-mer, ako je aktivan disk C:, nema potrebe da se navo-di prefiks C: - naziv je potpuno odreœen i sa \CRTA-NJE\DRAW\SLIKE. Naravno, pun naziv nikada ne-ñe smetati - skrañivanjem naziva samo šteditekucanje.

Podaci na disketi organizovani su na potpuno is-ti naåin kao i podaci na disku. U stvari, disketa se po-naša kao disk i ima naziv A: ili B:. Tako kucanjem A:tekuñi disk postaje disketa i onda tu moæete sasvimuobiåajeno raditi sa katalozima i datotekama; jedinošto ñe operacije, pošto je disketa mnogo sporija odhard diska, biti znatno usporene. Još jedna mana dis-kete u odnosu na disk je mnogo manji kapacitet: dis-keta moæe da åuva jedva 1-1.5 MB podataka, a disko-vi imaju kapacitete od 300, 400 i više MB. Osnovnanamena disketa je prenos podataka sa raåunara naraåunar.

Po potrebi se na raåunaru moæe instalirati i tzv.RAM disk. To je disk sa potpuno istim osobinamakao i klasiåan disk ili disketa: ima stablo kataloga,datoteke itd. Ovakav disk se kreira u operativnoj me-moriji zbog ubrzanja rada. Naime, pošto je elektron-ska memorija daleko bræa od obiånog diska, rad saovakvim diskom je daleko bræi. Obiåno se koristi zaubrzavanje rada programa koji puno rade sa podaci-ma na disku.

Åesto se za ubrzavanje rada diska i diskete koris-te keš programi. Radi se o programima koji su stalnoaktivni i koji imaju zadatak da što je moguñe višesmanje broj upisa i åitanja sa diska. To se radi takošto se u operativnoj memoriji åuvaju najåešñe pozi-vani podaci, pa kad ih neki program ponovo zatræi,neñe biti potrebno da se ponovo åitaju sa diska, veñse dobijaju mnogo bræe iz memorije. Dobar keš pro-

14 © 1 / April 1995

gram moæe izuzetno ubrzati rad sa diskom i diske-tom, pa svakako nabavite neki. Poznatiji keš progra-mi su Smartdrive, Hyper Disk, PC Kwik...

Rad sa datotekama

Kako smo veñ videli, svaki katalog sadræi datote-ke. Kada komandom CD (ili nekim programom kaošto je NCD) preœete u æeljeni katalog, spisak datote-ka se dobija komandom DIR: na ekranu ñe se pojavi-ti sve datoteke koje pripadaju tom katalogu. Svakaod tih datoteka ima neku funkciju: neke od njih, kaošto su one sa ekstenzijama EXE i COM, sadræeizvršne programe, druge sadræe podatke potrebne zarad programa, a neke ñete i sami kreirati pišuñi nekitekst, crtajuñi sliku...

Datoteke se vremenom nagomilavaju na disku itako zauzimaju sve veñi i veñi prostor; zato suvišnedatoteke treba brisati. Za brisanje datoteka koristi sekomanda operativnog sistema DEL, koja ima jedanargument i to naziv datoteke koja se briše. Da sepodsetimo, naziv datoteke se dobija kada se na punoime kataloga doda naziv datoteke. Na primer, akoæelimo da izbrišemo datoteku PROBA.TXT u katalo-gu \TXT\TEST, otkucañemo: DEL \TXT\TEST\PROBA.TXT. Operativni sistem posle ovoga briše za-datu datoteku ili ispisuje odgovarajuñu poruku akoje prilikom brisanja došlo do nekih problema.

Ovaj oblik DEL komande koristi se razmerno ret-ko. Ako se nalazite u nekom katalogu, verovatnovam treba da izbrišete datoteku upravo iz tog kata-loga, a ne iz nekog drugog. Naravno, i datoteka iz te-kuñeg kataloga se moæe brisati na prethodni naåin -navoœenjem punog naziva, ali za tim nema potrebe.Neka je, na primer, tekuñi katalog C:\TXT\TEST;ako æelimo da u njemu izbrišemo datoteku PRO-BA.TXT, prethodnu komandu moæemo da zameni-mo sa DEL PROBA.TXT; pošto pun naziv datotekenije naveden, operativni sistem je traæi u tekuñemkatalogu.

Povremeno ñe vam se dogaœati da greškom obri-šete datoteku koja vam je u stvari potrebna. Treba daznate da takva datoteka nije odmah izgubljena: pos-toji komanda UNDELETE koja moæe vratiti izbrisa-nu datoteku. Jako je vaæno da posle ovog brisanja ni-šta ne radite na raåunaru, kako se novim podacimane bi oštetila izbrisana datoteka, što bi onemoguñilooporavljanje njenog sadræaja. Preporuåljivo je da ovu

operaciju radi neka struåna osoba, jer postoji dostastvari o kojima treba voditi raåuna prilikom spasava-nja izbrisane datoteke.

MS-DOS vam omoguñuje i da promenite nazivneke datoteke. Na primer, napisali ste neki tekst i onje saåuvan u datoteci PISMO.TXT. Kasnije ste odluåi-li da sam naziv "PISMO" ne znaåi previše i odluåiliste da datoteku nazovete PIS_PERI.TXT. Za takvuoperaciju koristi se komanda REN (od rename, pro-meni ime): REN PISMO.TXT PIS_PERI.TXT. Ako da-toteka koja se zove PIS_PERI.TXT veñ postoji, biñejavljena greška: ne mogu postojati dve datoteke u is-tom katalogu koje imaju isti naziv.

Datoteke sadræe razne podatke: tekstove, progra-me, podatke o poslovanju, slike... Åesto pitanje kojemuåi poåetnika je šta ima u nekoj datoteci? Videti sa-dræaj datoteke nije baš tako jednostavno: svaki pro-gram kreira datoteke u nekom svom formatu i samoon je u stanju da dešifruje sadræaj takve datoteke.Ukratko, svaki program "vidi" sadræaj svojih datote-ka. Na primer, slika kreirana programom za crtanjeza veñinu programa je samo besmislen niz simbola,dok program za crtanje na osnovu tih podataka ne-pogrešivo crta sliku. Neke datoteke imaju sadræajkoji "ima smisla" i za vas: to su tzv. datoteke sa stan-dardnim ASCII tekstovima. Takve datoteke obiånoimaju ekstenziju TXT ili DOC. Da bi videli sadræaj ta-kve datoteke koristite komandu TYPE koja sadræajdatoteke ispisuje na ekranu. Na primer, TYPE PI-SMO.TXT ispisuje sadræaj datoteke PISMO.TXT naekran. Moæete slobodno probati da primenite nared-bu TYPE i na druge datoteke, samo što obiåno neñe-te dobijati smislene rezultate - ako se ekran popuni"œubretom", pritisnite Ctrl Break da prekinete is-pisivanje.

Kopiranje datoteka i skrañivanjekomandi

Sledeña veoma vaæna komanda koja se åesto ko-risti je komanda za kopiranje datoteka, COPY. Onaomoguñava da se kreira datoteka åiji je sadræaj pot-puno identiåan polaznoj, što je korisno kada se, naprimer, prave rezervne kopije datoteka ili kada trebapromeniti samo adresu u veñ otkucanom pismu, apri tom æelite da saåuvate i originalno pismo.

COPY naredba moæe da se koristi na mnogo na-åina. Najjednostavniji oblik se primenjuje kada treba

1 / April 1995 © 15

kopirati samo jednu datoteku, recimo: COPYC:\DRAW\PISMO.WP C:\RAZNO\PISMO.WP.Ova komanda kopira datoteku PISMO.WP u katalo-gu \DRAW na disku C: u katalog \RAZNO na istomdisku. Komandom CD moæete doñi u katalog \RA-ZNO i proveriti DIR komandom da li je tamo zaistakreirana kopija datoteke PISMO.WP. Ukoliko datote-ka, u koju se kopira polazna, postoji, novije verzijeDOS-a ñe vam pre kopiranja postaviti kontrolno pi-tanje jer se kopiranjem nepovratno gubi prethodnisadræaj!

Pošto se kopiranje obavlja unutar istog (tekuñeg)diska, nije potrebno navoditi naziv diska, veñ je do-voljno: COPY \DRAW\PISMO.WP \RAZNO\PI-SMO.WP. Kopija ne mora imati isti naziv kao origi-nalna datoteka: umesto PISMO.WP moñe se navestibilo koje ime. Ipak, ovakav sluåaj je najåešñi i zato jeomoguñeno da se to skrañeno piše: kada datoteka -kopija ima isti naziv kao i polazna datoteka, onda ni-je potrebno navesti pun naziv kopije, veñ samo njenkatalog: COPY \DRAW\PISMO.WP \RAZNO. Mo-guña su i dalje skrañenja: ako je katalog u koji se da-toteka kopira aktivan, ne mora se navoditi njegovoime. Na primer, COPY \DRAW\PISMO.WP kopiraPISMO.WP (pod istim imenom) iz kataloga \DRAWu tekuñi katalog. Sasvim sliåno pravilo vaæi i ako jepolazni katalog tekuñi: i tada nije potrebno navoditipuno ime, veñ samo naziv datoteke, na primer COPYPISMO.WP \RAZNO.

Naredba COPY se koristi i za kopiranje datotekasa jednog na drugi disk (obiåno je to kopiranje sa dis-kete na disk ili obrnuto). I tada vaæe sva prethodnapravila, s tim što se navodi oznaka diska koji nije ak-tivan. Na primer, ako se kopira datoteka PISMO.WPsa diskete na disk C: u katalog \RAZNO, treba otku-cati: COPY A:PISMO.WP C:\RAZNO. Pošto se dato-teka PISMO.WP nalazi u veñ izabranom katalogu nadisketi (naravno, to pretpostavljamo), nije potrebnonavoditi puno ime kataloga na disketi: dovoljno jesamo ime datoteke. Ako je na disku C: aktivan kata-log \RAZNO, onda je dovoljno i COPY A:PI-SMO.WP C:. Najzad, ako je disk C: veñ aktivan, nemora se navoditi ni on, pa se naredba svodi na COPYA:PISMO.WP.

Navedena pravila ne vaæe samo za COPY nared-bu, nego i za ostale komande. Pogledajmo kao pri-mer komandu DIR, kojom smo do sada pregledalispisak datoteka u tekuñem katalogu. U stvari, DIRsluæi za pregledanje sadræaja proizvoljnog kataloga -

treba samo navesti njegoovo ime. Na primer, DIRC:\RAZNO prikazuje sadræaj kataloga C:\RAZNO.Sada primenjujemo pravila za skrañivanje pisanja:ako je aktivan disk C: i katalog \RAZNO to ne trebapisati, pa ostaje da se otkuca samo poznato DIR.

Moæda ñe vam se u prvom trenutku sve te kon-vencije o skrañivanju naziva kataloga i datoteka uåi-niti komplikovanim, ali u suštini nije tako. Kada bu-dete poåeli da koristite ta pravila, vrlo brzo ñe vamsve to preñi u naviku i skoro da neñete razmišljati otome "šta sad treba skratiti". Tajna je u tome da suova pravila logiåna. Uvek treba zadavati samo onošto raåunar ne moæe samostalno da zakljuåi. Meœu-tim, za poåetak moæete koristiti i pune nazivekataloga.

