Planinarski glasnik broj 45

CENA 50 DINARA

* QUBOTEN * * KATEGORIJE *

* STIPENDIJE * * EKSPEDICIJE *

* MOJSIJEVA GORA ** PAO I KROV BA^KE *

* AZBUKOVICA * TREM * * BLAGAJA * RTAW * SOPOTNICA *

[email protected] MAJ 2006. broj 45

Redakcija ~asopisa "Paninarski glasnik" pozivasvoje cewene ~itaoce na jo{ prisniju saradwu.

Trude}i se da NAM ~asopis bude {to boqishvatili smo da se borimo sa onim {to je najteè. Kakodo}i do dobrih i zanimqivih planinarskih putopisa,kako na}i prave fotografije koje }e ih pratiti?

Konstatovali smo da se ne retko veoma intere-santni tekstovi skoro nikad ne objave i da najboqefotografije ostaju u privatnim albumima.

Zato vas molimo-PROBUDITE SE ! Stavite napapir planinarska iskustva, va{a otkri}a podelite sanama.

Izvadite iz albuma fotografije koje ste sa cvet-nih livada, ivica provalija, hladnih i surovih stena izale|enih gle~era pravili prkose}i vetrovima ililetwoj ègi.... i po{aqite ih redakciji ~asopisa.

ADRESA:

PLANINARSKI GLASNIKPLANINARSKI SAVEZ SRBIJE

11000 BEOGRAD, Dobriwska 11

Radove moète slati kao i do sada u pisanojformi. Fotografije moète slati u formatu 13x18ili 20x30 a sve to tako|e i u digitalnoj formi, stim dafotografije budu veli~ine 13x18 do 20x30 i u rezolu-ciji 300 dpi.

PLANINARSKA FOTOGRAFIJAPROPOZICIJE FOTO KONKURSA

Pravo u~e{}a imaju svi koji se bave fotografijom. Svaki autor moèposlati najvi{e {est fotografija formata 18 h 24 do maksimalno 30 h

40sm. Primaju se fotografije koje nisu objavqivane.

Kalendar izlo`be: Prijem radova do 15. oktobra 2006.@irirawe i selekcija do 20. oktobra 2006.Otvarawe izlo`be 01. novembra.Trajawe izlo`be (u zavisnosti od prostora) 30. 12. 2006.

Nagrade:@iri izlo`be odabra}e 50 radova za izlo`bu i dodeliti slede}enagrade:Prvu, drugu i tre}u nagradu za kolekciju fotografijaPrvu, drugu i tre}u nagradu za pojedina~nu fotografijutri pohvale za fotografije u obe kategorije.Obezbe|en katalog za sve u~esnike izlo`be.

Na pole|ini svake fotografije navesti slede}e podatke:NAZIV FOTOGRAFIJE, IME I PREZIME AUTORA,ADRESU, BROJ TELEFONA, (ev. e-mail)

Dobro upakovane radove slati na adresu Redakcije PlaninarskogGlasnika Dobriwska 11, Beograd - za "Foto konkurs". Radove je mogu}e slati i u elektronskom obliku na CD-u (300 dpi)odnosno na e-mail: [email protected]

Redakcija zadràva pravo reprodukovawa.

2 PLANINARSKI GLASNIK 45/ 2006.

�� POZIV NA SARADWU ��

âsopis Planinarskog SavezaSrbije broj 45 - mart 2006.

Redakcija:Vladimir POPOVI]

(Do ovog broja glavni iodgovorni urednik od osnivawa ~asopisa),

Aleksandar Damjanovi},Bojana Popovi}, Darko Veqkovi}, Dragan Boòvi}, Neboj{a Vlaji}, Mihailo Lazi}

v.d. glavnog i odgovornogurednika,

Fadil [arki urednik fotografije,

Mom~ilo Vukovi}grafi~ki urednik,

Izdava~ki savet PSS:Velibor Stani{i}

predsednik,Prof. dr Stevan

Stankovi},Dr Milan Breberina,Branislav Boòvi},

Mr Sr|an Belij,Mr Milorad Stankovi},

Jovan Lakato{,Dragi{a Bato}anin,

Blagoje Svrkota,

Izdava~:Planinarski savez Srbije

Dobriwska br. 1111000 Beograd

Telefon: 011/264-20-65

[tampa:“Svelto” 011/216-68-53

Fotografija na prvojstrani

Kawon Brusnice

Rukopisi se ne vra}aju i ne honori{u.

List je oslobo|en poreza napromet re{ewem Ministrstva

za kulturuRepublike Srbije,broj: 413-00-843/98-04

od 19. 6. 1998.

S obzirom na zna~aj i zanimqivostteme objavqujemo najve}i deo pisma koje jepredsednik Planinarskog saveza Srbije,gospodin Borivoje Veqkovi}, uputio pla-ninarskim dru{tvima koja organizuju eks-pedicije.

PODR[KA PODR[KA PLANIRANIM PLANIRANIM EKSPEDICIJAMAEKSPEDICIJAMA

P laninarski savez Srbije samostalnoili preko osnovnih planinarskihorganizacija organizuje: izlete,

pohode, logorovawa, susrete, sletove, plani-narska takmi~ewa, uspone, ekspedicije,tabore, kampove i druge planinarske mani-festacije.

Pomaè osnovnim planinarskim orga-nizacijama, ~lanicama Saveza u ostvari-vawu wihovih ciqeva i zadataka i {titiwihove interese. Samostalno kontaktiraili pomaè osnovnim planinarskim organi-zacijama u ostvarivawu kontakta sa rele-vantnim i nadle`nim dràvnim organima idrugim organizacijama u svim pitawima upogledu planina i aktivnosti u planinamakao i ostvarivawu kontakata i saradwe sasrodnim organizacijama u inostranstvu.

U okviru planinarskog saveza Srbije,pored republi~kih planinarskih akcija (20u 2006. godini) i aktivnosti specija-listi~kih komisija za: alpinizam, slobodnopewawe, speleologiju, gorsku slu`bu spa-savawa i vodi~ku slu`bu, najve}a aktivnostse odvija u osnovnim pianinarskim organi-zacijama koje rade samostalno (planinarskadru{tva i klubovi) ili udruène u plani-narsko smu~arski savez Vojvodine, gradske,me|uop{tinske i regionalne saveze.

Prethodnih godina u planinarskojsportskoj grani ostvareni su vrhunskirezultati u discipiinama: slobodno pewa-we, alpinizam, visokogorstvo, speleologija.Vrhunske rezultate postiglo je 247 vrhun-skih sportista i stekli zvawa: vrhunskizaslu`ni sportista Srbije, vrhunskisportista Srbije me|unarodnog i saveznograzreda.

Osvajali su najvi{e vrhove kontinena-ta: Ju`ne i Severne Amerike, Evrope,Afrike i Azije, osvajali prva mesta nabalkanskim prvenstvima u slobodnom pewa-wu, postizali vrhunske rezultate u alpini-zmu i speleologiji. Do sada su planinari izSrbije, Dragan Ja}imovi} i Iso Plani},osvojili najvi{i vrh sveta Mont Everest8848 m.

Za svaku pohvalu je Vojvo|anska eks-pedicija na Himalaje "Mont Everest 2005.".Bila je prva i jedina do sada ekspedicija naMont Everest iz Srbije koja je uspe{norealizovala svoj projekat. Ekipa MiodragaJovovi}a, vo|e ekspedicije i MilivojaErdeqana, idejnog tvorca projekta vojvo-|anskog osvajawa ômolungme, uspeli su ukontinuitetu iz godine u godinu vrhunskimusponima od: 2002. godine, na Kilimanxaronajvi{i vrh Afrike, Uhuru Pik 5895m,preko himalajskih vrhova (2003.godine)Barunce 7129m i (2004. godine) [i{aPangma 8012m do ekstremnog uspona IsePlani}a na vrh sveta, da stignu do MontEveresta 8848m, 29. maja 2005. godine.

PLANINARSKI GLASNIK 45/ 2006. 3

��EKSPEDICIJE ��

Foto: G. Bivolarevi}


Novi pohod u ekstremne visine do vrhasveta planiran je za 2007. godinu - u toku supripreme visokogoraca i alpinista Srbijeza taj vrhunski poduhvat.

U toku 2006. godine alpinisti ivisokogorci Srbije organizova}e pet eks-pedicija na visoke vrhove Himalajskogplaninskog lanca, na planinskim masivimaPamira, Karakoruma i Tibeta.

