Univerzitet u PritiniFakultet za sport i fiziko vaspitanje

Seminarski rad iz predmeta olimpizam

Tema : Pjer de Kuberten

Digi Marko: (6374) Predmetni nastavnik :Prof.Dr Veroljub Stankovi

Leposavi 2012/2013

Sadraj :

Uvod ......2Predmet,cilj i zadaci rada5Pjer de Kuberten .6Zakljuak....25Literatura.......26

Uvod Antike Olimpijske igreiliOlimpijske igre( Olympiakoi Agones) bile su serijaatletskih naticanjaizmeu razliitihgradova-dravaStare Grke. Poele su776. pr. Kr.uOlimpijiuGrkoj, te se odravale do393. Pravi izvori o nastankuantikihOlimpijskih igara su izgubljeni u vihorima stoljea, ali postoje brojne legende i predaje o njihovom nastanku. Jedna legenda govori da je igre ustanovio samZeuskao proslavu svoje pobjede, u bitci za vrhovnitvom, nad ocemKronom. Druga kae da jeHeraklo, rimski:Herkul, jednom pobijedio na utrci u Olimpiji pa je odluio da se na taj spomen svake 4. godine odravaju takve utrke.Osim Igara u Olimpiji onog doba odravale su se i druge sline igre. To su bile Pitijske, Nemejske i Istmijske igre, ali su Olimpijske igre, spletom politikih okolnosti, nadvladale 572. godine prije Hrista. Sve te prie u svezi sa starovjekovnim igrama dovode nas u vezu sa starogrkim pojmomOlimpijskog primirja, kada su, prema legendama, grke dravice prekidale meusobna neprijateljstva za vrijeme trajanja igara. A prvi vjerodostojan zapis o odravanju igara uOlimpijidatira iz 776. godine pr. Kr., premda nije sigurno da li su to bile i prve igre u staroj Grkoj. Neki istoricari su skloni zakljuiti da su se slina naticanja sporadino odravala ak i od 13. st. prije Krista! Isprva su igre bile uglavnom dogaaj lokalnog znaaja, a do 14. starovjekovnih Olimpijskih igara odravala se samo jedna disciplina utrka na 1 stadij (neto manje od 185 m). Onda je dodana utrka na 2 stadija, a prva dugoprugaka utrka, na 24 stadija (ca. 4420 m), odrana je 720. prije Hrista. Ba uz te igre vezana je i jedna zanimljivost. Isprva su se sportisti natjecali odjeveni, u laganu sportsku opremu, kao danas. A onda su, na tim igrama, tijekom utrke, jednom trkau spale hlaice i nastavio je trati gol. To je od ostalih atleta ubrzo objerucke prihvaceno pa su se sportisti od tada takmiili goli. Ubrzo se je poeo poveavati i broj portova: 748. godine uveden jepankraton(kombinacija boksa i hrvanja), 708. klasino hrvanje i petoboj, 688.akanje(kao dananji boks), 680. godine utrke koija, itd, itd. Bilo kako bilo, (Olimpijske) Igre postaju sve vaniji momenat u povjesti stare Grke, dostiui svoj vrhunac tijekom 6-og i 5-og stoljea prije Krista. Olimpijske su igre imale i velik vjerski znaaj, odravane su u slavu vrhovnog bogaZeusakojemu je podignut velianstveni kip u Olimpiji. Broj disciplina ubrzo je narastao do dvadesetak, a same su se igre odravale nekoliko dana. Olimpijski su pobjednici uskoro postali osobe sveopsteg potovanja, prilikom povratka u rodni grad, ako je trebalo, ruili su se i delovi gradskih bedema da da bi s pratnjom mogli ui, te bi bili ovjekovjeeni kroz pesme, predaje i podizali bi im se kipovi, a njihovi uspjesi bili su i materijalno nagraivani (raznorazne beneficije, osloboenje od poreza, itd). Ustalio se ritam odravanja igara svake etiri godine, a vrijeme izmeu prolih i buduih igara prozvan jeOlimpijadom. Stari su Grci ta razdoblja Olimpijade rabili i kao jednu od metoda brojanja godina.Igre su polako gubile vanost tijekomRimskevladavine nad Grkom iako su i tada imale veliki ugled i znaaj. S jaanjemhriannstva, a pogotovu kad je ono postalo dravnom religijom (391.godine) Olimpijske igre su sve vie smatrane slavljenjem poganskih boanstava i ostacima poganskih obreda, pa je konano393.godineRimski carTeodozijeukinuo Olimpijske igre, zakljuujui tako gotovo 12-stoljetnu povjest ovog velianstvenog sportskog dogaanja.Olimpijske igre(skracenica:OI) velianstveno su viesportsko natjecanje koje se odrava svake etiri godine. Pogrjesno ih nazivamo iolimpijade, jer je olimpijadom u starojGrkojnazivano itavo razdoblje izmeu dviju Olimpijskih igara, pa tako poetak jednih Olimpijskih igara oznaava poetak olimpijade, a ta olimpijada traje do poetka iduih Olimpijskih igara, ime zapoinje sljedeca olimpijada, itd. Ispravan i slubeni naziv nekih Olimpijskih igara, npr. konkretno Igara2012.godine u Londonuglasi: "Igre XXX. Olimpijade modernog doba". Te Igre, uLondonu 2012. godine, ustvari nisu 30. Olimpijske igre (odAtene 1896. godine, do danas) - koje su odrane - nego "tek" 27 zato to Igre VI., XII. i XIII. Olimpijade modernog doba, koje su trebale biti odrane uBerlinu 1916.,Helsinkiju 1940.iLondonu 1944., zbogPrvogiliDrugogsvjetskog rata, nisu odrane.Isprva odravane samo u staroj Grkoj, Olimpijske su igre oivljene krajem19. stoljeadelovanjemfrancuskoghumanista i zaneenjakabaruna Pierre de Coubertina. Na njegov je prijedlog uParizu23. juna1894. osnovanMeunarodni olimpijski odbor(MOO), franc.CIO, engl.IOC, a prvim predsednikom tog najvieg olimpijskog i, uopte sportskog tijela, postao je GrkDemetrios Vikelas. Ispravno zvane: Igre i Olimpijade, tj. Prve Olimpijske igre modernog doba (nisu imale prefiks ljetnje jer tada jo nije bilo spomena o potrebi odravanja posebnih, Zimskih olimpijskih igara), odrane su1896. godine uAtenii otada se odravaju svake etiri godine osim u vrijemePrvogiDrugog svjetskog rata.Budui da se ubrzo ukazala potreba za jednako kvalitetnim natjecanjima uzimskim sportovimauskoro su odrane i prveZimske olimpijske igreuChamonixu,Francuska,1924godine.Zimske su se Olimpijske igre odravale takoer kao i ljetne, svake etiri godine, iste godine, zakljuno do1992. godine i igara uAlbertvilleuu Francuskoj, kada je, zbog glomaznosti olimpijskog programa, ali i zbog zahtjeva mocnih TV kuca odlueno da se razdvoje termini odravanja Ljetnih i Zimskih igara, pa su prve idue Zimske olimpijske igre odrane1994. godine uLillehammeruuNorvekoj.Olimpijske igre su natjecanja izmeu sportaa u pojedinanim i ekipnim disciplinama. U ekipnim disciplinama svaka drava, sudionica Igara, sme poslati samo jednu ekipu. Olimpijske igre okupljaju sportae koje su imenovali njihovi nacionalni olimpijski odbori, a ije je prijave prihvatio Meunarodni olimpijski odbor. Sportai, ma kako poznati i kvalitetni bili, za razliku od natjecanja na nekoliko pocetnih Olimpijskih igara, ne mogu se samoinicijativno i sami prijavljivati za sudjelovanje na igrama jer bi ocito broj, na taj nain, prijavljenih sportaa bio nepodnoljivo velik.

