Pejzazazna arhitektura vezbe 1 deo (1).doc

7/21/2019 Pejzazazna arhitektura vezbe 1 deo (1).doc

1/49

MAINE U PEJZANOJ ARHITEKTURI (IV godina)

Predmetni nastavnik: dr Anelko Bajkin, redovni profesorPredmentni asistent: dr Ondrej Ponjian, docent

1. Merne jedinie

Zakonska merna jedinica je merna jedinica ija je upotreba ureena ili doputena dravnimpropisom !akonom"# $erna jedinica je pojedinana veliina, usvojena i definisana do%ovorom, sakojom se porede veliine iste vrste da bi se kvantitativno i!ra!ile u odnosu na tu veliinu#

& naoj !emlji upotrebljavaju se merne jedinice '(lubeni list ()*', br# +-./":0" $eunarodno% sistema jedinica u daljem tekstu: jedinice (1",2" merne jedinice van jedinica (1 koje su predviene ovim !akonom

u daljem tekstu: doputene merne jedinice van jedinica (1" i

3" decimalni prefiksi merni4 jedinica#

1.1. Jedinice meunarodnog sistema mernih jedinica (jedinice SI)

1.1.1. O!no"ne jedinie #IOvaj sistem definie sedam osnovni4 merni4 jedinica tab# 0#0"#

5ab# 0#0# Osnovne jedinice (16i!ika veliina *edinica

7a!iv O!naka8uina metar m$asa kilo%ram k%9reme sekunda s*aina elektrine struje amper A5ermodinamika temperatura kelvin *aina svetlosti kandela cdoliina materije mol mol

(ve osnovne jedinice (1 definisane su fi!ikim procesima osim jedinice !a masu k%", koja jedefinisana meunarodnim etalonom#Pored osnovni4 merni4 jedinica postoje i dopunske merne jedinice (1# 8opunske jedinice tab# 0#2"

su i!vedene i be!dimen!ione#

5ab# 0#2# 8opunske jedinice (16i!ika veliina 7a!iv O!naka 1!raeno u osnovnim (1&%ao u ravni radijan rad m-m ; 0Prostorni u%ao steridijan sr m2-m2; 0

1 ako se u%ao u ravni i prostorni u%ao i!raavaju brojem jedan, u mno%im praktinim sluajevima jepo%odno da se upotrebljavaju nji4ovi posebni na!ivi i o!nake#

0


2/49

(l# 0#0# 8efinicija u%la 0 rad

*edinica u%la u ravni je radijan# )adijan je u%ao u ravni i!meu dvapoluprenika kru%a koji na nje%ovom obimu presecaju luk duinejednake polupreniku 0 rad ; 0 m-m ; 0", ceo kru% ima 2s?0

&br!anje metra u sekundi nakvadrat

m>s?2

&%aona br!ina radijan u sekundi rad>s?0

&%aono ubr!anje radijan u sekundina kvadrat

rad>s?2

@ustina!apreminska masa"

kilo%ram pokubnom metru

k%>m?3

Zapreminski protok kubni metar usekundi

m3>s?0

$aseni protok kilo%ram usekundi

k%>s?0

6rekvencija,uestalost

4erc ! s?0

(ila njutn 7 m>k%>s?2

Pritisak, napre!anje paskal Pa 7-m2 k%>m?0>s?2

ner%ija, rad,koliina toplote

dul * 7>mC>s

m2>k%>s?2

(na%a, fluks !raenja vat C *-s m2>k%>s?3

lektrina otpornost om D 9-A m2>k%>s?3>A?2

lektrini potencijal,napon

volt 9 C-A m2>k%>s?3>A?0

Eel!ijusovatemperaturaF

stepen Eel!ijusa GE

(vetlosni fluks lumen lm cd>sr cd

Osvetljenost luks lH lm-m2

m?2

>cdF osim termodinamike temperature o!naka T" i!raene u kelvinima, upotreblajva se i Eel!ijusovatemperatura o!naka t" definisana jednainom t = T T0, %de je T0; 2I3,0J po definiciji#

2


3/49

1.1.&. O!'ae erne jedinie "an !i!'ea #I5ab# 0#/# Ostale merne jedinice van sistema (1 do!voljene i !abranjene"6i!ika veliina *edinica van (1 9rednost i!raena u jedinicama (1

7a!iv O!nakaPovrina ar a 0 a ; 0 m2

4ektar 4a 0 4a ; 0# m2

Zapremina litar l, K 0 l ; 0 K ; 0?3m3

&%ao u ravni stepen u%aoni" G 0 G ; 0?3m,? stopa 0 ft ; ,3/ m"? 4vat fm ; 0,+2++ m",? kvadratni 4vat Beki" 0 N ; 3,J.I m2",? katastarsko jutro 0 jutro ; J#IJ/,M/ m2", 0 jutro ; 0#M N" i? lanac 0 lanac ; I#0.3,3 m2", 0 lanac ; 2# N"#

1.1.*. +eiani ,re-i!i erni/ jedinia8ecimalne merne jedinice su decimalni umnoci i decimalni delovi merni4 jedinica, a obra!uju se

stavljanjem prefiksa, usvojeni4 na meunarodnom nivou, ispred merni4 jedinica tab# 0#J"#

5ab# 0#J# 8ecimalni prefiksi merni4 jedinica7a!iv O!naka Brojna vrednost%i%a @ 0### ; 0.

me%a $ 0## ; 0M

kilo k 0# ; 03

4ekto 4 0 ; 02

deka da 0 ; 00

deci d ,0 ; 0?0

centi c ,0 ; 0?2

mili m ,0 ; 0?3

mikro , 0 ; 0?M

nano n , ; 0?.

3


4/49

1.2. Osnovni pojmovi kinematike

inematika je sastavni deo me4anike# inematika prouava kretanje tela, ne vode=i rauna ou!rocima koji proi!vode to kretanje, tj# prouava promene i vrednosti kinematski4 veliina puta,

br!ine i ubr!anja" u toku vremena#& kinematici postoje dve osnovne veliine put i vreme" i dve i!vedene brzina i ubrzanje"#

Prema obliku putanje, kretanje moe da se podeli napravolinijskoi krivolinijsko#

(l# 0#2# 9rste kretanja

rivolinijsko kretanje moe biti pravilno po krunici i onda se na!iva kruno rotaciono ili obrtno"kretanje#retanje moe bitijednoliko i promenljivo# Ovde =e biti ra!matrano samo jednoliko promenljivokretanje jednoliko ubr!ano i jednoliko usporeno kretanje"#

5ab# 0#M# *ednaine kretanja9rste kretanja Pravolinijsko runo

*ednolikotsv= m-s"

t= s?0"

*ednako ubr!ano

atvv o += m-s"

2

2at

tvs o += m"

to += s?0"

2

2t

to

+= rad"

*ednako usporeno

atvv o = m-s"

2

2attvs

o = m"

to = s?0"

2

2tt

o

= rad"

2tsa= m-s2" ubr!anje

= rv m-s" obimna br!ina,

3

n= rad-s", s?0" u%aona br!ina,

%de je:v br!ina m-s",

s preeni put m",

t vreme t",a ubr!anje m-s2",

u%ao u ravni rad", u%aona br!ina rad-s", s?0",

u%aono ubr!anje rad-s

2

" in broj obrtaja o-min, min?0"#

/


5/49

1.3. Osnovni pojmovi dinamike

8inamika je deo me4anike koja prouava kretanje tela vode=i rauna o masi tela i silama kojeproi!vode to kretanje#Osnovne veliine u dinamici su: duina, vreme i masa, a i!vedena veliina je sila.

Promena kretanja sra!merna je sili koja deluje na telo# retanje se i!vodi u pravcu dejstva sile#amF = ,

%de je:F sila 7",m masa k%" ia ubr!anje m-s2"#

5eina je sila %ravitacije kojom !emlja deluje na sva tela#

gmG = ,

%de je:G teina 7" i

g ubr!anje !emljine tee m-s2"#

(ila trenja se javlja na dodirnim povrinama tela koja se kre=u jedno u odnosu na dru%o#

(l# 0#2# (ile koje se javljaju na dodirnim povrinama

= nt FF ,

%de je:

Ft sila trenja 7",Fn normalna sila 7" i koeficijent trenja ?"#

1.4. ehani!ki rad" snaga i stepen korisnog dejstva

Pod radom se podra!umeva proi!vod sile i preeno% puta, koji se i!vodi u pravcu dejstva sile#

sFA = ,

%de je:A me4aniki rad *"#

(am rad nije dovoljan da potpuno definie radnu sposobnost maine# *edan te isti posao mo%u daurade dve maine: manja i ve=a, s tim da manjoj maini treba mno%o vie vremena da obavi taj rad#Zbo% to%a je uveden pojam sna%e ili efekta rada#

vFt

sF

t

AP =

== , !a pravolinijsko kretanje"

=MP !a kruno kretanje"

%de je:P sna%a C" iM moment 7m"#

J


6/49

)adna maina ne moe u potpunosti iskoristiti ukupnu raspoloivu sna%u po%onske maine motor(&(, elektromotor", !bo% obave!ni4 %ubitaka koji se pri tome javljaju# 1skoristi se samo deo sna%ekoji se na!iva korisna sna%a# (tepen iskori=enja ili stepen korisno% dejstva " predstavlja odnoskorisne i ukupne uloene sna%e#

uk

k

P

P= ,

%de je:Pk korisna sna%a C",Puk ukupna uloena sna%a C"#od sloeni4 ureaja potrebno je da !namo stepen iskori=enja pojedini4 delova, poto oni utiu naukupan stepen iskori=enja# &kupni stepen korisno% dejstva i!raunava se kao proi!vod stepenaiskori=enja pojedinani4 delova sistema#

320 =uk ,

%de je:1, , !pojedinani stepeni iskori=enja ?"#

1.#. $nergija

ner%ija ima osobinu da se moe transformisati 4emijska, toplotna, elektrina, me4anika, ###"#ner%ija je sposobnost tela da i!vri rad# Za pove=anje ener%ije neko% tela neop4odno je uloiti nekirad#$e4anika ener%ija se javlja u dva oblika: kao kinetika i potencijalna#inetiku ener%iju "k" ima telo u pokretu#

2

2vm

"k

= # *"#

Potencijalna ener%ija "p" moe biti %ravitaciona poloajna" i elastina pritisna"# Potencialnaener%ija je ener%ija poloaja tela u odnosu na neki nii nivo#

#gm"p = , *",

%de je:

# visina m"#

Zbir ova dva oblika ener%ije ini ukupnu me4aniku ener%iju "m", iji !bir je konstanta#

#$onst""" pkm =+= *"#

1.%. &adaci

0#0# 9o!ilo pree po pravom putu rastojanje ods; +,M km jednakom br!inom !a vreme odt; I min# olika je br!ina kretanja vo!ila u km%#i m%sQ

J,2MI

#0M,+=

==

t

sv m-s

v; 2,J >3,M ; I/ km-4

0#2# Poetna br!ina tela je vo; 3 m-s, a krajnja v; M m-s# 5elo se kre=e jednako ubr!anoa ; 3#+++ km-42# oliko je trajalo kretanje telaQ

M


7/49

3,M#3

#0+++#3

2 ==a m-s2 0 km ; 0# m, 0 4 ; 3#M s"

atvv o+= 03,

3M=

=

=

a

vvt o s

0#3# 5raktor krene i! stanja mirovanja jednako ubr!ano sa ubr!anjem a1 ; 0,0 m-s2# Poslevremena od t1; M s takvo% kretanja nastavi vonju steenom br!inom slede=i4 t; 0 s# Posleto%a ravnomerno koi smanjuju=i br!inu u toku vremena od t!; 3 s i !austavi se# 1!raunatiukupan put suk; Q" i %rafiki prika!ati promenu br!ine u vremenu#

(l# 0#3# 8ija%ram br!ine u !avisnosti od vremena

320 ssssuk ++=

2

2

00

00

tatvs o += , +,0.