Vo|e ekspedicija su iskusni plani-nari/alpinisti Srbije koji su vi{e putavodili pewa~ke ekipe u masiv himalajskihplanina. Kriterijumi za izbor ekipa suvrlo strogi. Pored ekipne odgovornostivo|a ekspedicija, izraèna je i li~na odgov-ornost svakog ~lana, u duhu Pravilnika obezbednosti u planinama, planinarskogsaveza Srbije. Timovi su uigravani uekstremnim usponima na visoke planinesveta.

Ovim putem sprovodim odluku saizborne Skup{tine PSS odràne 26. novem-bra 2005. godine na kojoj je usvojenaProgramska orijentacija rada PSS koja podta~kom 5 podràva organizatore alpinisti-~kih i visokogorskih ekspedicija naekstremno visoke planine.

1Komisija za alpinizam planinarskogsaveza Srbije, Beograd i Organi-zacioni odbor Alpinisti~kog projekta

"SRBIJA NA 8000" Mont Everest 2007, kojivodi Radoslav Milojevi} ~lan AO "DrRastko Stojanovi}" iz Beograda, organizujuu okviru alpinisti~kog projekta "Srbija na8000", u planinskom masivu Karakorum, sausponima na himalajske vrhove u rangu8000m, Broad Peak / Hiden Peak.

Konkurs sa kriterijumima je raspisan25. 11. 2003. godine od kada se radi na real-izaciji alpinisti~kog projekta.

Ekspedicija }e se realizovati premadinamici priprema po alpinisti~kom pro-jektu u periodu od avgusta do oktobra 2006.godine.

2 Komisija za alpinizam planinarskogsaveza Srbije, Beograd i Organi-zacioni odbor ekspedicije "Mt. EVER-

EST 2007.", koji vodi Borko Gaji}, ~lan AOPD " Crni vrh " iz Bora, organizuju uokviru elaborata "Mt EVEREST 2007.",himalajsku alpinisti~ku ekspedidju "Pamir2006.", sa usponom na Pik Lewin (7135m).

Konkurs sa kriterijumima raspisan je28. februara 2004. godine od kada se radi narealizaciji elaborata ekspedicije.

Ekspedicija }e se realizovati premadinamici priprema po elaboratu u periodujuli / avgust 2006.godine.

3 Planinarsko smu~arski savez Vojvo-dine iz Novog Sada i Organizacioniodbor Vojvo|anske ekspedicije

"ôgori 2007." SRBIJA - KARAKORUMK-2, koji vodi Miodrag Jovovi}, vo|aVojvo|anske ekspedicije na Mont Everest2005. i ~lan vojvo|anske ekspedicije IsoPlani} (popeo se na najvi{i vrh sveta8848m), ~lan PSD "@elezni~ar" iz N. Sada,organizuju u okviru priprema za pomenutuvojvo|ansku ekspediciju na K-2, ekspediciju"KARAKORUM 2006", SRBIJA - KARA-KORUM sa usponima na vrhove GASHER-BRUM 1 (8068m) i GASHERBRUM 2 (8035m).

Konkurs sa kriterijumima za u~esnikebio je raspisan do 31. decembra 2005. godineEkspedicija }e se realizovati od juna doavgusta 2006. godine

4 "Klub visokogoraca Srbije" iz Beo-grada i Organizacioni odbor ekspedi-cije "EVEREST 2007.", koji vodi

Dragan Ja}imovi} (prvi osvaja~ vrha svetaiz Srbije) ~lan " Kluba visokogoracaSrbije " iz Beograda, organizuju HIMALA-JSKU EKSPEDICIJU "TIBET 2006.", sausponom na CHO OYU (8201m).

Konkurs sa kriterijumima za u~esnikeraspisan je do 5. aprila 2006. godine

Ekspedicija }e se realizovati od 30.avgusta do 08. oktobra 2006. godine.

5 Planinarsko dru{tvo "Kamena gora"iz Prijepoqa i Organizacioni odborekspedicije "Spring 2006."koji vodi

Ilija Andreji}, ~lan PD " Kamena gora " izPrijepoqa, organizuju himalajsku ekspedi-ciju "Spring 2006.", sa usponom na CHOOYU (8201m).

Konkurs sa kriterijumima bio jeraspisan do 31. decembra 2005. godine.

Ekspedicija }e se realizovati od 26.marta do 17. maja 2006. godine, sa ciqem dau~estvuju u pripremama za kona~ni izbortima u ekspediciji "Everest 2007." koju vodiDragan Ja}imovi}.

Zakqu~ak Komisije za ekspedicijePSS je da samo stru~ni, zdravi, psiho-fizi~ki spremni i utrenirani timovi iekipe mogu da se uhvate u ko{tac sa izazovompostizawa vrhunskih rezultata, usponima naekstremno visoke vrhove planina.

Hvala Vam {to prema svojim mogu}no-stima èlite da pomognete razvoj plani-narskog sporta u Srbiji.

Beograd, Predsednik PSS

01. 02. 2006. Borivoje Veqkovi}

��EKSPEDICIJE ��


KATEGORISANI PLANINARI U 2005. GODINI

Upravni odbor Sportskog saveza Srbijedoneo je po~etkom ove godine odluku okategorizaciji sportista, koju je pred-

stavio javnosti u nedavno izdatoj pu-blikaciji. Planinari imaju razloga da ovupublikaciju do~ekaju sa velikim zadovoq-stvom.

[est zvawa zaslu`nih sportista, 21me|unarodnog i 33 saveznog razreda koja supripala planinarima svrstavaju sportskukomponentu na{eg pokreta u sam vrh srpskogsporta. Me|u 42 individualna sporta una{oj republici zvawe zaslu`nog sportistepripalo je u 7 slu~ajeva borila~kom sportukung-vu{u, a planinarima u 6 slu~ajeva; me|usportistima me|unarodnog razreda u stre-qa{tvu ih ima 24 a me|u planinarima 21 ime|u sportistima saveznog razreda najvi{eih ima u kung-vu{uu - 41, a me|u atleti-~arima i planinarima po 36.

Me|utim, u ukupnom zbiru tri najvi{azvawa planinari imaju 63 nosioca, atletika53, a kung-vu{u 52. Redakciji je poznato da jeme|u na{im ~lanovima bilo onih koji supostigli uslov za kategorizaciju ali ga nisuprijavili po{to su prethodne godine tu kat-egoriju ve} dobili.

Evo imena onih koji su svojim u~inkomstekli najvi{a zvawa:

- zaslu`ni sportisti su: Iso Plani} za uspon na Mont Everest8850m, Hoselito Bite i Andor Luhovi} zau~e{}e u himalajskoj ekspediciji -(dostigli visinu od 8600 odnosno 8300 m. ) -svi ~lanovi "Spartaka", zatim Basar â-rovac- "Sanxak", Branislav Kneèvi} -"Kin|a" i Dragan Ja}imovi} - "VisokogorciSrbije", svi za uspon na Akonkagvu 6962 m.(Andi) i na Ajlend pik -6189 m. (Himalaja);

- sportisti me|unarodnog razreda:Neboj{a Petkovi}, Gojko Savi} -"êlik",Sead Muminovi}, Selmo Sadovi}, MirsadJandri} - "Sanxak", Maja Nikoli}, ZoranStepanovi}, Gavrilo Da{i} - "Pobeda",Nikola \uri} - "@elezni~ar" Beograd,Igor Skender, Bojan Peri} - "VisokogorciSrbije", Du{an Mati} - "Kin|a", DragoqubDraèvi}, Neboj{a Vlaji} - "Zmaj", svi zauspon na Akonkagvu 6962m. (Andi), MajaSkender, Dragana Rajblovi}, Kemal [arki-"Visokogorci Srbije" za uspone na Ajlendpik 6189m. i Nangartsang 5100m. (Himalaja),Pavle Ferarinov - "@elezni~ar" Novi Sad

za uspone na Uhuru pik 5895m (Kilimanxaro)i Zapadni Elbrus 5642m. (Kavkaz), \or|eMikala~ki - "@elezni~ar" Novi Sad zauspone na Uhuru pik 5895m. (Kilimanxaro) iDamavand 5671m (Alborz), Milo{ Sto{i} -"Blek rok" za alpinizam, za tri uspona uslobodnoj steni teìne IX+ i X- i GabrijelaDobrota - "Gekon", u slobodnom pewawu zaosvojeno dràvno prvenstvo u brzinskompewawu;

- sportisti saveznog razreda:

