Pedijatrija Sa Negom 4

7/23/2019 Pedijatrija Sa Negom 4

1/20

1.OSOBENOSTI ORGANA ZA DISANJE U DEIJEM UZRASTU (sa predavanja)Anat!"ja#Iza nosne duplje (cavitas nasi hoanama je otvorena ka drelu) nalazi se drelo (dugakicevasto-miini organ, koji ide od aze loanje, prua se do kraja vrata, ! sprata u glavi i " sprat uvratu)# Iza drela je kimeni stu# $ornji sprat (iza nosa)je nasopharin%, srednji je orophar&n% (iza usneduplje-vidimo ga kada zinemo, zatim se grana u ! dela lar&n%-grkljan i laringophar&n%) i donji jelaringophar&n% (u vratu)# 'a krovu nosa i drela je aza loanje (kost)# gornjem spratu drela senalazi trei krajnik - adenoid# ono su otvori za eustahijeve tue, koje povezuju usnu duplju i srednjeuho# *u se nalazi memrana timpani - una opna, uni kanal i una koljka# +elokupno uho se nalazi uslepoonoj kosti gnojna inekcija ako se ne lei, prelazi na kost (iznad je odmah mozak) - posledice sumeningitis, sepsa### oroarinksu se nalaze ! nepana krajnika# aringoarinks nosi hranu# .roznazoarinks ulazi vazduh# /roarinks je raskrsnica hrane i vazduha, nastavlja se na jednjak i traheju#0ostoje ! tuarne tonzile oko ua tua i " sulingvalna-ispod jezika# Or$an" %a d"sanje &d de'e#

1ezreli su i ne umkcioniu doro, poseno u toku olesti (tee nego kod odraslih)# 1osna duplja jeuska, kod zapaljenja se lako zagui (12-odoje, sa zapuenim nosom, ne moe da sisa)# 1a nosnoj

pregradi je razvijen venski splet i sklono jeep"sta&s"(krvarenje iz nosa) pri kijavici# Aden"d (treinosni drelni krajnik) nalazi se na krovu drela, u nazoaringsu iza nosne duplje# .ada se uvea,zatvori napred ane (nosne otvore), a ono tvre %a Esta"jev t*# 2azvijen je u 1.$d"n"ivota, pa su i zapaljenja mogua# 1ajrazvijeniji je u u predkolskom i ranom kolskom uzrastu, nestaje

u puertetu (oko "!#godine), kod nekih ostaje doivotno (kod osoa sa +"!,at"-n! &nst"t'"j!este inekcije i alergije3 uja limno tkivo i operie se vie puta i ponovo javlja)# rajn"'" limnotkivo, ogato limocitima, rane organozam od inekcija# 0ostoji drelni, ! nepana i " podjezini#

1epani krajnici se razvijaju nakon 1.$d"nei ostaju za ceo ivot (prave angine oekujemo posle "#god)#S"ns"- upljine u kostima glave, oloene su sluzokoom koja lui sluz# .anali sinusa se izlivaju unosnu uplinu i nalaze se oko nosne dulje# 1ajvanija su dva ,rnta+na (eona) i dva !a&s"+arna(gornjovilina) sinusa# 2azvijaju se izme4u /0 $d"neivota# Esta"jeve t*e- su dva kanala (levi idesni), koja spajaju nazoarings sa srednjim uhom, donose vazduh (aeracija) srednjem uhu# prve 5godine su &rat&e2 3"r&e " r"%nta+ne2pa inekcije lako prelaze iz nosa u uho# 1akon tog uzrastainekcije su retke, zato to su tue due, ire i koso ploene# Gr&+jan (+ar"n$s) naj4"disajni put,$+asne 4"'ega dodatno suavaju, zato su zapaljenja oziljna, lako moe doi do opstrukcije (zapaljenje,

zapuenje, smrt)#1a njemu se nalazi poklopac ep"$+t"s. Ispred grkljana se nalazi titasta lezda#D3n"'esu prve 5 godine ivota jako uske# 'iino tkivo u zidovima je slao razvijeno i zato neoekujemo astmu u prve 5 godine# 5+6a dve dunice kronja, grozdovi alveole# *ip disanja do!#godine je a*d!"na+an, kada dete pone da stoji, postaje grudni# 2era vie nisu mekana, koso su

poloena i dete ima vei kapacitet plua# roj respiracija kod 12 je 67-87 u minuti, ritmine su, a rojse smanjuje tokom ivota, do kraja "#meseca je 57-679min, a kod odraslih je "8-":9min# S+%&4eolau disajne organe od nosa do ronhiola# D"sajn" pt -"ne#nos drelo grkljan dunik (izagrudne kosti a ispred jednjaka), dva ronha (glavne dunice) veliki roj dunica u pluima# ;onjidisajni putevi - poinju sa grkljanom, imaju hrskaviave prstenove, koji ih tite od slepljivanja# *ako4esu oloeni sluzokoom, koja lui sluz i normalno se iskaljava# ogato je prokrvljena i jako sklonaotocima, a disajni putevi dece su uski# 0o povrini sluzokoe su epitelne elije, sa trepljama, koje

pokreu sluz i izacuju je# 0ostoje osoe sa e&sdat"vn! &nst"t'"j!- sluzokoa mnogo otie imnogo se lui sekreta (stalno curi nos, i kalju)# 5+era (pluna maramica) lepi plua za grudni ko, pase tako i plua ire i skupljaju, kako se pokree grudni ko#

Zapa+jenja d"sajn" r$anamogu iti a&tna ( vie od


2/20

ep"de!"ja# U+a%n !estA preko sluznice drela i konjuktive# 'oe itipr"!arnainekcija (kijavica,sinuzitis###gornji dis#putevi) a moe iti i se&ndarna (ulazna vrata za dr in# oginje, grip,mononukleoza###)#/pti simptomiA malaksalost, sla apetit, temperatura, glavoolja### Bekret je sluzni#Cirusi mogu da otvore put*a&ter"js&"! "n,e&'"ja!a.1e dajemo odmah antiiotik, ve saekamo !-5dana, da se razvije imunitet, da uradimo riseve rezultati# @avljaju se 'e+e $d"ne. 0oinjuistovremeno +&a+n"! ip3t"!simptomima# Bekret je oino gnojni, a moe iti i meovita klinikaslika#

D./CI i *D2E0I@ES"!pt!ats&a terap"ja#'irovanje, sniavanje *- rehidratacija, davanje antipiretika (* vea od 5:,F),tuiranje i ne raditi rikcije alkoholom, ni stavljanje ologa, pojiti# ;ete je zajapureno i toplo -raskomotimo, otkrijemo, ako se trese-malo ga pokrijemo# 'ikroklima- provetreno, ovlaen vazduh, ezduvanskog dima###Ant"*"t"'", samo kada doijemo potvrdu riseva ili kada lekar posumnja i prepie# Ant"p"ret"'" zasniavanje *, imaju i analgetsko i antizapaljensko dejstvo (para'eta!+ 0 panadol, ericet, miralgin


3/20

1D davati, oteuje jetru ( nekroza, smrt- ez ozira na dozu), eludac (gastritis i ir)# Balicilemija trovanje, predoziranje# Bvi mogu dati alergije i produeno krvarenje# * do 5:,F ne sputati, preko togadati antipiretike, jer ta * oteuje mozak# ekove dajemo iskljuivo, prema uputstvu, po pitanju doze irazmaka# 1e sme se naglo spustati *, zato se rikcije ne primenjuju# ( ok za kardio sistem)# .ada detecvokoe i drhti, hladno mu je, koa je leda (modro-ljuiasta), ekstremiteti su ledeni a glava vrua-

pokrijemo dete i pojimo ga# .ada se znoji i zajapureno je- raskomotimo ga, tuiramo ga (ez promaje)#* soe je !7-!! stepena# Eko je dete sklono erilnim konvulzijama, oraamo posenu panju na skok*, rzo je sputamo i pratimo stanje deteta# SINUZITIS %apa+jenje parana%a+n" s"nsa (rontalni,etmoidalni, senoidalni i ma%ilarni)# Binusi su upljine u kostima loanje, oloene sluzokoom# Bluz izsinusa se drenira preko otvora u nosnu duplju# Ispunjeni su vazduhom (pneumatizovani)# 0neumatizacija

poinje izme4u "-!#god, pa se posle ovog uzrasta javljaju ooljenja# 1astaje u okviru kijavice, kadaotekne nosna sluzokoa i zapue se kanali sinusa, sluz se nakupi u sinusima# .arakteristini su ol i .inekcija# preko J7= zahvata maksilarne (zog gra4e otvori visoko iznad nivoa sinusa, teko sedrenira sekret u nosnu uplinu) i est je hronini olik zapaljenja ovih sinusa# >apaljenja rontalnih suretka (doro se dreniraju) i javljaju se kasnije jer je se urzano razvijaju od


4/20

inrcrvenim lampama, inhalacije etarskim uljima i mukoliticima, dreniranje sinusa metodom p5ret%( precovanje- koristi se crevo koje na principu vakuma izvlai gnoj iz sinusa)# sluaju potreesprovodi se perat"vn +e-enje (operacija krajnika, suzokoe nosa i sinusa, nosnih koljki, nosne

pregrade)#

/.ZA5A?JENJA RAJNIAE1$I1E (tonsillophar&ngitis acuta) - je zapaljenje sluzokoe drela i krajnika# .od dece koja suoperisala nepane tonzile govori se o phar&ngitisu# 1epane tonzile se razvijaju ps+e 1.$dtako, pa se iangina javlja od tog urasta# U-esta+st#jedno od naeih ooljenja dece# Et"+$"ja#u :7= je virusna,u !7= akterijska# 2espiratorni virusiA resp.s"ns"'"ja+n" v"rs2 adenv"rs"2 v"rs para"n,+e'e2"n,+en'e2 enterv"rs" (&&sa&"2 E>7O)# !7= angine je streptokokne etiologije *eta e!+"t"-&"strept&& $rpe A(u streptokoknim epidemijama = je vei)# /setljivost na streptokok je posenoizraena u predkolskom i kolskom uzrastu (F-"7#god)# kulturi risa gue mogu se nai i dr#akterije- hemoilus inluence grupe , streptokokus pneumonije, najserija meningitidis, moraksela kataralis,mikoplazma pneumonije### Eko se na4u u risu, ne znai da su prouzrokovai, ve su se u toku primarnevirusne angine, te klice razmnoile, zog promenjenih lokalnih uslova u drelu# Derijhija koli i druge$- enteroakterije, kao i stailokok nisu patogeni za sluznicu disajnih organa, ve se radi o kliconotvu(ne lee se)# Engine mogu itiA pr"!arne0 samostalna olest izazvana navedenim prouzrokovaima i

se&ndarna u okviru neke dr#sistemske olesti (oginje, zauke, grip, inektivna mononukleoza)#+"n"-&a s+"&a# "#Engina catarrhalis ( kataralna, sluzna)3 !#E# lacunaris (olicularis) gnojna3 5#Hehrpangina3 6# EnginaA ulcerozna, nekrotina, nodularna retke# ANGINA ATARA?IS I%a%"va-"#uglavnom virusi, retko streptokokna# +"n.s+"&a#laka od lakunarne# >a razliku od nje poinje p3t"!s"!pt!"!a * je lago poviena ili do 5J-67+, guitak apetita (anoreksija) i malaksalost# !6h nakon

pojave optih simptoma javljaju se +&a+n" s"!pt!" arenje, ol u gui, naroito pri gutanju#Bekrecija iz nosa, promuklost i kaalj ukazuju vie na virusnu inekciju (zahvatanje vie sluzokoa)#?&a+n" na+a%#laga hiperemijai edem sluzokoe drela, krajnika i resice# rvne ana+"%e#e na donjojgranici oko 6-F hiljada u ml, limocitoza, BD normalna- ukazuje na virusnu inekciju# ANGINA?A>UNARIS 5r%r&va-"# uglavnom streptokokna, moe iti i virusna (npr#inektivnamononukleoza)# +"n.s+"&a#tea# 0oinje naglo, lokalnim siptomima jak ol u drelu, oteano gutanje,

