Pcelar - Novi Pcelar 1810 - 2010. - III deo (str. 119-178).pdf

8/14/2019 Pcelar - Novi Pcelar 1810 - 2010. - III deo (str. 119-178).pdf

1/60


2/60

120


3/60

mo) je obi~na ko{nica, koju mi od slame, rogoza,

pru}a, loze i liketa pletemo. Potrebno je dakle

ispitati, kojim na~inom ko{nicu takvu

pripremiti, i stoga:

1). Prvo nastojawe p~elara neka bude da on

ko{nicu sredwe veli~ine napravi. Iz razloga

toga, jer ako ko{nica velika bude, kao {to su u

tome mnogi gre{ili, onda p~ele iz razloga malo-

brojnog dru{tva svog, dok nekoliko satova

sagrade smesta u razmnoàvawe navaquju da bi

veli~ini ko{nice {to skorije srazmeran broj

dru{tva pove}ati mogle, i tako bave}i se s razm-noàvawem medobrawe sasvim zapostave. Otud

biva da posle u takvoj ko{nici dru{tva izobil-

no ima ali koje je kasno pristiglo te za bespreko-

rno svoje prihrawivawe meda pripremiti ne

moè nego u zimovawu od gladi, ako mu se na

vreme hrana ne doda, umreti mora. Prihrawivatipak takve za doma}ina veoma je {tetno. Mnogo

puta p~ele u veoma velikoj ko{nici ni dru{tva

dovoqno proizvesti ne mogu. O~evidno je dakle

da je ubita~na stvar novom roju veoma veliku

ko{nicu dati. Zato mi sada{weg vremena tu

gre{ku ispravqamo.

2). Ko{nica tako ustrojena da bude, da bi je

lako i bez svakog mu~ewa p~elar ~esto pregledati

mogao.

3). Ta-

121


4/60

122


5/60

3). Tako sagra|ena da bude, da se s mesta na

mesto i u daleke predele prenositi moè. Ova tri

prethodno re~ena pravila nalazimo mi u prostoj

na{oj ko{nici. Da je ova ko{nica potrebama

p~elara odgovaraju}a iz slede}ih navoda videti

mogu}e je. Jer, prvo ovako prostu ko{nicu zgodno

celu pregledati mogu}e je. Ovde p~elari lice

svoje obi~nom p~elarskom kapom pokriju da ih

ne bi qutite p~ele ubadale. Mogu se p~ele i bez

opasnosti pregledati ako p~elari krpu ili suvu

gqivu upale i dimom onim p~ele okade, jer }e one

odmah ukloniti se i tako je celo sa}e slobodno

pregledati mogu}e. Ako mi dim ovaj u pregledawuko{nica ~esto upotrebqavali budemo, to }e se

p~ele na{e tako naviknuti, da }e posle i bez dima

dozvoliti da pregleda~ trud wihov gledati moè.

U gl: 1. . 3. stoji kako je u Be~u carski prefekt

golim rukama p~ele bezopasno prevrtao i me|u

wima maticu traìo.

2). Takvu prostu ko{nicu moèmo mi

sami od |ubreta is~istiti, jer ako mi ne

is~istimo, prinu|ene }e biti p~ele same

iznositi i time gube ono vreme u koje bi med

sakupqati mogle. Zato je preporu~qivo podko{nice dasku podmetnuti da bi tako sve ono

|ubre, koje }e na dasku pasti, lak{e o~istiti

mogli. 3). Iz takve ko{nice bez svake muke

med vaditi moèmo. 4). Iz jedne takve ko{-

nice

123


6/60

124


7/60

nice u drugu p~ele lako pregoniti moèmo.5). Ve{ta~ki tako|e rojevi iz takvih ko{nica

lako se izvode.

. 20.

Veli~ina ko{nice

Ko{nica dve stope visoka a jednu i po

{iroka da bude. Ako p~ele sa}e do poda dovedu, to

onda ko{nica ova lako podignuti se moè,

budu}i da svaka ko{nica mora imati od rogoza

ili od loze, od ~ega je ve} i sama opletena,

srazmerne dowem kraju ispletene pola stopevisoke obodove, koji se u takvom slu~aju pristu-

pa~no podmetnuti i privezati mogu. Ako bi p~ele

i ovaj obod napunile to i drugi i tre}i istim

na~inom podmetnuti se moè. I tako nikada

ne}emo pogre{iti protiv onog pravila (. 19)

koje nam nalaè da se velika ko{nica nikakvimna~inom, naro~ito malenom roju, u po~etku ne da.

. 21.

Leto na ko{nici

Leto na sred ko{nice da se otvori, a ne

niè, niti vi{e, kao {to mi u tome veoma

gre{imo, iz tog razloga: jer p~ele tim

na~inom }e kratko prazninu ko{nice ~uvati.

