Pt·ikazi Pгilozi. 32. Sarnjevo, 2003., stt·. 333-425.

Muslimani Balkana: "lstocno pitanje" и ХХ. vijeku, priredio dr. Fikret KarciC, Behram-begova medresa, Tuzla 2001, str. 296.

Historija tntlslimaпa Balkaпa tokom ХХ stoljeca, tog "doba ekstremizma ", pro­tekla је tl zпaktl masovпil1 egzodнsa, пasilлil1 deportacija, koпtiпt~iraпill asimilator­skill p•·itisaka, пedefiпiraпog maпjiпskog statнsa Ll okviп1 balkaпskil1 dгzava, lateв­tпe ili otvo1·eпe diskriminacije, represije i пeizvjesпosti. Posljedпja deceпija ХХ sto­ljeca za IПtlslimaпe Balkaпa blla је ро svojoj destrнkciji veoma slicлa posljedпjim dесеп ijama XI Х stoljeca.

Kпjiga koju је priredio dr. Fikret Кагсјс, profesor islamskil1 stl1dija па Меdtша­гоdпот jslamskom нлiverzitettJ н Maleziji, predstavlja re\evaпtпtl zЬiгktl tekstO\'a, odabraпi\1 dokt11пeпata i svjedoceпja о sнdblni mнslimaпa Balkaпa. Nјеп cilj је da rezimira l1isto•·ijt1 пшsliшала па tom пemimom prostort1 tokoш ХХ stoljeca ј da Stl­dЬiiНI pojedinil1 muslimaлskj!1 zajedпjca djjagпosticira tr llliZпoj regioлalпoj perspe­ktivj_ Posto је glavпo pitaпje ХХ stoljeca bilo ocl!vaпje fizjckog i kнltt1пюg ideвtj­teta, cijela kпј iga је skoпceпtrjraпa па ovaj slozeпj proЫem. Svoj im sadгzajem ова poptшjava еvјdелtпн prazt1i1ш koja postoji t1 literatшi па bosaпskom jeziku о пнr­slimaпima 11а Balkaпtr. Dosadasпje fragmeлtarпo istrazivanje pojediпacпil1 sнdЬiпа JШJslimaпskjl1 zajedпica па BalkantJ sptltavalo је ideпtificjraпje si1·il1 procesa i zaje­dпickil1 imeпitelja пjilюve isparceljzir-aлe l1istoгjje.

Hjstorjja vjsestoljetпog Osmaпskog carstvaje ј l1istorija svillпaгoda koji su ga ciпili, bez obzjra па vjeгske, drнstveпe ј drнge razlike. Sјесалја Stl, pak, podijelje­пa па ратсепје пjegovill tlspoпa, оdпоsпо padova, kao ј posljedica koja Stl ta staвja projzvela. Modelj kolektivпe memorije ћistorije se razljkнjн. Balkaп spada tr os•пaв­sktl kulttlrlltt zoпu islamske cjvilizacije, zajedпo sa Aвadolijom, sјеvетјт lгakom i Sjгijom. G1-aпice Balkaпa se ј daпas poljtjzjrajн i pomjerajtt. Оп је, t1vijek "negcfje dJ·ugdje, та/о daije па istoku ". Dramaticпa l1istor·ija, isрнпјепа cestim SLJkobirпa i r-atovima, гeaktuelizjгala.je staгe dileme о rnogt~cпosti postojaпja IНLJitietпjckill zaje­dпica па etпickj l1eterogeпom, пestaЬilпom Balkanu, sa davпo prist1t11i111 gerюm kse­пofoblje, пetoleraпcije ј пacjoпalizma. Etпor·eligjjske razlike se maпjfestjгajн kao te­sko savladive prepreke па pt1tt1 пjegovog brzeg ltkljнcjvaпja tl modemizacijske to· kove. Mitomaвiji pogodнju kolektivпe l1isterije. Prizjvaпje ј legalizir·aпje mitova r1e·

386

P1·ikazi Pl·ilozi. 32. Sш-njevo. 2003 .. slr. )33-425.

гjjetko djjelj kr·vave lekcjje. Kvazj/,jstot·jje pjsar1e za lokalпtr ttpotrebtr su mogtrce ј

prjmar11e samo Lr агћаiспјtп dr·ttstvima н kojimaje jzvгserю lюmogeпiziгaпje oko пе­ргеvаzјdепј/1, аг/ыјспј/1 ideja, gdje је, ttz sпazrю ftшkcjoпir-aпje mitsko-poetske svj­jestj, pogled trvijek l!Smjererl prema dalekoj, mjtskoj ј velikoj pюslostj. Pюjektj о нпistavaпjtr Osmaпskog car·stva i dioЬi 11jegovill ter·itorija, па papinr ј Lr mastj lн·i­scaпskill ritera, evropskill vladara ј jdeologa пastajalj Sll jos od XV stoljeca. Strkob sa Osmanskjm carstvom 11јје imao samo oЬiljezja гаtа sa dпtgorп drzavom, vec se, kako istictr Ьгојпi l1jstorjcarj, maпjfestir-ao ј kao jdeolo.Skj sttkob f1гjscaпstva ј isla­rпa. MtJslimaпi SLr u Evropj smatraпi za straпce, ј kao takvi Ьili SLI markiraпi za pr·i­гodrlLr mettr kr·staski/1 polюda. Krsta.Skj r·atovj su Ьi\ј ''jedno veliko. паопriшю lюdo­G'aN:e ". Ргеmа Moвtgomeгy Wattu, jzopacerla sl jka jslama kојн str tr sredojem v ije­kll stvoгjli evгopski l1гiscaпskj ttceпjaci, da Ьi prevazisli komplekse пize vrjjednosti, orпogLJcilaje docпijim l1riscaпima da borbtt protiv rпнslitnaпa vode kao boгbtt svje­tla pгotiv mraka: "!ЈФ·аk koji pripisujemo nasim nepl'ijate!jima (је) pl'ojekc(ja ml·a­

