PČELARSTVOdipl. ing. Nenad Stefanović

P č e l a r s t v o

RADOVI NA PČELINJAKU JANUARA MESECA

Januar je po pravilu mesec kada je prosečna temperatura najniža u toku godine. Potrošnja hrane je i dalje minimalna, dok ne krene leglo. Razvoj pčelinjeg legla u većem obimu u januaru nije poželjan. Ako se to desi, a kasnije jako zahladni, što je česta pojava u našim krajevima, može doći do njegovog propadanja. Ovo svakako nije dobro. Sve ovo ukazuje na to da pčelama u ovom mesecu moramo posvetiti punu pažnju. U toku januara dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. Uz veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očistiti mrtve pčele pomoću specijalne čistilice. Pčelinjak treba zaštititi od jakih vetrova, ograditi ga i sprečiti pristup domaćim i divljim životinjama. Često zbog potresa košnice, može doći do pada polovine klubeta na podnjaču, pa je ostatak pčela u klubetu ugrožen i može uginuti. To je glavni razlog zbog koga ne sme doći do potresa košnice. U slučaju da ponestane hrane, pčelinja društva treba prihranjivati pogačom od meda i šećera. Te pogače, u SAD-u poznate su kao „Fuller candy“. Receptura je uglavnom poznata: na 1 kg šećera dodati 2 dl vode i 1 ml esencije. Kuvati u šerpi koja je za 50 % veća od zapremine pogača dok ne provri i stvori belu penu koju treba skinuti. Kuvati još 30 minuta na tihoj vatri, uz povremeno mešanje. Nakon toga posudu skloniti sa vatre i staviti je u drugi veći sud sa hladnom vodom, da se pogača ohladi na 40 stepeni. Pogača polako prelazi u belu boju zbog kristalizacije. Sipati u kese od 1-3 kg, a potom poređati po betonu da se ohlade i stegnu. U zimskim danima treba povremeno pogledati da li pčelinja društva normalno zimuju. Najbolji način je da se jedan kraj plastičnog creva stavi u uvo a drugi na leto košnice. Na osnovu zvuka koji dolazi iz košnice može se ustanoviti da li pčelinje društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko, to je znak da nešto nije u redu. Treba odmah proveriti leto i ostale uređaje za ventilaciju RADOVI NA PČELINJAKU FEBRUARA MESECA

Tokom februara počinje intenzivniji život u košnici. Temperaturne razlike mogu da budu velike, kako izmedju pojedinih dana, tako i izmedju dana i noći. U prirodi, još nema paše, a potrošnja meda i polena iz rezerve postaje svakim danom sve veća, jer matica počinje da polaže prosečno po 200 jaja u jačim društvima, a u slabijim po 100-150 jaja dnevno. Svakim danom pojavljuje se veći broj mladih pčela koje je matica položila u januaru, koje se grupišu oko matice i intenzivnije je hrane matičnim mlečom. Veća pojava legla je štetna u ovom periodu za pčelinje društvo. Takvo leglo iziskuje održavanje konstantne temperature od 35 stepeni, što dodatno iznuruje pčele i čini ih nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća. Pčelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na gore i tada koristi mednu kapu uznad legla. Ako je zazimljeno sa manjom mednom kapom pčelinje klube će već u ovom periodu „probiti“mednu kapu i izbiti na satonoše i stradati ako ne dobije pogaču. Neki pčelari smatraju da pogaču treba dati samo ako su pčele izbile na satonoše, jer je to jedini način da se ono spasi od gladi. Inače se smatra da ako je pčelinje društvo kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000 pčela, ne treba ga dirati sve do početka vočne paše. Tokom februara treba očistiti podnjače košnica. To je mali napor za pčelara a velika pomoć pčelinjem društvu.Najbolje je podnjače zameniti rezervnim, a sklonjene očistiti i staviti u rezervu. Pomoću podnjače može se oceniti stanje samog pčelinjeg društva. Ako je podnjača čista, to je znak da pčelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju. Uporedo sa čišćenjem podnjače treba pogledati da li je košnica zaprljana zbog proliva pčela (Nozeme). Treba izvršiti kontrolu leta, jer se može desiti da mrtve pčele zatvore leto. Ako se u pčelinjem društvu nalazi u februaru stara matica, pčelar tu ne može ništa da učini, ali ponovo treba podsetiti da trogodišnje matice tokom zime stradaju preko 10%, dvogodišnje oko 3%, a jednogodišnje oko 0,2%, da su troškovi

zamene stare matice mladom višestruko manji od troškova nastalih gubitkom starih matica i da je znatno veća verovatnoća da će pčelinja društva sa mladom maticom uspešnije prezimiti. Februara, za vreme lepih zimskih dana pravi je momenat za dezinfekciju košnice i opreme, da se pripreme skupljači polena, da se pripremi sunčani topionik voska, i da se prelista stručna pčelarska literatura. RADOVI NA PČELINJAKU MARTA MESECA