Dæoker znaci

Ponekad ñe vam zatrebati neka operacija nad åi-tavom grupomm datoteka, recimo kopiranje svih da-toteka sa diskete na disk. Takav zadatak se moæeobaviti datoteka po datoteku, ali bi to potrajalo. MS-DOS olakšava takve operacije upotrebom specijalnihsimbola koji se nazivaju dæoker simboli: ? i *. Kada sezadaje argument neke komande, ? zamenjuje jedanznak, a * proizvoljan niz simbola u nazivu datoteke.U nazivu se, umesto imena konkretne datoteke, na-vode ovi simboli i tako se umesto jedne specificiragrupa datoteka. Na primer, ako se napiše SLIKA.*, tooznaåava sve datoteke koje imaju naziv SLIKA, bezobzira koje su im ekstenzije. Tako, toj grupi pripada-ju datoteke SLIKA.WPG, SLIKA.TXT, SLIKA.WP,itd. Ako neku operaciju treba uraditi sa grupom da-toteka, onda se kao argument navodi ime koje speci-ficira tu grupu. Na primer, COPY \DRAW\SLIKA.*A: kopira sve datoteke sa nazivom SLIKA i proizvolj-nom ekstenzijom iz kataloga C:\DRAW na disketu.Ako je potrebno izbrisati sve datoteke iz tekuñeg ka-taloga koje imaju ekstenziju TMP, koristi se koman-da DEL *.TMP. Ako je, najzad, potrebno brisanje svihdatoteka iz tekuñeg kataloga, komanda se svodi naDEL *.* što oznaåava datoteke koje imaju proizvoljannaziv i ekstenziju. Ova komanda moæe odjednomuništiti puno podataka, pa se pre brisanja vrši kon-trola (raåunar postavlja pitanje Are you sure (y/n), našta treba odgovoriti sa Y, samo ako ste potpuno si-gurni. U svakom sluåaju, komandu DEL uvek upo-trebljavajte sa krajnjim oprezom.

16 © 1 / April 1995

Dæoker simbol ? zamenjuje jedan znak u nazivu.Na primer, SLIKA?.WPG oznaåava datoteke SLI-KA1.WPG, SLIKA2.WPG, SLIKAX.WPG, itd. Takose kopiranje svih tekstova åiji naziv poåinje saOBRAZAC, a završava proizvoljnim simbolom, mo-æe uraditi sledeñom komandom: COPY OBRA-ZAC?.TXT A:. Dæoker simboli se mogu i kombinova-ti, pa naredba: DEL OBRAZAC?.* briše sve datotekeåiji naziv poåinje sa OBRAZAC, ima najviše 8 simbo-la (moæe imati i 7!), a ima proizvoljnu ekstenziju.

Dæoker simboli se koriste kod svih komendi kojekao argument imaju naziv datoteke. U takve koman-de spada i veñ pomenuta komanda DIR, koja osimnaziva kataloga koji se lista, moæe kao argumentimati i grupu datoteku koje treba uvrstiti u konaåanspisak. Ovaj oblik DIR naredbe omoguñava da u ka-talozima sa puno datoteka izdvojite podatke zaodreœenu grupu. Na primer, ako se zada komandaDIR *.TXT, dobiñete spisak datoteka sa ekstenzijomTXT.

Na æalost, MS-DOS ne dozvoljava sve kombinaci-je dæoker simbola. Na primer, ako zadate komanduza brisanje DEL *A.*, neñe (kako bi bilo logiåno) bitiizbrisane sve datoteke åiji se naziv završava slovom"A", veñ sve datoteke u katalogu. Zato dæoker simbo-le koristite paæljivo i umereno.

Startovanje programa

Programi se åuvaju u datotekama sa ekstenzija-ma EXE ili COM; to su takozvane izvršne datoteke.Da bi se startovao neki od ovih programa, treba je-dnostavno zadati njegovo ime. Na primer, za starto-vanje programa TEST.EXE u katalogu \UTIL na dis-ku C:, treba otkucati: C:\UTIL\TEST. Ne zaboravite,kada se program startuje, on preuzima ulogu posre-dnika od operativnog sistema, pa korisnik, na dalje,komunicira sa tim programom. To znaåi da koman-de operativnog sistema (DIR, COPY...) više ne vaæe -sada moæete koristiti samo komande koje startovaniprogram omoguñava. Neko univerzalno pravilo zakomande programa ne postoje: svaki program koris-ti neke svoje specifiåne komande, onako kako seautorima programa åinilo da je najbolje i najlogiåni-je. Za njihovo uåenje najpreporuåljivije je originalnouputstvo. Ipak, odreœena pravila postoje, jer se auto-ri programa trude da komande uåine što lakšim zauåenje i zato se prave tako da budu jednostavne i lo-

giåne. Na primer, u veñini programa ñe tasteri BS iDel sluæiti nekom brisanju, strelice pomeranju kur-zora, taster Esc za prekid tekuñe operacije i sliåno.

Za startovanje programa se primenjuju ista pravi-la za skrañivanje, kao i za argumente komandi. Naprimer, ako se startuje program koji je na aktivnomkatalogu na disku C:, dovoljno je napisati:C:TEST.EXE. Ako je disk C: aktivan, onda ne treba nito pisati, pa se program u tekuñem katalogu startujejednostavnim navoœenjem imena. Nije potrebno na-voditi ni ekstenziju (ona je za programe EXE iliCOM), pa je dovoljno otkucati TEST. Neki programise moraju startovati baš na ovaj naåin, tj. iz tekuñegkataloga. To je zato što osim izvršnih (EXE) datotekapojedini programi potrebne podatke åuvaju u dato-tekama u istom katalogu, pa ako ih po startovanju nenaœu, neñe raditi.

Neke komande DOS-a su takoœe obiåni progra-mi: preœite u katalog C:\DOS i otkucajte DIR. Vide-ñete datoteke FORMAT.COM, XCOPY.EXE i sliåne, ato su upravo komande MS-DOS-a.

Batch datoteke

Neke komande DOS-a se u praktiånom radu ko-riste mnogo åešñe od ostalih; mogu se åak uoåitikombinacije naredbi koje se veoma åesto izvšavaju.Åesto, na primer, treba kompletan katalog sa teksto-vima prepisati na disketu, što se radi tako što se pro-meni aktivan disk, izabere katalog sa tekstovima i is-kopira sve iz tog kataloga na disketu. Pri tom se stal-no ponavlja otprilike sledeñi niz komandi:

C:CD \TEKSTCOPY *.* A:

Navedene naredbe nisu previše duge za kucanjei nije preveliki problem iznova ih pisati (moguñe je ikombinovanje sve tri navedene komande u jednu:COPY C:\TEKST\*.* A:, ali zbog primera je izabranovaj sluåaj). Realni nizovi komandi su ponekad mno-go duæi pa ih nije lako svakodnevno ponavljati. U ta-kvim sluåajevima se koriste tzv. batch (komandne)datoteke: radi se o jednostavnim ASCII datotekamau koje se upisuje niz komandi MS-DOS-a. Kasnijestartovanje komandne datoteke (startuje se kao i pro-gram - navoœenjem imena) redom aktivira naredbenavedene u njoj. Na primer, prethodne naredbe bi se

1 / April 1995 © 17

mogle upisati u datoteku SNIMI.BAT. Kasnije bi sesnimanje svih tekstova na disketu izvelo komandomSNIMI.

Posebno pitanje je kako napraviti komandnu da-toteku. Za to se moæe koristiti bilo koji ASCII editor,a ako imate DOS verziju 5 ili noviju, moæete koristitinaredbu EDIT koja poziva editor.

Podešavanje sistema

Kada se radi o programima koje åesto pokreñete,prelazak u njihov katalog i startovanje bilo bi veomazamorna operacija - zašto biste, kada god treba neštoda pišete, kucali C:, onda CD \TEKST\WP i najzadWP? Što je još gore, zar bi se isplatilo prelaziti u di-rektorijum \DOS da bi se izvršila neka DOS koman-da? MS-DOS, sreñom, omoguñava da se neki åešñekorišñeni programi, startuju iz bilo kog kataloga. Ko-mandom PATH zadajete spisak kataloga u kojimatreba traæiti program, u sluåaju da se on ne nalazi uaktivnom katalogu. Na primer, moæe se napisatiPATH C:\DOS; D:\UTIL\NORTON; C:\WP. DOSna ovu komandu neñe neposredno reagovati, ali ñeubuduñe sve programe traæiti najpre u tekuñem, azatim u navedenim katalozima. Ako se, dakle, nala-zite u katalogu D:\TEKST i otkucate WP, DOS prvotraæi program WP.EXE u tekuñem katalogu, zatim uC:\DOS, pa u D:\UTIL\NORTON i na kraju uC:\WP, gde se i nalazi. Time je omoguñeno da seWordPerfect startuje iz bilo kog kataloga na disku, štoima još jednu veliku prednost: ne morate da mešatesvoje tekstove sa datotekama koje åine WordPerfect ikoje se nalaze u direktorijumu C:\WP; tekstove dræi-te u posebnim direktorijumimama koje za njih kre-irate komandom MD. Ako otkucate komandu PATHbez argumenata, na ekranu ñe biti ispisan trenutnispisak kataloga za pretraæivanje.

U prethodnom tekstu smo videli da je prompt nizsimbola kojim nas DOS obaveštava da je spreman daprihvati sledeñu komandu. Taj niz simbola se moæemenjati istoimenom komandom PROMPT. Na pri-mer, posle PROMPT DOS: operativni sistem ñe seodazivati sa DOS:. Nema nikakve prepreke da zaprompt stavite bilo koji niz simbola, pa i neku šalu ti-pa PROMPT Da, gazda? Ali, mnogo je korisnije uprompt ukljuåiti korisne informacije o tekuñem dis-ku i katalogu. Da bi prompt ispisivao pun naziv te-kuñeg kataloga, treba izvršiti komandu

PROMPT=$p$g. U njoj figurišu specijalne oznake zatekuñi katalog i simbol ">" ($p je oznaka za naziv ka-taloga, a $g oznaka za ">"). Tako ñete u svakom tre-nutku znati naziv tekuñeg diska i kataloga. Na pri-mer, u katalogu C:\UTIL prompt ñe biti C:\UTIL>.

DOS ima još komandi za podešavanje sistema -neke od tih komandi zahteva sam DOS, a neke za-htevaju i pojedini programi. Bilo bi zamorno svakiput pri startovanju raåunara iznova vršiti razna po-dešavanja. Zato postoji komandna datotekaAUTOEXEC.BAT - nañi ñete je u katalogu C:\. Kadaukljuåite raåunar, operativni sistem prvo izvrši svekomande navedene u ovoj datoteci, pa tek onda ispi-suje prompt, oåekujuñi vašu komandu. Na taj naåin seneke "stalne" komande izvršavaju automatski poukljuåenju raåunara. Pregledajte komandom TYPEsadræaj vaše datoteke AUTOEXEC.BAT, svakako ñe-te nañi neke poznate komande kao što su PATH,PROMPT, CLS i sliåne.

