PČELARSKA FARMA

PČELARSKA FARMA

TEHNIKA I TEHNOLOGIJA1 ■ ■

PČELARSKA FARMA

VENERTEHNIKA I TEHNOLOGIJA

Ivan Vener

Naslov izdanjaPČELARSKA FARMA VENER Tehnika i tehnologija

Autor i izdavač Ivan VenerŽike Maričica 93, 22419 Kupinovo Tel: 022/88-294

RecenzentiProf. dr Mića Mladenović dr Luka Kolarević

Lektura i korektura Aleksandra Stojanovič

Prelom i grafička obrada teksta Sanja Tasić

Obrada fotografija Dejan Ivanović

KoriceNikola Mišić

ŠtampaPublikum, Beograd

Tiraž2000

Prvo izdanje ISBN 86-905901-0-2

PosvetaOvu knjigu posvećujem uspomeni na svog oca Stanislava.

Izjava zahvalnostiPosebnu zahvalnost izražavam sestri Ljiljani Ivanović, rođenoj Vener, dipl. ing. tehnologije, takođe pčelaru, koja je svojim učešćem u pisanju i stilizaciji omogućila objavljivanje ove knjige. Osim toga, ona je tokom pisanja imala ulogu motorne snage koju je na mene prenosila, te bez njenog rada i upornosti ove knjige ne bi ni bilo. U svetlu te činjenice može se shvatiti veličina moje zahvalnosti i ponosa.

Ivan Vener je rođen 1925. godine u sremskom selu Stari Banovci. Kao i većinu njegovih vršnjaka, rat ga je u petom razredu gimnazije, 1942. godine, sprečio u školovanju koje nakon završetka rata nije nastavio.

Pčelarstvom je počeo ozbiljnije da se bavi 1953. godine, kada je očev pčelinjak dopunio sa oko 100 košnica tipa „Zivanovićeva pološka".

Vrlo brzo prelazi na pološke tipa „Kosovka" na kojima počinje svoja istraživanja u radu s dvomatičnim društvima.

U daljem traganju za najboljim tipom košnica, nabavlja 150 košnica tipa Dadan-Blat. I pored dobrih rezultata u prinosima, nezadovoljan je načinom rada s pološkama. Uviđa da je produktivnost pčelara mala, jer se na svakoj košnici gubi mnogo vremena u radu s pojedinačnim ramovima - što ograničava broj košnica s kojima pčelar može da radi. U to vreme na ove prostore stiže informacija o mogućnostima i prednostima rada s nastavkom u nastavljačama. To je pobudilo interesovanje mladog i perspektivnog pčelara. Opredelio se za pčelarstvo kao svoje zanimanje i počeo da radi na ostvarenju novih ideja. Odabira Langstrot-Rutovu nastavljaču kao najsavremeniji tip košnice što mu omogućava da ispravi nedostake koje je uočio u pčelarenju s pološkama, i po četvrti put za 12 godina menja tip košnice kojom pčelari. Seli se u Kupinovo, nabavlja stolarske mašine, potpuno oprema sopstvenu stolarsku radionicu i postepeno, delom ličnom izradom a delom kupovinom, dolazi do potrebnog broja LR košnica u koje prebacuje sva pčelinja društva.

S novim žarom, njemu svojstvenim, uz argumente i samouverenost, prenosi svoja saznanja drugim pčelarima. Učestvuje na mnogim pčelarskim predavanjima u Pčelarskim savezima naših gradova: u Novom Sadu (martovski skup pčelara svake godine), Zagrebu (višegodišnji decembarski susreti pčelara), Sarajevu, Skoplju, Titogradu, Ljubljani itd, često noseći sa sobom praznu LR košnicu i demonstrirajući svaki njen deo i ulogu. U svojim predavanjima ističe opravdanost osavremenjavanja i modernizacije pčelarstva.

Narednih 20 godina s mnogo entuzijazma radi na razvoju i modernizaciji pčelarske farme Vener. Stižu i javna priznanja. Vener je učesnik na svetskim kongresima Apimondije: u Mađarskoj, Francuskoj, Grčkoj, Australiji, Brazilu. Dobija niz plaketa i znamenja, da nabrojimo samo najznačajnije: od Saveza pčelara - Medalju naprednog pčelara, Medalju Jovana Živanovića, Medalju za

Beleška o piscu

8 Pčelarska farma Vener

zasluge Apimondije, zatim Srebrnu plaketu Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, Zlatnu plaketu sa medaljom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu - Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, i mnoge druge.

Tokom svih godina pčelarenja s LR košnicom, Vener se bavi pronalaženjem tehnologije koja odgovara ovom tipu košnice, i u tome uspeva. Na njegovom pčelinjaku odavno nema više rada sa ramom, i nema zametnog traženja matice. Venerova metoda pčelarenja s dvojnim društvima, Venerov metod rojenja, Venerova metoda zamene matica, Venerova metoda stimulativnog prihranjivanja društava - sve su to noviteti i originalna rešenja u tehnologiji.

Iz zdravstvenih razloga, Vener danas manje učestvuje na pčelarskim skupovima, ali je na svom pčelinjaku i dalje prisutan, zajedno sa sinom Stanisla- vom i kćerkom Ivanom.

Živog i nemirnog duha, Vener još uvek istražuje, i umesto predavanja i ličnih kontakata s pčelarima, pčelarskom svetu daruje ovu knjigu u kojoj će svaki pčelar pažljivim i temeljnim proučavanjem iznetih metoda saznati mnoge novosti iz tehnologije pčelarenja.

Beograd, 2. 8. 2004.

noBE/by

Sa d r ž a j

Beleška o p is c u .............................................................................................................7Predgovor................................................................................................................... 17

Kratka biografija farme 19

Asortiman, položaj i smeštaj 23Pčelarska radionica................................................................................................24Stolarska radionica................................................................................................26

Vosak 29Medišno saće................................................................... i ..................................... 29Plodišno saće........................................................................................................... 30Topljenje sa ća .................................................................................................... . 31Prečišćavanje i dezinfekcija................................................................................37Izrada satnih osnova............................................................................................. 39Armiranje satnih o sn o v a .................................................................................... 41Ugradnja satnih osnova u ram ove....................................................................42

Paletiranje pčelinjaka 45

Seoba pčelinjaka 49Priprema seobe.......................................................................................................50Seoba......................................................................................................................... 51


Plodište LR košnice 55Istorijat.......................................................................................................................56Deblokiranje legla i „visoki ram" p lo d išta ......................................................58Automatsko prihranjivanje..................................................................................60

Automatsko jesenje prihranjivan je.............................................................60Automatsko prolećno prihranjivanje...........................................................63

Uloga Hanemanove rešetke u plodištu.............................................................67

Pčelarenje s pojedinačnim društvima 69Varijanta 1.................................................................................................................. 70

Osnovna tehnologija pčelarenja s jednim društvom...............................70Varijanta I I ................................................................................................................74

Tehnologija pčelarenja s jednim društvom uz izmenu m a tic e ............74Varijanta I I I ..............................................................................................................77

Tehnologija pčelarenja s jednim društvom uz rojenjei s duplim oduzimanjem iz le tn ica ...........................................................77

Varijanta I V ..............................................................................................................79Zaključak.................................................................................................................. 79

Pčelarenje s dvojnim društvima 81Zim a........................................................................................................................... 82Prolećni razvoj.........................................................................................................85Bagrem .......................................................................................................................86Oduzimanje bagremovog meda...........................................................................88Drugi bagrem ........................................................................................................... 90

Rojenje pčelinjih društava 93Rojenje pojedinačnih društava...........................................................................94Rojenje dvojnih društava...................................................................................... 95