ka и nama samima, koji nei:emo sebl da priznamo. Tako posmat1·aпo. izopaceпu sli­ku is!ama t1·eba sl?vatiti kao projekciju tanme strane evropskog covjeka ". Zapad је, пar·cisoidrю stvaгajLJci vlastiti mjt, pripjsao seЬi sve pozitjvпe оsоЬiпе. Mor-ao је pr·j­tom da pr·orшde ј koostr·tt ise ono drugo, sto је SLrprotrю ј пegativпo. Нгisсап ј str пaj­vise stгadali od пrkн dпrgji111J'j§ca!la. Yodectr нlogll trmodemoj l1istor·ijj Ll гаtојrп str­koЬima svjetskil1 1-azmjeгa imale str Ltpгavo l1riscar1ske drzave. Osmaпska 11jstor·jja se пюzе r-асјопаlпо jstгazivati tek sajasпim distar1cii-ar1jem od пaciooaljstickill katego­r·jja ј Ьгојпi/1, шшezeпillпegativпill stereotipa.

Pt·vj segmellt kпjige ciпi sest Clallaka koji SLI djelo afiппiгaпil1 stГLICiljaka, aнto­гiteta u sjr·im панспјm krugovima. Sa пekim od ovillt-adova domaca javrюst је vec јтаlа pr·ilikll da se trpozпa, posto str bjli prevedeвi i objavljeвi Lt pojediпirп sar·ajev­skim stпtcпim pнЬiikacijama. Njilюvo objediвjavaпje daje jm dodatrщ zajedпickll

dimenzijtl јег st1 Ltsmjer·eпi r1a lletrralgjcпi proЬiem Balkaвa i sudbirш mнslirпaпskil1 zajedпica tr·etiгaпtr kr·oz vise aspekata. Muslirnaпj Balkaпa, kako F. Kar·cic sagleda­va Lr trvodtr kпjige, pate od пedostatka vlastitog l1istoгijskog sјесапја. Njilюvo llisto­гijsko isktrstvo пiје koпdeпziraпo, ocLJvaпo i geпeracijski preпoserю. Ocito је da пнr­slimaпi Balkaвa zjve, rпisle i stvarajll Ltllskjm okvirjшa g!'Lrpa kojima pr·ipadajLI, а da pгipadrюst пнrsl imanskom kгllgtt Balkaпa п е postoj i u пј ilюvoj svijesti tr пеkој fоппi "imaginame zajednice ". Dttgotгajпi proces balkaвizacjje вiје doveo samo do paгti­ktrlaшe egzjsteвcije, vec ј do paгtikLJiaПle svijesti. PartikLtlarizam је kod IПLISiirпa­пa, s dпrge stгапе, oвemogLJcavao razmjerш iskustava, saгadпjtr i ispoljavaпje sol i­darвostj Lt vгemeпirna kadaje to Ьilo nнzrю. Sadгzaj ove lнestornatije istodobвo вa­vodi ва dalja pгorпisljaпja о Balkarщ prozeta izvjesпim pesimizпюm, pod lrticajeш svega овоgа sto se zЬilo tr daljoj а/ј i Ыizoj proslosti. Historija је r·avrюdtrsвa pr·e-

387

P1·ikazi P1·ilozi. 32. Saщjevo. 2003., str. 333-425.

та emocijama. Na Beгliпskom koпgrestt 1878. је izvrseпa do tada пајvеса dioba Balkaпa. Na­

koll 1878. оtю sto је jos preostalo od osmaпske Evrope Ьila је "tmka zemlje" raste­gпllta od Jadraпskog do Спюg 1110ra, izazovna za поvа osvajaпja ј komadaпja od 1·a­toboГ!1ill sttsjednjh drzava. Protjerivaпja i iseljavaпja muslimaпa ttticali sttпa sttsti11_ ske јzтјепе etпjcko-vjerske stt·uktt~re па Balkaпt1, gdje su se iskazivale sttjete velikiћ пасјопаlizаша maliћ balkaпskj(, пасUа ј njilюvjћ malil1 l1jstorija. Nekadajedjnstve­llj geogгafskj геgiоп Rttmelije ilj osmaпske Evrope podijeljeнje k1-ајеш Х/Х stoljeca па vise sitпi\1, medttsobпo нepovjerljjvill i suprostav\jeпi\1 balkaпskill dt·zava. Rjese­пja potrazeпa pt·eko stvaraпja пacioпalпih drzava pokazala stt se krajпje пept·illvatlji­viш zbog etпickog koloгita па Ваlkшш kojj је гаzага11 primjetюш efikasпil1 iпstгu­mellata soviпjstjcke po\jtjcke p1-akse. Neprjjateljski raspoloze11e, frustriгaнe balkaп­ske tlacioнaljsticke eljte нјsн Ьile izazov vec t·adjkalпa pt·ijetпja za tllltsliшaпe. Nji­lюva svijestje pripadala Јјтitјгапот misaoпom lюrizo11tt1 raпog Х/Х stoljeca i vre­meпtt роЬuпа i ratova protiv osmaпske uprave. U t·edovitim vt·eшeпskim iпtet·vali­ma ove elite su revitalizjrale duboke, aпtjтus\jтaпske predrasllde ј spretпjттaпi­

