Petar Milosavljevic - Srbi i Njihov Jezik

5/26/2018 Petar Milosavljevic - Srbi i Njihov Jezik


()

()


6, 2002.


7

13

- (57)

- (67) - (70)

- (75) -

(87) - " (100) - (104) - llirski jezik (106) - (123) - Alphabeti

Serborum (125) - (127) - (129) - Knjievni dogovor (147) - Glavna pravila za

juno narjeje (149) - (151) - (155). - (159).

LJUDEVIT GAJ - ije kolo? (169) - " " (175) -

. . (...) (182) - (201)

- (205) IME

LJUBI - Prostor hrvatsko-srpskog jezika (231)

VATROSLAV JAGI - O zaslugama Vuka tefanovia Karadia(239) - Uvod u "Historiju knjievnosti naroda hrvatskoga i


srpskoga" (265) - Nekoliko napomena povodom rasprave M.Reetara o akavtini (277). - Gramatika i stilistika hrvatskoga llisrpskoga jezika" T. Maretia (284) - , " (290)

- (301) - (305) - (307)

- (313)

- (317) -

(335) - .

(359) -

. (378) - (385) - (399) - (402) - (403)

. - (409) -

(433) - - (440)

- (447)- " (450)

453 (455) - (457) - (458) - (460) - (464) - (481) - (486) - (489) - (492) - (493) - (495) - (497) - (502) - (506) - (508) - (510) - (512) - (513) - . (515) - (517) - (519)

527

- 533

541

20. , . 1954.

. . . - (1962). : - () , . . - ( ) . " ( ), : , .

- , , , . . (1993) - . ; -

. : , , . , ? , ? : , ? ? , .

7


_______________________

, , . , - , . , , . , . . .

- (1995) , , . . . .

. - , , , -, , . 19. . : 19. ". 19. . , , , , -, . . 19. . , , , , . , .

19. . , , , . - . , . . , . - (. , 1910). , , 1903. .

8

___________________________________________

. .

19. " " : , , , . (, , .) , : . , , , .

, , . (,1991). , 160 , , , . , , . , . - , .

. :

(, , , , ) , . (130)

. , . - , , . , -, . .

-, , . , ,

9


______________________

, . . . , , ,

. , , , . .

: . , , . , :1. , 2., 3.

. . , , , .

. - , .

10


(, , ) ". , , , . , , , . . - ; .

: ( ) . (, , ), , ", . : =.

, .

: , . - , . , -, , . : , . . -

13


______________________

, , -, , .

: , , , . . , , . --- . , , -- -. -, , - , . . - , , . -, , . , , .

. . . - .

. . ; ;

, , . , , : -, --, - -. -

14

__________

. -, , . , , . : , , , -, . , , . .

. , , . , , , - . (. ): .

. : , , ,, . .

", , : , - . , , - - , , - ,

- . , - . -. , .

, , , , , -

15


>______________________

. " , , - - .

() - , 19. . , , , (. ) ( , ,, .). -, , . 18. .

, , . , , , , , , . 18. , , , , , - : , . - , , . : , , : , . . . , , (1845)

, (1856) .

, , . . .

16

___________ |

: , , .

: . - . . - (1601) -, . - . - .

- , . .

. , , . : , ( 19. - ). : , . . , .

:

. .

: , , , ,, . . , .

17


______________________

, , , , - , - , . 18. . . 1783: . - , . , . . .

-. - , .

, - , he . , : . , . .

, . : -, : .

: , . , : , . ocehao . ,

, . , ( ) () : .

, , , : . , , - .

18

__________

- (1756, 1759). , , ( : ). , , " . , , . , . -. , 200 , .

, , , .: - , , , . . - . .

18.

18. . -

( 19. 20.). . : , , ,, , -. .

.

. - 15. 16. .

19


: -, ( 16. ), , , - .

- , . . -- . , . , - -. he . , -

, - -, . , -, , .

, , , , -. , ( , I ). -, : , , , -, , , .

. , , - . , --. - ,

, , . (1971):

, , , . , -

20

__________

. . , , . - XVII , XVIII . 1722. . , , -: 1840. -- . -, . (150)

, - , , . . " , " , ". , - ", " " . , , , . . , , ; . - . , .

18. , . -

21


. , (1917: 61) , -, : , , , ". , - , . , , , , - , . , , , -.

, . , , . - , . . - (1810). , . (). , . - (1826). - , - . , , -. : , , , , , ,

. :

, . 1849. ( ) , , " , .

22

___________

- , - ", , -, ", . (182)

19. . (, ) (). , 1814. , . , . , . . . . - (1783) (1814) .

.

- , , - . , , , . - . (182).

, , . - . . .

. , , . , -, . -

23


, .

. - - . . , .

. - . : ( ). , he , , . . , he .

, . .

- . . ( , .). - . > -. , , , -.

: . , , - . -

24

___________ [

. , , (1938) 19. 600.000 : , , 25 . ( , . 1,1989) : , , ; . , , . ,

, , , , , , . , Dubrovnik( , ): - . , -, .

. , . - . , . . : . .

. . . . -

25

>


; . , , . - .

-. , . , - , . , , .

, . , , . - , , -. , , , , . - . , , , . 18. , . , , . - , .

. - : (1813), (1814) (1818).

. . ,

. , , . . , - , , ", . .

_________

. , - . - .

, -. , , - . - : .

, . . , .

-. - - . : . , - . , . : , .

. 5 ,: , - . -

. . . , . -, . . , , .

26 27


, . , he - . , . , , : , .

, ( ) . ,

, , , . . : - : . , , . : .

, . . , , -. . , - , : , , .

. - he . .

, , .

- :

. , , . . ,

1835. , .

, -

, . , . . ,

, ,, - " (179).

, , :

, . , , , . - , . - . . . (186)

" - ", ( ) . , ,

, . , -

, , , . , , . : . , - () -

.

- . . , ().

28 29

>


, . - , (1857, . 241) . . :

, , - . , , , ; ; , , , ". (1978:295) -

- , " . . , , . (1835). . , - . - . .

. . - (. -) - ( - ) .

__________ [

. (1995).

- - (Vor-Urteil) , (, , .) . , . . - 1850. , , . - , , -, . , , . .

, , -, , . -. .

. , . , , - . . , - , - , . , : ; . (1845) -. : , , ) , b) , , ) ,

30 31

.


d) , ) ( )". , , . - , , .

. , , . : , , -. ,. , , - 1960. . , , . , , , . (-, , ) : : , , . , . . , , . - .

. - . - (

) . ( ), (), (, , , , ). - (---), (-). , :

32

__________ [

. , . - : , , . . - . , , . , , - , - . , . ,

, -. , .

. . , , - , , . . , , , (1849) . . , , , . - , , .

: . , . ".

19. , , . . he - , ".

-. 18. 1852. , . , . : ,, ? , . ?

33


, , ..." (1967:339)., , . . , , , - , . , , : .

, " , - . , , ", - . . , , . : " (378). . . ". : . , - 150- (1989,11-12) : 19. , Jarah .

: -

"" - , , . , , , . ., , , -, . , : . .

34

__________

. , , ( , 1948:79). . , , : . , : . , . (1903) -

19. . . :

, , , , , , , , , , - , , , , . , , , ,-, , . (1948:67-68)

" - -, . " " , : . : , - , . , -, . - , - , - , .

35


" , - - - . , . , , , , , . he .

,

Post mortem ( 514-518. .) - -, : ----. . , , , , : -. :

: - - ( ) - - - .

: - - ( ) - - .

- , :

:1. : -

. , .

2. ; : (), () ().3. ;

.4. ,

: , . ( , ).

__________

5. . : 1. ( ), 2. , 3. , 4. , . . , , .

6. ( -). , , .

7. ,

, , .

- .

1.) . . , ,, , , --, , .( , : ). ) . , , .

2. : , ,-, , --, -.

3. : -, .

4. : , - . .

5. , , .

6. : , . .

36 37


7. , , - () - ().

, .

: , - - . - . - . .

- . - .

, , . -.

: , , . , .

- . , . , . . - " . : ; , -, -

. ,, , . -- : " , .

38

__________

, , , . , - . , . , , , .

, ( ).

( ) , .Beh - -

. - . , , . . - 1867. , ,

. -. , ", . :

XIX . , , , , , . , , , , ,

39


! , . (507), ,

. -, . . ( ) , . , .

, , . , . , . , . -.

: . - . - . - , , . , . . , -

: , -, , : . - . , , . , -

_________

, -.

- , , , . ; -, , , -. . , , . , . , . , - , , .

. - , , . - ( ) . - . , , .

: , : --

. Moh . , - . , , : . , , -- .

40 41

>


, , . , , . . - . (1956), , . 1957. Serbische Lesekorner 1833. . . , , , , - . - .

1.

, , (1971), , , , . ., ( 1994) . , - , .

, . - , , . .. .

, , . .

. ( - ). , - , , . , . , . , .

oceha, , . , .

, -" . - . . , , . , , , . , ( ) . : , - , , . , , , :

. . : , ,, , , , , . , . . -

42 43


[

. , . , 19. . , , . : : , , -, . : .

, . , . , , , - (, , ) . . , , .

, , . - - . .

, . : - (: -)

. , - , ( . ) : , , , . .

, , , - , .

, , . .

, . . , . , , . .

2.

. , .

: , , - .

" . (1995) " : , . , - 1995, .

- . : , . .

- : . -

, , , , . .

: , , .

19. .

44 45


|

. . , , , . (). . ;, , 19. .

19. 20. - , . . , . , , , :

, . , , , . -. Beh . -, , , , .

. (), ( ). , , , .

he - . :. .

() , , (). , , , .

, . ( ) ; . ,

______

. , .

, : , , .; , , , ;, , ; ; - . : , , ,-, ; .

-

. - " ( ,1987:115): , . XIX , , - ." . . . () , , , . () . , . .

. , , () , . , , , . " : , ; . -

(1978) : - , , -. , . , , : . .

46 47


- . , , , . : . , , : .

, , . - . (1810). he . , .

, , . : , . , . . he, , , , -, . , , . . : ; , , , . , , , .