PREDMET,CILJ I ZADACI RADA

Pjer de Kuberten tako rei tvorac modernih olimpiskih igara,osniva internacionalnog komiteta olimpiskih igara .ovek koji je mnogo uticao na pravac razvoja sporta i olimpijade. Danas u glavnom delu seminarskog rada obuhvatiemo bitnije segmente Kubertenovog ivota i podatke vezane za njegov rad,jer ne sumnjivo da je on vana i zanimljiva linost kako za modernu olimpijadu tako za dananji sport.

Pjer de KubertenPjer de Fredi roen jeu Parizu 1.januara 1863. u aristokrackoj porodici. On je etvrto dete barona Karla Luisa Fredi, baron od Kubertena i Mari-Marcele Gigaultod Krisenoja. Porodina tradicija je drala da je prezime Fredi prvi put dolo u Francusku u ranom 15 veku, a prvu zabeleenu titulu plemstva, koja je odobrena porodici, dao je Luj XI njegovom pretku, takoe nazvanim Pjer de Fredi 1477 godine. Ali i druge grane njegovog porodinog stable poniru jo dublje u francusku istoriju, a anali obe strane njegove porodice ukljuuju velikae razliitih mesta, vojne lidere, kao i saradnike kraljeva i prineva Francuske.Njegov otac arls bio je odani rajalistai ostvaren umetnik ije su slike prikazanei nagraivane na pariskom salonu, barem u onim godinama kada je on bio odsutan u znak protesta zbog uspona Luja Napoleona. Njegove slike su esto usmerene oko tema vezanih oko tema za Rimokatoliku crkvu, klasicizma i plemenitosti, to je odravalo one stvari za koje je on smatrao da su najvanije. U kasnijem polu-ficiskom autobiografskom delu pod nazivom Le Roman d'un ralli, Kuberten opisuje svoj odnos sa svojom majkom i cm, koji je donekle bio zategnut tokom njegovog detinstva i adolescencije. Njegovi razraeni memoari dalje opisuju kljuni trenutak svojeg razoarenja nakon sustreta sa Henrijem, grofom od amborda, koga stariji Kuberten smatra punopravnim kraljem.Kuberten je odrastao u vreme dubokih promena u Francuskoj: francuski poraz u Francusko-pruskom ratu, Pariske komune, kao i uspostavljanje Francuske trece Republike, a kasnije i Drajfus afere. Meutim, dok su ovi dogaaju bili postavka ovog detinjstva, njegova kolska iskustva su bila isto tako formitivna. U oktobru 1874, njegovi roditelji su ga upisali u novu jezoicku skolu pod nazivom,Externat de la rue de Vienne,koja je jo bila u izgradnji prvih pet godina njegovog boravka tamo. Dok su mnogi od polaznika imali samo dnevnu nastavu, Kuberten je pristupio koli pod nazorom jezuickog svetenikla, u koga su se njegovi roditelji nadali da e mu usaditi jako moralno i versko obrazovanje.Bio je meu 3 najbolja uenika u svojoj klasi, i oficir kolske elitne akademije koja je sainjena od najboljih njenih i najpametninjih. Ovo navodi da uprkost svom buntovnitvu kod kue,Kuberten se prilagodio strogom i rigoroznom obrazovanju.Kao aristokrata je imao niz moguih karijera da odabere, ukljuujui i potencijalno istaknute uloge u vojsci ili politici. Ali on umesto toga nastavio je karijeru kao intelektualac, studirao je, a kasnije pisao o irokom spektru tema, ukljuujui obrazovanje, istoriju, knjievnost, sociologiju.Predmet u koji je on izgleda najvie, bio zainteresovanje obrazovna filozofija, a njegovo uenje fokusirano narocito na fiziko obrazovanje i ulozi sporta u koli. Godine 1883, on je posetio Englesku prvi put, i studirao program fizikog vaspitanja pokrenut od strane Tomasa Arnolda u ragbi koli. Kuberten prepisuje ove metode sa prateim irenjem britanske vlasti tokom 19.veka i zalagao njihovo korienje u francuskim institucijama. Ukljuivanje fizickog vaspitanja u nastavni program francuske kole postaje potajna strast Kubertena.U stvari, smatralo se da je Kuberten preuveliaoTomas Arlondov znaaj sporta, koga posmatra kao "jedan od osnivaa atletckog vitetva".Uticaj koji je promenio Kubertenovo miljenje o sportu, kojim je bio toliko inpresioniran, je vise nego verovatno potekao od novele Tom Braonovi kolski dani (Tom Brown's School Days) nego to je to bilo od ideja samog Arlonda. Ipak, Kuberten je bio entuzijasta u potrazi za razlogom kaga je naao u Engleskoj u Tomas Arlondu. "Tomas Arlond, lider i klasini model engleskog edukatora", napisao je Kuberten, "Dao je preciznu formula za ulogu atletike u obrazovanju. Cilj je brzo postignut.Igralita su nicala irom Engleske".Zaitrigiran onim sto je proitao o engleskim javnim kolama, u 1883, u dobi od dvadeset, Fredi je otiao u Ragbi i druge engleske kole da se sam uveri. On je opisao rezultate u knjizi, LEducation en Angleterre, koja je obljavljena u Parizu 1888. Junak njegove knjige je bio Tomas Arnold. U njegovoj drugoj poseti Engleskoj u 1886, Kuberten pie o uticaju Arlonda na crkvu u koli Ragbi.

