Pitanja za ispit iz uvoda u racunare1. Koje osobine racunara su zasluzne za njihovu siroku upotrebu?2. Koje 3 oblasti su osnovne za razvoj racunara?3. Koji naucnik je preteca u razvoju racunara,I sta je u to vreme kocilo razvoj?4. Kada I u koju svrhu je prvi put koriscen uredjaj za masovnu obradu podataka(mop)?5. Po cemu je znacajan Dzordz Bul?6. Koji su razlozi naglog razvoja racunara u IIsr?7. Opisi prvi komercialni racunar?8. Kada je odkriven transistor?9. Koja 3 pravca su razvoj racunara danas?10.Sta je binarni system?11.Kakav je nepozicioni,a kakav pozicioni br sistem I navesti primere?12.Kako se racuna vrednost cifre pozicionog,a kako u nepozicionom br sys?13.Sta je brojni system,a sta njegova osnova?14.Koja je optimalna osnova br sistema za koriscenje racunara?15.Koji su kriterijumi za optimalnost br osnove u racunaru I koja se osnova koristi u

racunaru I zasto?16.Sta je kodiranje , a sta kod?17.Kakv je jednoznacan ,a kakav ravnomeran kod?18.Kako se odredjuje optimalna duzina kodne reci?19.Sta je ostatak koda?20.Koja je optimalna duzina binarnog koda za dekadne cifre?21.Sta je bit a sta bajt?22.Koje uslove treba da ispunjava binarni kod kod dekadnih cifara u racunaru?23.Sta proucava bulova algebra I kako se ona aplicira u radu racunara?24.Koji su elementi funkcije bulove algebra?25.Napisati tabele za konjukciju,disjunkciju,implikaciju I ekvivalenciju.26.Prikazati implikaciju preko osnovnih funcija bulove algebra.27.Napisati de morganove zakone.28.Sta su logicke mreze?29.Skicirati I objasniti sabirac I polusabirac I navesti njihove razlike30.Koje su zajednicke osobine za sve memorije(I objasniti svaku)31.Koje sve memorija imamo kod racunara32.Sta je RAM,a sta ROM

1

33.Sta je kesh memorija34.Koji je osnovni material gradje unutrasnje memorije35.Sta je BIOS36.Objasniti pojam virtuelne memorije37.Sta je hardver ,a sta softver38.Koji je osnovni zadatak operativnog sistema39.Kakav je multiprogramski rezim racunara40.Kojim sve procesima upravlja operativni system41.koji je prvi samostalni operativni system od windowsa42.razlika izmedju windowsa I Dos43.karakteristika LINUXa44.karakteristike hard diska45.Karakteristike CDa46.Kako se organizuju podaci na disku?47.Sta je Fat 16 a sta Fat 32?48.Sta je rezolucija monitora I kako se ona izrazava?49.Karakteristike LCD I CRT monitora?50.Koja je uloga IS-a I koji su mu periodi u razvoju?51.Kakva je centralizovana a kakva distribuirana obrada podataka?52.Sta je CAD a sta je CAM?53.Koji su elimenti sistema numerickog upravljanja?54.Od cega se sastoji CMA?55.Zajednicko za CAD I CAM?56.U cemu je prednost CAD-a?57.Osnovna uloga procesora?58.2 Osnovna dela procesora?59.F-ja procesora?60.Sta su magistrale I koje vrste imamo?61.Definicije : polja I sloga?62.Kako se podaci organizuju u savremenim bazama?63.Kakva je linearna a kakva hijerarhijska datoteka.

64.Šta je DNS65.Šta je TCP protokol66.Koji je način pristupa internetu majbrži i koja je jedinica mere te brzine67.U čemu je razlika između DVX-a i DVD-a68.Koje su prednosti , ako je mane „ravnih monitora“

2

69.Karakteristike inkjet štampača70.Šta je URL i čemu služi71.Nabroj dve ulazne i dve izlazne jedinice računara72.Objasni ulogu IP na internetu73.Šta je matična ploča i navedi 3 standardne komponente74.Navedi bar dve razlike između optičkog diska i hard diska75.Iz čega se satoji video sistem76.Šta je sistemski radni takt računara i kojom jedinicom se izražava77.Kolika se rezolucija preporučuje za sliku na monitoru , a kolika na štampaču78.Na koji način se beleže podaci na CD, na hard disk, na disketu79.Čemu služi adresna magistrala u računaru?80.Zašto je brzina centralnog dela računara veća od brzine periferija?81.Navedi uslove osvetljenja za bezbedan rad na računaru

Odgovori :

1.Osobine zasluzne za siroku upotrebu racunara su: brzina(u obradi i prenosu,podataka),tacnostpamcenjekomunikacijauniverzalnost(koriste se u gotovo svim oblastima danas)upravljanjeautomatski rad.

2. Osnovne oblasti(discipline) za razvoj racunara su: logika,matematika I tehnika.

3.Naucnik koje je preteca u razvoju racunara je Carls Bebidz(XIX vek).Materijali I mehanicka sredstva tog vremena nisu mogla da omoguce kontinualni tok podataka.

4.Uredjaj za masovnu obradu podataka je konstruisao Holerit krajem XIX veka ,a svrha mu je bila statisticki popis stanovnistva.Ova masina je koristila busene kartice kao medijum prenosa podataka . (busene kartice su se koristile u tekstilnoj industriji u Francuskoj u XVII veku,prvi ih je koristio Zakar)

3

5.Veliki znacaj u razvoju logike racunara pripada Dzordzu Bulu,koji je dao osnove dvoznacne agebre ,na cijim zakonima pociva logika racunara.

6.Razlozi naglog razvoja racunara za vreme drugog svetskog rata su: potrebe saveznika u odredjivanju elemenata gadjanja I vodjenja p.v.o. I pronalazka atomske energije(radovi sa atomskom energijom su zahtevali proracun velike preciznosti).

7. Univac (UNIVersal Automatic Computer) Ovo je bio prvi računar od koga je proizvedeno više primeraka, od kojih je prvi instaliran 1951. u Birou za popis stanovništva SAD-a 1951. GodineOvaj računar je bio težak oko 13 tona, imao je 5200 vakuumskih cevi i obavljao je 1900 operacija u sekundi, a časovnik mu je radio brzinom od 2.25MHz. Zauzimao je 35.5 metara kvadratnih prostora. Imao je memoriju na principu linija za kašnjenje, radio je dekadno (koristo je binarno kodiranu decimalnu aritmetiku), a kao memorijsku jedinicu uveo je magnetne trake.Za jedno mnozenje trebalo mu je 2.8sec.

8.Tranzistor je otkriven 1949.godine.

9.To su:komunikacijarazvoj vestacke inteligencijerobotika.

10.Binarni sisten predstavlja skup pravila pomoću kojih se vrši kvantitativno izražavanje.To je brojni sistem koji ima osnovu N=2,I sa skupom simbola cifara S={0,1}.

11.Nepozicioni brojni sistemi su oni kod kojih simboli cifara imaju uvek istu vrednost bez obzira na mesto u zapisu broja(npr. Staroegipatski,rimski).Pozicioni brojni sistemi su oni kod kojih vrednost cifre zavisi od mesta u zapisu broja. (npr. Dekadni,binarni,oktalni,heksadekadni) .

12.

13. Osnova brojnog sistema je broj različitih cifara u njemu.

4

14. Optimalna osnova brojnog sistema je 3. Medjutim, kako je teze realizovati fizicki objekat sa tri stabilna stanja, ipak se koristi brojni sistem osnove N = 2 koji je blizak optimalnom.

15. Kriterijumi za optimalnost brojne osnove su: Osnova brojnog sistema (N) treba da je sto manja, broj celija (n) za registrovanje treba da je sto je moguce manj. f(N) =n⋅N . Koristi se brojni sistem osnove 2.

16. Oznacimo skup informacija sa Bn bi, i 1,2,..,n.Uvescemo azbuku Am ak,k1,2,...,m, tj. skup simbola. Niz simbola iz ove azbuke predstavlja reč. Ako svakoj informaciji iz Bn dodelimo rec azbuke Am, skup tih reci cini kod.Kodiranje je,znaci,proces pridruzivanja kodnih reci iz azbuke Am elementima u Bn.

17. Jednoznacan kod je kada svakom elementu iz skupa informacije je dodeljena druga kodna rec,a ravnomerni kod je kada su kodne reci iste duzine.

18. Duzina kodne reci treba da bude ceo broj,to bi bio prvi ceo broj koji zadovoljava

sledecu jednacinu: q=[ log (n )log (m) ]+1

m - broj skupa smbola

n – broj elemenata koji se kodiraju

q – dužina kodne

Uglasta zagrada označava prvi manji ceo broj.

19.Razlika izmedju broja svih mogucih razlicitih kodnih reci I broja iskoriscenih kodnih reci naziva se ostatak koda.

20.Optimalna duzina je 4.

21.Bit je binarna cifra koja moze imati vrednost 0 ili 1,a bajt je binarni broj koji se sastoji od 8 cifara (bitova).

