169

USLOVI ZA SAVR[ENU MOLITVU

Potpuno je prirodno da se ~ovek obra}a Bogu i da bude u zajednici sa Wim. Ipak, posle pada, ~ovekov um se odvojio od Boga i okrenuo ~ulnim stvarima, pa zato sada potrebuje posebne uslove za molitvu. ... Evo nas u periodu posta. Telesni post je jedan od osnovnih preduslova molitve. Sveti oci ka`u da, kada ~ovek posti, ~ak se i wegova krv, na neki na~in, ~isti, {to umnogome poma`e molitvi. Od toga je uzvi{eniji jedino duhovni post - smiren um. Tre-ba da prestanemo da skupqamo sme}e u na{ um. Vi{e je nego o~igledno da, ukoliko ~ovek prima samo svakodnevne utiske iz okru`ewa, ukoliko wegov um neprestano ne{to saznaje, primaju}i kroz to mno{tvo slika i fantazi-ja, bavi se ne~im {to nije wegov posao, onda sve ovo sme}e postaje prepreka u trenutku molitve. Telesni post podrazumeva da ~ovek jede koliko mu je potrebno da normalno `ivi i radi, ali da odseca svako prekomerno uzimawe hrane. Sli~no se de{ava i u slu~aju suzdr`avawa ~ula: sve {to je suvi{no, treba odse}i, a ostaviti samo osnovne potrebe. Sigurno imamo razne obaveze, budu}i da `ivimo me|u qudima. Npr. potrebno je da odem negde radi posla, porodice, dece, supruga, itd, ali sve to treba da bude sa merom. Bez obzira na sve obaveze, treba da imam unutra{wu pa`wu, da mi je um usmeren na molitvu. Kada ~inim ono {to je neophodno, onda u tome ne postoji nikakva prepreka mojoj molitvi. Stvarne prepreke nastaju kada se ~ovek uplete u bespotrebne stvari, posebno ukoliko one naru{avaju Bo`ije zapovesti. O~igledno je da ne mo`emo da se molimo ukoliko svesno naru{avamo zapovesti Bo`ije. ^im stanemo na molitvu, na{a savest se buni, ustaje protiv nas i, poput visokog zida, ne dozvoqava Blagodati Bo`ijoj da si|e na nas. Se}am se kako mi je jedan Starac... rekao kako ga je neko upitao za wegovog duhovnog oca, koji je imao prili~no te`ak karakter: “Kako je Sta-rac?”, a on je, pomalo nevoqno, odgovorio: “A, bi}e dobro, bez obzira na sve... Mmmm... Dobro je...” Blagodat ga je nepustila samo zbog ovog tona negodovawa, kojim je on osudio Starca u mislima. Mesecima nije mogao da se moli. Morao je mnogo da se pomu~i kako bi postigao prethodno stawe. Bog se ne javqa tamo gde se prestupaju Wegove zapovesti, a posebno ako se oglu{imo o potrebe bli`wih. Kao rezultat toga, odmah gubimo molitvu. Nemogu}e je da se moli-mo ukoliko smo okrenuli glavu od bli`weg. ... Nemogu}e je da se molimo Bogu

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,10. JUL 2016, GODINA 17, BR.43

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

170

ako naru{imo zapovest o qubavi! Ostali gresi mogu mnogo mawe da ometaju na{u molitvu. ^ak i u slu~aju telesnog greha, ako se ~ovek pokaje pred Bogom i stane tako rawen pred Wega, wegova molitva }e biti usli{ena. Me|utim, kada naru{imo zapovest o quba-vi, ovu prepreku je nemogu}e prevazi}i. U tom smislu,