Ako bi se leto blizu dna otvorilo, to onda

p~ele, dokle god sa}e do dna ne izgrade, ne-

pre-

125


8/60

126


9/60

prestano prazno mesto ~uvaju. Do sredine pak

brzo sa}e dovedu i tako uvek samo sa}e ~uvaju a

ne prazninu. Kada tu|ica iz ko{nice bilo {ta

ukrade, to ova ista posebnim nekim glasom, i

ostalim svojim drugaricama javi, gde se dovo-

qno meda bez muke dobiti moè, zato po tommnoge sa sobom dovede i pusto{e drugu ko{nicu.

Ako je dakle leto na sredini ko{nice takvo bez

ikakve prevare od tu|ica p~ele lako sa~uvati

mogu. Da bi mi od leta ovoga i drugu korist

imali, dva okvira s jedne i druge strane leta,

sebi uporedo za ko{nicu pri{ivena da imamo,tako me|utim u`qebqena, da se mala jedna

da{~ica u wih zgodno smestiti moè. Da{~ica

ova na sredini tako probu{ena da bude, kako }e

jedna samo p~ela u}i i iza}i, zato, da bi se ova

mala rupica u nevoqi lako zatvoriti mogla.

Neki p~elari na vrhu ko{nice odu{ku na~ine i

na wu re{etku pre{iju da bi isparewa od p~ela

izlaziti i novi vazduh ulaziti mogao. Ipak ta

na vrhu ko{nice odu{ka je sa svim suvi{na i

nekorisna. Zato {to p~ele najboqe znaju {ta je

wima potrebno, jer one prirodno u {upqem

drve}u ìve, i ako bi se gore odu{ka otvorila,

takvu same zalepe. Kada je potrebno obnoviti u

ko{nici vazduh onda tri ili ~etiri p~ele na

leto stanu i mahaju}i krilima pokvareni vazduh

izgone a sveì ubacuju. Osim toga na takvom me-

stu

127


10/60

128


11/60

stu otvoreno leto mnogo doprinosi i utvr|ewu

unutra{we izgradwe, kada se drugim re~ima s dve

{ipke unakrst sa}e i to blizu leta probode, da bi

tako i leto onde bilo, gde sa}e u najve}em

u~vr{}ewu stoji. Prema tome leto ko{nice na

sredini biti mora.

. 22.

Magacini

U novije vreme izmi{qene su ko{nice sloène,

koje se magacinima nazivaju. Ove se u po~etku sas-

toje samo iz dva sandu~eta. Kada dakle p~ele

jedan napune onda im se drugi one iste veli~ine

podmetne. A to iz ovog razloga, da bi u vreme

ubijawa ko{nica p~ele ne ubijali no ìve

zadràti mogli. Kada i ovaj drugi podmetnuti

sandu~i} p~ele napune podme}u tre}i i ~etvrti.

I tako oni koji magacine upotrebqavaju, iz

slede}ih razloga trude se dokazati, da su magaci-

ni korisniji p~elama nego li proste ko{nice.

1). [to se svake godine bar u gorwem sandu~etu

obilno meda nalazi. 2). [to se lako i bez ikakve

muke ve{ta~ki roj iz takvih magacina izvodi. 3).

[to u jesen med bez svake muke mirno i tihoizvaditi mogu, jer onda samo gorwi medom

napuweni sandu~i} oduzmu i iz wega med izvade

a dowi p~elama za zimsko prihrawivawe

ostave. No malo kasnije prona{li su

iskus-

129


12/60

130


13/60

iskusni p~elarstva istraìteqi, da magacini

ovi ne odgovaraju o~ekivawu p~elara i na tri

gore re~ena navoda odgovaraju ovako: [to se

prvog navoda ti~e, to je prava istina, da se u

gorwem sandu~i}u med na}i moè, no to samo

onda kada su najboqe godine. Dobra me|utim

godina izme|u 10 jedva se jedanput dogodi a

svaki doma}in sredwu, to jest: ni najboqu ni

najlo{iju godinu u promatrawu imati mora.

Sredwe pak godine to dogoditi se ne moè, jer

takvi magacini imaju onu gre{ku koju smo pre

rekli o velikoj i prostranoj ko{nici. Otud

biva da i one p~ele za zimovawe ili prihrawi-vati moramo ili }e sa svim stradati. Prvi

dakle navod opstati zbog toga ne moè. U pros-

toj pak ko{nici, koju mi preporu~ujemo, ni naj-

mawe sumwe nema, jer kad p~ele ko{nicu voskom

napune onda med sakupqaju, {ta vi{e, i one

}elije medom napune koje su za leglo odre|ene.Ako li je dobra godina, to gore opisani obod

podmetnuti i privezati lako moèmo. Drugi

navod wihov govori da je lak{e iz magacina

nego iz proste ko{nice ve{ta~ki roj izvesti.

No ovde je pitawe: da li je savetno nama

ve{ta~ke rojeve izvoditi? Ako bi i to bilo,traì se ovde ~ovek ve{t i u poslu p~elarskom

veoma iskusan, ina~e pokvari}e i staru i novu.