Mi{o Nikoli}, Nenad Andonov - "Vilinevodice", Dragan Pavlovi}, Bosiqka Crwin,Slobodanka \or|evi}-Konti}, ZoranKonti} - "Avala", Nikola Kujunxi} - "Spar-tak", Sini{a Petrovi} - "Naftagas", IgorIwac - "@elezni~ar" - Novi Sad, svi zauspon na Zapadni Elbrus 5642m. (Kavkaz),Stevan Vidakovi}, Gabor Na| - "Spartak" zauspon na Mon Blan 4810 m. (Alpi), DobricaDabovi} - "Vrbica", Ruìca Sav~i}, DarkoHaxi}, Rade Obradovi} - "@elezni~ar"Beograd za uspon na vrh Damavand 5671m.(Alborz), Branislava Maslovari}, SneànaSvilar, Vesna ]osi},Milica Pu{owi},Nikola Heleta, Marko Mijailovi} -"@elezni~ar" - Beograd za uspon na Uhurupik 5895m (Kilimanxaro), Zvezdan Gruji} -"@ele`ni~ar" Beograd za uspon na Gilmanspoint 5681m. (Kilimanxaro), Armin Manxu-ki} - "Sanxak", Jovan [piwo - "@elezni~ar"Beograd za uspon na Ajlend pik 6165m.(Himalaja), Miodrag Skender - "Visoko-

��KATEGORIZACIJA ��

ukupno zaslu`ni me|un. savezni

"@elezni~ar" Beograd 13 - 1 12 "Visokogorci Srbije" 7 1 5 1 "Avala" 7 - - 7 "Spartak" 6 3 - 3"Pobeda" 6 - 3 3 "Sanxak" 5 1 3 1 "@elezni~ar" N. Sad 3 - 2 1"Kopaonik" 3 - - 3 "Kin|a" 2 1 1 - "Zmaj" i "êlik" 2 - 2 - "Viline vodice" 2 - - 2 "Blek rok" i "Gekon" 1 - 1 - "Vrbica", "Naftagas"i "PAEK" 1 - - 1

Ova visoka zvawa su zasluìli pri-padnici 17 planinarskih dru{tava. Zanim-qivosti radi, ali nipo{to zbog nekakvograngirawa, moè se sa~initi ovakav pre-gled:


gorci Srbije" za uspon na Monte Rosu 4634m.(Alpi), speleolozi Nevena Paunovi} -"@elezni~ar"- Beograd, Uro{ Ak{amovi},Ivona Popovi}, "Pobeda", Zoran Simi},Branko Marovi} - "Avala", Marko Milova-novi}, Nikola Boòvi}, Marko Marovi} -"Kopaonik" za vi{e od pet objekata duìhod 1500 m, vi{e od 10 objekata dubqih od150m i savladanih objekata u vrednostipreko 100 bodova; u slobodnom pewawuMilica Stoji} -"Avala" za osvojenodràvno prvenstvo u disciplini "teìnska"i Vesna Gejo "PEAK" za osvojeno dràvnoprvenstvo u disciplini "brzinska".

Ostaje da Upravni odborPlaninarskog saveza Srbije, u okviru svojihovla{}ewa utvrdi zvawa sportistima I, II iIII seniorskog i juniorskog razreda.

Dve napomene: ovo je lista nosilacazvawa - neki su to zvawe stekli rezultatimaostvarenim u 2004., a neki postignutim u2005. godini. Vladimir [iki} nosilaczvawa saveznog razreda ste~enog 2004.godine je u me|uvremenu iz "Pobede" pre{aou "Avalu", a svoj rezultat nije prijavio zapublikovawe ovom prilikom.

Dragan Boòvi}

��KATEGORIZACIJA ��

KO NEMA U GLAVI KO NEMA U GLAVI (i ne ~ita)

IMA U NOGAMAIMA U NOGAMA

S ubota je, 8. april 2006. godine.U~esnik sam tradicionalne prole}neplaninarske akcije koju organizuju

trsteni~ani na Gledi}kim planinama.

Stièmo autobusima u Loboder. Pla-ninari kre}u pe{ke na vrh Samar. Ne ide mise po ko zna koji put na vrh. Zatorazmi{qam: poznajem teren, nema {anse dase izgubim ili pak da zalutam. Smatraju}ida je ciq pe{a~ewa selo Dowi Dubi~, odak-le }e nas autobusi vratiti za Trstenik,odlu~ujem da krenem na greben u suprotnomsmeru u odnosu na grupu, a potom u seloRajinac i daqe nizbrdo do Doweg Dubi~a.

Idem sam. Ne ùrim, zastajkujem,fotografi{em... Siguran sam da }u na ciqsti}i pre kolone planinara. Blizu samciqa, a tek je 13 ~asova. (Planirano je dagrupa stigne na ru~ak do 15 ~asova). Na jed-nom mestu se odronio put. Izvaqene bukvekao poru~ene za odmor i uìvawe. Sedim,uìvam i odmaram se . Pade mi napamet dasada polako, natenane, ponovo pro~itamprogram.

Otvaram list hartije i - svojim o~imane verujem! Kao da me je grom udario! U pro-gramu ta~no pi{e da se grupa vra}a auto-busima iz Doweg Dubi~a, ali prethodnopi{e da je ru~ak u Gorwem Dubi~u, a ne uDowem. Visinska razlika izme|u ova dvasela je oko 500 metara! [ta sada raditi?Nema {anse da se vratim na greben, pa poslewime do mesta na kome je ru~ak, jer bih sti-gao najranije za tri sata hoda? Da si|em uDowi Dubi~ i sa~ekam kolonu, opet ne

dolazi u obzir, jer je vreme dosta sveè ihladno, a ja zagrejan. Smrznu}u se dok ihdo~ekam, a u selu nema ni prodavnice nikafane gde bih se sklonio. Pade mi na um danastavim pe{ke ka Trsteniku, ali se setihda do wega ima 17 kilometara. I to ne vaqa- premori}u se i ostati gladan.

Gledam na sat. Pola dva je a ja se nisamodlu~io ni za jednu varijantu.

Na kraju odlu~ujem. I}i }u do selaDowi Dubi~, a od wega strmo uzbrdo doGorweg Dubi~a. Ima do wega novih 5 kmuspona, koje ne mogu da pre|em za mawe od 1,5sat hoda.

Qut sam na sebe, pewem se ka GorwemDubi~u. Znoj lije sa mene (nisam siguran dali od strmine uspona ili od besa). Skidam sedo pojasa. Nije mi hladno. Grabim uzbrdonajbrè {to mogu. Stièm u Gorwi Dubi~.Svi su ve} davno stigli. Jedu pasuq. Od-morni. Slade se ribom, koju zalivaju pivomili vinom. Dobijam ru~ak, ali zbog premorai qutwe ne mogu da jedem. Kad sam se maloodmorio krenuo sam sa zadwim pe{acima,istim putem natrag.

Hodam i razmi{qam. Hteo sam da skra-tim turu i ne pe{a~im 15 kilometara, aispalo je da sam prepe{a~io punih 20 km, uzdva strma uspona!

Naravou~enije:

Nije dovoqno samo znati ~itatigeografsku kartu i poznavati teren, ve} jepotrebno i detaqno pro~itati programakcije.

Potvrdile su se i svima znaneposlovice: "Ko nema u glavi, ima u nogama" i"Te{ko nogama pod ludom glavom!".Tako mi i treba.

Novi Sad, 10 april 2006.Aleksandar Damjanovi}

Sredstva kojima raspolaè Planinarskisavez Srbije pripadaju svim planinarima.Zato o raspodeli tih para mora javno da se

govori!

STIPENDIJE STIPENDIJE KROZ IGLENE U[IKROZ IGLENE U[I(Srbija od Subotice do Beograda)

êlnici PSS-a su, kao i prethodnihgodina, planinare stavili predsvr{en ~in po pitawu dodele

stipendija. Spisak je zakqu~en i poslat bezzvani~nog obrazloèwa ~lanstvu imogu}nosti àlbe. Stipendije su dodeqenena sastanku Sekretarijata, a ne novog UOPSS-a, jer "nisu mogli da ih okupe".

Komisija za kategorizaciju daje pred-loge stipendista Upravnom odboru, kojimpredsedava Bora Veqkovi} iz VOJVO-DINE. Predsednik komisije je BoraVeqkovi} iz VOJVODINE, a ~lanovi suLazar Popara iz VOJVODINE i BorisMi}i} iz PD Pobeda -Beograd.