22. Uslovi su sledeći :

- jednoznačnost koda- najvećoj dekadnoj cifri (9) odgovara najveći od izabranih binarnih brojeva- svim parnim (neparnim) ciframa odgovaraju parni (neparni) binarni brojevi (ili

obrnuto)5

- komplementnim dekadnim ciframa odgovaraju komplementni binarni brojevi- kod je težinski, što znači da svako mesto u kodu ima svoju težinu t i , što znači da se

vrednost dekadne cifre može naći ovako: x = x1t1 + x2t2 +x3t3 + x4t4

23. U Bulovoj algebri promenljiva uzima vrednosti iz skupa 0,1 i naziva se binarna ili dvoznačna promenljiva. Upravo ta osobina je važna za primenu Bulove algrebre u projektovanju računara. Bulova algebra se primenjuje za praćenje kvalitativnih osobina. Primena je moguća svuda gde postoje dva moguća stanja.

24.Elementarne funkcije Bulove algebre su: konjukcija,disjunkcija,implikacija,ekvivalencija i negacija.

25.

Konjukcija

f(x1,x2) = x1⋅x2

Disjunkcija

f(x1,x2) = x1 + x2

6

x1 x2 f(x1,x2)

0

0

1

1

0

1

0

1

0

0

0

1

x1 x2 f(x1,x2)

0

0

1

1

0

1

0

1

0

1

1

1

Implikacija

f(x1,x2) = x1 x2

Ekvivalencija

f(x1,x2) = x1 x2

26. Prikaži implikaciju preko osnovnih funkcija Bulove algebre.

x1→ x2=x−

1+ x2

x1 x2 x1→ x2 x−

1 x−

1+x2

0

0

1

1

0

1

0

1

1

1

0

1

1

1

0

0

1

1

0

1

27.De Morganovi zakoni:

A+B=A⋅B ; A⋅B=A+B ;7

x1 x2 f(x1,x2)

0

0

1

1

0

1

0

1

1

1

0

1

x1 x2 f(x1,x2)

0

0

1

1

0

1

0

1

1

0

0

1

28. Logički elementi su fizički objekti analogni matematičkim modelima elementarnih funkcija algebre logike.

29.Skica polusabiraca:

x

y

i ne ne

p x−

y−

i i

x−⋅y x⋅y

−

ili

z

8

Skica sabiraca:

xi yi

PS1

p'i z'i pi-1

PS2

p''i zi

ili

pi

Polusabirac sabira binarne sifre ne vodeci racuna o prenosu ranijih vrednosti.Polusabirac je je logicka mreza(sistem povezanih funkcija algebarske logike(I,ILI,NE)).Ova logicka mreza se koristi za racunar.Sabirac se može konstruisati od dva polusabirača i logičkog elementa ILI. Jedan polusabirač sabira cifre xi i yi , a na drugom ulazi rezultat iz prvog i prethodni prenos. Prenos rezultat se dobija uvođenjem prenosa iz oba polusabirača u logički element ILI. Za sabiranje višecifrenih binarnih brojeva možemo koristiti paralelni ili serijski sabirač. Razlika između sabirača i polusabirača je što polusabirač sabira binarne šifre i ne vodi računa o prenosu ranijih vrednosti, dok sabirač vodi računa o prenosu ranijih vrednosti.

30.Zajednicke osobine kod svih memorije su : adresivnost,kapacitet i vreme prilaza.Aresivnost je svojstvo memorije da joj se može pristupiti pomoću adrese. Memorije mogu biti: adresive, ako se pomoću adrese može pristupiti jednom bajtu, poluadresive, ako se pomoću adrese može pristupiti grupi bajtova, neadresive, ako se posredstvom adrese ne može prići sadržaju memorije.Kapacitet memorije je količina informacija koju memorija može da sadrži i meri se u bajtovima(B).Vreme prilaza je vreme za koje procesor upiše ili očita memorijsku lokaciju.

31.Kod racunara imamo ROM(Read only memory),RAM(Random access memory) koja se deli na dinamicku i staticku(DRAM,SRAM),i “ kes“ memoriju.

32. ROM (Read only memory) sadrži programe koji se ne menjaju i primer je BIOS, koji sadrži programe za inicijalizaciju hardvera ori startovanju računara. Njen sadržaj se ne menja pri

9

isključenju računara. RAM (Random access memory) smešta podatke i aplikacione programe koji se trenutno izvršavaju i njen sadržaj se gubi po isključenju računara. Postoje dve vrste:

a. Dinamička, DRAM – bazira se na kondenzatorima i periodično se obnavlja (svake 4 ms). Troši malo energije ali je sporija.

b. Statička SRAM – bazira se na tranzistorima i ne zahteva osveženje. Troši više energije i brža je. Takva je keš memorija. Više prostora zauzima od dinamičke i skuplj je.

33. Superbrza procesorska memorija, vreme pristupa 10 nanosekundi.Nalazi se između procesora i radne memorije da ubrza pristup često korišćenim podacima.Kod novijih računara je u jezgru procesora i radi njegovom frekvencijom.

34. Fizički je od čipova koji čuvaju podatke u binarnoj formi.Oni su zapečaćeni u keramičko ili plastično kućište i postavljaju se na matičnu ploču direktno ili na posebne kartice.

35.BIOS(beanery input output system) je softver najnižeg nivoa, povezuje hardver i operativni sistem.Nalazi se u ROM čipu na matičnoj ploči.

36. Virtuelna memorija omogućuje korišćenje više RAM-a nego što je ima, koristeći hard disk. Podaci i programi se razbijaju na segmente, stranice i manji deo je u RAM-u, a ostalo na privremenom prostoru hard diska swap datoteka.

37. Hardver predstavlja tehničku opremu infromacionog sistema , a softver predstavlja programsku podršku informacionog sistema.

38.Operativni sistem je skup sistemskih programa(programskih modula)koji psreduju izmedju korisnika racunara i racunarskog hardvera,a osnovni zadatak mu je kontrola i upravljanje raspodelom resursa računara.

39. Multiprogramski režim rada je režim u kojem se nekoliko programa nalazi u osnovnoj memoriji računara , a centralni procesor deli svoje vreme svim programima.

10

40. Operativni sistem vrši raspodelu memorije između više korisničkih programa koji zahtevaju prostor u njoj operativni sistem raspodeljuje vreme centralnog procesora na razne programe.Operativni sistem je snabdeven funkcijama koje vrše programiranje ulaza-izlaza .

41. Prvi samostalni WINDOWS je windows 95. Pre njega je bio Windows 3.1 i 3.11, ali su oni koristili kao osnovu DOS. Sve novije verzije posle windows –a 3.11 koriste dos samo kao program u koji se može preći.

42. U windows-u više nema kucanja komandi za pokretanje programa kao u DOS-u. Grafički interfejs je daleko lepši i pristupačniji.Daleko veće je aplikativna podrška koja dolazi uz Windows.

43. LINUX je besplatan, manje virusa nedostaci su puno verzija i slabija podrška za hardver, manje programa .Dobar je za mrežne usluge (server za veb stranice i za čuvanje datoteka).

44. koristi direktan pristup podacima, omogućava veliku brzinu pristupa podacima,ima veliki kapacitet memorisanja, prihvatljiva cijena za prosječnog korisnika,male dimenzije u odnosu na kapacitet,velika pouzdanost.

45. CD (650 MB) ,Gušće pakovanje od HD i sa mikroskopskim udubljenjima u obliku spirale, prevučeni aluminijumskim filmom.Prečnik standardnog diska je 120mm, a debljina 1.2mm.Podaci se smeštaju sekvencijalno u sektorima veličine 2KB. Za zapis i čitanje podataka koristi se infracrveni laser .

46. Staze

koncentrične kružnicepodeljene u sektore

Sektori

najmanje adresive jedinice (512 byte-a) i njih adresira sam diskGrupišu se u klastere koje adresira sistem datoteka i sadrže 2n sektora

47. Tabela za alokaciju fajlova (file allocation table – FAT) sadrži informacije o tome gde se fajlovi i delovi fajlova fizički nalaze. FAT16 za lociranje fajlova koristi 16-bitne adrese klastera. Disk formatiran ovim sistemom ima maksimalnu veličinu particije od 2 GB. FAT32 zakoristi klastere od 4 KB do 32 KB u zavisnosti od veličine diska ( particije na disku ). Teorijski maksimum za jednu particiju za FAT32 je 2 TB.

11

48. Broj tačaka koje se mogu prikazati na ekranu (640x480, 800x600 i veće). Izražava se kao broj tačkica po horizontali puta broj tačkica po vertikali.

49. LCD-Manje prostora zauzimaju,Ravni, slika bez izobličenja, Manje zamara treperenje (neznatno je) , Boje su sjajnije, Kod starijih samo pod pravim uglom se gleda,Sijalice u pozadini oslabe, pa i slika.

CRT- Karakteriše ih velika težina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potrošnja el.energije, ali zato imaju veoma dobar kvalitet i oštrinu slike.

50. svrha informacionog sistema je da upravljačkoj strukturi obezbedi tačne i pravovaljane informacije potrebne za donošenje odluke. Prilikom projektovanja informacionog sistema treba voditi računa o toku podataka, a cilj je da se poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema.