pulacjjaшa Љпшtјгаlе tl t1-at1sparentпe, agresjvпe projekte fizjckog ј kttltttrпog za­tiгaпja. Vladjтjг Dedijer је izпjo stav da geпocjd паd tntlsfjтaпjтa iша kогiјепе tt "tradiciji ba1kanskih v/astodriackih h-ugova da primenjuju genocidne mae и ci/ju S{IJCfrGl'lja etnicki Cistih tet·itorija". Sveoblll1vatпa etпicko-vje•·ska cisceпja i ргоgопј lnLis\jmalla пisu Ьili posljedjce vec р1·iтатј cj\jevi 1-atova. Njstt гjjetki опi kojj etвi­cka cisceпja smatrajt1 prjrodпim modelom ропаsапја za sva vгетепа. Etпickim sн pгetlюdila etjcka сјsсепја. Predrast1de se zasпivajtt па јгасјопаlпiш ciпiocima i ja­kim emocijama. Mllsl јта11 i stt sataп jzjraп i prema sl1e111 i 111 itske koпft·oпtac јје, atlta­

goпizma dobra ј zla. Nasilje је, паkо11 орсе demoпizacije, jzg!edalo kao sasvj111 пе­орlюdпа i попnаlпа pojava.

Svakj veliki proces na Balkaпll је zapociпjao LIZ obavezщt asisteпcjjtl stt-aпe di­ploшacjje ј evropskog dulюvпog utjcaja. Prva zrtva Гtlskog paпs!avizma kгajem XIX stoljeca bili stt Ltpravo mнsljтaпi па Balkaпtt. "Opste је poznato ", stojj Lt jedtюm tајпош dokщпeпttt rttske vlade iz febrttara 1878. da se ··nasa politika рт·ета juino­s{mJenskim narodima па Balkanu krece u okviJ'ima odbmne nasih inteт·esa и islo­cnom pitanju. Oslobodenje neoslobodenih juinoslovensldh naroda od turskog т·op­sf1Ja uvijek fl'eba da bude prilagodeno nasoj politici и tom dijelu svijeta ". lmpet·ijal­llLt filozofijLt slavjaпofila;ali ј carske Rusije, пajpotpttпijeje iпazio pisac Fjodoг Do­stojevski koji је pisao da је tzv. "Istocno pitanje" zapravo oslobodeпje citavog pгa­voslavnog lнiscaпstva i bt~dllce veliko tJjediпjeпje crkve: "Eto. zbog cega пе sme­mo ni za .\:ta i niposto zapostaviti ili os1aЫti stepennase vekovne prisutпosti uгesa­'Jш1ju tog ve1ikog pitanja. Ni radi ve1ike luke, ni radi izlaska па тот·е i okean, ра cak ni т·adi ujedinjenja i preporoda slo\Jenskog. Rusija nije zainteresovana za т·е.\:епје tog

388 1

P1·ikazi P1·iJozi. 32. Saгajevo, 2003 .. str. 333-425.

sudbonosnog pitanja ... Nas је zadatak teii, mnogo teii. Mi smo Rusi zaista potт-ebni i neizbeini zbog ce!og hriscansll1a i zbog Citave sutJ'a.fnje sudhine pravos/m1!ja и svetu zbog njegmюg jedinsnщ ". RL1sija се snюci sпage da, tokom devedesetil1 god iпа ХХ stoljeca, пekoliko puta нpozori Тнгskн da se LJzdгzi od neposredt1og tlplitaпja Ll zЬi­vaпja па Ваlkапн i razrjeseпje krize па ratom zal1vacetюm prostot'Lt пekadasпje jtJ­goslaveпske dt·zavпe zajedпice.

Pгvi tekst је claпak fjkгeta Karc ј са pod пaslovoш ''Istocno pitanje " - pшacli­gma za histor!ju muslimana Balkana и ХХ: stoljecu". Ћаgiспј aspektj l1istoгjjskog

iskLJstva 111lJS! imaвa Balkaпa jesu Lt tome sto SLJ se оп ј od dпJge polovjce х IX sto­ljeca tnoralj sLtocavati s agresjvпiш, вacjoпaljstjckiш ј aпtjislamskim pгavos1avпo -

11t·iscaпskim t·ezjтjma. Рагаdigпш za sнdЬiпLJ шнslimaпa Balkaпa tokom ХХ stolje­ca анtог пalazj tt "fstocnom pitanju ". Кагсјс smatt-a da se ''Istocno pitanje" moze korjstitj kao геfегепtп ј okvit· za saziшaпje i I-azшn ijevaпje l1 jstorjje 111 ttsl ј та па Bal­kaпa sve do kгаја ХХ stoljeca. Glavпi razlozi koji Stt atJtOtЋ vodiljjesн pt·ezjvfjava­пje шeвtaliteta klasjcпog "Istocnog pitanja" u svijesti i ideologijama balkaпskil1 l1гjscaпskjl1 elita i пjilюviћ sljedbeпika ј пјјfюvо tretiraпje пшsfјmапа ро орюЬа­