2

M0,0

2

22

00

0 =

==

tas m vo; "

000 tavv o += , M,MM0,0000 === tav m-s v1;v"

MM0M,M22

=== tvs m

3323 tavv = 2,2

3

M,M

3

2

3 ===

t

va m-s2 v!; "

.,.2

32,23M,M

2

22

33

323 =

==

tatvs m

I,.J.,.MM+,0. =++=uks m

0#/# olika je u%aona br!ina toka koji se ravnomerno obr=e ine=i 0 obrtaj u sekundiQ2+,M

0

2=

==

t

rad-s

0#J# Poetna u%aona br!ina i!nosi o; / rad-s, a u%aono ubr!anje o ; 2 rad-s2# olika =e bitiu%aona br!ina " i ukupni u%ao obrtanja " posle vremena t; M s#

0MM2/ =+=+= to rad-s

M2

M2M/

2

22

=

+=+= tto

rad ; 3/3.G 2.L

I

t


8/49

0#M# 5oak rotira stalnom u%aonom br!inom od ; M rad-s# Odrediti periferne br!ine taaka kojesu od ose rotacije udaljene M, 0J i 2 cm, r1; M cm, r; 0J cm i r!; 2 cm"#

(l# 0#/# Obimne br!ine

3M,MM,00

=== rv m-s.,M0J,22 === rv m-s2,0M2,

33 === rv m-s

0 m ; 0# mmR 0 m ; 0 cm"

0#I# olika je teina tela G; Q" ija je masa m; 0 k%Q

.+0+0,.0 === gmG 7

0#+# 7a telo deluje sila odF; 0 7 i ono se u pravcu dejstva sile pomeri !as; J m# oliki radse pri tome i!vriQ

JJ0 === sFA *

0#.# Povrina parcele i!nosi ( ; 0 4a# 5raktor ore parcelu dvobra!nim plu%om, sa silom vue+#I 7# Sirina !a4vata plu%a je&r; + cm# Odrediti potreban koristan rad !a oranje cele

parcele#

J#02+,#0 ===

r&'s m 0 4a ; 0# m2"

#IJ#0+J#02I#+ === sFA * ; 0+,IJ $*

0#0# 1!raunati sna%u vodeno% mla!a ako je visina nje%ovo% pada 4 ; / m i ako u jednoj sekundiprotekne 9 ; 2 m3vode# @ustina vode i!nosi ; 0# k%-m3#

M2#0.+0,.#02 === g(G 7 ; 0.,M2 k7

/+#I+0

/M2#0.

=

=

== t

#G

t

A

P C ; I+,/+ kC

0#00# lektromotor povue i! mree pri punom optere=enju sna%u od Pma); J (# olika jeefektivna sna%a motora pri stepenu korisno% dejstva od ; .T#

+,3MI3M,JmaH ==P kC 0 ( ;,I3M kC"

maHP

Pk= 33.,+,3MmaH === PPk kC

0#02# 5raktor mase m ; 2#J k% otpone da se kre=e po 4ori!ontalnom putu, pri emu stalnoubr!ava !a a; 0,/ m-s2# olika mu je koliina kinetike ener%ije "k" posle preeno% puta ods; 3 m#

+


9/49

000#0J2

0I,.J#2

2

22

=

=

= vm

"k * ; 0J k*

2

2at

tvs o += 2

2at

s= JJ,M/,0

322=

=

=

a

st s vo; "

atvv o += 0I,.JJ,M/,0 ==v m-s

$. Ma0in!i eeen'i(vaka maina, odnosno mainski ureaj, aparat ili orue sastoji se od vie mainski4 delovaelemenata"# $ainski deo je takav deo koji se vie ne moe rastaviti na sitnije delove be! nje%ovo%ra!aranja#$ainski elementi koji se naje=e koriste su: vijci, klinovi, opru%e, vratila, osovine, !upanici,lananici, kainici, leajevi, spojnice i dr#(klop dva ili vie mainski4 delova ini ma*inski podsklopvijak i navrtkaR !upanik, vratilo i klin"#(klop dva ili vie mainska podsklopa ine ma*inski sklopleaj, spojnica, reduktor"# 9ie sklopovaini ma*insku grupu, a pove!ivanjem vie mainski4 %rupa dobija se ma*ina#

(vi mainski elementi s ob!irom na uestalost upotrebe mo%u se podeliti na dve %rupe:? opti mainski elementi i? posebni mainski elementi klipovi, ventili ekscentri"#

& nastavku su navedene vrste opti4 mainski4 elemenata#

2.1. $'ementi a veu

$ainski elementi se ve!uju vrstom, rastavljivom ili elastinom ve!om# Za tu namenu se koriste!akivci, varovi, klinovi, !avrtnji, opru%e i sl#Zakovani spojevi zakivci" se koriste !a ostarivanje nera!dvojine ve!e i!meu mainski4elemenata# Zakovica se sastoji od %lave 2", stabla 0" i !avrne %lave 3", koja se formira nakonspajanja delova"# Zakovice se i!rauju od elika, aluminijuma, bakra, mesin%a i sl#

(l# 2#0# Zakivci

Za ostvarivanje vrste ve!e koriste se varovisl# 2#2", koji sve vie potiskuju !akivke# Zavarivanje

moe biti topljenjem %asno, elektroluno, !avarivanje u !ati=enoj atmosferi, livako i sl" ipritiskom ultra!vuno, %asno, elektrootporno i sl"#

(l# 2#2# 9arovi (l# 2#3# lin (l# 2#/# 9ijak sa navrtkom:1+telo vijka +navojni deo!+glava -+navrtka

.


10/49

Navojni spojevisl# 2#/" slue !a prenos optere=enja i ostvarivanje ve!e dva dela# 7aje=e sekoriste navojni spojevi !a ostvarivanje vrste ra!dvojive ve!e# 7avojni spojevi i!rauju se sa!avrtnjima vijcima" i navrtkama ili samo sa !avrtnjima dok dru%i deo ima ulo%u navrtke#

Oprugesl# 2#J" slue !a elastinu ve!u mainski4 elemenata# One ublaavaju udare, akumuliuener%iju, slue !a merenje sile, !a ostvarenje stabilne pritisne sile i sl#

a" b" c"(l# 2#J# Opru%e:

a+lisnata opruga .+tor/iona opruga *tap $+spiralna opruga /avojna

2.2. $'ementi a prenos snage

Za prenos sna%e se koriste frikcioni tokovi, kaini prenosnici sl# 2#M", lanani prenosnici sl# 2#I" i!upani prenosnici sl# 2#+"#Za prenos sna%e na ve=em rastojanju i!meu dva vratila koriste se kaini prenosnici# 7a remenicekainike" postavlja se kai remen"# Prokli!avanje i!meu remenice i kaia !avisi od !ate%nutostikaia, obvojno% obu4vatno% u%la 0, sl# 2#M", br!ine i sl# )emenice se okre=u u istim smerovima, aukoliko je potrebno promeniti smer obrtanja kai se ukrta# Za pove=anje !ate%nutosti kaia koristese !ate!ai# aievi mo%u da budu pljosnasti i klinasti. Prela! i!meu kaini4 prenosnika ilanani4 prenosnika predstavlja !upasti kaini prenosnik#

(l# 2#M# aini prenosnici:1 i +remeni$e 2+pogonski deo kai*a 22+gonjeni deo kai*a

(l# 2#I# Kanani prenosnici:1 i lan3ani$i, !+/ate/a3

anaste prenosnikesl# 2#I" ine dva spre%nuta lananika, postavljena na vratila, koja su spojena

pomo=u lanca# Za !ate!anje lanca koriste se !ate!ai# Prenose sna%u be! kli!anja#

!upani prenosnikse sastoji od dva spre%nuta !upanika, koja seokre=u u suprotnim smerovima# Zupanici su postavljeni navratilima koja su postavljena na malom rastojanju#ada su ose vratila paralelne, !upanici su cilindrini, sl#2#+,a,b,c", kada se ose vratila seku koriste se konusni!upanici sl#2#+,d"# Za vratila koja se mimoila!e koriste se #iper.oloidni!upanici vijani !upanici, sl# 2#+,e" a !a vratila koja semimoila!e pod pravim u%lom esto se koriste puni prenosnici sl#2#+,f"# Zupanici mo%u imati o!ubljenje i sa unutranje strane venca

sl# 2#+,%"#Zupanici slue !a prenos velike sna%e# Prenose sna%u be! kli!anja#

(l# 2#+# Zupani prenosnici

0


11/49

(l# 2#.# Zupani prenosnici sa paralelnim osama:a+ravni .+spolja*nji $+unutra*nji d+$ilindri3ni sa pravim /u.ima e+sa kosim /u.ima4+sa strelastim /u.ima

(l# 2#0# Zupani prenosnici kad se vratila seku:a+konusni /up3anika sa pravim /u.ima

.+sa kosim /u.ima $+spiroidni

(l# 2#00# Zupani prenosnici kad se vratila mimoila!ea+pu5ni, .+#ipoidni, $+vij3ani

2.3. $'ementi ortnog kretanja

"ratilana sebi nose mainske delove, koji su na%lavljeni na vratilo ili su i!raeni i! jedno% dela savratilom# 9ratila prenose obrtni moment i optere=ena su na savijanje i uvijanje# $o%u biti kruta ielastina#

(l# 2#02# ruto vratilo (l# 2#03# lastino vratilo

ruta vratila mo%u biti prava sa ujednaenim ili promenljivim poprenim presekom# 5akoe mo%ubiti i!raena i kao kolenasta sa ve=im brojen rukavaca i kolena#ardansko vratilo je !%lavkasto vratilo, koje se sastoji od dva kardanska !%loba koja su meusobno

pove!ana sa teleskopskim vratilom#Osovinepredstavljaju nosae mainski4 delova koji se obr=u ili osciluju# Osovine prenose samosilu, a optere=ene su samo na savijanje, a ne i na obrtni moment sl# 2#0J"#

(l# 2#0/# ardansko vratilo (l# 2#0J# Osovina:

1+rukav$i +glav3ine osovine !+glav3inato3ka -+vena$ to3ka

00


12/49

2.4. $'ementi a spajanje i os'anjanje ortnih e'emenata

Keajevi i leita su oslonci rukavaca osovina i vratila# 5u se ostvaruje ve!a i!meu nepokretni4 ipokretni4 delova konstrukcije# )a!likujemo klizna leitai kotrljajne leajeve#

(l# 2#0M# li!na leita(l# 2#0I# otrljajni leaj

1+unutra*nji prsten +spolja*nji prsten !+kotrljajno telo

-+dr5a3 kotrljajni# tela kave/

Prednosti kotrljajni4 leajeva: manji koeficijent trenja kotrljanja, manje !a%revanje, manje prostora!a u%radnju, ne !a4tevaju poseban nad!or# otrljaju=a tela mo%u biti: sferina, valjkasta, bavasta,konina, i%liasta i sl#

2.#. *renosni odnos

Prenosni odnos i" moe da se definie preko broja obrtaja# Za jedan par prenosnika, kao i !a ceosistem spre%nuti4 prenosnika maina", prenosni odnos i" se definie kao odnos i!meu brojaobrtaja po%onsko% ula!no%" i %onjeno% i!la!no%" prenosnika#

i/l

ul

gonj

pog

n

n

n

n

n

ni ===

2

0 ?"

Posmatramo dva spre%nuta prenosnika i!meu koji4 nema kli!anja par !upanika, sl# 2#0+"# Za dvaspre%nuta !upanika nji4ove obimne br!ine moraju biti iste#

(l# 2#0+# 8va spre%nuta !upanika

20 oo vv = 2200 = 66 i6

6==

0

2

2

0

i prenosni odnos preko broja obrtaja ili u%aone br!ine

2

0

2

0

n

ni ==

vai i !a celu mainu"

i/l

ul

i/l

uluk

n

ni ==

i prenosni odnos preko %eometrijski4 parametara vaisamo !a jedan par spre%nuti4 !upanika:

0

2

0

2

0

2

7

7

6

6

8

8i ===

Za vie parova spre%nuti4 !upanika ukupan prenosni odnos iuki!nosi:

=320

iiiiuk

02


13/49

%de je:? u%aona br!ina s?0",

6 poluprenik m",8 prenik m",n broj obrtaja min?0",

7 broj !ubaca !upanika ili lananika ?",

indeks 0 po%onski elemenat iindeks 2 %onjeni elemenati0,2,3, ### prenosni odnos pojedinani4 spre%nuti4 parova#

2#0# oliki je broj obrtaja %onjeno% !upanika n; Q", ako je broj obrtaja po%onsko% !upanikan1; 0+ min?0Q Broj !ubaca po%onsko% !upanika je/1; 3 a %onjeno%/; MM !ubaca#

2,23

MM

0

2 ===7

7i

2

0

n

ni= +2,+0

2,2

0+02

===

i

nn min?0

2#2# )emenica 0" prenika, 81; 3#J mm obr=e se sa, n1; 02 min?0i po%oni remenicu 2"koja se obr=e sa n; 3 min?0# Odrediti prenosni odnosi; Q, prenik8; Q i u%aonu br!inu; Q, remenice 2#

(l# 2#0.# aini prenosnik

/,3

02

2

0 ===n

ni , prenosni odnos i; ,/#

0

2

8

8i= /#0/,J#302 === i88 mm

/,303

0/,33

3

2

2 =

=

=

n

s?0

2#3# Po%onski !upanik 0" obr=e se sa n1; 0# min?0# Brojevi !ubaca !upanika su Z0; 3, Z2; M, Z3; 2 i Z/; / !ubaca# Odrediti uestalost obrtanja etvrto% !upanika#

(l# 2#2# (pre%a !upanika

33,03

/

0

/

3

/

2

3

0

2

320 =====

7

7

7

7

7

7

7

7iiiiuk

/

0

/

3

3

2

2

0

320n

n

n

n

n

n

n

niiiiuk ===

33,0

#00/ ==

uki

nn n-; IJ min?0

03


14/49

2#/# Po%onski !upanik 0" obr=e se sa, n1; 0# min?0# Brojevi !ubaca !upanika su Z0; 3,Z2; M, Z3; 2 i Z/; / !ubaca# Odrediti uestalost obrtanja etvrto% !upanika, n-; Q

(l# 2#20# (pre%a !upanika

2

/

3

M

3

/

0

2

20 ===7

7

7

7iiiuk i; /

/

0

n

n

iuk= /

#00/

==uki

n

n n-; 2J min?