Razvoj informacionih sistema može se podeliti na periode prema vrstama korišćenih informacionih sistema. To su:

informacioni sistemi za obradu podataka koji su se odlikovali pasivnim korišćenjem i zasnovani na analizi prošlih događaja

upravljački informacioni sistemi koji pružaju podatke u svrhu donošenja odluke i orijentisani su ka informacijama, a ne podacima

informacioni sistemi za podrške u odlučivanju omogućuju korisniku putem interakcije sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema da donese poslovnu odluku

ekspertni sistemi su novija rešenja, koja su deo veštačke inteligencije i zasnivaju se ne na bazi podataka, već na bazi znanja i nude rešenje problema.

51. centralizovana obrada, omogućuje unos podataka na izvornim mestima, a njihovu obradu u jednom centru. Obrađeni podaci se dalje prosleđuju na mesto korišćenja. Distribuirana obrada u kojoj se pored terminala nalaze i mini računari, koji izvode lokalnu obradu. Tako obrađeni podaci mogu ići na zajedničku obradu u neki centar višeg nivoa, ili se slati na drugo mesto korišćenja.

52. Projektovanje uz pomoć računara (CAD – computer aided design) i proizvodnja uz pomoć računara (CAM – computer aided manufacture) predstavljaju dve važne oblasti primene računara.

12

53. To je oblik automatizacije proizvodnje i sastoji se od : programa instrukcija, upravljačke jedinice i mašine alatke.

54. Sastoji se od programa instrukcija, upravljačke jedinice i mašine alatke

55. CAM koristi podatke iz baze podataka formirane u sistemu CAD

56. Prednosti CAD sistema su velika operativnost, preciznost I povećana produktivnost. Sve navedeno ubrzava plasman na trzište, ali i obezbeđuje standardizaciju komponenata za serijsku proizvodnju u mnogim granama industrije.

57. Osnovna uloga procesora je da obavlja aritmetičke i logičke operacije i tumači i izvršava naredbe programa. Kontroliše i upravlja radom periferija i operativne memorije.

58. aritmetičko logička jedinica i kontrolno upravljačka jedinica

59. Procesor uzima instrukcije iz programa koji je u memoriji, dekodira ih, pa na osnovu sadržaja uzima podatke iz memorije i obrađuje ih . Procesor podatke razmenjuje sa ostalim delovima računara preko sistemske magistrale (System bus). To su putevi koji povezuju procesor sa ostalim jedinicama.

60. - Kontrolna ili upravljačka magistrala usklađuje rad ostalih jedinica sa radom procesora

- Adresna magistrala koja služi za prenos adrese operativne memorije ili neke periferije na koju treba smestiti ili sa koje pročitati podatak - jednosmerna

Magistrale su putevi koji povezuju procesor sa ostalim jedinicama i jedinice međusobom. Postoje:

- Magistrala podataka kojim se prenose podaci između procesora i memorije ili periferija – dvosmerna

61. Polje je osnovna nedeljiva logička jedinica podatka . Ako organizujemo podatke o studentima VTŠ (entitet) i odlučimo koje ćemo atribute koristiti, onda njihove vrednosti zapisujemo u polja. Svako polje ima naziv (to je atribut koji zapisujemo) i sadržaj (vrednost atributa). Zapis koji sadrži vrednosti atibuta za određeni entitet predstavlja slog . Logički slog je skup podataka koji čine logičku celinu

13

62. U savremenoj organizaciji podataka ide se ka formiranju takve jedinstvene strukture podataka u kojoj su svi podaci integrisani na način da se mogu koristiti od strane raznih korisnika i za razne primene. Takva organizacija podataka se naziva baza podataka. Ona je skup logičkih datoteka koje su međusobno povezane. Upravljanju podacima i pristupom do njih obezbeđuje softverski sistem za upravljanje bazom podataka

63. U linearnoj strukturi podaci slede jedan za drugim u listi. Znači svaki elemenat ima dva moguća suseda. U hijerarhijskoj strukturi podaci su raspoređeni po nivoima, gde se grananje vrši od najvišeg nivoa ka nižim. Segmenti na nižim nivoima podređeni su segmentima viših nivoa. Veze su jednosmerne, od višeg nivoa ka nižem.

64. (Domain Name Server) – posebni računari na internetu koji zamenjuju tekstualna imena računara odgovarajućim brojevima u IP adrese.

65. Da bi on funkcionisao mora da postoji softver PPP (Point to Point Protocol) koji omogućuje udaljenim računarima da razmenjuju TCP/IP pakete

TCP/IP protokol obezbeđuje vezu između računara – protokol je opis pravila koja se koriste

66. Postoje sldeći načini pristupa internetu

Modem,ADSL,ISDN,Telefonski,Kablovski,Bežično,satelitski

– LMDS (Local Multipoint Distribution Service - koristi delove radiofrekventnog spektra)

– CDPD (ćelijski digitalni paket podataka),PCS (lični komunikacioni sistem) - tehnologije za prenos podataka do džepnih telefona i računara

Trenutno kod nas je najbrži pristup kablovki. Jedinica mere je Mbit/s (megabit u sekundi)

67. Razlika je u veličini memorisjkog prostora koji zauzimaju i kvalitetu audio/video materijala. DVD ima daleko bolji kvalitet, dok divx zauzima manji kapacitet memorijskog prostora.

68. Manje prostora zauzimaju, Ravni, slika bez izobličenja, Manje zamara treperenje (neznatno je) , Boje su sjajnije.

Mane Kod starijih samo pod pravim uglom se gleda, Sijalice u pozadini oslabe, pa i slika.

69. Glavna prednost ovih štampača je mogućnost štampanja u više boja. Ostale prednosti ovih štampača su dobra rezolucija, kvalitet otiska sličan laserskim (pogotovo ako se

14

štampa na posebnom papiru), tihi rad, niska cena samog štampača i solidna brzina (koja je veća nego kod matričnih ali manja od laserskih).

Nedostatak je visoka cena otiska tj. potrošnog materijala (kertridži sa mastilom se brzo troše, a skupi su). Ako se upotrebljava retko, mastilo u cevčicama može da se osuši i zapuši ih (posebno, ako nije originalno).

70. URL je tekstualni niz koji predstavlja Internet adresu, ona lsuži za pristup nekom resursu ( site, slika, video zapis I sl. ) na Internetu

71. ulazne jedinice su tastatura ,miš,skener. Izlazne jedinice su monitor i štampač

72. IP je poštanski sistem, adresira pakete podataka IP adresom računara na koju se šalje i sa koje se šalje i priprema za slanje dodeljivanjem rednog broja svakom paketu

Ti paketi se šalju raznim putevima, a IP ruter je odogovoran da stignu svi na destinaciju.

73. Osnovni deo računara na kom su smešteni čipovi i ostale komponente

Njene standardne komponenetne su :

— ROM BIOS i CMOS čipovi— Baterija— Otpornici, kondenzatori i sl.— Džamperi ili prkidači za podešavanje opcija ploče— Magistrale za prenos podataka između komponenti— Čipovi za kontrolu ulazno komunikacije periferija sa CPU i RAM-om.

74. Opticki disk (laserski disk) koristi analogni zapis za slike , a digitalni za zvuk, ima ogranicenu memoriju, ogranicen je za vrstu zapisa.

Hard disk(magnetni disk) svoje delovanje temelji na fizičkim osnovama magnetskog polja i svojstvima feromagnetskih materijala..

Danasnji HD idu I do 1TB pa su stoga oni najbolji pohranitelji memorije za sada, I nemaju ogranicenu upotrebnu sto se tice zapisa.

75. Video system se sastoji iz :

a. Grafičke kartice (video kartica, adapter)b. Monitorc. Drajveri – softver za upravljanje karticom

15

76. Sistemski radni takt( SRT )- Brzina generisanja impulsa sistemskog sata se naziva radni takt računara i meri se milionima ciklusa u sekundi, odnosno megahercima – MHz i gigahercima – GHz.

77.

19-inčni LCD monitor standardnog odnosa širina/visina 1280 × 102420-inčni LCD monitor standardnog odnosa širina/visina 1600 × 120020- i 22-inčni LCD monitori širokog ekrana 1680 × 105024-inčni LCD monitor širokog ekrana 1920 × 1200

Laptopovi =

13- do 15-inčni ekran laptop računara standardnog odnosa širina/visina 1400 × 105013- do 15-inčni ekran laptop računara širokog ekrana 1280 × 80017-inčni ekran laptop računara širokog ekrana 1680 × 1050

Stampaci =

Zaštampu slike veće od 3.0x6.0m ...........od 50-150dpiZa štampu slike od 3.0x6.0m ...................od 50-200dpiZa štampu City formata od 1.2x1.8m ........od 75-300dpiZa štampu manjeg formata se preporučuje rezoluciju od 150-300dpi (ali ne i veća).

78. Na koji način se beleže podaci na CD, na hard disk, na disketu

Na HD-sku se zapisuju na površini magnetne ploče u sektorima i stazama (tracks). Sektor obično sadrži određeni broj bajtova (npr. 128), i oni su u obliku zaobljenih polukrugova, dok su staze u obliku koncentričnih krugova.

