Pjetro Ferario (Pietro Ferrario) je roen 3
AKADEMIJA UMETNOSTI U NOVOM SADUDepartman: MuzikiOdsek: Muzika
pedagogijaSeminarski rad iz predmeta:POZNAVANJE HORSKE LITERATURE
2ANALIZA MOTETA JUBILATE DEOKOMPOZITOR: PIETRO FERRARIO
Student: Kinga LooncProfesor: mr Bogdan akoviNovi Sad, jun
2012.Zora XXI veka pronalazi takozvanu klasinu muziku sa puno
pitanja na koje treba odgovoriti. Savremena muzika odraava slobodu
kompozitora u svakom pogledu. Muziki stvaraoci vole da primenjuju
disonantna sazvuja, slobodan ritam, neobine artikulacije, uestalost
modulacija u okviru jedne kompozicije, pa ak i atonalnost. Neki od
njih potpuno raskidaju vezu sa prethodnim epohama, dok drugi
koriste elemente iz raznih stilskih razdoblja; neki vole da
stvaraju haos, dok neki tee ka jednostavnou. Svakako, muzika XXI
veka je neograniena, van naviknutog sistema i ponekad ju je veoma
teko razumeti.
Pjetro Ferario (Pietro Ferrario) je roen 3. novembra 1967. u
italijanskom gradu Busto Arzicio. Muziko obrazovanje i diplomu
stekao je na konzervatorijumima u Breu, Milanu i Alesandriji, gde
je uio komponovanje, klavir, orgulje i horsko dirigovanje. Izmeu
1992. i 2000. godine svoje znanje usavravao je u Sjedinjenim
Dravama, zatim u Parmi i Sijeni na Akademiji Kiana (Accademia
musicale Chigiana) u klasi kompozitora Acija Korgija (Azio Corghi)
i uvenog Enija Morikonea (Ennio Morricone) kod koga je uio
komponovanje filmske muzike. Na ovoj ustanovi je, pored pomenutog,
usavravao i sviranje na klaviru i orguljuma, vokalnu tehniku i
horsko dirigovanje.
Godine 2009. Ferario je, kao lan irija, uestvovao je na
Meunarodnom takmienju horova Segici (Seghizzi) u Gorici. Dve godine
kasnije, na konzervatorijumu u Vienci predavao je harmoniju,
kontrapunkt, fugu i kompoziciju. Trenutno ivi u gradiu blizu Milana
i zaposlen je u Muzikoj koli u Arezi, gde predaje klavir, harmoniju
i teoriju muzike. Uz to, radi kao orgulja u crkvi SS Gervaso e
Protaso u Parabijagu. Pored ovog, diriguje horom Dalakopen
(Dalakopen) i Pevakim ansamblom Kalikantus (Ensemble vocale
Calycanthus), s kojima je osvojio mnogobrojne nagrade i
priznanja.Kompozitorski opus Pjetra Ferarija veoma je arolik: pie
raznolike kompozicije za klavir, orgulje, hor i orkestar. Veliki
broj njegovih dela izveden je i snimljen, izmeu ostalog u Italiji,
vajcarskoj, paniji, Francuskoj, Sjedinjenim Amerikim Dravama, Kini
i Novom Zelandu. Komponuje na zahteve vanih italijanskih
institucija u Milanu, Toskaniniju i Stresi. Neke od njegovih
horskih kompozicija redovno se izvode na kursevima savremene
muzike. Kao kompozitor, dirignet i pijantista, dobitnik je
mnogobrojnih nagrada na raznim meunarodnim takmienjima u Milanu,
Gorici i Belagiju. Motet Jubilate Deo (Hvalite Gospoda) komponovan
je u junu 2002. godine. Kompozitor je svoje delo posvetio svom
horu, odnosno Pevakom ansamblu Kalikantus. Praizvedba kompozicije
bila je 10. maja 2003. u italijanskom gradiu Izola Vientina. Godinu
dana kasnije, na meunarodnom takmienju Segici kompozitoru je za ovu
kompoziciju bila dodeljena prva nagrada.Motet Jubilate Deo
komponovan je za meoviti hor, tj. za sopran, alt, tenor i bas koji
se mestimino i meusobno dele na prvi i drugi glas. Opsezi glasova
su sledei: sopran c1-a2; alt c1-d2; tenor c-g1 i bas G-d1. U
formalnom smislu, kompozicija je trodelna. Iako prvi i trei deo
nisu identini, moemo govoriti o formi ABA ili eventualno ABA1, s
obzirom da se isti literarni tekst javlja u oba dela, a uz to, po
karakteru su veoma slini, gotovo isti. Ritam i harmonski odnosi
takoe su veoma slini, te na osnovu toga moemo zakljuiti da je trei
deo zapravo jedan vid varijacije prvog dela.Kompozicija se odlikuje
izrazito bogatim i arenim harmonijama, disonantnim sazvujem, pre
svega sekundnim. Ona zapoinje u d-molu i zavrava se u C-duru. O
pravom tonalitetu moemo samo uslovno da govorimo, s obzirom su za
kompoziciju karakteristine veoma uestale modulacije.