Proizvodnja matica 99Proizvodnja........................................................................................................... 100Matice-majke.........................................................................................................100Odgojna d ru štva.................................................................................................. 102Rošfusovi oplodnjaci........................................................................................... 104Proizvodnja rojeva Rošfusovim sistem om ................................................... 111Mali oplodnjaci.................................................................................................... 111

Sadržaj 11

Vrcanje m eda 1 1 7Oduzimanje medišnih nastavaka....................................................................118Vraćanje praznih nastavaka............................................................................. 120Transport mednih nastavaka...........................................................................121Centrifugiranje.................................................................................................... 122Prečišćavanje meda i manipulacija medom................................................. 126

Dekristalizacija m eda 131Oprema.................................................................................................................. 133Postupak................................................................................................................135

Grabež na pčelinjaku 141

Prihranjivanje pčelinjih društava 143Automatsko prolećno prihranjivanje.............................................................145Dopunsko prihranjivanje..................................................................................146Automatsko jesenje prihranjivanje............................................................... 146

Zimovanje pčelinjih društava 1 4 9H ra n a .....................................................................................................................149Varoa .....................................................................................................................151Nozema ................................................................................................................ 152Uzimljavanje .......................................................................................................152

Pčelinje bolesti 155

Smernice u radu i postignuti rezultati 1 5 9Produktivnost.......................................................................................................159Savremenost u opremi pčelinjaka..................................................................160Originalnost u tehnologiji pčelarenja............................................................. 160Prioriteti na pčelinjaku...................................................................................... 161Uslovi za postizanje uspeha............................................................................. 161

Kratke preporuke početnicim a 1 63Pristup košnici.....................................................................................................163Rad sa otvorenom košnicom ...........................................................................164

Literatura................................................................................................................... 169

Od recenzentaKnjiga „Pčelarska farma Vener" Ivana Venera, predstavlja još jedan biser nastao iz višedecenijskog rada autora sa Langstrot-Rut košnicom. Znamo ga kao velepčelara, odličnog predavača, uzornog domaćina, a sada i kao pisca jednog kapitalnog dela koje predstavlja stručno autobiografsko delo. Svoje životno iskustvo stečeno u druženju s pčelama i primeni novih metoda pčelarenja, prikazao je jasno i pristupačno svakom čitaocu, bio on početnik ili pčelar s višegodišnjim iskustvom.

Ovde se ne radi samo o sintezi tehničko-tehnoloških rešenja s jednim tipom košnica, već o sistemu pčelarenja s pratećom opremom, priborom, repromaterijalom i pratećim objektima koji se preko šezdeset godina dokazuju preko proizvodnih rezultata farme Vener. Pčelarska farma Vener je „akademija" pčelarstva, hram tehnoloških inovacija i primenjivih tehnika, uzor i gotovo nedostižan cilj svih pčelara na našim prostorima. Knjiga „Pčelarska farma Vener" nudi mnogo novih rešenja koja su ugrađena u apitehniku pčelara naše zemlje u ostvarenju visokih prinosa.

Nova Venerova metoda rojenja bez stresanja pčela, traženja matice i legla i bez vađenja ramova uz minimalan utrošak materijala, rada i vremena, omogućava brzo obnavljanje i umnožavanje pčelinjaka. Proširivanje plodišta LR košnice s pokretnom mednom kapom, predstavlja još jednu novinu u pčelarenju ovom košnicom u svetskim okvirima tehnologije rada, jer obezbeđuje pčelinjem društvu sigurnost tokom cele godine, posebno zimi.

Knjiga „Pčelarska farma Vener" vrhunac je Venerovog znanja i rezultata rada u pčelarstvu. Mnoge godine mukotrpnog rada danas se ne vide i prosto su zaboravljene, ali da njih nije bilo, ni ovo grandiozno delo ne bi ugledalo svetlost dana.

Dok su ga šibali vetrovi života i profesionalnog pčelarenja, Vener je opsta- jao i kada nije bilo rešenja ni od relevantnih Instituta i Fakulteta, bez obzira na to što ga oni nikada nisu napuštali. Uspesi i neuspesi su se smenjivali, ali se on nije predavao, niti padao u očaj ili se prepuštao lovorikama, već je grabio napred i učio generacije i generacije pčelara potpuno novim rešenjima i metodama pčelarenja. Gotovo da nema pravog pčelara u Srbiji i širem okruženju koji nije bio na pčelinjaku Venera. Bezbroj pčelara je stasavalo sa pčelinjakom Venera, tako da danas Vener, Vener,... odzvanja kao eho na ovim prostorima Balkana.

Svestan je Vener čelne pozicije u srpskom pčelarstvu i po cenu rizika novih metoda i praktičnih rezultata, išao je napred i samo napred. Celog života je težio savršenstvu u radu s LR košnicom i svaku godinu je pokušavao da pretoči u uspešnu promenom proizvodnje direktnih pčelinjih proizvoda. Po isteku


godine, i ako nije možda bilo kako je zamišljeno, ostajala su dragocena iskustva koja su se ugrađivala u nove planove i nove uspehe i u ovoj knjizi se sada nude čitaocu kao gotovi recepti.

Kao jedan od najslušanijih predavača SPOS-a, nije sebičan, jer ono što on zna, znaju odmah i drugi pčelari, a što je Vener dokazao na bezbroj predavanja u zemlji i inostranstvu. I ova knjiga ide u prilog toj konstataciji, jer se praktična i mnoga nova rešenja mogu primeniti i na manjim i na većim pčelinjacima. Oduvek se ponašao kao pravi lider, vođa koji ima moralnu obavezu prema svojim sledbenicima da priča, savetuje, edukuje, obilazi, ali i da prima veliki broj posetilaca. Nije bilo pčelarske ekskurzije ili stručne delegacije iz zemlje ili ino- stranstva, koja nije bila na njegovom pčelinjaku, počev od pčelara i profesora iz Rusije, Kine, Amerike, Izraela, Australije itd. koji su kasnije govorili o srpskom modelu pčelarenja sa zaokruženom celinom. To je u stvari prepoznatljiva i prihvaćena tehnologija kao naša tehnologija, a stvarana od sopstvenih sredstava i sopstvenog rizika.

S ponosom konstatujem da je mnogo diplomskih radova, magistarskih teza i doktorskih disertacija urađeno na farmi Vener, ali ne samo urađeno, već i oplemenjeno i dograđeno lucidnim idejama Ivana Venera. I sam sam sazrevao na pčelinjaku farme Vener, a sada kao Sveti Sava na krštenju oca „pretvori se sin u oca i otac u sina", tj. tada asistent, a sada profesor Pčelarstva, s velikim poštovanjem i uvažavanjem govorim o delu svog učitelja praktičnog pčelarstva. Knjiga „Pčelarska farma Vener" napisana je veoma stručno, objašnjenja su precizna, kratka i jasna, za svakog čitaoca razumljiva, prepuna praktičnih novih saveta i recepata koji uče kako se postiže uspeh, ali i izbegavaju zamke i mogući neuspesi. Ovo je prava i jedinstvena autobiografija i ceo život na pčelinjaku, granitna ideja da se mora uspeti, da se mora napred. Počev od predgovora i istorijata, preko krucijalnih oblasti o vosku, paletiranju i seobi, tehnologijama pčelarenja, maticama, medu, pčelinjim bolestima, sve do kratkih napomena i preporuka početnicima, autor upečatljivo, neprimetno, ali veoma spretno plete mrežu u koju se hvata i pčelar početnik i pčelar profesionalac.

Knjigu nemojte samo čitati, već nađite sebe u tehnologiji Venerovog pčelarenja. Tako ćete postati zadovoljniji i bogatiji, a knjigu ćete sa zadovoljstvom preporučiti drugima.

Kupite knjigu, primenite je u praksi i budite Vener.