* preko 5J+, glavoolja, munina, ol u truhu, povraanje (nadraaj receptora za releks povraanja udrelu i krajnicima)# ?&a+n" na+a%#plameno crvena gua, edem krajnika, mekog nepca i resice# 1anepanim krajnicima se vide gnojni epii, koji mogu da se sliju u memranoznu gnojnu naslagu(angina memranacea)# 1aslage gnoja se ne skidaju lako spatulom# 0alpiraju se oteene i olne limnelezde (poseno angularne)# 0etehije(takasta krvarenja) na mekom nepcu kazuju u prilog streptokokneinekcije# aoratorijske analizeA urzana BD, leukocitoza, neutroilija# D"ja$n%a# ni klin#slika, nilokalni nalaz, ni la#analize nemogu iti siguran pokazatelj da je angina virusna ili .# @edina sigurnadijagnostika je uzimanje risa drela# ris se uzima sa oe tonzile, i sa zadnjeg zida drela# 2ezultat od!6-6:h# 0ozitivan nalaz streptokoka podlee prijavi olesti epidemiolokoj slui# !p+"&a'"je#prekoeustahijeve tue inekcija moe da zahvati srednje uho# 'oe da zahvati i peritonzilarno tkivo

peritonzilarni apsces# Eutoimune komplikacije reumatska groznica, glomeruloneritis# Izuzetno retko

postangiozna sepsa# Terap"ja#a%a+na terap"ja za . anginu upotrea antiiotika# 0rednost imaperoralna terapija, penicilinskim preparatima (sintetski amoksicilin, ampicilin3 prirodni penicilinC(kliacil-ospen))# 'uskularne injekcije se daju samo ako dete povraaili je nesigurna saradnja deteta iroditelja prokain penicilin (plivacilin), "% dnevno# *rajanje antiiotske terapije je "7 dana, a simptomi

prolaze za 5-6dana# Bkraenje terapije ili produenje vremena izme4u doza, dovodi do rezistencije .na primenjeni antiiotik#, anosi i rizik od od pojave reumatskih autoimunih komplikacija streptokokneinekcije# .od alergije na penicilin najolja zamena je grupa makrolida (eritromicin, makropen,azitromicin-hemomicin)# S"!pt!ats&a terap"ja 2ehidracija mlakim, a ne vrelim napicima,'irovanje za vreme erilnosti, tena i mekana hrana, vitamini, adekvatna mikroklima prostorije,antipiretici# ADENOIDITIS zapaljenje treeg krajnika (dete do "!#god)# 'oe iti akutni (kataralni virusni ili gnojni .) i hronini# ;"rsn" aden"d"t"s visoka *, kijavica, malo oli drelo, lokiranodisanje na nos, die na usta, sekret se sliva niz drelo i dete ga guta, munina, ol u eludcu,, povraanje,zadah iz usta, proodi u uima (moe nastati pravi otitis)# *erapijaA kapi za nos, antipiretici# Ba&ter"js&"aden"d"t"s < razvija se na azi kijavice, angine, sekret je gnojav i sliva se niz drelo# Terap"ja#antiiotici ("7 dana), kapi za nos, antipiretici# D"ja$nst"&a#kada sumnjamo na adenoiditis, uzimamo


5/20

ris drela i nosa, aljemo kod /2# 7rn"-n" aden"d"t"s E0E@D1@E B2# HE#Ser%n" (&atara+n") t"t"s !ed"ja je najlai olik zapaljenja, poseno kod odojeta i male dece#>og otoka sluzokoe nazoarinksa i treeg krajnika lokirano je ue tue, nema areacije srednjeg uha,a negativan pritisak koji pritom nastaje, izaziva seroznu sekreciju srednjeg uha# /vo se najee doga4akod virusnih inekcija# .linika slikaA ol u uhu, oseaj punoe uha, oslaljen sluh, ez poviene *#'oe proi spontano ili uz terapiju, a moe pre4e u . inekciju gnojni otitis# ;ijagnozaA /2

pregled une opne# *erapijaA vazokonstriktorne kapi u nos (radi prolaznosti tue), esto gutanje toplihnapitaka, primena lokalne toplote, analgetici (paracetamol)# A&tn" $njn" t"t"s !ed"ja to je .inekcija srednjeg uha# ;ominiraju pneumokok, hemoilus inluence, eta hemolitiki streptokok, retkostailokok# .linika slikaA oino se nadovezuje na rinoaringitis# ;ete (od tree godine) je uznemireno,

plae, moe iti erilno, kod manje dece se mogu javiti i digestivni poremeaji (proliv i povraanje)#/doje trlja glavom o jastuk, prinosi ruke uima, povremeno iznenadno vriti, poseno pri podoju# .odvee dece pritisak na tragus uha izaziva jak ol# imne lezde oko uha mogu iti uveane# ;ijagnozaA/2 pregled (promene na unoj opni)# *erapijaA antiiotici < dana ( na prvom mestu sintetski penicilini

amoksicilin peroralno), antipiretici, vazokonstriktorne kapi, lokalna primena toplote# .omplikaciojeAmastoiditis (zapaljenje slepoone kapi, gnojni meningitis, sepsa, apses mozga# A&tn" !ast"d"t"s komplikacija gnojnog otitisa# +"n"-&a s+"&a#pulsirajua ol iza uha, osetljivost na pritisaku podrujumastoidne kosti (iza uha)# D"ja$n%a# 2*$ snimak mastoidnog tkiva# Terap"ja#hirurka i antiiotska#!#H2/1I?1E >E0# B2# HEA 7rn"-n" t"t"s !ed"ja nastaje kao komplikacija neleenog akutnog#

1ajee se deava u suajevima gde su simptomi nekarakteristini, gde izostaje ol u uhu (12 ipothranjena i imunokompromitovana deca)# $nojni proces (inekcija) prelazi na zidove slepoone kosti

(mstoiditis), pa mogu nastati &!p+"&a'"je#meningitis, apsces mozga, septine tromozevelikih krvnihsudova koji su locirani u lizini, paraliza nervus acijalisa, sepsa# D"ja$n%a# 2*$, +*# Terap"ja#operativna (kiretaa kosti do zdravog tkiva) i antiiotska (parenteralna prema antiiogramu)# 7rn"-n"se&retrn" t"t"s - n"je %apa+jenje, ve nastaje kao posledica hronino uveanog treeg krajnika(hronini alergijski ili vazomotorni reintis, hronini adenoitis)# >og hroninog otoka sluzokoenazoarinksa i treeg krajnika, hronino je zatvoreno ue eustahijeve tue# 1ema areacije srednjeg uha#0ostojei vazduh u sr#uhu se resoruje u kapilare sluzokoe i stvara vakuum (negativni pritisak)# /vajneg#pritisak isisava tenost iz kapilara sluzokoe koja puni duplju srednjeg uha# ;etetu progresivno slaisluh# >og sekreta u uhu, moe imati este inekcije uha, akutne otitise, koji su praeni olom#D"ja$n%a# /2 pregled (uveanje treeg krajnika), audiometrija (procena sluha deteta)#!p+"&a'"ja# trajni guitak sluha# Terap"ja#operacija treek krajnika, ugradnja drenanih cevica,

leenje hroninog alergijskog ili vazomotornog rinitisa#

@. ZA5A?JENJA GR?JANAarings se nalazi u vratu# Cazduh iz oroaringsa ulazi u grkljan, a on nastavlja u dunik (traheu), zanjega je napred srasla titasta lezda, iza njega je laringoarings# aringitis moe iti akutni (virusni i.) i hronini (najee alergijski)# A&tn" v"rsn" +ar"n$"t"s poinje kao i sve respiratorne inekcije,opti simptomi, poviena *, zahvata vie sluzokoa, kijavica, ol u drelu, promuklost, kaalj kao lave

psa, doro opte stanje, disanje nije ugroeno# Terap"ja# simptomatska, analgetici, kapi za nos,mikroklima soe, pojiti dete, inhalirati ga na toplom vazduhu (pari), a zatim ga naglo izloiti hladnomvazduhu (to dovodi do skuplanja kapilara spada otok sluzokoe i glasnih ica)# A&tn" *a&ter"js&"


6/20

grkljana)3 !#hitan transport3 5#adrenalin(najolje inhalaciono ili ilo kako to re)3 6# u olnici senastavlja sa terapijom(adrenalin, kortikosteroidi)#

.ZA5A?JENJA DONJI7 DISAJNI7 5UTE;A>apaljenje dunica moe iti akutno i hronino# BRON>7ITIS A>UTA- De,"n"'"ja#akutno, kataralnozapaljenje sluzokoe dunica# /vo je retko samostalna olest, ve se javlja u okviru inekcije gornjihdisajnih puteva (traheoronhitis) ili prati zapaljenje plua (ronhopneumonija)# Et"+$"ja# virusinluence, parainluence, adenovirus, respiratorni sincicijalni virus### nastanku ronhitisa imaju ulogu iaerozaga4enja, duvanski dim, alergija, hronina ooljenja gornjih disajnih puteva, poseno sinusa(sindroma sinoronchiale)# +"n"-&a s+"&a#@avlja se sezonski, ee u hladnim mesecima jesen, zima#0oinje kao akutna respiratorna inekcija, nja nju se nadovezuju simptomi zapaljenja ronhijalnesluzokoe# 5-6 dana posle pojave kijavice, javlja se suv naporni kaalj, ee nou i posle zamora i

praen je olom u grudima pri jaem kalju# Bimptomi su tei u mla4em uzrastu ( ui disajni putevi,sluzokoa je doro prokrvljena i sklonija otocima)# 1akon F-"7 dana , kaalj se postepeno smanjuje#!p+"&a'"je# akutni otitis media, sinusitis, opstruktivni ronhitis, pneumonija# D",eren'"ja+nad"ja$n%a# va4n je ra%+"&vat" a&tn" *rn"t"s d pstr&t"vn$ *rn"t"sa jer je pr$n%a "terap"js&" pr"stp sasv"! ra%+"-"t D"ja$n%a#auskultacijom se uje diuzno (nad celim pluima),

pootreno disanje, i karakteristian nalaz# 2*$ plua (koji se izegava pri sumnji na ronhitis

nepotrean), pokazuje naglaenu ronhijalnu aru na pluima# ?a*ratr"js&e ana+"%e limocitoza, ena donjoj granici, BD normalna (ukazuju na virusnu inekciju)# Terap"ja# kuna nega, mirovanje,mikroklima ( zagrejan i ovlaen vazduh), ako je erilno-ostaje u postelji uz esto menjanje poloaja dastaza sekreta ne i izazvala pneumoniju i razvoj . inekcije# Higijensko dijeteski reim -topla i tenahrana sa dosta vitamina# sluaju erilnosti ant"p"ret"'", za propratni rinitis - va%&nstr"&trne&ap"# ekovi za kaalj u dejem uzrastu se primenjuju opreznoA ant"ts"'" (za smirivanje suvog kalja samo kod upornog kalja koji zamara dete- s"ne'd2 p+'d"n2 se+v"$n)3 !&+"t"'"(e&spe&trans"za razvodnjavanje i lake iskaljavanje sekreta nije dozvoljena upotrea za malu decu koja ne umejuda iskalju sputum - !&d"n2 *rn"&!2 *"s+vn)# 1ajolje mukolitiko dejstvo ima pojenje detetatj# Izegavanje dehidratacije# 0reporuuju se metode poloajne drenae sekreta iz disajnih puteva# Eko je

ronhitis u okviru klinike slike upale plua, terapija je u okviru terapije pneumonije# AUTNI

AUTNI O5STRUTI;NI BRON7ITIS De,"n"'"ja#svako akutno zapaljenje sluzokoe dunica,ez ozira na etiologiju, praeno %na'"!a pstr&'"je (ja&$ s4enja) d3n"'a < ekspiratornomdispnejom, produenim, oteanim ekspirijumom sa ujnim zvidanjem (vizingom)#Et"+$"ja#javlja seu uzrastu odojeta, malog i ranog predkolskog deteta (najee u prve = $d.4"vta)# Canooveleje recidiviranje# Blian je astmi- otuda naziv astmoidan ili spastiki ronhitis ( iako opstrukcijune izaziva spazam zida dunice ve otok sluznice)# ;a4n je naprav"t" ra%+"& "%!eC ast!e "pst.*rn"t"sa >og praenja, prevencije i prognoze olesti znaajno je u grupi dece sa /

prepoznati decu sa pravom astmom# "# / poga4a najmla4i uzrast, do 5god, a redak je kasnije# Estmanastaje posle 5god, kada se dovoljno razvije miini sloj u zidu dunica3 !#napade / izazivajurespiratorni virusi, asmatine napade izazivaju virusi, alergeni, aerozaga4enja, emotivni aktori3 5#ovadeca imaju sklonost, uro4enu dispoziciju da u okviru respiratornih virusnih inekcija razviju /#