Bog ne dopu{ta kompromisna re{ewa jer je i Sam rekao: Ako prinese{ dar svoj `rtveniku i seti{ se da tvoj brat ima ne{to protiv tebe, ostavi dar svoj pred `rtvenikom i idi, te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa se onda vrati. Hristos nije rekao: ako prinese{ dar, tj. molitvu, nakon po~iwenog telesnog ili kakvog drugog greha, idi i izgladi ga, pa se onda vrati. Ne, On govori o qubavi. On nikada ne poma`e onome ko se moli ukoliko taj ~ovek ima ne{to protiv bli`weg. Jo{ preciznije re~eno, Gospod nam ne}e pomo}i u molitvi, ukoliko bli`wi ima ne{to protiv nas. ... To je veoma zna~ajan mo-menat, ali mi na wega, na `alost, ne obra}amo nikakvu pa`wu. Mislimo da je dovoqno ako mo`emo da ka`emo: nisam posva|an ni sa kim. Kada to ka`emo, mo`emo ne~iji `ivot i da pretvorimo u pakao. Npr. razgnevi{ se i odmah zaboravi{ na to, a tvoj bli`wi snosi duhovne posledice i gubi duhovni mir. Tada ose}a{ prepreku u molitvi. Ako je ~ovek razuman, odmah }e shvatiti ovu prepreku - tvoj brat ima ne{to protiv tebe. ... Svi smo mi, bez izuzetka, okru`eni qudima koji nas ne vole i kojima je te{ko ~ak i da nas pogledaju. U tom slu~aju, snosimo odgovornost ako ne ~inimo ni{ta da umirimo te qude. Ukoliko je to nemogu}e, onda nam ostaje da se molimo za wih. Gre{imo ako se svim srcem i du{om ne molimo za wih. Dakle, qubav je neophodan uslov za molitvu, i ona se odnosi na sve aspekte na{eg `ivota. U bra~noj zajednici, npr. ne mo`emo da se molimo ako smo u na{em domu stvorili neprijateqsku i hladnu atmosferu. Nasuprot tome, kada se ~ovek smiri, kada uvek sebe smatra odgovornim za sve, kada se sa qubavqu obra}a bli`wem, onda ga blagodat ne}e zaobi}i. Qubav je kqu~ koji nam stoji na raspolagawu i omogu}ava nam da u|emo u molitvu. Slede}a stvar koja nanosi veliku {tetu molitvi je osu|ivawe. Kada osu|ujemo, ne mo`emo da se molimo. Va`i i suprotno: ako `elimo da se mo-limo, moramo nau~iti da mislimo i govorimo dobro o qudima i sa qudima. Na `alost, ve}ina qudi, pa i mi hri{}ani, uglavnom smo bedni. Kao da je potrebno da najpre ne{to dobijemo da bismo uputili nekome lepu re~! Kao da }e nam neko ne{to oduzeti ako ka`emo ne{to dobro o bli`wem! ... Vidite li za{to se brakovi raspadaju? Zato {to ni jedan od supru`nika ne upu}uje drugome lepu re~. A, koliko je to sve jednostavno! @ivimo duhovno, nazi-vamo se hri{}anima, ali u na{im domovima mu` ne}e da uputi lepu re~ svojoj `eni, niti `ena svome mu`u - re~ koja }e drugome dati krila, re~ izgovorenu iz dubine srca koje voli! ... Drugi va`an uslov za molitvu podrazumeva da pred Bogom stojimo sa smirenim mislima i skru{enim srcem. Srce skru{eno privla~i Boga. ... Samo sa takvim stavom mo`emo da pristupimo Svetom Pri~e{}u... Gospod nas je spasio Svojim ^asnim Krstom. Ni{ta drugo. Nije-dan na{ podvig, niti bilo {ta drugo. ... Ne gubimo mir, ne tugujmo, ve} pre-

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

172

U NEDEQI TRE]OJ PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 10.(27) Prepodobni Sampson Stranoprimac11.(28) Prenos mo{t.sv.bresreb.Kira i Jovana; Sv.mu~.Dabrobosanski i Mile{evski12.(29) Sveti apostoli Petar i Pavle - Petrovdan13.(30) Sabor Svetih dvanaest apostola - Pavlovdan14.(01) Sveti mu~enici i bresrebrenici Kozma i Damjan15.(02) Polagawe rize Presvete Bogorodice16.(03) Sveti mu~enik Jakint; Prepodobni Anatolije

U utorak, 12. jula, na Petrovdan, Sveta Liturgija po~iwe u 9:00.

PITAWA I ODGOVORI: KAKO SE MOLITI ZA NEPRIJATEQE?Zurab Varaza{vili upitao je sv. Starca Gavrila Gruzijskog: “O~e Gavrilo, ima qudi nemoralnih, punih zlobe, koji su vredni prezira, pa te uznemire. Kako da se molimo za wihovo dobro? Molitve nam ne izlaze iz srca...” Starac mu odgovori: “Po~ni sa onima koje voli{ najvi{e, recimo, sa tvojom decom. Kada se pomoli{ za wih, nastavi sa ostalim ~lanovima svoje porodice. Po-sle wih, pomoli se za one koji su ti bliski, pa za susede. Posle toga, za grad u kome `ivi{. Pa, onda, ne samo za Tbilisi, nego za celu Gruziju. A, onda, ne samo za Gruziju. Wu okru`uju neprijateqi. Moli Boga za mir u wihovim srcima, da ne bi vi{e bili neprijateqski nastrojeni. A, onda, kada si se po-molio za celu svoju zemqu, preostali su ti jo{ samo tvoji li~ni neprijateqi. Nemoj da ih iskqu~uje{. Moli Boga da wihova srca ispuni dobrotom i wihov um mudro{}u. Vidite? Tako mo`ete da se molite za svoje neprijateqe”.