Prof. dr Mića Mladenović Poljoprivredni fakultet

Beograd-Zemun

Od recenzentaNi težeg vremena ni veće besparice što su pogodile našu državu, sve njene pojedince i naravno pčelare. Međutim, u ovo krizno doba pčelarska literatura je cvetala i istinski je obogaćena i brojem izdanja i njihovim kvalitetom. Ipak, mora se priznati, da su pojedina dela načinjena u maniru „moravsko-resavske prepisivačke škole".

Pojava knjige sa odabranim poglavljima iz tehnologije selečeg, do kraja me- hanizovanog pčelarenja, odstupa od nekih publikacija na istu temu. Knjigu nam daruje Ivan Vener, nadaleko poznat i priznat pčelar iz Kupinova. Ova knjiga je sinteza višedecenijskog iskustva stečenog pčelarenjem raznim tipovima košnica. Zapravo, tražen je onaj oblik košnica koji odgovara najstrožijim zahtevima savremenog pčelarenja. Po ideji i broju racionalizacija i njihovoj primeni na pčelinjaku, Ivan Vener je nepokolebljivi sledbenik „oca racionalnog pčelarsva" u Srbiji, prof. Jovana Zivanovića.

Autor prikazuje vrhunska i krucijalna dostignuća u svojoj tehnologiji pčelarenja, sve na osnovu dugogodišnjeg vlastitog iskustva. Knjiga je namenjena pčelarima koji već poseduju pčelarska znanja, a streme da racionalno pčelare s večim brojem košnica. Ivan Vener u predgovoru svojoj knjizi kaže: „Knjigu ne treba shvatiti kao udžbenik, jer ona to i nije". I pčelar početnik, odnosno pčelar s manje iskustva i stručnih znanja, nači će u njoj veoma korisne savete koji će mu poslužiti kao putokaz u pčelarskim poslovima.

Knjiga je pisana lepim jezikom, razumljivo, sažeto i lako se čita. Stoga je svakom, pa i laiku, razumljiva i shvatljiva. To još više uvećava njenu vrednost, korisnost i upotrebljivost za pčelare svih kategorija, uzrasta i znanja. Nekim pčelarima knjiga će biti neophodan priručnik i savetnik, a drugima, manje brojnim, koji nameravaju profesionalno i racionalno pčelariti s mnogo košnica, postaće istinski vodič i putokaz. Vrednost Venerove usavršene apitehnike pokazuje se sada na već brojnim pokretnim pčelinjacima koju su formirani po ugledu na njegov, a u budućnosti će se još više manifestovati.

Knjiga je opremljena mnogim ilustracijama što olakšava shvatanje teksta i brže razumevanje izložene materije. Fotografije potiču sa vlastite „pčelarske farme" što dodatno doprinosi verodostojnosti iznetih stavova.

Sve ovo ukazuje da je naše pčelarstvo dobilo stručnu knjigu na evropskom nivou, što će nesumnjivo značajno pomoći njegovom daljem razvoju, ukrupnja- vanju i transformisanju u značajnu poljoprivrednu granu. Osim toga, ne može se izbeći utisak da će ova jedinstvena knjiga u zemljama okruženja, pa i šire, naći svoje mesto i prevodioce. Nadamo se da će u dogledno vreme autor našoj pčelarskoj javnosti podariti drugo, dopunjeno i prošireno izdanje ove knjige.

dr Luka Kolarević

Pr e d g o v o r

T okom niza godina, uporedo sa stvaranjem pčelinjaka, radio sam na organizovanju i modernizaciji opreme i uvođenju novih tehnologija pčelarenja. Vec'i deo života i rada proveo sam u izgradnji, kompletiranju i osavremenjavanju svog pčelinjaka, te je današnje stanje rezultat mojih

nastojanja da to uspešno sprovedem.Sa oko 1000 pčelinjih društava, odgovarajućim zgradama i mehanizova-

nom opremom, ova pčelarska farma predstavlja, po svojoj veličini i ostalim karakteristikama, jedinstvenu pčelarsku organizaciju u zemlji. Paspolaže sredstvima i tehnologijom koje ću u ovoj knjizi predstaviti čitaocima. Knjigu ne treba shvatiti kao udžbenik, jer ona to i nije. U njoj su opisani oprema i praksa jednog pčelinjaka, što obično nije sadržaj pčelarskih knjiga. Očekujem da će njena pojava obogatiti pčelarsku literaturu kod nas i popuniti prazninu u saznanjima i praksi pčelarenja savremenom Langstrot-Rutovom košnicom.

Od kad sam počeo da pčelarim sa LR košnicom, moji prijatelji pčelari insistirali su da napišem knjigu o svom pčelarenju. Na predavanjima u pčelarskim organizacijama širom zemlje, iznosio sam svoje mišljenje, iskustva i saznanja o pčelarenju LR košnicom. O tome sam pisao članke u listu „Pčelar", ali sam ideju o pisanju knjige odbijao, smatrajući da za to još nije došlo vreme. U mojim saznanjima je bilo praznina koje sam osećao bolje od drugih, te sam čekao momenat u kome ću svoju tehnologiju pčelarenja moći sa sigurnošću da iznesem pred pčelarsku javnost ove zemlje.

U međuvremenu, ostvarivao sam ciljeve koje sam u pčelarenju sebi postavljao, pronalazio sam rešenja, usavršavao sam jedan po jedan dostignute nivoe, te je moje pčelarenje u celini sve bolje funkcionisalo. Osvajao sam sve segmente pčelarenja, osim poslednjeg, a možda najvažnijeg - tehnologije pčelarske proizvodnje. Pravi poznavaoci problema to će razumeti. U pčelarskoj praksi na


ovim prostorima nije postojao nijedan primer uspešne i celovite tehnologije pčelarenja modernom košnicom. Svaki pčelar je morao sam da se snalazi i sopstvenim iskustvom dolazi do znanja i saznanja, uz delimične informacije koje je tu i tamo sakupljao. Taj put je dug i težak. Sezona pčelarenja tokom jedne godine traje kratko, pa mnogo godina treba da prođe da se sopstvenim iskustvom provere pojedini postupci, pogotovo ako pčelar sebi postavi izuzetne zahteve: natprosečnu uspešnost i visoku produktivnost rada. Svake godine u tehnologiju se uvodi nešto novo što treba proveriti, dokazati ili odbaciti. Ako pčelar, posle više decenija pčelarenja može reci da je zadovoljan ostvarenjem svoje vizije (profesionalnog) pčelarenja, znači da je ostvario uspeh.

Sve ono zbog čega nisam ranije hteo da predočim svoja iskustva u pčelarenju, sada sam, na svoje zadovoljstvo rešio, te to u ovoj knjizi iznosim. Smatram da sam došao do celovitih saznanja, koja obezbeđuju uspešno pčelarenje s LR sistemom. To nije rezultat moje posebne nadarenosti za pčelarstvo, već pre svega moje potpune predanosti i saživljavanja s pčelarskim problemima, upornosti u pronalaženju rešenja i zadovoljstva kad se rešenja konačno nađu.

Pčelarenje ne spada u rentabilne grane privrede. Tu činjenicu može da ublaži samo besprekoran uspeh u njegovom vođenju; samo takav uspeh može da obezbedi, pored zadovoljstva, i pristojnu egzistenciju. Za to se vredi boriti, te želim da stečeno iskustvo, izneto u ovoj knjizi, pomogne pčelarima koji s poverenjem prihvate moja saznanja i moju tehnologiju pčelarenja.