Cerovatno se radi o sklonosti ka preteran! ra%v"janj ede!a s+%n"'e " se&re'"j" s+%" u disajnomstalu (eksudativna konstitucija i posena imunoloka reaktivnost sluzokoe)# 'ogue je i da je &a+"*ard3n"'a !a+"- na donjoj granici normalnog promera, pa ih edem sluznice i sluz u lumenu lako zapue#2astom deteta, posle 5#god, promer ronhija se poveava, a i imunoloki odgovor sazreva i olest segui# .od astme / nastaje zog spazma glatkih miia u zidovima dunica (tek od 5#god se razvijaju),zato u terapiji napada /, ronhodilatatori (spazmolitici) imaju jako sla eekat3 6#rastom deteta, tokom

prve tri god ivota, dolazi do pooljanja i guljenja olesti, kod astme se olest posle 5#god pogorava,napadi su sve ei i tei3 F#u prilog astme govore podaci o postepenom pogoravanju tokom rasta,

javljanju napada i van resp#vir#inekcija, dorom reagovanju na ronhodilatatore, postojanje alergije iliastme u porodici# 0oveanoj koliini I$D antitela i eozinoilnih granulocita u krvi deteta i u risu nosadeteta# 'ora postojati oprez u dugoronoj prognozi i lagovremeno planiranje dugoronog programa,

prevencije i leenja ronhijalne astme# +"n"-&a s+"&a OBA sezonski u hladnim mesecima# 0oinjekijavicom, suvim kaljem, esto erilnou# >a nekoliko sati ili dan-dva javljaju se napadi /(izrazitaekspiratorna dispnea- dete je uplaeno, oteano die u ekspirijumu, koristi pomone disajnemiie grudnog koa, zvidanje# toku !-5 dana opti simptomi se povlae i ostaje samo ekspiratorna


7/20

dispnea i odre4eni auskulatorni nalaz# /pte stanje doro# >naci / se sporo povlae!-5nedelje# @edinose jo pri duljem ekspirijumu moe uti pokoji zviduk# D"ja$n%a#anamneza, auskultacija# Terap"ja#mere rehidratacije, antipiretici, mirovanje, mikroklima, vazokonstrikt,kapi, higijensko-dijetetski reim#ronhodilatatori i kortikosteroidi daju slae eekte#

8.ZA5A?JENJA 5?UA0ATI5INA (v"rsna)De,"n"'"ja# %apa+jenje p+6a &je "!a +a&3 at"p"-n &+"n"-& s+"& (teko se prepozna)# >ahvataper"*rn"ja+n t&"v (tk#oko zida dunice), "nterst"'"ja+n2 ve%"vn t&"v %"da a+ve+a zovu se"nterst"'"jane pne!n"je# >apaljenski eksudat se ne izliva u upljine alveola (manji je), pa su a+ve+esveF# 1esmetana razmena gasova, kl#slika je laka, ez guenja i disnee# ?ee se javljaju# Et"+$"ja#

prouzrokovai su resp.v"rs" ;IR "n,+"en'e A " B2 para"n,+en'e2 resp.s"n'"'"ja+n" ;IR2adenv"rs"2 reCe r"n " &rna v"rs"(virusi kijavice) i jo "F7 vrsta manje zastupljenih# 'ogu itikomplikacija deijih akutnih inektivnih olesti !r*"+a2 var"-e+e2 pertssa2 %a3&"2 enterv"rsn""n,e&'"ja(echo, koksaki)# @edina . sa ovom kl#slikom je !"&p+a%!a pne!n"je kod odraslih iadolescenata#Ep"de!"+$"ja# u hladnim mesecima ( vie vremena u zatvorenom prostoru), tada se javljajueksplozivno u vidu manjih epidemija# 2ezervoar je ooleli, a izvor je nazoaringealni sekret# 0ut prenosasu kapi i poljuac, korienje istog posu4a# lazna vrata su sluzokoa nosa i drela# Inkuacija je kratka#

1ema unakrsmog imuniteta i steeni imunitet rzo slai# 5atanat!s&e pr!eneA virusi zahvatajusluzokou celog resp#trakta# Izazivaju degeneraciju i deskvamaciju (ljutenje) trepljastog epitela# 1aogoljenoj sluzokoi moe se razviti i . inekcija#2egenerie se za 5-6nedelje# >apaljenje je lago izahvata zidove alveola i dunica, koji su oteeni i sekret se nakuplja samo u zidovima# +"n"-&a s+"&a#sezonska (hladni meseci)# 0oinje postepeno p3t"! s"!pt!"!a (* lago poviena ili visoka,glavoolja malaksalost, slaiji unos hrane i tenosti, manja deca olovi u truhu i povraanje)# rzonastaje &"jav"'a, promuklost, moe se javiti malaksalost i olovi u miiima (mijalgija)# 1a pneumonijuupuuje pojava &a3+ja (suv, nadraajni, neproduktivan, izraen nou, prati ga ol u grudima)# 2e4e semoe javiti *+a4a ta"pnea " d"pnea# 5+sje nr!a+an# *raje 8019dana, ako se 1D nadovee .inekcija# Bpontano prolazi# /poravak traje due (malaksalost i sklonost . in# zog prolazneneutropenije)# D"ja$n%a#klinika slika, auskultacija, 2*$ plua (diuzne promene-na oa pluna krila

je izraen crte dunica), laorat#analize (e na donjoj granici, limocitoza, lago urzana BD ukazujuna CI2 inek#)# !p+"&a'"jeA v"rsn" !"&ard"t"s (malaksalost i zamaranje)# Bavetuje se mirovanje,podizanje imuniteta hig#-dijeteskim reimom, kontrolni pregledi (auskultacija srca)# B sper"n,e&'"je-akterijska pneumonija, otitis, uroinekcija###Terap"ja# s"!pt!ats&a - antipiretici, kapi za nos,rehidratacija, mirovanje, mikroklima, hig#dijet#reim manji i ei oroci, dosta tenosti (voda, sok,kompot, supe, mleko)# 0rimena ant"ts"&a (lekovi za smirivanje suvog kalja) NE davat" lekove kojisadre atrp"n2 &de"n2 ,ener$an "+" ant""sta!"&e# >og sedativnog dejstva, ometaju ishranu deteta(koja je ve poremeena), inhiiraju releks kalja, koji ima vanu odramenu ulogu jer uklanja sekretiz disajnih puteva, a mogu delovati i depresivno na respiratorni centar# .aalj se smiruje mirovanjem irehidratacijom (vlae se sluzokoe), mikroklimom(ovlaen, zagrejan, proien vazduh u prostoriji)#

.ZA5A?JENJA 5?UA < TI5INA (*a&ter"js&a) I ZA5A?JENJA 5?EURE*ipina zapaljenja plua su tea su i re4a3 akterijska (streptokok, stailokok, enteroakterije, hemoilusinluence, eta hemolitiki streptokok) a moe i hlamidija# Ispoljena je teka i kompletna klinika slika#S"!pt!"A naglo poinje, jako visoka tipina temperatura, oko 67+ i traje < dana, a onda naglo pada#*ahipnea, dispnea, cijanoza, moe iti i smrtni ishod# >apaljenje je jako , pa se zapaljenski eksudatizliva u same alveole#D"ja$n%a#auskultacija, 2*$- senka samo jednog lousa (loarna pneumonija),najee donji lous desnog plunog krila# !p+"&a'"je#najtei olici se javljaju kod 12 i kod osoasa oslaljenim imunitetom pleuritis, apces plua, smrt# 5?EURITIS zapaljenje plune maramice#0leura olae pluna krila, jedan list za plua a dr za grudni ko, izme4u je vakuum, listovi su slepljeni#loga pleure je da lepi plua za grudni ko, tako da plua prate pokrete grudnog koa# >apaljenja suuglavnom akterijska, nastaju kao komplikacija pneumonije# toku pneumonije, pacijent oseti straan

ol u grudnom kou, pri svakom njegovom pokretu, plitko die, dahe, lei na toj strani (to je suva azapleuritisa-ez izliva)# vlanoj azi kapilari lue eksudat, koji se puni u pleuralnoj duplji (nekolikolitara), ol prestaje, eksudat pritiska plua, javlja se oteano disanje, tahipnea, dispnea, cijanoza#0rognoza zavisi od koliine tenosti# D"ja$n%a#auskultacija (ne uje se disanje, 2*$ (vidi se nivo


8/20

tenosti)# Terap"ja#pleuralna punkcija, osloa4a se pritiska, uacuju se antiiotici, eksudat se alje naakteriologiju i citologiju# Entiiotici se daju peros i I'#

5ROHI?ASA AUTNI7 RES5IRATORNI7 INHE>IJA (v"r " *&)Djenje# jedino humano mleko sadri antiinektivne aktore (sve klase e, zatitne elanevine antitela, komplement, lizozim, intereron, laktoerin###)# 'ajino mleko je sterilno;eca na vetakojishrani !% ee oolevaju od akutnih resp#inekcija#Israna# pravilno uhranjeno dete, ez znakova pothranjenosti, anemije, hipovitaminoza, ima oljiimunitet#I!n"%a'"ja#vakcine protiv *+, pertusisa, morila su smanjile pojavu ovih olesti u kojima je esta

pneumonija#Cakcine protiv morila i inluence spreavaju pojavu ovih olesti u kojima dominira padimuniteta i razvoj CI2 i . pneumonija# Cakcina protiv gripa se ponavlja svake godine# Cakcina protiv

pneumokokusa se daje deci sa imunodeicijencijom# Ect-Hi vakcina spreava pojavu ovih pneumonija,koje su esto praene meningitisom i epiglotitisom#?"-na "$"jenaA pranje ruku i dezinekcija posu4a#Ha&tr sred"neA spreiti puenje lanova porodice, proirenje iuvotnog prostora, smanjenjeaerozaga4enja, pooljanje nege, i kondicije deteta, zdravstveno prosveivanje roditelja#

.OBO?JENJA USNE DU5?JEGING;ITIS 0 je ooljenje gingive (desni) i u sutini predstavljaju reakciju gingive na oteenja inadraaje izazvane lokalnim uzronikom to su najee . i njihovi produkti iz dentalnog plaka#;entalni plak je ezojna, meka naslaga koja se taloi na zuima# 2edak je kod dece, kod morila,arlaha, avitaminoza I + ili trovanje olovom I ivom izazivaju karakteristine promene na desnima#

1ajzastupljeniji je &atara+n" *+"&koji se maniestuje otokom i crvenilom desni i krvarenjem prvo naveoma jake nadraaje a potom i prilikom pranja zua# Eko se na sluzokoi vide ranice (ulcere) onda jeto +'er%n" $"n$v"t"s# >apaljenje desni je posledica dr olesti I terapiju trea usmeriti u tom pravcu#okalno se ispira kamilicom, I tuira aseptinim rastvorom hidrogena# *rea davati dosta CI*#lagovremeno javljanje stomatologu je oavezno jer moe doi do napredovanja procesa sa desni nakost i tada su simptomi i leenje mnogo tei# 7EI?ITISI 0 su olesti usana, najei je onaj olik koji

se javlja u uglovima usana - an$+arn" e"+"t"s" (tzv#vale)# zroci mogu iti raznorazni (povrede,poveano luenje pljuvake, anemije, nedostatak ! CI*, eerna olest, inekcije - streptokokus etahemolitikus###) a uvek se maniestuje lagim peckanjem i lepljenjem u uglovima usana zog ega ljudiih vlae jezikom i pipaju prstima te dovode do nakanadne inekcije te se stanje pogorava# 0ri jaemotvaranju usta uglovi usana pucaju# kolektivima se lako iri preko posu4a I zajednike ae# leenju

pored hidrogena trea primenitri I kauzalnu terapiju, a u kolektivima zaraniti upotreu zajednikogposu4a I aa# ?esto se javlja i heilitis izazvan sunevim zracima - s+arn" e"+"t"s, koji se karakterieuveanjem i crvenilom usana# 'oe da nastane i kao alergijska reakcija - a+er$"s&" e"+"t"si to najeekao posledica kontaktne alergije na kozmetike preperate# ;anas se pored klasinih metoda, veomauspeno i ezolno lei primenom diodnog lasera# BO?ESTI JEZIA- mogu se javiti kao samostalneili usklopu dr sistemskih olesti# Bamostalna ooljenja mogu se javiti kao ra%vjne an!a+"jekoje su

veoma retke, kao steena ooljenja od kojih je najea pojava tzv#$e$ra,s&" je%"&(eliaste promenekoje imaju olik geograske karte), zatim kao promene jezinog pokrivaa u smislu smanjenja,

poveanja ili promena u strukturi pokrivaa tj#jezinih papila# OBO?JENJE 5?JU;ANI7 ?EZDA0 mogu da se jave kao . (streptokokne i stailokokne) ili virusne (v#mumpsa - zauci) inekcije, kaospeciina ooljenja (*+, siilis###) ili kao smetnje u normalnom toku pljuvake do koga dovodestvaranje kamenova u izvodnim kanalima pljuvanih lezda, ciste, tumori ili oiljci u lizini izvodnihkanala ili otoci izazvani upalom sluzokoe izvodnih kanala# A?ERGIJSE REA>IJE se javljajukao odgovor na razne strane materije koje izazivaju itav niz reakcija sa ciljem da udu unitene aorganizam zatien# Elergije mogu zahvatati celu usnu duplju ili samo usne ili jezik# AHTE 0 serelativno estojavljaju u ustima# Bvaki peti ovek oluje od atoznih lezija# *o su olne promene

pravilnog olika, ukaste oje, ogranine crvenim prstenom koje se pojavljuju u nepravilnimvremenskim razmacima# zroci nastanka suA nasle4e, povrede, hormonski poremeaji, puenje, .,CI2, nedostatak e, pad imunitetaM/ve promene su neprijatne i olne, lee se primenom diodnih laserau jednoj poseti# ;IRUSNE INHE>IJE se tako4e mogu javljati u ustima a najee su iz grupe7erpes s"!p+eK# Na-"n "n,e&'"jeA direktnim kontaktom, sa oolelim ili kliconoom, putem pljuvake#