Zapisivanje podataka na CD-u počinje u sredini diska i nastavlja se prema rubu što omogućava prilagodbu za razne veličine. CD-ovi su dostupni u dvije standardne veličine: najrašireniji su promjera 120 mm, kapaciteta 74 minute i 650 MB podataka te 80 minutni za 700 MB podataka. Dostupni su i 80 mm (tzv. MiniCD-ovi) kapaciteta 21 minute i 184 MB (još zove i CD3 – medij je oko 3")

16

Disketa se kao i ostali magnetni diskovi sastoji od glava(heads), cilindara(cylinders) i sektora(sectors). Glava diskete je zapravo jedna njezina strana, cilindar je jedna kružnica oko središta koja se nalazi na jednoj glavi, a cilindri su podijeljeni na sektore. Na klasičnoj disketi od 1.44MB nalaze se 2 glave, 80 cilindara s po 18 sektora, svaki od po 512 bajta.

79. Adresna magistrala služi za prenos adrese operativne memorije ili neke periferije na koju treba smestiti ili sa koje pročitati podatak - jednosmerna

80. Zato što centralni deo računara treba da obradi sve podatke i instrukcije koje dobije od perifernih jedinica.

81. Treba obezbediti da površina ekrana monitora nije direktno izložena izvoru svetlosti. Kod većine korisnika, navedeni uslov nije zadovoljen, pa u ekranu mogu videti odraz prozora ili nekog lokalnog izvora svetla. Prisutnost "odraza" znatno smanjuje čitljivost i izaziva dodatni napor očiju.osvetljenje da biste izbegli pojavu izrazito svetlih polja na ekranu.

zavese ili pokušajte da preduzmete druge mere da bi blještanje bilo slabije. Koristite difuzno ili prigušeno

Za kontrolu dnevne svetlosti koristite roletne zaluzine.

0.1Na koji način se beleže podaci na CD, na hard disk,?hard disku je magnetni, a na cd opticki zapis. Na hardu razlicito polarisana polja prestavljaju nulu i jedinicu, a na cd-u laserom "matirana" polja predstavljaju nulu, a polja koja refleksuju laser nazad su jedinice.

1. Sta je program?Skup instrukcija potrebnih racunaru da resi neki konkretan problem.

2. Sta je naredba ili komanda?Jedna instrukcija u programu.

3. Sta je programiranje?Pisanje programa.

4. Sta je BIOS?Softver najnizeg nivoa koji povezuje hardver i operativni sistem. Moguce je podesavati hardver iz njega. Nalazi se u ROM cipu.

-- Kakva je polazna velicina u racunaru?diskretizovana.

5. Sta je kvant signala?Rezolucija kojom meri neki uredjaj.

17

6. Sta je digitalna informacija?Diskretne vrednosti predstavljene u numerickom obliku. [digitus - prst]

7, Koji brojni sistem se koristi u racunaru?binarni brojni sistem.

8. Sta je kodna rec?Jedan niz odredjene duzine sastavljen od 0 i 1ica

-- Sta je binarno kodovanje?Postupak zapisivanja brojeva/znakova/simbola binarnim ciframa.

9. Sta je bit?Bit [binary digit] je najmanja kolicina informacije. Jedna 0 ili 1.

10. Sta je bajt?Rec od 8 bita.

11. Sta je masinski jezik/jezik racunara?Jezik gde su reci nizovi nula i jedinica.

12. Sta je hardver?Svi opipljivi/cvrsti delovi racunara. Covek upravlja hardverom preko softvera.

13. Sta je softver?Neopipljivi delovi racunara. Skup svih programskih elemenata racunara, procedura, dokumentacije.

14. Na kojim logickim operacijama je bazirana logika racunara?i ili ne

15. Sta je program prevodilac?Program prevodilac prevodi naredbu iz strogo ogranicenog skupa naredbi uz uslov da je naredba pisana u skladu sa unapred definisanom sintaksom u masinski jezik.

16. Sta je aplikativni softver racunara?Program napisan u konkretnom programskom jeziku namenjen resavanju odredjenog problema.

17. Sta je operativni sistem racunara?Skup programa odgovoran za upravljanje i kontrolu uredjaja i racunarskih komponenti. Instrukciju po intrukciju objasnjava racunaru kako da reaguje na korisnikove akcije i kako da upravlja resursima koje poseduje u cilju zadovoljavanja korisnikovih zelja. Upravlja poslovima i podacima.

-- Funkcije operativnog sistema?Upravljanje komponentama, ulazim i izlazim jedinicama; upravlja resursima, upravlja poslovima i podacima, objasnjava racunaru kako da reaguje na korisnikove akcije

18

18. Sta je komanda/naredba operativnog sistema.Svaki od programa koji pripada operativnom sistemu.

-- Sta je sistemski softver racunara?Onaj deo softvera koji direktno upravlja harverom i omogucuje izvrsenje korisnickih zahteva.

19. Sta spada u sistemski softver racunara?operativni sistem, programi prevodioci, drajveri i slicno.

20. Koje interne memorije znas?RAM i ROM

21. Koja je radna/operativna memorija?RAM

-- Koja je funkcija ROMa?Sadrzi programe koji se ne menjaju i primer je BIOS. Njen sadrzaj se ne menja pri iskljucenju racunara.

-- Funkcija RAMa?Smesta podatke i aplikacione programe koji se trenutno izvrsavaju i njen sadrzaj se gubi po iskljucenju racunara.

-- Dve vrsta RAMa?dinamicka [dram] i staticka [sram, kesh memorija]

22. Gradja RAMa i ROMa.Poluprovodnickog tipa. Integrisana kola izradjena od silicijuma.

23. Koje spoljne/eksterne memorije znas?Disk, disketa, flesh.

24. Sta je foramtizovanje diska?Deljenje ploce diska na odredjeni broj staza i sektora. Broj staza i sektora zavisi od tipa diska, kapaciteta i pogona.

25. Sta je staza na disku?Niz koncentricnih prstenova podeljenih na sektore koji se dobijaju formatizovanjem..

26. Sta je sektor na disku?Najmanja adresivna jedinica grupisana u klastere. Adresira ih sam disk. "Kriske" na disku.

27. Sta je klaster na disku?Dva susedna sektora staze.

28. Sta se nalazi na nultoj stazi diska?Startni zapis[broj sektora, staza, velicina itd.], zatim FAT [file allocation table][kapacitet i format diska, adrese klastera za svaku datoteku], kopija FATa, i zatim mesto za podatke korisnika.

19

29. Sta je folder?1 segment na disku. Moze da ima svoje podfoldere ili bude podfolder nekom folderu. Sadrzi informacije o imenu i tipu datoteka koje su u njemu.

30. Sta je datoteka?Niz informacija ili podataka logicki povezanih u jednu jedinstvenu celinu sa zajednickim imenom i ekstenzijom.

31. Sta je ekstenzija datoteke?Rec od obicno 3 slova koja blize objasnjava kojeg je tipa datoteka. I odvojena je od imena datoteke tackom.

32. Sta je pogon diska?Magnetna glava i kompletan mehanizam koji privhata i pokrece disketu i glavu u cliju upisivanja i iscitavanja podataka.

33. Fon nojmanov model racunara.Ulazni podaci iz spoljneg sveta -> obrada podataka u crnoj kutiji -> izlazni podaci koji se prikazuju u spoljni svet.

34. Sta je sistemska magistrala? Fizicka grupa provodnika koja povezuju procesor sa ostalim jedinicama i koristi se za prenos podataka.

35. 3 vrste magistrala:Adresna magistrala, magistrala podataka i kontrolno-upravljacka magistrala

36. Sta je adresna magistrala?Skup digitalnih linija kojima se prenosi adresna informacija memorije ili ulazne/izlazne jedinice na koju se salje podatak.. Jednosmerna je od mikroprocesora ka periferijama.

37. Sta je magistrala podataka?Omogucuje prenos podataka izmedju mikroprocesora i memorije ili periferije odabrane adresom na adresnoj magistrali. Dvosmerna je.

38. Sta je kontrolno-upravljacka magistrala?Uskladjuje rad ostalih jedinica sa radom procesora

39. Sta je maticna ploca?Glavna ploca sa prikljuccima za ostale racunarske komponente. Ima neke integrisane komponente i BIOS.

40. Sta je oscilator na maticnoj ploci?Generator takta koji uskladjuje rad svih sklopova-delova racunara prema taktu koji on proizvodi.

41. Sta je CMOS RAM?Memorija u kojoj su smesteni podaci koji konkretan procesor je na ploci, koji kontroleri su aktivni, koje dodatne kartice su prikljucene, kojim taktom radi procesor, trenutno vreme, datum. Podaci se ne gube zahvaljujuci bateriji na maticnoj ploci i menjaju se pomocu BIOSa.