пim obtЋscjma XVIII ј XIX ј prviћ dесепјја ХХ stoljeca. Etвicka ј vjet·ska Iюпю­

geпizj,·aпost пemнslimaвskil1 drzava ва Balkaщt, ttspostavljeпj], Ll pt·edvoфt Evt·o­pe, postjgпнta је pнtem progoпa ј нЬiјавја etвickj razпoюdпog ПltJslimaпskog sta­пovпistva. Histoгica1·i balkaпskil1ћriscaвskil1 zemalja i samj pod psilюzotn vec tlsta­Ijeвill, kobвil1matrica о vjsestoljetпom balkaпskom tnraktJ pod Osmaпlijama, "ЬоЈ'­Ье krsta pгotiv nekJ'sta", "turskog sindroma", kao i poljtjke пeprevazideпog пacjo­пafjzma, tшnacili stt i opravdavali рюсеs пestaпka шнsЈјmапа kao роtршю logicJш ројаvн. Da Ьi se to postiglo musliшaпe пiје bilo dovoljвo samo ttЬijati i protjeгjva­ti, УеС if1 је trebafo def1LII11311iziratj, poпizavatj, psifljcki LJПistavatj ј pt·etVol·jtj Ll пi­sta. Vjoleпtвi i вetoleraпtпj пacioвaljzatn "veCine" suprostavljao se svakom dt'Ltgom politjckom ј 1 i еtп iсkо-пасiопаlпош пюdeltl utшtar til1 drzava koj i Ьi пюgао нg,·oz i­

tj пјеgоvн eksklнzivпost i potpt!ПLI posesivtюst. SudЬiпa пшslimaпa лiје Ьila оdге­dепа samo time kako Slt se poпasafi, i sta Slt mis(j]j О seЬi, vec ј 011ј111 Sta SLI "dгu­gf" misl ili о 11jima. Balka11 је, ро пеkiш stra11i111 istrazivacima, паkо11 izнzimaпja od osшaпske L1p1Ћve, postao simbol zalos11e stJdЬiпe пшslimaпa i sekltlarпog islama н Evropi. Osmaпska drzava је, kako pise 1. Aпdric, "kao neka jantasticna morska ose­ka odjednom otplasnula i povukla se negde и nedogled, а oni ostali ovde, kao vode­no bi!je па kopnu, prevareni i ugroieni, prepusteni sebi i svojoj zloj sudhini ". Faпa­ticпe akcije deosшaпizacije Ьile stl poseЬice ltspjesпe lJ materijalпoj, vidljivoj ј ја­

vпој sfet·i. Najd1·asticпije, tektoпske рготјепе stJ izv1·seпe Ll орсој fizioпomiji gгado­va, at·I1jtektшi, odijeva11ju. Ukla11jaпjem osmaпsko-islaшskill simbola Balka11 је po­stajao Ыijeda kopija i оЬiс11а kal'ikatнra zapadпe Evrope. Balkaпske drzave stt, tl IЋ­zlicitotл stepeпtJ, pokLJsavale da prociste svoje jezike i topoвime od tшcizama. Bi-

389

Pr·ikazi Pr·ilozi. 32. Sarцjevo. 2003 .. str·. 333-425.

liпgvizam i mttltiliпgvizшn iscezli stt zajedtю sa geпer-acijama koje stt Ьile пepos1·e­dl1o ukljtrceпe u zivot Osmaпskog caгstva. F. Кагсiс zakljtJcнje da Ы integr·acija Bal­kaпa пюglа pomoci rascjepkaпim muslimaпskirn zajedпicama da pr·evladЩtl svojtr vlastitu "balkaпizaciju".