U ostalom ako bi potreba bila izvesti

novi roj, to lak{e biva u prostoj ko{nici.

Na

131


14/60

132


15/60

Na tre}i navod wihov, da se pak u jesewe vreme

lako i bez svake muke iz magacina med izvaditi

mo`e, odgovaram ovako: Da se lak{e iz magaci-

na, nego iz proste ko{nice med vadi, i to je

prava istina, ali matica u ono vreme u najgor-

wem sandu~i}u nalazi se. Ako dakle p~elar

gorwi sandu~i} skinuo bude skinu}e i maticu,

koja kad strada strada}e i ono dru{tvo koga je

za zapat ostavio. Na kraju u takvim magacinima

videti ne mo`emo, {ta i kako p~ele na{e

posluju, a prostu ko{nicu svaki ~as, bez

ikakvog o{te}ewa pregledati mogu}e. Jedino

jo{ preostaje da napomenemo, to jest, da sedobar doma}in ne}e dopustiti prevariti da

p~ele svoje u magacine stave, no u prostu

obi~nu ko{nicu, koja je i samoj p~ela prirodi

sli~na. Imamo primere gde su p~ele samo zbog

magacina sa svim istrebqene bile. Meni je -

veli G. Miterpaher - govoreno, da su iz Be~aposlani bili takvi p~elarstva u~iteqi, koji

bi proste qude ve{to pou~ili i tako su sve one

ko{nice, koje su po wihovoj nauci snabdevene

bile, do jedne stradale. Opet dakle govorim, da

ako ~oveka ve{ta i u poslu p~elarskom veoma

iskusna nemamo, ve{ta~ke rojeve izvoditi da sene usudimo.

. 23.

133


16/60

134


17/60

. 23.

O postavqawu ko{nica u naslon

1). Kako se ko{nica na svoje mesto postavi,

leto odmah da se otvori, da bi p~ele na cve}e

izletati mogle i da se ne bi u velikoj onojtoploti i gu`vi pogu{ile.

2). Ko{nicu bez potrebe s jednog mesta na

drugo ne preme{tati jer su se p~ele na ono mesto

leteti navikle. Ina~e bi dugo vremena ko{nicu

svoju na prvom mestu svuda traìle i ne na{av{isjedinile bi se najbliòj u koju se ~esto s

gubqewem ìvota ustremquju.

3). Ko{nice u p~eliwaku tako namestiti i

razrediti treba, da bi na jednu stopu jedna od

druge rastavqena bila, jer tim na~inom p~ele

ko{nice svoje lak{e poznaju, niti na druge

udaraju, ko {to se de{ava u vreme hladno, burno,

ki{ovito i vetrovito, kad umorne ku}i ùre.

4). Ako u dva reda jedan na drugi ko{nice

slaèmo, to slabije dole a ja~e gore da names-

timo, jer iz gorwih u dowe mnoge p~ele rado

prelaze i ove slabe poja~avaju a to na{a nam-

era i jeste da bi se slabe od ja~ih podpoma-

gale. Mlade jo{ ne dozrele p~elice u prvom

svom nemo}nom letewu padaju siroto i ~e-

sto

135


18/60

136


19/60

sto budu}u o sebi vrednost i nadu na{u smr}u

svojom preteknu. Ako li se sretno i vrate, to ho}e

ako su iz gorwih ko{nica, ipak ne znaju}i jo{

sigurno mesto svoje, u dowe ule}u s punim

uverewem da su u sopstvenoj svojoj ko{nici. Ovde

wih doma}e p~ele, ne kao strane i nepoznate, no s

velikom rekao bih dobrom voqom, naklonostsvoju wima pokazuju}i u savez dru{tva dragovo-

qno prime, vide}i ranu mladost wihovu, koja }e

trudom svojim hiqadu puta naklonost wihovu

nadoknaditi. Starije p~ele ili se gnu{aju ili ih

odatle isteruju.

5). Na golu zemqu slo`iti ko{nice od krti-

ca sigurno nije, osim ako je zemqa veoma tvrda,

jer ove na ko{nice navaquju, med i u }elijama

za~eto leglo na veliku nam {tetu pro`diru i svu

ko{nicu upropaste. Na dasku dakle, kao {to je

re~eno, slo`iti ih vaqa.

. 24.

Alati u p~elarstvu potrebni

Ta~no i na mnogo mesta veoma lepo dolazi

ona Srpska poslovica: Bez alata, nema zanata.Ona i ovde mesto svoje ima. Svaki dakle p~elar

imati mora

1). Alat za dimqewe, za koji truda, krpe,

suve melisse ili mati~wak zvane trave i gqi-

ve

137


20/60

138


21/60

ve {umske koja na drve}u raste, upotrebiti se

moè, da bi dimom wihovim p~ele sa sa}a oterati

i sebe od ustremqewa wihova sa~uvati mogao.

2). Kapu p~elarsku, od providnog i veoma retkog

platna ili struwe ispletenu, kojom od napada

p~ela lice za{ti}uje.