U martu mesecu počinje aktivna pčelarska sezona, i radovi na pčelinjaku u ovom mesecu su izuzetno važni za razvoj pčelinje zajednice. Pčelinje društvo u ovom periodu prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer: • u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu trebaju održavati na kostantnom nivou bez obzira na vremenske prilike u martu; • vrši se zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, što stvara kritičnu situaciju koju samo prebrođuju samo jake pčelinje zajednice; • već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, pa je vrlo važno da ih je što više . Sasvim je sigurno da je mart mesec veoma važan za razvoj pčelinjih društava, a ako nešto propusti u ovom mesecu, ne može se nadoknaditi u pogledu ostvarivanja visokih prinosa meda. Tokom marta broj izleženih mladih pčela je veći od broja uginulih zimskih pčela, pa će društvo krajem marta biti jače nego na njegovom početku za oko 10%. Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da bez ikakve pomoći pčelara dočekaju april, ali samo ako imaju dovoljne količine hrane. Po lepom i sunčanom vremenu, kada ja temperatura oko 18 stepeni treba izvršiti prvi detaljan prolećni pregled pčelinjih društava. Ovo je jedan od najvažnijih pregleda u godini. Sve nepravilnosti, ukoliko ih ima, treba tokom pregleda otkloniti, gnezdo preurediti, ramove sa starim saćem izvaditi, gnezdo suziti prema jačini pčelinje zajednice, košnicu ponovo utopliti i pažljivo zatvoriti. Dešava se, da se prilikom pregleda pčelinjih društava ustanovi da poneko društvo nema maticu; ili da je u nekom društvu matica postala trutuša; ili da u nekom društvu ima mali broj pčela radilica i td. Sva ona društva gde je uočena neka nepravilnost, treba sanirati, jer u protivnom mogu brzo uginuti. Društvima bez dovoljno hrane, prihranjivanjem obezbediti normalne količine rezervne hrane, sve dok se ne otklone svi nedostaci. Marta meseca počinjemo sa stimulativnim prihranjivanjem. Stimulativnim prihranjivanjem podstiče se da matica polaže veći broj jaja, a društvo u celini da intenzivnije hrani maticu i leglo, pa se takvo društvo brže razvija. Odredjivanje stimulativnog prihranjivanja se odredjuje prema klimatskim uslovima, odnosno sa razvojem pčelinje paše. Prihranjivanje se može vršiti dodavanjem svake večeri 200-300 gr šećernog sirupa (razmera 1:1). Ako u košnici ima dosta meda, umesto stimulativnog prihranjivanja, mogu se svakih 3-5 dana sa ramova napunjenih medom skinuti voštani poklopci na površini jednakoj polovini čovečje šake. Taj med pčele preuzimaju i stavljaju ga bliže pčelinjem leglu. Okretanjem celih nastavaka za 180 stepeni, takodje se može zameniti stimulativno prihranjivanje. Ono se vrši sve dok unos nektara iz prirode ne bude zadovoljavajući, tako da stimuliše maticu da polaže veći broj jaja. Pčelari treba da prate unos nektara i da ne dozvole da se ceo prostor u gnezdu ispuni i matica blokira tako da nema prostora da polaže jaja. Zato se vrši povremeno proširivanje gnezda. Prvo se doda jedan ram sa praznim saćem sa jedne strane legla, a posle dva do tri dana i sa druge strane legla. Ovim merama pčelar pomaže pčelama da lakše održavaju potrebnu mikroklimu, da matica ima bolje uslove za polaganje jaja, i da pčele bolje neguju leglo. Najbolji garant uspešnog prolećnog razvoja je jako uzimljeno društvo, pa je

još u XIX veku Jova Živanović preporučivao da se tokom godine formira što više rojeva, kako bi društva koja uzimljavamo imali čime da pojačamo. RADOVI NA PČELINJAKU APRILA MESECA

U većini naših krajeva pčelarska sezona počinje krajem marta i početkom aprila. April je mesec u kome je znanje i iskustvo u oblasti pčelarstva najpotrebnije. U ovom mesecu unos nektara i polena je obilan, naročito polena, koga pčele mnogo troše zbog burnog razvoja pčelinjeg legla. Ali dešava se da voće i druge medonosne biljke precvetaju, pa dok ne stigne bagrem, kao prva glavna paša, nastupa izvestan period sa malo ili veoma malo paše. Napredni pčelari pažljivo prate vremenske prilike i rad svojih pčela, i u vezi sa tim odstranjuju i zamenjuju faktore koji negativno deluju na život pčelinjih društava i nastoje da se ova normalno razvijaju i maksimalno ojačaju pre glavne paše (bagrem, malina i dr.), koja nastupa u narednom mesecu. Zbog toga je vrlo važno da napredni pčelari na vreme obezbede uslove za intenzivan rad matica. Zona legla se u toku aprila širi, i na kraju meseca zahvata 8-10 satova. U ovom mesecu treba produžiti sve one radove iz marta, koji su usmereni ka bržem razvoju pčelinjih društava. Pčelinja paša u aprilu često može biti dobra, pa ako se pčelinja društva pred kraj meseca razviju u snažne zajednice treba blagovremeno proširivati prostor u košnici dodavanjem polunastavaka. To je najbolji način da se uposle sve pčele radilice u košnici i da se spreči pojava nagona za rojenje. U aprilu se, po pravilu, vrši zamena starog saća i izvlačenje satnih osnova, odnosno proizvodnja mladog saća. Kod povoljnih klimatskih uslova, pčele radilice će za dva do tri dana izvući saće sa obe strane dodatih ramova, a matica će u njih početi da polaže jaja. Ovako se u ovom mesecu može relativno brzo i lako zameniti staro saće. Mnogi pčelari praktikuju da u ovom mesecu izjednačavaju pčelinja društva oduzimanjem od izrazito jakih društava jedan do dva okvira sa leglom i dodavanjem tih okvira ojačaju nešto slabija društva. April je najpogodniji mesec za sakupljanje polena, pa mnogim, čak i iskusnijim pčelarima treba dosta vremena da shvate da je ovaj posao za pčelara veoma lak, unosan i koristan, a pčelinjem društvu ne šteti. U ovom mesecu retko se pojavljuje nagon za rojenje, jer najbogatije paše u ovom periodu od uljane repice i voća, nisu takve da izazivaju ovu pojavu. Bez jakih pčelinjih društava nema visokih prinosa meda. Kraj aprila ili druga polovina aprila je poslednji čas da se nešto učini na dobijanju jakih društava. RADOVI NA PČELINJAKU MAJA MESECA