0

2#J# 9ratilo O0ima broj obrtaja n0; 0#2 min?0# 8ati su podaci: 80; 02 cm, 82; 2 cm, Z3;0+, Z/; 3M, ZJ; 2, ZM; /R ZI; J, Z+; 0+ i Z.; /2# Odrediti broj obrtanja lananika .#

//,0.0+/2

/J

2/

0+3M

022

+

.

M

I

J

M

3

/

0

2 ===77

77

77

77

88iuk

=.

0

n

niuk

I2,M0//,0.

2#00

. ===

uki

nn min?0

0/


15/49

&. O!no"i ee'ro'e/nie

Ako se sa eo!nai elementarna najmanja" koliina naelektrisanja koja od%ovara jednom protonuodnosno elektronu 9e!a proton, +e!a elektron", koliina naelektrisanjakoja se o!naava sa :,

bi=e:

: = n;e, E",%de je nbroj naelektrisani4 elementarni4 estica, n ; M,2/0+0>00+protona !a jedan ulon E"#

Jaina iliintenzitet elektrine struje2" definie se kao koliina naelektrisanja u jedinici vremenakoja je preneta kro! provodnik:

t

:2= , [ ]A

s

2P == , [ ] [ ]?A( = #

Elektrina energija" prema 8ulovom !akonu: t2>tP" == , [ ] [ ] [ ]@sA(s? == #& praktinim primenama !a elektrinu energijuse koristi i jedinica kilovatas kC4"# ilovatas je

jednak ener%iji koju prijemnik sna%e 0 kC transformie u toplotu ili neki dru%i oblik ener%ije" utoku jedno% asa 0 4"# Znai, 0 kC4 ; 0>3M Cs ; 3,M>0M* ; 3,M $*#

0J


16/49

3.2. Ivori e'ektromotorne si'e (jednosmerne struje)

& i!vore elektromotorne sile spadaju: baterije, aku?baterije, akumulatori i %eneratori#

&.$.1. a'erijeBaterija spada u primarni i!vor jednosmerne elektromotorne sile " jer se ne moe puniti procesnije rever!ibilan"# Baterije su elektro4emijski ureaji u kojima je uskladitena 4emijska ener%ija uvidu potencialne ener%ije" i koja moe da se pretvori u elektrinu kada se krajevi baterije spoje

provodnikom#Baterija moe da se sastoji od jedno% %alvansko% lanka 0,J 9" ili vie %alvanski4 lanaka spojeni4na red vii napon"#

(l# 3#3# lasina baterijane moe da se puni"

(l# 3#/# Aku?baterijemoe da se puni"

3#J# Akumulatorimoe da se puni"

&po!orenje: baterije ne smeju da se pune jer dola!i do nji4ovo% !a%revanja i moe do=i i doeksplo!ije# Posle upotrebe baterije treba sakupiti i reciklirati#8u%orono posmatrano najmanje isplativo reenje je kupovina obini4 baterija koje ne mo%u da se

pune#

&.$.$. A22a'or!e 3a'erija (a243a'erije)Akumulatorske baterije i ako su po obliku esto identine obinim baterijama imaju mo%u=nost dase pune# Postoji nekoliko vrsta akumulatorski4 baterija:

? 7i?Ed 7icel?cadmijum" aku?baterije,? 7i?$ 7icel?$etal Vdride" aku?baterije,? Ki?1on Kit4ium?ion" aku?baterije i? Kit4ium?PolVmer aku?baterije#

7ajnovija konstrukcija punjivi4 baterija koja !adnji4 %odina sve vie ula!i u upotrebu !a napajanjeruno prenosivi4 alata je Li-Ion aku-baterija# Ki?1on aku?baterije imaju napon 3,M 9 i neispoljavaju memorijski efekat#

&.$.&. A22a'oriAkomulator je vrsta elektro4emijsko% ureaja koja moe da se puni i pra!ni# Punjenje je proces

pretvaranja elektrine enerije u 4emijsku pri emu se i!vodi pove=anje potencijalne ener%ijeakumulatora# Akomulator se sastoji od =elija koje imaju po dve elektrodeanodu " i katodu U"" iuronjene su u elektrolit#

7a starim akumulatorima prilikom punjenja akomulatora dola!i do dekompo!icije hidrolize" vodena njene sastavne elemente vodonik i kiseonik", koji se oslobaaju kao %as, tako da su vo!aimorali jednom nedeljno da proveravaju nivo elektrolita unutar akomultora# 7ove konstrukcijeakomulatora pod normalnim uslovima ne !a4tevaju dopunjavanje vode u toku nji4ovo% kori=enja,

jer se umesto antimonakoristi kalcijum#

0M


17/49

3.3. $'ektri!no ko'o naimeni!ne struje

lektrina struja kojoj se u toku vremena menja jaina ili smer na!iva se naizmeninom srujom#)eciprona vrednostperiode5" se na!iva uestalost ilifrekvencija 4"# &estalost 4" predstavlja

broj perioda u jedinici vremena#

T4

0

= , [ ]/s =

0

7ai!menina struja sl# 3#M" se javlja u elektrinim kolima sl# 3#I" u kojima deluje promenljivaelektromotorna sila# $enja se inten!itet i smer elektrine struje#

(l# 3#M# 7ai!menina jednofa!na struja (l# 3#I# lektrino kolo nai!menine struje

&estalost nai!menine struje mora da bude stro%o definisana veliina# & elektrinoj mrei koja sekoristi u uropi koristi se frekvencija od J !, a u (A8 M !# 7apon u elektrinoj mrei sl# 3#M"i!nosi 22 23" 9# 8o!voljeno je malo odstupanje od !adato% napona# & (A8 se koristi napon od00 9#

(l# 3#+# 7ai!menina trofa!na struja (l# 3#.# 7aponi u trofa!nom elektrinom sistemu

6a!e kod trofa!ne nai!menine struje sl# 3#+" su meusobno pomerene !a 02G# 7apon i!meu fa!ai!nosi: 3+223 = 9#

5rofa!ni elektrini kabel ima ukupno J provodnika# Provodnici o!naeni sa ), ( i 5 predstavljajufa!e sl# 3#M", etvrti provodnik je 'nula ; ' a peti provodnik predstavlja u!emljenje#abel !a jednosfa!nu nai!meninu struju ima 3 provodnika# Prvi provodnik se bira jedna od tri fa!e), ( ili 5", dru%i provodnik 'nula ; ' i tre=i provodnik predstavlja u!emljenje, !a elektrineureaje !a koje je potrebno koristiti u!emljenje# 7ai!menina jednofa!na struja moe da se prenosi i

pomo=u kabla sa dva provodnika fa!a i nula" ako nije potrebno u!emljenje# *ednosmerna struja seprenosi preko dva provodnika U i "#Izraunavanje snage za naizmeninu elektrinu struju#

cos= 2>P , [ ] [ ]?A( = ,%de je: cos Bu%ao i!meu aktivne i ukupne an%aovane sna%e !a po%on#

0I


18/49

3.4. $'ektri!ne ma+ine

&.*.1. O!no"i ee'roagne'i%aElektrino i magnetno polje, uvek se javljaju istovremeno i moe se %ovoriti o jedinstvenomelektromagnetnompolju#ada se kro! provodnik propusti elektrina struja oko nje%a =e se pojaviti ma%netno polje sl# 3#0"#

ada se elektrina struja kre=e kro! provodnik koji je namotan na feroma%netnom je!%ru dobija seelektroma%net sl# 3#00"#ada me4aniki pomeramo provodnik u ma%netnom polju u njemu se indukuje elektromotorna sila#ada kro! provodnik koji se nala!i u ma%netnom polju prola!i elektrinu struju do=i=e do nje%ovo%

pomeranja sl# 3#02"# Proces elektro?me4aniko% pretvaranja ener%ije je rever!ibilan#

(l# 3#0# $a%netno poljeoko provodnika

(l# 3#00# lektroma%netprovodnik i feroma%netno je!%ro"

(l# 3#02# Provodnik u ma%netnompolju

lektrine maine su naprave pomo=u koji4 se elektrina ener%ija pretvara u me4aniku motor" ilime4anika ener%ija u elektrinu generator"#

5.*.$. Kon!'r2ija ee'ri6ni/ a0inalektrine maine motori i %eneratori" se konstruktivno i!vode i! dva dela sl# 3#03":

? statora nepokretni deo" i? rotora pokretni deo"#

7a statoru i na rotoru nala!e se namotaji od bakarne ice, meusobno i!olovani, koji su namotani naferoma%netnim limovima debljine oko ,J mm, meusobno i!olovani#

(l# 3#03# (tator i rotor elektrine maine

5.*.&. Vr!'e ee'ri6ni/ a0ina

Podela elektrini4 maina prema nji4ovoj ulo!i:? generatorekoriste me4aniki rad a proi!vode elektrinu ener%iju",? motorekoriste elektrinu ener%iju a proi!vode me4aniki rad"#

0+


19/49

& principu, u svakom od namotaja moe da tee i jednosmerna i nai!menina elektrina struja#lektrine maine se dele na slede=e tri osnovne %rupe :

a" $aine !a jednosmernu struju jednosmerna struja u oba namotaja,b" (in4rone maine jednosmerna struja u induktoru pobudnom namotaju" i nai!menina

struja u induktu, koriste se kao %eneratori elektrine ener%ijec" Asin4rone maine nai!menina struja u oba namotaja#

lektrine maine koje koriste jednosmernu struju maine za jednosmernu struju" esto se koristekao motoriu vo!ilima ili kod runo% alata# $o%u biti igeneratori#

Sinhrone elektrine mainenaje=e se koriste kao %eneratori tano odreen broj obrtaja a time ifrekvencija"#

sinhroni motormoe raditi i sa samojednom fazom, s tim da se mora dodatno definisati poetnismer obrtanja# Ovakvi motori se iroko koriste u ku=nim aparatima i alatima# (na%a motora do 2kC#sinhroni trofazni motorkave!ni" predstavlja konstrukciono najsavreniju mainu i najviese koristi#

Najvie kori$eni tipovi elektromotora#

? trofa!ni asin4roni kave!ni" elektromotor sl# I#0Ma"? jednofa!ni elektromotori sl# I#0Mb" !a sna%e do 2 kC i? elektromotori na jednosmernu struju sl# I#0Mc"#

a" b" c"(l# I#0M# 9reste elektromotora

a" AE trofa!ni elektromotorR b" AE jednofa!ni elektromotor R c" 8E elektromotor

%kljuivanje elektromotora u rad#? elektromotori sna%a do 3 kC mo%u se ukljuiti direktno,? motori sna%a preko 3 kC treba da se ukljuuju preko prekidaa trou%ao?!ve!da#

Prilikom ukljuivanja elektromotor povue J?+ puta ve=i inten!itet struje od na!ivno% na!naeno%na ploici"#

&rednosti elektromotora u odnosu na S%S motor#? jednostavno i br!o pokretanje,? mo%u=nost jednostavne automati!acije ni!a procesa,? ti4 rad,? ne !a%auju va!du4,? !a smetaj je potreban mali prostor i? jednostavno rukovanje i odravanje#

0.