3). Rukavice vunene a ne ko`ne, jer p~ele u koù

rado àoke pu{taju i stra|avaju.

4). Po vi{e gotovih praznica, jer dosta puta

p~ele svoju ko{nicu ostave i boqe sebi stani{tetraè, zato praznice ove ~iste i {iqcima unutar

probodene da budu.

5). Koliko ko{nica, toliko pokriva~a.

6). Nekoliko metlica od pelena, koga uvek uba{ti gde se p~ele drè posa|ena imati treba.

Neki umesto pelena peru{ku upotrebqavaju. No

ona nije dobra jer p~ele razdraùje.

7). Drvenu veliku ka{iku - kutla~u - da bi s wom,

ako bi se roj slu~ajno na deblu drveta uhvatio,p~ele grabiti i u ko{nicu stresati mogli.

8). Prskalicu - {trcaqku - iz koje vodu protiv

beè}eg roja prosipati moèmo.

Tim

139


22/60

140


23/60

Tim na~inom, p~ele misle}i da ki{a pada,

spusti}e se odmah. Oprezno ipak prskalicu

upotrebqavati treba, jer ~esto takav roj nigde se

ne spusti, no u mati~nu ko{nicu povrati se.

9). No` jedan s obe strane o{tar i u

o{tricu malo povijen. Drugi zao{tren, jedan{iri s obe strane i na vrhu o{tar. Ovi sa svim

gvozdeni biti moraju, ina~e bi drvena dr{ka,

kada smo u najve}em poslu slomiti se mogla.

10). [ipku gvozdenu za jednu stopu dugu,

kojom drvene {iqke s pomo}u male sekire iz

ko{nice izbijamo.

11). Vagu ili merilo, na koje se rojevi i

ko{nice mere.

12). Pu{ku, da bi roj be`awu naklowen zaus-

tavili, jer ~uv{i pu{ku misli da je opasna wemu

grmqavina.

13). Vre}u - vre}ice - radi rojeva.

14). Stupu (avan), o ovom gde o ce|ewu meda.

15). Merdevine, ako na visokom drvetu roj

zaustavi se.

16). Bele`nicu, u kojoj brojevima nazna~ene

ko{nice redom popisane obi~no imamo. Svakom

broju dodav{i, kada i koliko je svaka ko{nica

rojeva pustila.

GLA-

141


24/60

142


25/60

G L A V A VII

O poznavawu dobrih ko{nica

. 25.

Kvalitet ko{nice

valitet ko{nice sastoji se u p~elama, leglu,

vosku i medu. Matica je u ko{nici du{a. P~ele,

leglo, vosak i med mogu u dobrom i lo{em stawu

biti. Kada ko{nicu podignemo ako je mesto na

kome je stajala od mrtvih p~ela, par~adi suvog

sa}a i drugog |ubreta dobro o~i{}eno znak je da

su bri`qive, ~istoqubive, verovatno i marqive

p~ele.

. 26.

Spoqa{wi znaci dobre ko{nice u kupovawu

Ako u prole}e pod ko{nicom leglo opazi-

mo, znak je da ima maticu i da je dobra ko{nica,jer gde se tako nezrelo leglo izba~eno iz ko{nice

na|e tu se ve} mlade p~elice legu.

2). Ako takvog nedozrelog legla pod ko{-

nicom, koju kupiti ho}emo, ne vidimo ili da je

osta-

143

K


26/60


27/60

ostavimo, ili ~etvrti dan u p~eliwaku da posma-

tramo donose li dobro na nogama ili ne. Ako je

prvo - dobro, ako nije - propasti mora.

3). Iskusan p~elar ~im prstom u ko{nicu

kucne odmah raspoznati moè {ta o woj suditi

treba: ako p~ele na kucawe s velikim uzne-mirewem i zvukom odgovore to bogata sa p~elama

ko{nica biti mora, ako li slabim glasom, slaba

je i ko{nica. Magacine dobre i po izgledu poz-

nati moèmo - u kojih je leto ~isto, oni su dobri.

4). Ako ujutru izme|u 8, 9 i 10 ~asova p~eleiz ko{nice jednako veselo i ùrno izle}u, oso-

bito ako se natovarene ku}i povra}aju, dobra je

ko{nica.

5). Ako rano pre izletawa p~ela tiho, da nas

p~ele ne primete ko{nici pri|emo i na letu

mali ~opor p~ela mirno bruje}i zapazimo, dobarje znak. I nevaqale p~ele na letu se sakupe, no bez

brujawa.

6). Ako zagledav{i u ko{nicu nekoliko

redova p~ela opazimo, koje krilima tako brzo

drmaju, da dizawa krila jedva spazitimoèmo, osobito ako druge gusto puze i hitro

puzaju}i sebe na leto dovode. A leto rukom

zatvorimo i primetimo da velika toplota

izlazi, to takva ko{nica ne traì pomo}i, jer

je

145


28/60


29/60

je ona i u p~elama, leglu i u medu jaka, a pri tom

najboqom maticom snabdevena, no takve ko{nice

samo posle duge dobre pa{e i vremena primetiti

mogu}e.