U istom katalogu nalazi se još jedna konfiguraci-ona datoteka koja se zove CONFIG.SYS. Ona ne sa-dræi komande DOS-a, veñ razne direktive za instala-ciju operativnog sistema: raåunar pri ukljuåenju ana-lizira ovu datoteku i podešava razne parametre radapo specifiånim instrukcijama. Veoma je vaæno da da-toteke AUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS budu isprav-ne - u suprotnom, raåunar neñe raditi ispravno iliuopšte neñe raditi! Zato uvek, pre eksperimenatanad ovim datotekama, napravite njihove rezervnekopije naredbom COPY. Takoœe, ne zaboravite da ra-åunar ove datoteke obraœuje samo pri poåetku rada:ukoliko nešto izmenite u njima, efekat ñe postati vi-dljiv tek posle resetovanja raåunara.

Formatiranje

Diskete su napravljene od savitljive plastike, pre-mazane tankim slojem specijalne emulzije osetljivena promenu magnetnog polja. Nad tom emulzijomse kreñe glava koja podatke upisuje menjajuñi ma-gnetno polje, što se odraæava na raspored åestica uemulziji. Åitanje upisanih podataka se odvija takošto åestice u emulziji indukuju magnetno polje nakoje reaguje glava za åitanje i upis.

Disketa se pre korišñenja mora pripremiti za rad:neophodno je izvršiti tzv. formatiranje. Pri formatira-nju se proverava emulzija na disketi, obeleæavajumesta koja nisu ispravna i formatiraju delovi koji ñe

18 © 1 / April 1995

se koristiti za åuvanje informacija. Ako pokušate dakoristite disketu koja nije formatirana, operativni sis-tem neñe uspeti da joj pristupi, veñ ñe javiti Drive notready, General failure ili neku sliåno poruku. Zato senove diskete pre rada uvek formatiraju komandomFORMAT). Na primer, ako vam se disketna jedinicana raåunaru zove A:, formatiranje diskete moæe po-åeti komandom FORMAT A: - ispisuje se poruka dastavite disketu i pritisnete neki taster. Kada pritisne-te bilo koji taster, formatiranje poåinje; u zavisnostiod verzije DOS-a koji koristite, ispisivañe se razliåitipodaci (procenat diskete koji je formatiran ili podacio broju formatiranih sektora), i na kraju biti postav-ljeno pitanje Enter volume label - svaka disketa moæeimati svoju "nalepnicu" koju åini najviše 11 znakova.Ukoliko æelite, moæete otkucati nešto, ili ignorisatipritiskom na taster Enter. Zatim se ispisuje koliåinaslobodnog i neispravnog prostora na disketi, åime jeproces formatiranja završen. Kontrolno pitanje, kojeñe na kraju biti postavljeno, odnosi se na formatira-nje druge diskete, pa ako to æelite, odgovorite po-tvrdno.

Nakon formatiranja, disketa je spremna za rad.Na njoj nema niåega i moæete proizvoljno upisivatidatoteke i kreirati kataloge. Disketa se, u principu,formatira samo jednom, ali moæete to uåiniti i višeputa. Ako æelite da ponovo formatirate neku diske-tu, proverite pre toga da li se na njoj nalaze vaæni po-daci, jer ñe oni svakako biti uništeni - koristite ovukomadu paæljivo. Disketu formatirajte ako nastanuneki problemi sa podacima na njoj, mada je preporu-åljivije da takvu disketu ne koristite više.

Opisani sluåaj je najåešñi i najjednostavniji: posto-ji više tipova disketa, i kako ñe taåno glasiti naredbaza formatiranje na vašem raåunaru zavisi od tipa dis-ketne jedinice koju imate, verzije operativnog siste-ma i na kraju od onoga šta æelite da postignete. Stan-dardni sluåaj je da vaš raåunar ima disketnu jedinicukoja podræava diskete veliåine 5.25" i kapaciteta 1.2MB. To su diskete obeleæene sa HD (High Density).Veoma sliåne ovim disketama su diskete sa oznakomDD (Double Density), ali one imaju kapacitet od 360K(4 puta manji), pa se formatiraju komandom FOR-MAT A: /4 ili FORMAT A: /F:360, u zavisnosti odverzije DOS-a. Postoje i "male" diskete (3.5") za kojevaæe sliåna pravila: za diskete od 720K (oznaåene saDD) treba navesti opciju /F:720, a za 1.4 MB (oznaåe-ne su sa HD) se moæe (ali i ne mora) navesti /F:1440.Vaš raåunar moæe da podræava i neke druge forma-

te, pa je najbolje da se raspitate kod kolega ili da pro-åitate dokumentaciju dobijenu uz PC.

Postoje i programi koji sluæe za poveñanje kapaci-teta disketa, pa se na primer na disketu od 360 K sni-mi åak 800 K podataka. Neki od tih programa noseimena 800, TFormat i sliåno; preporuåujemo da ih ko-ristite samo za arhiviranje manje vaænih podataka,pošto se ovako "uveñane" diskete åesto ne mogu uåi-tati na drugim raåunarima.

Disk radi na potpuno istim principima kao i dis-ketna jedinica, pa je i za korišñenje diska potrebnoprethodno formatiranje. To se radi komandom FOR-MAT C: /S, ali ovu operaciju treba raditi sa krajnjimoprezom jer se formatiranjem diska uništavaju svipodaci na njemu. Obiåno se raåunar dobija sa veñformatiranim diskom, tako da se ova operacija radijednom ili nijednom.

Diskete sa operativnimsistemom

Kada se raåunar ukljuåi, u memoriji se još uvekne nalazi operativni sistem - on se nalazi na disku itek treba da se uåita. Raåunar ñe operativni sistemprvo potraæiti na disketi, a ako nema diskete u diske-tnoj jedinici, potraæiñe ga na disku i ako se tamo na-œe, uåitava se u memoriju. To je razlog što za vremeukljuåivanja ne treba dræati disketu u disketnoj jedi-nici: operativni sistem ñe biti traæen na disketi (štomoæete videti po kontrolnoj lampici na disketnoj je-dinici), a ako tamo ne postoji, biše prijavljena greškaNon-system disk or disk error. Rešenje je jednostavno:treba izvaditi disketu i pritisnuti neki taster.

Meœutim, ponekad je potrebno operativni sistemuåitati baš sa diskete, a ne sa diska. Na primer, diskje pokvaren ili zaraæen virusom; tada se startuje åis-ta kopija sa diskete i pokušava "åišñenje" virusa.Uvek imajte u pripravnosti jednu disketu sa opera-tivnim sistemom, koju ñete napraviti formatirajuñibilo koju "obiånu" disketu komandom FORMAT A:/S. Opcija /S oznaåava da disketa treba da bude sis-temska, tj. da na nju treba upisati operativni sistem.

Kada ovako pripremljenu disketu stavite u diske-tnu jedinicu i resetujete raåunar, operativni sistem ñese uåitati sa diskete; disk C: i programi na njemu su idalje normalno dostupni. Da bi se koristile sve ko-mande MS-DOS-a potrebno je još na disketu iskopi-rati programe (datoteke) koje åine komande MS-

1 / April 1995 © 19

DOS-a sa diska. Obiåno je to kompletan sadræaj kata-loga C:\DOS. Za disketu sa operativnim sistemom(åesto se takva disketa zove boot disketa) vaæe potpu-no ista pravila kao za disk: moæete kreirati datotekeAUTOEXEC.BAT i CONFIG.SYS, åitavo stablo kata-loga itd. Naravno, ograniåenje je slobodan prostorkoji je daleko manji nego na disku.

Ostale komande

MS-DOS, osim pomenutih, ima još puno koman-di koje vam omoguñavaju razne operacije sa datote-kama i operativnim sistemom. Meœutim, åak i profe-sionalci dosta retko koriste takve komande; svako-dnevni rad svodi se na korišñenje prethodno opisa-nih COPY, DIR, DEL... Neke od preostalih komandisu i ostaci starijih verzija MS-DOS-a, pa ih nije ni pre-poruåljivo koristiti. Treba imati na umu da ovaj tekstobuhvata samo poåetno znanje o komandama DOS-a - opisane komande imaju dodatne parametre (do-duše retko potrebne) i opcije koje ovde nisu opisane.U svakom sluåaju, preporuåljivo je imati neki priru-ånik koji sadræi spisak i detaljno objašnjenje svih ko-mandi MS-DOS-a, da biste, kada vam zatreba nekakomanda, lako našli njen opis i naåin korišñenja.

Kao zamena za priruånik moæete koristiti nared-bu HELP, koja predstavlja "elektronski udæbenik" zakomande MS-DOS-a. Zadavanjem komande HELPulazi se u poseban program koji ispisuje objašnjenjasvih komandi i odgovarajuñih parametara. Ako seHELP startuje sa argumentom (na primer, HELPFORMAT), dobiñe se informacije o traæenoj koman-di. Još jedan naåin za saznavanje informacija o para-metrima komande je navoœenje opcije /? pri aktivi-ranju. Na primer, COPY /? daje kratke informacije okorišñenju komande COPY.

CHKDSK je komanda koja proverava ispravnostsistemskih podataka o katalozima i datotekama nadisku i, po potrebi, vrši ispravke. Ovu komandu tre-ba povremeno izvršavati, jer se moæe pojaviti prostorna disku koji nije ispravno upisan u sistemske tabe-le. Ovo se obiåno javlja ukoliko je raåunar iskljuåen utoku izvršenja nekog programa: nije bilo prilike da sesvi podaci srede i tako je nastal zbrka. Nikada ne tre-ba gasiti raåunar tokom izvršavanja nekog progra-ma: izaœite iz programa na uobiåajeni naåin, proveri-te da li je na ekranu vidljiv prompt i tek onda gaiskljuåite.

Povremena provera podataka na disku vrši se ko-mandom CHKDSK C: /F (ako æelite proveru nekogdrugog diska, navedite njegovo ime umesto C:). Ovakomanda takoœe ispisuje podatke o slobodnoj opera-tivnoj memoriji, slobodnom prostoru na disku, i dru-go. Ako postoje greške biñe ispisana sledeña poruka:10 Lost clusters found in 123 chains.Convert lost chains to files (y/n)?

Na pitanje treba odgovoriti sa "Y", posle åega susistemske tabele su sreœene. Novije verzije DOS-aimaju program SCANDISK koji je daleko lakši zaupotrebu nego komanda CHKDSK. Reå je o interak-tivnom programu koji vas kroz sistem menija vodika "sreœivanju" diska.

Komande DATE i TIME sluæe za postavljanje da-tuma i vremena na åasovniku vašeg raåunara. Raåu-nar je opremljen åasovnikom koji radi i kada je raåu-nar iskljuåen iz struje, pa bi trebalo da datum budeispravni uvek kada ukljuåite raåunar. Ukoliko je ra-åunar duæe iskljuåen ili nije ispravan, ovo vreme mo-æe biti poremeñeno, a potrebne su i promene zbogprelaska na letnje i zimsko vreme itd. Tada jednos-tavno otkucajte DATE za promenu datuma ili TIMEza promenu vremena; interno vreme na raåunaru jeveoma vaæna stvar, jer se na osnovu ovog åasovnikaodreœuje vreme poslednje promene datoteka koje vi-dite u listi dobijenoj komandom DIR. Ako åasovniknije taåan, ni ove vrednosti neñe biti ispravne, a tomoæe "zbuniti" neke programe.