Maj ja dobio ime po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka. To je mesec kada sve u prirodi raste, cveta i razmnožava se i kada dani postaju primetno duži. Rimljani su prvih dana maja održavali svečanosti u čast Flore, boginje cveća. Za većinu pčelara, maj predstavlja mesec „bujanja bagrema“ i „brujanja rojeva“. Evropa je dobila prvi bagrem 1601. godine kada je baštovan francuskih kraljeva Anrija IV i Luja XXII Žan Robin doneo bagrem iz Kanade. Švedski botaničar Karl Line je po imenu ovog baštovana i njegovog sina Vespasijana Robina bagremu dao ime Robinia pseudoacacia (acacia od grčke reči „acis“-bodlja, pseudo-lažno). Cvetanje bagrema zavisi od položaja i vremenskih prilika, a beleške mnogih naših pčelara govore da kod nas bagrem cveta od 06.-20. maja. Prosečno vreme početka cvetanja bagrema je od 11 od 16 maja, pa su i radovi na pčelinjaku raznoliki po pojedinim područjima. Pri prognozi cvetanja bagrema potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4-6 dana kasnijeg cvetanja bagrema. U većini slučajeva je bolje da bagrem procveta u drugoj polovini maja, zato što je tada vreme stabilnije, toplije, a sve to

povoljno utiče na lučenje nektara. Prinos bagrema zavisi i od starosti zasada. Ako je starost preko 30 godina, prinos po hektaru znatno opada i u 36.godini iznosi 192 kg meda po ha. Najbolje medi šuma starosti 15-ak godina, i daje do 420 kg meda po ha. Veliku prednost imaju stacionirani pčelinjaci u brdsko-planinskim predelima, jer bagremova paša traje duže (ponekad čak i do 10 dana). U mnogim krajevima se preklapa cvetanje maline i bagrema pa pčele izvidjačice u raznim pravcima usmeravaju pčele izletnice. Bagrem prosečno medi 10-12 dana i svaki dan je veoma bitan, pa mnogi pčelari dresiraju pčele, kako bi ove maksimalno iskoristile cvetove bagrema. Veoma je teško „tempirati“ idealan broj i odnos pčela u toku bagremove paše. Za vreme paše broj pčela enormno raste, a medenje bagrema varira iz godine u godinu. Konkretno, prinos možemo očekivati od onih društava koja neposredno pred cvetanje bagrema imaju 8 ramova sa leglom u DB košnici, tj. 12-14 ramova sa leglom u LR košnici. Leglo mora biti sa kontinuiranim razvojem, jer može da se desi da su pčele sa mladom i kvalitetnom maticom desetak dana pred cvetanje bagrema odnegovale isto toliku količinu legla. Što se tiče radova koje treba obaviti u ovom mesecu pomenućemo najbitnije. Trebamo dovršiti sve radove iz prethodnog meseca, a naročito one koji su usmereni na stvaranje jakih društava. Trebamo sprečiti nagon za rojenje i samo rojenje. Sklonost ka rojenju je normalna osobina pčelinjeg društva i nasledjuje se. Pored genetskog opterećenja, razlozi nastajanja rojevog nagona su i prenatrpanost pčelama, leglom i hranom, stara matica, neadekvatno rastojanje izmedju ramova i loša ventilacija. Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga rojevog nagona i obrazovanje rojevih matičnjaka. Ovo postaje izraženije kada je prostor prenaseljen i kada pčele ne mogu adekvatno da pridju odgovarajućim larvama. Tada temperatura postaje nešto veća pa takve pčele idu uglavnom ka rubovima ramova, gde se nalaze matičnjaci. Zato moramo mlade pčele stalno zapošljavati na izvlačenju novog saća i gradjevnjaka dodavanjem okvira sa voštano satnom osnovom, i dodavanjem okvira gradjevnjaka. Okviri sa satnim osnovama dodaju se, po pravilu, u plodište, odmah do legla i to jedan okvir, npr. sa leve strane danas, a drugi okvir sa satnim osnovama sa desne strane legla kroz 5-7 dana. Na taj način mlade pčele imaće dovoljno prostora za svoje angažovanje i neće „razmišljati“ o rojenju. Kod pčelara-početnika, koji nemaju dovoljan broj izvučenih satnih osnova ovaj postupak dodavanja satnih osnova je i prilika da se one izvuku za dalju upotrebu. Nagon za rojenje se može sprečiti i prevešavanjem okvira sa leglom i mladim pčelama iz plodišta u medište. Ni jedan način saniranja nije 100% siguran i treba se prvo truditi da do nagona ne dodje. Nema veće greške za pčelara u ovom mesecu od kašnjenja u proširenju košnice medišnim prostorom, jer tada dnevni unos nektara može biti 8-10 kg, a ponekad i 14 kg. Zato treba imati u rezervi nastavke i polunastavke sa makar 50% izvučenih ramova. LR košnici dodajemo nastavak tako što iz drugog plodišta izvadimo 2 rama sa medom i ubacimo u sredinu trećeg nastavka. Nastavljaju se samo plodišta koja su gusto zaposednuta pčelama i kada saće uzduž satonoša pobeli. Sva prazna mesta u trećem nastavku treba popuniti sa praznim izvučenim ramovima i osnovama, a na mesto dva oduzeta rama iz plodišta dodati izvučene ramove. Kod DB košnice, takodje, dodajemo polunastavke. Podsećamo pčelare da u ovom mesecu dobra ventilacija u košnici predstavlja izuzetno važan faktor uspešnog pčelarenja, posebno za ostvarivanje visokih prinosa. Jer, u bagremovoj paši pčele treba da prerade nektar (sa oko 60% vode) u med (sa oko 18% vode). To je velika količina vode koju treba odstraniti iz košnice, pa zato ventilacija u košnici treba biti besprekorna. To se postiže: otvaranjem širom leta košnice (potpuno skloniti letvicu kojom se reguliše leto na košnici), podizanjem poklopne daske za oko 0,5 cm, zaštitom košnice od visokih temperatura (jednim listom novina ispod krova) i td. Postavljanje kontrolne vage na pčelinjaku u vreme medobranja je izuzetno koristan korak u ovom periodu. Savremeni pčelinjak se ne može zamisliti bez kontrolne vage, jer se može kontrolisati prinos meda, utvrditi kad počinje a kad prestaje paša, kada treba dodati nastavke i sl. Skrećemo pažnju pčelarima - početnicima na mogućnost povećanja medišnog prostora bez dodavanja novih nastavaka. To se postiže razredjivanjem okvira na početku glavne paše i to tako što se u medištu ostave po 9 umesto po 10 okvira. U ovom mesecu treba izvršiti