K r a tk a b io g r a f ija farm e

T emelj farme postavio je moj otac Stanislav, u Starim Banovcima, sa svojim pčelinjakom od tridesetak košnica tipa „Zivanovičeva pološka", koja je kod nas pre 50-60 godina smatrana savremenom košnicom. Ljubav prema pčelarstvu, kako kod mene, tako i kod brata Mirka i sestre Ljilja

ne, potiče iz detinjstva i razvila se na očevom pčelinjaku.Kratko vreme pčelario sam sa nasleđenim pčelinjakom. Godine 1953. pčeli

njak sam proširio sa 102 košnice istog tipa koje su kupljene od zadruge iz Do- banovaca. Kasnije sam prešao, uz očevu stručnu, moralnu i materijalnu pomoć, na pološke tipa „Kosovka" sa 24 rama. Košnice ovog tipa, ukupno 150, uradila mi je po narudžbini stara renomirana fabrika u Vrbasu. Već tada se na pčelinjaku moglo naslutiti moje opredeljenje za dvojno pčelarenje. Četiri rama u svakoj košnici odvajao sam za drugu maticu. Oba društva spajao sam u jedno za vreme glavne (bagremove) paše. Pčelinjak je tada imao oko 250 društava.

Godine 1965. prešao sam u profesionalce. Napustio sam službu i preselio se u Kupinovo. To je bilo doba kad se Langstrot-Rutova košnica probila kao najsavremenija košnica u pčelarstvo mnogih zemalja, čak i pčelarski najrazvijenijih. Upoznavši se sa osobinama i prednostima ove košnice, i sam sam se za nju opredelio. Nabavio sam cirkular i abrihter i lično napravio 200 kompletnih Langstrot-Rutovih košnica (s tri tela).

U to vreme LR košnica je bila u žiži interesovanja naše pčelarske javnosti. Jedna od glavnih tema na pčelarskim skupovima bila je LR košnica. Donosio sam kompletnu košnicu na predavanja, pčelari su se okupljali oko nje i ko- mentarisali je. Iznošeni su podaci o LR košnici, sa svim detaljima i merama njenih delova. Diskutovalo se o prednostima ove košnice i njenoj sve većoj ekspanziji u svetskom pčelarstvu. Tada je u Jugoslaviji bilo mnogo tipova košnica, jer je svaki kraj imao svoj tip košnice i isticao njene prednosti. Međutim,


podaci i karakteristike LR košnice zainteresovali su naše pčelare i značajno uticali na njeno dalje prihvatanje, standardizaciju tipa košnica i razvoj pčelarstva u zemlji.

Godine 1966. od „Medeksa" sam nabavio 150 Dadan-Blatovih košnica zajedno s pčelama, pa je broj košnica u pčelinjaku narastao na oko 400.

Tada još nije bilo nikakvih kredita za privatni sektor poljoprivrede, pa ni za pčelarstvo. Ipak, niko me nije ometao. Nadležni organi nisu imali iluzija o profitabilnosti pčelarenja; istovremeno, znali su za njegovu nezamenljivu ulogu u oprašivanju biljaka u poljoprivredi.

Treba naglasiti da je u tom periodu umešnost u ekonomisanju bila značajnija od proizvodnje. Moralo se živeti, napredovati i naporedo sticati iskustvo. Pomagali su mi otac i prijatelji, njegovi, kao i moji. Očev moralni ugled bio je moj glavni oslonac u obezbeđivanju finansijskih sredstava kod prijatelja jer banke tada nisu davale kredite.

U to doba u Sloveniji je otišlo pod stečaj veliko pčelarsko preduzeče „Agro- mel". Rasprodate su sve njihove košnice zajedno s pčelama. Mnogi Vojvođani iz Novog Sada, Sombora i Subotice, kupovinom od „Agromela" došli su do LR košnica s pčelama. Najzad sam se u kupovinu uključio i ja. Licitacija je podra- zumevala sve što je preostalo od ranije prodaje. To su uglavnom bili samo delovi košnica, bez pčela. Sve je bilo uredno složeno i po broju u skladu sa evidencijom. Uklapalo se u moju orijentaciju i dopunjavalo LR košnice koje sam već posedovao.

Pošto sam verovao u savremene tokove svetskog pčelarstva koje se oprede- lilo za LR košnicu, prebacio sam sve pčele iz Dadan-Balat košnica u LR. Prodao sam prazne DB košnice, isto kao što sam ranije učinio s pološkama. Tako sam došao do pčelinjaka od 500-600 LR košnica (slika 1).

Stolarska radionica je zimi radila primerno. Bila je uzor tačnosti i preciznosti za celu zemlju. Radionice od Cićevca do Čakovca, koje su u to vreme bile veliki proizvođači, kao uzorak za izradu košnica uzimale su moje kompletne košnice. Zahvaljujući tome, izbegnuto je šarenilo mera u proizvodnji košnica i košnica je u celoj zemlji standardizovana.

U isto vreme sam, sa našim majstorom i našim materijalom, a po podacima iz američke literature, napravio električnu radijalnu centrifugu za 40 ramova.

Takođe, tada sam za seobu nabavio kamion od 3 t. Bio je to stari „Pionir" kome sam izbacio motor na pogon benzinom i ubacio dizel motor „Perkins" sa 6 cilindara. Iako je sve bilo staro i jeftino, dobro me je poslužilo.

Pčelinjak je svake godine napredovao krupnim koracima. Pored ranije organizovane kompletne stolarske radionice, podigao sam, iz sredstava poljoprivrednih kredita, namensku pčelarsku zgradu za obavljanje svih pratećih

Kratka biografija farme 21

Slika 1 : Pčelinjak u stacionaru.

pčelarskih radova s neophodnom opremom. Nabavio sam veči kamion sa autokranom. Paletirao sam ceo pčelinjak, i nabavio viljuškar.

Redovno sam sarađivao sa Poljoprivrednim fakultetom preko profesora dr Bogoljuba Konstantinovića, njegovih saradnika i studenata, što je bilo obostrano korisno, jer smo imali zajednički cilj - osavremenjavanje tehnologije, njeno širenje i edukaciju. Studenti završne godine Poljoprivrednog fakulteta redovno su na ekskurzijama posecivali ovaj pčelinjak.

Pčelinjak je postao uzor LR sistema u zemlji. Svake godine organizovano su ga obilazili pčelari iz mnogih opštinskih pčelarskih društava (slika 2). Tako je postao zamajac razvoja pčelarstva u zemlji.

Dalji razvoj tehnike i tehnologije na pčelinjaku doveo je do pčelarske farme Vener koja je predstavljena u ovoj knjizi.


Slika 2 : Poseta pčelara.

A s o r t im a n , POLOŽAJ I SMEŠTAJ

G lavna orijentacija pčelarske farme „Vener" jeste proizvodnja vrcanog meda, ponekad meda u saću i saća u medu. Prema zahtevima tržišta, proizvode se polen - cvetni prah, mleč i propolis. Takođe, na tržište se iznosi višak pčelinjeg voska. Uhodana je proizvodnja selekcionisanih ma

tica i planska proizvodnja rojeva, kako za potrebe farme tako i za tržište.Farma je stacionirana u Sremu, u selu Kupinovu, pored Obedske bare, na

levoj obali Save, 40 kilometara uzvodno od Beograda. Okružena je ratarsko- -šumskim terenima i pčelarskim rastinjem, kao što su iva, bagremac, divlji pamuk i dr. koji obezbeđuju odlične uslove za dobar razvoj pčelinjih društava. Oko 60% površine kruga koji kontrolišu pčele zahvataju šume (hrast, topola i dr.). U napuštenom koritu reke Save, u jednom njenom meandru, obilno raste vrba iva koja predstavlja dominantnu pčelinju razvojnu pašu u ovom kraju.

Stacionar farme se nalazi na površini od 6000 m2. Na njemu se nalaze zgrade, oprema farme i zimski smeštaj košnica. Pčelinjak je u stacionaru od oktobra do aprila. Na Obedskoj bari pčele imaju prvu prolećnu pašu od ive. Svi prolećni poslovi pre prve seobe obavljaju se u stacionaru.