Za {est godina (od 2001. do 2006.) dodeqenoje 39 stipendija.Od 15.000 planinara, stipendije je "zaslu-ìlo" 24 i to:

ISO PLANI] ÊTIRI PUTA - VOJVODINAANDOR LUHOVI] TRI PUTA - VOJVODINAGABRIJELA DOBROTA TRI PUTA - SP. PEWA^FELIKS KRIVO[IJA DVA PUTA - VOJVODINABOBI] DVA PUTA - VOJVODINAVLADA MATKOVI] DVA PUTA - PD. POBEDAILIJA ANDREJI] DVA PUTA - PD K. GORADRAGAN PETRI] DVA PUTA - PD K. GORAHOSELITO BITE DVA PUTA - VOJVODINAIGOR SKENDER DVA PUTA - PD. POBEDALUKA PERUNOVI] DVA PUTA - SP. PEWA^

I JO[ 13 PLANINARA PO JEDANPUT (5 VOJVO\ANA I 2 PD. POBEDA)

Kako se ovo ne bi ponovilo i narednegodine, predlaèm da:- rok za prijave bude 31. oktobar, kada sezavr{ava pewa~ka sezona,- da liste predaju predsednici planinarskihdru{tava sa posebnom kandidaturom zastipendije,- neophodno je da se vo|e razdvoje od vo|enihi posebno vrednuju,- da se osvojeni vrh izdvoji od poku{aja, inajva`nije

- da se stipendija samo jednom dodequje. Takobi smo iza{li iz uskog kruga vi{estrukihdobitnika: Vladislav Matkovi} - Vojvo|ani- Ilija Andreji} - Dragan Petri}...(Posledwa dvojica, ~lanovi PD "KamenaGora" iz Prijepoqa su, osim dva puta po dvestipendije od Saveza pred neuspeli uspon naPumori dobili - NIKAD VRA]ENU -pozajmicu od 100.000 dinara. Iste godinenisu finansirane ekspedicije alpini-sti~kih odseka u Himalaje, ali se {kola zavodi~e i tabori, koje dotira Savez, vrlo~esto odràvaju upravo na Sopotnici).

Ko su sre}ni dobitnici 12 puta po 23. 417 dinara

(podatak iz pro{le godine) u 2006.?

Petoro sa ovog spiska su pro{logo-di{wi dobitnici.� Iso Plani}, jedini na{ planinar naMont Everestu 2005. godine. Te{ko je re}inajboqi - nije izabran na osnovu normi, alisvakako najuspe{niji.� Andor Luhovi} i Hoselito Bite,nagra|eni za neuspeli poku{aj osvajawaKrova Sveta.

NA IME STIPENDIJA, 2005. G.DOBILI SU UKUPNO 843.012 DINARAPodseti}u vas da je to bila VOJVO\AN-SKA, A NE SRPSKA ekspedicija u kojoj sena{ Savez nije spomiwao (pogledajte sajtwww.planinari.org.yu). âk su posle sastanka uPSS-u zabranili da se "kitimo wihovimperjem". Ja sam to, kao tada{wi PR PSS-a,odbila iz dva razloga. Andor Luhovi} je tegodine bio na{ stipendista, a HoselitoBite polaznik alpinisti~kog te~aja AOB-a.�� Dragan Ja}imovi}, prvi Srbin naEverestu 2000. godine. Tada osporavan i oma-lovaàvan upravo od onih koji su u decembrupredlagali da se kandiduje za predsednikaPlaninarskog saveza Srbije. Sposoban iodgovoran vo|a ekspedicija, zasluìo jestpendiju.Zvawe Zaslu`ni sportista 2005. pored nave-dene ~etvorke, dobili su i:� Basar ârovac iz Novog Pazara.Veliki ~ovek, planinar i doma}in, kaù onikoji ga poznaju. Svako ko prati {ta sede{ava JU@NIJE OD BEOGRADA zna zauspehe planinara iz ovog grada. Nije dobiostipendiju.� Branislav Kneèvi} iz Kikinde, akti-van u masovnim usponima na najvi{e vrhovena koje je uvek izlazio me|u prvima. Nijedobio stipendiju.� Ovde nema Gorana Ferlana, ~lanaVojvo|anske ekspedicije (odustao na istojvisini kao i Andor i Hoselito) a koji je ve}


��STIPENDIJE ��


dva puta bio na domak Krova Sveta. Godine1998. osvojio je ô oju (8.201 mnv), 2003.dobio zvawe Zaslu`nog sportiste kada je saLuhovi}em (koji je i tada dobio stipendiju)osvojio Barunce (7.129 mnv), a 2004. iza{aona vrh [i{apangmu (8.012 mnv).

Iz poprili~nog spiska niè kate-gorisanih - Me|unarodnih i Saveznihsportista (svi koji su se pro{le godinepopeli na Akonkagvu, Kilimanxaro, AjlandPik ...) izdvojena su ~etiri imena:� Maja Nikoli}, "Pobeda" Beograd.Sada{wi PR PSS i ~lan UO PSS.� Lija Stankovi} je 2003. bila jedinaèna koja se popela na Akonkagvu, a uz to iplaninarski vodi~. Nije dobila stipendiju.� Igor Skender, biv{i ~lan PD"Pobeda", a sada "Visokogoraca Srbije".Pro{logodi{wi dobitnik. Jedan od pet-naestoro koji su se popeli ove godine!� Nikola \uri}, od ~etiri ~lanskekwiìce ima jednu "Pobedinu". Sa 20 godi-na (2003.) iza{ao na jedan od najteìh vrho-va Evrope - Materhorn. Izvanredan alpin-ista, solidaran u svakom pogledu sa ~lanovi-ma grupe. Zasluèna stipendija.� Godinama neprikosnovena GabrijelaDobrota, na{ najboqi pewa~, u 2005.dvostruki prvak Balkana.� Milo{ Sto{i}, vice{ampion Balkanau SP. na prvom takmi~ewu u Dry toolingu,marta pro{le godine, pokazao svoje sposob-nosti {iroj publici. Ispewao pro{legodine 150 smerova u zemqi i inostranstvu.

� Nevena Paunovi}, ~lan SOB-a i PSD"@elezni~ar" iz Beograda, biv{i saradnikInformativne slu`be PSS-a. Saveznisportista.

Dodeqivawem stipendija bez pravihkriterijuma onima koji ne èle da kaù dapripadaju Planinarskom savezu Srbije i"onima koji rade sa ~lanstvom" (nezvani~naizjava predsednika) ostavile su nezapaèneuspehe vo|a vanevropskih ekspedicija.Pomenu}u samo neke od wih:� Nikola Heleta, PSD "@elezni~ar"Beograd. Na Kilimanxaro izveo 11 qudi.Sportista saveznog razreda.� Dragan Pavlovi}, PD "Radni~ki"Beograd. Na jedan od vrhova Perua izveo 5qudi.

� Zoran Filipovi}, PS "@elezni~ar"Beograd. Na najvi{i vrh Irana - Damavand(5.671 mnv) izveo 10 qudi.

Na kraju zakqu~ujem da su nas ponovo"preveli èdne preko vode". Ako stvar nemoè da se promeni, moè bar da se ublaì.Predlaèm da:- dobitnici rade u Informativnoj slu`bi,- aùriraju sajt PSS-a,- ure|uju "Planinarski glasnik",- budu na raspolagawu kancelariji PSS-apri organizovawu skupova, tabora, repub-li~kih akcija a prvenstveno- da se angaùju kao predava~i u {kolama.To se zove rad sa ~lanstvom!

Nevena Mihajlovi}

��STIPENDIJE ��

FAKULTET SPORTA FAKULTET SPORTA I FIZI^KOGI FIZI^KOG

VASPITAWA UVASPITAWA UBEOGRADUBEOGRADU

JE OBAVESTIO DA KATEGORISANISPORTISTI NA OSNOVU SVOG

STATUSA MOGU PODNETI ZAHTEVDA BUDUOSLOBO\ENI DELA

PRIJEMNOG ISPITAObrazac zahteva se moè dobiti na

fakultetu

OSNOVNA OSNOVNA PLANINARSKAPLANINARSKA

[KOLA[KOLAPrema programu PSS, a u organizaciji

PSD "Avala", odrà}e se na Avali u"ârapi}a brestu" 12. - 14. i 19.- 21. maja.[kola je besplatna.

Prijave dostaviti Vladimiru [iki}una telefon 011 239-11-79 ili na [email protected]. Sme{taj , po èqi, u domu,po planinarskim cenama

��PLANINARSKI PUTOPIS ��


Sa~iwen je elaborat, formiran Orga-nizacioni odbor, dopisi regularnoposlati svim vojvo|anskim plani-

narskim dru{tvima i raspisan je konkurs zau~e{}e u ekspediciji. Komisija se trudilada ispo{tuje rigorozne kriterijume, ali jeipak malo "omanula". U ekspediciju je u{lo~ak 56 ~lanova!