20/49

*. Me/ania -2ida$e4anika fluida je deo fi!ike i bavi se prouavanjem mirovanjai kretanjafluida# 6luidi su te3nostiigasovi#

&ritisak p" se definie kao sila F" po jedinici povrine A"#

A

Fp= , [ ]

=

=

=

2222

0

sm

kg

ms

mkg

m

CPa #

& sluaju kretanja fluida, pored pritiska, gustine i spoljnih sila pojavljuje se brzina kretanjaestica fluida protok"#&rotok je koliina fluida koja protekne kro! posmatranu povrinu preseka u jednici vremena#Protok se definie na dva naina: kaomasenii/apreminski:

$aseni protok m ":

t

mm= ,

s

kg#

Zapreminski protok :( = ":

Avt

(:( === ,

s

m3

#

%de je: v m-s" srednja br!ina kretanja fluida#

ada se opti !akon klasine fi!ike o odranju mase materije" primeni na strujanje fluida dobije sejedna3ina kontinuiteta# Zbo% jednake vrednosti %ustine D" jednaina kontinuiteta ima oblik:

:1= :; :!;A1v1;Av;A!v!

(l# 3#3# (trujna cev ra!iliite povrine popreno% preseka0, 2 i 3 ra!liiti popreni preseci cevi"

2


21/49

7. Hidra2i6ni ,reno! energije (/idra2i6na 'ran!i!ija)

od 4idrauliko% prenosa ener%ije, prenos transmisija" ener%ije se obavlja preko tenosti ra!nevrste 4idraulini4 ulja"# arakteristike 4idraulino% prenosa ener%ije:

? ne postoji kruta kinematska ve!a i!meu po%onsko% motora i radno% me4ani!ma alata",? jednostavno i lako prenoenje ener%ije na ve=a rastojanja i na vie potroaa istovremeno,? amorti!ovanje udarni4 optere=enja,? jednostavnost komandovanja i rukovanja,? kompaktnost konstrukcije 4idraulino% prenosa i? ve=a si%urnoast i dui vek trajanja maine#

idraulini prenos moe biti:? 4idrostatiki i? 4idrodinamiki#

#.1. ,idrostati!ki prenos energije

1!meu po%onsko% motora i radni4 alata postavljaju se elementi konstruk$ije #idrauli3ni# sistema:4idrauline pumpe, provodnici, ra!vodnici, ventili si%urnosti, 4idromotori, 4idrocilindri# ner%ija seprenosi preko pritiska tenosti potencijalna ener%ija tenosti" u! male protoke tenosti#idrostatiki prenos prema konstrukciji moe biti otvorenili/atvoren#

J#0# idrostatiki prenos otvoreni sistem

idrostatiki otvoreni prenos sl# J#0" radi na slede=em principu# 'e(aniki rad od pogonskogmotora )*+ se pomo$u (idrauline pumpe )+ pretvara u (idraulinu energiju fluida )ulja+.&lje se usisava i! re!ervoara 0" i preko 4idraulini4 cevi i ra!vodnika J" potiskuje se u

4idrocilindar M"# & ovom sluaju postavljen je trostepeni ra!vodnik:0# stepen, ulje se potiskuje u 4idrocilindar i!nad klipa,2# stepen, ulje se vra=a u re!ervoar i3# stepen, ulje se potiskuje ispod klipa#

& sluaju da doe do preoptere=enja u sistemu, i pritisak dosti%ne pret4odno !adatu, kritinuvrednost, otvara se ventil si%urnosti /" i ulje se direktno i! potisno% voda vra=a u ra!ervoar#idrostatiki !atvoreni sistem se sastoji i! slede=i4 elemenata# Pumpa 0" i motor +" su direktnospojeni vodovima# 1!meu nji4 postavljni su ventili si%urnosti I" dva komada paralelno, ime jeobe!beena !atita od preoptere=enja u oba smera# Ovom !atvorenom sistemu se po potrebi dodajeili u!ima ulje preko dva ventila !a odravanje pritiska M" a koje se obe!beuje od otvoreno%4idrostatiko% sistema 2, 3, /, J i M"#

20


22/49

#.2. $'ementi hidrostati!kih sistema

Osnovni elementi 4idraulini4 sistema su: 4idrauline pumpe, 4idraulini motori, ra!vodni ventili,4idrocilindri i dopunska oprema 4idraulini4 sistema#

7.$.1. Hidra2i6ne ,2,e-idrauline pumpe su maine koje pretvaraju mehaniku energiju po%onsko% motora uhidraulinu energiju fluida# 1maju usisni i potisni vod i dobijaju me4aniki po%on# Prema nainurada mo%u biti:

? (idrostatike!apreminske ili klipne" koje se najvie koriste kod 4idraulini4 sistema# 8ousisavanja i potiskivanja tenosti dola!i usled promene !apremine radni4 komora# Pokonstrukciji mo%u da budu:

o klipne,o klipno?radijalne,o klipno?aksijalne,o krilne,o !upaste,o vijane io ekscentar klipne pumpe#

? (idrodinamikenaje=e se koriste samo !a transport fluida i mo%u biti:o turbomaine ili lopatiaste io strujne injektor"#

7.1.1. Ki,ne ,2,elipna pumpa sl# J#0" se sastoji od cilindra sa ususnim i potisnim vodom na kojima su postavljeniusisni i potisni ventili# & unutranjisti cilindra pravolinijski povratno se kre=e klip pri emu se

periodino menja radna !apremina W9# Pove=anjem radne !apremine dola!i do ulaska fluida kro!usisni ventil !a to vreme je potisni ventil !atvoren"# Promenom smera kretnja klipa fluid seistiskuje kro! potisni ventil# *ednocilindrina klipna pumpe daje neravnomeran protok fluida, kojise ujednaava kori=enjem pumpi sa vie cilindara i postavljanjem 4idraulino% akumulatora na

potisnom vodu pumpe#

(l# J#2# lipna pumpa (l# J#3# 7eravnomernost protoka fluida kro!jednocilindrinu klipnu pumpu

#.3. ,idrau'i!ni motori (hidromotori)

-idraulini motori su maine u kojima se dovedena hidraulina energija transformie umehaniku energijupreko i!la!ni4 elemenata vratilo"# retanje radno% elementa u 4idraulinommotoru se ostvaruje pod dejstvom sile pritiska# idraulini motori mo%u da budu klipno?radijalne,klipno?aksijalne, krilne ili !upaste konstrukcije# 7ajvie se koriste klipno?aksijalni 4idromotori sl#J#/"#

22


23/49

(l# J#/# idraulina transmisija sa klipno?aksijalnom pumpom i klipno?aksijalnom motorom:0?po%onsko vratilo pumpeR 2?!akoena ploaR 3?ve!a ploe i bloka cilindraR /?blok cilindraR

J?klipoviR M?ra!vodna ploa sa kanalima pumpeR I?potisni vodR +? ra!vodna ploa sa kanalimamotoraR .? blok cilindra motoraR 0? !akoena ploaR 00?ve!a ploe i bloka cilindraR 02?po%onjeno

vratilo na motoruR 03?odvodni kanal i 0/?povratni vod

idromotori se u%rauju kao po%nski elementi tokova vo!ila veliki4 masa damperi, teki%useniari", di!alice, okretni doboi, po%on ra!liiti4 radni4 alata,###

#.4. ,idrau'i!ni ci'indri (hidroci'indri)

idrocilindri sl# J#J" takoe slue kao radni elementi u 4idraulinom prenosu ener%ije# 7ajvie sekoriste klipni jednosmerno% i dvosmerno% dejstva#od 4idrocilindara jednosmerno% dejstva tenost se dovodi sa jedne strane klipa i dola!i do

pomeranja radno% me4ani!ma u jednom smeru# Povratno kretanje se obavlja pod uticajemsopstvene teine radno% me4ani!ma maine nakon rastere=enja od pritiska u cilindru#od 4idrocilindara dvostruko% dejstva, tenost se moe dovesti sa jedne ili sa dru%e strane klipa,tako da je omo%u=eno pokretanje radno% me4ani!ma u oba pravca#

0" 2"(l# J#J# idrocilindri

0?klipni jednosmerno% dejstvaR 2?klipni dvosnerno% dejstva

#.#. -avodni venti'i

& 4idraulinom prenosu ener%ije vaan deo opreme su ra!vodni ventili sl# J#0, po!icija J" kojislue !a usmeravanje 4idrauline tenosti i! pumpe u od%ovaraju=i deo 4idrocilindra ili4idromotora, ili !a usmeravanje tenosti u %lavni re!ervoar kod otvoreno% sistema ili ponovo prema

pumpi !a !atvoreni sistem#

23


24/49

#.%. opunska oprema hidrau'i!nih insta'acija

od 4idrauliko% prenosa koriste se slede=a dopunska oprema:? ventili si%urnosti,? re%ulatori protoka,? 4idraulini akumulatori,? filteri,

? ureaji !a 4laenje,? re!ervoari i? cevovodi i prikljuni elementi#

"entili sigurnostislue !a obe!beenje od prekomerno% pritiska u 4idraulinom sistemu#(vaki 4idraulini sistem mora da ima sigurnosni ventil sl# J#M", koji slui !a !atitu od

prekomerno% pritiska# Princip rada si%urnosno% ventila sa opru%om je u o%raniavanju pritiska kojije definisan sa pritiskom koji daje sabijena opru%a J"# Pritisak opru%e se podeava prite!anjemnavrtke 3"# ada pritisak u sistemu premai pritisak koji je podeen opru%om, podie se ventilku%lica, konus, kli!ni cilindar" i oslobaa se otvor !a i!la!ak tenosti M" u uljni re!ervoar ili premausisnom vodu pumpe#

(l# J#M# (i%urnosni ventil

0?sedite ventilaR 2?%lavaR 3?!ate!aju=a navrtkaR /?ventil ku%lica"R J?opru%aR M?i!la!ni kanal

2/


25/49

8. Hidrodinai6i ,reno! energijeidrodinamiki prenos ener%ije ostvaruje se posredstvom sile inercije pokrenute tenosti, odnosnokori=enjem njene kinetike energije# idrodinamiki prenos se i!vodi direktno od pumpnog naturbinskokolo# @lavne prednosti kori=enja 4idrodinamiko% prenosa:

? manje dinamiko optere=enje motora, jer se pri%uuju promene spoljanje% optere=enja i? mo%u=nost pokretanja i ubr!anja po%onsko% vratila pod optere=enjem radno vratilo stoji, a

motor vrlo lako dostie nominalni broj obrtaja"#

%.1. ,idrodinami!ka spojnica i hidrotrans/ormator

-idrodinamika spojnica turbospojnica, sl# M#0" sastoji se od dva odvojena kola sa posebnimlopaticama u !ajednikom ku=itu# 9e!a i!meu radni4 kola postie se preko 4idraulino% ulja, kojeispunjava prostor ku=ita# &umpno kolo0" nala!i se na vratilu po%onsko% motora /" a turbinskokolo2" na vratilu J" prema transmisiji# (poljne ku=ite 3" je spojeno sa ku=item pumpno% kola0"# Pumpno i turbinsko kolo nisu spojeni me4aniki, i i!meu nji4 u aksijalnom pravcu postoji!a!or 3?02 mm# &nutranjost ku=ita je ispunjena sa uljem .T"# Obrtanjem ku=ita okre=u se i

lopatice pumpno% kola koje prenose me4aniki rad na 4idraulino ulje 4idraulina ener%ija"#idraulino ulje se pomera prema periferiji, poinje da se kre=e i prenosi 4idraulinu ener%iju naturbinsko kolo me4aniki rad"# Pumpno kolo ima /?+T ve=i broj lopatica od turbinsko% kola, toi!a!iva neprekidnu strujnu cirkulaciju tenosti i!mei pumpno% i turbinsko% kola# idrodinamikaspojnica se naje=e postavlja direktno na !amajac mortora#

(l# M#0# idrodinamika spojnica:0?pumpno koloR 2?turbinsko koloR 3?ku=iteR

/?po%onsko vratiloR J?radno vratiloR M?lopatice

(l# M#2# idrotransformator:0?po%onsko vratiloR 2? pumpno koloR

3?turbinsko koloR /? usmeravaju=i aparat#

Osnovne karakteristike 4idrodinamike spojnice:? prokli!avanje u normalnom reimu rada s ; 2?3T,? koeficijent korisno% dejstva X ; ,.J?,.+#

7avedene prednosti 4idrodinamiki4 spojnica posebno dola!e do i!raaja prilikom putanja u radsistema sa velikim otporom inercije# 8anas se ove spojnice naje=e primenjuju kod meliorativni4,

poljoprivredni4 i %raevinski4 maina#

-idrotransformatorisl# /#/" imaju pridodat usmeravaju$i aparat/" koji pove=ava br!inutenosti i usmerava tenost usled e%a se menja obrtni moment turbine# )ad 4idrotransformatorakarakterie ni!ak stepen korisno% dejstva X ,+J#