Ritam moteta veoma je neobian. Gotovo u celoj kompoziciji
prisutna je polimertija. Metar se iz takta u takt menja, izuzev na
nekoliko mesta. Kompozitor najee varira izmeu dvo- , tro- i
etvoroetvrtinskog takta, ali se mestimino javljaju petodelni,
estodelni, pa ak i sedmodelni taktovi. Pojava sinkope veoma je
uestala, pogotovo u prateim glasovima.
Stav je homofon. Tekst je preteno silabino obraen, pojava
melizmatike veoma je retka u ovoj kompoziciji.
Kompoziciju energino zapoinju svi glasovi u istom ritmu pevajui
Jubilate Deo omnis terra (Neka sva zemlja hvali Gospoda) Takt je
troetvrtinski. Poetni tonalitet bi se mogao tumaiti kao d-mol.
Odmah u taktu br. 3 javlja se prva promena takta u etvoroetvrtinski
takt. U ovom taktu ritam u sopranskoj deonici razlikuje se u odnosu
na ritam ostalih glasova, to ukazuje na to da e u narednim
taktovima sopran pevati glavnu melodiju, dok e ostali glasovi initi
pratnju. Od pomenutog takta do takta br. 9 sopran i pratnja
nastupae naizmenino u vidu dijaloga. U narednih est taktova muki
hor peva ostinato na tekst jubilate, a alt je podreen melodiji,
koju jo uvek peva sopran. Ritam ostinata je veoma interesantan.
Naime,u trodelnom taktu javljaju se sinkope koji stvaraju utisak da
je u pitanju estoosminski takt. Od takta br. 16 do takta br. 20
ritam svih glasova je jednak. Fraza poinje u F-duru, ali ubrzo u
taktu br. 18 modulira u Es-dur.
U taktu br. 20 javlja jedna vrlo neoekivana modulacija iz
Es-dura u C-dur. Sopran ponovo dobija vodeu ulogu pevajui tekst
Jubilate Deo omnis terra, dok ostali glasovi u vidu ostinata pevaju
tekst jubilate Deo, Deo. Ritam je donekle slian kao i u prethodnom
sluaju. Od 28. takta ostinato peva samo muki hor, dok vodeu
melodiju peva alt. U taktovima gde alt peva due notne vrednosti,
sopran peva jubilate, jubilate. U taktu br. 38 (s predtaktom)
sopran peva nastavak teksta (...Deo omnis terra), uz pratnju ostala
tri glasa. Vrhunac odseka je u 39. i 40. taktu na akordu koji zvui
prlino stabilno, te bi se mogao tumaiti kao tonini akord G-dura (s
dodatnom sekundom u tenoru 2).Nova fraza zapoinje iznenadnom
modulacijom u C-dur. Ova fraza predstavlja neku vrstu pripreme za
sledei odsek, pogotovo u taktovim br. 45 i 46 gde dolazi do
smirenja glasova postignutim dekreendom.