- Mora}emo da smenimo komisiju! - kon-statovao je ~ika-Aca, ina~e predsednikinkriminisane institucije.- Vrh? Dodu{e, ima nekoliko krti~wakatamo levo od pumpe ... - pripomogla jegospo|a Beba, Suboti~anka, kada je ~ulaplan novosadskih planinara.

NA[I [ERPASI, NA[ I KISEONIK

Tako je jednodnevni planinarski izletdo same granice sa susednom Ma|arskompoprimio krajwe ozbiqnu formu. Prilikompolaska utvr|ena je terminologija, tektoliko da ne bude zabune:Vo|a puta: Aleksandar Damjanovi};Ishodi{te - Novi Sad, 80 metara nadmorskevisine;Bazni logor - Subotica, prostorije Pla-ninarskog kluba "Spartak", 114 metara nad-morske visine;Visinski logor - jezero Majdan, nadmorskavisina neutvr|ena;Ciq: \ombe, 141,12 metara nadmorskevisine;

Depo: livada nadomak vrha, za odmor iobnavqawe zaliha;Glavni [erpas, vo|a uspona: "Spartakovac"Iso Plani}, proveren, osvajao \ombe uvi{e navrata i jo{ neke vrhove negde ubestraga;Pomo}ni[erpasi:"Spartakovci"Andor, Marko,Dren, Milan,Miki, Goca,Branka, Dragana...tako|e proverenina ekspedicijamana \ombe i jo{ kojekuda.

- Koristi}emo boce sa doma}om rak...ovaj, kiseonikom! Treba se okrepiti, usponje to! Ne sme biti improvizacije, uslovi suzimski - nagovestio je vo|a puta AleksandarDamjanovi} nesvakida{wu zabavu.

CEPINI U SUBOTI^KOJ PE[ÂRI

Na putu do Subotice uglavnom vreme-{niji planinari presli{avali su seproveravaju}i znawe iz geografije i plani-narstva, jer su organizatori najavili testznawa i nagrade najuspe{nijima. Pripre-mqen je i pe~at akcije i priznawa za

ZAVR[EN KONKURS ZA USPON NA "KROV BA^KE"

PAO JE I KROV BA^KE !PAO JE I KROV BA^KE !- Svedoci smo da se u posledwe vreme stalno organizuju neke eks-pedicije na neke najvi{e vrhove. Planinari se pewu ~as na naj-vi{i vrh Evrope, ~as na najvi{i vrh Balkana, ispewali su i"Krov sveta"... Vreme je da i mi organizujemo ekspediciju na

neki najvi{i vrh - najavio je Aleksandar Damjanovi} pohod na\ombe, najvi{i vrh Ba~ke.

Rigorozne kriterijume za u~e{}e u ekspediciji pro{lo je 56 prijav-qenih u~esnika, koji u subotu kre}u ka Kelebiji. Do vrha \ombe (142m)

}e ih sprovesti provereni "{erpasi", ~lanovi Planinarskog kluba"Spartak" iz Subotice, koji su se ve} dokazali proleto{wim

osvajawem Mont Everesta, "Krova sveta".

- Ne sme biti improvizacije, u slu~aju nepovoqnog vreme-na i}i }emo "Kuloarom peska". Uslovi su zimski, ali ne}emokoristiti boce sa kiseonikom - nagovestio je vo|a putaAleksandar Damjanovi} nesvakida{wu planinarsku zabavu.

Pred samim ciqem,grupa je sa~ekala

patrolupograni~ne poli-

cije, jer je \ombe ustvari kota nakoju je pobijen

grani~ni kamen.



osvajawe "Krova Ba~ke", a sve to je dizajni-rao Oto Jan, tako|e ~lan "@elezni~ara".Dizajnirao je i plaketu za uspon na \ombe,namewenu Isi Plani}u. Jer, ~ovek ve} imaraznorazne plakete za uspone na MontEverest, Akonkagvu i ko zna {ta jo{, pa jered da ima i plaketu za uspon na vrh u svomkom{iluku, rezonovali su organizatori.

Mla|ani Suboti~ani su doma}inskido~ekali goste u "baznom logoru" i posledogovora oko strategije osvajawa vrha,krenulo se autobusom prema Kelebiji. Odneke ta~ke pedesetak u~esnika krenulo jepe{ke na uspon, nose}i neophodnu opremu -cepine, uàd, busole, mape...

- Qudi, pa gde je taj kiseonik? - osvr-tali su se planinari, traè}i okrepu naèstokom ravni~arskom ve-tru severcu.

OSIGURAWE I ABZAJLOVAWE

Posle par kilometarape{a~ewa preko peskovitogterena, pred samim ciqem,grupa je sa~ekala patrolupograni~ne policije, jer je\ombe u stvari kota na koju jepobijen grani~ni kamen.êkalo se i da se postavefiksna uàd na posledwih 5metara puta i jedinih 5metara uzbrdice. Tek tada suplaninari krenuli u napad na

vrh, disciplinovano, u kolo-ni, pomaù}i jedni drugima,koriste}i i ruke i noge.

Kona~no, svi su bili navrhu. Glavnom [erpasu jeneko tutnuo u ruke buket div-qeg ~i~ka za uspe{no izvedenuspon, a onda je sa lica mestaposlata poruka rukovodstvuPlaninarskog saveza Srbijeslede}eg sadràja:

"Ekspedicijauspela! Na vrhiza{lo 100% u~e-snika, svi si{liu bazu, nema smrz-nutih, niko nijezalutao!"

Ekspedicionisti su se istom tehnikom spu-stili sa vrha i uputili se prema jezeru Maj-dan, pa daqe jo{ desetak kilometara doautobusa, koji ih je vratio u bazni logor, azatim i u Novi Sad.

Tekst i foto: Aida Skaki}


��GEOGRAFIJA ��

U pro{lom broju "Pla-ninarskog glasnika"pro~itali smo zanim-

qiv tekst A. Damjanovi}a o[ar planini i prvim osva-ja~ima, tada najpoznatijegvrha na woj, Qubotena.U eri satelitskog sni-mawa i digitalne teh-nologije danas je lakoodrediti bilo kojuta~ku na zemaqskoj ku-gli, ili visinu bilo kogplaninskog vrha sa mi-limetarskom ta~no{}u.Ali, koliko je to bilote{ko samo u pro{lomveku najboqe svedo~iprimer odre|ivawa vi-sine Qubotena i osta-lih vrhova na [arplanini, koji je punih sedam-deset godina intrigirao na-{e i strane geografe, ispi-sav{i za to vreme, premanavodima Du{ana Krivoka-pi}a u kwizi "[ar planina",jedan zavidan geodetskiletopis.

Prvo nau~no intereso-vawe za [ar planinu, naime,javqa se 1838. godine dola-skom francuskih geologaAmi Buea i Vikesnela i go-dinu dana kasnije nema~kogfitogeografa Grizebaha naprostore ove planine. Naistu planinu kasnije dolazei nema~ki paleontolozi

Nojmajer i Burgen{tajn. Ve}1890. godine na istim pros-torima pojavquju se i srpskinau~nici Jovan Cviji}, D.Petrovi} i bra}a @ujovi}i.Pored ostalog, posebnu pa`-

wu ovih istraìva~a pri-vla~io je vrh Quboten,vidqiv sa velike udaqeno-sti i prepoznatqiv po svojojmarkantnoj piramidnoj for-mi. Nadmorska visina vrhovau to vreme odre|ivana je raz-nim instrumentima: anero-idom, teodolitom, niveli-rom, hipsometrom, barome-trom i dr.

Me|u prvima koji jeodredio visinu Qubotena1840. godine bio je Ami Bue,i to je publikovao u svomdelu "Evropska Turska". Powemu visina Qubotenaiznosila je 2080m. Po Gri-

zebahu ona je ve}a i iznosi2500m, da bi ve} 1875. godineVojno geografski institutiz Be~a odredio visinuQubotena od ~ak 3050m. Hipsometrijskim merewemJovan Cviji} 1890. godineutvr|uje da je Quboten visok2740m. Osam godina kasnijedr Karl Estrajh nalazi da jeta visina 2560m, a trigono-metrijskim merewem in-èwer Hektor Finace 1899.godine odre|uje visinu Qu-botena od 2509m. Zaintri-giran ovim pitawem ruko-vodilac be~kog Vojno-geografskog instituta Kri-stijan Riter fon [terb,podvrgav{i kriti~koj anal-izi sva dotada{wa merewavrha Qubotena, odre|ujekona~nu visinu - 2510m. Uisto vreme [terb je odaopriznawe, tada mladom geo-grafu Jovanu Cviji}u, sle-de}im re~ima: "Cviji}u pri-pada zasluga {to je prvidokazao nepouzdanost kote3050m u staroj generalnojkarti". Mnogo godina kasni-je utvr|eno je da Qubotennije visok ni 2510m, ve}ne{to mawe - 2499m. Kasni-jim merewem utvr|eno je dana [ar planini ima neko-liko visova iznad 2600m, ijedan iznad 2700m , da biGeografski institut JNA, uleto 1953. godine, nivelman-skim merewima utvrdionajvi{i vrh na [ar planini,nazvan "Titov vrh", sa 2747m.