odgovarajuće pripreme za zamenu matica i proizvodnju rojeva. Najbolje je formirati rojeve po završetku bagremove paše, kako bi efikasno iskoristili svaki dan proleća, jer je prava snaga razvoja upravo u ovom mesecu. Da bi smo to ostvarili moramo na vreme obezbediti kvalitetne mlade matice. Na kraju dodajmo da je ovo idealan mesec za sakupljanje cvetnog praha. Ako u košnicama imamo dosta okvira sa cvetnim prahom, onda iz svake košnice treba uzeti po 1-2 ovakva rama, staviti ih u nastavke i dodati pčelinjim društvima, koje će ih zaliti medom i poklopiti. Mladim pčelarima se preporučuje da malo bolje upoznaju problematiku sakupljanja cvetnog praha, propolisa i da pokušaju da proizvedu ove dragocene proizvode, makar za svoje potrebe.

RADOVI NA PČELINJAKU JUNA MESECA

Jun je mesec sa optimalnim uslovima za razvoj biljnog i životinjskog sveta.Vremenski uslovi se konačno stabilizuju, dani su dugi i topli, a vlage u zemljištu ima dovoljno. Dolazi do velike ekspanzije u razvoju biljaka. Cvetaju poznate medonoše - kupina, malina, amorfa (bagremac), mnoge vrste korovskog bilja, a u višim predelima počinje livadska paša. Pčelinja paša dostiže svoj maksimum u razvoju, što za posledicu ima rojenje, to jest prirodno razmnožavanje. Prvi poslovi meseca juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana posle prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom treba da bude zatvoreno. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Zreo med pakovati u odgovarajuću ambalažu, koju treba hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Nakon oduzimanja meda, treba izvrišiti umnožavanje pčelinjih društava, jer treba nadoknaditi zimske gubitke. Stari pčelari kažu da veštačko rojenje i umnožavanje zajednica treba sprovesti od Đurđevdana do Vidovdana. Nove zajednice treba formirati što pre, kako bi mogli iskoristiti preostalu pašu za svo razvoj. Posebno treba obratiti pažnju na negu poznijeg roja, jer bez prihrane medom i polenom rezultati razvitka neće biti vidljivi, a najbolje ga je naseliti na ramove sa satnim osnovama i prethodno dobro očistiti od varoe. Nega formiranih rojeva treba da traje sve do uzimljavanja. Novoformiranim društvima najbolje je dodati mladu, sparenu maticu. Preporučujemo da se uzimaju selekcionisane matice iz odgajivačkih centara koji se bave uzgojem naše domaće kranjske matice (Apis mellifera carnica). Imperativ je da se u Srbiji radi isključivo sa autohtonom rasom pčela (Alpis mellifera carnica), pa se moramo truditi da zbog pašnih uslova do maksimuma iskoristimo sva njena genetička svojstva, uz primenu modernih apitehničkih mera. Preporučujemo da se dodavanje matica izvrši pomoću specijalnog kaveza, uz obaveznu prihranu rastvorom sirupa u odnosu 1:1. U junu je prijem matica uglavnom bolji nego kasnije. Matica se može dodati jedan dan nakon uklanjanja stare. Matice dobijene tihom smenom su visokokvalitetne samo pod uslovom da potiču od jakih zajednica sa dobrom maticom, koje su dve sezone za redom ostvarile natprosečan prinos. U junu možemo vršiti sakupljanje matičnog mleča, a postupak se sastoji u povremenom dodavanju presađenih larvi odgajivačkom društvu, gde ih pčele snabdevaju mlečom, koji se zatim oduzima. Suzbijanje varoe je uobičajeno po oduzimanju bagremovog meda. Primenjuju se uglavnom biološke metode: ram građevnjak, formiranje rojeva, prekid legla na izvesno vreme... Od hemijskih sredstava najviše se koristi tretman mravljom kiselinom. Veliki broj pčelara koristio je do sada letnje paše u Vojvodini. Ali sa uvođenjem prakse tretiranja semena suncokreta, kukuruza i drugih biljaka insekticidima koji uništavaju pčele, a med čine štetnim za zdravlje ljudi, pčelari su u velikoj nedoumici što se tiče opravdanosti selidbe. Na sreću livadska paša u južnim krajevima Srbije (Jablanički okrug, Vlasinsko jezero, Crna Trava i td.) nije ugrožena. Visoki prinosi na

Vlasinskom jezeru se dobijaju od planinske maline (Rubus idaeus) koja je odlična medonoša, jer po 1 ha može dati do 250 kg meda, sa dnevnim unosom od 5 do 6 kg. Na kraju, ne treba zaboraviti da se suzbijanje varoe u junu mora obaviti blagovremeno, jer, setimo se 2008. godine: ko je tretman započeo kasno, ostao je bez pčela.