, , . , , , , , , -. , , . . , .

: - , . - . , , , .

, , - 1992-1995: , ,

_________ ] II

. , , . , - .

: . . : , , , 20. .

, , , he . ,, . : , , , . - . - , , , ; .

: , , , . , , , . , - , , , .

, -

, , . , , :, , , , , . , , -. , -he he , .

48 49

-


II [

3.

.

. - (): , . : : - .

; itx ; . ; . , , , .

[ , , . ,; . ,, , ^. , . , [ , . [) .

, - . , , , -. .

. :

: , -[ ia . [ - ,

- . , . ', ". , , (. ), - (. - ). , , , .

iO 51


,! !

- , . , , , : , , .

! , . . ! , , . . , , , , ' , ., , ! , ! , ,

57


II

; ,

,

,

. ! ,

! , u

: ', '

; , !

, ' ;

' , : ,

, !

, ,

! , ,

! ,

,

!"

, - ,

' , . , , . ? , , , ". .

58

? , , ro. - , . , : . cpeha , . ! . , , , ! he ! : , .

: . , ! , , , he - ,

. , ,

,

, , , . he , , - , .

, . : , . he , , , . , , . he ,

, , , - . , ; , , . .

59


;

he . - . - , , , , -, . ! , ? :

, , . : ?.. !... , . ? ! - , , . . , ?

he , .Hehe , he he . . . , , - ?

? , . ? -, , , . , , -, , , ( ), ,, ( ) ?

, , -, , , . - , , , : , . , , he .

, .

he . , . . . : ; , , : , . ; , . ? , , , , . . , , ,, , - - , .

! he , ' : - , . ? , . ,, , ? . , : ? , ! ! , , ! , !

60 61


- : , . ? , , , . . . , - - . , , , , , .

, , - , , ; . , , , , , ? , : , -. .

: , , , . , - , - . ; - , , , -

, -" " .

, , ! , , - . . he . , , . he

___________ |

, : ! ! !"

, , ! , X " , , .

62 63

, 1783. 13


, -

, , :1. ,2. ,3., , , -,

, , , ,4., , ,5.,

. ,

. - , .

, , , , . , - . , , : - . , , .

. - (. 331-334) -, , (Schlocer) . : , ,, , , , , . . , ,

67


.\> _ [

. (Riidiger) (Grandrisse er menschlichen Sprache, Leipzig 1782, . 62) : 1. (),2. , 3. , 4. , 5. , 6. - , 7. , 8. , 9. , , 10. , , 11. , 12. . , - , , , , -

: , , , . -. , , . 51. (Allgemeine Welthistorie, . 235) (Gebhardi) . : 1. , , 2. , 3. , 4. , 5. , 6. (-) , 7. , , , 8. , 9. , 10. ( , 11.. , , , , , , ,, , - , , , , . , ,, , , , , . , , . , ,. - - . ,,

: , , . ( ), (March) , ra . (hora, ropa) , (,, , . , , , ) . , , - , 12. .

(Waag), , , . , , . (- ) (Saale). (Meissen) - . ( ), , . - , , - .

69


.

7071


1) . , , , ( )

.2) .

(. G. Herder:Ideen Philosophie der Geschichte der Menschheit); , , , -, , , , ( ),

, , - .

3) . : ., : pi I. 25-30 ;

^ . - , , -j

() ,| 5-6 ; ^f . , . '' . : IV. 10-12 ;

75


.

V. 5-6 ;

VI. , , .

4. . , , , , (-)-. - ( , - ), (, //, , , )

.

5. . , , , - , . , , .

, , he - , , , , , , . . ; . , , . ,

, ., , - , , . , . , - , , -

- (Sheridan), (Wailly), (Klopstock), (Schlocer), (Voss), (Fernow) . ! - , , , . -, , , . , , , , , . ()

, - , . , , . , - - ( ) - () . , , , . , , . : , , , , , , , . , , (

) ! ; . , , , , -! , ( ' , , ,

76 77


). , , , . , , , . - (, , . 224) -: ,. : - ; - . . . , -, , ! (, , ), ( ) , , , - 1674. ( - ). , , , , ., ( - )."

, , -, . I ()

. 1627. - . - . . , .

6. , , , (

78

, -, , , ). - . : , , - - , .

, , 1784. , ( , , ), - . 1771. .

7. -. : -- , - . , - , , .( ! !) (Micalia)- (Della-Bella), (Voltiggi) (Stulli) - . ( ) - , ( ) . , -, , ) . , ,

79


, , ! , , , - !

. , , , - , . .

( - ), .

, ; , , . , , ; , . : , -graeci ritus; latini ritiis ( ) .

8. -. I , , - . , 1783.

, , , . , - , . . (Goldoni), . ; - .

80

, je (- ); , -.

9. . I - , , , , ,. ( ).

: (), () . Beh I - . - . ", , , ( ) . ..", , , . .

10. . - , , ( ). , , . 1475. , 1488.

; (Pelzel) 1500-1600. 131 . 1620. , 1700. . - , , IV, - -, , , , , , .

81


]

, , , . ( (Fichte) , ).

no , , , . , . 1790. , -

, Crusca - - .

, ( , ) (, ).

11. . . (-) , . - (Jean Paul), ( ) - , . , - (Kopczyiiski), (Bandtke) (Linde) .

12. . - (Bierling) 1689. . : . - (Matthai) (Hauptmann); , . .

13.. I. , , - , -

82

, 28 Isle de France, 30 . , . : , , . .

. , , : he .

. cpeha , , , .

. he - !

14. 6u . , , , , , . -, ( , , , - - , - , , - ).

. , , , , , - , . , , . , ,

83


-; , () , , ,

. - , . - , , , , , mesentior deus . , , linguae slavicae antiquissimecommunis et ecclesia-sticae, je , . , , , .

84


.

/.

1.. , , , , , . , . 32 , , -, . , , , .. , , , , . , , , - , . , - , , - , - . . , , .

2. (, ). , ,, , ,


|

3 , , ( ), .

. . , , ,, .

1., , , , -, . - 679. . 600 , ,

.2.. , -, , , , , , , , , 16. , - . ", , . - 800.000, ( ) 350.000, 1.500.000 . .

3.. , , . 350.000, , . , .

4.. , . , , 60.000 (1812. 53.168), .

5.. , - , ,

1 , , . Beh , " , , . , , , . , , , .

, , , . , , . 1/2 , (253.000) (247.000) .

6.. , , 4 : , ,, , 300.000; 80.000 , 380.000, 70.000 .

. . ,

, V , , , , -V , ( 30.000 ) 730.000 -. 174.000 , .

IV. (). , , - , , , , , , . 800.000 , -.

.

/.

1. . 2.. , . , , - , 3.700.000 , 2 , 1.200.000 . 100.000 , , , .

89


II. . , , , , , , , , , , . , , . 1.800.000, , , 2/3 1/3 -.

III. . , 1772,1793. 1795. , , -, , 10.000.000.

1/2 , .

IV. - . - - , . 200.000, .2

1.

) I. :1) 32.000.0002) 3.000.000

: 35.000.000. :1. 600.000

2. ,) 350.000) 800.000

3. 350.0004. 60.000

2 : , .

90

5. 500.000

6. ) 300.000) 80.000

: 3.400.000

. :

:)

. 700.000) 30.000

: 730.000

IV. :) 300.000) 100.000) 350.000) 50.000

: 800.000

.

I. :

1) 2.500.0002) 1.200.000

: 3.700.000

. :

1.800.000

. :

:) 3.500.000

) 1.500.000) 3.000.000) 1.900.000) 100.000

: 10.000.000

IV. :-: 200.000

:55.270.000

91


& .

/.

1) 32.000.0002)

2.260.0003)

) 3.500.000) 1.500.000

: 39.260.000//.

1. 3.700.0002. 1.800.0003. 3.000.0004. 740.0005.

) 350.000) 500.000) 300.000

6. 700.0007. 800.000

: 11.890.000

///.1. ,

1.900.0002. - 150.000

: 2.050.000IV.

1. 600.0002. 800.0003. 350.0004. 80.0005. 30.000

: 1.860.000V. 60.000

VI. - 50.000

VII. 100.000

92

.

/.1) 33.000.0002) ) 575.000)

1.150.000) 250.000) 60.000) 247.000) ( ) 174.000

: 35.526.000

1. 3.600.0002. 1.300.0003. 9.500.0004. 2.000.0005. 25.0006. 100.0007. 253.0008. 310.0009. 556.00010. 785.00011. 50.000: 18.479.000

///.

1) 60.000

2) 40.0003) 500.0004) 500.0005) 150.0006) 15.000: 1.265.000

, , , ; -

93


[

. , . , .

19.

(-) ,

. - - , . , . , , , - , , , , Matrix", ma-trix" .

, , - 9. , , () . , , , , , , . , , . , , , , , , , . , - , - , ,

- , . , - , , . , , - , , ,

. , - - . , . , , - , -. . 10-12. 11-13. -? 2. 3. ^ /

, ; ., , , , - . , , -

3 Beh , ( 835), . , ( ), ; . : lingua quidemsimiles . 562. : esi utiisc/ue (Slaves et Antis)lingua, , Eneas Silvius (Aeneas Svlvius) 1457. (Hisroria Bohemica,. 1) (semto genti et Dalmatis units). , . , . .

94 95


,

- . , . . , . , , ,. , , -, - , , , . - , , - , ,, , , , - .4

, , , , .

-:

ce , , . , he : 1) , 2) , , , , 3) , 4) , , , . ; : 1) , 2) , 3) () 5) , . , :

4 , Menicep, , , , , . ,. . , , . 13 13 . 20 . - . . , , (1558), () . . .. . . , . : 1) . , 2) . ,

>: . : , , . , , . : 1) , : ) . ) .2) :) (al. ). ) al. 2. . . . 3) : ) . ) . 4) . : ) . ) . (all. Noni. Gcsch. 8 332 ff) : , ., , . , . . . . . (...)

96 97


)

) , ) .

) ) ,, .

))

, - ( ). , , - . , , . , . he, , , , , ; , ;

. , -, . . - , , . . , -, , . .

1. )

)

2.