Ono to je Kuberten video na igralitima Ragbija i ostalim engleskim kolama,koje je posetio, je kako organizovani sport moe da stvori moralnu i socijalnu snagu. Ne da su organizovane igre samo pomagale da se um i telo dovedu u ravnoteu, nego da se vreme ne potrai na nesto drugo. Prvo razvijeno od strane starih grka,te je bio pristupio obrazovanju za koji je on osecao da je ceo svet zaboravio, i cijem je oivljavanju on mora da posveti ostatak svog zivota. Kao istoriar i mislilac o obrazovanju, Kuberten je romantizvao romantiku Grku. Tako, kada je poceo da razvija svoju teoriju o fizikom obrazovanju, one se, naravno, vodio primerom gimnazija koje su izmislili atinjani. To su ustanove za vebanje u kojima se podsticalo kako fiziko tako i intelektualno razvie.On je video u ovim gimnazijama,koje je on nazivao trojstvo izmedju starog i mladog, discipline razliitih tipova ljudi,smisao izmeu onih iji je rad teoriski i oni koji se bave praksom.Kuberten je zagovarao ovaj koncept, ovo trojstvo, da se integrie u kole.Iako je Kuberten bio zasigurno romantiar i ako ga je idealizovala ideja o antiikoj Grkoj, kasnije, ideji o oivljavanju olimpiskih igara, njegovo zagovaranje o fizikom vaspitanju bilo je zasnovano i na praktinim problemima takoe. Veravao je da ljudi koji bi imali fiziko obrazovanje bi bili bolje pripremljeni za borbu u ratu,i bolje bi pobeivali u sukobima kao sto je bio Francusko-pruski rat u kojem je Francuska bila poraena. Dodatno, on je video sport kao i demokratiju. U tim sporckim takmienjima bi se prele klasne linije ali bez druenja meu klasama, to on inae nije ni podravao. Naalost za Kubertena, njegovi napori da inkorpori se vie fizikog obrazovanja u francuske skole su propali.Meutim iz kraha ovih napora,ubrzo je usledio razvoj nove ideje. Ta ideja je bila oivljavanje antikih olimpiksih igara, stvaranje festival internacionalnog atletizma. Posebno mu je bio drag ragbi. Bio je suduja u finalu na prvom nikada pre odranom, francuskom ampionatu ragbi saveza 20.marta 1892 godine izmeu Racing Club de France i Stade Franais.Kubertenje imao isti onaj odnos prema helenskoj civilizaciji koji su evropski kolonijalni imali osvajai prema drevnim civilizacijama. itajuci njegove rasprave o antikom svetu stie se utisak da se radi o pljakau koji prevre po antikim iskopinama ne bi li pronaao neto to ce mu doneti dobit. Za razliku od onih vrlih predstavnika"evropske civilizacije" koji su pljakali materijalna bogatstva, Kuberten je pljakao antiko duhovno blago, koje ima svoju pravu vrednost samo u okviru civilizacije u kojoj je nastalo, da bi ga bespotedno kasapio i pre kraja u nastojanju da od njega stvori sredstvo za obraun s emancipatorskim nasleem modernog drutva. Sama upotreba izraza"olimpijske igre" skrnavljenje je antike tradicije. Kuberten koristi taj izraz ne zato to jebio inpresioniran antikim duhovnim nasleem, ve zato to mu je izgledalo da on ima"svearski karakter", sto znai da je u njemu video svojevrsni dekor za meunarodna sportska takmienja koja je nastojao da organizuje i institucionalizuje. Njegova politika koncepcija klju je za razumevanje njegove olimpijske ideje, a samim tim i njegovog odnosa prema antici. Kuberten ne tei "obnavljanju antikih olimpijskih igara" zbog razvoja sporta, ve da bi doprineo "razvoju nacionalne snage" Francuske i njenoj kolonijalnoj ekspanziji. To je prvobitna prizma kroz koju Kuberten sagledava "antiko nasledje" i kriterijum po kome vredi odabir onoga sto je "prihvatljivo" za moderno doba.Helenska duhovnost nema za Kubertena kulturnu, ve praktino-politiku vrednost; on je ne sagledava u kontekstu duhovnog razvoja modernog drutva, vec u kontekstu ostvarivanja nekulturnih i anti kulturnih politikih i ekonomskih ciljeva vladajueburoaske "elite". Utilitarizam ini polaziste, a pozitivizam misaonu prizmu kroz koju Kuberten sagledava anticku Grku.Teza da moderne olimpijske igre predstavljaju "obnavljanje antikih olimpijskih igara" zauzima centralno mesto u modernoj olimpijskoj mitologiji. Shodno njoj, Kubertenje dobio titulu "obnovitelja" (Le Rnovateur) ". Po Dimovom shvatanju, Kuberten je od samog poetka postaviozahtev damoderne olimpijske igre treba da odgovaraju vremenu u kome nastaju. On "nije eleo da izgradi muzejsku ruinu" koja e biti "kopija antike". To ne znai da antike olimpijske igre, kao i antiko drutvo, nisu bile inspiracija za Kubertena.Iz antike, te "visoke kulture oveanstva", Kuberten e, po Dimu, preuzeti sledece"olimpijske ideje" : "slavljenje praznika u znaku mira, posveivanje idealizmu i zadatak da se dosegne ljudsko savrenstvo".to se tie sadrzaja igara, on je trebalo da bude"moderan", sto znai da bude izraz vremena u kome nastaje, da njemu slui i da se menja zajedno sa njim. Buduci da je za Kubertena prolost neistorina, on ne "obnavlja"antiko olimpijsko naslee, vec uzima iz "prolosti", koja mu je na dohvat ruke, ono sto je"korisno" za obezbedjivanje nesmetanog razvoja "progresa" i istovremeno odbacuje ono to taj "progres" ometa. to se tie Malterove interpretacije Kubertenovog odnosa prema antikom olimpizmu, Prokopova s pravom tvrdi da je Malter pogreno razumeo Kubertena : njegov cilj nije bio "restauracija klasine olimpijske ideje", vec postizanje odreenog vaspitnog efekta preuzimanjem " formalnih elemenata" starogrkog olimpizma.Radi se o politikom instrumentalizovanju antikog olimpizma, a ne o pokuaju obnavljanja helenskog duhovnog naslea. Kuberten idealizuje antiku da bi njenu idealizovanu sliku iskoristio za stvaranje odgovarajueg duhovnog zalea za pribavljanje modernom olimpizmu oreola "kulturnog" i za obraun s emancipatorskim nasleem helenske civilizacije, koje je utkano u graansko drutvo, i kao emancipatorsko naslee oveanstva predstavlja conditio sine qua nonnjegovog razvoja. Istovremeno, Kuberten nastoji da, poput Tena, helensko drutvo prikae kao "idealni svet" kome treba stremiti u odnosu prema "sivilu" svakodnevnog ivota,to znai da stvori duhovno pribeiste koje treba da predupredi oveka da se u tenji za boljim svetom okrene ka budunosti.Idealizovani antiki svet preuzima ulogu "drugog sveta" koji, poput Huizing ovog srednjeg veka, postaje neprikosnoveni i nedostini uzor modernom svetu.Kuberten se neprestano poziva na izvorne antike tradicije i velica njihov "besmrtni duh", ali je to bio rasistiki duh slobodnih Helena, a ne "internacionalistiki"(kolonijalni)duh monopolistikog kapitalizma. Antike olimpijske igre bile su oblik duhovne integracije Helena i demonstracija rasne "superiornosti" i