Tokom aktivne sezone, košnice su razmeštene na manjoj ili većoj udalje- nosti od stacionara, što zavisi od pčelinje paše. Pčelinjak je mehanizovan za seobu i koristi uglavnom dve ili tri paše: bagrem u Srbiji na 50 do 150 km od stacionara, lipu u Fruškoj Gori na 100 km i poljsku pašu na terenu u Vojvodini na 50 do 200 km. U okruženju pčelinjaka, a nekad i na daljim lokacijama kao što je Pešterska visoravan, koristi se livadska paša.


Po završetku bagremove paše, pčelinjak se vraća u okolinu stacionara na bagremac. Do početka sledeće paše, tu se oduzima bagremov med, vrca med, proizvode rojevi, proizvode i zamenjuju matice itd. Na terenu se na košnicama ništa ne radi, osim što se, eventualno, oduzimaju nastavci s medom, odnosno zamenjuju puna medišta praznim.

Nakon poslednje letnje paše, pčelinjaci se dovoze u okolinu stacionara, gde se obavljaju pripreme za zimu i samo zimovanje.

Pčelarska radionicaU dvorištu dominira pčelarska zgrada veličine 25x10 m (slika 3) u kojoj se obavljaju svi poslovi oko pčelarenja, pripreme i skladištenja opreme i meda. Zgrada je građena od tvrdog materijala i ima centralno grejanje; pčele ne mogu prodirati u nju.

Slika 3: Pčelarska zgrada.

Asortiman, položaj i smeštaj 25

Profesionalno pčelarenje ovog nivoa i obima bilo bi nemoguće voditi bez ovakve zgrade koja je, po svojoj ulozi i vrednosti, sastavni deo pčelinjaka. Sazidana je u tri nivoa.

U nivou terena nalaze se sledeće prostorije (slika 4):

• Ulazno odeljenje zgrade (1), površine 6x10 m, služi za prihvatanje mednih paleta donetih s pčelinjaka na vrcanje. Tu se nalazi viljuškar za unutrašnji transport opreme, nastavaka i sudova s medom. Iz ovog odeljenja ide se u donji i gornji nivo zgrade.

• Odeljenje (2), površine 6x6 m, koristi se za vrcanje meda; u njemu su smeštene dve radijalne centrifuge i električni otklapač za saće.

• Komora za dekristalizaciju (3), površine 2,8x2,8 m, ima dva nivoa: u gornjem nivou su rezervoari za prijem izvrcanog ili dekristalisanog meda, a u donjem se obavlja gruba dekristalizacija meda.

• Malo odeljenje (4), površine 3x3 m, namenjeno je pakovanju meda u komercijalnu ambalažu.

• Odeljenje pripreme (5), površine 6x6 m, predviđeno je za izradu satnih osnova, njihovo armiranje i ubacivanje u ramove. Takođe, u njemu se nalazi oprema za izradu pogača: prekrupač i mešalica.

• Manje odeljenje (6), površine 3,5x4 m, služi za opremu i aktivnosti oko proizvodnje matičnjaka i matica.

• Manje odeljenje (7), površine 6x3 m, služi kao komora za čuvanje i sum- porisanje tamnijeg, plodišnog saća.

• Odeljenje (8), površine 10x6 m, služi za čuvanje medišnog (belog) saća tokom zime.


U donjem nivou nalaze se sledeće prostorije (slika 5):

• Prostorija (1), površine 6x10 m u kojoj je smešten kazan koji služi za prijem meda prilikom vrcanja ili za finu dekristalizaciju meda; tu je i električna pumpa za med.

• Prostorija (2), površine 7x5 m u kojoj su kotlarnica, kazani za topljenje saća i dezinfekciju voska, i presa za vosak.

• Prostorija (3) je ostava za ogrev.

U gornjem nivou je:

• Visok tavan, površine 25x10 m koji služi za smeštaj i odlaganje razne opreme koje na pčelinjaku uvek ima (rezervnih ramova, delova košnica, oplodnjaka, hranilica i dr.).

Stolarska radionicaDruga značajna zgrada farme je pčelarska stolarska radionica (slika 6). U njoj se nalaze:

• Mašinsko odeljenje, površine 9x6 m u kome su stolarska mašina kombi- nirka, zatim cinkarica, cirkular i mašina za glačanje.

• Odeljenje za ručnu obradu, površine 6x5 m u kome se nalaze sve male ručne električne mašine. U njemu se sastavljaju košnice, kucaju ramovi, farbaju nastavci i dr.

Asortiman, položaj i smeštaj 27

Slika 6 : Stolarska radionica.

Najveći deo stolarske opreme farme napravljen je u ovoj radionici. U fazi nastajanja pčelinjaka, stolarska radionica je radila intenzivno, a otkako je pčelinjak zaokružen u njoj se izrađuju delovi košnica, ramovi itd. radi dopune opreme pčelinjaka, i obavljaju se neophodne popravke. Tokom zime, radno vreme pčelara uglavnom je ispunjeno tim poslovima.

Stolarska radionica je oduvek bila uzor kvalitetnog rada. L R košnice urađene u njoj imaju precizne mere, i potpuno su u skladu sa svetskim standardima. Svi delovi košnica su savršeno identični. Da „samo stolar-pčelar može napraviti dobru košnicu", činjenica je koju i kod nas potvrđuje praksa.

V o s a k

Po svojoj ulozi i značaju na pčelinjaku, a takođe i po obimu radova, odmah iza poslova sa pčelama u košnicama i poslova sa medom, dolaze proizvodnja, obrada i primena voska.

Vosak se stvara u telu mladih pčela - u njihovim voštanim žlezdama. U doba paše, pčele imaju nagon za proširenjem gnezda i počinju lučenje voska i izgradnju novog saća. To čine mlade pčele stare 12 do 18 dana. One se okače jedna o drugu u obliku spljoštenog grozda, pa mirujući, i pri odgovarajućoj temperaturi, izlučuju voštane ljuspice. Ljuspice su bezbojne i žitke, ali se pod uticajem vazduha ubrzo pretvaraju u čvršću masu kojoj pčele dodaju sekret iz usnih žlezda, mešaju je i gnječe, više puta dodaju jedna drugoj i najzad ugrađuju u svoju građevinu. Tako nastaje prirodni pčelinji vosak.

Do prirodnog voska pčelar dolazi pretapanjem starog ili oštećenog saća iz ramova, pretapanjem otpadaka voska s ramova i košnica - tzv. zaperaka, i pretapanjem mednih poklopaca dobijenih otklapanjem saća u postupku vrcanja meda.

Vosak ima višestruku primenu i najčešće se koristi baš u pčelarstvu, gde se u vidu izlivenih satnih osnova vraća u košnice.

Vosak se koristi i u drugim granama industrije, naročito u kozmetičkoj, gde predstavlja osnov za izradu raznih krema za negu kože, zatim u stomatologiji, u voskarstvu za izradu sveća itd.

Medišno saćeNa našoj farmi se razlikuje medišno od plodišnog saća, i to iz dva razloga. Prvi je što medišno saće koje nikad nije korišćeno za izvođenje legla, ostaje uvek svetio i med vrcan iz njega zadržava svoju prirodnu boju (slika 7). Drugi razlog


je što ovo saće voštani moljac retko ili skoro nikada ne napada, čime se problem čuvanja viška saća van košnice olakšava i svodi na minimum. Nema ni razloga ni potrebe da se medišno saće zamenjuje novim. Postojeći fond se samo dopunjava:

• ako se saće prilikom vrcanja meda znatno ošteti;• ukoliko se počne koristiti kao plodišno saće;• ukoliko se deo medišnog saća upotrebi za formiranje rojeva.