20

42. Sta radi CPU?Obavlja aritmeticke i logicke operacije nad podacima i pribavlja, tumaci i izvrsava naredbe programa. Nadzire rad kontrolera ulaznih i izlaznih jedinica i upravlja operativnom memorijom i kontrolerima spoljnih memorija. Prvi je bio intelov 8088 i radio je na 4.4MHz.

-- Sta je radni takt [system clock]?Brzina kojom se izvrsava instrukcija.

43. Kojom duzinom reci komuniciraju danasnji procesori?64bit

44. Sta je kesh memorija?Super brza memorija koja se nalazi izmedju procesora i radne memorije ili u jezgru procesora. 10ns pristup. 64kb pre. Sad 6-8mb.

45. Setovi instrukcija koji ubrzavaju izvrsavanje instrukcijaprotocna obrada, prekoredno izvrsavanje instrukcija, predikcija uslovnog skoka

46. Sta je protocna obrada [pipeline]Istovremeno obavljanjenje vise operacija koje su medjusobno nezavisne.

47. Sta je prekoredno izvrsavanje instrukcija?Prepakovanje instrukcija u pravilan redosled da bi se izbegao zastoj kod izvrsavanja.

48. Sta je predikcija uslovnog skoka?Predvidjanje kada ce doci do skoka na neki novi niz instrukcija.

49. Kapacitet i brzina RAMaPrva 640kb i 70ns pristupa, sada preko 4gb i 5ns i manje.

50. Magnetne spoljne memorijedisketa i hard disk.

51. Opisi gradju diskete/hard diska.Ploca na koju je nanet tanak magnetni sloj. Magnetne glave strujom magnetisu plocu i tako pisu podatak. Citanje se vrsi tako sto se u glavi indukuje struja kad predje preko namagnetisanog dela ploce.

52. Koliko je puta RAM brzi od HDD?milion53. Sta je uloga modema [modulator-demodulator]?Komunikacija racunara sa ostalim fizicki [i geografski] udaljenim racunarima kroz telefonsku liniju. Elektronski signal pretvara u zvucni i zatim opet u elektronski na kraju. 56Kbits brzina.

53. Na koje nacine je moguce pristupiti internetu?ADSL modem, kablovski modem, bezicni internet, satelitski internet.

54. Uloga skenera?Konverzija podataka sa papira u memoriju racunara.

21

55. Vrste stampaca.matricni, ink-jet i laserski.

56. Sta je asembler?Program koji masinski kod pretvara u ljudima citljiv oblik.

57. Sta je kompajler?Program koji programe pisane u ljudima citljivom obliku pretvaraju u masinski kod.

58. Sta su resursi racunara?operativna memorija, cpu, periferije i podaci

59. Kako se dele operativni sistemi?jednokorisnicke i visekorisnicke

60. Od cega se sastoji operativni sistem?mikrokoda, jezgra i ljuske

61. Sta je mikrokod?skup programa dizajniran za hardver racunara. BIOS.

62. Sta je jezgro?Skup programa koji kontrolise pristup racunaru, organizuje memorije, datoteke, rasporedjuje rad procesora i resursa. Zasticeni su od uticaja korisnika.

63. Sta je ljuska?Komandni interfejs koji interpretira ulazne komande korisnika ili programa i aktivira odgovarajuce sistemske programe.

64. Sta su personalni racunari?Mali racunaru namenjeni jednom korisniku i dostupni po pristupacnim cenama.

65. Sta je internet?Mreza racunara. Najsavrseniji vid saobracaja, dovodi do razmene pre svega informacija i ideja, ali sve vise i kapitala i robe i tako postaje pokretac promena i medij koji stvara novu kulturu kroz promenu nacina komunikacije, poslovanja, obrazovanja, trgovanja, rada, zabave i zivota.

66. Najpopularniji internet servisiE-mail, www, ftp, vesti.

67. Protokoli za slanje i primanje emaila.POP3 za primanje [post office protocol 3] i SMTP za slanje [simple mail transfer protocol]

68. FTP?Prenos datoteka putem interneta. download i upload

69. WWW?Skup softvera i mreznih protokola koji omogucuju lakse pretrazivanje dokumenata koji osim

22

teksta sadrze i slike animacije video.

70. Sta je hiper link?Mesta na web stranica na kojima klikom na posebno obelezen tekst preskacemo na neku drugu web lokaciju.

71. URL? Uniform resource locator. Potpuna adresa web stranice na internetu koja sadrzi i informaciju o protokolu pristupa lokaciji.

72. http?Protokol za prenos hipertekst datoteka na webu [hyper text transfer protocol].

73. Domen sajta?com, rs.. Ekstenzija koja definise tip sajta.

74. Sta je TCP/IP?Transmission control protocol/internet protocol. skup protokola kojima se definise nacin prenosa podataka izmedju racunara u mrezi. Bitna osobina je komutacija paketa.

75. Sta je komutacija paketa?Deljenje datoteke na male pakete koji putuju raznim putevima interneta i na ciljnoj destinaciji se opet pakuju u originalnu datoteku.

76. Sta je PPP?Point-to-point protocol koji omogucuje udaljenim racunarima da razmenjuju tcp/ip pakete.

77. Sta je informacija?Apstraktan pojam koji predstavlja saznanje coveka o nekoj pojavi.78. Sta je podatak?Informacija predstavljena simbolima ili neprekidnim funkcijama u cilju cuvanja i eksploatacije.

79. Koje su logicke jedinice za upis podataka?Polje, slog, datoteka.

80. Sta je polje podatka?Osnovna nedeljiva logicka jedinica podatka.

81. Sta je slog podatka?Zapis koji sadrzi vrednosti atributa za odredjeni entitet.

82. Sta je logicki slog?Skup podataka koji cine logicku celinu.

84. Sta je organizacija podataka?Logicko predstavljanje i povezivanje podataka.

85. Sta je baza podataka?Skup logickih datoteka koje su medjusobno povezane.

23

86. Sta je DBMS?Data base management system.Veza izmedju aplikacionih programa i datoteka podataka.

87. Koje su logicke strukture baze podataka?linearna,hijerarhijska,mrezna,relaciona,objektna.

88. Linearna?Podaci slede jedan za drugim u listi. Svaki elemenat ima 2 moguca suseda.

89. Hijerarhijska?Podaci su rasporedjeni po nivoima, gde se grananje vrsi od najviseg nivoa ka nizim. Segmenti na nizim nivoima su podredjeni segmentima visih nivoa. Veze su jednosmerne od viseg ka nizem nivou.

90. Mrezna?Slozenija od hijerarhijske. Postoje hijerarhijski nivoi, ali su moguce veze u oba smera. Smanjuje vreme odziva pri trazenju podataka i smanjuje njihovo dupliranje.

91. Relaciona?Odlikuje se povezivanjem elemenata na osnovu relacija koje postoje izmedju njih. Korisna kada su potrebne informacije iz vise datoteka i ako one imaju neki zajednicki element podatka.

92. Sta je informacioni sistem?Skup ljudi i opreme koji prikupljaju, prenose, obradjuju, cuvaju i dostavljaju podatke i informacije na koriscenje.

93. Sta je potrebno za funkcionalan informacioni sistem?oprema hardware, programe software, organizaciju orgware i kadrovsku podrsku lifeware.

94. Sta je svrha informacionog sistema?Da upravljackoj strukturi obezbedi tacne i pravovaljane informacije potrebne za donosenje odluke. pri cemu podaci treba da budu organizovani u bazu podataka.

-- Dve osnovne vrste rasporeda racunara u informacionim sistemima:centralizovan i distribuiran raspored

95. Kad je centralizovana obrada?Kada se podaci unose na izvornim mestima a njihova obrada se vrsi u jednom centru.

96. Kada je distribuirana obrada?Kada se obrada ne vrsi samo u jednom centru nego u vise centara. Vrsi se lokalna obrada.

97. Vrste koriscenih informacionih sistema:inf. sist. za obradu podataka, upravljacki inf. sistem, inf sistem za podrske u odlucivanju, ekspertni sistem.

98. Sta je potrebno za CAD?procesor, graficki monitor, stampac, ploter, svetlosno pero, graficki softverski paket, programi za inzenjerske funkcije.

24

99. Sta je numericko upravljanje?oblik automatizacije proizvodnje i sastoji se od: programa instrukcija, upravljacke jedinice i masine alatke

100. Za ostvarivanje sistema CAD/CAM potrebne su sledece karakteristike?graficki sistem i softver, hardver i softver za upravljanje tj. vodjenje prizvodnje koji ukljucuje Nc programiranje, planiranje i ostale funkcije upravljanja prizvodnjom, CAD/CAM baza podataka kojom s ekoriste i projektovanje i upravljanje.

101. Sta je CAD i CAM?CAD - computer aided design - projektovanje uz pomoc racunaraCAM - computer aided manufacture - proizvodnja uz pomoc racunaraPrednosti su ubrzini rada, kvalitetu crteza i kreiranju baze podataka tokom projektovanja.

102. Koja je osnovna karakteristika Windowsa?Upotreba grafickih simbola u komunikaciji korisnika sa operativnim sistemom. Jednostavna upotreba preko grafickog interfejsa.