3. ( )

4. ( )

5.))) .

, () (?) , -, , . . - ; , , . . -

98 99

1.

2.

3.

4.

5.


"

, , . , , , , , , . 9. , , , () , , - , . , , , .

12 , -, , - - , , . -

, , , . . , , , , , , - . , , -

100

- 9. , , - , , 5. , .

, , . , , . , -, : ? , , , , - ?

, , , , , , , - , - , . , .

cpehe - , , - : 4. , 7. , - 10. , , ,

11. . ^, , , , ** , . 4>, , , , , . , , , , -

101


>

, . , , , .

, , . , - . , , , 9. , , ,

, , . - 1081. (comunisdialectus), " ( - 1335, 1390) ", , , ".

, , , . , , . , . ,, , , -, , , ,, , ,

. , . ,, , , , . circulus vitiosus-a. , , , , , - . -

. , , , , , , , . , , , . , , ". -

(Zara vecchia) . ,," , . 16. . .

. , , , , 1826, . 41-69. , , , . , , . , , , - , , . -, , , . , , , , , . , -, , . " , " -. , .

102 103


104105


> [

ILIRSKl JEZIK

sg. prideva na -ga: dobroga, hrv. dobrega, kor. dobriga (e. dobreho),zelenoga, zelenega, zeleniga (e. zeleneho). 7) Prvo lice sadanjeg vremenapl. na -mo: igramo, sipamo, oremo, pletemo, drimo, merimo, trgujemo.

NAREJA. Kako je narod koji govori ovim jezikom navikao da senaziva Srbi, Hrvati i Slovenci, tako u njihovom jeziku jasno razlikujemo i tri,mada u celini veoma srodna nareja, i to srpsko, hrvatsko i slovenako ilikorutansko, pa emo ovo tree, radi boljeg razlikovanja, nazvati poslednjimimenom kao starijim.

13. Teritorija, karakteristike i nareja

TERITORIJA. - Od sela Podgorja, nedaleko do Kisega (Kyseg) u upaniji elezne (elezne) sve do ua Bojane u turskoj Albaniji, i od

Temivara uUgarskoj i Negotina u Srbiji sve do gradia Bjele (Bele) uMletakoj republici pa ka Gorici, Trstu i Kopru u Kraljevini Iliriji, obian narod koristi, sa malim izuzecima, isti slovenski jezik, podeljen na tri veomasrodna nareja, koji najprikladnije, i po ugledu na drage, moemo oznaiti kaoilirski jezik na osnovu opteg geografskog imena. Zemlje u kojima se ovaj jezik govori, sasvim ili bar delimino, pripadaju dvema dravama, austrijskoj iturskoj, a to su ove: u Austriji: tajerska, Kraljevina Ilirija ili Korantanija,Kranjska i Primorje, Mletaka Republika, Ugarska, Hrvatska, Slavonija, Vojna granica ugarska i Dalmacija s ostrvima; u Turskoj: Bosna i Herce- govina, Stara Raka ili Krajina od Novog Pazara ka Novom Brdu, Srbija, CmaGora i Albanija. Unutar ove geografske celine ive ljudi koji govore ist imjezikom naro ito u Ugarskoj u naseljima sve do Bratislave , u Moravskoj na imanju Drnoholeckom (Podluani koji su prihvatili ekomoravski jezik) i uRusiji u Hersonskoj guberniji. Rauna se da je svih ljudi ove grane bilo 1842.godine 7.246.000 od ega se nalazi pod austrijskom vlau 4.546.000, podturskom 2.600.000, podruskom 1.000.000. Odnjihjerimokatolika3.803.000,

pravoslavne vere 2.880.000, protestantske 13.000, muhamedanske 550.000.Neznatan broj takozvanih unijata u Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji ne uzima-mo u obzir.

KARAKTERISTIKE. 1) e umesto q: mesec, pamet, peta, red, pet, meso

kao u bugarskom. 2) e umesto u deklinaciji: ribe (ryby), glave (hlavy), sestre,krave, dare, grehe, knjige, junake. 3) i umesto, kao u novobugarskom: riba(ryba), kia, gibati, sin, mi, vi, ti, pri emu d, n, t, ispred i uvekostaje tvrdo, kaokod Malorusa, npr. hoditi, odnosno kao da je na ekom napisano hodyty. 4) dj\j, hrvatski i dz, umesto id: rodjen, rojen, sudjen, sujen, nudjen, nujen, tudj, tuj.

5) r umesto t more (moe), renem (enu), jere (je, jeto), (a), zar (zda),dokler, ure, vre, tere; javlja se, iako veoma retko, i u donjoluikom. 6) Gen.

106

14. Srpsko nareje

TERITORIJA. Linija koja ograniava prostiranje ovog dijalekta polazi odreke Moria blizu Arada u Ugarskoj, prua se prema zapadu, te obilazi Laknastanjen Slovacima i draga maarska naselja i stie preko Sent Mikulaa iBebe do Tise ispod Segedina; odatle se Tisom sputa na jug ak do Sente isuvim putem na jugozapadu ak do Hedea; odatle se penje na sever iseverozapad preko Topole, Almaa, Svetog Ivana, prema Baji na Dunavu;odatle vijuga juno sve do Sombora, te prelazi Dunav ispod Bezdana i prua sevijugavo na zapad preko Mohaa, iHoa, Peuja, Sv. Varvineca, Bakija,SUiota (Sw. Wavrinec, Baki, Syhot), okanja sve do Drave iznad Bara;odatle, posle prelaska Drave, ide preko Pitomae iznad Virovitice do Bjelo -vara; pa se upuuje na sever preko Rovita i Crkvenog i sputa se jugozapadnoporcd Kapele sve do Lepoglave; odatle se prua na jug kr oz Iva ni s ve dottvora azme, savija se na severoistok prema Reici i Jelenskoj, sputa se najug kroz Kutinu i Lipovljane do Jasenovca na Savi; odatle posle prelaska Save

vijugakrivudavo ka severo-zapadu porejem Save do Petrinje i junim tokomKupe preko Trepe i Moravica pod Gornji Karlovac, zatim nastavlja najpre zapad ka Kupi (Kulpa) pored Vukove Gorice, te se savija ka severu tokom

Kupe do Paka i suvim putem blizu Krasia sve do Pokleka iza BreganiceObilazi vojni srez Uskoci ili umberak i prelazi kod Drage do Kranjske; odatle : na jugozapad visom Uskokih planina kroz Semi pored Hoevaraca |CChoewarcuw) sve do Donjeg Loga, te pored nemakih sela odeljenih na ;severu sedlima planina i dolinom Kupe, iznad Katela i pored Reke sve do |sivnice (Osivvnica) kod ua Kupe i Cabranke; potom koritom abranke sve)njenog izvora; odatle vijuga naizmenino najug, severozapad i jugozapad "rajajui Krajinu najpre od Zagrebake upanije, potom od Istre sve do Irih(iskich) planina; odatle se savija na jugozapad kroz Kocijani, te u ;' brdimasmera dolinom reke Dragone do rudnika soli u Piranu i do mora; pa se vraa naseveroistok preko sinjeg mora, vrludajui oko hrvatsko-

107


dalmatinskih ostrva, sve do ua reke Bojane; odatle se penje na severoistokBojanom do Skadra, pa dalje na sever istonom obalom Skadarskog jezera doabljaka i pored Morae istonom stranom njene doline do Cijevne; -laskom Cijevne penje se odatle visokim planinama pod Gusinje; odatle savijana jugoistok sedlima planina koje omeuju Metohiju na zapadu, sputa se do akovice i smera na jug pod Prizren; pa se penje na severoistok i dodiraje kodKaanika liniju koja ga razgraniava s Bugarima na njihovom zapadu i tom linijom ide na sever i istok ak do Bregova na Timoku; odatle okree na severozapad desnom obalom Dunava ukljuujui u svoje okvire Negotin i Brzu Palanku i ostavljajui van svojihokvira vlaka naselja na srpskoj obaliDunava, sve do ua Reke u Dunav; odatle se penje na severozapad koritom

Dunava sve do St. Moldave; pa vijuga severoistok i sever najpre ivicom

Dunava ka N. Palanci, posle predelom kroz Belu Crkvu, V. Kakovu, -vicu, Detu, ebel, Temivar, Vingu (Winga) ka Aradu na Moriu gde je njen kraj. Unutar ove celine ive Srbi u brojnim i u velikim naseljima u Austriji, u junoj Ugarskoj, meu Maarima i Nemcima, na Dunavu od Viegrada do Pentele u Beogradskoj upaniji, na ostrvu Rakovine (Rako- wine), kao potomci iseljenika iz Turske za vreme Patrijarha Arsenija Carno-

jevia (1690), dalje u razl iitoj meri u upanijama omoi i Baran ja, zatim uBakoj gde su veim delom nastanili Suboticu, u ongradu (prvobitno Crni Grad), Canadu i Aradu itd. U Rusiji, u Hersonskoj guberniji, nekadanjoj Novoj Srbiji, od Krilova i Kaljune Dnjepra, do Torgovice na Sinjui, kaopotomci ise ljenika iz Slav onij e i june U gars ke z a vr eme c arice M ari je Terezije i Jelisavete (1751-1753); na kraju u T urskoj medu Bugarima iArbanasima u zemljama koje pripadaju Srbiji i Crnoj Gori. S druge strane, u okviru navedene granice, ivi zajedno sa Srbima konglomerat naroda. Govorese razliiti jezici, i to u junoj Ugarskoj i Slavoniji Maari u upanij ama Baranja, Baka (Temerin, Bezdan) itd., Torontal i Tami; Nemci su naroito

brojni u istim upanijama i u Poegi (Kutina i Kula), te u Petrovaradinskom i unemako-bana tsko m puku; S lovaci u upa niji Baka (P etrovac, Gloan, Kisa, Kulpin, Baja, Lali, Pivnice itd.), Torontal (Aradac), u Petrova-radinskom puku (St. Pazova), u nemako-banat skom (Padina , Kova ica) ;