Jtrstiп McCa1'tl1y, рюfеsог па Uпiverzitettt Loнisville, Кепtнсkу (USA) i speci­jalista za dпrstverю l1istorijtt i l1istorijskt1 deшografijtt Bliskog istoka i Osшaнskog caгstva. atrtor· је claпka "Stanovnistvo osmanlijske Е11Юре p1·ije i poslije pacia cш-­stva" koji је posveceп istrazivaпjtt sastava staпovпistva па Ваlkапн. Iako је zapa­dп i svijet dtrgo vremeпa pokazivao br·igo za polozaj lнiscaпa tl Osmaпskom carstvt1, samo se јеdш1 mali dio zaitlteresirao za sodЬirш balkaпskil1 mнslimaпa. Zbog te пe­brige,jedпa od пajvecill deшogгafski/1 katastrofa пikada пiје otkriveпa. Nije Ьilo so­lidaпюsti пi tl komemoгaciji. U 11amjeri da dokazн svoje zalltjeve, balkaпske dг2ave stt od "lstocпog pitanja" пapravile demogr·afski problem. Р гета sloZЬeпiп1 osп1ar1-skim statistikama, koje пе нkljttcujtt veliki broj lica koja sн ilegalrю prelazila osmaп­ske i tшske gгапiсе, oko_1,5 milioпa muslimaпaje od 1878. do 1918. пapttstilo Bal­kaп. Od 1,445.179 111t1Siimaпa koji пisu vise zivjeli tl osvojeпom роdrнсјн OSI11ЗП­ske Ev1·ope. пjill413,992 se iselilo u Tшsktt tl toktt i паkо11 balkaпskil1 r·atova. lzme­dtt 1921. i 1926. tl Torsktt је doslo 398.849 muslit11arщ vecirюm kao dio гаzтјепе starюvпistva. Моdеше balkanske пасiје formirale stt se tt pгocestr r·azaraпja osmaп­skog politickog poretka, нjegovog socijalпog i ktrltumog пasljeda, pr·i сет н је sva­kako Ьiо pr·imaraп ''populacijski aspekt '' пероzпаt zapadnoevюpskom тоdепют isktrstvн. Та specificrюst jugoistocпe Evrope sastojala se tt пeшogllcпosti пасiопаl­пе iпtegracije oпil1 dijelova statюvnistva koje se ideпtificiralo i Ьilo ideпtificir·aпo sa osтaпskim rezimom zbog svoje vjerske pr·ipadпosti. Mпogi od oпil1 koji sн vrsi­li рrосјепе balkaпskog staпovпistva bili stt iпficiraпi rasizmom. Evюpske statistike о staпovпistvll osmaпske Evrope stt bezvrijedпe kao ргосјепа t1kopпog Ьюја starю­vпika. Evropski pisci пikada пistt koпzнltirali priшarпe izvore poptrlacioпe statisti­ke staпovпistva osmaпske Evrope- ostпaпskll drzavrш statistikн, пе tJvazavajtrci te­meljпi pri11cip demografije koji pokazllje da samo опi koji broje staпovпistvo mogta stvaпю zпati i пjegov broj. Osmaпlije sta Ьile jediпi koji sta doista brojali staпovпis­tvo Carstva. Zato su samo опi mogli dati tacщr procjetш svog vlastitog staпovпistva. Balkaпski пacioпalisti Ьili Sll пer·ijetko klasicпi rasisti koji su vjerovali da stt "na­md" ili "пасiја" odredeпi krvlju ili пarodпim oЬiljezjima duse. Svakoje pl'etposta­v !јао da је staпovпistvo osanaпske Evrope, ttprkos "zastitnim bojama" bas пjegove пacioпalпosti. Rasisticka vjerovaпja str пе samo srшaseпa, пеgо str istodobпo i por·a­zпa za гасuпапје starюvпistva. Ј. McCartl1y пavodi: "Kada branilac jedne ili dntge balkanske nacije procjenjuje hl-oj pripadnika "s\юје nacije" оп u to cesto uk(jucuje sve one koji posjeduju zal1tjevani tip duse. Na to пета utjecaja Cinjenica da /е osobe ne g01101'e njego1'jezik. pripadaju d1-ugoj religiji ili su se cak zakleli cla se Ьо1·е pi'O-

390

Prikazi P1·ilozi. 32. Saп:jevo. 2003., st1·. 333-425.

til' njega i njegm,ih istonarodnika do smrti. Oni su Bugari (ili Grci ili S1-Ы) \JOljeli to i!i пе. Prirodni zakljucak је Ыо da svi ti ljudi pripadaju istoj driavi и kojoj se na/a­ze nji110va ,-asna brata". Za razljku od evюpskjllllriscaпskjl, apologeta Osmaпjlj­je пjkada пjsu koгistj(e "rasne" kriter·jje u svojoj statjsticj stanovпjstva. Mllsljтaнj Sll паkоп balkaпskill ratova Ьili нeospomi gubltпici u formiraпju пovil1 drzav11jl1 gt-a­пica. Njilюva ргаvа Sll роtрнпо zaпemarivaпa. Na Balkaпu za пjill11ije vazio pr·iп­cip samoodredenja.

Kemal Н. Karpat, pюfesor osmaпske ћistorije па Uпiveгzjtetll Wiscoпsi11 (USA) zastttpljeп је sa dva claпka. Pгvi пosi пaslov "Hidiret iz Rusije i sa Ва!kапа: pmces samQ(/e.finisanja и kasnoj osmanlijskoj driavi ". Rad se bavi pitaпj ima masov11og ise­ljavallja ј рюmјеrюш jdeпtiteta пшslimaпa jz odLtzetil1 osmaпskiћ pгovjncija па Bal­kЗiш. u Aпadoliji, Sjeverrюm Irakll i Sirjji. Na tom prostortt пајzпасајпiја рюmје­па tt dr·trstvetюm eпtitetн tokom posljedпjill decenija Osma11skog carstva Ьilaje jza­zvaпa seobama, defiпir-aпim kao l1idzret, koje su tekle iz evropskiћ oЫastj Cat·stva, а imale sн svoje odredjste Ll osшanskjm azijskim pokrajiвama. Kr·oz citava stoljeca ko11cept lljdzr·eta imao је sпaza11 uticaj па muslimaпsktt misao i pt-aksн. Ovaj koнcept је postao sastavпi dio osmaнskog iвtelektнalпog нasljeda. Muslimaнi koji stt zivjeli на periferiji Osmaпskog carstva, sносепi sa realпim prijetпjama svog opstaвka i ma­teгijalпe sigurпosti, trзZiJj sн spas iduci ka ceпtralпim, siguшijiш dijelovima dгZзve, cija је prjvlacпost rasla н proporcjjj sa slaboscu pet·jferije. Za пшslјmапе па Ba\ka­tlll, kao пајЬюјпiје stanovпistvo, uprkos cjпjenici da је vесјпа пј ill zivjela па gr-a11 jci jslamskog svijeta, Slloceпa sa пeprjjateljskim evropsko-ћriscaпskjm svjjetom, jslam је ostao apoliticaп sve dok пistt desetkovaпj. Njihova pasjvпa kнltt~rпo-vjet·ska syj­jest mogla se lal1ko preobt-atiti tt impulsivпi t11ttslimaпski idetltitet kada stt to okol­пosti zal1tijevale. Medнtim, sve do pojave migracije, jsJшnski ideпtitet ovil1 пшsli­matla odгzavao se malюm u нepoJjtjckjm obredima i drllstveпoj praksi. Migt-aнtj stt Ьili kгајпје гazпoljkj tt pogledн drнstveпog, etпo-liпgvistickog i l1istoгijskog poгjje­kla. KЗI·pat smatra da stt se onj tl mjesttt svoga porUekla ideпtificit-ali s islamom tt smjslll dпtstveпog ponasaпja ј rituala vise пеgо u smislu politickog sistema. Ргјје se­oba tt ясе Carstva, vесјпа tjl1 tllttsljmaпa se poistovjecivala sa svojiп1 plemetюm ј(ј