103. Sta je MS-DOS?Microsoft's Disk Operating System. Sastoji se od niza komandi i za svaku je predvidjena sluzbena rec. Postoji jako puno komandi.

104. Delovi video sistema?Graficka kartica, monitor, drajveri

105. Sta je rezolucija?Broj tacaka koje se mogu prikazati na ekranu.

106. Dva modela boja?RGB i CMYK

107. Vrste monitora?CRT, LCD, plazma

108. Sta je video kartica?Veza maticne ploce i monitora

109. Sta je DirectXSkup programskih alata za multimedijalne aplikacije za windows.

-- Sta su adapteri?Mala stampana kola, dodatne kartice koje se stavljaju u slotove maticne ploce

110. Cemu sluze adapteri?Omogucuju vezu procesora i periferija i prosirenje PC konfiguracije

111. Dva osnovna tipa kucista?desktop i tower

25

112. Sta je DNS?Domain name server. Posebni racunari na internetu koji zamenjuju tekstualna imena racunara odgovarajucim brojevima u IP adrese.

113. Od cega se sastoji web?Od datoteka - web stranica, koje sadrze informacije i veze ka ostalim dokumentima na internetu.

114. Sta je internet browser?Program koji pristupa stranicama

115. Koje su zajednicke osobine svih memorija?adresnost, vreme pristupa i kapacitet

116. Kakva adresnost moze biti?adresive [unutrasnje memorije], poluadresive [diskovi] i neadresive [magnetne trake]

117. Sta je vreme pristupa?vreme za koje procesor upise ili ocita memorijsku lokaciju

118. Sta je kapacitet memorije?kolicina podataka koju je moguce smestiti u memoriju

119. Proces startovanja racunara?procesor u ROM memoriji trazi prve startne instrukcije koje dalje pozivaju ostale programe [POST [power on self test], BIOS, boot instrukcije koje pozivaju operativni sistem]

120. Kontroleri hard diskova?IDE [ATA], EIDE [ATA-2], SCSI [10-15 HDD u nizu], SATA

121. Šta je DivX ? DivX je najpoznatiji od kompresionih formata za prikaz audio/video materijala uz najveću štednju memorijskog prostora.

Računari

1. Koje su zajedničke osobine za sve memorije?Zajedničke osobine svih memorija su : adresivost, vreme pristupa i kapacitet.

2. Koje vrste memorija u računaru imamo?Postoje unutrašnja memorija ( ROM i RAM) i eksterna memorija ( disk, cd, dvd )

26

3. Šta je adresivost memorije?Adresivost predstavlja svojstvo memorije da joj se može pristupiti pomoću adrese.

Memorije mogu biti:– adresive, ako se pomoću adrese može pristupiti jednom bajtu ili jednoj

reči– poluadresive, ako se pomoću adrese može pristupiti grupi bajtova– neadresive, ako se posredstvom adrese ne može prići sadržaju memorije.

4. Šta je i kako se meri kapacitet memorije?Količina informacija koju memorija može da sadrži i meri se u bajtovima(B)

5. Šta je vreme prilaza memoriji?Vreme za koje procesor upiše ili očita memorijsku lokaciju

6. Šta je ROM memorija?ROM (Read only memory) sadrži programe koji se ne menjaju i primer je BIOS, koji

sadrži programe za inicijalizaciju hardvera ori startovanju računara. Njen sadržaj se ne menja pri isključenju računara

7. Šta je RAM memorija i koje vrste postoje i kako ona radi?RAM (Random access memory) smešta podatke i aplikacione programe koji se trenutno

izvršavaju i njen sadržaj se gubi po isključenju računara. Postoje dve vrste:

a. Dinamička, DRAM – bazira se na kondenzatorima i periodično se obnavlja (svake 4 ms). Troši malo energije ali je sporija.

b. Statička SRAM – bazira se na tranzistorima i ne zahteva osveženje. Troši više energije i brža je. Takva je keš memorija. Više prostora zauzima od dinamičke i skuplj je.

8. Šta je „keš“ memorija?Superbrza procesorska memorija, vreme pristupa 10 nanosekundi. Nalazi se između procesora i radne memorije da ubrza pristup često korišćenim

podacimaKod novijih računara je u jezgru procesora i radi njegovom frekvencijom

9. Koji je osnovni materijal građe unutrašnje memorije?Fizički je od čipova koji čuvaju podatke u binarnoj formiOni su zapečaćeni u keramičko ili plastično kućište i postavljaju se na matičnu ploču

direktno ili na posebne kartice10.Šta je BIOS?

Softver najnižeg nivoa, povezuje hardver i operativni sistem27

Nalazi se u ROM čipu na matičnoj ploči

11.Objasni pojam virtuelne memorije. Virtuelna memorija omogućuje korišćenje više RAM-a nego što je ima, koristeći hard

disk. Podaci iprogrami se razbijaju na segmente, stranice i manji deo je u RAM-u, a ostalo na privremenom prostoru hard diska swap datoteka

12.Šta je hardver, a šta softver računara?Hardver predstavlja tehničku opremu infromacionog sistema , a softver predstavlja

programsku podršku informacionog sistema.

13.Kakav je sistemski, a kakav aplikativni softver?Sistemski softver obuhvata

-softver postavljen u rom čipovima, koji služi za inicijalizaciju računara- operativni sistem

Aplikativni softver se sastoji od programa koji upravljaju računarskim sistemom da bi se izvršila obrada podataka za korisničke potrebe.

14.Koji je osnovni zadatak OS?Skup programskih modula koji omogućuju rad računara i vezu sa korisnikomNjegova uloga je kontrola i upravljanje raspodelom resursa računara

15.Kakav je multiprogramski režim rada računara?Multiprogramski režim rada je režim u kojem se nekoliko programa nalazi u osnovnoj

memoriji računara , a centralni procesor deli svoje vreme svim programima

16.Kojim sve procesima upravlja OS?operativni sistem vrši raspodelu memorije između više korisničkih programa koji zahtevaju prostor u njojoperativni sistem raspodeljuje vreme centralnog procesora na razne programeOperativni sistem je snabdeven funkcijama koje vrše programiranje ulaza-izlaza

17.Koji je prvi samostalni WINDOWS operativni sistem kod PC računara?Prvi samostalni WINDOWS je windows 95. Pre njega je bio Windows 3.1 i 3.11, ali su oni

koristili kao osnovu DOS. Sve novije verzije posle windows –a 3.11 koriste dos samo kao program u koji se može preći. Nema ovog odogovora u njenim skriptama , ali bi to trebalo da je logičan odgovor

28

18.Šta je osnovna karakteristika WINDOWS OS u odnosu na DOS?U windows-u više nema kucanja komandi za pokretanje programa kao u DOS-u. Grafički

interfejs je daleko lepši i pristupačniji.Daleko veće je aplikativna podrška koja dolazi uz Windows. Nema ovog odogovora u njenim skriptama , ali bi to trebalo da je logičan odgovor

19.Koje su karakteristike LINUX operativnog sistema?LINUX je besplatan, manje virusanedostaci su puno verzija i slabija podrška za hardver, manje programa Dobar je za mrežne usluge (server za veb stranice i za čuvanje datoteka)

20.Koje su karakteristike hard diska?koristi direktan pristup podacima, omogućava veliku brzinu pristupa podacima,ima veliki kapacitet memorisanja, prihvatljiva cijena za prosječnog korisnika,male dimenzije u odnosu na kapacitet,velika pouzdanost

21.Koje spoljne memorije se danas koriste?Optički diskovi ( CD, DVD), Hard disk, Flopi disk ( sada su već izbačeni iz upotrebe ),

Usb flaš memorija22.Koje su karakteristike kompakt diskova?

CD (650 MB),Gušće pakovanje od HD i sa mikroskopskim udubljenjima u obliku spirale, prevučeni aluminijumskim filmom.

Prečnik standardnog diska je 120mm, a debljina 1.2mm.Podaci se smeštaju sekvencijalno u sektorima veličine 2KB. Za zapis i čitanje podataka koristi se infracrveni laser

23.Kako se organizuju podaci na disku?Staze

a. koncentrične kružniceb. podeljene u sektore

Sektori

a. najmanje adresive jedinice (512 byte-a) i njih adresira sam diskb. Grupišu se u klastere koje adresira sistem datoteka i sadrže 2n sektorac.