Du{an VUJNOVI]

MUKE SAMUKE SAMEREWEM MEREWEM VRHA QUBOTENAVRHA QUBOTENA

Foto: Nikola Heleta

Foto: Nikola Heleta

Foto: F. [arki


HODAJU]ISRBIJOM I CRNOMGOROM

Retko koja zemqa moèda se pohvali takovelikim prirodnim i

kulturnim blagom kao na{a.Isto tako - retko koja zemqabi dopustila da to bogatstvoostaje neiskori{}eno i dapolako nestaje.

U èqi da promovi{uprirodne i kulturne vred-nosti na{e zemqe, da dajusvoj doprinos wihovomo~uvawu za generacije kojedolaze, ali i da ukaù nazna~aj povratka prirodi,~lanovi PEK "SOKO" izPan~eva krenuli su na putpreko 18 planina, kako binakon 750 prepe{a~enihkilometara kona~no stiglina odredi{te.

Sve je po~elo 19. juna 2005.godine kada ~etvoro~lanaekipa "Sokolova" kre}e kaprvoj planini na svom putu.Nakon obilaska manastiraVojlovica ~amcem prelazi-mo Dunav i kod Le{tana seprikqu~ujemo na markiranustazu koja vodi do doma naAvali, odakle Kopaoni~komtransverzalom stièmo domanastira Vra}ev{nica.Iza nas su ostali Kosmaj(626m), Bukuqa (696m),

Rudnik - 1132m.Od manastiran a p u { t a m otransverzalui nemarkira-nom stazompreko Je{evca(902m), i Vujna(856m), stiè-mo u manastirVujan.

Upoznajemomajstora fru-le Boru Dugi-}a i uz zvukefrule stiè-mo u Brdane,

gde podièmo {atore. PrekoKablara (889m) i isposniceSvetog Save dolazimo u man-astir Svete Trojice naOv~aru (986m).

Grebenom preko Jelice(929m) stièmo uVlasteqice, a daqeklisurom Topol-{nice, preko pla-nine êmerno -1581m, u manastirStudenicu. U mana-stiru nas do~ekujujo{ ~etiri ~lanakluba, sa kojimado~ekujemo Vidov-dan. Do Studenicesmo za 9 dana pre-{li 350 km. Uzblagoslov igumana i osoko-qeni novim snagama bezve}ih problema preko Rado-~ela (1643m) stièmo naJankov kamen (1834m) naj-vi{i vrh Golije.

Nepreglednu ~etinarsku{umu na Goliji zamewujePe{terska visoravan, naj-hladnije podru~je u Evropi(sre}a pa je sadaleto, ina~e...).

Idealne vremen-ske prilike po~i-wu da se mewaju, panas na najvi{emvrhu Giqeve -1614mzahvata jako nevre-me, koje na svu sre}ukratko traje. Crnioblaci kao da na-javquju dolazak uCrnu Goru. Isprednas su mo}ne crno-gorske planine, jo{

uvek pod snegom. Do Bjela-sice, na kojoj pravimo jedinidan pauze (dom u Kuriku-}ama), stièmo preko \alo-vi}a klisure (manastirSvetog Nikole u Podvrhu),Majstorovina (manastir Sve-te Trojice) i [i{kog jezera.Zbog lo{ih vremenskih pri-lika koje su nas pratile svevreme dok smo prelaziliBjelasicu, nismo iza{li nanajvi{i vrh Crnu glavu, ve}smo stazom ispod Zekoveglave iza{li na najvi{i vrhplanine Kqu~ (2006m) nakome se nalazi crkva SvetogPreobraèwa, izgra|ena pouzoru na Wego{evu kapelicuna Lov}enu. Sa vrha Kqu~aspu{tamo se u manastir]irilovac, a zatim prekoKola{ina, starim putem

stièmo u manastir Mora~ui Me|ure~je, na samom ulas-ku u kawon Mrtvice.

Vremenske prilike su sepopravile iako je visokatemperatura najavqivalaproblem sa vodom u kawonujer je veliki deo Mrtvicepresu{io. Pored nedostatkavode problem su nam pravila


Preko Dunava...

... a gore sneg.

Na Jankovom kamenu


stabla, koja su usred dugezime i velikog snega prekri-la stazu, pa su bili potrebniveliki napori da se sa kom-pletnom opremom stazasavlada.

Nakon devet i po satiizlazimo preko Veqeg Dubo-kog na Kapetanovo jezero(1690m), ~ime savla|ujemovisinsku razliku od 1550

metara. Put od jezera do ma-nastira @upe savla|ujemobez ve}ih problema. Poslevelikih napora u manastiruse okrepqujemo i uz pomo}Draga Vujovi}a iz PSDJavorak" iz Nik{i}a - na{egvodi~a na posledwoj deoni-ci, 10. jula u 17 sati prekoOstro{ke grede nakon 22dana pe{a~ewa stièmo nana{ kona~ni ciq - manastirOstrog.

Do mesta Bistrica(nedaleko od Bijelog Poqa)u pratwi smo imali kombi

koji nam je nosiorezerve hrane ideo opreme.

Odatle pa dociqa, zbog ne-pristupa~nostiterena, komplet-nu opremu smonosili sami. Uproseku smo pre-lazili 35 km,iako je bilo danakada smo prela-zili i 60 kmdnevno (posebnodo Studenice).

Kao kona~i{takoristili smo

planinarske domove, manas-tire, {kole, {atore. Pede-set posto terena kroz kojesmo pro{li niko od u~esni-ka nije poznavao, Za ori-jentaciju smo koristilivojne mape, ali su nam velikupomo} pruìli i me{tanina koje smo usput nailazili.

Maksimalno smo izbe-gavali naseqenamesta i asfalt.

Jedina ve}amesta kroz kojasmo pro{li suOv~ar Bawa, Bi-jelo Poqe-Niko-qac, Kola{in.

Za pomo} pri-likom realiza-cije akcije zah-vaqujemo se pla-ninarskim dru-{tvima na pru-ènom sme{taju -"Avala","PTT","Bukuqa", Vero-

qubu Kova~evi}u (pomo} priizboru trase preko Pe{-tera) i Dragu Vujovi}u.

Tako|e, èlimo da~estitamo PD iz Kraqeva naodli~no markiranoj Golij-skoj transverzali.

Fotografije sa ovogputa se mogu pogledati nasajtu www.peksoko.com, ali idobiti informacije o ak-tivnostima kluba.

Galerija }e biti po-stavqena za nekoliko dana.

Srbijom i Crnom Goromhodali:Gordana Krsmanovi}, Spomenka Mladenovi}, Sava Stevi}, Branislav Rov~anin (krenuli iz Pan~eva), Marija Ne{kovi}, IvanaVeli~kovi}, AleksandarJevti} i Milan Gvero (krenuli iz Studenice).


Kawon Mrtvice

Danilov most

Manastir Ostrog


Egipat je zemqa poznatapo piramidama i vla-darima - faraonima. Da

li samo po tome?Malo je poznato da je

Egipat jedna od retkih ze-maqa koja se prostire na dvakontinenta. I, kona~no, Egi-pat je zna~ajan i po doga|a-jima vezanim za hri{}anstvoi Bibliju.

Azijski deo ove afri-~ke zemqe, Sinajsko polu-ostrvo, je mesto gde se Bogjavio Mojsiju i wegovoj je-vrejskoj bra}i.

Sinaj je ogromna kamenai pe{~ana pustiwa bez ijednog stalnog vodotoka.Celo poluostrvo je gotovonenaseqeno. Ima svega ne{topreko 50.000 stanovnika kojiìve u nekoliko priobalnihnaseqa. U unutra{wosti pooazama ìve samo retkabeduinska plemena. Severnideo Sinaja je niì. To je va-lovita, uglavnom pe{~anapustiwa sa visinama koje neprelaze hiqadu metara.Ju`ni, uì deo, je znatnovi{i. Sastavqen je od viso-kih, strmih i o{trih, starihmagmatskih stena, skoro pot-puno bez rastiwa. Stene subogate rudnim blagom inaftom. Tu na jugu, planineprelaze visine od 2000metara. Ovde je i najvi{i vrhne samo Sinajskog poluostr-va, ve} i celog Egipta, SvetaKatarina, visoka 2641 metar!