rasne ekskluzivnosti u odnosuprema "varvarskim" narodima. Na antikim olimpijskim igrama mogli su da uestvuju samo "istokrvni" Heleni pod uslovom da nisu osuivani i da nisu uvredili bogove.Antiki olimpizam nije teio globalizmu, niti je bio oblik duhovnog porobljavanja drugih naroda, vec je bio povlaenje granice izmedju "civilizovanog" sveta i "varvara". Moderni olimpizam nastoji da bude sve obuhvatni i globalan duhovni pokret, i u tome je sledhrisanske doktrine kao univerzalistike ideologije iz ega proistie "olimpijsko misionarstvo" jezuitistickog tipa. On je nastao kao kruna ideologije (kolonijalnog)buroaskog "internacionalizma" i kao takav je sredstvo za postizanje odredjenih globalnihpolitikih i ekonomskih ciljeva. Vec su prve zvanine Olimpijske igre, koje su 1896.godine odrzane u Atini, oganizovane po uzoru na romanizovane olimpijske igre kojepredstavljaju obraun s izvornim religioznim i rasistikim duhom olimpijskih igara, to znai da je potpuna besmislica pozivati se, i sa tog aspekta, na "izvornu istotu" antikog olimpizma i polazeci od takvih tradicija stvarati, u modernom dobu, "crkvu" u kojoj e se"besmrtnom duhu antike" - "klanjati svi narodi".Po modernoj olimpijskoj doktrini helenski svet nema dinamiku svog razvoja i nalazi se u istoj vremenskoj ravni kao, uostalom, i itava prolost oveanstva. Kuberten popotrebi uzima iz tog sveta ono to misli damoze da mu koristi za njegovu olimpijsku ideju ne vodeci rauna o konkretnom istorijskom trenutku u kome je pojava, o kojoj je re,nastala - bez ega se ne moze razumeti njena priroda. Sve ono to smatra da je upotrebljivo za njegovu koncepciju Kuberten die na nivo mita i prebacuje u moderno doba, ne obraajui panju na istorijsku distancu koja nas deli od antike. On govori o"obnavljanju antikih olimpijskih igara" u zelji da pokae da postoji neposredna duhovna veza izmeu antikog olimpijskog duha i modernih olimpijskih igara. "Nadistorijski"karakter "antikog olimpizma" izraz je nastojanja da se modernom olimpizmu pribavi mitski karakter i na taj nain mu se obezbedi venost. Drzei se neistorijskog pristupa antici Kuberten je "prevideo" da je u samom helenskom drutvu dolo do degeneracije izvornog (religioznog) olimpijskog duha, koja je zapoela jo u doba Solona korumpiranjem igara, da bi bila okonana makedonskim osvajanjem i u rimskomperiodu. "Besmrtni duh antike" upokojen je u samom antikom drutvu. Ve u njemu se"prave olimpijske igre" sele u sferu mita koji postaje osnov kritike uspostavljene"olimpijske" realnosti.Homerovska Helada, pretvorena u legendu, pravo je izvoristeprvobitnog olimpijskog duha koji ce u samoj Grkoj biti izvitoperen i uniten. Postajanjem Grke rimskom provincijom olimpijske igre gube svetost i postaju, organizovane poprincipupanem etcircences, banalna demonstracija rimskog "internacionalizma" i kao takve zloupotreba helenskog kulturnog naslea za duhovno integrisanje (kolonizovanje) pokorenih naroda u rimsku imperiju.Kuberten je njegov odnos prema antikim olimpijskim igrama i helenskoj civilizaciji podredio stvaranju pozitivnog oveka i pozitivnog drutva.U tom kontekstujedan od Kubertenovih kljunih stavova glasi da su se stari Grci "malo posveivali razmisljanju, a jo manje knjigama", to postaje polaiste za njegov obraun s helenskom duhovnocu i umnocu. Nastojeci da oduzme oveku mogunost dase suoi spostojeim svetom, Kuberten izbacuje iz helenske kulture - duhovne kolevke zapadne civilizacije - sve ono to usmerava oveka da postavi sutinska pitanja o njegovom ljudskombivstvovanju, o svetu i odnosuprema njemu. Stoeri antikereligije (filozofije) nisu bili samo olimpijska i druga borilista (Delfi, Istam, Korint) , gimnazije i palestre, vecpre svega hramovi, svetilita, misterije, kultovi, akademije, pozorita, trgovi, predavanja sofista, re pesnika, dela vajara i arhitekata, Homerovi epovi i akordi harfe... Samo u svetlu tog duhovnog i umnog ivota moe se prodreti u dubine antikog poimanja ivota i olimpijske misterije. Svodei ivot Helena na primitivni telesni agonalni aktivizam,Kuberten nije ni mogao da u olimpijskim igrama vidi najvii religiozni ceremonijal koji jepredstavljao krunu duhovnog ivota i filozofije ivljenja antikog sveta i kao takvim vrhunac antikog agon-a.O tome Miloc uric : "Jer, svi oblici helenskog prosvetnog ivota razvijaju se u sferi agonske aktivnosti, kao najobilnijeg izvorita slave: i poezija, i muzika, i orhestika, i slikarstvo, i vajarstvo, i neimarstvo, i filozofija, i politika, i oblici moralnog ponaanja. A svoj naj- koncentrisaniji izraz nalazila je agonistika volja u pravoj agonistici, tj.u stadionskim, hipodromskim i muzikim nadmetanjima o velikim narodnim svetkovinama.""Helenski kosmos pun je bogova koji simbolizuju ne samo bogatstvo ivotnih oblika, ve i kompleksnost oveka i bogatstvo njegovog prirodnog, emotivnog,duhovnog i intelektualnog bia. Tek u celokupnosti helenskog zivota ideali i principi tog sveta dobijaju svoj puni smisao. Samo njihovo kritiko promiljanje, polazei od konkretnog totaliteta u kome su nastali (dakle kao konkretne istorijske pojave) , moze da nam otkrije njihov humanistiki naboj koji moe da bude inspiracija za oveka modernog doba. Kuberten nije mogao da primeni ovaj metod ne samo zbog toga sto bi na taj nain doveo u pitanje vrednost antikih mitova koje je nastojao da iskoristi za graenje svog olimpizma, ve sto bi, istovremeno, doveo u pitanje legitimnost modernog olimpizma kao"humanistickog" pokreta.Pokazalo bi se da je moderni olimpizam samo "humanistika"maska sveta koji, navodno, tei da prevazie. U nastojanju da od modernog olimpizma stvori kako sveobuhvatni religiozni pogled na svet, tako i sveobuhvatni nain ivljenja,Kuberten je uklonio sa Olimpa sve one bogove koji dovode u pitanje njegov rigidni utilitarni pogled na svet i njegovog pozitivnog oveka koji je otelotvorenje tog sveta.Treba imati u vidu daje princip "vladatiu glavama", toznai stvaranjekarakterai svesti lojalnog i upotrebljivog (pozitivnog) graanina, korienjem romantizovanih mitova iproizvoenjem mitoloske svesti, najvaniji postulat Kubertenove "utilitarne pedagogije".Kuberten se obraunava s emancipatorskim nasleem helenske civilizacije i odubogaljenog i oskrnavljenog olimpijskog mita stvara polaiste za uobliavanje "istorijskepredstave" o antikim olimpijskim igrama i helenskom drutvu. Iskonstruisana imitacija,koja nastoji da pribavi mitoloku dimenziju "nadvremenskim" i"venim" vrednostima na kojima poiva kapitalizam, postaje osnov zarekonstrukciju originala.