DISKCOPY komanda sluæi za kopiranje disketa.Svaku obiånu disketu moæete iskopirati i tako štoobiånom COPY komandom iskopirate celo stablo ka-taloga sa originalne diskete na disk, a zatim vratitena drugu disketu. Meœutim, pri tome se ne kopirajuskrivene i sistemske datoteke, pa je bolje za ovo ko-ristiti komandu DISKCOPY. Prvo se stavi originalnadisketa i zada komanda DISKCOPY A: A: (ovo u slu-åaju da nemate dve disketne jedinice istog tipa). Ka-da se sadræaj diskete uåita u memoriju dobiñete po-ruku da promenite disketu. Tada treba staviti diske-tu na koju kopirate polaznu i pritisnuti Enter. Obediskete moraju biti istog tipa.

Pakovanje podataka

Osim komandi MS-DOS-a, u svakodnevnom ra-du se veoma åesto koristi još nekoliko programa. Je-dan od najåešñe korišñenih je PKZIP, popularni paket

20 © 1 / April 1995

za kompresiju podataka. On pripada klasi tzv. sha-reware programa (posle probnog perioda duæni steda autoru uplatite odgovarajuñi iznos kao naknaduza program). Åesto se umesto programa PKZIP ko-risti i ARJ. Radi se o veoma sliånim programima i,bez obzira na razliåitu sintaksu prilikom pozivanja,princip rada je veoma sliåan. Glavni delovi paketa suprogrami PKZIP i PKUNZIP. PKZIP zadatu grupudatoteka kodira specijalnim algoritmom i kopira ujednu datoteku, tako da se smanjuje njihov ukupanprostor na disku. Na primer, moæe se desiti da dato-teke jednog kataloga zauzimaju 1 MB prostora nadisku, a rezultujuña ZIP datoteka (arhiva) zauzimamanje od 200 KB! Naravno, pri tome se mora pošto-vati pravilo: tako upakovane datoteke se ne mogudirektno koristiti, veñ se prethodno moraju raspako-vati. Spakovana verzija je izuzetno pogodna za arhi-viranje na diskete, odakle je ionako neñemo direktnokoristiti: snimanje spakovane verzije je daleko krañei potrebno je manje disketa.

Ceo postupak korišñenja programa PKZIP je ve-oma jednostavan. Najpre se pravi komprimovana ar-hiva programom PKZIP. Na primer, potrebno je spa-kovati sve datoteke u katalogu \TEKST. Prvo se ovajkatalog proglašava aktivnim, a onda se startuje pro-gram PKZIP TEKSTOVI *.*. Tada PKZIP kreira dato-teku TEKSTOVI.ZIP u kojoj redom "pakuje" sve da-toteke iz tekuñeg kataloga. Pakovanje moæe da po-

traje, a za to vreme PKZIP ispisuje podatke o pako-vanju - ime datoteke koja se obraœuje, procenat ura-œenog posla itd. Po završenom poslu u tekuñem ka-talogu se kreira datoteka TEKSTOVI.ZIP koja u sebisadræi sve datoteke iz kataloga \TEKST. Pri tome,polazne datoteke nisu menjane; ako ih treba izbrisa-ti, koristi se: PKZIP TEKSTOVI -M *.*. Kao rezultat tekomande u aktivnom katalogu ostaje samo datotekaTEKSTOVI.ZIP.

Iz kreirane arhive se kasnije po potrebi mogu"vratiti" originalne datoteke. Dovoljno je otkucatiPKUNZIP TEKSTOVI i posle kratke pauze sve origi-nalne datoteke ñe biti dostupne! PKZIP/PKUNZIPomoguñavaju da bolje iskoristite prostor na disku aposebno na disketama: ako se neki reœe korišñeni po-daci na disku "zipuju", dobija se slobodan prostor,razlika veliåina izmeœu originalnih datoteka i arhive.Kako su arhive znatno manje od izvornih datoteka,one su pogodnije za åuvanje na disketama.

Šta da radite ako dobijete podatke spakovane ne-kim arhiverom i snimljene na disketu? Prvo se nadisku otvori novi katalog, pa se arhiva sa disketeprekopira na disk, a zatim se programom PKUNZIPraspakuju originalne datoteke; najzad moæete daobrišete ZIP arhivu. Moæe se raspakivati i direktnosa diskete (PKZIP A:TEKSTOVI), ali se tako do rezul-tata dolazi nešto sporije.

1 / April 1995 © 21

Uvod u Windows

Veñina današnjih PC raåunara radi pod operativ-nim sistemom koji se popularno zove DOS/Win-dows. To znaåi da se raåunar po svakom ukljuåivanju"probudi" u DOS-u, ali da veliki broj korisnika, kaoprvu komandu, otkuca WIN i tako startuje Windows!

Za razliku od DOS-a o kome je bilo reåi na pret-hodnim stranama ovog uputstva, Windows je grafiå-ki operativni sistem što znaåi da korisnik sa raåuna-rom ne komunicira zadavanjem komandi, veñ izbo-rom stavki raznih menija ili operacijama sa sliåicama- ikonama. Za mnoge poåetnike ovakav rad je dalekopogodniji, jer je intuitivan - uz sasvim malo praksebez problema ñete obavljati åak i razmerno sloæenezadatke koji bi pod DOS-om zahtevali pamñenje ikucanje dugih komandi i opcija. Sa druge strane, zaneke korisnike je rad u DOS-u efikasniji, pošto ñemanje vremena potrošiti da otkucaju nekoliko slovai cifara nego da otvaraju menije i popunjavaju mas-ke. Svako ñe, dakle, raditi onako kako mu najviše od-govara - Windows je "nadskup" DOS-a tako da se ubilo kom trenutku, bez napuštanja Windows-a, moæeotvoriti DOS prozor (ili nekoliko DOS prozora) i oba-viti æeljena operacija ili pokrenuti DOS program.

Windows nije samo grafiåki korisniåki interfejs: toje i moguñnost da se svim programima upravlja naisti naåin! Kada savladate tehnike o kojima ñemo nasledeñim stranama govoriti, znañete da koristitepraktiåno sve Windows programe - same funkcijeprograma, naravno, zavise od njihove namene, ali suprincipi korišñenja svuda isti. Najzad, premda to ni-je stvar o kojoj poåetnici brinu, ispravna instalacijaWindows-a znaåi da ñe svi Windows programi savrše-no saraœivati sa vašim ekranom, štampaåem, mi-šem... nema više potrebe da se, kao u DOS danima,svaki program posebno instalira, da se brine o novimverzijama desetina i desetina drajvera, podršci "sum-njivim" grafiåkim karticama i tome sliåno. Ako neštoradi sa Windows-om, radi i sa svim Windows pro-gramima!

Instalacija Windows-a...

Obim ovoga teksta nam ne dopušta da se bavimodetaljima instalacije Windows-a: taj posao, doduše,nije uvek jednostavan, ali ñe ga umesto vas verova-tno obaviti prodavac od koga kupujete kompjuter.Ako treba sami da instalirate Windows, umetniteprvu disketu, otkucajte A:SETUP ili B:SETUP (zavi-sno da li je u pitanju velika ili mala disketa) i odgo-vorite na pitanja koja ñe instalacioni program postav-ljati. Ako budete imali problema, najbolje je da kon-sultujete struånjaka - ispravno instaliran i dobro po-dešen Windows je kljuå za kasniji uspešan rad!

Åak i kada je Windows instalirao neko drugi, mo-rañete da nauåite nekoliko osnovnih termina koji suåesto od velike vaænosti. Prvi od njih je verzija Win-dows-a: kao i veñina drugih programa, Windows je po-åeo od verzije 1.0, ali se ta verzija, kao i verzije 2.xx,veñ duæe vreme ne koristi. Verzija 3.0 je preteåa da-našnjeg Windows-a, ali je i ona retko u upotrebi. Naveñini domañih raåunara, a svakako i na vašem, nañiñete verziju 3.1, 3.11 za radne grupe ili za IstoånuEvropu.

U åemu su razlike? Broj verzije oznaåava izmeneunesene u operativni sistem: verzija 3.11 ima odreœe-nih noviteta u odnosu na verziju 3.1 i, ukratko, omo-guñava bræi rad. Razlike nisu spektakularne i svodese na bolju prilagoœenost modernijem hardveru. Ver-zija za Istoånu Evropu znaåi da je Windows prilago-œen jezicima koji se koriste u zemljama meœu kojimaje i naša - automatski ñete imati slova åñœšæ, premdamoæda ne na naåin koji bi vam savršeno odgovarao;znatno fleksibilnije rešenje je prilagoditi ameriåkuverziju Windows-a našim potrebama, ali takva opera-cija åesto prevazilazi znanja nekog poåetnika. Treba-la bi vam, dakle, pomoñ struånjaka, pa je instalacijaWindows-a za Istoånu Evropu (obiåno ga zovu Win-dows CEE, CEE je skrañenica od Central and EasternEurope) lagodnije rešenje. Verzija 3.11 CEE ukljuåuje isrpsku ñirilicu, ali opet ne na naåin koji bi bio upotre-bljiv bez dodatnih podešavanja.

Ostaje još Windows za radne grupe ili, kako gaåesto nazivaju, W4FG (Windows for Workgroups - broj4 se åita kao four/for). Ova verzija je inicijalno name-njena radu u mreæi: nekoliko raåunara su povezani

1 / April 1995 © 23

MS Windows

kablovima i onaj ko radi na jednom od njih moæe dapristupa podacima koji su smešteni na disk nekogdrugog, više raåunara deli isti štampaå i tome sliåno.Osim tih osnovnih mreænih usluga, Windows za ra-dne grupe omoguñava i razmenu elektronsku poštu,interaktivni razgovor korisnika (chat), razne oblikepristupa drugom raåunaru... åak i jednu višekori-sniåku igru sa kartama. Sve te opcije se, meœutim, nemoraju instalirati: ako vaš PC nije u mreæi, podrškamreænim servisima jednostavno neñe biti prekopira-na sa disketa, ali ñete kasnije biti u moguñnosti da jedodate. Zapravo, dobar deo domañih korisnika je,åak i na raåunarima koji nisu umreæeni, instaliraoWindows 3.11 za radne grupe ili W4WG 3.11 CEE.

Vaæan je i mod u kome Windows radi: verzija 3.0je obezbeœivala rad u realnom, standardnom ili za-štiñenom (386 Enhanced) reæimu, ali je veñ u verziji3.1 realni reæim nestao - smatra se da više niko nemaXT raåunar kome je taj reæim bio namenjen. Standar-dni reæim takoœe više nije naroåito standardan: prila-goœen je AT raåunarima tj. procesoru 80286, ali veñi-na Windows programa danas je toliko sloæena da ihna AT-u nema smisla startovati. Zato Windows veñi-nom radi u zaštiñenom reæimu, koji zahteva procesor80386 (ili bolji) i dva (poæeljno åetiri ili osam) mega-bajta memorije. Zahvaljujuñi prednostima 386 proce-sora, Windows omoguñava korisniku da radi sa višememorije nego što realno ima, koristeñi disk kao"produæetak" osnovnog RAM-a (takozvana virtuelnamemorija), a moguñ je i istovremeni rad nekolikoDOS programa, kao i izvršavanje ovih programa nadelu ekrana. Windows ñe po startovanju automatskiizabrati mod prilagoœen hardverskim karakteristika-ma vašeg raåunara, a ako taj mod nije ono što ste æe-leli, sa WIN /S forsirate standardni a sa WIN /3 za-štiñeni reæim rada.