Nedaleko od we jeMojsijeva gora visoka 2286metara, koja je sa manastiromSvete Katarine, (nalazi se na1300m nadmorske visine) ciqmnogih hodo~asnika, znati-èqnika i planinara!

No, po~imo redom.Od 1965. do 1982. godine

Sinaj je bio okupiran odstrane Izraela. Na ovompoluostrvu Jevreji-okupato-ri izgradili su prve puteve iwihovom zaslugom se tu za~eoturizam.

Danas, da bi se do{lo doSinajskih vrhova polazi seautoputem iz Kaira, prolaziispod Sueca i vozi oko 600 kmsve do manastira SvetaKatarina, ili se iz [arm el[eika - letovali{ta naju`nom {picu poluostrva,gde je podvodni morski svetfantasti~an - autobusom vozina sever, pa u blizini Dahabaskre}e na zapad, sve do mana-stira. Put je dug oko 220 km. Uoba slu~aja se prolazi krozkamenu pustiwu, a asfaltniput prati ravno dno davnousahlih sinajskih reka. Saobe strane uzdiù se fan-tasti~ni kameni oblici str-mih, {iqatih vrhova. Put jestalno pod usponom.

Uobi~ajeno je da se iz[arm el [eika polazi oko 23~asa. Posle oko tri ~asano}ne vo`we stiè se do ma-nastira Sveta Katarina.

Kod manastira se pravipauza. Obla~i se topla ode}a,uzimaju baterijske lampe ikre}e pe{ice ka vrhu Moj-sijeve gore ili kako se ve} uBibliji naziva "gora Horiv",da bi se pozdravio izlazaksunca.

Za uspon ima vi{e varijan-ti. Prva je da se odmah iznadmanastira krene strmo uzbr-do, mona{kim rukama ukle-sanim stepenicama koje sezovu "Stepenice pokajawa".Kaù da do vrha ima 3750 ste-penika! (Nismo ih brojali,

ali smo sigurni da ih ima ine{to vi{e!) Ovaj na~inizlaska na vrh se re|e ko-risti, jer je veoma naporan,ali se zato naj~e{}e koristipri povratku sa vrha, odnosnopri silasku do manastira.

Druga varijanta je da seprvo ide duìm putem, suvomdolinom, a potom vijugavomstazom sa mnogo serpentina,pored cele no}i otvorenihimprovizovanih skloni{ta-~ajxinica, sve do sastava sa

Sinajsko poluostrvo je poveli~ini ne{to ve}e odpolovine na{e zemqe, saoko 60.000 kvadratnih ki-lometara. Po obliku li~ina ravnokraki trougao kojije okrenut {iqkom ka jugu.Sa severa, du` osnovice,zapquskuje ga Sredozemnomore. Zapad ome|uje Sueckikanal, a daqe ka jugu jeplitki Suecki zaliv. Naistoku je Izrael, a daqe kajugu su obale Akabskog zali-va, dubokog ~ak do 1800metara. Na samom {picupoluostrva su [arm el[eik i Ras Muhamed, koji suve} na Crvenom moru.


Aleksandar Damjanovi}

MOJSIJEVA GORAMOJSIJEVA GORA

Izazov za hodo~asnike i planinare Foto: Nada Damjanovi}



putem koji vodi direktno ste-penicama. Ovaj put je blaèguspona, lak{i i prelazi se zaoko dva i po sata hoda. Kolonahodo~asnika sa upaqenimbaterijama gmiè kao nekaxinovska preistorijskazmija.

Od manastira beduinineprekidno nude kamile kojeputnike za nekoliko evraiznose do mesta sa koga dovrha vode samo stepenice. Pomrklom mraku susreti sa

wima nisu ba{ prijatni, jeruskim puteqkom idu i gore idole. (Po{to istovare putni-ka, vra}aju se.) Po pravilu,beduin ima baterijsku lampu,ali kamile nisu osvetqene.

Od nas {estoro, me|u koji-ma smo Nada i ja iz PSD"@elezni~ar" - Novi Sad,niko nije savladao usponkoriste}i le|a kamile!

Vlasnici i vodi~i kamilasu Beduini iz plamena Gebe-lija. Za ove beduine koji ve}14 vekova ìve kao mana-stirski sluìteqi, kod i okomanastira, interesantno je

re}i slede}e: dovedeni su inaseqeni oko manastira jo{za vreme Justinijana u VI veku.Nemaju arapske korene, iakosu muslimani i ̀ ive ̀ ivotombeduina. Po nekim izvorimaporeklo im je iz Anadolije, apo nekima iz Vla{ke i Bosne!Po{tuju Mojsija, prorokaAvrama, Svetu Katarinu iSvetog \or|a. Ovo jedin-stveno pleme ima svetle o~i isme|u kosu, {to potvr|ujeevropsko poreklo. Vrlo su

ìlavi, samosvojni i nepodleù nikakvim ni soci-jalnim ni politi~kim utica-jima. Arhiepiskop-igumanmanastira im je i sudija ivo|a, a veoma ~esto traè odwega savete za svoje brige iprobleme.

Kada se do|e do mesta gde je"parkirali{te" kamila, a tomesto se naziva "Amfiteatarsedamdeset mudraca Izra-iqa", nastavak puta je mogu}jedino pe{ice, savla|iva-wem jo{ 750 strmih vijugavihstepenika. Ovaj deo putazahteva jo{ oko 45 minutanapornog hoda, jer su ste-penice po pravilu visoke inejednake visine, a wihovamala {irina zahteva da se ideu koloni po jedan! Samo napro{irewima moè da seobilazi.

Stigli smo na vrh. Visinaje 2286 metara. Isto~nastrana horizonta je ve} sva upurpurnoj boji. Odjednom, zasamo nekoliko minuta, sunceizrawa iz Saudijske pustiwe.Stene, do sada tamne, mrke,crne, odbojne, odjednom su

osvetqene nekom ~udnom, ne-stvarnom svetlo{}u koja je unekoj nijansi izme|u ùte icrvene boje. Na vrhu je preko200 hodo~asnika. Neki koji sudo{li jo{ sino}, uvijeni u}ebad, jer je temperatura bilaoko minus 4 stepena, ovde susa~ekali veli~anstveni iz-lazak Sunca. Doìvev{i ovajtrenutak, postaje nam jasnoza{to su stari narodi gajilikult Sunca! (Ahura Mazda uIranu, Amon Ra u Egiptu!)

Na sve strane vidici sunezaboravni. Svud oko nas jenepregledna {uma obojenihvrhova, razli~itih visina.

Na samom vrhu su dvegra|evine. Jedna je hri{-}anska kapela, novijeg datu-ma, posve}ena Svetoj Trojici,sagra|ena na temeqima znat-no starije bogomoqe. Druga jemuslimanska mo{eja, jer se saovoga mesta jedan od islam-skih svetaca uzneo na nebo!Ovde se, po Bibliji, Mojsijujavio Bog i ovde je on dobio~uvenih Deset boìjih zapo-vesti. Zato i nosi nazivMojsijeva gora.

Ako se zna da je islam kaomonoteisti~ka (jednoboà-~ka) vera nastao od judaizma ihri{}anstva, ne treba da~udi {to se na vrhu poredhri{}anske kapele nalazi iislamska bogomoqa.

Odmah "preko puta" ka jugu,naizgled vrlo blizu, je jo{jedan vrh, na kome je tako|esagra|ena kapela.

To je vrh Sveta Kata-rina visok 2641 metar. SaSvete Katarine, najvi{eg

Stepenice vode kroz klanac Spust stepenicama Blizu vrha



vrha Egipta, vidi se Crvenomore, a i deo Sueckog zaliva.Od manastira Svete Kata-rine do ovoga vrha se pe{a~ioko 5 sati.

Legenda nam kazuje za{to seovaj vrh zove Sveta Katarina.U III veku na{e ere ìvela jeu Aleksandriji devojka poimenu Doroteja, koja pre-{av{i u hri{}anstvo dobijaime Katarina.. Iako izbogate ku}e, bila je hri{-}anka. Mnogobo{ci su jemu~ili i na kraju joj odsekliglavu. Sahrawena je u Alek-sandriji, ali su joj mo{tian|eli preneli na najvi{ivrh Sinaja. Tamo su znatnokasnije wene kosti na{limonasi i preneli u manastir.Tada je vrh gde su kostina|ene dobio ime SvetaKatarina, a i manastir gde sui sada wene mo{ti mewa ime.(Mo{ti Svete Katarine moguda celivaju samo ortodoksni-pravoslavni hri{}ani - Rusi,Grci, Srbi, Bugari i tadadobijaju srebrni prsten samanastirskim grbom.