Antika religija predstavlja vrhunac antike duhovnosti i ivotnosti. Bogatstvo kultnih radnji i neprestani agonalni aktivizam izraz je bogatstva ivotnih oblika i intenzivnog doivljavanja ivota. Kuberten itav ivot i samog oveka nastoji da podredi modernom olimpizmu kao totalitarnoj duhovnoj sili koja ne tei samo da stvori pozitivnojednoumlje i da "oisti" bie oveka od svega ljudskog to moe da dovede u pitanje ekspanziju kapitalizma i neprikosnovenu dominaciju buroazije nad radnim "masama",ve nastoji da ga osakati i na taj nain mu zauvek oduzme mogunost da "povrati" svoju ljudskost. Kao fanatini Prokrustov sledbenik, Kuberten liava oveka Erosa, mate,emocija, uma... Ono to je najvaznije, Kuberten je odbacio slobodarske impulse helenske kulture i to ne samo prometejski mit, ve i kritiku misao koja je dovela u pitanje osnovne odnose i vrednosti na kojima se taj svet temeljio. Ni neprikosnoveni autoritet bogova nije mogao da sprei da se u helenskom drutvu stvori otpor nepravdi i da se se razvije kritika misao. Milos uric navodi da se "vec i u samim Homerovim pesmama bogovi podvrgavajuivoj kritici, time to ili Olimpljani prekoravaju jedni druge", ili se "ljudi ale na njihovu svirepost", to "svedoi o slobodoumnosti tadasnjeg jonskog drutva."Najvisi humanistiki domet helenskog sveta je njegova sposobnost da na temelju emancipatorskih mogunosti koje su u njemu stvorene iznedri misao koja dovodi u pitanje sam taj svet,razotkrivaju njihove lai i nepravdu koje su u njemu vladale, i prui mogucnost za njegovoprevazilaenje. Tek na osnovu saeljavanja stvarnosti i vladajue ideologije, s jednestrane, i misli kojaje nastojala da,saeljavajuci se spostojecim svetom, oslobodi i digne pojamhumanum-a na vii nivo, s druge strane, mogue je dosei do prave prirode antikog humanizma. Ukratko, slobodarski agon istinska je bit helenskog humanizma .U onome to je prualo mogunost za prevazilaenje helenskog sveta: buenje svesti o univerzalnim stvaralakim moima i o slobodarskom dostojanstvu oveka - da je sloboda najvea vrednost za oveka - nalazi se ono najbolje od helenske kulture i to je seme koje je u modernom drutvu proklijalo i dalo prave plodove. Jedan od najvanijih zadataka modernog olimpizma je da zauvek zatre slobodarsko seme antike i da se i na taj nain obrauna sa slobodarskim tradicijama oveanstva i slobodarskim dostojanstvom oveka.Kada se poziva na "besmrtni duh antike", Kuberten nema u vidu emancipatorske impulse helenske kulture, vec konzervativni duh antikih olimpijskih igara. Bliskost izmeu izvornog antikog i modernog olimpizma je u tome, to i jedan i drugi nastoje dabudu uvari prolosti. Kuberten je pokuao da u modernom drutvu ukloni protiv reje kojeje jo u antici bilo uspostavljeno izmeu izvornog konzervativnog duha olimpijskih igara i emancipatorskih tendencija koje su, pogotovu sa pojavom demos-a na politikoj pozornici Helade, poele da se razvijaju.U tom smislu moe biti reci o "kontinuitetu antikog olimpijskog duha" u modernom dobu: uz pomo "besmrtnog duha antike" moderni olimpizam postaje bastionmilitantnog konzervativizma.Olimpijsko "sveto trojstvo"Kubertenova olimpijska doktrina oslanja se na tri stoera koji dobijaju ulogu hrianskog "svetog trojstva" i koji otelotvoruju neprikosnovenost i venost uspostavljenog poretka i postaju nosilac pozitivne (olimpijske) transcendencije. Radi se o zakonima evolucije ("progres"), koji odgovaraju bogu kao sudbinskoj sili; o "besmrtnom duhu antike", koji dobija ulogu hrianskog "svetog duha" (beliciozni duh); i olimpijskom "humanizmu" (kult postojeeg sveta), koji u olimpijskoj doktrini ima onu ulogu koju Hrist ima u hrianstvu. Putem "besmrtnog duha antike", olienog u "obnovljenim" olimpijskim igrama, dolazi do mistine oplodnje postojeeg sveta zakonima evolucije, koji su svoj najvii domet dostigli u antikoj Grkoj, iz ega se raa olimpijski humanizam.Kao to je za hrianstvo bog ona neprikosnovena sila koja odreuje sudbinu oveka, tako je za Kubertena "progres" neprikosnovena nadljudska mo koja upravlja ivotom ljudi i predodreuje "budunost". U konanom, i bog i "progres" pruaju mogunost oveku da obezbedi "veni ivot". Razlika je u tome to u hrianstvu mogunost "venog ivota" stie ovek kao individua na "drugom svetu", dok kod Kubertena tu mogunost dobija oveanstvo kao apstraktni kolektivitet u venom ovozemaljskom ivotu koji se svodi na kvantitativne pomake bez kvalitetnih promena. Dok se ivot hrianina svodi na okajavanje sopstvenih "grehova" i pripremu za "sudnji dan", dotle se ivot Kubertenovog pozitivnog oveka, osloboenog greha i odgovornosti, svodi na neprestanu borbu za uveavanje sopstvenog bogatstva i za zatitu uspostavljenog poretka.Stvaranje sveta od strane boga osnov je hrianske misterije. Kod Kubertena proces stvaranja nije smisaoni i voljni akt, ve besmisleni i spontani aktivizam koji sledi logiku evolucije koja se pojavljuje u obliku "progresa". Kuberten ukida stvaranje oveka od strane apsoluta (kao i stvaranje sveta od strane oveka) i afirmie "razvoj oveanstva" koji se svodi na od ovekove volje nezavisni sled zakona evolucije koji se ispoljava u borbi rasa za opstanak. Moderna olimpijska misterija treba da omogui da se neopaziva sveprisutna mo kapitalizma, koja proistie iz odreenih drutvenih procesa i odnosa, usadi u bie oveka i izazove religiozni zanos. Ni Kuberten ne pravi razliku izmeu vernika i fanatika. U njegovoj olimpijskoj ideji nema mesta za sumnju, pitanje, sueljavanje, za traenje smisla i odgovora... Kuberten daje prvorazredni znaaj psiholokoj dimenziji i u tom kontekstu spektakularnoj predstavi koja oveka uvlai u olimpijsku misteriju. Olimpijski ceremonijal je mehanizam sa kojim treba ukloniti razum i otvoriti put do podsvesti i "iz dubine due" pridobiti oveka. Olimpizam, poput hrianstva, insistira na kultnim radnjama, svojevrsnoj olimpijskoj liturgiji, koje po svojoj prirodi odgovaraju hipnotikoj seansi sa kojom se uklanja razum i postie potpuna integracija oveka u postojei svet. Strogo potovana forma ceremonijala ima ritualni karakter sa kojim se ostvaruje svojevrsna iluzija: ritualnim ponavljanjem se stvara utisak da se ceremonijal ne odvija po volji ljudi, ve da su oni samo izvrioci koji delaju voljom neke nevidljive sile koja sve dri u svojim rukama. U tom kontekstu pojavljuje se i "sveti" etvorogodinji ritam odravanja igara, koji ni po koju cenu ne sme da bude prekinut, i koji postaje oblik iskazivanja vene dominacije sudbinske moi nad ovekom (Olympie eternelle!). Radi se, zapravo, o potrebi da se, putem olimpijskih igara, neprestano obnavlja vera u izvorne principe postojeeg sveta. Moderna olimpijska misterija nema veze sa bogovima i prirodnim silama, ve sa vladajuim duhom kapitalizma koji, putem olimpijskog spektakla, treba prikazati u mistinom svetlu. U tom kontekstu, Kuberten se u stvaranju olimpijskog ceremonijala ne rukovodi hrianskom liturgijom, ve nastoji da stvori predstavu koja daje mitsku i kultnudimenziju zemaljskoj vladajuoj moi, slino pompama monarhije, vojnim paradama i velikim svetskim industrijskim izlobama - u kojima je pronaao uzor za spektakularizaciju olimpijskih igara. Otuda grandioznost, monumentalnost, militaristiki duh i kitnjasti dekor postaju najvaniji segmenti olimpijske (dekorativne) estetike.Ono to treba da pribavi posebnu dimenziju olimpijskom kultnom ceremonijalu je to to se sa njim "priziva besmrtni duh antike", to znai da su olimpijske igre zamiljene kao svojevrsna spiritualistika seansa. Sport po Kubertenu nije proizvod modernog doba, ve je oblik u kome je vaskrsao duh