Vlasi u upaniji Baka, Toronta l i Tami; Rusnjaci ili Rusini u Bakoj (Kucura, Krstur) i Sremu (id); Arnauti u Petrovaradinskom puku (Hrtkovci iNikinci), a da ne govorimo o poznatom konglomeratu stanovnitva u grado-

vima Ugarske. U Istri i u Dalmaciji ima gradova, naroito primorskih, koji supotpuno ili veinom italijanski; u Turskoj, izuzev Srbije i Cme Gore, pri emusamo u Beogradu, apcu, Smederevu, N. Rave, Sokolu i Uicu, ivi mali brojTuraka a u kladovskom srezu, u takozvanom Kljuu, takoe u Krajini od Negotina do ua Reke, ima t rideset vlakih s ela; u Cmoj Gori u Kukom kraju, u Zatrebakom plemenu, postoji nekoliko amautskih se la, u svim

108

ostalim zemljama, Bosni, Hercegovini, u staroj Rakoj ojaali su i rairili seTurci naroito u veim i jakim gradovima i Arnauti, posle seobe pod arnoje -viem (1690), oko Plavskog jezera, u ravnici Metohije i na Kosovu, okoNovog Brda, Istrine, Kratova, Medoka, sve do Bele Crkve, dakle u neka daisto srpskim oblastima, koje su predstavljale jezgro srpske kraljevine. Odre -diemo zato odmah i detaljnu granicu kneevine Srbije i Cme Gore, kaodomovina isto srpskih. Kneevina Srbija je na severu ograniena Savom odRae do ua Timoka, posle ovom rekom do sutjeske Vratarnice, a zatimnjenom istonom obalom sve do Svrljiga, odatle poprenom linijom prekoplanina do sela Draevci na Bugarskoj Moravi ispod Nia, kako je to ranije upoglavlju o Bugarima preciznije navedeno; na jugu su granice juna padinaJastrepca i Kopaonik, selo Belo Brdo (4,5 milje istono od Novog Pazara), selo

Rudnica (1 milja istono od Ibra), selo Kaznovi Ibru, te reka Ibar, daljeplanina Golija i Javor severoz apadno i zapadno od N. Pazara; na zapaduplanine Zlatibor i Ivica sve do sela Predol na Drini, te Drina sve do ua u Savukod Rae. Mede Crne Gore su na severoistoku planina Komovi i oblast Kua,koji su uglavnom u Turskoj; na istoku je granica reka Cijevna i to sve do ispod

Zatrijepa; odatle severozapadno ide savijutak iznad Podgorice iza Spua,grada na Zeti koji lei tako rei u grlu Crne Gore, zatim okomita linija na jug,zapadnim krajikom Morae, sve do abljaka i dalje preko Skadarskog jezerasve do pod Seoce u srezu Crmnikom (ernickem); odatle vodi juni lukplaninama nad Barom; na zapadu linija ide po planini od Bokovieve Kule,preko manastira Stanjevi do Kotora, ispod planine Loven, i dalje ka Graho-vu, onda severoistonim pravcem prema planini Mrkavici, planina Lukavicapored Nikia, Onogota, upe sa malim savijutkom ka istoku u unutranjostCme Gore, oko Dubokog, ak iznad sela Ljevite i Uskoka, kod izvora Moraeu blizini Drobnjaka. Srbi, posmatrani kao kompaktna celina, granie se naseveru s Madarima du linije od Arada u pravcu Drave nad Baretn, odatle saHrvatima od Drave do Pokleka; sa Slovencima, odnosno Koratancima, dulinije od Pokleka do solana u Piranu u Istri; sa Arnautima du linije od uaBojane do Kaanika; sa Bugarima du linije od Kaanika sve do Bregove; saVlasima du linije od Bregove i Negotina sve do Arada na Moriu. Njihova

prostrana naselja prostiru se u raznoimen im zemljama austrijske i turskediave: zahvataju juni deo Ugarske, Slavonije, deo Hrvatske i Kranjske, Istra,ugarsko primorje, vojniku Hrvatsku, slavonski i ugarski ili banatski pojas iDalmaciju; zatim Kneevinu srpsku, Bosnu, Hercegovinu, staru Raku (zem -lja izmeu Novog Pazara i Novog Brda) i Cmu Goru.

U ovim prostranim zemljama sauvalo se vie nego igdemnogo pose-bnih imena, pokrajinskih i narodnih. Neemo razmatrati nebitan spor okoprednosti ili vanosti i rasprostranjenosti imena llir i Srbin (Srb) (svesni smoda zapadna grana koja pripada rimokatolikoj crkvi ne koristi ime Srbin ve

109


|

sebi pripisuje razne druge nazive), neemo razmatrati ni uopte poznata imenaBosanci, Hercegovci , Crnogorci , Dubrovani itd., zadraemo se na nekimdragim.Horvati (Chonvati) iliHrowati (Chrowati) zovu se stanovnici Dalma-cije i ostrva od Istre do Neretve, kako je to bilo jo u vreme KonstantinaPorfirogenita, kao i itelji ernomelja i Metlike u Krajini (ovo su i BeliKranjci ), iako i jedni i drugi danas koriste srpsko nareje, a meu njimaposebnoBrajci oko izvora Kupe,Morlaci u dalmatinskom Primorju, akavciostrvljani (od rei a umestoto, od ega na dragoj strani postoji ime tokavcina dalmatinskoj obali, kao iKekavci za prave Hrvate od kaj mestoto), ovi pak iBoduli to se smatra uvredljivim nadimkom, i Krani svega uci (daklesove). ii su na ijem polju u Istri; Uskoci, umberani u junim predelimaKrajine i posebnom srezu Slunjskog puka, koji lei izmeu Krajine i Hrvatskesu iseljenici sa juga, naroito iz Senja, iz godina 1533,1 596. i 1617. okci susvi Srbi rimokatolike vere za njihovu brau grke vere, to je i njihov deo uUgarskoj koji se zoveBunjevci. Sa drage strane, Srbi grke vere su kod svojebrae ri mske v ere Vlasi iliRaci . Prvo, drugo, tree i etvrto ime su samonadimci:Raci umestoRaani zovu Srbe grke vere i Slovaci, Maari i dragi poRasu, koji je nekad bio glavni grad cele Srbije (sadanji Novi Pazar na reciRaka);Mava, Branievo, Kuevo, Klju, Krajina, umadija, Stari Vlah itd.su uobiajeni, delimino veveoma stari nazivi posebnih srezova i delova ukneevini Srbiji, a njihove stanovnike zovu Mavani, Branievci, Kljuani,Krajinci, umadinci itd.; Semberija]&ugaoBosneizmedu Savei Drine, otudase njeni stanovnici nazivaju Semberci; Zeta, danas samo kraj izmeu rekeCijevne i Morae pod Podgoricom, je ostatak stare prostranije Zete koja je sadasa istoimenom Zetom prikljuena Cmoj Gori. Godine 1842. broj stanovnikaovog nareja iznosio je okraglo 5.294.000, i to, po detaljnom rasporedu ovako: uUgarskoj i u Banatskom pojasu 532.000, u Slavoniji i slavonskom pojasu738.000, u Hrvatskoj i Zagrebakoj upaniji i hrvatskom pojasu 629.000, uju nom del u Kr ajine 40 .000 , u Ist ri i na ugar skom P rimorju 254 .000 , uDalmaciji 391.000, ukupno u Austriji 2.594.000; u kneevini Srbiji 950.000, uBosni, Hercegovini, staroj Rakoj, i u pokrajinama Arnautske 1.552.000, u

Cmoj Gori 100.000, ukupno u Turskoj 2.600.000; u Rusiji 100.000. Poveroispovesti raunamo da u Austriji, Turskoj i Rusiji ima njih 2.880.000grke vere, rimokatolike u Austriji i Turskoj (u Bosni i Hercegovini)1.864.000; muhamedanaca u Bosni, Hercegovini i staroj Rakoj koji sunapustili staru veru, ali su ostali verni prirodnom jeziku, ima 550.000.

KARAKTERISTIKE. 1 ) a umesto b i :dan (dbn), ma (), tama(ttma), ipak, sabrati, sakriti. 2) o umesto / nakraju sloga: pepeo, mio, seoski,seoce (selski, selce), eteoci, dao, video, kopao. 3) u umesto / u sredini rei:dug (dlg), pun, sunce, vuna, tuem, stub, vuk. 4) u mesto v kao predlog i na

poetku rei ispred suglasnika: u raku, udovica, udov, uz goru. 5)jo mestoje ureima: jova, jote (jo). 6) Poluglasniko r slogovno i u jednoslonim reimabez dodavanja glasa: krv, crn, brk, trati, mrviti, mrziti. 7) h umesto ch,najslabije i skoro neujno: hlad - itaj lad, hleb - itaj leb, duhovnik; ponekadu sredini i na kraju umesto h uje se v: suv, uvo, i\ij: smej, grej, kijati (kihati), ilig: orag (orah), prag (prah), ili k: enik, ali kod Dubrovana svugde h ch, kodCrnogoraca jako h. 8) umesto bugarskogt: no, mo, pe, tisua, kua srea( piu Diri latinskog pisma). 9) c umesto ispred r: crn, crv, crevo, . 10) c,s, z mesto k, ch, g, pred i u dat, lok. i instr. plurala: prostacima, junacima,siromasima, kousima, rozima. 11) Gubljenje l, d, t, a umesto poslednjeg estoj: ovek, Raosav (Radoslav), Vlaisav (Vladislav), Mejak (Medak), Brajen(Braten); javlja se i u bugarskom. 12) Instr. sg. en. roda na om: enom, rukom,duom, zemljom. 13) Gen. pl. na a:jelena, ena, polja; u Crno j Gori jelenbh,enbh, poljbh; kod llira latinskog pisma ah:jelenah itd. 14) Dat. lok. i instr. pl.na -ima, -arna:jelenima, poljima, enama.