7). U prole}e dok su jo{ hladne no}i i slabe

pa{e brujawe p~ela na letu ~uti nije mogu}e,

niti dizawe krila videti, jer sve jo{ miru i

ti{ini izloène su. U to vreme dasku podko{-

ni~nu i unutra{we strane ko{nice dobro da pos-

matramo. Ako su vla`ne i vide se kapi, kao od

ki{e i rose, takva je ko{nica p~elama, medom,

voskom i leglom veoma bogata i dobrom maticomsnabdevena.

. 27.

Unutra{wi znaci dobre ko{nice

êsto nadgledaju}i ko{nice po vosku,medu i p~elama nau~i}emo se dobro raspozna-

vati. Boqe je kupiti jednu dobru ko{nicu i

skupqe, nego li deset lo{ih za malu cenu, jer

dobra matica veliko mno{tvo p~ela namnoì,

i kod dobre matice p~ele brè rade. Mnoge

p~ele mnogo meda donesu i sigurno{}u budu}ihrojeva nam laskaju. Vi{e legla u ko{nici ve}i

broj mladih p~elica nam obe}ava i to je znak

dobre matice. U novom sa}u boqe rastu i roje se

p~ele, jer se ovo lak{e nego staro sa}e ugreje.

GLA-

147


30/60

148


31/60

G L A V A VIII

O nabavqawu p~ela

. 28.

Razne primedbe u kupovawu i prodavawu p~ela

~elari kada kupuju ili prodaju p~ele raznih

sujetnih primedbi i sujeverja mnogo se drè.Koji p~ele kupuje, da bi mu boqe napredovale,

od svakog kupiti ne}e: ili samo one kupuje koje

su u {umi na|ene; ili nov~i} posle sebe u

p~eliwaku, iz koga kupuje, ostavi; ili ko{nicu

izvrnuti neda; ili za one samo novce, koje je za

prodat sitan kukuruz uzeo, kupuje ko{nice.Prodavac tako|e mnogo vra~a. Svaki radi

dràwa ko{nice ne}e ni prodati. Dune u pro-

datu ko{nicu; nekoliko p~ela iz we izvadi; tri

puta okolo we obi|e i ostale ovim glupostima

sli~ne dodaje. On sa ovim samo u~initi èli i

nastoji da nebi s prodavawem p~ela budu}usvoju sre}u i razmnoàvawe p~ela prodao. [to

se god ovome sli~no u kupovawu i prodavawu

p~ela pazi, sve je bezumno i sujetno. Koji radi

dràwa od p~ela svojih drugome pro-

daje

149

P


32/60

150


33/60

daje ne sme se bojati da }e prodavawe ovo ili

wemu ili p~elama wegovim {tetu kakvu naneti.

. 29.

Glavno pravilo o kupovawu p~ela

P~ele iz blizu odre|enog mesta ili prosto

re}i kom{iluka, kupovati nije preporu~qivo,

no s drugog i daqeg podru~ja. Iz razloga toga,

{to p~ele kada radi sabirawa meda izletale

budu, budu}i da su pre|a{wem mestu ve}

navikle, tamo }e i odleteti. I ako su medomnatovarene svaka }e ih ko{nica rado primiti i

tako }e mnoge p~ele zalutati i na prvo mesto

vratiti se. Akoli ih iz daqeg mesta kupimo

uvek }e se povratiti, oko novog mesta obletati

i u~i}e se poznavati ne samo polo`aj ko{nice

svoje no i polo`aj celog predela iz koga one med

sakupqati imaju. P~elar najve}u brigu o

p~elama da ima, kako }e ih umiriti, da mu se

dozvole u svako doba pose}ivati i pregledati.

Mesto pod ko{nicom, to jest dno, u svakoj

posebno, koliko je mogu}e ~istije da bude, jer

time dobijamo ono vreme koje p~ele gube kada

same ~iste. Brigu ovu neprestano p~elar imati

mora dokle god vreme rojidbe ne nastane.

. 30.

151


34/60


35/60

. 30.

Vreme za kupovawe p~ela

Prole}e je najpogodnije vreme za kupovawe

p~ela. Mogu}e je i u jesen kupovati, no paziti

treba da nije ko{nica voskom i medomsiroma{na, jer tada i pa{a i toplota ve} kraju

ùre. Mnoge p~ele i leglo u ko{nici ako dovo-

qno meda nema ne ceni skupo i takve sa

nedostatkom hrane u zimu stradaju. Niti nejaku s

p~elama a medom bogatu izabiraj, ~esto i takve

zbog gubqewa potrebne toplote od stradawa

daleko nisu. Ko{nice sredwe voskom, medom i

p~elama snabdevene jesu za zapat najboqe.

. 31.