9/20

0romene se javljaju na uglovima usana - erpes +a*"a+"s, a mogu se sresti i na desnima, jeziku I tvrdomnepcu# I%$+ed pr!enaA javlja se akutno sa promenama (ranice ate)# Ete su crvene, natekle, veoma

olne, promera 5-Fmm# olest poinje naglo, sa poveanom *# 1akon prvoitng peenja pojavljuju sesitne vezikule ispunjene tenou koje kasnije pucaju i ostavljaju krastice# 0romene su izuzetno olne,neprijatne naroito ako se unosi topla ili vrsta hrana# /sea se zadah iz usta I pojaano je luenje

pljuvake# >og visokog = zaraze, nisu retke tzv#zatvorene epidemije u odanitima I na dejimodeljenjima u olnicama# 'ogu se sekundarno inicirati akterijama, oteava opte stanje deteta#

1eretko se nadovee I superinekcija elom gljivicom +andidom# Terap"ja# dete se izoluje iz kolektiva#Ishrana je prilago4ena stepenu I teini ooljenja, ako je oteana primenjuje se I inuzija (nadoknadaelektrolita I tenosti)# okalna primena lekova je oteana zog uzrasta oolelog (mla4a deca)# Ete seispiraju hidrogenom ili lagim rastvorom aja od kamilice# ogata je vitaminska terapija, a hrana treada ude tena I mlaka# *ako4e se uspeno saniraju I primenom lasera# *eke I dramatine orme semoraju leiti u olnikim uslovima# 0rimena virustatika (kod nas Eciklovir) ili antiiotika strogodozirana od lekara# /poravaka u lakim ormama :-"6 dana, kod teih !-5nedelje# Cana je

lagovremena dijagnoza I adekvatno leenje# 0onovne reakcije se ne mogu predvideti# 0reporukaAroditelji, negovateljice, vaspitai trea da prepoznaju promene I to pre odvedu dete lekaru#G?JI;INA OBO?JENJA < najea kandidijaza jeSOOR ili!+e-a'.@avlja se kod iznurene dece,

12 I mla4e odojadi# 0ri pravilnoj nezi soor se nemoe javiti# Izaziva je +andida alicans koja

normalno ivi u ustima i nestvara nikake tegoe dok se ne stvore povoljni uslovi tj# dok ne opadneimunitet ili dok se ne promeni kiselost pljuvake# /oljenje se maniestuje pojavom eliastih naslagakoje se javljaju svuda po usnoj duplji a najizraenije su po jeziku (soor)# 2elativno se lako skidaju alive posle nekoliko sati se javljau nove# Izazivaju oseaj arenja i peckanja a ako se ne lee prelazi uhronian olik u kome sluznica postaje crvena a naslaga nema# 'oe nastati I sekundarna inekcija,sepsa pa ak I smrt# /ziljno shvatiti I zapoeti terapiju (ispiranje "= rastvorom 1a-ikaronata,nistatin, mikostatin ili neki dr antimikotik)# 0roilaksaA ispravna nega u kui I kolektivu# 0retpostavka -da se inekcija prenela sa dojke ili sisaljke, pa se rastvorima lee pored usne duplje deteta I dojka ilisisaljka# TUMORI USTA 0 su patoloke tvorevine koje predstavljaju novi nekontrolisani rast# 'ogu se

podeliti na doroudne i zloudne# D*r6dn" se javljaju u svim delovima usne duplje i po sastavu suisti kao tkivo od koga potiu, sporo rastu i ne ire se po organizmu# ovu grupu spadaju iromi (vode

poreklo od vezivnog tkiva), hemangiomi (poreklom od krvnih sudova), lipomi (od masnogtkiva),mioiromi (od miinih elija),neuroiromi (od nervnog tkiva), papilomi (od epitelnih elija),adenomi (od pljuvanih lezda)# /va grupa tumora se lei hirukim otklanjanjem ili primenom lasera

ez ikakvih posledica# Z+6dn" t!r"nastaju ujanjaem epitelnih elija usne duplje ili su lezdanogporekla# 2astu dosta rzo i ire se po organizmu dovodei do poajve metastaze i na udaljenim mestima# ustima se javljaju na jeziku, usni, orazima, nepcu, desnima i podu usne duplje# eenje podrazumevahiruku terpaiju iji uspeh zavisi od stadijuma u kome je tumor otkriven# Bvako odlaganje smanjujeanse za uspeh terapije# Upa+a s+%n"'e sne 3p+j"ne0STOMATITIS " %apa+jenje 4dre+a


10/20

(retka) i *2E1B0E+D1*E1I sa majke na plod (kongenitalna uro4ena *+)# >a nastanakpotrean je $+avn" et"+3&" ,a&tr 0 *a'"+ ai p!a46" etioloki aktor a to je s+a*+jen" "!n"tet#Imunitet podiemo vakcinacijom i pravilnom ishranom# 12 ima predispoziciju za *+ pa ga odmah poro4enju vakciniemo +$ vakcinom#

11.TB> 0 5RIMARNAje prvo oolevanje od tuerkuloze, acil .oha prodire u primarni organ (plua,creva)# *o je egzogenainekcija, na tom mestu nastaje mala zona zapaljenja - 02I'E21I ED.*# >apaljenje se irilimogeno, do regionalnih limnih lezda (hilusne lezde u ravi ronha a za creva su trune lezde)# *ose zove 02I'E21I ./'0D.B# 02I'E21/ >E0E@D1@D K 02I'E21I ED.* N 02I'E21I./'0D.B3 primarnom aektu dolazi do nekroze i stvara se oiljak (kalciikacija)# 0rimarni *+ima veliki procenat samoizleenja, proces stvaranja oiljka traje 8-"! meseci a kod loeg imuniteta(BI;E, rak) oekuje se lo tok i prognoze# .azeozna nekroza se iri, propadaju plua ili nastaje sepsa odmilijarne *+ (smrt)# .I1I?.E BI.E I 0/;DE *+-aA J8= primarna, ostalih 6= (*+ creva,krajnika, genitalija, koe, kongenitalne su retke)# 0rimarna *+ se prenosi aerogeno, inkuacija je 6-8nedelja, podmukla olest i dugo je potreno da i se postavila dijagnoza# 'alaksalost, zamaranje,guitak apetita, temperatura je superilna (traje danima), praena jezom i drhtavicom, nonimznojenjem i to stanje traje mesecima# /soa ne kalje, nema simptoma od strane plua# Euskultacijom

(sluanjem) se ne nalazi nita# D"ja$n%a# 2*$ plua (vidi se primarni kompleks a kasnije oiljak),sedimentacija je urzana, 00; je pozitivan, sputum se alje na pregled evenstajnovom metodom, a akoje u pitanju dete radi se gastrolavaa (uzimanje ispljuvka eludanog soka)# 2ezultat se eka 6-8 nedelja#eenje poinje odmah, traje 8-"! meseci tuerkulostaticima, veliki procenat je samoizleenja# *+ jedanas u porastu zog BI;D i siromatva#

1=.5OST5RIMARNA TB>0redstavlja ponovno ooljenje od *+-a# @avlja se samo kod osoa koje su preleale primarnu# *o jeendogena reinekcija (acil koha se nalazi u primarnom kompleksu) i ako do4e do pada imuniteta acilkoha se moe reaktivirati i poeti da se razmnoava# acil kree iz primarnog oiljka i tada poinje da seiri krvotokom, limnim putevima i ronhogeno### Eko se ne lei moe iti smrtonosna# ;eli se naA ran

koja nastaje do godinu dana posle primarne (se&ndarna) i &asn koja nastaje !-F godina posleprimarne (pst0ter'"jarna)# Se&ndarn" TB>je najtea, javlja se u toku primarne ili do godinu danaposle# *o je najee kod 12 (1.tje !"+"jarna TB> "+" sepsa)# 'ilijarna *+-acil .oha se izkompleksa iri po celom telu i gde god da do4e stvara tuerkulume-vorie# !# TB> ser%n" pn"(!en"n$"t"s p+er"t"s per"&ard"t"s2 per"tn"t"s).*+ meningitis ima 6 aze i svaka traje po nedeljudana do smrtnog ishoda# Bamo u prvoj azi ako se lagovremeno dijagnostikuje nema posledice#S"!pt!"# su glavoolje, uporno povraanjeu mlazu, otooija, pozitivni meningo znaci-lii na ilokoji meningitis# D"aj$n%a# lumalna punkcija, kultura na evenstajn, citoloki# 0otreno je hitnoleenje jer ostale aze dovode do kome, paralize, konvulzije, otkazivanja disanja i rada srca# Ter'"ja+n"TB> je kasna postpimarna I nastaje !-F godina posle primarnog kao posledica pada imuniteta# *o jehronina dugogodinja *+ nekog organa# acil .oha iz primarnog kompleksa dospe putem krvi do

organa i nastaju siraste nekroze i organ propada# 1ajee je tercijalna *+ plua (*I>E)# 0ostoje I*+ urega, kotano-zglona, I genitalijaM+"n"-&a s+"&a#.od ljudi koji su preleali primarnu *+

pluca, u roku od !-F god, zog pada imuniteta, do4e do reaktivacije acila# /n se razmnoava I irironhogeno, linogeno I hematogeno po pluima# 1astaju arita, siraste nekroze, ako provale u ronhiskaljavaju se (u sputumu ima krvi, acila siraste nekroze)# 0acijent je zarazan za okolinu# 1a mestunekroze nastaju upljine-kaverne vidljive na 2*$ snimku# S"!pt!"#pacijent je malaksao, nou imasuerilne temperature, znojenje, drhravicu, guitak apetita, mravi# Hronini uporni i sve gori kaalj saiskaljavanjem krvi# 1eophodno je dijagnozu i terapiju to pre postaviti da strada to manje plunogtkiva# $enitalna *+-ostavlja sterilitet, urena -hemodijalize a kotano-zglona - deormitetekimenog stua# 5r,"+a&saA vakcinisanje, podizanje opte otpornosti# ;aje se +$, to je ivaatenuisana vakcina (unitena patogenost acila ali mu sauvana antigena svojstva - da i se pokrenuoimunitet)# ;aje se u deltoidni mii (na ramenu) u porodilitu pre otpusta# Eko je dete ro4eno van

porodilita daje se najkasnije mesec dana po ro4enju u ;>, a ako je odloeno zog nezrelosti ilipothranjenosti 12 vakcinie se do prve godine#