Sledeñi åesto pominjani pojam je 32-bitni pristupdisku i podacima. Njih ukljuåujete u jednom od me-nija koji se poziva iz Control Panel-a (više o tome ka-snije), pod stavkom Virtual Memory. 32-bitni pristupdisku (32-Bit Disk Access) znaåi da ñe se Windowsobrañati disku direktno, a ne preko oznovnog izla-zno-ulaznog sistema raåunara (BIOS). Rezultat jeznaåajno bræi rad, ali postoje i odreœena ograniåenja:32-bitni pristup disku ne radi na svim diskovima ikontrolerima, a ne preporuåuje se ni kod nekih pre-nosivih raåunara koji imaju poseban sistem za šte-dnju energije. Za kontrolere koji nisu kompatibilni saWestern Digital 1003 standardnom potreban je pose-

ban drajver koji obezbeœuje 32-bitni pristup disku;isporuåuje se zajedno sa disk kontrolerom i instalirana naåin opisan u dokumentaciji koju ste uz taj kon-troler dobili.

Korak dalje je 32-bitni pristup fajlovima (32-BitFile Access) koji se ukljuåuje na istom mestu; pojaviose tek u najnovijim verzijama Windows-a. U pitanju jenaåin da se dalje ubrza upis podataka u datoteke, ko-ji svakako treba ukljuåiti ako ga disk kontroler po-dræava. Ako vam 32-bitni pristup fajlovima ne radi,proverite da li je u CONFIG.SYS datoteci instalirandrajver IFSHLP.SYS.

Ostaje još pitanje keširanja diska, operacije ve-oma vaæne za postizanje optimalnih performansi sis-tema. Keširanje praktiåno znaåi da se svaki podatakkoji je proåitan sa diska jedno vreme zadræava u po-sebnoj zoni memorije, u nadi da ñe uskoro ponovobiti potreban - sledeñe pozivanje istog podatka neñe,dakle, zahtevati novi pristup disku, veñ ñe on bitipribavljen daleko bræe, iz radne memorije. Štaviše,program koji kontroliše keširanje automatski una-pred uåitava neke podatke, smatrajuñi da ñe, ako jebio potreban neki podatak, veoma brzo biti potrebani onaj koji sledi iza njega.

Windows rešava keširanje diska na dva nivoa. Prestartovanja Windows-a koristi se program SMAR-TDRV ili neki sliåan. Onoga momenta kada se Win-dows startuje, SMARTDRV vraña veñi deo memorijekoju je koristio, a Windows sam kešira pristup disku;SMARTDRV-u ostaje da kešira pristup disketama iliCD-ROM-u. Zamolite nekoga ko se u to razume daproveri da li su vam programi za keširanje ispravnoinstalirani i racionalno konfigurisani.

... i njegovo podešavanje

Sistem sloæen poput Windows-a mora da ima ra-zne parametre koje korisnik po potrebi podešava.Svi ti parametri su u startu na neki naåin podešeni,ali u raznim situacijama moæe da se ukaæe potreba zapromenom ili finim štelovanjem. Kada budemo upo-znali glavni ekran Windows-a, videñemo da je jednaod njegovih vaænih komponenti takozvani kontrolnipanel, u okviru koga se na oåigledan naåin menjajuboje, dodaju i brišu fontovi i podešavaju parametriraznih ureœaja.

Ponekad su, meœutim, neophodne i neke inter-vencije moraju da se obave izvan Windows-a, pode-

24 © 1 / April 1995

šavanjem nekog od konfiguracionih fajlova. Za topodešavanje moæe da se koristi bilo koji editor tek-sta, raåunajuñi tu i DOS komandu EDIT. Njom "za-hvatite" odgovarajuñi konfiguracioni fajl, izmeniteono što je potrebno, zapišete izmene na disk, napus-tite editor, startujete Windows i proverite da li je sveu redu.

Najosetljivije informacije upisane su u datotekeSYSTEM.INI i WIN.INI - njih najåešñe treba menjati,ali neka neoprezna promena moæe da uåini Windowspotpuno neoperativnim. Zato vam predlaæemo dapre svake promene napravite rezervnu kopiju ovihdatoteka, recimo komandom COPY SYSTEM.INISYSTEM.OLD ili COPY WIN.INI WIN.OLD. Ondaunesite æeljene izmene, isprobajte Windows i, ako ne-što nije u redu, vratite ispravne verzije konfiguraci-onih datoteka i tako poništite izvršenu promenu.

Struktura ovih datoteka nije ni malo jednostavna.Svaka od njih je podeljena u sekcije, åija se imena na-vode izmeœu uglastih zagrada. Mogu, recimo, posto-jati sekcije [desktop], [intl], [ports], [fonts] itd. U sva-koj sekciji zadaje se niz naredbi, u obliku parametar =vrednost: red beep=yes, na primer, znaåi da ñe se Win-dows oglasiti zvukom po startovanju. Obiåno se me-nja vrednost, na primer prepravi beep=yes u beep=no itako iskljuåi ton. Drugi parametri su, naravno, åestomanje oåigledni, a ukazuje se i potreba da se unesuneki novi parametri åije vrednosti u startu nisu defi-nisane, što se radi dodavanjem novih redova u .INIfajl. Uvek obratite paænju na sekciju - ako parametarupišete u pogrešnu sekciju, on uopšte neñe biti uzetu obzir! Takoœe, ako pogrešite pri unosu nekog odimena, makar i za jedno slovo, Windows neñe uzeti uobzir parametar ili ñe ga pogrešno protumaåiti. Olak-šanje je što redosled navoœenja parametara u okvirusekcije nije bitan, što se mala i velika slova slobodnomešaju i što se delovi mogu komentarisati: linija ko-ja poåinje znakom ; ne uzima se u obzir prilikomanalize konfiguracionog fajla.

Obratite naroåitu paænju na parametre koji seodnose na video karticu. Ako tu pogrešite, Windowsneñe moñi ispravno da inicijalizuje ekran, dobiñeteporuku o grešci i uopšte neñete moñi ni da doœete doradnog dela Windows-a. U takvom sluåaju treba po-krenuti (iz DOS-a!) program SETUP koji se nalazi uC:\WINDOWS direktorijumu, podesiti parametre unjemu, snimiti izmene na disk i ponovo startovatiWindows. Tokom te procedure treba da imate pri ru-ci originalne instalacione Windows diskete, pošto ñe

SETUP moæda zatraæiti neku od njih da bi ponovoprekopirao æeljenu datoteku.

Prozori

Windows u prevodu znaåi "prozori", što znaåi dasu upravo prozori najbitniji deo radnog okruæenja.Svaki program koji pokrenete (a istovremeno ih mo-æete pokrenuti više) odmah dobija svoj prozor, a ka-snije moæe, u okviru svog prozora, otvarati i dodatneprozore. Åim izabereta da radite sa nekim od progra-ma, njegov prozor postaje aktivan tj. spreman da pri-ma vaše komande.

Svi prozori imaju neke zajedniåke elemente. Nasamom vrhu prozora nalazi se linija za naslov (titlebar) u kojoj, na sredini, piše ime programa i eventu-alno fajla koji taj program obraœuje. Mnogo je vaæni-je što na osnovu linije za naslov uvek znate koji jeprozor (a samim tim i program) trenutno aktiviran,tj. na koji se odnose vaše komande. Linija za naslovaktivnog programa obojena je na poseban naåin, re-cimo plavom bojom. Åim, na naåin koji ñemo za tre-nutak upoznati, aktivirate neki drugi prozor, linija zanaslov aktiviranog prozora ñe postati plava, dok na-slovna linija deaktiviranog prozora postaje bela.

Na levom kraju linije za naslov je kontrolna iko-na, podebljana crtica u kvadratiñu. Pomoñu ove iko-ne zadajete neke osnovne komande koje se odnosena åitav prozor, ukljuåujuñi tu i zatvaranje prozoraodnosno prestanak rada nekog od programa. Veñinausluga iz kontrolnog menija moæe da se obavi direk-tno mišem, tako da njega otvaraju uglavnom oni ma-lobrojni korisnici koji vole da rade preko tastature.

U desnom kraju linije naslova su kontrole za po-veñanje i smanjenje prozora. Strelica na dole znaåi daprozor treba smanjiti i pretvoriti u ikonu, dok streli-ca na gore poveñava prozor na åitav ekran. Obe ope-racije su bitne samo zbog izgleda ekrana - niti pro-gram koji je smanjen na sliåicu prestaje da se izvrša-va, niti onaj koji je poveñan na åitav ekran dobija svupaænju raåunara. Windows uvek izvršava više pro-grama istovremeno, što znaåi da je jedini naåin da seprograma zaustavlja jedinom preko njegove kontrol-ne ikone.

Pošto je neki prozor uveñan na åitav ekran, kon-trola za poveñanje se zamenjuje kontrolom za vraña-nje na prvobitnu veliåinu (strelica na gore i na dole uistom polju). Ako vam ne odgovara ni veliåina ikone,

1 / April 1995 © 25

ni pun ekran, slobodni ste da sami odredite veliåinuprozora, za šta se koriste njegove ivice - ako "raste-gnete" neku od ivica, prozor se poveñava ili smanju-je bilo po širini ili po visini. Linija naslova omoguña-va da dimenzionisani prozor pomerite na neko dru-go mesto, rasporeœujuñi tako elemente ekrana na na-åin koji vam najviše odgovara.

Ispod linije naslova je linija sa menijima (menubar). Odgovarajuñim pokretom miša moæete da akti-virate bilo koji meni, i onda izaberete æeljenu stavkuiz njega. Neke od stavki izazivaju ispisivanje doda-tnih menija, maski i tome sliåno - tako kroz nekolikooåiglednih koraka dolazite do opcije koju bi bilo te-ško zapamtiti ili reprodukovati da je potrebna ko-manda. Iako imena menija zavise namene programa,veñinom postoje File, Options, Edit, View i, narav-no, Help meni. Neki programi podræavaju i posebne,takozvane tasterske menije u koje su izdvojene nekeod najåešñe korišñenih funkcija programa. Tasterskimeni se pojavljuje ispod linije sa osnovnim me-nijima.

Sa desne i donje strane prozora su trake za skro-lovanje (scroll bars). Kroz prozor, naime, åesto gleda-te samo na deo njegovog sadræaja - ukoliko, na pri-mer, obraœujete tekst, vrlo je verovatno da åitavo po-glavlje ili knjiga ne moæe da stane na ekran. Zato upoåetku vidite samo prve redove knjige, a kasnijepomoñu traka za skrolovanje pregledate i ostatakteksta. Sliåno tome, ako je tekst po horizontali širi odprozora, u dnu se pojavljuje traka za horizontalnoskrolovanje; ako åitav sadræaj staje u prozor, linija zaskrolovanje automatski nestaje.

Najveñi deo svakog prozora je njegov radni deo,mesto gde se stvari dešavaju: unosite tekst ili podat-ke, crtate, aranæirate sliåice i tome sliåno. Operacijakoju inicirate izvršava se na mestu na kome se nala-zi pokazivaå koji kontrolišete mišem (strelica) a u od-govarajuñim situacijama pojavljuje se i vertikalnacrta koja oznaåava mesto na kome umeñete tekst ilisliku.