U tim slučajevima, u uslovima postojanja pčelinje paše, u medište se dodaju satne osnove na kojima pčele izgrađuju novo saće.

Slika 7: Medišni ram.

Plodišno saćeZa razliku od medišnog saća, staro plodišno saće (slika 8) treba često zamenji- vati novim, iz tri razloga:

• Ćelije saća se dugotrajnom upotrebom smanjuju jer se u njima talože košuljice izleženih pčelinjih larvi. Posledica toga je da se vremenom iz starog plodišnog saća legu pčelinje jedinke manje veličine.

• U košnici se med, koji je u starom plodišnom saću, kristališe mnogo brže i jače.

• Zamena plodišnog saća predstavlja važnu preventivnu meru u suzbijanju širenja bolesti na pčelinjaku. Pčelinje bolesti se obično otkrivaju tek kada bolest uzme maha. Tada je za lečenje kasno, a na pčelinjaku je već

Vosak 31

načinjena velika šteta. Zato je izuzetno važno sprečiti razvoj bolesti u njenom početku. Izazivači pčelinjih bolesti uglavnom napadaju leglo, te se i njihove spore najčešće nalaze u plodišnom saću. Spore se mogu uništiti jedino dejstvom visoke temperature, a kako se vosak na temperaturi višoj od 60° C topi, dezinfekcija voska u saću nije moguća. Zato se preventivno, svake 3-4 godine, ne čekajući da se bolest ispolji i otkrije, obavlja redovna zamena plodišnog saća i njegovo pretapanje. Svaka dobra tehnologija pčelarenja podrazumeva blagovremeno planiranje načina i učestalosti zamene ovog saća.

Slika 8 : Plodišni ram.

Način pčelarenja usvojen i primenjivan na našoj farmi omogućava i pod- stiče redovnu zamenu plodišnog saća. Glavno angažovanje pčelara u zimskom periodu jeste na poslovima prerade voska. Radi se u radionici u vreme kada na pčelinjaku nema drugih poslova.

Prerada voska traje 2 -3 meseca i obuhvata:• topljenje starog saća iz ramova i čišćenje ramova;• prečišćavanje i dezinfekciju voska;• izradu satnih osnova;• armiranje satnih osnova;• ugradnju armiranih satnih osnova u ramove.

Topljenje saćaU cilju očuvanja kvaliteta voska, prilikom njegove prerade koriste se emajlirani sudovi, sudovi od prohroma ili sudovi od aluminijuma.


Pri topljenju voska treba imati u vidu toplotna svojstva voska i voditi računao uticaju visoke temperature na njegove osobine. Na sobnoj temperaturi vosak je tvrd i postojan i u tom obliku se, bez promene kvaliteta, najbolje čuva.

U zavisnosti od visine temperature kojoj je izložen, vosak tokom zagreva- nja trpi sledeće promene:

• na 30° C omekšava;• na 60° C do 66° C se topi;• na 180° C počinje da vri;• na 295° C dolazi do samozapaljivanja.

Pod uticajem visoke temperature smanjuje se kvalitet voska jer se menja njegova struktura. Vosak postaje tamniji, mekši i lošiji za obradu. I pored toga, toplotna obrada voska je nužna i neizbežna, pa zato pri njegovoj obradi treba primeniti tehnologiju koja će efekte visoke temperature smanjiti na minimum.

Prva faza pretapanja voska je oslobađanje saća iz ramova i njegovo topljenje. Kod nas se oslobađanje saća obavlja na dva načina: isecanjem starog saća iz ramova (slika 9) i bez isecanja.

Slika 9 : Isecanje saća iz ramova.

Vosak 33

Prvi način podrazumeva da se staro saće iseca iz ramova vrelim nožem i ubacuje u aluminijumski kazan od 150 litara, tzv. „prevrtač" (slika 10a). U njega može da stane saće isečeno iz stotinak ramova. U kazan se doda 5-6 kanti vode i ispod njega založi vatra. Kada masa provri, kuvanje se održava još oko 15 minuta, potom se masa izruči (slika 10b) u drvenu mehaničku presu (slika 11). Pri dnu prese je postavljena izbušena limena rešetka, a oko unutrašnjih zidova slama. Na dnu se nalazi otvor kroz koji još tokom sipanja voštine u presu iscuri istopljeni vosak i vrela voda u kojoj se vosak kuvao.

Slika 1 0 : „Prevrtač" od 150 I.

Preostali vosak se iz gustog ostatka iscedi presovanjem preko ploče, velikog zavrtnja i snažne dugačke poluge (slika 12). Isceđeni tečni vosak razliva se u pokvašene lavore (sa 1-2 litara vode) i ostavlja se do sledećeg dana radi hlađenja i taloženja (slika 13). Pošto je lakši, vosak isplivava na površinu, a nečistoća se taloži ispod njega.

Drugi način za pretapanje saća sastoji se u tome da se staro saće ne iseca iz ramova, već se na topljenje stavljaju celi ramovi. U tu svrhu se koristi kazan od prohroma, zapremine 300 1. Kazan ima dvostruki zid u čijem se međuprostoru nalazi trafo ulje (slika 14).


Slika 1 2 : Mehanička presa, u radu.

Vosak 35

Slika 1 4 : Kazan od 300 I s tabarkom.


Iznad dna kazana nalazi se rešetka kroz koju se cedi vosak otopljen sa ramova. Na dnu je slavina za otakanje tečnog sadržaja. Kazan se hermetički zatvara poklopcem kroz koji vodi cev za odvod pare u tzv. tabarku u čijem se hladioniku para kondenzuje u vodu (kao kod destilacije komine pri pečenju rakije, za šta se isti kazan takođe koristi). Ovom kondenzacijom pare sprečava se visoka vlažnost vazduha u radnoj prostoriji i ljudima koji u njoj rade obe- zbeđuju se normalni radni uslovi.

Postupak topljenja se izvodi na sledeći način:Ramovi sa saćem stavljaju se u kazan vertikalno oko zidova na visini od 10

cm iznad rešetke (slika 15). U kazan se sipa oko 10 1 vode, zatvori se poklopac i ispod kazana naloži vatra. Voda vri i isparava. Struja vodene pare temperature 100° C prolazi između ramova. Pod uticajem toplote, vosak sa ramova se otapa, pada na rešetku i cedi se kroz nju. Za 30 minuta svo saće je otopljeno, a ramovi oslobođeni. Para nastala u postupku topljenja odlazi u tabarku u čijem se hladioniku kondenzuje u vodu. Otopljeni vosak se, zajedno s nečistoćom i ostatkom vode, ispušta na slavinu kazana i razliva u okrugle plastične sudove radi hlađenja.

Slika 1 5 : Kazan od 300 litara, sa ramovima i saćem.

Prazni ramovi se vade, ostatak voštine se sa rešetke lopatom prebacuje u kofu i ubacuje u mehaničku presu gde se vosak potpuno iscedi. U kazan se

Vosak 37

postavlja druga tura ramova sa starim saćem. Za vreme topljenja druge ture, u presi se cedi vosak iz voštine. Njegova količina je znatna i ne treba je zanemariti, jer čini čak 40% od ukupne količine istopljenog voska. Izvađeni prazni ramovi odmah se očiste od ostataka voska i ostavljaju na stranu spremni za sledeću radnu operaciju - ubacivanje satnih osnova.

U jednoj turi u kazan staje 50 ramova. Obrada jedne ture traje oko 1,5 h, te je kapacitet kazana 300 ramova za 8 sati rada, uz angažovanje dva radnika.

Od prečišćenog voska dobijenog pretapanjem 100 ramova starog saća, dobije se 140 novih satnih osnova, odnosno za oko 40% više od broja ramova stavljenih na pretapanje.