11/20

1/.TB>0DIJAGNOZA I TERA5IJAD"ja$n%a#anamneza, vakcinacija, postojanje olesti u okruenju, stanje imuniteta (BI;E, malignitet od citostatika I kortikosteroida, 00; proe su jako pozitivne, 'E1* proe udu lano pozitivne), BDurzana, 2*$ plua, > adomena, skener, magnetna rezonanca, ronhoskopija, kultivisanje naeventajn podlogu (sputum, urin, stolica)# Terap"ja# kod *+-aA "#*D2./B*E*I+I,!#HI$I@D1B./-;I@D*D*B.I 2DOI', 5#B0D+I@E1I *D2E0D*B.I 0/B*0+I# T*er&+stat"'"se primenjuju kod primarne *+, 8-"! meseci,a kod postprimarne "-! godine#*erapija je dugotrajna, nesme se sprovoditi samo jednim lekom jer se mogu ispoljiti toksina dejstva leka# acil postajerezistentan nakon "-5 meseca# ;aju se 5 tuerkulostatika odjednom a posle dva# 1eki period jedan seizacuje a uvodi drugi a potom se menja drugi radi dovoljne koncentracije leka# *uerkulostaticiA"%n"ja%"d (moe imati hepatoksino dejstvo), R",ad"n2 Etan*t"n (neurotoksian, oteuje krvnusliku), 5AS para aminosalicilna kiselina# Strep&!"'"n (prvi tuerkulostatik, deci oteuje sluh)#0otreno je uzimati zatitu za eludac (ancidi, Ran"san), zatita od ira I gastritisa# 2edovno sekontroliu analize jetre i krvna slika# *+ se prijavljuje, hospitalizuje a zarazni se alju u sanatorijum#7"$"jens& d"jetets&" re4"!se primenjuje kada osoa nije zarazna ili u olnici# .od nas to je /zren

planina, ist vazduh, sunce, mogunost etanja i nadzora lekara# 2eim ishraneA pravilna ishrana,nadoknada telesne mase, strogo mirovanje, noni san :h, dnevni odmor# 2adi se i po nekoliko godina odizleenja *+-a# Izegavanje izikog napora I iscrpljivanja (none smene)# Spe'"ja+ne terapets&e

!etdeA posle operacije dela plua, zgloova3 odmakle tercijalne *+3 hidrocealusa posle meningitisa#1.ME7ANIZAM A?ERGIJSE REA>IJE.A?ERGENI (sa predavanja)A+er$"je se najranije javljaju u !#mesecu ivota (ekcem), mogu I kasnije, nepredvdivo je# Atp"ja nasledna sklonost ka alergijskim reakcijama# Atp"-ar osoa koja ima naslednu sklonost kaalergijskim olestima# Ima gen za alergiju# $reka je na F# hromozomu, na kratkom kraku (mutiran jegen za imuni odgovor)# $en za astmu I gen za alergiju su jedan do drugog# .ada se desi neko oteenjeF# hromozoma (zraenje, virusi, ioloki, hemijski, patogeni aktori), onda oa gena ivaju pogo4ena,zato :7= asmatiara ima I alergiju# 1asledili su I mutiran gen za astmu I mutiran gen za alergiju# logaF# gena je "!n" d$vr I time su pogo4eni limociti# -limociti I *-limociti I onda imaju

poremeenu unkciju, jer gen komanduje, kakav e iti imuni odgovor# NORMA?AN IMUNI

ODGO;OR kada strana elanevina (antigen, mikroorganizam, toksin, strana estica) u4e uorganizam, -limociti reaguju (na prave napada-e)# Entigen se vezuje za receptor -limocita, -limocit sazreva I lui antitela IgE (koji olau sluzokou), Ig', Ig$, Ig; (najvanija antitela)# /nieliminiu antigen# $en na petom hromozomu -limocita, regulie unkciju stvaranja antitela# Entitela

putuju organizmom putem telesnih tenosti I rane organizam od antigena.?OL IMUNI ODGO;ORkada je mutiran gen na F# hromozomu - 1.$re3&a- Mt"ran" $en rea$je I na *e%na-ajne strane*e+an-ev"ne strane materije koje su ezopasne za organizam (proteini rane2 p+en2 pra3"na2 perje)#=.$re3&a- normalni *-limociti kada se veu postaju opasni aktori# Entigen se vezuje za receptor -limocita, -limocit sazreva I lui antitela IgE (olau sluzokou), Ig', Ig$, Ig; (najvanija antitela-

prava antitela, koja zaista imaju svoju unkciju)# d atp"-arase stvaraju I p$re3na ant"te+a I$Erea$"n" (atopiar - ovek koji stvara IgD antitela - analizom krvi se utvr4uje tano na koji alergen)#

/.$re3&a to se ta AT ve%j %avane elije u naem telu tzv# Mast'"te (mast elije eozinoilnihgranulocita to su klase D koji izazivaju zapaljenja u tkivu) I rojne dr elije koje u sei imajuhistamine. A?ERGIJSA SENZIBI?IZA>IJA atopiar K alergen N senziilisani atopiar na tajalergen# NASTAJE 5RI NEOM ONTATU ATO5IARA SA A?ERGENOM tj# kada s*aprv" pt stvr" I$E ant"te+a# SENZIBI?ISANI ATO5IAR npr# na polen - prvi put kada je io ukontaktu sa polenom stvorio je IgD na polen# svom organizmu ima elije zapaljenja oloene ovimantitelima# Ne!a s"!pt!a I %na&va a+er$"je &d prv$ &nta&ta A?ERGIJSA REA>IJA


12/20

histamina koji se osloa4a I u kom delu tela tj tkiva (kakve receptore imamo u tom delu)# Najpasn"jes resp"ratrne a+er$"je(prisutni su sva 5 tipa receptora- kapilari, sluzokoa, glatki miii)# +"n"-&as+"&amoe iti *+a$a koprivnjaa I te3&a anailaktiki ok (smrt), rn"-na I v"3e!ese-na ekcem,alergijska kijavica, alergija na grinje# A?ERGENI su strane elanevine (krupni molekuli) koji kadau4u u organizam atopiara izazivaju alergijske reakcije# >a organizam neatopiara su ezopasne(elance, proteini kravljeg mleka, ria, polen, perje), Elergeni se vezuju za -limocite atopiara Iizazivaju stvaranje speciinih IgD antitela# .ada se alergen vee za IgD na mastocitima, izaziva

prskanje antitela I luenje histamina# 5ODE?A A?ERGENA#1#Ntr"t"vn"elanevine hrane (na njihse najranije senziiliemo, "#-!#meseca ivota), proteini kravljeg mleka (prvi alergeni, najsnaniji, ima ih!7), jako snani proteini elanceta, malinasto voe, kotunjavo voe, citrusno, ria I plodovi mora# /niizazivaju crevne alergije, kone alergije I retko anailaktiki ok# ora protiv nutritivnih alergena jestroga eliminaciona dijeta# 2e4e su nutritivne alergije posle 5# godine, zog sazrevanja digestivnogtrakta# =.Resp"ratrn" senziiliemo se kasnije, posle 5#godine ivota# /ne su respiratorne a re4ekone alergije# 1pr# polen - koprivnjaa3 grinje-ekcem na orazima, kijavica, astma# Bezonski alergenisu najopasniji# 1esezonski su grinje# $rinje se nalaze u praini I otpaloj peruti ljudi# /stali nesezonskialergeni su dlake ivotinja, eces uavaa, u4Mte3& se e+"!"n"3# U&+anjanje#0olen klima jeterapija (more, planina), zatvoreni prostori, etnja posle kie, ivotinje eliminisati# $rinje praina,izaciti tepihe I zavese, ne slagati knjige, prainu istiti mokrom krpom, 5h ne ulaziti u prostoriju posle

ienja, paroistai, preparati Ekarosan (prah, deterdent), posteljina se esto menja I otkuvava#/.5arentera+n" unose se u krv I izazivaju anailaktiki ok# 1ajee su serumi, vakcine, penicilini,kontrasna sredstva, jod, antiiotici, anestetici, ujedi insekata (venomi strljen, pela, osa, pauk)#.nta&tn" kone alergije (ekcemi, koprivnjae) na kozmetika sredstva, sredstva za higijenu,deterdente# E?IMINA>IJA A?ERGIJE ora protiv alergena, spreiti uode insekata# 5r,"+a&sa#;eca se uvaju pod staklenim zvonom (to kasnije ga izloite alergenima, kasnije e stvoriti antitela), netrea drati kune ljuimce, izaciti perje iz kue , ne trea davati alergogenu hranu pre "# godine, istiti

prainu, grinje, decu ra4ati kada nije sezona polena (zimi- da prvu godinu ne udu izloeni alergenima)#;akle vano je zatititi se od alergena# Eko smo se ve senziilisali I do4e do alergijske reakcije, vano

je leiti se#

DEJST;O ?EO;A1.1ajurgentniji lek trea da deluje na histamin, koji se vezao za receptore, a taj lek e da ih otpusti I dasanira simptome - ADRENA?IN(lui je sr nadurene lezde3 proizvodi se I ariki) ponitavadejstvo histamine (smanjuje se otok, prestaje luenje sluzi I relaksira gl#miie)# De+je na ;S(delujena srce-pokree srce koje je stalo3 urzavava rad srca I poveava snagu sranog rada, suava krvnesudove I die krvni 0# 'oramo da udemo sigurni da trea da ga damo- izmerimo 0 I puls#) Iresp"ratrn" s"ste! (urzava disanje, produljuje disanje, iri disajne puteve, suzija sluz, oputaspazam suprotno histamine) ;aje se u najteim stanjima - anailaktiki ok (venski), akutni edemlarinksa (inhalaciono, muskularno ili venski)3 asmatini napad ( sukutano doro radi cirkulacija)#=#druga linija odrane su ANTI7ISTAMINI>I 0vezuju se za receptore I zauzimaju mesto na njima, pahistamin nema gde da se vee# 2eakcija nemoe dalje da se iri# A)sedat"vn" uspavljuju (S"npen2

5ener$an2 R"nase&)# rzo deluju# ;aju se venski kod anailaktikog oka3 muskularno (deluju za "7-"Fmin#) teke urtikarije, kvinkeovog edema3 per os- lake koprivnjae, kod ekcema smiruju svra#B)nesedat"vn" ne izazivaju pospanost, pa mogu da se daju mesecima# zimaju se samo per od "%dnevno (?ratad"n2 E&s"%a+2 5res"n$2 Aer"s0des+ratad"n) trea "7-"F dana da pone njihovodejstvo, isto trea "7-"F dana da se izlue po prestanku korienja#/. linija odrane suORTIOSTEROIDI (rt"%+ je hormon kore nadurega, a kortikosteroidi su derivati toghormona) stailiu memranu mastocita, ne dozvoljavaju da mastocit izlui histamine (nemogu daspasu ivot, ne uestvuju u trenutnoj reakciji), koristi se kao proilaksa alergijskih reakcija# imaantizapaljensko, antialergijsko, imunosupresivno dejstvo# /soe koje dugo koriste kortikosteroide susklone inekcijama# ;aje se kao krema (S"na+ar ekcem, lokalno), muskularno I venski kodanailaktikog oka, kvinkeovog edema, inhalaciono kod respiratornih alergija, astme (pumpice) alisamo kao proilaksa (nekoliko nedelja, meseci ili godina po preporuci lekara)# ;oze su minimalne(inhalaciono !% dnevno "god kao jedna injekcija)# 1ajopasniji nain aplikacije je per os (velike doze)#

1ezeljena dejstva ako se dugo uzima, nekontrolisano (Npr 5rn"%n)A ako se naglo prekine moe doi


13/20

do smrti (akutno otkazivanje nadurene lezde)3 mali rast3 tope se kosti (nadoknada vitamina ;)3moraju da lee 03 kontrola eera ( ne jesti slatkie)3 maljavost3 strije (3"n$v s"ndr!)#

[email protected];NE A?ERGIJE'ogu iti alergije na proteine hrane# Elergije mogu iti A kone (ekcem, koprivnjaa, stroulus), crevne(alergijska enteropatija)# @avljaju se u prve 5 godine ivota, kasnije re4e# 2azlogA "#nezrelost varenja

elanevina3 !#nezreo imunitet (unkcija -limocita)3 5#nezrelost creva koja su lako propustljiva zainekcije I alergene# 0osle 5#godine alergije su re4e jer alergen lake ulazi preko disajnih puteva ili koe,nego preko creva# A?ERGIJSA ENTERO5ATIJA#zog osloa4anja histamina u zidu creva, dolazido otoka sluznice creva, sekrecije I urzane perilstatike, dolazi do oteenjaepitela creva I crevnihresica# +"n"-&a s+"&a#posle unosa hrane nastaju grevi, povraanje, prolivi a ako se namirnica ne izacidolazi do hroninog proliva, pothranjenosti I loeg napredovanja deteta# D"ja$n%a# 0orodinaanamneza,provokacioni test (dijetom izacimo namirnicu, pa je uvedemo), poveani eozinoili u krvi(!-6= od ukupnog roja D), alergoloke proe (kone u prvoj godini mogu iti lane I nepouzdane)# krvi je povean ukupan r IgD antitela I speciina IgD za nutritivne antigene (rano, jaja)#Terap"ja#rigorozna eliminaciona dijeta, jedina terapijaLLL .ada creva sazru, alergija prolazi# 5r,"+a&sa#saznati rizik za atopiju (anamnezom), poseno tititi decu od alergena# Djenje#celu prvu godinu, a ako

je na vetakoj ishrani koristiti samo visokoadaptirana mleka( eelac, humana, impamilM)#