RADOVI NA PČELINJAKU JULA MESECA

Glavni julski radovi na pčelinjaku su sledeći: • ceđenje meda (lipovog, suncokertovog, livadskog i dr.), • nega rojeva i osnovnih društava iz kojih su rojevi izrojeni, • uzgoj i zamena matica (a to nije urađeno u junu), • tretiranje pčela protiv varoe (krajem jula), • održavanje pojila na pčelinjaku, • zaštita protiv stršljena, osica i grabeži.

U julu mesecu nastaju vrućine i pojavljuju se veće količine osica i stršljenova koji napadaju košnice i mogu da načine velike štete pčelinjim zajednicama. Osice su vrlo štetne ne samo zato što se hrane medom, nego zato što iz legla kupe larve pčela i nose ih za ishranu svojih mladih. Zato je potrebno preduzimati borbu protiv osica, kao što je zalivanje osinjaka petrolejom, vrelom vodom ili uništavanje gnezda osica i stršljenova raznim sprejevima. Stršljenovi i osice se mogu suzbiti i tako što se na svakoj trećoj košnici stavi po jedna bezbojna flaša, u kojoj je do polovine stavljeno zaslađeno pivo. Grabež je veoma opasna u julu mesecu, jer tada, zbog velikih vrućina, često nema nikakve paše. Pored toga grabež se obično javlja kad u nekom društvu nestane matica, ili kad je društvo slabo, bolesno i sl.Ova pojava nastaje tako što pčele iz jedne ili više košnica, sa istog ili drugog pčelinjaka, ulaze u tuđe košnice i odnose (kradu) sav med u svoje košnice. Pojava grabeži naročito je izražena u periodima kada se vrši prihranjivanje društava. Zbog toga se kod prihranjivanja pčelinjih društava, mora izričito paziti:

• da se pčele prihranjuju isključivo uveče, i to sa onoliko sirupa koliko će pčele u toku noći preuzeti,

• da se u bezpašnom periodu sužavaju leta na košnicama, vodeći računa da se ventilacija u košnici ne ugrozi,

• da se kod slabijih društava (rojeva, nukleusa i dr.) obavezno sužavaju leta, a umesto sirupa da se stavlja pogača, ili šećer u kristalu,

• da se u vreme bespašnog perioda ne smeju ostavljati na pčelinjaku saće i delovi saća, hranilica, sudovi sa hranom, odnosno sve ono što ima miris meda, sirupa, voska.

Kako se grabež zapaža? Na leto napadnutog društva primećuje se borba pčela. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice,a često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji.

Ponekad, umesto jako izraženog grabeža, pojavljuje se tiha grabež koja se često ne može lako zapaziti. Ova grabež se naročito javlja kada pčele tuđice ulaze u slabije društvo, ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl. Šta učiniti kad se grabež pojavi? Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici, tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice. Ako ova mera ne pomogne, tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom, čiji će miris rasterati pčele tuđice. Ako je grabež i dalje prisutna, onda je najbolje da se napadnuto društvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo drži dan-dva ili se prenese na 4-5 km od pčelinjaka, gde se može odmah otvoriti leto, jer će se tada sve pčele (i tuđice) ujediniti u jedno društvo. Kako efikasno sprečiti grabež? Čim se primeti grabež, na dirati ni košnicu ni leto na njoj, već odmah staviti neku staru zavesu preko prednje strane košnice i leta. Pčele neće moći ni da uđu ni da izađu u košnicu i sve će se uhvatiti u grozd. Uveče, kada odu tuđice i kada se pčele u košnici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom košnice. Leto se suzi za prolaz 1-2 pčele. Jedno upozorenje! Na pčelinjaku naročito u julu, avgustu, septembru, je toliko velika mogućnost pojave grabeži da zahteva od pčelara da u ovim mesecima veoma pažljivo vrše nephodne preglede pčelinjih društava, bez potresa i udara, po lepom i mirnom vremenu, sa ubacivanjem nekoliko mlazeva dima iz dimilice najpre kroz leto, a odmah zatim i ispod poklopne daske. Ako se primeti da su pčele uznemirene, odmah prekinuti sa pregledom i sačekati da se društvo smiri. RADOVI NA PČELINJAKU AVGUSTA MESECA