QUDI GOVORE O... RAZGOVORU SA BOGOM I SA QUDIMASa prijateqima se mo`e dru`iti, mo`emo se sa wima voqeti, ali - upravo iz qubavi - i prema sebi i prema wima - moraju postojati odre|ene granice dokle ulazimo u ne~iji `ivot, dokle pu{tamo druge u svoj `ivot i dokle im povjeravamo svoje tajne. Postoji ono najintimnije u nama, {to se ne stavqa pred druge qude, ve} samo pred duhovnika i pred Gospoda. To va`i ~ak i u porodici, na to svako ima pravo. Ono najdubqe, najintimnije se ostavqa samo za Gospoda, povjerava se Gospodu, a ne kumi, drugarici, kolegi s pos-la... I, to ti niko ne mo`e oduzeti. To ti niko ne mo`e osujetiti. Tu nema razo~arewa, padova. Padova i razo~arewa ima samo sa qudima. Zato nam Bog, kroz razo~arewa, i pokazuje stalno kakvi su qudi - slabi, pali, gre{ni - kao i mi... Svi smo mi kao djeca - padamo, ustajemo, vra}amo se na pravi put...

Protojerej-stavrofor Petar Luki}

171

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (10)

KONAK KNEGIWE QUBICE

Podignut je na Savskoj padini, u srpskom delu varo{i starog Beograda, izme|u 1829. i 31. Prvobitno je zami{qen kao zvani~na Kne`eva palata, koja je tre-balo da poka`e zna~aj, naraslu dru{tvenu i ekonomsku mo} kneza Milo{a, posle dobijawa Hati{erifa 1830. Konak je sagra|en po idejama i pod nad-zorom Haxi-Nikole @ivkovi}a, glavnog kne`evog neimara, prvog neimara obnovqene Srbije i pionira srpskog neimarstva u prvoj polovini 19. veka. Bila je to prva gra|evina od tvrdog materijala u obnovqenoj Srbiji, kada je do{lo do novih arhitektonskih i neimarskih stilova u na{oj zemqi, po ugledu na tada{we evropske uzore. Knez je retko boravio u ovoj zgradi, koja se nalazila blizu turskog utvr|ewa; ulogu wegove zvani~ne rezidencije dobio je konak u Top~ideru, a u konak kraj Saborne crkve se uselila knegiwa Qubica, sa sinovima Milanom i Mihailom. Ka`e se da se u Konaku knegi-we Qubice ra|ala srpska istorija. Tu je umro knez Milan, a knez Mihailo zavr{io svoju prvu vladavinu. Konak predstavqa jedan od najreprezentativnijih sa~uvanih pri-mera gradske arhitekture prve polovine 19. veka u Beogradu i jedna je od najlep{ih gra|evina ove vrste u Srbiji. Od dolaska na vlast kneza Aleksan-dra Kara|or|evi}a 1842. i nadaqe, zgrada je slu`ila kao Licej, Kasacioni i Apelacioni sud, Umetni~ki muzej, Muzej SPC, Dom staraca i starica, Zavod za za{titu spomenika kulture Srbije... Ministarstvo finansija je, na zahtev Ministarstva prosvete, donelo 1946. odluku o raskidawu ugovora sa SPC oko kori{}ewa Konaka za Muzej SPC, posle ~ega su svi muzejski eksponati preba~eni u zgradu Patrijar{ije. Konzervatorsko-restauratorski radovi izvr{eni su 1972-79. i 2003-4.g. Konak je danas u sastavu Muzeja grada Beo-grada i koristi se za izlagawe muzejskih eksponata i slikarskih izlo`bi. Stalnu postavku u Konaku ~ini originalni name{taj, ra|en u orijentalno-balkanskom stilu i drugim stilovima onog vremena. Konak knegiwe Qubice progla{en je kulturnim dobrom od izuzetnog zna~aja.

bivajmo u molitvi. [ta god da se dogodi, {ta god da ose}amo ili ne ose}amo, bez obzira da li je um sabran ili nije, bez obzira na mno{tvo sagre{ewa - prebivajmo u molitvi. ... Bog }e nas tada posetiti i oseti}emo neprocewive plodove molitve. U ovo vreme posta i molitve, saberimo i du{u i telo, i priqe`nije se potrudimo u bo`anskoj molitvi, koja nas povezuje sa Bogom i prima Blagodat Duha Svetoga. Mitropolit limasolski Atanasije

^ovek koji se iskreno pomolio, jednostavno ne}e mo}i odmah posle iskrene molitve da ~ini i misli zlo ili da osu|uje drugoga.

Iz kwige “O qubavi prema Bogu i kako je ste}i”