et11ickom grt~pom, dok је jslam н priпcipu osigшavao pravilo drustveпog ропаsанја ј sеkнпdагпј izvor ideпtjteta. Pr·oces seoba је promijeпio ovaj relativнo pasjv11i gпt­p11i musljтaпski identitet нmпоgо iпteпziv11ijн poljticktt svjjest sirecj 11је11 geogt-af­skj i jdeoloski okvir. Proces seoba нiје samo prornijeпio izvorпi gпtpпi tntJslimaпskj jdeпtjtet migranata, vec је ј pomogao da se poJitjzira ideпtitetotn 1l1t1Sij111a11a L1 kl·a­jevitna Lt koje sн se пaselili. Seobe ј okolпosti koje su il1 proizvele bile stt katalizatot­promjeпe vjer·skog i kLIItш11og jde11titeta тjgгanata tttюvi djнamicnj pofjtjcki ideпtj­tet povezaн s пovim koпceptom tnttsljтaпske teritorijalne drzave.

Dпtgj Kar·patov cla11ak 11osi пaslov "Grailanska p1·ava muslimana Balkana".

391

P1·ikazi Pгilozi. 32. Saщjevo, 2003., str. 333-425.

Mllslima11i Balkaпa str, kao iпtegralпi dio osmaпsko-п1вslimaпskog шilleta, sebe sшatrali orgaпskiш dijelom osmaпske drzave. Нistorija mнsliшaпa Balkaпa kao gr·tr­pe pod Llpravom str-aпi/1 пemt~slimaпski/1 sila zapocelaje 1877.-1878. godiпe. Or1je ропаsапје нovoпastalih balkaпskil1 drzava prema muslirna11i111a opisao kao jeda11 od oЫika drzavпog lшligaпstva i barbarstva. Garaпcije koje stt bile davaпe mtrslirnaпi­ma pokazivale str se kao oedovoljпe i пekorisпe u osigшaпjttпjilюviћ ljtrdski/1 i gr-a­daпski/1 prava. Опi str progoпjeпi ttprkos Ьгојпiш ugovoriшa koja је Osшaпsko caг­stvo, а роtош i Ћtrska, potpisivala sa razliCitim balkaпski111 vladama. Religijske r-a­zl ike str postale osпova Ьа lkaпskill пacioпalizama. "Nacija" koja је posta/a osпova balkaпski/1 drzava, sћvасепаје u osпovi kao vjerska zajed11ica, а tek пakon toga, kao svjetovпi, etпoliпgvisticki eпtitet uprkos formalrюg ttvazavaпja ovog posljedt~eg koпcepta. Balkat1ske vlade su пastojale kt·eirati пюпоlitпе пасiје sto је ostavi /о та/о pгostot·a za postojaпje etпickil1,jezickil1 i religijski/1 rnaпjiпa. RepttЬfikaпske vlade Lr Turskoj smatr·ale su пekadasпje osшaпsko-пшslimaпske podaпike i 11jilюve potornke на Ba lkaпu kao potpttнo ovlasceпe da se пasele u Tllrskoj i da LIZivajll potpllпa рга­vа kao domace statюvпistvo. Mttstafa Kemal-pasa Atatшk је нkazivao da str пш11a­dziгi tшska "nacionalna uspomena па zemlje koje smo izgublli ". Libet-alпa iшigra­cioпa politika tшski/1 vlada ргеша rnusliшaпima sa Balkaпa пerijetko је olнabгivala Ьгојпе пacioпalisticke vlade tt Bugarskoj, Rtm1tllliji, Jttgoslaviji i Gп::koj da koriste pгikriveпa sгedstva ili vecirюrп silu da se "os/obode" svoji/1 rntislimaпskil1 gгаdапа ргеkо siп/нoпiziгaпi/1 karnpaпja izgoпa i etпicki/1 traпsfeгa. Рrеша bugaгskim poda­cima iz ove dгzave је, primjet·ice, od 1880. do 1926. tr Ћrrskн bi /о iseljeпo 450.000 Ћн-аkа. Bllgarska је 1951.- Ј 952. godiпe, па Stalji11ov 11agovoг, protjer-ala 152.000 svoji/1 gr·adaпa tш·skog porijek/a. Cilj је Ыо da se prisili Tt1rska, koja је bila claпica NATO-pakta, da pr·if1vati ove izbjeglice i da time ttgrozi svojн ekoпoшijtt. Ћн·sko­bllgarski trgovor iz 1968. predvidio је sрајапје podijeljeнi/1 porodica паkоп pгogo­tнt 195 Ј.- Ј 952. godiпe. Ovaj ugovot· bio је sarno djelimicпo realiziгaп, jet· је Bllgar­skoj пedostajala t·adнa sпaga, а опа је koristila tшskн maнjit1ll kao ost10Vt1i izvш za regгLttir·aпje t·adпika za gгаdпјн pttteva, stambeнi/1 11aselja i razvoj poljoprivr·ede. Bн­gш·ske v/asti su 1984. otpocele "bugarizaciju" preostale tшske тапјiпе, sa пasi lrюm promjetюt11 tнrski/1 tl odgovarajuca bugarska prezimeпa. Tokom ove kampaпje "bu­gшizacije" Ы /о је, prema podacima Meduпarodtюg iпstitнta za stгateska istгaziva­пja iz Lor1doнa, нekol iko stotiпa mrtviћ. Stotiпe l1iljada Тшаkа је ет igгiralo tl Tш­sktr 1989. pr·ifikom tzv. "11e/ike ekJ·kurzije". Rjeseпja za pitaпje mllslimaпa i osta/il1 п1а11ј i па па Balkaщr К. Karpat па Iazi Lt potюvtюm defiп iraпj Ll koncepta "тапјiпа" ј 11jeпil1 prava. Јеdпа meduпarodпa povelja koja bi istjпski ga1-aпtjгala ргаvа ba/kaп­skj/1 mапјiпа ј нspostavljaпje jedпog medtmarodпog tjjela sa ovlasceпjima i sпagom da pгati ргоvоdепје povelje, zajedno sa promjeпama u iпdifereвtпosti Zapada рге111а kt·seпjjma p1-ava muslimaпa,je apso lнtпa rшzпost, ukofjko se zeli оsјgш·апје mапјiп-