antike koji postaje nepresuni izvor svetlosti i toplote, to znai ivota. U svojoj "Odi sportu" Kuberten nadahnuto "peva": "O sportu, zanosu bogova, destilacijo ivota! U sivoj dolini dananjeg ivota, neumornog u uzaludnoj muci, ti se iznenada pojavljuje kao blistavi glasnik nestalih vekova, onih vekova kada je oveanstvo moglo da se osmehuje..." Da su moderne olimpijske igre zamiljene kao svojevrsna spiritualistika seansa ubedljivo pokazuje i zvanina "Olimpijska himna": "Besmrtni due antike, /Tvorcu istine, lepote i dobrote,/ Sii, pojavi se, obasjaj nas svetlou, / Na ovom tlu i pod ovim nebom, / Koje je osvedoeno neprolaznom slavom./ Udahni ivot i duh ovim plemenitim igrama! / Baci pobednicima vence od cvea koje ne vene, / U trci i u borbi! / Iskuj u naim grudima srca od elika! / U tvojoj svetlosti, poljane, planine i mora, / Sijaju bojom rumene rue i stvaraju prostrani hram, / U koji sve nacije hrle da ti se dive,/ O, besmrtni due antike!" Olimpijske igre postaju ceremonijal mistinog spajanja "besmrtnog duha antike" sa modernim dobom i kao takve oplodnja oveka duhom antike - iz ega treba da se rodi pozitivni ovek. Radi se o autoritarnom (tiranskom) duhu kome odgovaraju olimpijski bogovi kao besmrtna gospodarska oligarhija koja simbolizuje neprikosnovenu vlast ratnike aristokratije nad radnim slojevima. U modernom dobu ova gospodarska mo nanovo silazi sa Olimpa na zemlju, da bi se pojavila u obliku buruja koji postaje kapitalistiki surogat antikog "heroja". Kuberten ukida sposobnost kapitalizmu da u svojim "nedrima" (Marks) zane ideje koje otvaraju mogunost za prevazilaenje postojeeg sveta i na taj nain ga liava istorijske plodnosti, i koristi se "besmrtnim duhom antike" da "udahne novi ivot" kapitalizmu. On postaje, kao simbolini izraz vremena u kome je evolucija ivog sveta dostigla svoj najvii i nedostini nivo razvoja, svojevrsni "sveti Gral" koji e postojeem svetu obezbediti venu mladost: olimpijske igre su ubrizgavanje ivotnog eliksira antike Helade modernom svetu. Otuda takav znaaj "svetog ritma" odravanja olimpijskih igara: one su, kao "festival mladosti" (Kuberten), regularna kura podmlaivanja kapitalizma i kao takve simbolini kraj istorije. Za razliku od antike i hrianstva koji besmrtnost vezuju za nebo, Kuberten besmrtnost sputa na zemlju. "Besmrtni duh antike" nije otelotvorenje nadzemaljske moi olimpijskih bogova, ve mitski oblik pojavljivanja duha kapitalizma i nain da mu se pribavi "kulturna" i "boanska" legitimnost. Zato Kubertenu ne smeta "injenica" da je helenski svet propao. Duh kapitalizma je taj koji uzdie antiki duh iz pepela udahnjujui mu novi ivot i obezbeujui mu venost.Olimpizam kao ideologija pozitivnog progresa je ukidanje transcendencije i afirmacija imanencije kao osnovnog principa razvoja sveta. Ne postoji bilo ta to nadilazi uspostavljeni svet, ili to se pojavljuje kao cilj u odnosu prema kome se odreuje pravac kretanja civilizacije.U modernom olimpizmu nije bog taj koji odreuje svrhu ivota, ve se sve zbiva prema svrsi koja je zadata prirodnim tokom deavanja (zakonima evolucije) i iz njega proisteklim progresistikim duhom koji ima kvantitativni i totalitarni karakter i za koji je "budunost" otvorena. "Boansko pravo", na koje se Kuberten povremeno poziva, nema ni apriorni ni nadzemaljski ve dekorativni karakter i slui za stvaranje utiska o nepromenljivosti postojeeg sveta. Postoji identitet izmeu ideala sveta i uspostavljenog sveta: olimpizam postaje pozitivna ontologija u kojoj se bitak svodi na bitisanje. Suprotnost izmeu lanog i istinitog, fenomenolokog i sutinskog "ukinuta" je u svetu injeninog. Budui da je Kuberten odbacio normativnu sferu, ne postoji mogunost sueljavanja uspostavljenog progresa sa idejom istinskog progresa. Kuberten je obesmislio svako vrednosno rasuivanje o progresu, dok saznavanje sveta ima iskljuivo utilitarni i neposredno empirijski karakter. Jedino mogue pitanje je ono o meri progresa, koja se izraava u kvantitativnom uveavanju materijalnog bogatstva vladajue "elite" i poveavanju efikasnosti u obraunu sa slobodarskim radnikim pokretom i emancipatorskim nasleem oveanstva. Prvo je izraeno u olimpijskoj maksimicitius, altius, fortius, a drugo u "pravu jaega", s tim to Kuberten podreuje "progres" socijalno darvinistikom principu: sve to je stvoreno mora postati sredstvo u rukama vladajue klase za ouvanje poretka. Kao i kada se radi o demokratskim institucijama, i ovde Kuberten nastoji da eliminie emancipatorske mogunosti koje u sebi nosi razvoj moi oveka da uini vie, da ide dalje, da dela snanije... Sve razvijenije produktivistike moi oveka postaju izvorite tlaiteljske moi vladajue klase: to vie progresa, to manje slobode.Kubertenovohumanittrei je sastavni deo olimpijskog "svetog trojstva". Kao to je humanizam modernog doba nastao kao reakcija probuenog oveka na vievekovno nastojanje crkve da ga svede na sunja "boje volje", tako je Kubertenovhumanitnastao kao reakcija imperijalistike buroazije na ideje-vodilje Francuske graanske revolucije i emancipatorsko naslee graanskog drutva - i u tom kontekstu na emancipatorske ideje hrianstva. Umesto "raba bojeg", ovek postaje suanj "prirodnih zakona" koji su otelotvorenje vladajuih odnosa: olimpizam "prevazilazi" hrianstvo socijalnim darvinizmom. Kuberten ne tei da otkrije "boansko u oveku", ve da unese duh uspostavljenog sveta u njega, pri emu je ovek samo sredstvo za ostvarivanje stratekih ciljeva kapitalizma - pod platom "progresa". Stvaranje karaktera i svesti pozitivnog oveka i njegovo instrumentalizovanje radi postizanja neljudskih ciljeva osnov je Kubertenovog humanizma.Hrianstvo je kritino prema postojeem svetu koji je samo privremeno ljudsko boravite: "istinski" i "veni ivot" poinje na nebu. Za Kubertena postojei svet jedino je mogue i veno konaite oveka, a ne prolazna stanica na putu ka nebu. Umesto tenje ka bogu, kod Kubertena dominira euforino utapanje u svakodnevni ivot putem bezumnog agonalnog telesnog aktivizma. Uprkos tome to idealizuje antiku, kod Kubertena je sadanjost ta koja zrai u svim pravcima jer je u njoj ostvareno jedinstvo humanistikih ideala sa ivotom: postojei svet je realizovani humanizam. Kubertenov humanizam zasniva se na mitu o antikom drutvu koji slui za izgradnju kulta postojeeg sveta. Za njega je ideal pozitivnog drutva ve ostvaren u antikoj Grkoj, i to u periodu njenog "srednjeg veka" u kome je uspostavljena potpuna dominacija rodovske aristokratije naddemos-om. Osnovna uloga mita o antici nije da prui putokaz za ljudsku akciju, jer je antiko drutvo neostvarljivi ideal, ve da dokae da je ideal humanosti ve ostvaren u prolosti i da je zato besmisleno usmeravati pogled ka budunosti. Konstatujui da je helenizam "iznad svega kult humanosti u njegovom postojeem ivotu i njegovo stanje ravnotee", Kuberten se suprotstavlja religijama koje obeavaju sreu oveku posle smrti. U staroj Grkoj je, po njemu, "sam postojei ivot bio srea".Umesto tenje ka drugom ("viem") svetu, beskrajno velianje postojeeg sveta postaje najvii izazov za oveka. Kubertenov obraun s hrianskim iluzornim svetom (u kome nema "bogataa" i "siromaha", kao i "viih" i "niih rasa") zapravo je obraun sa samom idejom o boljem svetu, kao i verom i tenjom oveka ka pravednom svetu. Smisao Kubertenovog idealizovanja antike je razvijanje enje prema svetu u kojem se u idealizovanom obliku pojavljuju vladajui principi postojeeg sveta nepravde koji nema alternative i koji je vean. To su "injenice" koje putem olimpijske doktrine dobijaju karakter apsolutne istine. Jedino