DIJALEKTI. Po Karadiu od dijalekata razlikujemo: a) hercegovaki,u Hercegovini, Bosni, Crnoj Gori, Dalmaciji, Hrvatskoj i u Srbiji sve do

Mave, Valjeva i Karanovca u kome se izgovaraje umesto kratkog e, a ijeumjesto dugog e: pjevati, djed, st idjeti se, dij ete, cvi jet, p ijevac, vrijeme; b)

sremski, u Sremu, Banatu, Bakoj, Junoj Ugarskoj i u Srbiji oko Save iDunava u kome umesto e imamo ili e: vera, mera, seme, ili i: letiti, viditi, stiditi

se, koje (' su zavoleli naroito Iliri latinskog obredau Slavoniji itd.; c) resavski,u Branievu, Resavi, Levu, Temniu, i gore po Moravi, u okrazima Parain,CrnaReka i Negotinskoj Krajini gde je svugde e: leteti, videti, vrteti; dat. sing.mukog roda na -em, umesto -om: dobrem, belem; dat. i lok. sing. en. roda nae umesto i: devojke, glave, a u ak. pl. z, c, s umesto k, g, h: roze, Turce, kouse.Postoji i veliki broj lokalnih govora. Dubrovani izgovaraju, kao to je reeno,h (ch): strah, prah, greh, dooh, uho, hudoba; imaju u gen. i lok. pl. prideva -eh(dobreh, ubozeh, visoceh) u dat. em: dobrem, ubozem, visocem. Cmogorci i

komije Primorci izgovaraju staroslovensko b kao oslabljeno e: dbn, otbc,mbgla, kbd, junakbh, enbh, te h umesto ch, dosta jako, izuzev poetka reikada ga ne ujemo, te , , umesto c,z, s:baiti (umesto baciti), rei (umestoreci), nam (znam), be (bez), neg (sneg). Patrovii, Dalmatinci i ostrvljanimenjaju na kraju sloga mun: zapantiti, govorin, iden, vodon, noen. Crnogorcii Dubrovani epentetsko / nekad izgovaraju, nekad, i to ee, menjaju uj toKorulani rade sa svakim /: zemja, ulovjen, eja (mesto elja), kouja, posteja;prvoje uobiajeno i u bugarskom na osnovu vlakog. U Hrvatskom Primorju,takoe u Bosni i Cmoj Gori, esto se uje c, s, z umesto , , kao kod Mazura:ca umesto a, hoce, kaze. Da rimokatoliki Slavonci i Dalmatinci umesto e


govore i, ve istaknuto. U junim predelima okragaNovo Mesto u -njskoj, oko Metlike i ernomelja, Kastela, Osivnice itd.esto je o za q (roka), / na kraju sloga, a mesto : no. To je prelaz odsrpskog nareja ka koru-tansko-slovenakom.

KNJIEVNOST. Polazei od pisma, knjievnost se deli na tri grape:istonu, kod Srba grke vere pisanu irilicom, zapadnu kod Ilira rimske verepisanu l atinicom iglagoljs ku kod katolikih svetenika koji su zavoleli ovoposebno pismo. U prvo j ili srpskoj knjievnosti moemo odrediti dva glavnaperioda : 1) od uvoenja hrianstva sve do p otpunog pot iskivanja moralnogvaspitanja u turskoj Srbiji u 17. veku; 2) od obnavljanja knjievnosti kodsrpskog ivlja u Austriji sve do danas (1733 -1842). Srbi grke vere su seispoetka, posle primanja irilskog pisma i slovenske liturgije, obrazovali nacrkvenom jeziku, ne zanemarujui domai. Iz pisanih izvora sauvanih napergamentu (membranae rescriptae), od kojih neki potiu iz 11. veka, vidimoda su se obrazovala dva sti la: crkveni i kancelarijski; prvi se pridravaobugars kih uz ora, dragi je b io slobodni ji, s a doma im sr pskim e lemen tima.Primere kancelarijskog stila nalazimo u slubenim aktima i poveljama slobo-dnih gradova, srpskih kneeva i kraljeva od kojih je jedan deo izdat u Beogradu(1840), kao i u starim pravnim zapisima skupljenim u doba cara Duana (1349,1354); u dragu grupu spadaju ne samo knjige svetih i propovednih spisa, veveim delom i ostali spisi, pre svega istorijski, koje su ostavljali svetenici imonasi. Od pisaca prvog perioda ovde e biti pomenuti: Stefan Prvovenani,veliki upan, kasnije srpski kralj (veliki upan 1195, kralj 1222, umro 1228)opisivao je dela svoga oca Stefana Nemanje (roden 1114, umro 1200); Sveti

Sava,brat prethodnog, arhiepiskop (roen 1169, umro 1237), pisao je ustavemanastira, autor je itija svoga oca itd.;Domentijan (oko 1263), hilandarskimonah, napisao je itija Svetog Simeona i Svetog Save;Danilo (1291-1338)opisao je dela srpskih kraljeva i ivote arhiepiskopa, sveto je u rukopisu. Poslepada srpske drave (1389) srpska na rodnost se branila i sa njom kakva -takvaknjievnost u nekim potpuno zavisnim ili pak poluzavisnim kneevinama - usevemoj Srbiji, Bosni, Hercegovini, Cmoj Gori. Pored prepisivanja liturgijskih

knjiga nije zapostavljano ni sastavljanje letopisa; uskoro posle nastajanja

tamparstva zahvaljujui pre svega dvojici jakih i fanatinih velikaaurdaCrnojevia (1493) iBoidara Vukovia (1519) tampane su knjige u Srbiji, naCetinju (1494), u Goradu (1529), u manastira Rujan (1537), Mileeva (1544), uMrkinoj crkvi (1562), u Beogradu (1552), Skadru (1563), kao i u inostra-nstvu - u Mlecima (1493), Braovi, Trgovitu (1512) i dragde. U ovo starodoba nema pesnikih plodova, osim narodnih pesama i epova, od kojih jeznatan deo nastao u tim vremenima. Na kraju ovog perioda, nakon duge pauze,

pisao j eore Brankovi (1645-1711) srpsku istoriju; ostala je u rukopisu.

112

Posle buenja Srba usmerenog ka novom duhovnom ivotu pod austrijs komvlau (1733, 1741) istakao se vie od svih ovek uzvienog duha i dubokepametiDositej Obradovi (1772-1811) koji je svojim brojnim spisima, preva-shodno moralnog sadraja (sabrani u Beogradu 1833. u 9 knjiga), otvorio putisto srpskom stilu. Od tada izlaze ee srpski spisi, naroito u Budimu i Beu.Od pesnika se najvie prouo Muicki (umro 1837). Ka dragom, viem stepenuuzdigao je isto narodnu knjievnost Vuk Stefanovi Karadii (1814) ijadelatnost jo traje. On je autor dosad jedine, iako nepotpune isto srpskegramatike(1814,1818),renika(1818)izbirkinarodnihpesama(1814,1823,1840) uz to je vredno pomenuti zbirku Milutinovia (1837). U nae vreme jepolje srpske knjievnost i znatno proireno osnivanjem kola i tamparija unovoj Kneevini Srbiji. - Kod Ilira rimske vere se, za razliku od Srba grke

vere, razvila svetovna knjievnost, a svega poezija, ranije i plemenitije. U12. veku sastavio je anonimni svetenik Dukljanin ilirske letopise najpreslovenski (slavonica litera"), a potom latinski: na alost, od celog njegovogspisa sauvao se samo neznatan deo. Iz 13. i 14. veka imamo samojo nekolikorukopisnih knjiga na isto narodnom dijalektu. Na kraju 15. veka Dubrovnik jepostao ilirska Atina, obasjan svetlom donetim iz Italije, i ovu slavu je sauvaosve do polovine 17. veka. U to doba prouli su se po obrazovanju, nauci, anaroito po poeziji i neki drugi gradovi i dalmatinska ostrva. U15. veku poezijusu stvaraliDri (1463-1507), stariji Meneti sa nadimkom Vlahovi (1475-1524), i Veframcsanadimkom avi (1482-1580). U 16. i 17. vekuprouli suse i u Dalmaciji vie od dragih: Hektorovi (1532), ubranovi, Buni-Babulinovi (1550), Ranjina, Zlatari (1597), Gunduli (1620), Ivanievi(1642), Palmoti (1657) i dragi. Poetkom 18. veka zasjala je jo jednom napoetskom horizontu ilirskog neba svetla zvezda u likuordia (1724) pesnikakoji se utrkrivao - iako na drugom polju - sa Gunduliem. U duhu narodnihpesama stvarao jeKai (1729) preko mere uspeno, eliei due hrabrih Ilirasvimpoetskim arima ka junatvu protiv njihovih nenasitih ubica i ugnjetaa.Polje knjievnosti, sueno u ovom veku na jugu, poinje da se iri na sever iistok: u Slavoniji su, naime, pisali pesme solidni pesnici Kanili (1759) i VidDoen (1768). Na prevodu Biblije za katolike Ilire radio je Kasije ve odpoetka 16. veka, posle od 1750. do 1770. g. Rosi i oko 1880. Burgadeli, aliovi prevodi nisu tampani. U ovom pogledu je bio sreniji Katani ijetumaenje sa latinskim tekstom je ugledalo svetlo u Budimu 1831. g. Nastu-pom Gaja sa druinom na pozornicu knjievnosti i osnivanjem knjievnogcentra u Zagrebu (1826-1842) poinje novo doba ilirske knjievnosti o komee budunost dor.eti sud. Dosad najpotpuniju gramatiku napisao je Brli (1833,1842), renik Stuli (1806). Preostaje nam da napomenemo daje kod katolikihBosanaca odavna sve do kraja prolog veka bila omiljena vrsta irilice, koja senazivalabukvica, na kojoj su od 1571. sve do 1716. godine zaslugom svete-

113

5 >


nika franjevaca tampane verske knjige u Mlecima, Rimu i Tmovu. - Domo-vina glagoljske knjievnosti, iji je poetak jo zavijen velom tame, treba traitiu Hrvatskom Primorju, od reke Rae u Istri do Zrmanje u Da lmaciji, odakle setek posle 1248. godine, irila dalje. Rekli smo ve u 11. glavi da je jezik uliturgijskim knjigama glagoljaa bio prvobitno crkveni ili irilovski sa prime-som nareja ilirskog, i to primorskog dijalekta, a ta se primesa sve vie irila ijaala. Glagolji ca kao pismo unutar granica Hrvatskog Primorja nikad nijesasvim prihvaena, iako se sa tampanjem glagoljskih knjiga poelo veomarano, i to sa misalom u Rimu ili u Mlecima 1483. g. a sem toga tu su se pisali

glagoljicom slubeni spisi i povelje, inae sastavljane na narodnom jeziku.Medu ove sada veoma retke spomenike svetovne glagoljske knjievnostispadaju zakoni slobodnog grada Vinodola (1280), u rakopisu, kao i povelje i

pisma raznih gradova i hrvatskih velmoa od 14. do poetka 18.veka od kojihsu neki, tampani na raznim mestima, ostale ratrkani po raznim arhivama ibibliotekama.