Ovakav način pretapanja saća ima dve prednosti:

• izostavlja se radna operacija isecanja saća iz ramova;• dezinfikuju se drveni okviri ramova, što se ne dešava pri topljenju iseče-

nog saća. Temperatura koja deluje na ramove u kazanu manja je od temperature na kojoj se kasnije dezinfikuje sam vosak. I pored toga, spore pčelinjih bolesti - ovim postupkom izložene dejstvu struje vodene pare temperature od 100° C - uništavaju se zbog njihove neotpornosti na istovremeno dejstvo povišene temperature i visoke vlažnosti.

Topljenje starog saća i ceđenje voska može da se obavlja i malom električnom presom, koju farma takođe poseduje (slika 16). Ova presa je malog kapaciteta, ali je s njom lako raditi. Glavni delovi prese su dve ploče koje se zagrevaju strujom. Između ploča se stavljaju dve ili tri table starog saća iseče- nog iz ramova. Uključi se struja, vosak se zagreva i topi. Temperatura voska se kontroliše termostatom.

Prečišćavanje i dezinfekcijaVosak dobijen topljenjem u prvoj fazi još uvek nije dovoljno čist, te se u drugoj fazi prerade prečišćava i dezinfikuje. Za dezinfekciju voska potrebna je temperatura od 120° C. Kako se preko vode vosak može zagrejati samo do njene tačke ključanja, tj. do 100° C, za zagrevanje voska do 120° C koristi se trafo ulje. To se obavlja u istom kazanu od 3001 u kome je istopljeno saće iz ramova. U dvostrukom zidu kazana nalazi se trafo ulje čija je tačka ključanja 180° C, te se preko njega vosak u kazanu može zagrejati do potrebne temperature.

Postupak je sledeći:Sa koturova voska, dobijenih posle hlađenja u prvoj fazi, špahtlom se sa

donje strane ostruže nečistoća. Koturovi se razbijaju u sitnije komade i ubacuju u kazan. Kao i u prvoj fazi, vosak se zagreva loženjem vatre ispod kazana


Slika 1 6 : Električna presa za topljenje i ceđenje voska.

(slika 17). Ovu operaciju treba izvoditi oprezno, jer vosak još uvek sadrži izvesnu količinu vode koja na 100° C počinje da vri. Ako se dozvoli prebrzo zagrevanje mase u kazanu, dolazi do naglog isparavanja vode, pri čemu masa kipi. Kipuća masa može da se izlije iz kazana i u dodiru sa otvorenom vatrom zapali, što može izazvati požar u prostoriji.

Pri laganom zagrevanju, pak, kada se dostigne tačka ključanja vode (100° C), masa počinje polako da vri i nastavlja da vri na istoj temperaturi sve dok u njoj ima vode. Kada voda ispari, masa prestaje da vri jer je tačka ključanja čistog voska tek na 180° C. Pri daljem zagrevanju, temperatura mase se povećava. Na temperaturi od 120° C loženje vatre se smanjuje i ova temperatura se održava sledećih 30 minuta. To vreme je dovoljno da se vosak dezinfikuje. Masa se zatim razliva u nakvašene sudove - plastične lavore, u količini od oko 8 kg u svaki. Tokom hlađenja vosak kao lakši isplivava na površinu, a nečistoća se taloži ispod njega (isto kao u prvoj fazi). Ukoliko je hlađenje razlivene mase sporije (temperatura prostorije viša ili sud pokriven), vosak se sporije izdvaja i

Vosak 39

Slika 1 7: Dezinfekcija voska.

time bolje prečišćava. Odmah posle potpunog hlađenja, najčešće sutradan, izdvojena nečistoća se sa donje strane očvrslog voska sastruže i baci.

Tako se dobijaju koturovi prečišćenog i na 120° C dezinfikovanog voska. On se dalje koristi za izradu satnih osnova ili u druge svrhe.

Izrada satnih osnovaNaredna faza prerade voska jeste izrada satnih osnova. Prve satne osnove izlio je J. Mering još 1857. godine, što je, zajedno sa uvođenjem košnice sa pokretnim ramovima (Langstrot, 1852) i centrifuge (Hruška, sredinom 19. veka), postavilo temelje modernog pčelarstva i bilo preduslov za njegov brži razvoj. S jedne strane, uvođenje satnih osnova u košnicu omogućilo je da pčele brže izgrađuju saće, čime je povećana ukupna proizvodnja voska; s druge strane,


pčelari su vraćanjem voska pčelarstvu dobili mogućnost njegove šire i značajnije primene.

Prerada voska u satne osnove obavlja se industrijski ili s malim ručnim presama. Za industrijsku preradu koriste se mašine s valjcima koje mogu biti poluautomatske sa ručnim pogonom ili potpuno automatske (npr. „Ričeove"). Potpuno automatske mašine su velikog kapaciteta i izrađuju tehnički dobre osnove. Vosak treba davati na preradu samo proverenim prerađivačima, za koje se zna da pri preradi primenjuju ispravan postupak. Takođe, i pri kupovini voska i gotovih satnih osnova treba biti obazriv. U trci za profitom vosku se često dodaju razne veštačke primese, na primer parafin, stearin, kalafo- nijum, loj, biljni vosak i si. koje loše utiču na njegov kvalitet. Satne osnove izrađene od takvog voska nisu kvalitetne, lako se deformišu i na njima pčele izvlače neravno saće s dosta trutovskih ćelija.

Drugi način izrade satnih osnova jeste pomoću ručnih presa. One su malog kapaciteta, ali imaju nekoliko važnih prednosti:

• njima pčelari prerađuju sopstveni vosak koji je sigurno bez primesa i koga će pčele zato dobro primiti i na njemu izgraditi ispravno saće;

• ne postoji sumnja u zdravstvenu ispravnost voska, s obzirom na to da se prerađuje vosak sa sopstvenog pčelinjaka, za koji se zna da je dezinfiko- van uz doslednu primenu stručnih normi i zahteva;

• po ceni izrade ova varijanta je za pčelara povoljnija.

Zbog navedenih prednosti, na našoj farmi je nabavljena ručna presa za izradu satnih osnova, tzv. „vodom hlađena" (slika 18), jer za potrebe jednog pčelinjaka nije profitabilno kupiti savremenu mašinu visokog kapaciteta (uložena sredstava ne mogu se isplatiti zbog malog iskorišćenja).

Presa se postavlja na sto i za njega pričvršćuje. Sastoji se od gornje i donje ploče kroz koje, radi hlađenja, stalno teče voda priključena na redovnu vodo- vodsku mrežu normalnog pritiska. Gornja ploča se podigne, na donju se sipa rastopljeni vosak temperature 70-80° C, gornja ploča se spusti i između ploča se formira satna osnova. Ploče se ne kvase jer je njihova unutrašnja strana izrađena od specijalnog materijala za koji se vosak ne lepi. Ipak, posle nekoliko livenja, ili kad se primeti da se satna osnova teže odvaja, ploče se premažu nekim uobičajenim sredstvom za odvajanje. Kapacitet ove prese, po iskustvenoj normi, iznosi oko 40 tabli na sat. Debljina satne osnove je takva da se od jednog kg voska dobije 12-13 tabli veličine 43x22 cm. Table su za 10-15 mm duže od standardnih jer to diktira način postavljanja satnih osnova u ramove. Satna osnova treba svojim gornjim delom da uđe 5 mm u satonošu, a donjim 10 mm u međuprostor dvostruke donje letvice.

Vosak 41

Slika 1 8 : Presa za izradu satnih osnova, „vodom hlađena".