Avgust, u normalnim klimatskim uslovima spada kod nas u najtoplije i najsuvlje mesece u godini. Ako je to tako, onda u ovom mesecu praktično nema pčelinje paše, ili je ona veoma oskudna. Ali ako povremeno u ovom mesecu bude padavina, može biti i paše, bar one tihe, koja omogučuje normalan razvoj pčelinjih društava za narednu sezonu. Paša sa livada, od drugog otkosa u većini slučajeva zbog suše ne daje neke značajne prinose meda. U ovom mesecu kod nas može da bude i medljikovca u manjem ili većem obimu. Pošto je avgust u normalnim klimatskim uslovima kod nas prvi mesec u pčelarskoj godini, radovi koji se obavljaju u njemu imaju poseban značaj, pa im zato treba povetiti potrebnu pažnju. U ovom mesecu, na pčelinjaku se obavljaju uglavnom sledeći radovi: • detaljan pregled svih pčelinjih društava radi utvrdjivanja njihovog stanja, na osnovu kojih bi se izvršile pripreme za prezimljavanje i za narednu sezonu, ako ovaj pregled nije izvršen krajem jula. Prilikom ovog detaljnijeg pregleda obraća se pažnja na: jačinu pčelinjeg društva, njihovo zdravstveno stanje, kvalitet matice, količinu i kvalitet rezervnehrane i kako je ona rasporedjena u košnici, kvalitet saća i potreba za njegovom zamenom. Najkraće, ovom prilikom treba da se ustanovi u kakvom je stanju svako pčelinje društvo i šta treba preduzeti da ono uspešno prezimi. U centralnom delu plodišta trebaju biti ramovi sa saćem iz kojih je izvedeno najmanje tri generacije pčela, zbog toga što matica u novoizgradjenom saću neće položiti dovoljan broj jaja, koliko ih je potrebno u ovom periodu, kako bi se izveo dovoljan broj pčela radilica koje će prezimiti. Ramove sa mladim saćem treba staviti na krajeve plodišta, a starije saže napunjeno medom i polenom bliže centralnom delu plodišta, jer ovo saće bolje održava toplotu od mladjeg, a hrana je bliže mestu gde če se formirati klube.

• zaštita pčela od suvišne toplote je takodje bitan faktor, pogotovo u toplijim godinama kao što je 2009. godina. Stanje u košnici usled suvišne toplote postaje nepodnošljivo, veliki broj pčela radilica izlazi iz košnice i obrazuje ispred legla grozd ili kako se to popularno naziva, „bradu“. U težim slučajevima saće u košnici može toliko da omekša i da se od težine meda sroza sa rama na podnjaču ili da se nasloni na saće susednih ramova i tako izazove poremećaj u pčelinjem gnezdu. Zato se preporučuje da se ventilacija u košnici blagovremeno i dovoljno proširi. Preporučuje se da se na pčelinjaku uvek nalazi dovoljna količina sveže pijaće vode (ako u blizini nema reke, potoka i sl.) kako bi pčele unošenjem vode u košnicu i lepezanjem krilima rashladjivale košnicu. Trebalo bi da svaka košnica ima zbeg pa kad nastanu velike vrućine trebalo bi malo podići poklopnu dasku, ili čak potpuno skloniti, kako bi se omogućila bolja ventilacija. • spajanje slabih društava, odnosno društava sa nedovoljnim brojem pčela radilica, takodje je jedna od bitih radnji koju treba izvršiti u ovom mesecu. Ako se ima u vidu da matice u avgustu i septembru polože ukupno 15.000-20.000 jaja, iz kojih če se izvesti isto toliko pčela i da je taj broj pčela možda dovoljan da društvo nekako prezimi, ali nikako dovoljan da se od takvog društva očekuju visoki prinosi - onda pčelar mora da preduzme odredjene mere radi ojačavanja pčelinjih društava i da sa jakim društvima udje u zimski period. Ako pčelinje društvo zauzima pet (ili manje) ulica, ono je slabo i ne može samostalno da preživi. Zato slabo društvo s jeseni treba pripojiti (preko novine) jačem društvu. • stimulativno prihranjivanje pčelinjih društava i izvodjenje što većeg broja mladih pčela je praktično najvažniji posao na pčelinjaku avgusta meseca. Jer, samo zdrava i jaka pčelinja društva sa oko 30.000 – 40.000 pčela mogu uspešno da prezime i dočekaju prvu pčelinju pašu. To znači da u drugoj polovini avgusta tako jako društvo mora da ima 6 do 7 okvira saća punih legla. Prihranjivanje se može vršiti pomoću tegli ili kantica 3-5 litara koje se pune šećernim sirupom (šećer-voda 3:2). Poklopac tegle ili kantice treba probušiti sitnom burgijom u prečniku od 5 cm i tako pripremljenu posudu naglo okrenuti i staviti na satonoše plodišta. Iznad plodišta se postavi prazan nastavak i konačno krov. Pčele će uzimati šećerni sirup koji sam po sebi neće curiti iz posude, bez obzira što je posuda okrenuta otvorom na dole. Prihranjivanje treba vršiti sve dok se ne obezbedi dovoljna količina rezervne hrane. • borba protiv varoe je jedan od najvažnijih poslova koje treba obaviti u ovom mesecu. Parazitska bolest odraslih pčela i legla koju izaziva krpelj - Varroa jacobsoni je postala veliki problem na mnogim pčelinjacima. U zadnjih 10-15 godina pojavilo se možda preko stotinu lekova, što govori o ozbiljnosti situacije u kojoj su se pčelari našli. Od tih lekova danas se zadržalo jedva oko dvadesetak, ali još uvek ni jedan od njih u potpuno ne uništava varou. Obavezan tretman protiv varoe treba započeti krajem jula ili početkom avgusta kad se skinu svi nastavci sa medom. Veoma bitna stvar je da su prethodne generacije pčela imale tolerantnu zaraženost (ne više od jedne varoe na 100 pčela). Najnovija ispitivanja pokazuju da količina vitelogenina, najbitnijeg proteina u hemolimfi pčela što se tiče zimovanja, opada, ukoliko je zaraženost većeg stepena. Ukoliko je veća zaraženost varoe smanjuje se i količina vitelogenina kod pčela, što može skratiti život pčela. Takodje je utvrdjeno da je varoa vektor virusa deformisanih krila kod pčela. Postoji veliki broj lekova koji se koriste za suzbijanje varoe. Amitraz je najviše korišćen kao lek u borbi protiv varoe, ali zna se da amitraz deluje kancerogeno, mutageno (deluje na nasledne osobine pčela). Amitraz se upija u med, polen i vosak. Veliki nedostatak ovog preparata jeste i taj što se pčele moraju