.15.Hrvatsko nareje

TERITORIJA. Granina linija poinje na severu u upaniji Salad na uuKrke u Mura i ide na zapad Murom sve do granice tajerske; odatle se sputana jug granicom upanije Salad i tajerske i to sve do iznad Preseka gde seodbija na zapad i ulazi u tajersku obuhvativi nekoliko sela, te se vraa uHrvatsku kod Krievaca; odatle se sputa na jugozapad i zapad predelimaVaradinske iZagrebake upanije, blizu tajerskih granica, preko Vinice,Vinjice, Cvetlina, Vinogora, Poljane, Sela, Klanjeca, Kraljeveca, Rozga kaSavi kod Prudnice, a preko Save dalje meom Zagrebake upanije, najpre saKrajinom, zatim sa vojnim srezom umberakim sve do sela Poklek izaBreganice; odatle ulazi jugozapadna, juna i istona granica hrvatskog narej au granice ve opisanog srpskog nareja, sve do okanja iza Drave u omo-skoj upaniji; pa se vraa istonom obalom Drave raznim vijugama ikrivinama na sever i severozapad preko Giga, Behena, M. Komamog i V.

Kanjie sve do ua Krke u Muru. Van ovako ogranienih oblasti Hrvati ive udosta brojnim i velikim naseljima (preko 120 sela) u Za padnoj Ugarskoj, uupanijama Moonjskoj, erskoj, opronskoj i eleznoj, poev iznad Litavekod Dunaja pod Bratislavom do reke Lobnice u upaniji elezna koja se ulivau Rabu kod Monotora. Ovi Hrvati, koji potiu navodno od primorskih Hrvata ikoji se dele na dve grane, sevemu ili takozvane Vlahe i Poljance, od Kisega do

Litave i Bratislave, i june od Kisega do Lobnice i Rabe razlikuju se dijalektomu izvesnoj meri od autohtonih Hrvata u Varadinskoj i Zagrebakoj upaniji,pribliavajui se Srbima. Post oje jo Hrvati u Moravskoj, kao i u Austriji, na

114

granici moravsko-ugarskoj (Mannersdorf, Au, Hof itd.), koji su, osim Dmoho-lana, prihvatili eki jezik. U ovom obimu hrvatskim narejem obuhvaenesu cela Varadinska i Krievaka upanija, dve treine Zagrebake, znatnijuni delovi Saladske i omoske upanije i manji delovi upanija Krievci iSveti Juraj. Narodno ime Hrvata prelazi daleko mede koje smo odredilihrvatskom nareju; jer i stanovnici poluostrva Istra, poev od reke Rae, celogPrimorja i njegovih ostrva (akavci) sve do reke Cetine (Boduli), odnosno svedo same Neretve, a odatle na istok u turskoj Hrvatskoj zovu se do danas, kao u

vreme Konstantina Porfirogenita,Hrvati, ali ove smo na osnovu karakteristikenareja uvrstili medu Srbe, ne osporavajui njihovo ime. Od posebnih imenajavljaju se Bezjaci i Puhovci, centralni ili autohtoni Hrvati u Zagrebakojupaniji i okolini, od kojih emo navesti onaj prvi, sada ve veoma stari

nadimak Kekavci (od rei kaj umesto srpskog to kao to je ve reeno),Majdaci, stanovnici planinske samoborske doline, a neemo se zadravati nalokalnim imenima tipa Zagorci, Medumurci, Podravci, Poljanci. Hrvata1842. godine iznosio je 801.000, od ega 316.000 u Zagrebakoj upaniji,284.000 u Varadinskoj i Krievakoj, 56.000 u Krievakom i Svetoju -rajskom puku i 145.000 u Saladskoj, amoskoj, eleznoj i erskoj upaniji.Svi su rimokatolici.

KARAKTERISTIKE. 1) e umesto e: svet:telo, vera, deva. 2) epentetskoe a) u slogovima i reima sa slogovnim r. derati, serdce, perst, smert,terpljivo; b) svugde dragde gde je u crkvenom ,a u srpskom a: den, konec,haibet; izuzev sloga i rei sa slogovnim l gde je u kao u srpskom: pun, vuna. 3)Ponekad u umesto o: kuliko (koliko), tuliko (toliko). 4) v umesto u na poetkurei: vbog (ubog), vre, m. ve (ue), vmiram, vmivalie, viniti, vgasiti;ponekad umesto ove izmene protetsko v. 5) h jae nego eko, umesto ch:hvala, hitro, duh, suhoa. 6) / na kraju slogova i rei bez izmene: jala, dal, spal,skakal, vuil (uio), mozol (ulj), vugel. 7) dz mesto dj, bug. ,d: dogodaj(dogadaj), zbuden (probuen), tverden, meda, preda. 8) mesto ,buga-rskogt: no, ostroa, suhoa, opina, znaju, nasleduju. 9) Izostavljanje vispred la: las (vlas), last (vlast), ladati, Ladislav (Vladislav). 10) protetsko vpred inicijalnim : vud (ud), vuen, vuho, vusta, vuzda, vumreti. 11) Zamenicakaj umesto ekog to (primorskog a, srpskog to). 12) instr. sing. na -:ribum, duum, pticum, svetum, dobaim, menum, tobum... 13) Dat., lok. i instr.e razlikuju: D. obrazom, gospodarom, popevkam, noam, telom, vremenam;L. obrazih, gospodarih, popevkah, noih, telih, vremenih; I. obrazmi, gospo-

ii, popevkami, nomi, tclmi, vremenmi.

DDALEKTl. Iakojeteritorijahrvatskognarejamala, nita manje nemapokrajinskih naina govora. Vredan panje je zagorski dijalekat kojim govore

115


stanovnici uz reku Krapinu, od mesta Krapine do Stubice i od Bele do

Berdovca na Savi, odnosno Zagorci. U njemu se uje a, odnosno srednji glasizmedu a i o umesto istoga a: ali, naplatiti; d umesto e: naba, ja, zamla,naago, svatago; o umesto o:bog, udo, gospon, jedinoga; ou umesto u, ir. q:soud, zoub, mou, rouka, gouba; tvrdo /: platiti, glava itd. Govor Hrvata uzapadnoj Ugarskoj nalii na dijalekat u Hrvatskom primorju i u Dalmaciji, kaoda stoji u sredini izmeu njega i izvomog hrvatskog. Za nj je karakteristino: aumesto kaj, za m. zakaj; a m. e: otac; uo: buog, buoi; izostavlja se e:krstjenik, zvrhu, srdce, prvo; h umesto ch: hoditi, greh; dj m. dt roen;izostavljanje v: sa, saki m. vsa, vsaki; va m. vu itd.

KNJIEVNOST. Poetak hrvatske knjievnosti u tim okvirima, kojesmo ovde odredili za hrvatsko nareje, dakle izostavljajui Primorce i ostrvlja-ne, ne prevazilazi 16. vek. Bilo je to vreme kada je uenje nemakih refomia-tora duboko prodrlo - iako za kratko vreme - u Kranjsku i Hrvatsku i nekisvetenici su pokuali da napiu knjige za narod prostim jezikom. Od njih jeBu i izdao katehizis i drage verske knjige (verujemo i Novi zavet) uNedelitu (1564-1574), kasnije unitene i sada nepoznate. Pergoi je preveougarske pravne spise (1574) a Vramecje sastavio opte letopise (1578). U 16.veku preveo je plemiZrinjski (pogubljen 1671), praunuk sigetskog herojaNiko le Zrinjs kog, junaku pesmu Sirena (1660) koju je na maarskomnapisao njegov brat Nikola. Habdeli (1670),Belostenec (1675) i Vitezovi(1684-1713) sastavili su renike od kojih su prva dva izdata, a trei je ostao urukopisu: poslednji pisac se ogledao i u istoriji i poeziji, svakojako se trudei,iako uzalud, da Hrvate zainteresuje za duhovni ivot. U dragoj polovini 18.veka broj hrvatskih pisaca poeo je postepeno rasti s tim da je poetkom 19.veka taj rast ubrzaniji. Na njihovom elu, kada je re o obimu i prosto -narodnom stilu, stojiMikloui (umro 1833), ka viem pesnitvu su stremiliKoriti (1826), koji je prepevao psalme i Virgilija, i Krizmani koji je u prozitumaio Miltona, to je s ve ostalo netampano. Iz Svetog pisma tampan jesamoPsaltir (1816) i delovi Jevanelja i epistole (1651); cela Biblija dosada

nije izdana, iako su se ve mnogi zalagali za njen prevod. Od vremena kada suistaknuti hrvatski pisci, inspirisani Gajem (1826-1842), prihvatili ilirsko nare-je kao knjievni jezik, na hrvatskom nareju izlaze samo spisi za obiannarod, i to retko. Najnovija graraatika toga nareja je odKristijanovia (1837);stariji renici su od Habdeli a (1670),Belosten eca (1740) iJambrei a(1732); noviji renik ne postoji, kao ni zbirka narodnih pesama. Za upozna -vanje ugarsko-hrvatskog dijalekta mogu da poslue knjiice izdate od Laba,posebno Veliki katekismu" (u Budimu, oko 1820) i Kratka umma kateki-zmua"(uBud. 1814).