Cisoko alergogene namirnice se uvode posle prve godine (neadaptirano mleko, elance, malinasto Ikotunjavo voe, ria)# 1ove namirnice se uvode u malim koliinam,a u razmaku od 6-F dana# 0oseanoprez je kod inektivnih proliva, jer inekcija dodatno oteuje ionako nezrelo crevo, pa se u prve 5godine u toku inektivnog proliva ne daju alergogene namirnice kao ni vetake oje I zasla4ivai#

1.A?ERGIJSA IJA;I>A I ?ARINGITIS2espiratorne alergije izazivaju resp"ratrn" a+er$en"2 mogu iti i dr#(npr# 0arenteralni-laringospazam,asmatini napad)# ;ete se senziilie na inhalatorne alergene, oino nakon 5#godine (moe i ranije)A"#alergijska kijavica3 !#alergijski laringitis3 5#astma (alergijski ronhitis)# [email protected] .I@ECI+E-ako je izaziva polen, onda je to polenska kijavica, hronina olest# +"n"-&a s+"&a#poinje svraomnosa# 1os je zapuen, dete kija, oilna istra sekrecija, glavoolja, 1D'E inektivnog simptoma (visoka

*, muka, ga4enje, povraanje)# .ako olest due traje smanjuje se sekrecija a pojaava opstrukcija nosa(otok sluzokoe)# ;ete die na usta i ona se sue, govori kroz nos# 'oe da zahvati trei krajnik, tada sejavljaju komplikacije - sinuzitis (akutni i hronini), hronini adenoiditis, hronini opstruktivni otitis#Terap"ja# ako je mogue eliminacija alergena, nesedativni antihistamici (dugo i po prestankusimptoma) per os jednom dnevno# Eko su u pitanju polinoze, !-5 nedelje pre poetka sezone polena,trea zapoeti terapiju antihistamicima# Eko oni ne pomazu daju se kortikosteroidi inhalatorno-

pumpicom, "-! udaha econase, li%onase# *erapija se sprovodi tokom cele sezone# Bprovodi se toaletanosa (akva maris, izioloki rastvor propricati)# .api za nos se daju samo kod komplikacija (pardana)# Eko dodje do akutnog sinuzitisa, uvode se kapi za nos (6-F dana) i antiiotici ( !nedelje)# Eko se

javi hronini adenoiditis trea ga operisati# Elergijski rinitis moe dati komplikacije koje trea operisati(hronino zadeljanje nosne sluznice, operacija nosnih koljki, stvaranje polipa (enigni tumori),

operacija sinusa, adenoida, ugradnja cevcica kod hroninog sekretornog otitisa)# 0reterana upotrea kapiza nos dovodi do atroije nosne sluznice (sklonost ka alergijama i inekcijama), a kod predoziranja(dugog korienja), stvara se kontraeekat# D"ja$n%a# na osnovu klin#slike, javlja se sezonski, pregled/2 lekara, alergoloke kone proe, uzimanje risa drela i nosa za . pregled# zima se ris nosa iza eozinoile# Enaliza IgD antitela (ukupna i speciina), vrlo esto je rinitis udruen sa astmom# @avljase u periodu predkolskog i kolskog deteta kao i adolescenata# A?ERGIJSI ?ARINGITIS alergijska reakcija koja se ispoljava na grkljanu, moe iti akutna (urgentna) i hronina# A&tn" ede!+ar"n$sa nastaje u okviru anailaktikog oka, otok sluznica i spazam# Crlo rzo moe doi douguenja# .arakteriu ga promuklost, inspiratorni stridor, cijanoza, strah, panika# *erapija mora da udeurgentna, hitan transport u zdravstvenu ustanovu# ;aje se adrenalin inhalatorno ( ili ilo kako, samo to

pre)# 7rn"-n" ede! +ar"n$sa hronina promuklost, nema inektivnog sindroma, moraju da se otkrijualergeni i da se eliminiu (ako je mogue)# Entihistamici-per os#

18. ASTMA < NASTANA2 ?INIA S?IA


14/20

7rn"-na ast!a esto doivotna olest, karakterie se astmatinim napadima (napadi guenja)# *einaklinike slike i prognoza zavise od uestalosti i teine asmatinoh napada# U%r& " nastanaastma jeiskljuivo 1EBD;1EL 1asle4uje se mutiran gen na petom hromozomu koji regulie unkciju -limocita (imunitet)# -limociti pogreno i trajno odravaju zapaljenje u zidovima dunica#ronhoskopijom se moe videti i dokazati zapaljenje i izme4u napada# Estma je zog toga H2/1I?1I2/1HI*IB# /d ro4enja traje zapaljenje sluznice, ona je zadeljala i oteena, treplje su oteene#

prve !godine, dete ima napade upornog kalja, nakon toga se razvija miini sloj u zidu dunika#/teena sluznica postaje preosetljiva na rojne ronhoprovokatore, pa pod njihovim dejstvom dolazido prvih napada# Estmatini napad je iznenadni, nagli gr miia u zidu dunika ronhospazam#;unice se naglo suze# 1apad moe iti netipian, kao napad upornog suvog kalja, poseno nou, iliteko iskaljavanje oskudnog lepljivog sekreta# ronhoprovokatori su eznaajni aktori iz okolinekoji mogu da nadrae oteenu sluznicu i izazovu ronhospazam# 1prA virusne inekcije, alergeni kodatopiara (:7=), hladan vazduh, izika aktivnost, stres,aerozaga4enje, jaki mirisi, paremi#Eko sunapadi uestali, traju vie godina, vremenom dolazi do hipertroije (zadeljanja) miinog zida dunica isuenja lumena dunica (trajno suenje)# *o je teka astma gde propadaju plua i alveole (atelektaza iemizem)# +"n"-&a s+"&a#astmatini napad moe iti lak nema velikog poremeaja, kratko traje, leise amulantno i kod kue# 1astaje pod dejstvom provokatora ili spontano# 1astaje naglo i iznenada#.arakterie ga tahipnea, uznemirenost, otean i produen ekspirijum, vizing (zvidanje)# 0acijent se

pridrava za neku podlogu, angauje pomonu miinu muskulaturu, javlja se strah, napad prolazi kroznekoliko minuta pod dejstvom terapije# *eak jako izraen ronhospazam, poremeeno disanje, lei seolniki (intenzivna nega), terapija je urgentna# .arakteriu ga tahipnea I dispnea, jako produenekspirijum tako da je grudni ko nadut (avast)# 1e uje se sviranje pa ak ni disanje, javljaju se lediloI cijanoza# /pasan je u tekoj astmi# 5de+a na snv &+"n"-&e s+"&e# laka (!-5 napada godinje)3srednje teka (" lak napad meseno I !-5 tea za hospitalizaciju u godini) I teka (trajno oteano disanje,trajno suenje dunice, teki pluni olesnici, mali rast, cijanoza, avasti grudni ko)#

1. ASTMA < TERA5IJA2 5ROHI?ASA I 5ROGNOZATerap"ja +a&$ napada#*rnd"+atar"(lekovi koji relaksiraju miie zida dunica, dunice se ire i

pacijent prodie, smanjuju otok I sekreciju)# /ni su derivati adrenalina - Sa+*ta!+ (A+pr+2

Spa+!t"+2 ;ent+"n2 Berda+)# ;aju se per os kao talete I sirupi, jo je olje inhalaciono prekopumpice I inhalatora# .od male dece se stavlja posean nastavak, dejstvo je rzo I eikasno I u malimdozama# ;ete trea smiriti, odravati mikroklimu, rehidrirati dete# *erapija traje 5-6 dana# Terap"jate3&$ napada# olniko leenje, urgentno, intravenska inuzija sa &rt"&ster"d"!a (Ur*a%n2A!"n,"+"n neeljeno dejstvo N trovanje I povraanje)# *erapija se nastavlja inhalacijom(Sa+*ta!+), /!, adrena+"n (u tekim sluajevima, neeljena dejstvaNronhodilatacija, aritmija,hipertenzija)# 5r,"+a&sa&d srednje te3&e ast!e# (kada se napad ponovi), prava proilaksa u toku Ivan napada je kontinuirana, traje mesecima I godinama# ;aju se antizapaljenski lekovi, a 1D2/1H/;IE*E*/2I# *o su &rt"&ster"d" (inhalatorna pumpica, "-! udaha econase, li%onase,terapija se sprovodi tokom cele sezone)# .ortikosteroidi smiruju -limocite i zapaljenje sluznicedunica, dunice vie nisu prenadraljive na ronhodilatatore i nema napada9ronhospazma, tako se

spreava trajno zadeljanje i propadanje dunica# /ino nakon puerteta nema napada# ;ete mora da seredovno kontrolie, ukoliko doije napad, ukljuuje se terapija# Eko se astma doije u odraslomivotnom dou ( posle puerteta), traje doivotnoL ;ete mora da ima dve pumpice jednu za proilaksuI drugu za terapiju# 5r,"+a&sa &d te3&e ast!eA je svakodnevnaterapija, oralni ronhodilatatori, inhalacije, A!"n,"+"n i#v# ili u taletama, /!, velike dozekortikosteroida ( pa I oralno, DeKa!etasn)# /soa umire ako do4e do respiratorne insuicijencije# Crlo

je vano da se rano dijagnostikuje, dok su promene na sluznici I dunicama male# 0roilaksa jeett",en2 Ga+"t",en(stailiu memrane mastelija, smiruju zapaljenje sluznice)# 1eeljeno dejstvo jegojaznost# 2ana proilaksa titi dete I daje veliku ansu da se astma do puerteta izgui# ;ijagnozaA

postavlja se na osnovu klinike slike# Cri se pregled (2*$ plua (naduta su), trae se znaci emizema,spirometrija (aparat za merenje plunog volumena, zapremine vazduha u pluima pri uzdahu I izdahu),

pikluometar ( maksimalni ekspiratorni volumen- 'DC, rzina protoka vazduha u ekspirijumu),ronhoprovokacioni testovi ( rade se kod kada nije jasan uzrok, dete se namerno izlae odre4enomalergenu I prate se reakcije napada, nakon toga se rzo reaguje terapijom, ovaj test se uvek sprovodi u

olnici), alergoloke proe# 5r$n%a#zavisi od uestalosti i teine asmatinoh napada#


15/20

1.ANAHI?ATII LOIzazvan je alergijom (samo kod atopiara)# Pok poremeaj, slaost, insuicijencija cirkulacije (mozak,srce, urezi)# 0arenteralni alergeni (lekovi, venomi), retko nutritivni (npr# 0lodovi mora)# EP jegeneralizovana alergijska reakcija# Elergeni se vezuju za mastocite u krvotoku, osloa4a se histamine ukrvotok I deluje na sva tkiva I organe# +"n"-&a s+"&a#moe da se javi dok je igla jo u telu ili do !hnakon aplikacije# prvih pola sata je velika smrtnost# Eko se javi EP I pacijent preivi, oavezna jehospitalizacija u narednih !6h, jer posle 8-:h moe da se javi sekundarni kasni ok# Od+"&je $a#guitak svesti (moe da ude I samo kolaps)3 hipotenzija (hitno izmeriti pritisak)3 iliorman puls3 ledeniekstremiteti3 moe da se javi .vinkeov edem ili urtikarija3 grevi u crevima, laringo- ili ronhospazam(smrt nastupa zog toga ili oteenja mozga)# 5stpa amulanti mora iti na vidnom mestu opisan

postupak I raspored davanja I doze lekova, kao I da antiok terapija ude uvek na istom mestu# Bve tose da u antiok terapiji mora da se sauva, kako i se kasnije potpisali I peatiralo# .od iznenadnogguitka svesti, prekinuti aplikaciju leka, postaviti osou u poloaj autotransuzije, izmeriti pritisak I

puls, to hitnije dati adrenalin (i#m#3 i#v#3 i#k#), da i se naglo skupila vaskularna mrea, spreili otoci,podigao pritisak, stimulisalo srce I proirilo disajno stalo# kljuuje se inuzija, adrenalin se daje popotrei ( u zavisnosti od vitalnih znaka, koji se stalno kontroliu)# ;aju se sedativni antihistamici B&nopen, 0henergan, kao I kortikosteroidi ( razon, 1iripan), .ortikosteroidi se daju kako i spreili

odloeni napad (8-:h)# 0o potrei se daje /!, Eminoilin ili se radi .02# ;"ta+ne ,n&'"je se prate&nstantn B"tn je 3t pre I e,"&asn"je rea$vat"2 &a& *" se spre-"+e ps+ed"'e