Kakve ko{nice kupovati treba

Rojeve godi{we ili najvi{e od tri godine

ko{nice kupovati vaqa a ne starije, koje po vosku

i sa}u raspoznati mogu}e. U mladih p~ela vosak je

beqi, u sredwih ùt a u veoma starih crn. Zbog

toga ko{nice podignuti treba i proveriti

teìnu wihovu. Koje su teè - ako su jednake i od

iste materije ura|ene - u wima je vi{e p~ela.

Prema tome one su boqe.

U kupovawu p~ela budu}i da je zima pro{la,

vi{e treba motriti na obilnost p~ela a ne

na

153


36/60

154


37/60

na obilnost meda. I u svemu tome neka niko sebi

i svojoj ve{tini ne poveruje, no neka zamoli i

ispita iskusne starce, koji su u p~elarstvu mnogo

godina proveli. Po zakqu~ewu pogodbe leta u

ko{nica vaqa zatvoriti, ozdo ~ar{afom obavi-

ti i ~uvaju}i da se ne stresu, na sankama ili koli-

ma na novo ih mesto odvesti i sutradan odaviti.

Paziti u ostalom treba na poloàj wihov prvi

i po wemu u p~eliwaku na{em wih namestiti.

G L A V A IX

O umnoàvawu p~ela

. 32.

Leglo

ek {to se u prole}e livade otvore, prvo

starawe p~ela je umnoàvawe i rojewe svoje. I

pre svega po wihovom prirodnom probu|ivawu

- vidi Stojkovi}a III. deo Fizike, strana 151.

linija 1 i str. 161. - plodna matica jaja nosi,

mlade se p~elice u }elijama legu i p~ele neko-

liko mati~waka prave, zato da im

se

155

T


38/60

156


39/60

se nebi mlade matice na jedanput, no jedna za dru-

gom ra|ale. Pripremawe voska, bogatstvo meda,

broj p~ela i trutova umnoàva se iz dana u dan

pove}ava za toliko da radi teskobe mesta i

velike toplote u ko{nici dugo ostati ne mogu no

novi stan sebi traè i roje se.

. 33.

Rojevi

Roj je neki deo p~eliweg dru{tva koji iz

stare svoje ko{nice vo|en maticom iza|e i sop-

stveno sebi stani{te traè}i oka~i se o zelenoj

gran~ici nekog drveta. Mnogo puta zaustavi se

na zemqi, kamewu, koqu, ogradi i dr. Neki pak

rojevi kako iz ko{nice iza|u visoko uzlete, i ako

se {uma blizu na|e to u {upqinu hrasta, jamu ili

bilo kakvu pe}inu presele se. Begunac roj pre

mesto sebi izabere, i ako sretno u wega dospe,mirno kao i u na{oj ko{nici u wemu boravi.

Rojevi su dvojaki: prirodni i ve{ta~ki.

. 34.

Ve{ta~ki rojevi

Ve{ta~ki rojevi su oni, koji se nasto-

jawem i ve{tinom p~elara, kao da nasiqem

nekim iz stare ko{nice izvode, i u novu pre-

seqa-

157


40/60

158


41/60

seqavaju, ali nikada bez velike opasnosti i stra-

ha. Samo ako bi najiskusniji p~elar bio -

proizvesti se mogu, jer ako najmawa gre{ka

u~iwena bude pokvari se i stara i nova, zato je

savetno, premda neki i preporu~uju, od ove

ve{tine odustati.

. 35.

Prirodni rojevi

Prirodni ili doma}i rojevi su ~etvo-

rostruki: 1). Najva`niji ili prvenci. 2).

Drugenci. 3). Rani. 4). Devi~anski. Najva`niji

ili prvenac roj zove se onaj koji prvi iza|e. Ako

ovaj do pola juna iza|e i toliko dru{tva imao

bude, da opet, ili kao {to se ~esto de{ava, osam

merica te`e, takav }e odli~an roj biti. S

prvencem rojem ne malo svagda stara matica

izlazi. Op{te je mi{qewe do sada bilo, da sprvencem rojem nova matica izlazi, zato {to se

vi{e takvih matica izlegu i {to svaka sopstveno

svoje dru{tvo imaju}i, ako se nesloga kakva izro-

di, svaka svoje podru~je brani i tako koja je

slabija ona iza}i prisiqena bude. Ali se ovo

dokazalo za neverovatno, jer je ve} izvesno, da prenegoli prvenac roj iza|e, mlada matica premda je

u }eliji svojoj spremna, ni kojim na~inom iza}i

joj ne daju, no odre|ene stra`e wu ovde ~uvaju i

hrane, a kako prvenac roj iza|e wu odmah puste i

car-

159


42/60

160


43/60

carstvo joj predaju. Slavni neki u poslu

p~elarskom ~ovek, da bi izu~avawa svoja ~inio,

u vreme kada je roj izlazio pa`qivo je pred

letom ko{nice stajao i maticu o~ekivao. Kada

je ova izleteti htela, uhvato ju je i na{ao da su

joj krila povre|ena bila, zato je wu novom roju

darovao i tu istu maticu tri godine dana uvek

s prvencem rojem izlaziti primetio je.