Ikone

Ikone su sliåice koje predstavljaju datoteke i pro-grame. Ideja je da se jednim pogledom na sliåicu pre-pozna o åemu se radi, ali izgleda da mašta dizajneranije nepresušna - sliåice ugraœene u osnovni Win-dows su još i prepoznatljive, ali se u raznim progra-

mima javljaju desetine sliånih ikona koje nije uvek la-ko protumaåiti. Zato ispod veñine ikona piše o åemuse radi - ko nije viåan igri asocijacija, uvek moæe daproåita!

Najveñi broj ikona odnosi se na programe (pro-gram item icons) - aktiviranjem neke od njih zapravose pokreñe odgovarajuñi program. Radi lakšeg snala-æenja, ove su ikone rasporeœene u takozvane grupe,prozore koji okupljaju programe sliånog tipa. GrupaAccessories, na primer, okuplja osnovne alatke kaošto je tekst procesor, program za crtanje, kalkulator,åasovnik itd. Treba, meœutim, znati da autori komer-cijalnih programa slabo poštuju ovu Microsoft-ovukonvenciju: svaki program koji instalirate obiåno ñekreirati svoju grupu i u nju smestiti sve ikone koje sumu potrebne. Tako vremenom broj grupa instalira-nih u vaš Windows raste, a preglednost opada, ukoli-ko sami ne rasporeœujete programe u grupe. Od po-moñi je moguñnost da se åitava grupa smanji na iko-nu - tako u dnu ekrana imate åitav niz ikona kojepredstavljaju razne grupe. Aktiviranjem neke od njihpojavljuje se prozor sa nizom ikona koje åine grupu,a aktiviranjem neke od njih startuje se program - putdo æeljenog mesta, dakle, vodi preko dve stepenice,ali je zato ekran pregledniji.

Druga vrsta su ikone aktivnih aplikacija (applica-tion icon): kada ste jednom aktivirali neki program paga smanjili primenom pomenute kontrole za smanje-nje (strelica na dole), on se pretvorio u vizuelno pre-poznatljivu ikonu koja se nalazi u dnu ekrana. Isklju-åivi smisao ove ikone je aktiviranje "smanjenog" pro-grama - ona se ne moæe smestiti u neki od postojeñihprozora niti na bilo koji drugi naåin transformisati.

Ostaje još da pomenemo ikone minimiziranih do-kumenata, koji su zapravo aktivne aplikacije u ma-lom: ako, recimo, u nekom programu obraœujete vi-še tekstova ili slika, neke od njih privremeno "skla-njate sa vidika" minimizacijom na ikonu, ali ta ikonaostaje u okviru aktivnog prozora. Njenim aktivira-njem odgovarajuñi dokument se ponovo proglašavaza radni.

Miš

Miš je nezamenljiva alatka za kontrolu dogaœajau Windows okruæenju: iako se sve funkcije miša mo-gu obaviti i sa tastature, takav rad se ne moæe niko-me preporuåiti jer je spor i neefikasan. Zato u ovom

26 © 1 / April 1995

uputstvu neñemo uopšte obrañati paænju na tastatu-ru - opisañemo samo korišñenje miša.

Iako vaš miš verovatno ima dva ili åak tri tastera,osnovni Windows koristi iskljuåivo levi taster - pre-ostala dva se eventualno koriste u nekim programi-ma. I tim jednim dugmetom se, sreñom, mogu izvrši-ti åak åetiri vaæne operacije, koje treba dobroprouåiti.

Prva i najjednostavnija operacija je pokazivanje:pomeranjem miša po radnoj površini pozicioniratekurzor na æeljenu ikonu. Od samog pokazivanja seneñe desiti ništa, ali je ono vaæno za ostale funkcije -komanda ñe delovati na ikonu koju ste "pokazali".

Izbor (aktiviranje) ikone obavlja se pritiskom nalevi taster miša i njegovim brzim otpuštanjem, što seu æargonu naziva "klik". Kada kliknete na neku iko-nu, ona ñe promeniti boju i samim tim biti proglaše-na za aktivnu. Åinjenica da je neka ikona aktiviranane znaåi, meœutim, da je i program kome ona odgo-vara pokrenut - za to se koristi dvostruki klik, ili uæargonu dvoklik.

"Dvoklik" obavljate tako što dva puta brzo kli-knete na izabranu ikonu. Za uspešno obavljanje oveoperacije trebañe vam malo veæbe: ne sme da proœemnogo vremena izmeœu dva klika, a ni pokazivaå sene sme pomeriti: morate åvrsto dræati miša. Dvoklikna bilo koju ikonu predstavlja pokretanje odgovara-juñeg programa ili "overavanje" nekog izbora: istiefekat se obiåno dobija klikom na ikonu a zatim naOk komandu, ali je dvoklik daleko bræi.

Ostaje još da pomenemo vuåenje ikone, koje seobavlja tako što kliknete na nju i onda, ne otpuštaju-ñi levi taster miša, "odnesete" ikonu na æeljeno mes-to. Tako se, recimo, prenose ikone iz grupe u grupu,a to je i naåin da se promene dimenzije nekog prozo-ra - kliknete na njegovu ivicu i onda je "razvuåete"koliko je potrebno. Ukoliko umesto na ivicu kliknetena liniju naslova, moæete da pomerite åitav prozorna novu poziciju.

Miš se intenzivno koristi i pri radu sa menijima.Da biste aktivirali neki meni, dovodite kurzor do od-govarajuñe reåi i kliknete. Meni se spušta, i pojavlju-je se obojena (recimo plava) linija koja oznaåava iza-branu opciju. Klikom na æeljenu opciju (ovde je dvo-klik nepotreban) izvršava se naredba ili ispisuje novimeni odnosno maska koju treba popuniti. Ako stegreškom aktivirali neki meni, jednostavno klikniteizvan njegove površine i on ñe nestati.

Pregled raznih menija otkriva neke od konvenci-

ja Windows-a. Pre svega, neke od stavki su ispisanejako bledo - radi se o komandama koje pod datimokolnostima nemaju smisla, pa se ne mogu ni aktivi-rati. Ako startujete tekst procesor i ne poånete saunosom teksta, opcija Save je bleda jer nema šta da sesnimi. Tri taåke iza neke stavke znaåe da se radi o ko-mandi koja ñe zahtevati dodatne podatke, recimoime datoteke ili neki parametar. Sliåno tome, stavkapored koje stoji trougao koji "gleda" udesno oznaåa-va da se njenim izborom aktivira dodatni meni.

Ako je stavka "štriklirana", radi se o opciji koja jeukljuåena; klikom na nju znak ñe nestati i opcija jeneaktivna. Ukoliko, najzad, desno od komande pišeime nekog tastera, recimo F10, pritiskom na taj tasterse postiæe isto što i klikom na komandu. Vremenomñete zapamtiti tastere pridruæene najåešñim koman-dama, pa ñete postepeno poåeti da dopujavate mišatastaturom, uz dobitak na efikasnosti.

Dijalozi

Videli smo da izbor neke od stavki menija zahte-va unos dodatnih parametara. Za to je zaduæen tako-zvani dijalog prozor, koji se otvara kada je potreban,postoji dok ne unesete podatke i zatim nestaje saop-štavajuñi podatke programu koji ih je traæio. Dijalogprozori su u Windows okruæenju dobro standardizo-vani - åak i kada se u nekim programima njihov vi-zuelni izgled razlikuje, upotreba je praktiånoidentiåna.

Dijalog prozor obiåno sadræi više polja koja trebapopuniti; broj i raspored ovih polja zavisi od potrebaaplikacije koja je taj prozor iscrtala. Pri dnu svakogprozora se pojavljuju komande Ok, Cancel i Help, aponekad i razne druge. Ok birate pošto ste popunilisve podatke i æelite da Windows obavi zadati posao;taj rezultat se åesto postiæe i dvostrukim klikom naneku od opcija. Ako se iz nekog od dijaloga ne moæeizañi pre popunjavanja svih (ili najvaænijih) parame-tara, stavka Ok ñe u startu biti bledo ispisana - tek ka-da upišete podatke, Ok ikona ñe dobiti normalnu bo-ju i moñi ñete da kliknete na nju.

Izborom stavke Cancel stavljate Windows-u doznanja da ste greškom ušli u dijalog - moæda ste po-grešno izabrali opciju ili ste odustali od operacije ka-da ste videli šta sve treba popuniti. U svakom sluåa-ju, prozor nestaje i sve se vraña u stanje u kome je bi-lo pre njegovog aktiviranja.

1 / April 1995 © 27

U "radnom delu" dijaloga pojavljuju se komandnitasteri, polja za unos teksta, liste, liste fiksnog sa-dræaja, spiskovi opcija, prekidaåi i mnogi drugi ele-menti Windows korisniåkog interfejsa. Najlakše jeopisati polje za unos teksta: pravougaonik u koji tre-ba da unesete neku reå, frazu ili broj. Ako unosite vi-še teksta nego što u pravougaonik moæe da stane,tekst ñe skrolovati, odnosno pravougaonik ñe biti"prozor" na liniju. Povremeno se sreñu i polja za unosteksta u više redova.

Prekidaå je kvadratiñ u kome moæe da bude upi-san iks - ako je iks tamo, odgovarajuña opcija je ak-tivna; ako ga nema, opcija je iskljuåena. Ukoliko sebira jedna od tri ili åetiri opcije, pojavljuje se lista is-pred åijih su elemenata iscrtani prazni kruæiñi - kli-kom miša popuni se jedan od njih i tako izabere od-govarajuña opcija. Postoje i polja za unos teksta izbo-rom æeljenog elementa iz liste, podvarijanta u kojojse tekst moæe izabrati iz liste ili otkucati, kao i mno-go drugih stvari koje ñete vremenom upoznati.

Help

Silni megabajti koje Windows zauzima delomodlaze i na help tekstove - u svakom trenutku moæe-te zatraæiti (i dobiti) pomoñ koja obiåno obuhvataspisak raspoloæivih akcija i kratko (a ponekad i op-širno) objašnjenje svake od njih. Help se u svakomtrenutku dobija pritiskom na F1 ili Shift F1, veñinadijaloga ima i Help komandni taster a u listi menija seuvek javlja i help meni.

Tokom åitanja nekog help teksta moæda ñete poæe-leti da proåitate neki drugi, na koji se taj tekst pozi-va. Dovoljno je dva puta kliknuti na neku od grafiå-ki istaknutih fraza, i pojavljuje se novi help, iz kogaopet moæete iñi dalje, po gotovo beskonaånoj ulanåa-noj listi. Komande u vrhu prozora omoguñavaju dase vratite na prethodnu stavku, pregledate sadræaj iliindeks help-a, potraæite æeljenu reå ili frazu... Jednaod prvih stvari koje treba da savladate je recionalnaupotreba help-a, jer ñe vam on biti neophodan u da-ljem radu. Sve više modernih programa se, naime, is-poruåuje na CD-ROM-ovima i sa skromnom doku-mentacijom - ostatak "papira" pretoåen je u veomarazgranat help podsistem.