=9.A?ERGIJA NA ?EO;E.od oralne I lokalne primene, reakcije su lae, u vidu konih alergija# .od parenteralne primene,najei je EP (re4e slaija reakcija)# 1ikada se ne javlja kod prvog kontakta sa lekom (to jesenziilizacija), drugi kontakt je rakcija, nije itna doza ni r#davanja# Dlergije se najee javljaju naantiiotike (penicilini, cealosporini, aktrim), analgetike ( ruen, acetilsalicilna kiselina), kontrasnasredstva, anestetike# 5a4nja#kod sumnje na alergiju radimo testove3 lekovi sline structure mogu datiunakrsne alergije, pa ih trea iskljuiti3 kod primene terapije vaan je podatak o atopiji3 nakon

parenteralne aplikacije ostati u amulanti 57 min# (pratiti eventualne promene !h)3 oralno uzimati lekove

!h pre spavanja#

=1.DEIJI E>EM (E>EMA INHANTUM)ili atp"js&" der!at"t"sje nasledna je nasledna olest# 1asle4uju se 6 poremeajaA atopija, lo kvalitetkoe (malo lipida, koa je suva), sklonost ka inekcijama (virusne-herpes, gljivine-kandida, .-stailokok I streptokok), nizak prag za svra# *ok olestiA recidivirajua olest ima aze recidiva(izlaenja) I remisije (povlaenja, kada je koa zdrava)# +"n"-&a s+"&a#je razliita# >avisi od uestalostirecidiva, trajanja I teine alergije# 'oe iti laga (par dana) ili generalizovana (mora da sehospitalizuje)# ee je alergolozi I koni lekari# .linika slika ima tri azeA INHANTI?NA (deija,vlana aza) javlja se u !#mesecu ivota, gui se do kraja tree godine, a posle toga najvei r#deceizgui ekcem# Elergija se javlja na proteine kravljeg mleka ( nije adaptirano), 0romene sun a orazima

ili izijaju po celom telu# 2azvojni stadijumiA "# eritem crvenilo, suvoa oraza3 !#vezikule-sitnimehurii, ispunjeni istrom tenou3 5# vlani stadijum-vezikule prskaju I stvara se dora podloga zainekcije# /poravak ez oiljka izuzev kod inekcije# JU;ENI?NA(mladalaka suva aza)-5-< godineili puerteta# 0romene sun a vratu I ekstremitetima# .oa je suva I grua, sklona perutanju, pucanju,inekcijama, svri# /va aza moe da recidivira# NEURODERMATITIS od puerteta, doivotno#'ali = dece ima ovu azu# .oa je suva, grua, puca, inicira se, svri, isuuje se# @avlja sedermatograizam (ostaje oteeni, crveni trag, na mestu gde se koa dodiruje)# Btanje pogorava stress#Napade e&'e!a prv'"ra#alergen, loa nega suve koe, inekcija koe, svra, vie aktora odjednom#Dkcem nije teka olest, ne ugroava dete, osim kada se generalizuje# Terap"ja 0 de+vanje na sva et"+3&a ,a&tra#1. Atp"ja- otkrivanje I eliminacija alergena ( u prve 5 godine ivota preovladavajunutritivni, posle se javljaju I respiratorni)# .onim proama otkrivamo allergen# =. ?3 &va+"tet &4eitavog ivota se sprovodi posena nega# .oa je suva, nedostaju joj lipidi# 1e trpi veliku vlagu, netrea je preterano izlagati void I raznim hemikalijama# 0rimena uljanih kupki, nega koe neutralnimkremama (eucerin), capsule 5-omega masnih kiselina, CI* E,;,,D# 0ovoljno je izlaganje suncu Imorskoj void# .reme po preporuci lekara# /. N"%a& pra$ %a svra* izegavati sva stanja koja izazivaju


16/20

svra, daju se antihistamici (ne deluju na promene na koi)# Bei nokte, zatititi laktove, nositi rukavice-spreiti eanje# Izegavati svaku iritaciju, sintetsku odeu, spreavati znojenje# . ;e+"&a s&+nst &a"n,e&'"ja!a stroge mere higijene# sluaku inekcije, uzima se ris sa antiiogramom, leimo#Entiiotici se daju i#m# ili per os, nikako se ne mau kao ni antihistamici# terapiji upornih ekcemakortikosteroidi se koriste lokalno-mast, u tankom sloju, samo na promenu# Eko je ekcem u vlanoj azi,

princip je Qvlano na vlanoR (urove podloge, acidiorici), lokalna dezinekcija# generalizovanomekcemu, leenje je olniko sa kortikosteroidnom terapijom#

== O5RI;NJAA2 ;INEO; EDEM I STRO57U?US INHANTUMO5RI;NJAA (rt"&ar"a)- se javlja kao speciina pojava na koi (2*I.E)# Izgleda kao promenakada se oarimo koprivom# /tok iznad koe je crven, svri I jasno je ogranien, razliitog olika ( odtakica pa do peata), I velikih sernih dimenzija# QDlastianR je, promene se etaju po koi# U%rnasledna sklonost memrane mast elija na koi# @ako slai stimulansi izazivaju curenje histamine izmastocita, pa I spontano# Histamin se vezuje za receptore kapilara koe, dolazi do irenja otoka(stvaranja urtika) I curenja mast elija# 87= sluajeva stvara se spontano, ez vidljivog razloga, u"7= su alergeni izazivai# rojne materije mogu oslaiti memrane mast elija(HIB*E'/ID2E*/2I), npr# ?okolada, spana, paradajz, aditivi, konzervansi# Inekcije tako4emogu izazvati urikariju kao I stress# !7= adolescenata ima napade I oona recidivira, jer je uro4ena

slaost mastS# Terap"ja#izegavati provokatora, koriste se antihistamici per os# 'oe da ude a&tna nekoliko dana, ako je izraena daju sedat"vn" ant""sta!"'"(stari lekovi)# /ni uspavljuju ali odmahdeluju, a nemaju produeno dejstvo# *o su sirupi I talete 5ener$an I Snpen# 7rn"-na trajenekoliko meseci, I koriste se nesedat"vn" ant""sta!"'". 1e smanjuju radnu sposonost# 0omau teknakon nekoliko dana po uvo4enju, dugo se koriste I kada se ukinu pro4e nekoliko dana dok se ne izlue(produeno dejstvo)# ! nedelje pre konih proa moraju se izaciti# 0iju se "%dnevno, to suA Aste!"%+(Aste!"san)2 ?ratad"n (5ress"n$2 >+ar"t"n). ;INEO; EDEM < olik urtikarije# *o je naglo

pranjenje mastocita u potkono rastresito tkivo# /tok nastaje naglo, veliki je I deormie# @avlja se okooiju, usana, prstiju, monica# led je# Terap"ja# izegavanje provokatora, antihistamici per os#O5REZ#.vinkeov edem I urtikarija mogu da se jave u okviru EP, zato pratimo stanje deteta, !h odnastanka alergijske reakcije# Eko se uz .#edem javi I laringo ili ronhospazam, onda je to anailaktiki

ok I tako ga trea leiti# STRO57U?US INHANTUM se javlja u prvoj godini ivota, izazivaju ganutritivni alergeni ili uod insekta# 0otkoni vrti vorii ispunjeni istrom tenou# /ko zgloovasvre (vezikulice)# Terap"ja#eliminacija prouzrokovaa (dijeta)#

=/.ANEMIJE0 de,"n"'"ja2 pde+a2 $+avne &ara&ter"s"t&e " d"ja$nst"&a(0odseanje iz anatomije) eritrociti- crvena krvna zrca,roj zavisi od uzrasta i pola# 1a ro4enju 8-< mil#E za nedelju dana se smanji na 6-F mil# Oene - 6-6,F mil# mukarci 6,F-F mil zog dejstva testosteronana deou matinih elija u kotanoj sri# Hemogloin - elanevina zog koje D2 nemaju jedro, gvo4evezuje /!# loga D2 - razmena gasova, koliina hemogloina zavisi od uzrasta i pola, ene "!7-"67gr9l,mukarci "67-"87gr9l# Hematokrit predstavlja procenat krvi koji ine crvena krvna zrnca (D2)# eukocitisu elakrvna zrnca# Ima ih F klasaA granulociti (neutroilni, eozinoilni, azoilni) i Egranulociti (* i

limociti - najsitniji D ali vani za speciian imunitet) i monociti najevei su D# Izlaze u tkivo ipretvaraju se u makroage# roj D je 6-J hiljada9l# D ormulaA apsolutna (retko se radi, taan r svakeklase) I relativna (predstavlja = od ukupnog r D) - neutroilni 67-87=, eozinoili !-F=, azoili 7,F-"=, limociti !7-67= i monociti 6-:=# 'enjaju se uzrastom i polom#De,"n"'"ja# Enemija je nesposonost krvi da zadovolji potree tkiva za kiseonikom zogA smanjenekoliine krvi (pste!ra$"-ne), smanjene koliine hemogloina (ntr"t"vne) ili smanjenog roja D2(smanjeno stvaranje D2 - ap+ast"-ne " ntr"t"vneili pojaanog razaranja D2 - e!+"t"-&e)# Enalize ud"ja$nst"'"su rutinskeA kompletna krvna slika (D2,*2,H*+,D H) serumsko e# 1ekada je potrena iD ormula, punkcija kotane sri, odre4ivanje iliruina u krvi### 5de+a (prema uzrocima)A"#"p$enerat"vne (smanjeno stvaranje D2), !#e!+"t"-&e (poveano razaranje D2) i5#pste!ra$"js&e (zog iskrvarenja, akutnog ili hroninog)# "#7"p$enerat"vne ane!"jese dele naa)E0EB*I?1D - gde nema stvaranja D2 jer nedostaju matine S u kotanoj sri i

)HI0/0EB*I?1D - kod kojih je smanjeno stvaranje Dr u kotanoj sri, ima dovoljno matinih S kojee deljenjem dati D2 ali su smanjene deoe zog nedostatka hranljivih materija (e, vitamina kompleksa, elanevina)# Ap+ast"-ne ane!"je se javljaju usled oteenja kotane sri (mat#S crvene


17/20

loze), zog dejstva lekova (citostatika i hloramenikola), virusa, toksina, tekih metalaM D"ja$n%a#smanjen roj D2, D, *2 jer stradaju matine S iz sve tri krvne loze# 0unkcijom kotane sri se utvr4ujenedostatak matinih elija# +"n"-&a s+"&a#anemija, inekcije, krvarenja# Bmrtni ishod je najee zogiskrvarenja ili inekcija# Terap"ja#transuzija D2, *2, antiiotici, sterilni uslovi# ;avanje mukih polnihhormona koji stimuliu deou preostalih matinih S#*ransplatacija kotane sri#

=. NUTRITI;NE ANEMIJE (SIDERO5ENIJSA I MEGA?OB?ASTNA) < "pp+astn"-neS"derpen"js&a ane!"ja ("+" ,er"pr"vna) nastaje usled nedostatka e u organizmu i esta je olest udetinjstvu# U%r'"# smanjeni usnos e (gladovnje, anoreksija, pogrena ishrana)# 1ajee greke uishrani su u periodu odojeta i u puertetu# Hrana ogata e je meso, umance, digerica# iljno e seslaije resoruje (cvekla, spana, oiavo voe)# 'leko ima malo e# oa resorpcija e se deavausled crevnih olesti# 0oveane potree su u periodu rzog rasta, trudnoe, dojenja, krvarenja# hroninim inekcijama e se loe ugra4uje u hemogloin# +"n"-&a s+"&a#zavisi od stepena deicita ekao i od duine trajanja anemije# 'alaksalost, zamor, pospanost, neraspoloenje, sklonost inekcijama,lo kvalitet noktiju i kose, ledilo# .od teih ormiA oteenje sluznice usne duplje-stomatitis, jezika-glostitis, uveanje jetre i slezine, mali rast, usporen razvoj# D"ja$n%a# smanjen r D2, ledi Dr,smanjen H# H*+, roj *2 I D je normalan# Bmanjeno serumsko e# Terap"ja# nadoknada e

preparatima per os koji se piju uz dodatak vitamina + radi olje resorpcije# .orekcija ishrane, na tri

nedelje se rade krvne analize i od momenta normalizacije terapija se uzima jo mesec dana kako i sepopunili depoi u jetri# 1eeljene reakcija primene preparata e su munina, povraanje, proliv, crnastolica# Me$a+*+astna ane!"ja nastaje usled nedostatka vitamina !, J, 8 ili "!# U%r'"# susmanjeni unos i resorpcija# 1amirnice ogate vitaminom su mleko, meso, digerica, umance, kvasaci integralne itarice# Citamin J (olna kiselina) se nalazi u zelenom lisnatom povru# .ozje mleko jesiromano vitaminom J, pa ako se odoje hrani njime, moe iti malokrvno# U+$e v"ta!"na BA uunkcionisanju nervnog sistema (mozga, senzitivnih i motornih ivaca), deoi D2, kvalitet koe isluzokoe# +"n"-&a s+"&a#ovo su anemije koje su uz simptome vezane za anemiju (manjak D2) imaju ineuroloke simptome i oteenja koe i sluzokoe# ;ijagnozaA krvne analize (smanjen r D2, H, H*+#