Najboqa je vrsta p~ela koje jednog roja puste.

êsto se de{ava, da jedna ko{nica 4 i 5 rojeva

jednog leta pusti, me|utim ako vreme ko{nica-

ma pogodno nije to im zabraniti treba.

2). Posle prvenca roja 9. 10. ili 14. dan

kre}e roj drugenac. Ako li je vreme mogu}e, i 7.

dan drugi roj izlazi. U drugim ili drugencima

rojevima vi{e nego jedna matica ima, i tako celi

onaj roj razdeqen je, i neki se deo p~ela jednoj a

drugi drugoj sjedini, od tuda da kada se takav roju ko{nicu strese, posle malo vremena, ili mat-

ice nepotrebne razgoni ili razbeì se. Jer u

revoltu nikakvog posla zapo~eti p~ele ne mogu.

Drugenci dakle rojevi ~esto su neuredni.

Znaci ovakvog neurednog roja su: 1). Ako sepred ve~e neobi~ni i osobiti neki, zelene àbice

glasu sli~an glas u ko{nici ~uo bude, to je jasan

znak da u takvoj vi{e ma-

tica

161


44/60

162


45/60

tica ima, prema tome rat }e se podignuti. Ako se

taj glas malo kasnije, kada se sve ve} uti{aju i

u}ute, ~uje se: znak je, da }e odmah sutradan iza}i,

jer vi{e matica ima i svaka bi carevati htela, a

nije mogu}e. Prisiqene su dakle od tuda iseliti

se i sebi drugo stani{te tra`iti.

2). Kada takav drugenac roj iza|e, ako vidi-

mo da su p~ele napale na matice i da ih na stranu

ko{nice u koju su stresene, da bi ih tamo pobiti

mogle, nagone, dobar je znak. Ako li to nije, no

p~ele na vi{e gomila skupe se, znak je da }e se

rasejati. U tom slu~aju paziti moramo na onajglas, kojim matice svaka svoje dru{tvo matici

primamquje, jer ponekad se tim na~inom dru{tvo

veoma umawiva. Vrlo savetno je, da p~elar sam

takve matice pohvata i wih ili za bezmati~nu

ko{nicu zadr`i ili poubija.

3). Rani roj je, koji jo{ aprila meseca

izlazi, zato {to u takvoj ko{nici u zimu ili

matica ugine ili od drugih ubijena bude, i tako

ko{nica udova ostane. P~ele dakle najpre o tome

nastoje, kako bi maticu sebi proizvesti mogle, i

tako ne jednu, no mnoge pripremaju. Tim na~inomono se isto takvoj ko{nici desi, {to drugom

roju, kada se u wemu vi{e matica izlegu. I od

tuda onaj isti

glas,

163


46/60

164


47/60

glas, koga smo u prethodnom pravilu opisali,

~uti se moè. Dakle veliko starawe upotrebiti

treba.

4). Mnogo puta i to se desi, da se prvenac

roj, posle nekog vremena onog istog leta roji.

Takvog parojak ili ina~e devi~anskim nazivamo,

wegov med koji je uvek beli, devi~anski med, a

vosak devi~anskim voskom ozna~ujemo. No budu}i

da je ~esto i sam slab i nejak, a mnogo vi{e onaj,

koji iz wega poti~e, zato takav svakim mogu}im

na~inom natrag vra}ati treba.

. 35.

Vreme rojewa

Vreme izlaèwa rojeva je od po~etka maja do

kraja juna, premda se nalaze, koji ili ranije ili

kasnije izlaze. Prole}na rana toplota i blago-

rastvorewe vazduha, pomaù p~elama ranije roji-

ti se. Koliko je vi{e u livadama cve}a, toliko

se brè ko{nice napune, i za rojidbu pripreme.

Pozni rojevi retko su dobri, jer ako jako dru{tvo

imaju, to }e ih nedostatak hrane, ako nije, to

nedostatak toplote u zimu umoriti. Mnogobroj-

nost roja ispitujemo po teìni wegovoj. Na{i

rojevi kada veliko dru{tvo imaju, onda 8 a kada

osredwe onda 4 merice teè. U Rusiji pak vi{e-

struko

165


48/60

166


49/60

struko 10, 12 {to vi{e i 19 merica prete`u.

Budu}i da dakle 149 mrtvih p~ela te`e 12,8 grama,

to najja~i kod nas roj 40.000 glava ne prevazilazi.

Na hladnom, ki{ovitom i tmurnom vremenu p~ele

se ne roje, no lep, topao i ugodan dan o~ekuju.

G L A V A X

O ZNAKOVIMA ROJEWA

. 37.