Vaæna stavka Help menija je About - to je naåin dasaznate podatke o programu koji koristite, imenunjegovog autora i mnoge druge relevantne informa-

cije. Ako imate problema sa nekim programom, sva-kako pogledajte u About prozor i proverite da li je sveu redu sa memorijom, diskom i ostalim para-metrima.

Rad sa programima

Pregled ikona i helpova je bez sumnje zanimljiv,ali Windows ste svakako pokrenuli da biste koristilineke programe, pa je krajnje vreme da preœemo natu temu. Veñ smo videli da se program pokreñe dvo-klikom na odgovarajuñu ikonu, a umemo i da ruku-jemo programom odnosno da zadajemo podatke ko-ji su mu potrebni, pomeramo prozore i maske, pove-ñavamo ih, smanjujemo i tome sliåno. Ipak, Windowsprogrami imaju brojne specifiånosti koje treba detalj-no upoznati - biñe od koristi kada vam zatreba istov-remeno pokretanje više programa.

Programi koji se pokreñu pod Windows-om moguda se podele u nekoliko kategorija. "Najåistiji" sluåajsu programi pisani za aktuelnu verziju Windows-a,npr. Word, Excel, Corel Draw... Ovi programi su najbo-lje prilagoœeni Windows okruæenju i sa njima ima naj-manje problema. Druga kategorija su programi pisa-ni za neku od prethodnih verzija WIndows-a; u prak-si se retko sreñu ali ih ima, recimo u sastavu nekihstarijih periferijskih ureœaja (skaneri itd). Veñinaovih programa ñe normalno raditi pod Windows-om,ali ñe neki traæiti rad u realnom ili standardnom mo-du. Ako je to nemoguñe (señamo se da Windows 3.1ne podræava realni reæim), program ñe se i daljeizvršavati ali uz moguñe probleme, o åemu korisnikbiva obavešten odgovarajuñom porukom. Poslednjai najinteresantnija (ali i najproblematiånija) kategori-ja su MS-DOS programi koje Windows treba da po-krene kako zna i ume. Sreñom, i takvi programi sa-svim solidno funkcionišu, sa izuzetkom nekih za-htevnih igara kojima se mora "prepustiti" åitav raåu-nar, odnosno koje odbijaju da budu "podstanari"Windows-a.

Korišñenje Windows programa

Programi se obiåno pokreñu iz takozvanog Pro-gram Manager-a: to je jedan od osnovnih Windowsprograma koji se automatski aktivira åim otkucateWIN. Ekran je podeljen u više grupa, a u svakoj gru-pi su ikone nekih programa. Dvostruki klik na iko-

28 © 1 / April 1995

nu, kao što smo videli, pokreñe odgovarajuñi pro-gram, a dvostruki klik na neku minimiziranu grupu"sloæenu" u dno ekrana širi tu grupu i omoguñavapokretanje programa iz nje.

Šta da radite ako program nema svoju ikonu?Ako ñe vam biti åesto potreban, najbolje je da tu iko-nu napravite što je vrlo jednostavno: izaberete stav-ku New iz FIle menija, otkucate ime programa, stazudo njega (ime programa i direktorijuma u kome je,recimo C:\UTIL\ICMGR.EXE) i... to je to. Što se sa-me sliåice tiåe, ona se crpi iz resursa samog progra-ma i moæe se zameniti nekom drugom: selektujeteikonu, pritisnete Alt Enter (ili izaberete Properties izFile menija) i onda kliknete na Change Icon kontrolu.

Ukoliko se radi o programu koji neñete redovnopokretati (recimo, SETUP neke aplikacije - pokrenetega jednom, i više vam ne treba), kreiranje ikone nijedobra ideja. Tada se, izborom stavke Run iz File me-nija, program "jednokratno" pokreñe. Ukoliko, naprimer, æelite da pokrenete SETUP.EXE koji se nalazina disketi u drajvu B:, aktivirajte File / Run i ondaotkucajte B:\SETUP. Ako "overite" stavku Run Mini-mized, program ñe biti startovan ali odmah minimi-zovan na ikonu; aktivirañete ga kada vam zatreba.

DOS programi

Programe pisane za DOS moæete da pokrenete narazne naåine. Prvi i najjednostavniji je da dva putakliknete na karakteristiånu MS-DOS Prompt ikonukoju ñete nañi u grupi Main: Windows naoko nestaje ipojavljuje se sasvim klasiåan DOS ekran u kome mo-æete "šetati" po direktorijumima, startovati programei raditi sve ono što ste radili pre nego što je Windowsi postojao. Uz jednu vaænu razliku: kada završiterad, ne treba "tek tako" da iskljuåite raåunar, veñ daotkucate EXIT i tako se vratite u Windows, onda regu-larno napustite Windows (recimo dvostrukim klikomna kontrolnu ikonu Program Manager-a ili izboromstavke Exit Windows iz File menija) i tek onda isklju-åite raåunar.

Ova predostroænost je neophodna zato što dvo-klik na MS-DOS Prompt ikonu nije izazvao izlazak izWindows-a - on je i dalje prisutan, samo što DOS se-ansa koju ste pokrenuli "ne zna" za njega, tj. "misli"da joj je åitav raåunar na raspolaganju. Iz te seanse seu Windows ne morate vrañati samo kada završite radpod DOS-om - pritiskom na Alt Esc, recimo, ponovo

prelazite u Windows, ali je DOS posao i dalje aktivani predstavljen ikonom u dnu ekrana. Dvoklik na tuikonu ñe ponovo aktivirati "odloæeni" DOS posao,dok bi novi dvoklik na MS-DOS Prompt ikonu pokre-nuo drugi MS-DOS koji bi se izvršavao paralelno saprvim. Ta dva DOS posla uopšte ne bi bila "svesna"da dele iste resurse.

Kada su pokrenuta dva MS-DOS programa, pos-tavlja se pitanje njihovog istovremenog rada - da liñe, dok je jednom posveñen åitav ekran, drugi biti"zamrznut" ili ñe raditi ono što moæe da radi bez in-tervencije korisnika. Istovremeni rad je moguñ, alisamo u zaštiñenom reæimu Windows-a, i uz dodatnapodešavanja. Pokrenite program koji se zove PIFEditor i åija se ikona za startovanje nalazi u Main me-niju, odmah pored MS-DOS Prompt ikone. Zatim izFile menija uåitajte DOSPRMPT.PIF i aktivirajte op-cije Background a zatim i Lock Application Memory uAdvanced sekciji. Ako æelite dodatnu sigurnost, akti-virajte i opcije EMS Memory Locked i XMS Memory Lo-cked, a ako DOS programi koriste extended ili expan-ded memoriju, podesite maksimum imajuñi u viduukupnu memoriju vašeg sistema i broj DOS poslovakoje æelite istovremeno da pokrenete. Kada je sve tospremno, snimite izmene na disk (opcija Save iz Filemenija) i pokrenite par DOS prozora. U svakom odnjih startujte po neki program i proverite da li se onizaista izvršavaju istovremeno.

Za åesto korišñene DOS programe nema potrebeotvarati "opšte" DOS prozore i pokretati ih iz njih -mogu da se kreiraju odgovarajuñe ikone pa da dvo-klik na neku od njih pokrene program, skoro kao daje u pitanju prava Windows aplikacija. Ove ikone ñepripremiti instalaciona procedura Windows-a koja ñena disku "prepoznati" sve poznate DOS programe ipodvesti ih pod Windows "kapu". Ako koristite nekiprogram koji Windows nije prepoznao, instalirañetega korišñenjem opisanog PIF editora, moæda uz po-moñ struånjaka - dok se to ne reši, program uvek mo-æete da startujete preko MS-DOS Prompt ikone.

Par reåi upozorenja: neke DOS komande i speci-fiåni DOS programi ñe moæda raditi pod Windows-om, ali ñe rezultati biti neæeljeni. Tu pre svega misli-mo na komande poput CHKDSK i UNDELETE, sta-re verzije programa Norton Utilities i PC Tools i, uop-šte, programe koji pišu direktno na disk. Preporuålji-vo je pre startovanja ovih programa napustiti Win-dows. Neki drugi programi ñe korektno raditi na pu-nom ekranu, ali ñe imati problema ako ih, pritiskom

1 / April 1995 © 29

na Alt Enter (više o tome docnije) smestite u posebanprozor, na deo ekrana. Najzad, korišñenje miša uDOS programima koji rade u prozoru moæe da budeproblematiåno, ali samo ako nije uåitana odgovaraju-ña (nova) verzija programa koji podræava miša.

Rad više programa

Više istovremeno pokrenutih programa nameñepotrebu izbora aktivnog, kontrole programa u poza-dini i tome sliåno. Najjednostavniji naåin da kontro-lišete programe je pritisak na Ctrl Esc ili izbor SwitchTo opcije iz bilo kod kontrolnog menija. Pojavljuje seprozor sa imenima trenutno aktivnih programa -dvoklikom na neki od njih aktivirate æeljeni pro-gram, dok se kontrolama u dnu ekrana neki od njihmogu zaustaviti, rasporediti po ekranu i tome sliåno.

Iako je Task List prozor koji se pojavljuje po pritis-ku na Ctrl Esc teorijski dovoljan za kontrolu proi-zvoljnog broja programa, u praksi su pogodna i ne-ka ubrzanja. Najåešñe se izmeœu programa "šeta"uzastopnim pritiscima na Alt Tab: dræite pritisnutAlt i više puta pritiskate Tab, gledajuñi imena pro-grama; kada ugledate onaj koji vam je potreban, ot-pustite Tab i prešli ste u njega! Alternativno, sa AltEsc prelazite direktno u "sledeñi" program na listi ak-tivnih, ali ovo nije naroåito pogodno osim kada ta-åno znate koji je program sledeñi. Najzad, iz File /Properties menija moæete da zadate kombinaciju tas-tera kojima se neki program aktivira, recimo Alt T,Alt P i tome sliåno.

Veñina poåetnika dodeljuje aktivnom programuåitav ekran, što je zgodno ako se radi iskljuåivo satim programom, ali za saradnju više programa nijebaš pogodno. Svaki prozor se moæe po æelji dimenzi-onirati i pozicionirati na ekranu, tako da istovreme-no imate pogled na više poslova. Åak se i DOS pro-grami (ako radite u zaštiñenom reæimu) mogu naovaj naåin kombinovati sa Windows aplikacijama - vi-zuelno ñe verovatno izgledati dosta siromašnije, alisa funkcionalne strane nema posebnih prepreka!

Razmena podataka meœuprogramima

Višeprogramski rad ne bi imao mnogo smisla ka-da programi ne bi mogli jednostavno da razmenjujupodatke - pripremite tekst u jednom i onda ga brzo i

lako prenesete u drugi. Za to se koristi mehanizamclipboard-a - reå je nastala kao analogija sa tablom ko-ja visi na zidu i na koju se åiodama kaåe cedulje: onajko hoñe da pošalje poruku, okaåi cedulju na tablu adocnije je onaj kome je namenjena pronaœe, snine ina odgovarajuñi naåin upotrebi.