2J


26/49

5. Pne2a'!i ,reno! energijePneumatski prenos ener%ije naje=e je u upotrebi kod runo% alata i kod me4ani!ovano%automatsko% upravljanja radnim me4ani!mima# )a!lo% manje upotrebe pneumatsko% prenosaener%ije na maiama je nje%ova teina i %abaritne dimen!ije# Zbo% malo% pritiska M?+ bar" uodnosu na 4idraulini pritisci i 0 bar", cevi, cilindri i ostala oprema, pri istim uslovima rada !a

pneumatski prenos dimen!iono mora biti ve=a u odnosu na 4idraulini prenos#Pomo=u kompresorski4 a%re%ata dobija se komprimovani va!du4 fluid" pritiska M?+ bar# 1majuni!ak koeficijent korisno% dejstva i protok 3?0 m3-min#

0.1. ompresori

ompresori mo%u biti stacionarni i pokretni# Po%onski motor moe biti (&(?motor ili elektromotor#Primer pokretno% kompresorsko% postrojenja prika!an je na sl# I#0#

(l# I#0# ompresorsko postrojenjesa klipnom pumpom:0?elektromotorR 2?kaini prenosnikR 3?rukavacR /?klipnjaaR J?klipR M?cilindarR I?re!ervoar sa

komprimovanim va!du4omR +?usisni vod i ventilR .?potisni vod i ventilR 0?automatski re%ulator

pritiskaR 00?manometar !a kontrolu nadpritiskaR 02?slavinaR 03?pneumatska spojnica

0.2. enti'atori

9entilatori su turbomaine koje slue !a pove=anje strujne ener%ije %asova# Zbo% relativno mali4promena pritiska u samoj maini, ak i u sluaju %asova moe se smatrati da se %ustina malo menjate se sve anali!e !a ove maine i!vode na modelu nestiljivi4 fluida D Y const"# Prema pravcustrujanja fluida u samoj maini dele se u tri %rupe sl# M#2":

0# )adijalne ili centrifu%alne,

2# Aksijalne ili osne i3# )adiaksijalne ili dija%onalne#

adijalne mainekarakterie kretanje fluida od ose obrtanja ka periferiji radno% kola sl#M#2#a"# &odnosu na ostale turbomaine u ovim mainama predaje se ve=a koliina ener%ije jedinici masefluida, ve=a je br!ina va!dune struje, ali se postiu manji protoci#/ksijalne mainekarakterie prola! fluida kro! radno kolo u pravcu koji je paralelan sa osomobrtanja sl#M#2#b"# Ove maine u odnosu na ostale turbomaine postiu ve=e protoke, ali je br!inafluida manja i manja je predata koliina ener%ije jedinici mase fluida manja#)adiaksijalne 4idrauline maine su po konstrukciji kombinacija radijalni4 i aksijalni4 maina# odovi4 maina fluid se kre=e i u pravcu ose obrtanja i radijalno u odnosu na taj pravac sl#M#2#c"#

2M


27/49


28/49


29/49

(l# +#0# orito motora (l# +#2# Blok motora

(l# +#3# @lava motora (l# +#/# Poklopac %lave motora

9.1.$. Pore'ni deo"i o'ora'otorski me(anizam& svakom cilindru smeten je po jedan klipkoji slui da pritisak sa%oreli4 %asova pretvori u

pravolinijsko kretanje# lip je valjkasto% oblika, i!liven naje=e od le%ure aluminijuma# 1!nutra jeupalj# Prednji deo klipa se na!iva 3elo klipaa boni deopla*t klipa# 7a sredini ima u*i$ea i!nad iispod nji4 na platu klipa nala!e se ljebovi !a klipne prstenove#0lipni prstenovimo%u biti kompresioni obino ima tri na %ornjem delu" i uljnina donjem deluklipa i imaju otvore !a ulje"# ompresioni prstenovi imaju !adatak da !aptivaju cilindre, i!raeni suod specijalno% %vo!deno% liva od jedno% komada, koso raseeni# &ljni prstenovi imaju !adatak daskidaju viak ulja sa !idova cilindara i napravljeni su od vie tanki4 prstenova#0lipne osovinice# (vaki klip ima osovinicu uplji okaljen elini valji=" koja je umetnuta u uiceklipa#

0lipnjaa ima !adatak da pravolinijsko kretanje klipa pretvori u kruno kretanje kolenasto% vratila#1!rauje se od visokokvalitetno% elika, a i!nutra u!duno ima kanal !a proticanje ulja !apodma!ivanje# lipnjaa je u obliku polu%e sa malom pesni$omnavuenom na osovinicu klipa ivelikom pesni$omkoja je u obliku dve polutke i postavljena je na kolenasto vratilo#

2.


30/49

(l# +#J# lip i klipnjaa sa priborom:1+klip +osovini$a klipa !+osigura3i -+kompresioni prsten E+uljni prsten +klipnja3a +le5aj

male pesni$e H+le5aj velike pesni$e i I+vijak le5aja velike pesni$e

0olenasto vratiloradilica" ima !adatak da obrtno kretanje prenese na ostale delove motora# &toku rada obr=e se sa velikim brojem obrtaja 0#?2# min ?0" i pri radu trpi jake udare#Proi!vodi se postupkom kovanja i i!raeno je od visokokvalitetno% elika# (metena je u donjoj

polovini bloka motora# Oslanja se na blok motora sa tri do pet rukavaca koji su postavljeni naleajevima koji se nala!e u osi sa !amajcem# olenasto vratilo ima onoliko lete=i4 rukavaca kolikomotor ima cilindara# ro! kolenasto vratilo su koso i!bueni kanali !a proticanje ulja !a

podma!ivanje# 7a prednjem kraju postavljen je lananik ili !upanik" !a prenos po%ona nabre%asto vratilo i pumpu !a ulje, a tokoe i remenica !a po%on pumpe !a ras4ladnu tenost ialtenuator ranije dinamo"# 7a !adnjem kraju radilice privr=en je !amajac#!amajacje teak kotur od elino% liva i obe!beuje ravnomerno okretanje radilice velika masaobe!beuje velike inercijalne sile"# Po obodu ima venac !ubaca u koje se u!upuje !upanikelektrino% pokretaa koji se koristi prilikom startovanja motora#

(l# +#M# olenasto vratilo radilica":1+/amaja$ +leteJi rukav$i radili$e !+le5eJi rukav$i radili$e -+lan3anik E+remeni$a +le5i*te /a

polugu /a ru3no pokretanje +le5aj radili$e H+ulo*$i ko*ulji$e I+le5aj sa priru.ni$om

3


31/49

azvodni me(anizamZadatak ra!vodno% me4ani!ma je da omo%u=i pravovremeno otvaranje i !atvaranje usisni4 ii!duvni4 ventila na svakom cilindru motora#"entiliimaju !adatak da omo%u=e ula! va!du4a i i!la! i!duvni4 %asova i! cilindra# 9entili i nji4ovasedita moraju biti savreno ravni, isti i %latki tako da potpuno !aptivaju cilindre#& svakom cilindru postoji usisni i i!duvni ventil# &sisni ventil je esto ve=i4 dimen!ija, a i!duvni

ventil se i!rauje od specijalno% elika otporno% na visoku temperaturu# 9entil se sastoji od vretenai peurke#"entilske oprugepostavljene su na vreteno ventila# Zadatak ventilski4 opru%a je da vrsto!atvaraju cilindar#&odizai ventilasastoje se od*ipke podi/a3a, kla$kali$ei/ajedni3ke osovine kla$kali$e#Podeavanje !a!ora ventila i!vodi se pomo=u navrtke kojom se ipka naslanja na klackalicu#

(l# +#I# )a!vodni me4ani!am sa !upanicima:1+klip +klipnja3a !+kolenasto vratilo -+/up3anik na kolenastom vratilu E+/up3anik na

.regastom vratilu +.regasto vratilo +*ipka podi/a3a H+kla$kali$a I+osovina kla$kali$a

10+ventiliA+vreteno, &+pe3urka 11+vijak sa protunavrtkom /a pode*avanje /a/ora ventila

1regasto vratilose pravi od elika kovanjem sa onoliko bre%ova koliko ima motor ventila#)aspored bre%ova po irini od%ovara rasporedu podi!aa ventila, a raspored po obimu je uskladjensa redosledom otvaranja ventila# 7a krajevima i u sredini ima prsten kojim se oslanja o leajeve na

bloku motora# Bre%asto vratilo dobija po%on od kolenasto% vratila, s tim da se bre%asto vratilookre=e dva puta sporije u odnosu na kolenasto vratilo#

9.1.&. Rad o'ora8i!el motori imaju etiri takta: usisavanje, sabijanje, sa%orevanje i i!duvavanje#

&rvi takt 3 usisavanje.&sisni ventil je otvoren a i!duvni !atvoren# lip se u cilindru sputa od%ornje mrtve take @$5" do donje mrtve take 8$5"# &sled kretanja klipa na dole unutarcilindra opada pritisak# ro! otvoren usisni ventil ula!i spoljanji va!du4#4rugi takt 3 sabijanje# Oba ventila su !atvorena# lip se kre=e od 8$5 prema @$5# Poto su

ventili !atvoreni va!du4 se u cilindru sabija usled e%a se !a%reva# 5o sabijanje se !ove kompresija ikod nai4 traktora stepen kompresije i!nosi naje=e od 0:0M do 0:0I,J#

30


32/49

5re$i takt 3 sagorevanje.Oba ventila su i dalje !atvorena# im je klip preao @$5 pumpa !a%orivo pod visokim pritiskom ubri!%ava %orivo u %ornji deo cilindra, %de se nala!i sabijen va!du4,!a%rejan na JG E# 8ola!i do samo!apaljenja %oriva i oslobaanja %asova sa%orevanja, do na%lo%

pove=anja pritiska i klip se potiskuje nanie# lip se kre=e od @$5 prema 8$5# Ovo je jedini radnitakt# lip preko klipnjae pravolinijsko kretanje prenosi na kolenasto vratilo, %de %a pretvara ukruno kretanje#

6etvrti takt 3 izduvavanje. 1!duvni ventil je otvoren# lip je doao do 8$5 i poinje da se kre=eprema @$5# retanjem klipa se preko i!duvno% ventila istiskuju sa%oreli %asovi van cilindra#

(l# +#+# )adni taktovi etvorotaktno% di!el motora2+usisavanje 22+sa.ijanje 222+sagorevanje 2(+i/duvavanje

5aktovi se stalno ponavljaju u svakom cilindru po tano utvrenom redosledu, koji se !ove redpaljenja# Od etiri takta samo je tre=i takt sa%orevanje" radni takt i on daje sna%u motoru# Ostala tritakta obavljaju se usled inercije kolenasto% vratila i !amajca, te oni troe jedan deo sna%e motora#

9.1.*. Mo'or!i 2re:aji

Sistem za dovod vazdu(a(istem !a dovod va!du4a obe!beuje usisavanje va!du4a !a sa%orevanje %oriva u cilindrima#(astoji se od preistaa va!du4a i usisne cevi#

Pre3ista3 va/du#a# Pri usisavanju va!du4 prela!i kro! preista, pri emu se isti od praine i

dru%i4 primesa# 7aje=e su postavljeni uljnipreistai koji se sastoje od: kapice, usisne cevi,posude !a ulje, iano% uloka i odvodne cevi# 7a donjoj strani kapice nala!i se %usto sito kojeodstranjuje krupnije neisto=e# Zatim preko usisne cevi va!du4 se usmerava do posude sa uljem oiju povrinu udara i na%lo menja pravac i kre=e se kro! iani uloak navie# &sled promene

pravca, !rna praine udaraju o povrinu ulja, lepe se !a nju i taloe na dnu posude kao talo%# Pripenjanju navie va!du4 sa sobom ponesu jedan mali deo ulja koji ovlai iani uloak, i preostalideo praine se lepi na iani uloak i potom se !ajedno sa uljem cedi na dno posude#5ako prei=en va!du4 ide kro! ra!vodnu cev u cilindre# & ra!vodnu cev postavlja se %reja !a!a%revanje va!du4a koje je neop4odno !a lake startovanje motora u toku 4ladnije% dela %odine"#

32


33/49

(l# +#.# &ljni preista va!du4a:1+posuda /a ulje +3eli3no sito !+/aptivka -+poklopa$ E+/aptivka +$entralna $ev +$iklon

Pored uljno% preistaa va!du4a koristi se i i!vedba sasuvim me#ani3kim pre3ista3em#

Sistem za dovod gorivaOvaj sistem se sastoji od: re!ervoara !a %orivo, dovodni4 cevi, talonika, pumpe !a dovod %oriva,

preistaa %oriva, pumpe !a ubri!%avanje %oriva, re%ulatora, odvodni4 cevi i bri!%aljki#

(l# +#0# (istem !a napajanje motora %orivom:1+re/ervoar /a gorivo +talo5na 3a*i$a !+pumpa niskog pritiska -+gru.i 4ilter E+4ini 4ilter

+pumpa visokog pritiska +.ri/galjka H+povratni vod /a gorivo

ezervoarse i!rauje od elino% lima i i!nutra je presvuen lakom# (a %ornje strane ima otvor !apunjenje sa sitom" sa poklopcem sa odukom !a va!du4"# Podeljen je na vie delova# (a donjestrane je otvor sa slavinom kro! koji se i!vodi napajanje motora sa %orivom#5aloniktalona aica" je staklena aica sa finim sitom i poklopcem# 7je%ov !adatak je da i!