116

.16.Komtansko nareje

TERITORIJA. Linija koja omeuje ovo nareje polazi od gradia Mono-tora kod ua Lobnice u Rabu u eleznoj upaniji u zapadnoj Ugarskoj inastavlja na zapad rekom Lobnicom sve do granice Ugarske sa tajerskom:odatle se sputa na jug pomenutom meom sve do sela ernci na istoimenojreici gde ulazi u Stajersku; odatle smera na zapad preko Gorice do gradaRadgonja na Muri, prelazi ovu reku, prua se radgonjskim putem pod Murekna Muri, zatim planinom koja se zove Pla iznad sela Sviani, Sv. Jurij, Sv.Kri, Sv. Jernej, S. Sobota i Bernica, gde ulazi u Koruku i nastavlja na zapadiznad sela Sv. Janeci na Ojsteru, kroz Kozji Vrh, gradi Grbinj, sela Ubri,Otmanji, Gospa Sveta, Picov, Moburk, Deholci, Sv. Juraj, Koidalm, peko

gradia Beljak, sela Podrto, aemi i Borovlje; odatle se okree na jug iza Brdasve do Lepalivsi na Bele; pa se sputa dolinom Bele sve go granice Italije idalje ide granicom Korake i Italije do planine zvane Kanin; odatle prelazi uMletaku do mesta Videmske u oblasti zvanoj Furlanija, obilazi Rezjanskudolinu u kojoj se nalaze slovenaka sela Bela (S. Gorgio), s Lipovcem iRavencem, Njiva, Osejan i Stolbica, pa se vraa na jugoistok putem odVencone preko Tereta (Taracento) i Starog Mesta skoro do same Gradikepreavi na tom putu kod sela Brazani (Brazzany) reku Idriju i uavi opet uIlirsku Kraljevinu, odatle dolazi kroz june nizije planina, medu Dobrdom iTriem, ka Transkom zalivu i solanama u Sv. Janezu iza Dujma; te idejugoistono morskom obalom sve do solana u Piranu; odatle ulazi na jugu iseveroistoku u granice srpskog nareja na liniji od pomenutih solana sve dosela Poklek iza Breganice, i dalje na istoku do ve predstavljene granicehrvatskog nareja, po liniji od Pokleka do ua Krke u Mura; odatle se penje sever oko Donje Lendave, pored ugarskog Dobmaka, estruga itd., s ve doMonotra kod ua Lobnice u Rabu gde je njen poetak i kraj. U ovakoodreden okvir spadaju sledee oblasti: deo tajerske (celjski kraj i manje od trietvrtine mariborskog kraja) koji Slovenci zovu Mala tajerska, Koruka(neto vie od etvrtine), takorei cela Kranjska izuzev junih predela novo -mestskog okniga, zemlje Ilirskog primorja (Gorica, Gradika, Trst), deo Istre,

uzani pojasevi Zagrebake i Varadinske upanije, te deo elezne i Saladskeupanije (delimino granice doseu na istoku do gradia Donja Lendava, najugu do Mure, na zapadu do granice tajerske, na s everu do Lobnice; tu ima160 sela, sa 18 katolikih i 4 protestantske parohije). Van navedenih granicagovori se korutansko-slovenakim narejem u nekoliko malih sela u taje-rskoj i Korukoj a verovatno i u Istri; a unutar ovog podruja nalaze se brojnanaselja Italijana u Furlaniji i na Ilirskom Primorju, naroito oko Gradike,Gorice i Trsta, te vlada u tim krajevima i gradovima talijanski; u Korakoj naBele i u okolini ima est nemakih gradova i sela (Malberget, Trbi, Kokowa,

117


Label, Lunica itd.); u Kranju ceo Hoevarski srez sa 8parohija i 7 bratstava i u njima 21 .000 sta novn ika (se lo Sor ica na rec i So ri,

nekada nemako, se navodno poslovenilo); ne raunajui posebno ovamogermanizirane gradove Celovec, Ljubljanu, Velkovce i drage, to je vepoznata stvar. Korutansko nareje dodiruje se na istoku sa hrvatskim naliniji od ua Krke u Muru u Saladskoj upaniji sve do Pokleka u umberku;na jugu sa srpskim du linije od Pokleka do solana u Piranu; na zapadu saitalijanskim jezikom du linije od solana Sv. Janeza do Lepalivsi na Beloj;na severu najpre sa nemakim jezikom du linije od Lepalivsi do graniceUgarske sa tajerskom, zatim sa hrvatskim narejem po reci Lobnica sve donjenog ua u Rabu kod Mono-tora; na kraju, na istoku sa maarskimjezikom du lini je od Monotora do ua Krke u Muru. P ostoji tu mnogo

posebnih imena: s em optih, narodn ih i geografsk ih, kao to su Slovenci uUgarskoj, tajerskoj i Korakoj, tajerci u Stajerskoj,Koruci iliKorutanci(Gomtanci) u Korukoj (Goratan = Korutan) iKran jci u Kranjskoj; javljajuse jo u Stajerskoj Pogor ci, Pogor janci upla nina ma Pogorj e jun o o dDrave; Goriani u Gorici, tj. u planinama slovenske Gorice, juno odMure,Polanci dvojaki, murski u ravnicama od Radgone do Lotmerka, i

podravski na ptujskoj ravnici kod Drave,Haloani u Halozima, tj. u predelimadonje Drave,Pesniari na reci Pesnici, avniari na avnici; u Kranju Gorenjciu Gorenjskoj, tj. u Gornjoj Kranjskoj (u Ljublja-nskom srezu), Dolenjci u

Dolenjskoj, tj. u donjoj Kranjskoj (u novomeskom srezu), Notrajci na

obroncima planine Kras,Pivani na reci Pivci, Vipavci na reci Vipavi u okoliniistoimenog grada; u Korukojilavci na reci ili, u ItalijiRezjani i Slavonti,prvina reci Rezji, dragi u planinama ispod prvih u Furlaniji itd. Svih Slov ena cakoji govore ovo nareje bilo je 1842. godine oko 1.151.000,itoutajerskoj 378.000, uKorukoj 84.000, u Kranjskoj 398.000 u ilirskomPrimorju (Gorici, Trstu itd.) 247.000, u Furlaniji 220.000, u Ugarskoj 52.000. U

mnogo veem broju su katolici, tj. 1.138.000, izuzev oko 13.000 protestanatau zapadnoj Ugarskoj.

KARAKTERISTIKE. Poluglasnik e, koji po izgovoru stoji izmedu e i i,

umesto irilikog i "b: lev za lbv; me za mb, herbet, tenek, terg, tern,

mertev; u uobiajenom pravopisu se, meutim, to pie i i, ponekad a, aponekad se sve to izostavlja: lovc (lovac), lonc (lonac). 2) e mesto e, a ponekad

i istog e zvui kao vezano ie,je, a ponekad kao ej pribliava jui se glasu (' :vera, sreda, smeh, setva, veno, leto. 3) o mesto q, srp. i hrv. u: golob, sosed,mo, soditi, delajo, grizejo. 4) , u sredini izmeu o i a: gospoda, kosec, kotel,lovc, voda, rosa. 5) esto v mesto , kao u hrvatskom, iako ne svugde: vbog(ubog), vboj (ubistvo), vmor. 6) ch tako jako kao u ekom, iako se pie samoh: hlad, hlapec, hleb, hromota, duh, vuho (itaj chlad itd.). 7) v sa prethodnimglasom stapa se u au, eu, in itd. umesto tvrdog / koje zatvara s log, esto uz

118

1\

promenu prethodnog glasa: kovav, dav (dao), delov (delao), skakov (skakao),

vesev (veseo), pepev (pepeo), gniv, piv (pio), dov (dole), sov (so); umesto elje

samo : nagu (umesto nagel), perjatu (prijatelj), kozu (kozel), a u sredini reiov umesto 1>: dovg (dug), povn (pun), vovk (vuk), boucha (buva), sovnce(sunce); u svim ovim sluajevima pie se l, ni u kom sluaju v. 8)7 mesto dj, ir.d:preja, saje (znai ad, u ekom saze), meja (mea), sojen (s uen), slajen(slaen). 9) umesto t, ir.t, kao u hrvatskom: pe, svea, tisu, maoha(maeha), sveen, delajo (delujui, radei), vue (uei). 10Per umestopn':per konjih, perhaja (prilazi), perbiti, pergnati, permorje, perprava. 11) Dat. lok.

i inst. pl. razliit: rakom, rakih, raki; kovaem, kovaih, kovai; ribam, ribah,ribami; klopem, klopih, klopmi; letam, letah, leti; semenam, semenih, semeni.

12) Dual u potpunosti kao u crkvenom nareju i u luikom nareju.

DIJALEKTI. Ovo nareje, kao govor gortaka, uz to knjievno neuje-dinjen, razdeljen je na veliki broj dijalekata i jo vie govora. Poznavaocidomaeg govora za takve priznaju pet grapa: a) Gomjokranjske u kojimapostoji trojako /: meko, tvrdo i srednje; cfumesto k ispred e i ; mesto rureima e m. res, ena (trenja), eva (creva) itd.; h m.g: hovorim, hora; dr\akraju slogakao grko 6 (th), mestiminojakoi: ras (red), medves (medved); chmesto d ispred k: rechko (retko), hlachko (glatko); i umesto g na kraju rei:snech (sneg), roch (rog). b) Donjokmnjs ki u kojima ima samo dvojako l,

srednje i meko; ej mesto e: srejda, mejsto,jre mesto g: mjeso, svjety; u mesto o:

nebu. c) Unutarkranjski u kojima postoji jedno srednje l, a epentetski polu-

glasnici ( i u se potpuno izgovaraju: bolezin (nemo), dlug. d) TakozvaniKorutanski u kojimaje ue mesto o: gospued, bueg, skuez; prvobitno e:beseda,

potreba, zvezda; a umesto e: v nabesih, tabej i tabe (tebe); h mesto g: hora,

hovorim. e) tajerski u kojima se izgovara umesto u: kriih, kiipil, kiicharka;ovo u je delimino i u Donjoj Kranjskoj, u tzv. Kraj ini. Ovima kao posebangovor treba dodati i f) ugarski u zapadnoj Ugarskoj, koji predstavlja nastavaktajerskog, te g) razjenski islavonski u Italiji, otro izdvojenu vrstu koruta-nskog dijalekta.