Plod materije ove

elika je p~elaru radost, znati kada }e mu se

koja rojiti ko{nica, ina~e, ili }e mu roj sa

{tetom odleteti, ili }e mnogo vremena s

prezrivim o~ekivawem i {tetom posla svoga

badava potro{iti. Svako rojewe ima svoje

znakove, koji na roj upozoravaju: jedni su, koji

pripremawe roja predskazuju, a drugi, koji

veliko nadawe gospodara zadovoqavaju, i da }e

skoro iza}i uveravaju.

. 38.

167

V


50/60

168


51/60


52/60

170


53/60

. 39.

Ostali znaci izlaèwa roja

Kada god ko{nica porod svoj u novo selewe

otpu{ta, pogoditi nije mogu}e, da su u woj dve

ili vi{e matica slu~ajno odgajene, od kojihsvaka neki deo p~ela sebi primami, jer matice

jedna drugu ne trpe dugo u sklopu dru{tva, a

mnogo vi{e dvomati~nog vladawa gnu{aju se i

tako nove vo|e ove deobu u~ine. Ovo se mnogo pre

primetiti moè. Kada se nekoliko dana jutarwi

zvuk i gun|awe me|u maticama ~uje, znak je selewupripremawa. No i druge jo{ znake imati

moèmo: 1). [to onih dana naro~ito pred ve~e

mnoge p~ele van ko{nice pred letom u loptu

sakupe se i jedna o drugoj sli~no grozdu vise,

pokazuju}i sa tim àrku svoju za novo preseqewe

èqu. 2). [to kad ve} izletati ho}e silno bru-

jati po~nu. 3). Izno{ewe skinutih poklopaca sa

p~eliwih }elija je tako|e znak budu}eg roja. 4).

Ako p~ele po tihom vremenu u ko{nici mirno,

gusto i na gomili sede. 5). Ako su trutovi na

dobroj pa{i od nasiqa i gowewa drugih p~ela

mirni. 6). Kada nekoliko p~ela unutar ko{nice,

tako|e i van okolo leta spreda i pozadi na trbuhu

povla~e se, i ipak s prekr{tenim krilima tako

ùre, da im jedva noge videti moèmo, to }e posle

dva ili tri minuta rojiti se. Takve dakle pa`-

qivo

171


54/60

172


55/60

nadgledati treba, da ako bi iznenada izleteti

htele, p~elar odmah opazi i k tome opredeqewu

- kao {to kaèmo - praznicu pripremi. A

zadovoqstvo }e svome zvawu u~initi p~elar,

ako od jutra do petog popodnevnog ~asa, jer tada

rojevi izlaze, oko ko{nica pazio bude. No

najizvesniji je izlaèwa roja znak, ako one

p~ele, koje pred letom kao na straì stoje,

smu}eno poletati a posle i u vazduh podizati se

po~nu, natrag ne vra}aju}i se, tada }e se svo

dru{tvo danim znakom ovim uzbuditi i iz

ko{nice pod imenom roja iza}i. P~ele, koje

prvo izlete, okolo ko{nice prole}u, o~ekuju}iostale koje se jo{ sakupile nisu. Kada se ve}

celo dru{tvo sakupi, ogromno leti, i na zelenu

najblièg kakvog drveta granu oka~i se,

o~ekuju}i tu vo|u - maticu - svog, koji zbog ve}e

~asti s posledwim p~elama nerado ostavqaju}i

o~inski dom svoj, doleti. Ako ceo roj sli~angrozdu o gran~ici visi, znak je taj, da je u wemu

jedna matica. Ako li pak roj vi{e tako vise}ih

grozdova imao bude, bez svake sumwe znati

moèmo, da se u wemu vi{e matica nalazi, koje

me|usobnu borbu vode. Ako bi slu~ajno roj ovaj

u staru ko{nicu povratio se, znak je, da maticaili je tamo zaostala, ili u putovawu svom

ne~asno poginula.

GLA-

173


56/60

174


57/60

G L A V A XI

O proizvodwi matice

. 40.

Vreme proizvodwe

atice naravno ne mogu pre jajca radi rodnos-

ti nositi, dok plodne ne postanu. Sparivawe pakimaju s trutovima u vazduhu. Nevina matica . 35.

br.4. kada s rojem iza|e, ako je vreme i pa{a

dobra, tre}i ili ~etvrti dan parewa radi izleti.

Na lo{em me|utim vremenu i slaboj pa{i 14. ili

20. dan pari se. Ako za 6 nedeqa matica plodna ne

postane, osta}e neplodna. Da bi oplodwa maticeta~no sledovala, za izletawe iz ko{nice vreme i

dobra pa{a tra`e se.

. 41.

Sparivawe matice

Uz tih i lep dan od 8 ~asova ujutru, do

4 po podne s velikim mno{tvom p~ela i tru-

tova iz ko{nice matica radi oplodwe

izlazi, nekoliko puta ko{nicu obleti, da

ju

175

M


58/60


59/60


60/60

Documents

Pcelar - Novi Pcelar 1810 - 2010. - III deo (str. 119-178).pdf