24.Šta je sistem datoteka FAT16, a šta FAT 32?Tabela za alokaciju fajlova (file allocation table – FAT) sadrži informacije o tome gde se fajlovi i delovi fajlova fizički nalaze. FAT16 za lociranje fajlova koristi 16- bitne adrese klastera. Disk formatiran ovim sistemom ima maksimalnu veličinu particije od 2 GB. FAT32 koristi klastere od 4 KB do 32 KB u zavisnosti od veličine diska ( particije na disku ). Teorijski maksimum za jednu particiju za FAT32 je 2 TB

29

25.Šta je rezolucija monitora i kako se izražava?Broj tačaka koje se mogu prikazati na ekranu (640x480, 800x600 i veće). Izražava se kao

broj tačkica po horizontali puta broj tačkica po vertikali

26.Navedi karakteristike LCD monitora.Manje prostora zauzimaju, Ravni, slika bez izobličenja, Manje zamara treperenje

(neznatno je) , Boje su sjajnije, Kod starijih samo pod pravim uglom se gleda,Sijalice u pozadini oslabe, pa i slika

27.Navedi karakteristike CRT monitora.Karakteriše ih velika težina, veliko zauzimanje prostora kao i visoka potrošnja el.energije,

ali zato imaju veoma dobar kvalitet i oštrinu slike

28.Od čega se sastoji informacioni sistem?Informacioni sistem predstavlja skup ljudi i opreme koji prikupljanju, prenose, obrađuju,

čuvaju i dostavljaju podatke i informacije na korišćenje. Za ostvarenje navedenih funkcija informacioni sitem mora da poseduje tehničku opremu (hardware), programsku opremu (software), organizacionu podršku (orgware) i kadrovsku podršku (lifeware)

29.Koja je uloga IS-a?svrha informacionog sistema je da upravljačkoj strukturi obezbedi tačne i pravovaljane

informacije potrebne za donošenje odluke. Prilikom projektovanja informacionog sistema treba voditi računa o toku podataka, a cilj je da se poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema

30.Kakva je centralizovana obrada podataka?centralizovana obrada, omogućuje unos podataka na izvornim mestima, a njihovu obradu u jednom centru. Obrađeni podaci se dalje prosleđuju na mesto korišćenja

31.A distribuirana?Distribuirana obrada u kojoj se pored terminala nalaze i mini računari, koji izvode

lokalnu obradu. Tako obrađeni podaci mogu ići na zajedničku obradu u neki centar višeg nivoa, ili se slati na drugo mesto korišćenja

30

32.Koji su periodi u razvoju IS-a?Razvoj informacionih sistema može se podeliti na periode prema vrstama korišćenih

informacionih sistema. To su:

informacioni sistemi za obradu podataka koji su se odlikovali pasivnim korišćenjem i zasnovani na analizi prošlih događaja

upravljački informacioni sistemi koji pružaju podatke u svrhu donošenja odluke i orijentisani su ka informacijama, a ne podacima

informacioni sistemi za podrške u odlučivanju omogućuju korisniku putem interakcije sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema da donese poslovnu odluku

ekspertni sistemi su novija rešenja, koja su deo veštačke inteligencije i zasnivaju se ne na bazi podataka, već na bazi znanja i nude rešenje problema.

33.Šta je CAD, šta CAM?Projektovanje uz pomoć računara (CAD – computer aided design) i proizvodnja uz

pomoć računara (CAM – computer aided manufacture) predstavljaju dve važne oblasti primene računara.

34.Koji su elementi sistema numeričkog upravljanja?To je oblik automatizacije proizvodnje i sastoji se od : programa instrukcija, upravljačke

jedinice i mašine alatke

35.Od čega se sastoji sistem CAM?Sastoji se od programa instrukcija, upravljačke jedinice i mašine alatke

Program instrukcija predstavlja softverski deo sistema CAM. On koristi podatke iz baze podataka formirane u sistemu CAD. Upravljačka jedinica je računar koji u skladu sa programskim rešenjem prenosi preko interfejsa i servosistema instrukcije jednoj mašini ili celom obradnom centru.

36.Šta povezuje CAD i CAM?CAM koristi podatke iz baze podataka formirane u sistemu CAD

37.U čemu je prednost CAD-a?Prednosti CAD sistema su velika operativnost, preciznost I povećana produktivnost. Sve

navedeno ubrzava plasman na trzište, ali i obezbeđuje standardizaciju komponenata za serijsku proizvodnju u mnogim granama industrije

38.Koja je osnovna uloga procesora?Osnovna uloga procesora je da obavlja aritmetičke i logičke operacije i tumači i izvršava

naredbe programa. Kontroliše i upravlja radom periferija i operativne memorije.31

39.Koja su dva osnovna dela procesora?aritmetičko logička jedinica i kontrolno upravljačka jedinica

40.Od čega je izgrađen procesor?Sastoji se od tranzistora i ostalih elemenata povezanih na posebnoj pločici sa spoljnim

kontaktima za povezivanje sa ostalim elementima – integralno kolo (IC) ili čip. Osnovni materijal od koga se prave je poluprovodnički od silicijuma na bazi germanijuma

41.Navedi funkcije procesora.Osnovna uloga procesora je da obavlja aritmetičke i logičke operacije i tumači i izvršava

naredbe programa. Kontroliše i upravlja radom periferija i operativne memorije.

Procesor uzima instrukcije iz programa koji je u memoriji, dekodira ih, pa na osnovu sadržaja uzima podatke iz memorije i obrađuje ih . Procesor podatke razmenjuje sa ostalim delovima računara preko sistemske magistrale (System bus). To su putevi koji povezuju procesor sa ostalim jedinicama.

42.Šta su magistrale i koje vrste imamo?Magistrale su putevi koji povezuju procesor sa ostalim jedinicama i jedinice

međusobom. Postoje:- Adresna magistrala koja služi za prenos adrese operativne memorije ili neke periferije na koju treba smestiti ili sa koje pročitati podatak - jednosmerna

- Magistrala podataka kojim se prenose podaci između procesora i memorije ili periferija – dvosmerna

- Kontrolna ili upravljačka magistrala usklađuje rad ostalih jedinica sa radom procesora

43.Šta je radni takt računara i čime se izražava njegova brzina? Radni takt (system clock) je brzina kojom se izvršava instrukcija

Brzina se izražava u Hz i danas dostiže brzinu 3GHz

44.Šta je sistemski takt računara?Kao sistemski radni takt ili brzina rada matične ploče se obično uzima radni takt

sistemske magistrale, koja je veza procesora i radne memorije (66,100, 133 MHz)

32

45.Kako biste definisali podatak?podatak možemo posmatrati kao informaciju predstavljenu znacima ili neprekidnim funkcijama.

46.Kakva je logička, a kakva fizička organizacija podataka?Fizička organizacija se tiče uređaja na koji se podaci zapisuju, a logička organizacija

se tiče korisnika i njegovog pristupa podacima

47.Definiši polje i slog.Polje je osnovna nedeljiva logička jedinica podatka . Ako organizujemo podatke o

studentima VTŠ (entitet) i odlučimo koje ćemo atribute koristiti, onda njihove vrednosti zapisujemo u polja. Svako polje ima naziv (to je atribut koji zapisujemo) i sadržaj (vrednost atributa). Zapis koji sadrži vrednosti atibuta za određeni entitet predstavlja slog . Logički slog je skup podataka koji čine logičku celinu

48.Kako se podaci organizuju u savremenim bazama?U savremenoj organizaciji podataka ide se ka formiranju takve jedinstvene strukture

podataka u kojoj su svi podaci integrisani na način da se mogu koristiti od strane raznih korisnika i za razne primene. Takva organizacija podataka se naziva baza podataka. Ona je skup logičkih datoteka koje su međusobno povezane. Upravljanju podacima i pristupom do njih obezbeđuje softverski sistem za upravljanje bazom podataka

49.Kakva je linearna, a kakva hijerarhijska datotekaU linearnoj strukturi podaci slede jedan za drugim u listi. Znači svaki elemenat ima dva

moguća suseda.

U hijerarhijskoj strukturi podaci su raspoređeni po nivoima, gde se grananje vrši od najvišeg nivoa ka nižim. Segmenti na nižim nivoima podređeni su segmentima viših nivoa. Veze su jednosmerne, od višeg nivoa ka nižem.

Dodatna pitanja iz ispitnih rokova

1. Šta je DivX ?

DivX je najpoznatiji od kompresionih formata za prikaz audio/video materijala uz najveću štednju memorijskog prostora.

33

2. Koji priključci posotoje na matičnoj pločiSlotovi (za memorijske module i dodatne kartice)

Socket utičnice (za CPU)Portovi za priključenje standardnih periferija (miš, tastatura, štampač)Priključci za spoljne memorije (HD, FD, CD)Konektori za električno napajanje, ventilator itd

3. Koje servise nudi internetPretraživanje web-a (World Wide Web) Najpopularniji deo interneta čija su multimedijalna dokumenta povezana međuvezama

– linkovimaElektronska poštaĆaskanje sa drugima pomoću IRC (Internet Relay Chat) programaUčestvovanje u diskusionim grupama (Newsgroups)Preuzimanje i slanje datoteka FTP (File Transfer Protocol)

4. Šta je DNS(Domain Name Server) – posebni računari na internetu koji zamenjuju tekstualna imena

računara odgovarajućim brojevima u IP adrese.