to oveku preostaje je da se "pomiri" sa uspostavljenim stanjem stvari. Kuberten nudi potlaenima "sportsku republiku" kao kompenzaciju za bespogovorno trpljenje nepravde, ali ona nije paralelni svet sa postojeim, kao to je to sluaj sa hrianskim rajem, ve prostor na kome se vladajui duh postojeeg sveta pojavljuje u istom obliku, svojevrsno kapitalistiko olimpijsko nebo, i kao takav trenani kamp u kome se (telesnim i mentalnim drilom) razvijaju one osobenosti oveka koje treba da omogue njegovo potpuno uklapanje u postojei svet.Hrianstvo seli oveka na "drugi svet"; sport ga prikiva za postojei svetOlimpijske igre su obred obogotvorenja osnovnih egzistencijalnih principa postojeeg sveta koje su otelotvorene u sportu: moderni olimpizam je kult kapitalizma. Otuda se pridaje prvorazredni znaaj izgledu i ponaanju sportista, njihovoj "moralnoj istoti", kao ireligio athletaekoji treba da odgovara religioznom uzbuenju (strahopotovanju) sa kojim je antiki atleta pristupao olimpijskom oltaru da bi se poklonio Zevsu. Antiki uslov za uestvovanje na igrama da atleta nije uvredio bogove u modernom olimpizmu postaje zahtev da se nije ogreio o principe amaterizma, to znai da se u borbi protiv drugih vodi fanatinom verom u ispravnost i neprikosnovenost vladajuih principa postojeeg sveta, a ne lukrativnim interesima. Otuda Kuberten insistira na "olimpijskoj zakletvi" (serment olimpiques) kao najviem religioznom inu pri emu se uesnici "kunu" da e se poteno boriti. O tome Bulonj: "Kako svaka religija podrazumeva poznavanje dogmi i produbljivanje jedne mistike, Kuberten zasniva na pedagogiji olimpizma upuivanje u olimpijsku filozofiju i praksu: zakletva koju takmiari polau predstavlja u ovom sluaju jedan od rituala vezanih za ono to je sveto." Njihova zakletva nije upuena ni bogu (nadzemaljskoj sili) ni ljudima, ve nevidljivom i vladajuem duhu kapitalizma. Olimpijske igre slue zato da se pokae "istota" tog duha i njegova neunitiva snaga, a sportisti su njegovo otelotvorenje i kao takvi svojevrsni "idoli" kapitalizma. Sve to oni rade dobija simbolian karakter, slino ponaanju vojnika na paradi - koji su personifikacija vladajueg poretka. Odstupiti od strogo odreenog ablona ponaanja znai ugroziti neprikosnoveni autoritet vladajue moi.Kubertenov humanizam nema uporite samo u helenistikoj kulturi, ve i u jezuitstvu. Kauckijeva analiza odnosa izmeu jezuitstva i humanizma prua mogunost da se bolje shvati priroda Kubertenovoghumanit: "Jezuitstvo je humanizam koji je neto intelektualno nii, koji je lien idejne samostalnosti, kruto organizovan, humanizam nateran da slui crkvi. Razlika izmeu jezuitstva i humanizma odgovara razlici izmeu hrianstva iz doba Carstva i neoplatonizma. Jezuitstvo je ona forma u kojoj je katolika crkva usvojila humanizam, u kojoj se ona modernizovala i postavila, nasuprot svojoj dotadanjoj feudalnoj bazi, na temelje koji su vladali drutvom od estnaestog pa sve do osamnaestog stolea. Jezuitstvo je postalo najstranija sila reformisane katolike crkve zbog toga to je najvie odgovaralo novim ekonomskim i politikim prilikama. Jezuitstvo se sluilo istim orujem koje je ve koristio humanizam: nadmonou klasinog obrazovanja, uticajem na vladaoce, obzirima prema novanim silama. Kao i humanisti, jezuiti su pomagali apsolutnu vlast, ali samo onog vladaoca koji je radio za njih. Kao i humanisti i oni su smatrali da nije u opreci s njihovim monarhistikim ubeenjem ako treba poraditi na tome da se ukloni linost vladaoca koji im ne odgovara. to se, meutim, novca tie, jezuiti su ili dalje od humanista. Oni su zastupali ne samo interese novog naina proizvodnje, ve su ga stavili i u svoju slubu. Jezuiti su postali najvee evropsko trgovako udruenje koje je imalo svoje kancelarije u svim delovima sveta ; oni su prvi shvatili da se misionar moe isto tako dobro iskoristiti i kao trgovaki putnik; oni su bili prvi koji su osnovali kapitalistika industrijska preduzea u prekomorskim zemljama, na primer fabrike eera." I kod Kubertena ne dominira verski, ve lukrativno-pragmatini fanatizam. Jedan od najvanijih principa njegove izvorne olimpijske ideje glasi: "Nije vie Minerva,boginja mira i mudrosti, ta koja vlada svetom, ve je to Merkur, bog preduzimljivosti, kretanja i trgovine."I pored insistiranja na slepom potovanju "injeninog", Kuberten s "humanizmom" nastoji da pribavi vrednosni legitimitetolimpizmu. Na taj nain Kuberten otvara mogunost za razlikovanje "pravog" od "lanog" olimpizma. Uprkos tome to svodi olimpizam na "kult postojeeg ivota", Kuberten se tokom itave svoje olimpijske karijere sueljavao s realnou olimpijskih igara, koje samo prate sudbinu kapitalistikog drutva, sa aspekta vrednosnog modela olimpijskih igara koji je proistekao iz odreenog (pozitivistikog) filozofskog koncepta i tenje ka njegovoj realizaciji (pozitivno drutvo). Slika eljenog sveta i u tom okviru vrednosni apriorizam preutno je polazite Kubertenovog olimpizma. Pored toga, Kubertenov humanizam ima i onu ulogu koja je dodeljena olimpijskom "pacifizmu": da na propagandistiki nain pokrije polje borbe za istinski humanizam i da se prikae kao otelotvorenje istinskih humanistikih tenji oveanstva. Korienje izraza kao to su "mir", "meunarodna saradnja" i sl. za prikrivanje prave prirode olimpijskog varvarizma i pridobijanje naklonosti ljudi, govori o tome da je Kuberten bio svestan koje su istinske tenje ljudi - da bi one postale negativno polazite njegove olimpijske doktrine. Zbog toga je obraun s idejama vodiljama Francuske graanske revolucije jedan od glavnih ciljeva Kubertenove politike prakse: bez slobode, jednakosti i bratstva nema ni istinskog humanizma. Umesto "humanizma kao politikog ideala" (Mihailo uri), Kuberten nudi "novi" varvarizam, umotan u plat humanistikih fraza, kao najvii politiki ideal. Ni sa im ograniena tiranija bogatake "elite" nad radnim slojevima, "niim rasama" i enom temelj je Kubertenovog (pozitivnog) humanizma.KRITICIZAMKubertenovo zavetenje kritikovano je od strane brojnih naunika. David C. Jang, naunik antike, koji je prouavao drevne olimpiske igre, smatra da je Kuberten pogreno shvatio drevne igre i tako zasnovao , na lanim osnovama, za stvaranje modernih igara. Konkretno, Jang ukazuje na tvrdnju Kubertena, da su drevni olimpijci bili amateri, kao netanu. Ovo pitanje profisionalizma antikih olimpiskih sportista je predmet debate meu naunicima, sa Jangom i drugima koji su tvrdili da su sportisti bili profesionalni kroz istoriju drevnih igara, dok drugi naunici predvoenim Pleketom tvrde da su najraniji olimpijci, u stvari amateri, a da su igre porfesionalizovane negde nakon 480 pne. Kuberten se sloio sa ovim drugim miljnjem i video ovu profesionalizaciju kao podrivanje morala konkurencije. Dalje, Jang istie napor da se ogranii takmienje na amatere sportiste ije je Kuberten pripadnik, je u stvari deo napora da se viim klasama da vea kontrola nad atleckim takmianjima, i uklanjanje takve kontole iz radnike klase. Kuberten je moda igrao ulogu u takvom pokretu, ali njegovi branioci tvrde da je on to uinio nesvestan bilo kakvih klasnih posledica. Meutim, jasno je da njegova romantina vizija Olimpiskih igara bila fundametalno drugaija od onog to je opisano u istoriskom zapisu. Na primer, Kubertenova ideja da je uestovati vaznije od pobede je u suprotnosti sa idealima Grka. Apostol Pavle, piuci hrianima u prvom veku u gradu Korintu, gde su se odrale Istmanske igre, opisivao je ovo u svojim spisima u kojima kae: Zar ne znate da u trci svi trkai tre, ali samo jedan dobija nagradu.