392

Prikazi Prilozi. 32. Sar·;~jevo. 2003 .. str. 333-425.

skil1 ргаvа tt balka11skjт drzavama. Fjkгet Karcic se tt clat1kн ;'Islamska obnova па Balkanu 1970.-1992" bavi рго­

Ыетоtл revitalizacije ttloge js(ama tt zivottt muslitna11skil1 gнtpa tt 11ekadasпjoj Jtt­goslavjji, AIЬaпiji ј Bttgarskoj tt posljedпjim deceпijatna socjjaljstjckiil rezima. lztl ­cavaпje jslamske оЬпоvе 11а Balkaпtt ttkazLtje kako је jslam prezivio stoljece dtlgtr vladaviшt пeпakloпjeпiil rezima i jdeologija, .Sta оЬпоvа zпaci za mнsljmaпe па pe­гiferijj t11ttsljmaпskog svjjeta, te kako пetnLtslimaпj sl1vatajtt taj pt·oces ј гeagjгajtt па

пјеgа. Aнtor је ttstvt·djo da је jslamska оЬпоvа tt ovim dr.lavama imala t·eligjjskj ј

kulturпj kat-aktet·, StO Stl potvrdili i brojпi radovi О пepolitickom kat·aktertt islama па Balkantr. lslamska оЬпоvа se ma11ifestirala Lt ројасапој lјспој t·eligiozпostj, (t·e) kotl­stt·ukc јј i ј gradпj ј dzam јја, obrazovaпjн, izdavackoj d jelattlostj, ttpotrebi js lam sk jl1 drustveпil1 simbola, pojavj musljтaпskill ustatюva soljdamostj, poljtickjll i kttltш­пjll oгgaпizacjja . Glavпi razlog za vjerski i kнltнтј karakter оЬпоvе је apoljticпa ргi­юdа jslama tt ovom regjontt tt postosmaпskom periodн. Proces оЬпоvе је Ьiо dio .Sj­riћ drнstveв il1 prom јепа tt balkat1skim socijal istickitn zemljatna, al ј i гezнltat шшtаг­пјеg razvoja Lt okviпt pojediпil1 mLtslimaпskill zajednica.

Mjcl1ael Sells, profesor ttporedпjll гeligija па Haverfot·d College (USA) tt clatl­ktt "Vjel'a, histm·ija i genocid и Bosni i Hercegm,ini" aпalizira ttzt·oke sLtkoba tt Во­sп i ј Het·cegoviп i 1992.-1995. god iве. U XIX stoljectt tri m ita- prelazak па islam te­meljeп iskljнcivo па kнkaviciLtktt i pol1lepi, staЬilпe, dugovjecпe etпo-koпfesioпalпe zajedпice i роtрш1а izopaceпost osmaпske ttprave- ciпili sн temelj поvе vjeгske ide­ologije, "17ristosla\lizma", vjerovaпja da sн Slaveпi l1riscaпi ро prjюdi i da Ьilo ka­kav pгelazak iz llt'jscaпstva u drнgu vjeru podrazшлijeva jzdajtt slaveпske гаsе. Atr­tor smatгa da паzјvапје slaveпskjll mttslimaпa "turcima" kгjstalizira statюviste da sн "muslimani prelaienjem па islam promijenili svoj rasni identitet i da su postali turci koji su иЫ!i krscanskog kneza Lazara". Aпaljzirajttci Njegosev "Goгski vije­nac" 011 zakljнcuje da је prelaskom sukoba jz podrucja kt'Vtle osvete Lt kosmjckj dt~el dobra ј zla, Njegos stavio slaveпske muslimane lt tt-ajпo staпje razlicitostj o11il1 dпt­

gill. U ovo111 Njegosevom djelu muslimaпi sн "klevetnici ", "pljuvaci krsta ". Nakoп пjjlюvog tllлorstva ratnjci uzimaju pricesce bez ispovjjesti, sto је Ьilo obavezпo па­kоп kt·vпe osvete. Njegoseve poruke prelazile sн grat1ice stoljeca. То пeprevazicleпo staпje dL1l1a М. Kt·lezaje пazvao "k1·ugom turske magije", upozoravajucj da о tome kako se 11јеп fasciпat1t11j kпtg "jos uvijek nije ugasio и nasim svijestima, vise gOlю­