%oriva i!dvoji vodu i %rubu neisto=u ra!dvajanje na principu taloenja"#

33


34/49

&umpa niskog pritiska!a %orivo moe biti membranska ili klipna# 1ma !adatak da usisava %orivoi! re!ervoara i potiskuje %a preko preistaa do pumpe visoko% pritiska koja slui !a ubri!%avanje%oriva u cilindre# Pomeranje membrane ili klipa je pomo=u posebno% bre%a na bre%astom vratilu#

7a sebi ima ruicu !a runu dopremu %oriva ukoliko se u sistemu !a napajanje %oriva pojaviva!du4#

&reistai goriva imaju !adatak da potpuno oiste %orivo od prljavtine i vode# 7a naimtraktorima postoje %rubi i fini preistai !a %orivo sa ulokom od papira u vidu 4armonike# Prvo%orivo prola!i kro! %rubi, pa onda kro! fini preista# (a %ornje strane nala!e se cevice !a dovod iodvod %oriva a sa donje strane se nala!i slavina !a isputanje prljavtine#

&umpa za ubrizgavanje pumpa visoko% pritiska, P9P" je najpreci!niji, najosetljiviji i najskupljiureaj na di!el motoru# &bri!%ava %orivo u cilindre pod visokim pritiskom oko 0M bar"# 7anovijim konstrukcijama motora pritisak ubri!%avanja je vii od 0# bar# onstrukcionora!likujemo dva tipa P9P: rotacione i linijske#

egulatorbroja obrtaja motora va!duni ili centrifu%alni# 1ma !adatak da u odreenim %ranicama

odrava br!inu rada motora# im motor pone bre da radi, re%ulator smanjuje koliinu ubri!%ano%%oriva i tako usporava rad motora i obratno#

1rizgaljke )dizne+ se sastoje od tela bri!%aljke, !atitne navlake, !atitne kapice, siska, i%le,vretena, opru%e, navrtke !a podeavanje, dovodne cevi i prelivne cevi#(vaki motor ima onoliko bri!%aljki koliko ima cilindara# @orivo i! P9P preko dovodne cevi dola!i

pod visokim pritiskom# Pritisak %oriva savlada pritisak opru%e, podi%ne i%lu i kro! rupice seubri!%ava %orivo u cilindre# im se smanji pritisak %oriva i%la !atvara rupice pod dejstvom opru%e#

Sistem za odvod vazdu(a(vaki traktorski motor ima ureaj !a odvoenje sa%oreli4 %asova i pri%uivanje !vuka# 7a samoj%lavi motora se nala!i i/duvna granakoja sa%orele %asove i! svako% cilindra dovodi u i/duvnu $evsa pri%uivaem#8a bi se smanjila buka i!duvni4 %asova i omo%u=ilo nji4ovo odvoenje to dalje od vo!aa natraktor se u%rauju i!duvne cevi ra!liito% oblika#

(l# +#00# )a!liite i!vedebe i!duvni4 cevi na traktoru:A+i/duvna grana &+#ori/ontalna i/duvna $ev


35/49

(l# +#02# (istem !a podma!ivanje motora:1+/up3asta pumpa /a ulje +sigurnosni ventil !+4ilter /a ulje -+glavni vod /a ra/vod ulja

E+ureKaj /a merenje pritiska ulja +mre5i$a /a gru.o pre3i*Javanje ulja +3ep /a ispu*tanje ulja

Sitoje iano, !atvoreno u vidu kave!a, postavljeno na usisnu %ranu !upaste pumpe !a ulje na dnukorita motora#

&umpa za ulje0" je !upasta# 1ma ventil si%urnosti, dovodni i odvodni kanal# Po%on dobija od

kolenasto% vratila#

&reista ulja3" je od fino% papira naborano% u vidu 4armonike# 1ma dovodni i odvodni vod# &ljepotiskivano od pumpe ula!i u sredinu filtera, prola!i kro! papir koji !adrava prljavtinu aprei=eno ulje ide ka krajevima filtera, odakle se odvodi u kanale i cevi# ad se papirni uloak!aprlja, !amenjuje se novim#Ovako prei=eno ulje ide u %lavni vod /" pomo=u ko%a se dovodi u blok motora, pa kro! nje%oveotvore u lee=e leajeve radilice, a kro! vratilo radilice sa lete=im rukavcima preko klipnjae doklipova# 8ru%im vodom ulje ide na ureaj !a po%on pumpe visoko% pritiska P9P", a tre=im vodomna leajeve bre%asto% vratila#

'anometarje slian satu i poka!uje pritisak ulja# 7ala!i se u kabini traktora#

Sistem za (la7enje(istem !a 4laenje moe biti pomo=u ras4ladne tenosti ili pomo=u va!du4a# &%lavnom se koristisistem !a 4laenje pomo=u ras4ladne tenosti sl# +#03" i sastoji se od: 4ladnjaka, pumpe !a vodu,ventilatora, termostata, cevi i kanala#

-ladnjak je i!raen od ni!a uski4 uspravni4 bakarni4 cevica sa rebrima ve=a povrina !ara!menu toplote", slino sa=u# (a %ornje i sa donje strane je re!ervoar !a ras4ladnu tenost# 7a%ornjem delu se nala!i ep !a punjenje, a na donjem delu slavina !a isputanje ras4ladne tenosti#

&umpaje centrifu%alna, po%on dobija od kolenasto% vratila preko kaino% prenosnika#

3J


36/49

(l# +#03# (istem !a 4laenje:

1+#ladnjak +$entri4ugalna pumpa !+ventilator -+termostat E+$evi /a te3nost velikog toka +$evimalog toka +*upljine /a #laKenje u glavi i u .loku motora H+3ep /a sipanje ras#ladne te3nosti

I+slavina /a ispu*tanje te3nosti i/ #ladnjaka 10+slavina /a ispu*tanje ras#ladne te3nosti i/ motora

11+prelivna $ev #ladnjaka

"entilator ima krilca i!raena od aluminijuma i aksialno% je tipa# Postavlja se i!a 4ladnjaka, naistom vratilu kao na kojem se nala!i# (mer va!dune struje je tako podeen da usisava va!du4 odnapred kro! 4ladnjak#

a" b"(l# +#0/# Princip 4laenja motora:

a+kretanje te3nosti /a #laKenje u Lmalom tokuL .+kretanje te3nosti /a #laKenje u Lvelikom tokuL

5ermostatje ureaj koji automatski otvara i !atvara ventil !a prola! ras4ladne tenosti i! motoraprema 4ladnjaku# (astoji se i! ku=ita, %asne komore i ventila#7a poetku rada sl# +#0/" dok ras4ladna tenost jo nije !a%rejana, ventil termostata je sputen!atvoren, mali tok"# 5ada tenost !a 4laenje potiskivana pumpom krui samo kro! blok i %lavumotora# ad se voda ras4ladna tenost" !a%reja na priblino MJG E eterel u komori termostata

pone isparavati usled e%a se komora i!duuje i podie ventil# Postepeno se otvara ventil i natemperaturi od +G E ventil je potpuno otvoren pa celokupna koliina vode i! bloka i %lave motoraodla!i u 4ladnjak, %de se dejstvom ventilatora o4ladi, nakon e%a je usisava pumpa i ponovousmerava u blok i %lavu motora veliki tok"#

3M


37/49

8a bi sistem !a 4laenje ispravno radio potrebno je da stalno ima dovoljno ras4ladne tenosti#&koliko se !a 4laenje koristi voda ona traba da je ista i be! prisustva mineralni4 materija Ea,6e"#

8lektrini ure7ajilektrini ureaji se sastoje od vie jedinica koje se mo%u svrstati u tri %rupe: proi!voai, uvari i

potroai elektrine ener%ije#

Proi!voa elektrine ener%ije je alternatora na starijim konstrukcijama motara nala!i se dinama#Alternator daje dovoljan napon i pri manjem broju obrtaja to nije bio sluaj sa dinamom#Proi!voa elektrine ener%ije dobija po%on od kaino% prenosnika od kolenasto% vratila#

/kumulatorje ureaj !a uvanje elektrine ener%ije# ner%ija je u akumulatoru akumulisana u vidu4emijske ener%ije# Po!itivni pol je pomo=u i!olovano% provodnika ve!an kako !a proi!voaaalternator ili dinamo" tako i !a potroae, a ne%ativni pol ve!an je !a masu ku=ite" traktora#lektrini ureaji na traktoru rade sa naponom od 02 9#

8lektrini pokreta je ureaj !a poetno pokretanje motora usled e%a dola!i do startovanjamotora# lektrini pokreta je u stvri elektromotor# (astoji se od ku=ita, statora, rotora i kolektora#

7a kraju vratila rotora nala!i se !upanik# )otor je pomeren una!ad u odnosu na stator, tako daprilikom startovanja dola!i prvo do pomeranja rotora unapred, do nje%ovo% u!ubljivanja u venac na!amajcu i do okretanja !amajca, ime se startuje motor# Posle prekida dovoda elektrine ener%ije naelektrini pokreta, rotor se ponovo povlai una!ad u prvobitni poloaj#

3.2. *renosni mehaniam traktora (transmisija traktora)

Zadatak prenosno% me4ani!ma je da sna%u motora prenese na po%onske tokove traktora,

prikljuno vratilo traktora i na i!vod !a spoljnu 4idrauliku# 5ransmisija visoku uestalost obrtanjamotora redukuje na mali broj obrtaja po%onski4 tokova, ime se dobija od%ovaraju=a br!ina ali ivuna sna%a !a rad traktora# Prenosni me4ani!am traktora sastoji se od: spojnice, menjaa,reduktora, konusno?tanjirasto% prenosnika, diferencijala, poluosovina i !avrni4 reduktora#

&.$.1. #,ojnia(pojnica kvailo" slui !a postepeno ukljuivanje i iskljuivanje ve!e motora i ostali4 delovatransmisije# )adi na principu trenja# 7a traktorima se naje=e koristi tanjirastaspojnica# )anije sekoristila jednostepena a sada dvostepena spojnica# od dvostepene spojnice ostvaruje se ne!avistan

po%on na po%onske tokove traktora i na prikljuno vratilo traktora P95"# Pritiskom na nonupedalu u prvom stepenu prvoj polovini 4oda pedale" iskljuuje se po%on do tokova, a P95 i dalje

radi# 8aljim pritiskivanjem na nonu pedalu isljuuje se po%on i do P95# 8vostruka spojnica imaveliku praktinu vrednost kod sloeni4 poljoprivredni4 radova kosilica !a travu, fre!a,###"#8elovi frikcione tanjiraste spojnice su prika!ani na slici +#0J#

3I


38/49

(l# +#0J# 8vostruka spojnica:1+/amaja$ traktora +sredi*nja plo3a prvog stepena !+pritiskujuJa plo3a prvod stepena spojni$e

-+opruge E+pritisna plo3a drugog stepena spojni$e +sredi*nja plo3a drugog stepena +poklopa$ H+spojni3ko vratilo /a transmisiju do to3kova I+kugli3ni le5aj 10+spojni3ko vratilo /a

pogon P(T 11+pritisni le5aj 1+isklju3na poluga 1!+vijak /a regula$iju pra/nog #oda drugog

stepena

1-+regula$ija prvog stepena spojni$e 1E+kolenasto vratilo motora

9.$.$. Menja6$enja slui !a promenu br!ine kretanja i !a promenu pravca kretanja# Postoji vie tipova menjaakoji se korite na traktorima me4aniki menjai sa pokretnim !upanicima, menjai sa stalnou!ubljenim !upanicima, planetrani menjai, 4idrostatiki i 4idrodinamiki menjai,###"# 7a naimtraktorima u%lavnom su u primeni me4aniki menjai sa pokretnim !upamicima#

(l# +#0M# $enja sa pokretnim !upanicima:A+ula/ snage vratilo od spojni$e &+prenos i reduk$ija .roja o.rtaja na pomoJnom vratilu