Tri na takav nain da dobije nagradu, (1 Korincani 9:24).Kubertenova tvrdnja da su igre bile podsticaj za mir je takoe preterivanje; mir, o kojem je govorio je samo postojao kako bi sportisti mogli sigurno da putuju u Olimpiju,i niti je spreio izbivanje ratova, niti zavrio tekue. Naunici su kritikovali ideju da ni atlecka takmienja mogla dovesti do boljeg razumevanja meu kulturama a samim tim i do mira. Kristofer Hil tvrdi da savremeni uesniciu olimpiskom pokretu mogu da brane ovo konkretno verovanje ", u slinom onom duhu u kojem engleska crkva ostaje vezana za Trideset devet lanova rilegije, to svetenik te crkve mora da potpie." Drugim reima, da oni ne moraju upotpunosti da veruju, ali se dre toga iz istoriskih razloga. Postavljna su pitanja na Kubertenov raun o istinitosti njegove ulog eu planiranju atinskih igara 1896. Prema Jangu, bilo zbog linih ili porfesionalnih ometanja, Kuberten je odigrao malu ulogu u planiranju, uprkost preklinjanjuVikelasa. Jang takoe sugerise da pria o tome da je Kuberten skicirao Velodrom, nije tana i da je u stvari dao intervjuu kojem je predloio da Nemci ne uestvuju, to je kasnije proricao u pismu upucenom Krajzeru.ZAKLJUAKOsnovni cilj Kubertenove olimpijske doktrine i prakse je stvaranje pozitivnog drutva stvaranjem "novog (pozitivnog) oveka". Otuda "utilitarna pedagogija" zauzima centralno mesto u Kubertenovoj olimpijskoj doktrini. Krajnji cilj njegove olimpijskepedagogije je konacno i bespovratno unitenje svega onoga to moze da dovede u pitanje uspostavljeni klasni poredak i stvaranje drutva u kome ce biti realizovane ideje vodilje Francuske graanske revolucije. Kubertenov "novi ovek" predstavlja zavrni oblikkapitalistikog degenerisanja oveka.

LITERATURA

Google Wikipedia5