Upravo tako funkcioniše i Windows clipboard, pre-ko koga prelazi tekst, slike i sve što ima smisla pre-nositi iz programa u program. Princip je najlakšeobjasniti na tekstu: u nekom programu obeleæite se-gment teksta (kliknete mišem na poåetak i, dræeñi le-vi taster pritisnut, "odvuåete" kurzor do kraja) i iza-berete stavku Copy iz Edit menija, kojom se obeleæe-ni tekst kopira u clipboard. Ista funkcija postiæe se ipritiskom na Ctrl Insert ili Ctrl C (Ctrl X ako teksttreba obrisati sa originalnog mesta i upisati u clipbo-ard, ekvivalent opcije Edit / Cut). Zatim preœete udrugu aplikaciju, postavite kurzor na æeljeno mesto,izaberete Paste iz Edit menija i... tekst se pojavi! Istose postiæe i pritiskom na Ctrl V.

Sadræaj clipboard-a moæete da pregledate prime-nom programa Clipboard Viewer koji se poziva iz Ma-in grupe. U novijim verzijama Windows-a u Clipboard-u moæe da se naœe i više tekstova ili slika, pa je i Clip-board Viewer postao Clipbook Viewer. Suprotono mi-šljenju poåetnika, nije neophodno da ClipboardViewer bude aktivan da bi prenos preko clipboard-afunkcionisao - njega ñete aktivirati samo ako poæeli-te da pogledate sadræaj pre nego što ga prenesetedrugoj aplikaciji.

Windows omoguñava i efikasnije veze izmeœuaplikacija, pre svega DDE (Dymanic Data Exchange) iOLE (Object Linking and Embedding) - ideja je da obje-kat obraœen u jednoj aplikaciji bude direktno pristu-paåan iz druge, pa se aktiviranjem tog objekta auto-matski pokreñe aplikacija koja ga je kreirala. U ne-kom tekstu imate sliku, i åim kliknete na nju auto-matski se pozove program za crtanje. Ove mogu-ñnosti ñete upoznavati radeñi sa Windows-om.

Rad sa datotekama

Tokom rada u Windows-u åesto ñete otvarati raznedatoteke sa tekstom, slikama i drugim elementima.Ova vaæna operacija se u svim programima obavljana gotovo identiåan naåin, preko stavke Open iz Filemenija. Pošto kliknete na nju, pojaviñe se standardnamaska za izbor datoteka.

30 © 1 / April 1995

Najvaæniji elemenat ove maske je segment zaizbor diska, direktorijuma i tipa datoteke: ukoliko,recimo, u WinWord uåitavate neki tekst pisan u obi-ånom editoru, najpre ñete odrediti na kom je disku,onda u kom je direktorijumu i najzad da se radi oASCII tekstu, posle åega se u najveñem prozoru mas-ke pojavljuje lista tekstova koji zadovoljavaju zadateuslove. Dvoklik na neki od njih izaziva automatskouåitavanje u WinWord i potrebnu konverziju.

Najlakši naåin da se nešto snimi je izbor stavkeSave iz File menija ili pritisak na Ctrl S. Sadræaj se utom sluåaju snima pod istim imenom, preko pretho-dne verzije. Ako æelite da ga snimite pod nekim dru-gim imenom, dakle da oåuvate i prethodnu verziju,koristite opciju Save As iz istog menija. Tom prilikommoæete da zadate i tip koji se snima, što je naåin da,recimo, tekst prevedete iz WinWord u ASCII formatili da neku sliku snimite u PCX formatu iako je origi-nalno bila zapisana kao TIF (PCX i TIF su dva najåe-šña standarda za memorisanje slika).

Veñina Windows programa moæe da radi sa neko-liko tekstova ili slika istovremeno - kada god sa Openotvorite neki novi objekat, i stari ostaje "u pozadini";na njega se lako prelazi aktiviranjem odgovarajuñegprozora. To znaåi da, pošto ste završili sa jednim tek-stom, treba obavezno da ga snimite i izaberete Close- ako vam objekat više nije potreban, nema svrhe re-zervisati deo memorije za njega!

Åesto ñe vam zatrebati i razne operacije sa dato-tekama koje se ne interesuju za njihov sadræaj: kopi-ranje sa diska na disketu ili obratno, brisanje, prome-na imena i tome sliåno. Za to se koristi File Managerkoji pokreñete dvoklikom na istoimenu ikonu Maingrupe. Pojavljuje se prozor podeljen u dva dela - saleve strane su imena direktorijuma, a sa desne imenadatoteka u tekuñem direktorijumom. Kreñuñi se mi-šem birate najpre direktorijum koji vam je potreban(dvoklik na direktorijum ispisuje i njegove poddirek-torijume, i tako do proizvoljne dubine), a onda obe-leæavate æeljenu datoteku (ako ih ima više, dræite pri-tisnut Ctrl i onda kliknite na svaku od njih). Zatimotvorite drugi prozor (izborom stavke New Windowiz Window menija), pronaœite u njemu odredišni di-rektorijum i jednostavno "prevucite" datoteke sa po-lazne pozicije na finalnu. Za brisanje, promenu ime-na i druge operacije nad izabranom datotekom iligrupom datoteka koristite odgovarajuñu opciju Filemenija.

Operacije sa tekstom

Od svih usluænih programa najviše se koristetekst procesori, ali to nije jedino mesto na kome sejavlja potreba za nekim vidom obrade teksta. Mnogidrugi programi, recimo baze podataka, programi zatabelarne proraåune i tome sliåno, u nekim svojimsegmenitma zahtevaju unos i ispravljanje teksta. Sre-ñom, ova operacija je pod Windows-om potpuno stan-dardizovana tako da ñete, pošto savladate neki odtekst procesora, lako unositi i ispravljati tekst gdegod to bude potrebno.

Ukazatelj u vidu vertikalne crte odreœuje mestona kome ñe se tekst koji otkucate pojaviti - slobodnoga pomerate strelicama ili pozicionirate na nekoodreœeno mesto klikom miša. Pritisak na Enter pre-bacuje ukazatelj u sledeñi red, "lomeñi" tekuñi pasusna dva dela. Pri unosu teksta ne treba da pritiskateEnter na kraju svakog reda, nego iskljuåivo na krajupasusa; kada se naœete na kraju reda, kurzor ñe auto-matski preñi u sledeñi.

Tasteri Home i End postavljaju kurzor na poåetaki kraj tekuñe linije, Ctrl u kombinaciji sa levom i de-snom strelicom pomera kurzor za reå levo ili desno,PgUp i PgDn "skaåu" na prethodni odnosno sledeñiekran, a Ctrl Home i Ctrl End obezbeœuju prelazakna poåetak ili kraj teksta. Blokovi se obeleæavaju ta-ko što se kurzor pozicionira na poåetak i onda, uzpritisnut Shift, odvuåe do kraja bloka, posle åega mo-gu da se koriste pomenute komande Ctrl V i Ctrl Xza prenos na clipboard.

Štampanje teksta

Åesto se ukazuje potreba da se obraœeni doku-menti ili slike štampaju, za šta se uvek koristi stavkaPrint iz File menija. Primetiñete da Windows nekovreme "razmišlja", a onda ste slobodni da nastavitesa poslom dok štampaå radi (ako vam ne smeta bu-ka). Stvar je u tome što je štampa pod Windows-omobiåno dvostepen proces: tekst procesor (ili neki dru-gi program) formira ispis i šalje ga posebnom pro-gramu koji se zove Print Manager i koji se brine o sa-mom procesu prenosa informacije na štampaå. Akotokom štampanja pritisnete Ctrl Esc da biste videlilistu aktivnih poslova, jedan od njih ñe svakako bitiPrint Manager; preœite u njega i proverite kako štam-pa teåe, prekinite ispis pogrešnih dokumenata, ra-

1 / April 1995 © 31

zmestite tekstove koji åekaju u zavisnosti od toga ko-ji vam je najvaæniji i tome sliåno. Kada se radi podmreæom, Print Manager ima i dodatnu ulogu štampa-nja na printerima koji su fiziåki prikljuåeni na nekidrugi raåunar.

Print Manager podræava rad sa više štampaåa - navaš raåunar je åesto vezan matriåni i laserski štam-paå, moæda imate neki kolor štampaå na drugom ra-åunaru sa kojim komunicirate preko mreæe, a i nekiureœaji koje ne biste nazvali štampaåima su åesto tu.Postoji, recimo, moguñnost da tekst štampate "nafaks modemu", što znaåi da se on, u vidu faksa, šaljeprimaocu. Zato po izboru Print opcije dobro proveri-te da li je izabran æeljeni štampaå i, ako nije, preœiteu Select Printer meni i dva puta kliknite na njegovoime.

Ukoliko uopšte nemate štampaå, åesto ñete štam-pati "u fajl", tj. u neku datoteku upisivati sve ono štobi inaåe otišlo na printer. Tu datoteku kasnije moæete(na disketi) odneti kod nekog saradnika koji imaštampaå i tamo je ispisati uz minimalno angaæovanjenjegovog raåunara. Ukoliko ne æelite da radite ova-ko, moæete da ponesete kompletan dokument, ali tozahteva da saradnik ima instaliran Windows, istitekst procesor i, što je veñ reœi sluåaj, identiånefontove.

Windows i fontovi

Windows je u grafiåkom pogledu priliåno napre-dan operativni sistem: tekst moæe da se ispisuje naj-razliåitijim pismima što veoma doprinosi njegovojdopadljivosti... do nekih granica. Neki poåetnici pre-

teruju, pa u Windows instaliraju stotine raznih pisa-ma što troši prostor na disku i bitno usporava rad, asve to bez posebne koristi: slike na kojima se meša podesetak raznih pisama se sa dizajnerske strane retkosmatraju korektim. Zato vam predlaæemo da u Win-dows instalirate samo nekoliko zaista potrebnih fon-tova i da svoje dokumente i slike proizvodite pomo-ñu njih.

Fontovi se instaliraju izborom stavke Fonts izControl Panel-a (dva puta kliknete na Control Panel izMain grupe, a onda dva puta na ikonu Fonts. U vrhuekrana pojavljuje se spisak trenutno instaliranih fon-tova - dvoklik na neki od njih pokazañe kako pismoizgleda. Komandom Remove uklanjate nepotrebnefontove, pri åemu treba da odluåite da li ñe font bitifiziåki obrisan sa diska ili samo uklonjen iz evidenci-je Windows-a; u drugom sluåaju ga kasnije moæeteponovo instalirati izborom komande Add. Ista ko-manda koristi se i za dodavanje sasvim novih fonto-va: kliknete na Add, preœete u direktorijum u komesu fontovi, obeleæite ih, odluåite da li ñe ostati gde je-su ili biti prekopirani u C:\WIN\SYSTEM direktori-jum, kliknete na Ok i... fontovi su instalirani!

Najåešñe ñete koristiti takozvane TrueType (TTF)fontove - slova ispisana njima mogu se poveñavati,smanjivati i transformisati na razne naåine. Kao osta-tak od prethodnih verzija Windows-a, povremeno sekoriste rasterski fontovi fiksnih veliåina, kojima seobiåno ispisuju tekstovi u raznim maskama (na ekra-nu). Da bi neki od fontova mogao da se preporuåi zaupotrebu, u njega obavezno treba da budu instalira-na YU slova åñœšæ, što se obiåno rešava uzimanjemfontova iz paketa Windows za Istoånu Evropu (CEE).

32 © 1 / April 1995