5. Šta je TCP protokolTCP/IP protokol obezbeđuje vezu između računara – protokol je opis pravila koja se

koriste

Da bi on funkcionisao mora da postoji softver PPP (Point to Point Protocol) koji omogućuje udaljenim računarima da razmenjuju TCP/IP pakete

6. Koji je način pristupa internetu majbrži i koja je jedinica mere te brzinePosotje sldeći načini pristupa internetu

• Telefonski– Modem– ISDN– ADSL

• Kablovski• Bežično

– satelitski– LMDS (Local Multipoint Distribution Service - koristi delove radiofrekventnog

spektra)

34

– CDPD (ćelijski digitalni paket podataka),PCS (lični komunikacioni sistem) - tehnologije za prenos podataka do džepnih telefona i računara

Trenutno kod nas je najbrži pristup kablovki. Jedinica mere je Mbit/s (megabit u sekundi)

7. U čemu je razlika između DVX-a i DVD-aRazlika je u veličini memorisjkog prostora koji zauzimaju i kvalitetu audio/video materijala. DVD ima daleko bolji kvalitet, dok divx zauzima manji kapacitet memorijskog prostora.

8. Koje su prednosti , ako je mane „ravnih monitora“Prednosti:

Manje prostora zauzimaju, Ravni, slika bez izobličenja, Manje zamara treperenje (neznatno je) , Boje su sjajnije,

Mane Kod starijih samo pod pravim uglom se gleda, Sijalice u pozadini oslabe, pa i slika

9. Karakteristike inkjet štampačaGlavna prednost ovih štampača je mogućnost štampanja u više boja. Ostale prednosti

ovih štampača su dobra rezolucija, kvalitet otiska sličan laserskim (pogotovo ako se štampa na posebnom papiru), tihi rad, niska cena samog štampača i solidna brzina (koja je veća nego kod matričnih ali manja od laserskih).

Nedostatak je visoka cena otiska tj. potrošnog materijala (kertridži sa mastilom se brzo troše, a skupi su). Ako se upotrebljava retko, mastilo u cevčicama može da se osuši i zapuši ih (posebno, ako nije originalno).

10.Kako se fizički , a kako logički organizuje zapis podataka na diskovimaPod logičkom organizacijom se podrazumeva da je datoteka logički izdeljena na manje delove – slogove koji čine jedinstvene celine podataka. Jedinstvenost se ogleda u tome što se slogovi međusobno razlikuju u bar nekom podatku koji sadrže.

Fizička organizacija zapravo pokazuje kako se podaci iz logičke datoteke preslikavaju u fizičke adrese (staze i sektore kod diskova na primer).

11.Kakav je sistem sa distribuiranom, a kakav sa centralizovanom obradom podatakacentralizovana obrada, omogućuje unos podataka na izvornim mestima, a njihovu obradu u jednom centru. Obrađeni podaci se dalje prosleđuju na mesto korišćenja

35

Distribuirana obrada u kojoj se pored terminala nalaze i mini računari, koji izvode lokalnu obradu. Tako obrađeni podaci mogu ići na zajedničku obradu u neki centar višeg nivoa, ili se slati na drugo mesto korišćenja

12.Šta je URL i čemu služiURL je tekstualni niz koji predstavlja Internet adresu, ona lsuži za pristup nekom resursu

( site, slika, video zapis I sl. ) na Internetu

13.Nabroj dve ulazne i dve izlazne jedinice računara ulazne jedinice su tastatura ,miš,skener. Izlazne jedinice su monitor i štampač

14.Objasni ulogu IP na internetuIP je poštanski sistem, adresira pakete podataka IP adresom računara na koju se šalje i

sa koje se šalje i priprema za slanje dodeljivanjem rednog broja svakom paketu

Ti paketi se šalju raznim putevima, a IP ruter je odogovoran da stignu svi na destinaciju

15.Šta je matična ploča i navedi 3 standardne komponenteOsnovni deo računara na kom su smešteni čipovi i ostale komponente

Njene standfardne komponenetne su :

— ROM BIOS i CMOS čipovi— Baterija— Džamperi ili prkidači za podešavanje opcija ploče— Otpornici, kondenzatori i sl.— Magistrale za prenos podataka između komponenti— Čipovi za kontrolu ulazno komunikacije periferija sa CPU i RAM-om

16.Navedi bar dve razlike između optičkog diska i hard diska

17.Iz čega se satoji video sistema. Grafičke kartice (video kartica, adapter)b. Monitorc. Drajveri – softver za upravljanje karticom

36

18.Navedi vrste priljučka na internetPosotje sldeći načini pristupa internetu

• Telefonski– Modem– ISDN– ADSL

• Kablovski• Bežično

– satelitski– LMDS (Local Multipoint Distribution Service - koristi delove radiofrekventnog

spektra)– CDPD (ćelijski digitalni paket podataka),PCS (lični komunikacioni sistem) -

tehnologije za prenos podataka do džepnih telefona i računara

19.Šta je sistemski radni takt računara i kojom jedinicom se izražavaBrzina generisanja impulsa sistemskog sata se naziva radni takt računara i meri se

milionima ciklusa u sekundi, odnosno megahercima – MHz i gigahercima – GHz.

20.Kako se obeležavaju spoljne memorije u računaruFlopi disk FD - A: , B:

Hard disk HD - C: , D: ....

Optički disk CD – D: , E: ....

USB fleš memorija – D: , E: ....

21.U koje vrste uređaja spada skener i kako on radiSkener spada u ulazne uređaje. Princip rada skenera zasniva se na pretvaranju svjetlosti,

koja se odbije od predmeta skeniranja (npr. papira) u električne impulse. Slika koja se želi uneti u računar osvjetljava se ugrađenim izvorom svetlosti. Zrake svetlosti koje se odbiju o predmet usmeravaju se sistemom sočiva i ogledala prema senzorima svetlosti za pretvaranje u električnu struju. Slika se pri tom postupku deli u točke i što je više tih točaka, to će slika biti većeg kvaliteta.

22.Kolika se rezolucija preporučuje za sliku na monitoru , a kolika na štampaču

37

Rezolucija se izražava u jedinicama koje se nazivaju broj piksela po inču (ppi-pixel per inch) ili broj tačaka po inču (dpi-doth per inch). Prvi način izražavanja uglavnom se koristi za predstavljanje slike na monitoru a drugi u štamparskoj tehnologiji.

Uobičajene rezolucije slika za prikaz na ekranu su 72-150 ppi. Za štampu se koristi rezolucija 100-600 dpi ; najčešće se koristi 300 dpi.

23.Na koji način se beleže podaci na CD, na hard disk, na disketuna disketu i hard disku je magnetni, a na cd opticki zapis. Na hardu i disketi razlicito polarisana polja prestavljaju nulu i jedinicu, a na cd-u laserom "matirana" polja predstavljaju nulu, a polja koja refleksuju laser nazad su jedinice.

24.Koji se model boja koristi na monitoruRGB model za ekrane , CMYK za štampače (nem u pitanju ali ako zatreba)

25.Čemu slluži adresna magistrala u računaruAdresna magistrala služi za prenos adrese operativne memorije ili neke periferije na koju treba smestiti ili sa koje pročitati podatak - jednosmerna

26.Nabroj 3 vrste spoljnih memorija i njihove kapaciteteHard disk veličine se kreću od nekoliko stotina GB pa u današnje vreme i do TB. Optički

disk CD veličina 700 MB. USB flaš memorija od nekoliko MB pa do nekoliko GB

27.Zašto je brzina centralnig dela računara veća od brzine periferijaZato što centralni deo računara treba da obradi sve podatke i instrukcije koje dobije od

perifernih jedinica.

28.Navedi uslove osvetljenja za bezbedan rad na računaruTreba obezbediti da površina ekrana monitora nije direktno izložena izvoru svetlosti.

Kod većine korisnika, navedeni uslov nije zadovoljen, pa u ekranu mogu videti odraz prozora ili nekog lokalnog izvora svetla. Prisutnost "odraza" znatno smanjuje čitljivost i izaziva dodatni napor očiju.Za kontrolu dnevne svetlosti koristite roletne, žaluzine ilizavese ili pokušajte da preduzmete druge mere da bi blještanje bilo slabije. Koristite difuzno ili prigušenoosvetljenje da biste izbegli pojavu izrazito svetlih polja na ekranu.

29.Kakve posledice može da ima dugotrajno korišćenje miša i kako ih sprečiti38

Posledice dugotrajnog korišćenja miša mogu se osetiti u šakama, ručnim zglobovima, rukama kao Bol, pulsiranje ili oticanje, Zategnutost ili ukočenost , Slabost ili osećaj hladnoće.

Kako sprečiti je opisano dole Nemojte grčevito da stiskate ili stežete miša.SAVETI● Udobno korišćenje pokazivačaKada koristite miša, pokazivački uređaj sa kuglicom ili neki drugi pokazivački uređaj, držite galabavo i nežno pritiskajte dugmad. Pazite da vam šaka i prsti uvek budu opušteni, bilo da aktivnokoristite uređaj ili da naprosto držite ruku na njemu dok radite nešto drugo. U slučaju duže pauze,pustite uređaj i odmorite ruku i prste.● Promenite rukuDa biste odmorili ruku, neko vreme možete da upravljate mišem ili pokazivačkim uređajem sakuglicom koristeći drugu ruku.Pri pomicanju miša koristite celu ruku i rame, a ne samo zglob ruke. Ne naslanjajte i ne fiksirajte ručni zglob dok koristite pokazivački uređaj; pustite zglob, ruku i rame da se slobodno kreću.

39