ri Njegos, cije parole jos danas uЫru pljesak sa otvm·ene scene, kao cfa se и 'Gш­

skom ''iJencu "govori о neposredno iivim poШickim proЫemima, а ne о jednom 17i­storijskom motivu па prijelazu iz XVII и XVIJJ stoljece ". Тradicija о pt·voj. "Bozi­cnoj" istгazi ll Сгпој Gori, tl Ceklicima, Crпшici i Ceklitщ llije liZiшala Ll obziг da se to desilo нpravo 11ajedat1 od пajz11acajпijil1 pt-avoslavпil1 bogosluzeпja tt godiпi. cij i se sadrzaj moze sazeti Ll porltci: "Mir Boiji, Њ·istos se 1·odi ". Alltor је, istt-azujнci га-

393

P1·ikazi P1·ilozi. 32. Sш-ajevo. 2003 .. stг. 333-425.

zопш aotirnttslirnaosktt propagaodtt ј brojoe stereotipe koji ј/1 dLJgo prate, LJkazнju­ci па рюЬiеш moraloog ј politjckog ј~еdпасаvапја :lrtve ј пјепi11 pt·ogoпjtelja, jz11 j0

шјslјевје da је origj11alпa maвipulacjja takvjl1 termiпa dovela do jdeologjje kojaje l1rabгila ј podttpirala пasilje tr Вј Н. Оп smatra da zJocjпi protjv Bosпjaka Lt Вј Н ј1113_ јн рt·оdопю vjerskj karakter.

Dnrgj segmeвt kвjige ciпi Karcicev jzbot· dokнmeпata о stt-adaпjjтa mttslima­пa tokom ХХ stoljeca. Опј pпriajo priliku da se troce koпstaпtвe ctie пе samo апа­tошјје zlocjпa, vec ј logike koja пeospomo povezuje geografski i vremeпskj odvo­jeпe dogadaje. Medtt dokшneпtiшa роsеЬпо iiLJstrativrю mjesto zatrzimajtr jzvodi jz jscrprюg izvjestaja Medt111arodпe kош isije za Balkaп iz Ј 9 Ј 4. godiпe (Carпegie Eo­d\'lomeпt fot· Iпterпatioпal Реасе, Repol't јог the /nternational Commissioпlo lnqui­,.e into tће Causes and Conduct ofthe Balkans Wars, Wasl1iпgtoп D. С. 1914) о stгa­daпjtr пшsliтапа н Makedoпjji, kao ј potresпi rюviпski jzvjestaji Lava Ћockog jz vгerneпa balkaпskiћ t·atova. Trockj је jzvjestavao 19 Ј 2. о kom jtskjт djvljastvjrna ј

okt·utrюstjrna пedaleko od Prilepa, zbog kojjl1 је regнlama srpska vojska pr·igovat-a­la: "da su Тurci uS!i и nasu zemlju, oni se ne hi ovako ponasali". 8Jjztt 2.000 "tш·­sk;h izbjeglica ", vecjrюm zева i djece, jzтedtr Radovjsta ј Stjpa, "иml'IO је ocf gla­di- doslm>no od gladi" - pisao је пeki сјпоvпјk poslat tr Stip. Svjedoce11ja о zЬivа­пјјта i stradaпjtt mнslirпaпa 1989. н Bt1garskoj, 1992.-1995. tt Bos11j i Het·cegovjпj ј 1999. па Kosovн potvrdujtl Brodelovн шisao da опо sto se jedпorn zЬilo ispt111java trslove da se porюvi. Selektjvпa, ali veorna zпасајпа ЬiЬiiografija t·adova о јslашн па Balkaпll, kojtr је saciпjla tnr. Hamida Karcic, obнl1vata kпjige ј сЈапkе objavljeпe od 1980. do 1999. н гefel·eпtпim casopisjшa па eпgleskom jezjktl.

Кпјјgа Muslimani Balkana: "/stocno pitanje" и ХХ ' '[jeku tlpнcoje па роtге­Ьн sagledavaпja l1jstorije Balkaпa kao cjeliпe, па kot·ekcijн tradicjoпalпih, tепdепсј­оzпiћ gledaпja па пedovoljno пeistra:let1ll l1istorUu muslimaвa i Balkaвa, kao i izla­zak iz шпвоgоте zасаrапјћ пасiопаЈпјћ, iskljllcivil1 ћistot·iografija tt slнzЫ dt·za­vпe politike optereceвe sopstvenim iпteresima, laЬiri11ta arl1ajcrю-rшalпe ј maпiltej­

ske iпter·pt·etacije ћistorije, пjeпilt bjeliпa koje podrazнmijevajtr amвezijн. Mtrltidi­scjpliпarпi, koшparativпi pristup ovakvirn slojevitirn temama ciпi jasпijom пezavг­seпtr, zamrseпLI proslost, omogнcavajuci time t·azшnljivijom sadasпjost. Ova kпjiga tгеЬа da Ьџdе јеdап od pнtokaza tl pragmaticпjт паstојапј ima шuJtidimeпzioпalпog tшнасепја l1istoгijskil1, politickil1, ekoпoшskil1, drнstveпil1 i psilюloskiћmeltaпiza­ma koji stl odt·edili ltistot·iju mнslirnaпa Balkaпa.•

Safet Baпdzovic

394