KNJIEVNOST. Veoma stari i dragoceni spomenici ovog narejasauvali su se u latinskom rukopisu, nekad friinskom, sada minhenskom, kojije pisan izmeu 957-994. godine i koji je slian rukopisu friinskog biskupaAbrahama; to su tri lista verske sadrine, izdata u Petrogradu (Pamjatniki slow.slovvesnosti, 1827) i u Beu (Glagolita Clozianus, 1836). Posle sledi pauza odnekoliko vekova, sve do polovine 16. veka, kada je u tajersku, Koruku iKranjsku prodrlo uenje nemakih reformatora; ueni svetenici Trubar(1550-1586), Jurii (1562), Krell (1567),Dalmat in (1576-1589), rektor

119

>


plemia iz Ungnada , odtampano mnogo razliitih liturgijskih knjiga u Lju -bljani, Tibingenu, Urahu, Vitenbergu, Regensburgu, Nimbergu i drugde,

izmedu ostalog i cela Biblija (Vitenb. 1584). /je sastavio prvu koruta-nsko-slovenaku gramatiku (1584). Posle zabrane protestantizma u ovimzemljama poetkom 17. veka po nalogu cara Ferdinanda II,pre svega angao-vanjem i delom biskupa, izdavali su katoliki svetenici knjige potre-bne za versko i moralno obrazovanje na domaem nareju, i to ree u 17. veku,a ee od druge polovine 18. veka do danas. Krajem pomenutog vekaprevedena je i izdata, uz zajedniki rad nekoliko agilnih svetenika, i celaBiblija (u Ljubljani 1791). Radilo se posebno vredno i na gramatici i nareniku. U ovaj period spadaju i prvi uspeni pokuaji Pohlina (1780),Deva,Linharta i Vodnika (1780-1819) u poezijinato se nadovezuju unovije vremene manje uspeni plodoviJaniika (1814),Preerna (1830),Kastelice, upanaidrugih. U grupi obrazovnih spisa istiu seradovibiskupa7?flV7n'tera(1813. idalje) kako istotom tako i uspenou stila. Dobru gramatiku po sistemuDobrovskog izdao jeMatelka (1830), azatajerski dijalekat Dainko (1824), zakoratanski Jarnik po Gutskamu (1839); renici su izali od Jamika (1832) iMurka (1832); zbirka narodnih pesama od Vraza (1839) i Korytka (1839).Osobine tajersko-slovenakog govora u zapadnoj Ugarskoj mogu biti prou-avane na prevodu Novog zaveta od Kiizmie (1771, 1818), iz Kancionala odBarle (1823) i drugih verskih knjiga, kao i na osnovu gramatike maarskogjezika od Koia (1833) pisane na ovom govoru.

120


LJUDEVIT GAJ


IJEJEKOLO?

U br. 97. Prakih novinah nalazi se opazka, da se eski uitelj tanca g.Raab za svoga bavljenja u Beu uio od Serbaljah tamo ivuih njihov narodnitanac Kolo" zvani, da ga meu srodnim narodom eskim razplodi. Ove reirazjare nekog u Beu ivueg Hervata, te on poalje toboe od strane u Beustarrajuih Hervatah u Prake novine sledee izjasnjenje: Mi se usudjujemoonu opazku na toliko izpraviti da kolo nije serbski vee ilirski tanac, to se izistog naimenovanja ovih tancah vidi, doim se jedan Kolo hervatsko," dragiKolo slavonsko" zove, a Serblji svoj narodni tanac Oro" zvani imadu. Pak ktome nesu Serblji ve Hervati ovi tanac u Be doneli i rasplodili. Mi dakle za

dunost smatramo vas o stanju stvari obavestiti, jer prirodjena svakomuJugoslav janu narodna ut nedoputa, da mirnim okom gleda, kako mu seotima koi dio njegovih predajstvah, ma da je ba samo i jedan tanac."

Gledaj brate, uda golemoga! proitaj jo jedamput ovo mudro izja -snjenje, pak e se pitati, ko i mi, s koje namere je ovo izjasnjenje g. dopisniknapisao? Mi barem mislimo, da nije duh razkolnitva ovomu dopisu povoddao, inae bi g. dopisnika nemilostivo proibati morali; nu uvidjamo, da jeneznanstvo neudobnomu hvastanju krivo, i zato saalujemo g. izjasnitelja, teemo mu blagim nainom dokazati, da neima pravog ponjatija o razmerju iodnoenju pojedinih pokrajinah prema ukupnoj Ilirii. Kolo nije serbski veeilirski tanac," kae g. izjasnitelj. Ala kako se je sirota porezao! - Nebi seonomu smijali koi bi tvardio da neka stvar nije englezka, nego da je veliko-

britanska? Ovo isto razmerje nalazi se medu serbstvom i ilirstvom. Nu g.izjasnitelja pomeala su ona naimenovanja kolo hervatsko" i ,,kolo slavo-nsko", koja su samo zato nainjena, da znadu oni, koji u gradovih ivu, te medunarod malo dolaze, kakovu su varstu od kola prigrlili Slavonci, kakovu li

Hervati. - Kolo" je obe naimenovanje ilirskoga tanca, a kolo hervatsko" ikolo slavonsko", kao i Oro" (to izjasnitelj za nekakav razliiti serbski tanacdari), jesu samo varste od kola. Neka ide g. izjasnitelj medu narod, pak evideti, da puk nigde nekae: hajde da igramo kolo hervatsko ili kolo slavonsko:

ve se ufate pak igraju kolo, ali ne hctvatsko nitislavonsko niti dalmatinsko,nego onako kako je gde u obiaju. U Serbii imade kolo od preko 90 nainah, odkojih moglo bi se istom toliko posebnih tako lepih tanacah izvesti, ko to jekolo hervatsko ili slavonsko. Ali zato da se o jasnoj stvari prepiremo? zato

169


______________________

cepamo dlake na etvero? Ajdmo na izvor stvari; pitajmo se: tko nam je koloilirsko sauvao? pak emo videti, da li se moe kazati, da kolo nije serbski veeilirski tanac. Jeda li su nam ga sauvali nai dobri hervatski Provincijalci, alibratja Kranjci ali tajerci? - Gospodine izjasnitelju, kaite, to vam iskrenosarce na ovo pitanje odgovara! Nije li belodano, da je kolo upravo majka

Serbia uzdarala, i da se je kod pravih Serbaljah i po njih kod ostale ilirskebratje u Hervat skoj i Slavonii sauvalo? - Kad se o istinitosti ovoga pitanjauverite, moete proi i na draga pitanja, koja se obstanka ilirske narodnostitiu, n. p. moete se pitati: u koga se je sauvao isti jezik ilirski, u koga obiaji,tko li nam je ponajvie gojio od kolena do kolena narodne pesme ilirske? Usvakom odgovora nai ete Serblje i Serbstvo. Kako dakle da se prepiremo, toje kod Serbaljah narodno, to li nije; kod Serbaljah, u kojih od oltara do obananita biti nemoe, to nebi narodno bilo; kod Serbalja h, od kojih mi jezik u svojmudrosti i u svom bogatstvu, i obiaje u svojoj izvomosti i istoi uitimoramo, ako hoemo da ilirski ivot obnovimo: kod Serbaljah, koji su usvetinji svoga Serbstva onaj narodni duh i ono rodoljubstvo uzdarali, kojimsmo i mi u novie doba radi sloge pod prostranim imenom ilirstva novim

ivotom uzkarsnuli; kod Serbaljah, koji su nama od starine sve sauvali, akojim mi malo ali sasvim nita glede samoga narodnog ivota dati nemoemo.Dakle onaj, koi veli: da to je serbsko nije ilirsko, ili to je ilirsko da nijeserbsko (naravno u smislu same narodnosti) - jest ili neznalica, ili neprijateljsloge izmeu Slavjanah od velike grane ilirske.

Nadalje misli g. izjasnitelj, da kolo nije serbski tanac zato, to su gaHervati a ne Serblji u Be doneli i razplodili. Ala lepe doslednosti! takove nijekadar ni istiHegel izvesti. - Ako su Hervati kolo u Be doneli i razplodili, to sudoista hvale vredni, to su nastojali, da na narodni tanac u velikom svetu cenudobije; ali se otale nikako ne da izvesti ona posledica, da zato nije serbski, to jeilirski. Ta n. p. sav svet znade i priznaje, da smo mi knjievnost ilirsku podigli iuveli; nu nama jo ni izdaleka nije na um palo ikada tvarditi, da to nije serbskive ilirski jezik; pae ponosimo se i hvalimo Bogu Velikomu, to mi Hervati sbratjom Serbljima sada jedan kn jievni jezik imamo.

Jo nam je tarn u oku onaj izraz:Jugoslavjani.Neznamo bo, to hoe, datim izrazom naznai onaj g. izjasnitelj, kojemu serbske stvari nisu ilirske. Jedali je kod njega pbnjatje Jugoslavjan" irjega ili ujega smisla od ponjatijaIlir?" ili mu je to svejedno? ili moebiti nezna g. izjasnitelj, da je to reiparforce i za nevolju skovana? - Istina i mi smo ju upotrebljavali, nu, kako

rekosmo, od nevolje; ali odkad nam se ne brani sluiti izrazom, koi u narodu idogodovtini ivi, i koi je po razdeljenju slavjanskih granah od svih i najue -niih muevah za nau granu priznat i primljen neimamo razloga, da primamoime, koje nigde temelja neima, a jo k tomu niti neodgovara ponjatiju Slavjan;"jer ako se mi IliriJugoslavjani zovemo, naravno je, da bi se Rusi

170

___________________________________________

Severoslavjani zvati morali; a to su onda esi i Poljaci? da li oni nisuSlavjani? Mislimo da e ih g. izjasnitelj kao Slavjane priznati, a kao takovimvaljalo bi takoder ime nadenuti, nu kakovo to neznamo, jer nama su na severu a

Rusom su na zapadu. Dakle mislimo, da e najbolje biti, da pristane i g.izjasnitelj k obe priznatomu razdeljenju Slavjanah.

Urednitvo

171


"

. . " . 100 , .

Documents

Petar Milosavljevic - Srbi i Njihov Jezik