1ormalni *2 I D) D2 su nezreli I veliki# Terap"ja#korekcija ishrane i nadoknada terapijskim dozamavit##

[email protected] SINDROM (tre6a "% pde+e pre!a %r&)0predstav+ja s&+nst &a &rvarenj, javlja se spontano, ez povoda ili je krvarenjene adekvatno

povodu# Cide se hematomi, epistaksa (krvarenje iz nosa), melena (crna katranasta, sjajna stolicu,karakeristinog mirisa, to je uzrokovano krvarenjem iz proavnog sistema), hematurija (krv umokrai)### 7e!sta%amoe iti prirodna (spontana) i vetaka (kompresija)# Ima 5 azeA "#krvarenjenastaje kada se povredi krvni sud - hemoragija, naglo nastaje spazam gr da i se smanjio tovar3!#najvanija i najdua aza, koagulacija, stvara se ugruak (ep) koji zapui krvni sud, prvo reaguju *2 Iaktori koagualcije (ima ih "5, aktiviraju se u nizu, jedan za drugim a poslednji je irinogen, svi serastvaraju u krvi, a kada se irinogen aktivira postaje lepljiv i slepljuje *2 i zalepi ih za zid krvnog sudakao ep3 5#reparacija, ep se istopi i zid zarasta# 5re!e6aj" e!sta%e# vaskulitisi (oteenje zida

kapilara, alergijski, dugotajni, poga4aju kou i unutranje organe, oziljan znak olesti)3tromocitopatije9penije, normalna vrednost "F7-677 % "7 na J9l a kada se smanji roj imamo petehije(okrugle pege takaste su, koje se pojavljuju na koi kao rezultat potkonog krvarenja, a koje mogu

iti crvene, sme4e ili ljuiaste) i sva ostala krvarenja3 I*0-idiopatska troocitopenia, posle inekcije(spontano) pokree se pogreni imuni odgovor, limociti stvaraju pogrena antitroocitna antitela#D"aj$n%a#sluajno otkrivanje smanjenog roja *2, punkcije, antitroocitna antitela u krvi, krvarenja(petehije, melena, hematurija)# Terap"ja#spontano izleenje, transuzije *2, kortikosteroidi, odstranjujese slezina#7e!,"+"ja- je uro4ena, nasledna, amilijarna olest nedostatka jednog aktora koagulacije, najea jehemoilija E (nedostaje CIII), (IG), + (GI)# Eko je tip E, oolevaju mukarci a prenose ene#D"ja$n%a# porodina anamneza, poremeaj od ro4enja (krvarenje iz pupanika, na mestu davanjainjekcije, nicanja zua, esti hematomi), vreme kolagulacije, I aktor koji nedostaje# .ada dete prohoda Ivie pada-povrede, javljaju se krvarenje, otok, jaki olovi (led, hemostaza, imoilizacija, transport u>)# Terap"ja#transuzije aktora koagulacije, mere zatite, ure4enje prostorije#


18/20

Ste-ene &a$+pat"je- kod ooljenja jetre, herpesa, ciroze (jetra stvara nekoliko aktora koagulacije)#D"ja$n%a# negativna amilijarna anamneza na hemoiliju, laoratorijski nalazi, (transaminaze)#Terap"ja#leenje jetre, transuzije plazme#

=.URINARNE INHE>IJE (pnv"t" r"narn" s"ste! < anat!"ja)De,"n"'"ja# 0od inekcijom urinarnog trakta (I*) se podrazumeva prisustvo "77#777 i vie . u "mlurina doijenog iz srednjeg mlaza# 5de+a# na primarnu prvu (ez uroanomalija) i sekundarnu-recidivnu (posledica uroanomalija)# >a nastanak su potreni prouzrokovai i pomaujui aktori#0rouzrokovai su retko protozoe, gljivice (candida)# I* su uglavnom . inekcije (u J7= sluajeva su

prisutne gram . (enteroakterije stanovnici deelog creva, eerihija koli, proteus, pseudomonas -kod hirukih intervencija), a u "7= gram K)# 5t +as&aA ascedentno J7= iz genitalnog organa ilirektuma i hematogeno u periodu novoro4enetaili u toku sepse# Od*ra!*ene sna$e urotrakta odinekcijeA redovno mokrenje (spiranje klica iz urotrakta), imunitet (epitel sluzokoe, sluz, granulociti),deaci su olje zatieni zog duine mokrane cevi (utere)# 5!a46" ,a&tr"# staza urina, padimuniteta, kolonizacija deelog creva a uropatogenim sojevima .# Sta%a r"na# kod odraslih usledkalkuloze (stvaranje kamena u uregu ili mokranom kanalu), tumora, trudnoe ###a kod dece do "7godina uzrok su uro4ene anomalije urotrakta, stenoze i sl# ?ak 57= I* ovog uzrasta ima za uzrok nekuanomaliju koju je neophodno otkriti kako ne i ilo kasnije trajnih posledica koje idu i do otkazivanja

urega (87= ine neotklonjene uroanomalije koje ako se otkriju veoma uspeno se operativnootklanjaju)# 5ad "!n"teta#novoro4ene, pothranjeni, dugo leei olesnici, leenje kortikosteroidima#1ajei uzrok pada imuniteta su preleane teke virusne inekcije jer one dovode do neutropenije(hematoloki poremeaj kojeg odlikuje smanjen roj neutroilnih granulocita), i prolaznog slaljenjaotpornosti prema . inekcijama, kolonizacija deelog creva, uropatogenim sojevima akterija (od "F7

poznatih sojeva "7 serotipova D#+oli je uropatogeno i izazivaju vie od !=8.ZA5A?JENJE BUBREGA- mogu iti akutna (akterijska, pieloneritis) i hronina (*+-tercijalna, autonomna zapaljenja-glomeruloneritis)# G+!er+ne,r"t"s je zapaljenje glomerula u neronu, uzrok je autoimunozapaljenje za ta su potrena ! aktoraA endogeni (u telu deteta je greka imunog odgovora, nasle4uje se,greka unkcije limocita) i egzogeni (provocirajui aktor, inekcija ili toksini neke hemijske materijemogu da zaponu autoimuni proces)# Eutoimuna zapaljenja izazivaju sopstvena TpogrenaQ antitela kojane reaguju na uneti agens (toksin) nego prepoznaju sopstvene glomerule kao agense, zapaljenje jeoino hronino, gromeruli se pretvaraju u oiljke a klinika slika i prognoza zavisi od jaine imunogodgovora, tj# roja stradalih glomerula# 0rovocirajui aktor je *eta e!+"t"-&" strept&& $rpe A#.linika slika autoimunih olestiA primarna inekcija (angina, sinuzitis, otitis), latentni stadijum (ez


19/20

simptoma i znakova), tada se stvaraju autoantitela, traje !-6 nedelje i maniestni stadijum (javlja sezapaljenje napadnutog organa, autoantitela su otetila tkivo)# +"n"-&a s+"&a zapaljenog uregaA"#asimptomatska (otkriva se sluajnim pregledoma, hematurija (krv u mokrai), proteinurija (pojava

proteina u urinu), moe da traje doivotno)3 !#neritisni sindrom (najea klinika slikaglomeruloneritisa, hematurija, oligurija (smanjenje diureze na manje od F77ml dnevno)###)3 5#nerotskisindrom (glomeruli proputaju eritrocite i proteine,proteinurija,otoci)3 6#EI-akutna urenainsuicijencija (zapaljenje naglo prelazi u insuicijenciju)3 F#HI-hronina urena insuicijencija (ilokoja klinika slika prelazi u hroninu I, gui se unkcija urega)# 5ststrept&&n"$+!er+ne,r"t"s (5SGN)je jedini kod koga znamo ko je provocirajui aktor, neritogeni soj (nikadane izaziva reumatsku groznicu, 2$ je drugo autoimuno ooljenje streptokokom, to je zapaljenjevezivnog tkiva srca, mozga i zgloova, ostavlja srane mane)# 1ajee zahvata predkolski i ranikolski uzrast, olest poinje kao respiratorna inekcija ili zapaljenje koe, traje


20/20

se ne regulie prelazi u patoloku koja se mora otkloniti jer smeta prilikom odravanja higijene i uerekciji# 0regled vri urolog, dve nedelje se mau kortikosteroidnemasti i tako dolazi do izleenja, a akone usme urolog hirurg e reiti operativno, vrlo retko se radi cirkumcizija (orezivanje)# ;+va$"n"t"snastaje kada se inekcija proiri sa spoljnih organa na vaginu# 0eckanje, svra, pojaan sekret, lokalnocrvenilo, ris vulve# Terap"ja#zavisi od prouzrokovaa (stailokok, kandida, gljivice, trihomonas koji selako prenosi preko pekira i vea)#

/9.ZADESNA TRO;ANJA 0 s&r"pta "% pra&se str.==

/1.ON;U?ZIJE 0s&r"pta "% pra&se str.=

/=.>5R (&ard"p+!na+na rean"!a'"ja) 0 AUTNI ZASTOJ SR>A 0s&r"pta "% pra&se str.=@

//.LO- je akutno depresivno stanje svih vitalnih unkcija organizma u kome postoji neadekvatna peruzija krviu vitalne organe - mozak, srce, urege, jetru i dr# 0ostoji 8 osnovnih olika okaA "#hipovolenini(krvarenje, dijareja, opekotine i velike povrede), !# septini (stailokokna sepsa), 5# alergicni ,6# neurogeni (strah), F# metaoliki (hipoglikemija), 8# kardiogeni (inrakt) # +"n"'&a s+"&a#

"# 7"pv+e!"-n" s& .ada se intravaskularni volumen krvi naglo smanji na !7= od ukupnogvolumena, a to se deava ako iskrvari, prolivom izgui veliku kolicinu tecnosti ili ima veliku opeenupovrsinu nastace sledee3 smanjie se ukupna koliina krvi prema tome, smanjie se volumen krvi uvenskom rezervoaru# *o dalje dovodi do manje koliine krvi koja dolazi u srce, a dalje manje koliinekoja odlazi iz srca# .ao posledica ovoga nastaje smanjen protok krvi kroz ogranizam, pa se javlja slaijaishrana i oksigenacija tkiva sto rezultira u acidozu, okno stanje i smrt# =.Sept"-&" 3&- 1astaje tako4eusled neadekvatne peruzije krvi u vitalne organe i zog hipotenzije# ranoj azi septikog oka javljajuseA hiperventilacija pospanost - perierna vazokonstrikcija, a zatim vazodilatacija - topla koa -smanjena diureza - smanjen roj D2 temperatura groznica - *E normalna# kasnoj azi se javljaju A-hipotenzija - hladna koa - cijanosotini ekstremiteti - urzo, sla puls I zraena letargija koja ide dokome - oligurija do anurije, - hipovazotemija, hiperkalcemija acidoza - diseminirana intravaskularna

koagulacija i smrt# /.Ana,"+at"-&" 3& - je akutna, trenutna i jaka reakcija na alergini agens na koji jeorganizam hipersenzitivan# /d svih urgentnih stanja u pedijatriji, anailaksija se pojavljuje najre,najdramatinije i neoekivano# 1ajei uzronici suA alergija na penicilin i druge lekove, u toku davanjaanestetika, seruma, transuzije krvi, ujeda insekata###0/B*0E. ./; P/.EA"# trea poloiti olesnika na ravnu povrinu sa nogama podignutim za 57 stepeni#!# trea utopliti olesnika pokrivaima, termoorima ili eletrinim jastucima5# oezediti normalno disanje iscenje respiratornih puteva6# zaustaviti vidljiva krvarenjaF# nadoknaditi rzo volumen tenosti inuzijom8# kontrola sranog rada D.$-a

IJE OE (*a&ter"js&e2 $+j"v"-ne2 para%"tarne) 0s&r"pta "% pra&se str.1

Documents

Pedijatrija Sa Negom 4