tretirati više puta, zbog toga što se varoa nalazi na pčelama u manjoj meri, a veći deo je u leglu (4-10 puta na svakih 3-4 dana). Medjutim, ovakvo tretiranje pčela uništi varou u relativno visokom procentu, ali istovremeno ostavi posledice po imunološko i biološko zdravlje pčela i matice. Ovakav način tretiranja je i dalje dosta zastupljen iako je zabranjen u zemljama EU. U novije vreme se preporučuju mravlja i oksalna kiselina kao lek u borbi protiv varoe. Mravlja kiselina se

inače koristi tako što se kartoni veličine 20 x 30 x 0,2 cm natapaju u 20 ml 65%-ne mravlje kiseline.

Ovako natopljeni kartoni mravljom kiselinom stavljaju se u košnicu u periodu kada ima legla. Kod

primene mravlje kiseline moraju se ostvariti odgovarajući uslovi, da ne bi došlo do gubitka matice. Leto

mora biti široko 35 cm, temperatura spoljne okoline ne sme biti veća od 30 stepeni C, a optimalni

rezultati se postižu na temperaturi ispod 27 stepeni.

Zašto je neophodno tretirati pčele protiv varoe krajem jula – početkom avgusta? Jer matica od 15.avgusta pa do kraja polaganja jaja snese oko 15.000 jaja iz kojih se izlegu jesenje pčele, koje ulaze u zimu i koje treba da odneguju prolećno leglo. Zato one moraju biti zdrave, tj. oslobodjene od varoe. Zbog toga, najglavnije tretiranje pčela protiv varoe treba da bude u prvoj polovini avgusta, sa 4-5 puta u razmaku od po 3-4 dana. Posebno je značajno tretiranje pčela u oktobru i novembru, kada u košnici nema legla, odnosno kada je sva varooza na pčelama.

RADOVI NA PČELINJAKU SEPTEMBRA MESECA

Tokom septembra meseca treba nastaviti sa radovima koji su započeti u avgustu mesecu, a nisu završeni. Potrebno je obaviti sledeće: • proveru količine hrane i kvaliteta meda i • jesenji pregled pčelinjih društava i spajanje slabijih društava Provera kvaliteta i količine meda Septembar je poslednji mesec kad se bez velikih troškova mogu obezbediti dovoljne količine hrane za prezimljavanje, predprolećni i prolećni razvoj. Prihranjivanje treba završiti do 15 septembra. Zato početkom septembra treba proveriti količinu hrane u košnici. Nepoklopljen med u saću treba proveriti tim pre što pčele medljikovac ne poklapaju. Medljikovac je pravi otrov za pčele u zimskom periodu, pa ga treba obavezno odstraniti iz košnice. Sav nepoklopljen med treba odstraniti iz plodišta, a naročito iz onog dela gde se očekuje da će biti zimsko klube. Umesto njih staviti ramove sa visokim vencem poklopljenog meda. Jesenji pregled društava Potrebno je još jednom proveriti i izvršiti eventualne korekcije i reviziju pčelinjeg društva, a pre svega pčelinjeg gnezda. Poslednji je momenat da se odstrane okviri sa mladim i nedovoljno izgrađenim saćem, kao i okviri sa starim i dotrajalim saćem. Okvire sa leglom pomeriti ka sredini plodišta, a levo i desno od njih okviri sa polenom i medom. Izvršiti spajanje slabijih društva sa jačim, osim u slučajevima kada se u slabijim društvima nalazi mlada matica koju treba sačuvati za proleće. Suzbijanje bolesti i štetočina U ovom mesecu skoro redovno dešava se najjači napad osica i stršljenova na pčelinja društva. Oni mogu naneti veliku štetu. Ima više načina suzbijanja ovih štetočina, kao na primer, polivanje vrelom vodom

njihovog legla ili petroleumom koji se zatim zapali. Mogu se uništavati i postavljanjem boce od

bezbojnog stakla tako što se u njih sipa do polovine pivo, koje je predhodno malo zaslađeno. Flaše se

stavljaju na svaku drugu ili treću košnicu.

Treba izvršiti kontrolu prisustva varoe u košnici, pa ako je ima, treba obaviti još jedno tretiranje. Tretiranje izvršiti nekim od preparata za borbu protiv nje (amitraz, mravlja kiselina, oksalna kiselina, apigard...) Nastaviti sa stimulativnim prihranjivanjem. RADOVI NA PČELINJAKU OKTOBRA MESECA