39/49

9.$.&. Zadnji ,reno!!adnji prenos!adnji most traktora" slui da sa menjaa prenese po%on na po%onske tokove, dadodatno smanji uestalost obrtanja i omo%u=i kretanje traktora u krivinama#Zadnji prenos je smeten u ku=itu od sivo% liva# & njemu se nala!i konusno?tanjirasti !upasti

prenosnik, me4ani!am diferencijala i !avrni?boni reduktori#

(l# +#0I# Zadni prenos:

1+konusni /up3anik +tanjirasti /up3anik !+me#ani/am di4eren$ijala -+vratila LpoluosovineLE+/avr*ni+.o3ni reduktori

0onusno9tanjirasti prenosnik sastoji se od konusno% !upanika i tanjirasto% !upanika# 7ji4ov!adatak je da redukuje uestalost obrtanja i promeni smer po%ona od u!duno% na popreni#onusni !upanik se nala!i na kraju vratila koje i!la!i i! menjaa i u!ubljuje se u tanjirasti!upanik# onusno?tanjirasti prenosnik je veoma optere=en i !ato se koriste jaki kvalitetni leajevi#5anjirasti !upanik privr=en je na ku=ite diferencijala vijcima a sa obe strane nala!i se po jedankonusni leaj#

4iferencijalse sastoji i! ku=ita u kojem se nala!e satelitski !upanici i !upanici postavljeni na

bonim vratilima poluvratilima"# 1! diferencijala i!la!i levo i desno poluvratilo na ijim krajevimase nala!i !avrni prenos#&lo%a diferencijala je da obe!bedi nesmetano kretanje u krivinama# Prilikom kretanja u krivinispoljanji toak pree dui put u odnosu na unutranji toak, to !nai da se nji4ove obimne br!inera!likuju# 5u ra!liku u br!ini, tj# u broju obrtaja preu!imaju satelitski !upanici diferencijalakretanje i!meu !ubanika me4ani!ma diferencijala"# Za pravolinijsko kretanje nije potrebandiferencijal nema meusobno% kretanja !upanika unutar me4ani!ma diferencijala"#

(l# +#0+# (astavni delovi diferencijala:1+konusni /up3anik +tanjirasti /up3anik !+/up3ani$i postavljeni na levom i desnom vratilu

-+satelitski /up3ani$i trka3i E+vratilaLpoluosovineL

3.


40/49

$e4ani!am rada diferencijala ima i nedostatke# & sluaju da jedan od tokova naie na kli!av teren,on =e prokli!avati i pri tome ra!vijati samo ne!natnu po%onsku silu# Ovaj nedostatak se odstranjujeu%radnjom blokade diferencijala, pri emu se ostvari kruta ve!a levo% i desno% poluvrataila istauestalost obrtanja oba vratila"# &reaj !a blokiranje ima u svom sastavu kandu koja se nala!i naoljebljenom delu vratila u! ku=ite diferencijala# anda se po naljebljenom vratilu moeslobodno pomerati# ada se u! pomo= komande !a blokadu diferencijala u!ubi u ku=ite

diferencijala, dobija se kruta ve!a# Blokiranje diferencijala koristi se u teim uslovima rada oranjena vlanom i delimino smr!nutom !emljitu"# Blokada diferencijala mora se iskljuiti pre svako%ulaska u krivinu#

!avrni boni reduktoriimaju !adatak !avrno% smanjenja broja obrtaja tokove traktora#onstrukciono mo%u biti i!vedeni sa !upanicima sa nepokretnim osama ili sa !upanicima sa

pokretnim osama planetarni !upanici"#

9.$.*. Prednji o!' 'ra'oraPrednji most traktora sa svojim tokovima moe u standardnoj i!vedbi da ima ulo%u noenja iupravljanja, ali moe i da uestvuje u po%onu i onda %a na!ivamo prednjim po%onskim mostom#

Ako traktori pored !adnje% imaju i prednji po%onski most onda se takvi traktori !ovu traktori sapo%onom na sva etiri toka /H/ ili 8C"# Prednosti po%ona na sva etiri toka:

? bolje vune karakteristike,? manje kli!anje po%onski4 tokova i? ve=a ekonominost u radu#

7edostaci:? via nabavna sena i? ve=i radijus okretanja#

Prednji po%onski most ima sve delove koje ima i !adnji most#Prednji po%onski most dobija po%on od vratila koje i!la!i i! menjaa prema !adnjem mostu# 9ratilo

po%ona prednje% mosta spojeno je pomo=u kardansko% vratila sa vratilom koje i!la!i i! menjaa# Popotrebi moe se ukljuiti ili iskljuiti po%on prednje% mosta#Prednji most slui i !a upravljanje traktorom#

.3. reaji na traktoru

9.&.1. Ure:aj %a re'anje7a traktorima ureaj !a kretanje je naje=e u obliku tokova sa pneumaticima naduvanim sava!du4om# &reaj !a kretanje moe biti i u obliku %usenice eline ili %umene"#5oakse sastoji od %lavine, diska, naplatka i spoljanje i unutranje %ume#

@lavina, disk i naplatak su elini# 5raktorski pneumatici su postavljeni na naplatke# 8imen!ijepneumatika se jo uvek i!raavaju na slede=i nain u colima, '"# O!nake pneumatika::*,;


41/49

9.&.$. Ure:aj %a 2,ra"janje&pravljanje traktorina se i!vodi pomo=u prednji4 tokova preko ureaja !a upravljanje# &reaj sesastoji od delova navedeni4 na slici +#0.#

(l# +#0.# &reaj !a upravljanje traktora 1$5?J33:1+upravlja3 +vratilo upravlja3a !+konusni /up3anik -+segmenti tanjirasti# /up3anika E+poluge

upravlja3kog me#ani/ma +vijak /a pode*avanje pra/nog #oda +kuJi*te

9.&.&. Ure:aj %a %a2!'a"janje (o6enje)Zadatak konica na traktoru je usporenje prilikom vonje, kao i !austavljanje traktora i !adravanje!austavljeno% traktora# onice moraju delovati ravnomerno i efikasno# Prilikom na%lo% koenjanesme do=i do !anoenja traktora u stranu#1 na traktoru kao i na dru%im motornim vo!ilima moraju biti dva odvojena sistema !a koenje:

? radna konica koja slui !a koenje u radu moe da posebno koi levi i desni toak" i? parkirna konica, iji je !adatak !adravanje traktora u mestu#

(l# +#2# &reaj !a koenje:1+leva ne/avisna ko3ni$a +desna ne/avisna ko3ni$a !+ru3na parkirna ko3ni$a A+eks$entar /a

pode*avanje ko3ni$e &+pode*avanje du5ine poluga radi ujedna3enog ko3enja

Prema nainu aktiviranja konice mo%u biti me4anike, 4idrauline i pneumatske#Prema konstruktivnoj i!vedbi ra!likujemo:

? konice sa bubnjem i unutranjim papuama,? pojasne konice i? diskosne konice#

/0


42/49

9.&.*. Ee'ri6ni 2re:aji %a "o;nj2 2 ja"no !ao3ra


43/49

sluaju mora da ima bar dva oslona toka, a moe i vie# (va podeavanja se i!vode na prikljunojmaini# &koliko pote!nica nosi prednji deo maine, isti je sluaj kao kod polunoeni4 maina#esto je u praksi potrebno 3vrsto spojiti ma*inu /a *asiju traktora, !bo% veliki4 optere=enja u raduusled koji4 bi dolo do preoptere=enja 4idraulino% podi!no% sistema ra!ni tipovi pote!nica, ureaj!a pri4ranjivanje sa mineralnim 4ranivom, vitlo, ###"# $aine mo%u vrsto da se veu !a asijutraktora pomo=u vijaka bona kosilica"# 8ru%i nain je ako se pomo=u 4idraulino% podi!aa

traktora postave se u !adati poloaj, a sa polu%om koja se postavlja koso, poveu %ornja i donjamesta prikopavanja# Posle postavljanja dodatne polu%e 4idraulik traktora treba da se rastereti#

&otezniceonstrukcija savremeni4 pote!nica je modifikovana i prila%oena !a4tevima ra!liiti4 maina da bise obe!bedilo lako i si%urno prikopavanje, si%urno voenje maine ili prikolice u krivinama, daobe!bedi odreeni poloaj visine prikopavanja, da maina moe na traktor da prenese odreeni deooptere=enja i da omo%u=i prikopavanje levo ili desno od sredine a%re%ata# Postoje ra!liiti tipovi

pote!nica koje mo%u da se podele u slede=e dve %rupe:fiksirane fiksne" pote!nice i

pote!nice na podi!nim polu%ama#

@iksirane poteznicesl# +#20" naj=e=e su be! mo%u=nosti vertiklano% podeavanja#

a" b"(l# +#20# 6iksirane pote!nice:

a+pote/ni$a /a vu3u oruKa .+pote/ni$a /a vu3u dvoosovinske prikoli$e

&oteznice na podiznim polugama sastoje se od poprene %rede sa otvorima sl# +#22,a" koja sepostavlja na donje polu%e 4idraulino% podi!aa i uvr=uje pomo=u kosnika#

a" b"(l# +#22# Pote!nice na podi!nim polu%ama:

a+univer/alna pote/ni$a .+automatska pote/ni$a traktora

/3


44/49

0osnici su napravljeni i! dva dela i mo%u da se produavaju i skra=uju, ime se omo%u=avapodeavanje visine pote!nice# 8onji deo kosnika se privr=uje !a poprenu polu%u sa otvorima, a%ornji deo se spaja !a ku=ite traktora sa du%akim lomljivim klinom# Posle postavljanja pote!nicena potrebnu visinu pristupa se fiksiranju kosnika pomo=u vijka i navrtke, nakon e%a se moerasteretiti 4idraulini podi!ni sistem# Ovakav tip pote!nice nije po%odan !a vuu prikolice uspoljanjem transportu i pri ve=im br!inama#

/utomatska poteznica ili kukasl# +#22,b" omo%u=ava automatsko prikopavanje ili otkainjanjeprikolice i dru%i4 maina, kori=enjem 4idraulino% podi!no% ureaja be! silaenja sa traktora#Stabilizatorske polugespreavaju bono !anoenje priklune maine, postavljaju se jednim krajemna osovinicu sa spoljanje strane pre osi%uraa, koja je postavljena na donje 4idrauline polu%e#8ru%i kraj stabili!atorske polu%e ve!uje se !a ku=ite traktora ispod po%onski4 tokova#

4izalica za podizanje prednji( tokova traktoraje u obliku trou%la# 7a osnovi se nala!e dvailjka koja se !abadaju u podlo%u i tre=i sa %ornje strane koji se postavlja u udubljenje ispod

prednje% mosta traktora# retanjem traktorom unapred dola!i do i!di!anja prednji4 tokova#4izalica za podizanje zadnji( tokova traktora se postavlja na donje polu%e 4idraulino%

podi!aa# 8eo sa osovinicama se postavlja u uice 4odraulini4 podi!ni4 polu%a, dok se !adnji deou obliku aica postavlja na mestu ve!e donji4 4idraulini4 polu%a i ku=ita traktora# Podi!anjem

pomo=u 4idraulino% podi!no% sistema, na principu polu%e, preko aica na !adnjem delu4idraulini4 polu%a dola!i do sputanja poprene polu%e na povrinu, ime dola!i do i!di!anjatraktora#

9.&.8. Hidra2i6ni 2re:aji 'ra'ora-idraulini podizaidraulini podi!ai koji se koriste na traktoru rade na 4idrostatskom principu# Za prenoenje

pritiska slui ulje koje 4idraulina pumpa potiskuje pod pritiskom# Pumpe !a ulje su naje=e!upaste ili klipne#

(l# +#23# 8elovi 4idraulino% podi!aa traktora 1$5 J3.:1+donje ili vu3ne traktorske #idrauli3ne poluge +gornja uporna poluga !+kontrolna opruga

-+leva i desna podi/na *ipka sa navojnim vretenom /a i/ravnavanje E+ramena podi/a3a

+#idrauli3ni $ilindar +klip sa klipnja3om H+komandna ru3i$a I+#idrauli3na pumpa

10+kontrolni ventil 11+polu5je ventila 1+povratna opruga

//


45/49

7a traktoru 1$5 J3. postoje dve ruice koje su postavljene sa desne strane pored sedita traktoriste#5o su ruica !a kontrolu vue kra=a" i ruica !a kontrolu poloaja dua sa ku%licom", koja slui !a

podi!anje i sputanje prikljune maine#Za !adravanje maine na odreenoj radnoj dubini slui ruica !a kontrolu vue# &koliko mainanaie na ve=i otpor !emljita preko %ornje uporne polu%e prenosi se pritisak na kontrolnu opru%usl# +#23, po!# 3", koja deluje na kontrolni ventil sl# +#23, po!# 0", i dola!i do delimino% podi!anja