Armiranje satnih osnovaU zemljama sa razvijenim pčelarstvom, satne osnove se izrađuju tako da se istovremeno liju i armiraju. Na tržište se iznose već armirane table satnih osnova. Postavljanje unapred armiranih satnih osnova u ramove sa dvostrukom donjom letvicom, jedan je od svetskih standarda primenjivanih pri izradi veštaćkog saća. Dobra strana izrade veštačkog saća sa dvostrukom donjom lajsnicom, sastoji se u činjenici da se satna osnova žicom učvršćuje samo za sato- nošu, dok njen donji deo slobodno visi. Ako se u košnici u toplim danima poveća temperatura i usled toga prošire satne osnove koje pčele još nisu uspele da izvuku u saće, one se šire, odnosno istežu u pravcu u kome nisu pričvršćene, tj. nadole, između lajsnica. Pošto u tom pravcu slobodno vise, ne deformišu se, pa samim tim u košnicama nema loše izvučenog novog saća.

Još pre 20 i više godina slučajno sam došao do uzoraka takvog saća u ramovima. U to vreme se kod nas ovakve satne osnove nisu mogle nabaviti. Želeći da koristim prednosti koje pruža njihova primena, pokušao sam da sam nađem rešenje. Konstruisao sam mali razboj (slika 19) za armiranje satnih osnova. Razboj se pokazao dobrim i sve ovo vreme, pa i danas još uvek,


koristi se za izradu saća za potrebe naše farme. Mnogi moji prijatelji su žiče- nje sa ovim razbojem odmah prihvatili. Kasnije je neko i razboj i postupak opisao u listu „Pčelar". Danas se primenjuje na mnogim pčelinjacima - imaju ga svi pčelari koji za izradu veštačkog saća koriste ramove sa dvostrukom donjom lajsnicom.

Razboj je konstruisan tako da se odjednom armiraju dve satne osnove. Na dužim stranama razboja nalazi se po 10 kukica za kačenje žice i dve leptir matice za njeno zatezanje. Satne osnove se polože na dasku razboja tako da im duže strane leže prema kukicama. Preko satnih osnova se, naizmenično između gornjih i donjih kukica, razapne žica 0 0,4-0,5 mm. Dobije se 10 paralelnih žica koje se pomoću matica zatežu toliko da blago nalegnu na satne osnove. Zatim se na početak i kraj razapete žice priključi struja od 12, 14 ili 16A, preko malog transformatora. Žica se brzo ugreje i automatski utisne u vosak po celoj svojoj dužini. Struja se odmah isključi, matice otpuste i žice makazama preseku između satnih osnova. Svaka satna osnova podigne se od sredine ka svojim kukicama, žica se smakne s kukica i na taj način se, na toj strani satne osnove, dobije po pet širokih žičanih omči.

Ugradnja satnih osnova u ramovePre postavljanja armirane satne osnove u ram, omče se saviju pod pravim uglom u odnosu na satnu osnovu. Sa donje strane satonoše skine se mala drvena lajsnica i u dobijeni žljeb prislone se savijene žičane omče. Lajsnica se

Vosak 43

vrati na svoje mesto, pritisne preko omči i prikuca za satonošu s nekoliko ekserčića 1x10 mm. Dobro je, mada ne i obavezno, da se mesto spoja satne osnove i satonoše zalije tankim mlazom rastopljenog voska.

Pri postavljanju satne osnove u ram treba obratiti pažnju na to da donji kraj satne osnove mora da uđe u međuprostor donje dvostruke lajsnice po celoj njenoj dubini, kako bi pčele pri izgradnji saća povukle i ćelije koje su do lajsnice i time sa donje strane dobro pričvrstile satnu osnovu. Tako izgrađen veštački sat ne samo da visi na satonoši, već se i oslanja na donju lajsnicu rama, što ga uveliko učvršćuje i čini jačim (slika 20). Ako je satna osnova iz bilo kog razloga kraća, pri umetanju u ram važnije je da bude postavljena u čitavu dubinu donje lajsnice, nego da dohvata do satonoše; pčele će, gonjene svojim instinktom, uvek spojiti satnu osnovu za satonošu, ali ne i za donju lajsnicu. Saće koje nije dobro povezano na donjem kraju, loše je učvršćeno i pri vrcanju u centrifugi lako se lomi.

Slika 2 0 : Ram sa dobro postavljenom satnom osnovom.

Da bi izvučeno saće i sa bočnih strana stajalo u sredini rama, na sredini obe bočne letvice rama, izbušena je rupica kroz koju se provuče žica savijena u obliku omče, dužine 1-2 cm. Svojim slobodnim krajevima ona obuhvata satnu osnovu pridržavajući je na sredini rama dok je pčele pri izradi saća voskom ne pričvrste.

Prednost ovako pripremljenih ramova sa satnim osnovama jeste u tome što oni mogu da stoje dugo - bilo u košnici, bilo van nje - a da se satne osnove ne


deformišu (naravno, pod uslovom da ne budu izložene ekstremnom zagrevanju ili da ih ne oštete miševi).

Ram s medom, armiran na ovaj način, dobro se ponaša pri vrcanju u radijalnoj centrifugi jer pritisak u njoj deluje radijalno, tj. na satonošu. U klasičnoj centrifugi, pak, ram s tako ugrađenim saćem i pored dobro postavljene satne osnove, ne podnosi najbolje pritisak. U tom slučaju je potrebna veća opreznost: brzinu okretanja centrifuge u početku treba smanjiti i samo deli- mično centrifugirati prvu stranu sata, zatim naizmenično okretati 2 -3 puta jednu pa druga stranu, sve dok se ram ne oslobodi glavnine meda.

Najkvalitetnije saće pčele izvlače tokom dobre medonosne paše. U nastavak treba naizmenično postaviti ramove sa satnim osnovama i ramove s već izgrađenim kvalitetnim saćem. Pčelinje društvo je sposobno da za 24 sata izgradi jedan nastavak ovako postavljenog saća.

Pa le t ir a n je p č e lin ja k a

Uvođenje paleta je jedan od najsavremenijih postupaka u opremanju pčelinjaka. Na velikim pčelinjacima koji raspolažu visokom mehanizacijom, palete omogućavaju brz i efikasan transport košnica. Pošto je seoba košnica u savremenom pčelarstvu važna karika u lancu pčelarskih

poslova, na našem pčelinjaku se palete koriste još od osamdesetih godina. Seoba košnica kamionom sa autokranom i unutrašnji transport u pčelarskoj zgradi viljuškarom, zahtevali su da se pčelinjak paletira, što je dovelo do racionalizacije najtežih poslova na pčelinjaku.

Razlikujemo dva tipa paleta:• Prvi tip su medne palete koje služe za prevoz i prenošenje opreme i meda:

nastavaka s medom, nastavaka s praznim saćem, kanti i buradi s medom i dr. Četvrtastog su oblika i sa svake strane na njih staju po dva nastavka, tj. četiri nastavka u jednom nivou. U visinu, nastavci se najčešće slažu u pet nivoa.

• Drugi tip su palete za smeštaj i prevoz košnica s pčelama. Ove palete imaju dvostruku ulogu: služe kao postolja za košnice i kao palete prilikom transporta i seobe košnica. Kao postolja se koriste tokom cele godine, zimi i leti, u seobi i van nje. Na jednu paletu staje pet desetoramnih ili šest osmoramnih košnica s normalnim krovovima.

Paleta je jednostavne konstrukcije i pravi se od tvrdog drveta, hrasta, bagrema ili borovine. Širina palete je jednaka dužini krova košnice, tj. iznosi 56 cm. Čine je dve paralelno postavljene grede dužine 248 cm, poprečno spojene s tri gredice (slika 21). U sredini krajnjih poprečnih gredica načinjen je po jedan duguljasti otvor. Visina košnica u paleti nije određena, niti ograničena. Ona se može menjati, ali je važno da su sve košnice jedne palete, ili bar dve krajnje, iste visine. Unutar palete košnice mogu biti niže od krajnjih košnica.

Documents

PČELARSKA FARMA