Oktobra treba dovršiti sve one poslove koji nisu završeni prošlog meseca. U ovom mesecu izvodi se i poslednje leglo, a matica, praktično prestaje sa polaganjem jaja ili se polaganje svodi na najmanju meru. Sve što nije urađeno u prethodnom mesecu odraziće se na razvoj društva.Vreme je tada hladnije, pčele ređe izlaze i pripremaju se za uzimljavanje. Pčele radilice raspoređuju med u košnici tako da ga mogu najlakše koristiti kad formiraju klube. U isto vreme pčele propolisom (pčelinjim lemom) zatvaraju sve nepotrebne otvore na košnici, učvršćuju ramove i poklopnu dasku. Oktobar je mesec kada temperatura osetno brže pada nego u septembru. Razdoblja sunčanih dana su kraća, ima više padavina i vetra, tako da ima dosta dana sa niskim temperaturama. Obično je kasno i kontraproduktivno nadoknađivati propušteno na pčelinjaku. Zdravstveno stanje pčela i borba protiv varoe su vrlo bitne stavke na koje treba obratiti pažnju u ovom mesecu. Moramo napraviti jasnu strategiju u borbi protiv varoe koja će sadržati precizno definisane termine tretiranja čime ćemo obezbediti potpunu kontrolu nad količinom varoe u našim pčelinjacima, kao što se radi u razvijenijim zemljama Evropske Unije. Koncept alternativnog suzbijanja varoe Instituta za pčelarstvo u Švajcarskoj krajem oktobra i novembra, kada su društva bez legla, nalaže zimski tretman. U ovom slučaju koristimo oksalnu kiselinu koju nakapavamo po pčelama. Kod metode nakapavanja upotrebljava se rastvor 35 g dihidrata oksalne kiseline u litru rastvora šećera i

vode u razmeri 1:1 (za litar takvog rastvora treba promešati 600 g šećera i 600 ml vode). Po punoj ulici

nakapava se 5 ml rastvora. Ova metoda je dala odlične rezultate, te se veoma raširila, jer je laka i brza za izvođenje. Ne preporučuje se ponavljanje tretiranja iste zime, odnosno jedna generacija pčela sme biti

tretirana oksalnom kiselinom samo jednom. Korektno obavljen tretman uklanja skoro svu varou i isključuje prolećni tretman protiv ovog parazita. Optimalne količine i pravilan raspored zimskih zaliha hrane je važan faktor u ovom mesecu. Matica, prirodno obustavlja polaganje jaja, priroda ne pruža pčelama bilo kakvu obilniju pašu, a naše zakasnelo prihranjivanje samo šteti zimskim pčelama. Optimalne količine zimskih zaliha hrane zavise od više faktora, ali u svakom slučaju bi trebalo da iznose od 15 do 25 kg meda. Raspored hrane treba da je takav da ona bude lako dostupna pčelama tokom celog zimskog perioda. Trebalo bi da se početkom zime nalaze iznad klubeta dobri venci meda, a sa jedne strane ramovi dobro napunjeni medom i polenom. Jasno je da će pčele bolje prebroditi surove zimske uslove samo ako im se obezbedi ispravna košnica, mir na pčelinjaku i ako se nalaze na stabilnim postoljima. RADOVI NA PČELINJAKU NOVEMBRA MESECA

Pčelinja društva u ovom mesecu povremeno komuniciraju sa prirodom.To tako traje sve dok ne počne da duva severac i temperatura u njihovom gnezdu ne padne ispod 13 stepeni. Tada formiraju zimsko klube, u kome održavaju toplotu nešto iznad 13 stepeni, što iziskuje veću potrošnju hrane (meda).

Praksa je pokazala da uspešno zimuju uglavnom jaka i zdrava pčelinja društva, pa treba nastojati da ona tokom cele godine budu jaka, da u predjesenjem periodu izvedu što više mladih pčela, i da budu obezbeđene dovoljnom količinom hrane (25 do 30 kg meda). Treba proveriti ventilaciju u košnici jer pčelama i u toku zime treba čist vazduh - kiseonik. Zbog toga, greše svi oni koji košnicu utopljavaju tako da u njoj nema strujanja vazduha. A kao dokaz da pčelama treba čist vazduh najbolje pokazuje činjenica da se prvo leglo u rano proleće pojavljuje napred, do samog leta, tamo gde je najhladnije.

RADOVI NA PČELINJAKU DECEMBRA MESECA

Decembra, koji je prvi mesec zime u kontinentalnom klimatskom području. Pčelinja društva već su oformila zimsko klube. Priroda se postarala da se pčelinje klube formira neposredno ispod medne kape u plodištu. U područjima koja su nešto hladnija, moguće su i obilne snežne padavine. To ne treba da brine pčelara, jer to pčelama odgovara. Jako je bitno da pčelar nešto češće obilazi svoj pčelinjak. Jedan od razloga su brojne štetočine kojima odgovara ova klimatska situacija. Kontrola postavljenih češljeva na letima košnice je rutina pri svakoj poseti pčelinjaku u decembru. Stalno proveravati postolja na kojima su košnice i njihovu stabilnost. Sve to proveravati da zbog čestih padavina ne bi tlo pod teretom propalo. Pčelari koji očekuju profit od pčelarstva neće propustiti da izvrše vizuelan pregled pčela. Na taj način pčele se ne uznemiravaju. Posmatra se opšte stanje košnica sa osvrtom na poletaljku. Prati se izlet pčela, u dobrom su stanju one koje izleću iz svoje košnice kao iz „puške“. Za izradu nove opreme i stručno usavršavanje decembar je jedan od pogodnih meseci, jer je najmanje posla na samom pčelinjaku. Stare ramove koji nisu dobri ili su iz društava koje su imale neku bolest treba odmah spaliti. Najbolji je način zamena starih ramova novim i starih košnica novim. Praksa nam govori da oni pčelari koji mnogo znaju najviše i uče. Dobar pčelar je stalno uz stručnu literaturu i prisutan je na brojnim predavanjima, seminarima i drugim vidovima edukacije. Najjednostavniji vid obrazovanja je učenje na sopstvenim greškama. Dipl. ing. polj. Nenad Stefanović