Takt br. 47 donosi neto novo. Neprekidno se smenjuju tro- i
dvodelni taktovi. U trodelnim taktovima muki hor peva ostinato sa
sinkopama, dok se u ovim taktovima u enski hor peva dve etvrtine sa
takom. Smenjivanje tro- i dvodelnog takta sa ovakvim ritmom,
sluaocu daje utisak da su u pitanju meovito sloeni taktovi, a ne
dve vrste takta koja se naizmenino smenjuju. Sledi poslednji odsek
u A delu kompozicije koji poinje u taktu br. 60. Kompozitor je malo
osveio melodiju u sopranu dodajui joj skokove septime. Ritam u
taktovima br. 67 i 69 pomalo je neobian zbog prisustva osminskih
pauza usred izgovaranja rei jubilate. Ova pojava podsea na tucanje,
te se moe pretpostaviti da je kompozitor ovim ubacio elemente
srednjovekovnog hoketusa. Odsek poinje s dinamikom oznakom piano, a
zatim se postepeno pojaava da bi se u taktu br. 73 u fortissimu
zavrio stabilnim toninim akordom G-dura.Deo B u G-duru zapoinje
muki hor u 73. taktu tekstom Psalmum dicite nomini ejus (Psalmima
pevajte Ime Njegovo). Na to e se u taktu br. 76 nadovezati enski
hor aleluja, a u sledeem taktu sledi sopran solo, s tekstom
aleluja, psalmum dicite nomini ejus uz pratnju hora koji tiho peva
izdrane tonove, odnosno tekst aleluja. Karakter je potuno
kontrastan u odnosu na, pomalo haotian A deo. Dok sopran solo u
taktu br. 82 peva izdran ton, hor smireno peva tekst date gloriam
laudi ejus. Prethodni tonalitet (D-dur) brzo remeti solo bariton,
koji ulazi u taktu br. 84, pevajui aleluja u C-duru. U 88. taktu,
uz pratnju hora, aleluju peva alt solo, na koji e se u vidu
imitacije nadovezati sopran, a zatim tenor solo. Ovaj postupak se
javlja dva puta. Tonalitet je F-dur.U taktu br. 92 sledi neto
sasvim neoekivano. Kompletan hor peva unisono rei date gloriam
laudi ejus u vidu gregorijanskog korala. Da bi pojaao efekat,
kompozitor je i u partiturama obeleio liberamente, come gregoriano
(slobodno, na gregorijanski nain). Evidentno je da se ova kratka
fraza nalazi u starocrkvenoj lestvici, tanije dorskom modusu (in
D).
U 97. taktu u C-duru zapoinje trei deo moteta, deo A1. Po
karakteru je vrlo slian prvom delu. Taktovi 101104 , u kojima se
javlja neoekivana modulacija u C-dur iz B-dura, potpuno su identini
taktovima 2024. U taktovima 105108. samo glavna melodija identina
je s melodijom u taktovima 2528, a u pratnji prisutne su odreene
izmene. Od 109. takta u vidu sekvence, javlja se ista fraza kao u
taktovima 101104 samo ovog puta u D-duru. Takt br. 113 deluje kao
da je kompozitor eleo da ubaci jo jedan, poslednji, polet pre
zavretka kompozicije, a onda, uz stalno naizmenino smenjivanje
izmeu esto- i sedmoosminskog, kao i tonaliteta izmeu c-mola i
C-dura, sledi ponavljanje rei aleluje koji ve nagovetava kraj
kompozicije. Kompozicija se zavrava sveano u tropolovinskom taktu,
sa stabilnim toninim akordnom C-dura i dodatnom sekundom u
tenoru.Motet Jubilate Deo spada u kategoriju kompozicija koji su
prilino teki za izvoenje. Veoma je zahtevna, koliko za hor, toliko
i za dirigenta. Poliritmija, odreeni skokovi, kao i sekundna
sazvuja neiskusnim pevaima mogu predstavljati tekou. Treba biti
obazriv kod veih skokova (kao to su, na primer, u sopranu skokovi u
taktovima br. 64 i 65, i altu oktavni skok izmeu taktova br. 97 i
98).
Kompoziciju mogu izvoditi vei, kao i manji kamerni ansmbli.
Pevanjem predvienoj dinamici i bogatom artikulacijom koju zahteva
kompozitor, izvoenje moe biti veoma efektno, bez obzira na to da li
je u pitanju vei ili manji izvoaki sastav. Jubilate Deo
Jubilate Deo omnis terra, alleluja
Psalmum dicite nomini ejus, alleluja.
Date gloriam laudi ejus, alleluja
Hvalite GospodaNeka sva zemlja hvali Gospoda, aliluja.
Psalmima pevajte Ime Njegovo, aliluja
Veliajte Slavu Njegovu,aliluja.
Literatura:
Despi, Dejan, Teorija muzike, Zavod za udbenike, Beograd,
2007Vejd-Metjuz Maks i Tomson Vendi: Muzika: ilustrovana
enciklopedija muzikih instrumenata i velikih kompozitora, Mladost,
Loznica, 2006Despi, Dejan, Harmonija sa harmonskom analizom, Zavod
za udbenike, Beograd, 2007Izvori sa interneta:
http://www.wikipedia.comhttp://www.calycanthus.org/en/directorhttp://www.carus-verlag.com
Vejd-Metjuz Maks i Tomson Vendi: Muzika: ilustrovana enciklopedija
muzikih instrumenata i velikih kompozitora , Mladost, Loznica,
2006
8