4idraulino% podi!no% sistema# 1nten!itet podi!anja se podeava preko ruice !a kontrolu vue#&koliko je ruica sputena na dole, manji =e biti stepen podi!anja prikljune maine napr# prilikomoranja usled pove=ano% otpora plu% se podie, pa treba ruicu !a kontrolu vue spustiti nadole, ili

pak ako propada dublje u !emlju, ruicu !a kontrolu vue treba pomeriti na%ore"#

-idraulina instalacija za prikljuna oru7aZbo% ve=e univer!alnosti primene, svaki traktor treba da ima 4idraulinu instalaciju !a snabdevanjeuljem i po%on ra!liiti4 potroaa na prikljucima, kao to su: 4idraulini cilindri na polunoenim ivuenim oruima, 4idraulini cilindri na kiper prikolicama, ra!liiti 4idromotori i dru%o# 5akoe natraktoru treba da bude postavljen cevovod i crevovod sa spojnicama !a br!o prikljuivanje#

idraulina instalacija moe biti i!vedena sa jednom !ajednikom pumpom na traktoru ili sa dveodvojene pumpe# &koliko je traktor opremljen sa jednom pumpom !a ulje, prilikom rada saspoljnom 4idraulikom, osnovni 4idraulik traktora je iskljuen#

7a traktor 1$5 J3. se pored menjaa postavlja dodatni ra!vodnik kojim se ulje i! 4idraulinepumpe preusmerava u 4idraulini podi!a traktora ili na i!vod !a spoljnu 4idrauliku#

&.&.5. Ure:aji %a od"od !nage&rikljuno vratilo na traktoruPrikljuno vratilo traktora P95" ukljuuje se posebnom ruicom koja se nala!i sa leve stranesedita vo!aa 1$5 J3."# Po%on moe da bude direktno od motora ili pak posredno prekomenjake kutije#8vostepena spojnica koja prekida prenos toka sna%e do tokova u dru%om stepenu pritisnuta dokraja" odvaja prenos i do prikljuno% vratila#8imen!ije, oblik, poloaj i uestalost obrtanja prikljuno% vratila traktora su standardi!ovani# 5oomo%u=ava a%re%atiranje maina ra!liiti4 proi!voaa sa ra!liitim markama i tipovima traktora#Prikljuno vratilo se okre=e u smeru ka!aljke na satu# Za prikljuno vratilo od M ljebova standardni

prenik i!nosi 3/,+I mm a kod teki4 traktora P95 ima 20 ljeb i prenik //,/J mm#7aljebljeno vratilo ima jedan popreni ljeb po celom obimu vratila, koji slui !a osi%uranje kodspajanja sa kardanskim vratilom, a takoe ima i jednu rupu koja takoe slui !a osi%uranje#(tandardna uestalost obrtanja prikljuno% vratila kod traktora manji4 sna%a i!nosi J/]0 min ?0,

pri maksimalnoj uestalosti broja obrtaja motora ili pri IJT od maksimalne uestalosti#

5raktori srednji4 sna%a imaju dva i!voda ili mo%u=nost i!bora kod koji4 je uestalost broja obrtanja0#]2J min?0#5raktori ve=i4 sna%a imaju P95 sa uestalo=u broja obrtanja od 0 min?0#ada je i!van upotrebe, prikljuno vratilo treba da bude !atvoreno sa svojim poklopcem#0ardansko vratiloardansko vratilo slui !a prenos sna%e od prikljuno% vratila traktora na prikljunu mainu#1!raeno je od teleskopske cevi koja je naje=e kvadratno% oblika, na ijim krajevima se nala!ekardanski !%lobovi krst i viljuke"# 1!vod P95 i poloaj mesta !a postavljanje kardansko% vratilana maini treba da bude u jednoj liniji#ardansko vratilo moe da bude snabdeveno sa jednosmernim spojnicama, ili spojnicama kojespreavaju preoptere=enje#

ardansko vratilo mora da ima !atitnu oblo%u sl# +#2/" koja se privr=uje !a nepokretni deotraktora ili prikljune maine#

/J


46/49

(l# +#2/# ardansko vratilo sa !atitnom oblo%om

(l# +#2J# )a!liiti oblici popreno% preseka kardansko% vratila

emenice)emenica moe da se primeni kad se ne koristi ve=a obimna br!ina od 2J m-s i ako nije bitnaapsolutna tanost prenosa obrtno% momenta# 8o!voljeno kli!anje i!nosi 0?2T#Pored pljosnati4 kaieva mo%u da se koriste i klimasti kaini prenosnici, kod koji4 i remenica imaod%ovaraju=i oblik#

9.&.9. Pne2a'!i 2re:aji 'ra'ora

5raktori koji se koriste !a vuu prikolica nosivosti preko 3 tone moraju imati pneumatskuinstalaciju !a koenje prikolice sl# +#2M"#

(l# +#2M# Pneumatska instalacija traktora:1+kompresor +regulator pritiska !+re/ervoar -+3ep /a ispu*tanje taloga E+dvostruki

manometar +no5ni ko3ioni ventil +poluge no5ne ko3ni$e H+poluge ru3ne ko3ni$e I+spojni3ka

glava 10+slavina /a /atvaranje priklju3nog voda

Prilikom spajanja spojnike %lave traktora sa spojnikom %lavom prikolice potrebno je !atvoriti

slavinu na prikljunom vodu# 7akon spajanja slavina se ponovo otvara#Pneumatska instalacija ima mo%u=nost prikljuenja creva !a duvanje pneumatika na tokovima#

/M


47/49

.4. 5i'ans snage traktora

Pri radu traktora ne postoji mo%u=nost da se celokupna sna%a motora traktora iskoristi !a koristanrad#Bilans sna%e traktora moe da se predstavi jednainom koja poka!uje kako se !a vreme radatraktora 'troi' sna%a motora# Poto sna%a motora traktora treba da bude jednaka !biru sna%a koje se

utroe na savlaivanje ra!liiti4 otpora, jednaina ima oblik:

Pe= Ppot9 Ppvt9 P#9 Ptrto9 Ptrpv9 Ptr#9 Pvo59 PklPusPin, kC",

%de je:Pe efektivna sna%a motora traktora, kC,Ppot sna%a na pote!nici traktora, kC,Ppvt sna%a na prikljunom vratilu traktora, kC,P# sna%a utroena preko 4idrauliko% po%ona, kC,Ptrto sna%a potrebna !a savlaivanje otpora transmisije do po%onski4 tokova, kC,Ptrpv sna%a potrebna !a savlaivanje otpora transmisije do prikljuno% vratila traktora, kC,Ptr# sna%a potrebna !a savlaivanje otpora transmisije do 4idrauliko% po%ona, kC,Pvo5 sna%a potrebna !a savlaivanje otpora usled vlastito% kretanja, kC,Pkl sna%a koja se %ubi pri kli!anju po%onski4 tokova, kC,Pus sna%a koja se %ubi !a savlaivanje otpora transmisije, kC iPin sna%a koja se %ubi usled savlaivanja inercijalni4 sila, kC#

(tepen korisno% dejstva traktora na pote!nici traktora i!raunava se pomo=u jednaine:

e

pot

potP

P= , ?"

&kupni stepen korisno% dejstva traktora ako se an%auje sna%a na pote!nici, prikljunom vratilu i

preko spoljne 4idraulike" i!raunava se pomo=u jednaine:

e

#pvtpot

ukP

PPP ++= , ?"#

9.*.1 Zadai+#0# 1!raunati raspoloivu sna%u na pote!nici traktora, Ppot; Q", ako je:

? efektiva sna%a motora traktoraPe; 2J,IM kC,? koeficijenti korisno% dejstva transmisije: tr1; ,.I, tr; ,.I, tr!; ,.J,? teina traktora, G; 0/#I0J 7,? koeficijent otpora vonje,4; ,2,? br!ina kretanja traktora, v; J,/ km-4,? koeficijent kli!anja tokova ; 0T,? uspon, i; /T,? ubr!anje traktora pri kretanju i! mesta, a; ,J m-s2,? vreme koje traktor utroi pri ubr!avanju da bi dosti%ao radnu br!inu, t; 3 s#

)aspoloiva sna%u na pote!nici traktora Ppot; Q, kC", i!raunava se na osnovu i!ra!a:

Ppot= Pe Ptrto9 Pvo59 PklPusPin"

(na%a potrebna !a savlaivanje otpora transmisije do po%onski4 tokova:

Ptrto;Pe0? tr" ; 2J,IM 0? ,+." ; 2,+3 kC

&kupni koeficijent korisno% dejstva transmisije od motora do tokova:

/I


48/49

tr; tr1> tr> tr!; ,.I > ,.I >,.J ; ,+.

(na%a potrebna !a savlaivanje otpora usled vlastito% kretanja:

Pvo5;Fvo5> v; 2#./3 > 0,J ; /,/0 kC v; J,/ km-4 : 3,M ; 0,J m-s"

Otpor vonje:

Fvo5; G ; 4; 0/#I0J > ,2 ; 2./3 7(na%a koja se %ubi pri kli!anju po%onski4 tokova:

Pkl; > Pe Ptr" ; ,0 > 2J,IM 2,+0" ; 2,3 kC

(na%a koja se %ubi !a savlaivanje otpora uspona:

Pus;Fus; v; J. > 0,J ; ,+. kC

Otpor pri savlaivanju uspona:

Fous; G ; i; 0/I0J > ,/ ; J. 7

(na%a koja se %ubi usled savlaivanja inercijalni4 sila:

Pin;Fin; vin; IJ > ,IJ ; ,JM kC

Otpor pri savlaivanju inercijalni4 sila:

Fin; m ; a;g

G; a;

+0,.

I0J#0/> ,J ; IJ 7

(rednja br!ina pri ubr!avanju:

vin;2

ta ;

2

3J, ; ,IJ m-s

)aspoloiva sna%a na pote!nici traktora i!nosi:

Ppot= 2J,IM 2,+3 U /,/0 U 2,3 U ,+. U ,JM" ; 0/,II kC

+#2# 1!raunati ukupni stepen korisno% dejstva !a traktor sna%e motoraPe; J kC, ako je po!nato:? uestalost obrtanja P95, npvt; J/ min?0,? obrtni moment i!meren na prikljunom vratilu,M; /J 7m,? radna br!ina a%re%ata, v; 3,M km-4,? vuna sila na pote!niciFpot; J#J 7 i? sna%a predata preko 4idrauline transmisijeP#; M kC#

&kupni stepen korisno% dejstva sna%e motora traktora i!nosi:

e

#pvtpotuk

PPPP

++= ;

#J#M/3/#2JJ#J ++ ; ,I3+I uk; I3,+IT

(na%a predata preko prikljuno% vratila traktora i!nosi:

/3/#2JJ2,JM/J === MPpvt C

&%aona br!ina na prikljunom vratilu traktora i!nosi:

3

0/,3J/

3

=

=

pvtn ;JM,J2 s?0

(na%a predata preko pote!nice i!nosi:

J#J0J#J === vFP potpot C

&itanja za I kolokvijum iz 'aina u pejzanoj ar(itekturi

/+


49/49

0# $ainski elementi2# idrostatiki prenos ener%ije3# idrauline pumpe/# idraulini motori i 4idraulini cilindriJ# )a!vodni ventili i dopunska oprema 4idrostatiki4 sistema !a prenos ener%ije

M# idrodinamiki prenos ener%ijeI# Pneumatski prenos ener%ije+# *ednosmerna i nai!menina elektrina struja.# Baterije, akomulatorske baterije i akomulatori0# Odnos elektroma%netno% polja i me4anike ener%ije00# onstrukcija i vrste elektrini4 maina02# Primena elektromotora kao po%onski4 maina03# 8elovi di!el motora0/# 7epokretni delovi motora0J# Pokretni delovi motora motorski me4ani!am0M# Pokretni delovi motora ra!vodni me4ani!am

0I# )ad di!el motora motora taktovi"0+# (istem !a dovod va!du4a0.# (istem !a dovod %oriva2# (istem !a odvoenje produkata sa%orevanja20# (istem !a podma!ivanje22# (istem !a 4laenje23# lektrini ureaji na motoru i traktoru2/# Prenosni me4ani!am traktora2J# (pojnica2M# $enja2I# Zadnji prenos2+# &reaji na taktoru2.# &reaji !a prikljuivanje orua3# Pote!nice30# idraulini ureaji traktora32# Prikljuno vratilo traktora33# ardansko vratilo traktora

Documents

Pejzazazna arhitektura vezbe 1 deo (1).doc