Iako sunce obasjava ceoplaninski masiv, veoma jehladno. Zmijolika kolonahodo~asnika se spu{ta kamanastiru Sveta Katarina.Za povratak smo odabralistepenice. Prvo se stiè dooaze Svetog Ilije. Visina jeoko 2000 metara. Tu je stenamaokruèn izvor, kapela inekoliko stabala. Me|u wimai kiparis star 500 godina!Kada se pro|e kroz kamenukapiju stepenice se strmijespu{taju. Uskoro se, u doliniobasjanoj suncem, ukazuju

zidine manastira. Manastirje blizu, skoro na dohvat ruke,ali nikako do wega sti}i, jerje visinska razlika jo{ uvekpreko 500 metara!

Povratak preko 3750stepenika nikoga ne ostavqaravnodu{nim. Ambijent ividici su neponovqivi.

Manastir je nastao u IIIveku na{e ere, jo{ u doba kadasu hri{}ani bili progawani.

Prvi monasi ìveli su imolili se u okolnim pe}i-nama, sa puno odricawa iqubavi prema Bogu. Godine313. hri{}anstvo postajepriznata religija. Tada majkavizantijskog cara Konstan-tina Velikog, Jelena, dolazina Sinaj i kod Nezapaqivekupine gradi malu crkvicuposve}enu Bogorodici. Brojmonaha oko crkvice stalnoraste. U VI veku vizantijskicar Justinijan gradi dana-{wu crkvu i opasuje jeodbrambenim zidovima. Zido-vi su visoki od 10 do 20

metara. Tokomvekova su vi{eputa obnavqani id o g r a | i v a n i .Interesantno jedodati da, iako jeovim terenimap r o l a z i l omno{tvo naj-razli~itijih vojs-ki raznih vera,manastir nikadanije bio opqa~kan,ru{en ili paqen.Tokom {irewa

islama monasi manastira suse obratili Muhamedu, koji jepostao za{titnik manastira.Posle Arapa do{lo je u XI iXII veku do previrawa uhri{}anskoj crkvi (ikono-borci), zatim su stiglikrsta{i, pa Turci, Napoleonsa Francuzima, Englezi...Manastir je uvek bio vo|enrazboritom rukom igumana-arhiepiskopa koji su uvek

znali kako dapreìve i kako dase postave premaaktuelnoj vlasti.

Manastir je idanas autonoman.Ne pripada ni jed-noj patrijar{iji, acewen je kako upravoslavnoj, takoi u katoli~koj, jer-menskoj, etiopskoji koptskoj crkvi.

Pored najbo-gatije zbirke ori-ginalnih ikonastarih preko 1000

godina, Mojsijevog bunara,Nezapaqive kupine (gde seprvi put Bog javio Mojsiju),mo{tiju svete Katarine.mozaika Preobraèwa. tu je ibiblioteka sa oko 8000kwiga, od kojih su ~ak 3000rukopisne, pisane na gr~kom,aramejskom, gruzinskom, jer-menskom, arapskom, etiop-skom, koptskom i slovenskomjeziku. Smatra se da je bi-blioteka manastira SveteKatarine uz Vatikansku naj-bogatija i najcewenija ucelom hri{}anstvu.

Za ovaj podvi`ni~ko-pla-ninarski put vredi jednu no}ostati bez sna i {est satipe{a~iti, kako zbog Mojsi-jeve gore, oaze Svetog Ilije,kamenih stepenica, te manas-tira Sveta Katarina, tako izbog veli~anstvenog izlaskasunca i nestvarnih vidika nasuncem obasjane, gole, raz-nobojne stene Sinaja.

Ekspedicija u organizaciji novosadskogPSD "@elezni~ar"

Na vrhu pred kapelom

Kad se sunce ra|a


��NOVA PLANINARSKA UPRI[TA ��

AZBUKOVICAAZBUKOVICAAzbukova~ki kraj (administra-

tivni centar Qubovija), u sredwemPodriwu, na zapadu Srbije,interesantan za planinare, oso-bito zbog Sokolskih planina(Roàw 973m), Jagodwe -Ma~kov Kamen (924m), Torni-~ke Bobije - (1272m), reka ire~nih kawona - (Tre{wica,Tribu}a, Su{ica, Qubovi|a,Kozlovac) kao i same Drine(Drinska regata - druge subotejula meseca svake godine), done-davno nije imao solidnijisme{taj za qubiteqe planina,koji bi stalno bio na raspola-gawu.

Nedavno privati-zovano ugostiteqsko-turisti~ko preduze}e"Podriwe" iz Qubo-vije, stavilo je naraspolagawe svoj ho-tel u gradu i motel na

samoj obali Drine po planinarskim cenama(trenutno 400 dinara preno}i{te).

Motel raspolaè sa 12 dvokrevetnih i16 trokrevetnih soba sa kupatilima, sa 2 apart-mana i restoranom sa odli~nom hranom, dok jehotel niè kategorije i raspolaè sa petdvokrevetnih, tri trokrevetne i jednom ~etvo-rokrevetnom sobom kupatilom na spratu irestoranom, {to odgovara standardu plani-narskih domova poput na primer doma "Pobede"na Rajcu. Oba objekta imaju centralno grejawe.

Sve informacije o sme{taju, lokalnomprevozu i vodi~ima, mogu se dobiti od direkto-ra UTP g. @ivka Te{i}a, na tel. 015/661-587 i015/661-588 ili od wegovih saradnika: VojePavlovi}a i Milorada Pavi}evi}a na tel:015/661-568 i 015/661-811.

Planinski prostori Azbukovice prepunisu divqa~i, reke su pune ribe a u kawonuTre{wice se nalazi stani{te beloglavog supa.Obeleène staze:� Qubovija - Bauri} - Torni~ko Prisedo -Torni~ka Bobija, 1100m visinska razlika.Duìna 23km.,� Qubovija - Lazin Vis - Kutaw - Soko Grad- Roàw, 960m visinska razlika. Duìna 20 km.,� Tre{wica - Ko{qe - Dobra Voda -Torni~ka Bobija, 1100m visinska razlika.Duìna 20 km.� Torni~ko Prisedo - kawon Tribu}e,alpinisti~ka celodnevna tura.

Sva odredi{ta pristupa~na su autobusimado udaqenosti od jedan do jedan ipo sat hoda ipovezana su sa planinarskim stazama vaqevskihplanina.

Pristup Quboviji od Beograda je mogu} izvi{e pravaca:� Beograd - [abac - Loznica - MaliZvornik (208 km), pri ~emu je mogu}e svratiti uTr{i}, Bawu Koviqa~u i na Gu~evo.� Beograd - [abac - Krupaw (185 km) pri~emu je mogu}e svratiti na Cer, obi}ispomenike na Tekeri{u i Ma~kovom Kamenu,~uvenu Dobropoto~ku crkvu i muzejski kom-pleks u Krupwu, manastir Sv. Nikolaj, SokoGrad, popeti se na Roàw i spustiti sa wegakroz mini-kawon Kozlovac na vaqevski put.� Beograd - Vaqevo - Debelo Brdo -

Torni~ka Bobija (160 km), mogu seobi}i manastiri: Leli},

îtluk i

Pustiwa i stara crkva brvnara u selu DowaOrovica, popeti na Jablanik, Medvednik iTorni~ku Bobiju, spustiti se u kawoneTre{wice, Su{ice i Tribu}e). � Beograd - Vaqevo - Debelo Brdo -Roga~ica - pa niz Drinu (191 km)� Beograd - Vaqevo - Pecka - prevojProslop (154 km), pri ~emu se sa Proslopamoè popeti na Roàw, a na put ka Qubovijivratiti kroz mini-kawon Kozlovac.

Osim kod turisti~kih radnika Azbu-kovice informacije kao i pomo} vodi~a mogu}eje dobiti i kod ~elnog ~oveka ogrankaPlaninarsko-smu~arskog dru{tva "Avala" uQuboviji, na tel: 063/321-286 i 015/661-565 kaoi u samom PSD-u Beogradu.Dragan Pavlovi} i Zoran Konti}

Foto: D Boòvi}

Foto: D. Boòvi}Foto: D. Boòvi}

OBELE@ENE OBELE@ENE PLANINARSKE PLANINARSKE STAZE U 2005. GODINI STAZE U 2005. GODINI

Ekipa za obeleàvawe planinarskihstaza, PD "Pobeda", u pro{loj godini jena jednom delu Raja~kih staza (o kojima

ona ina~e brine), obnovila stare markacije,stavila nove i postavila putokaze. Na Golijije obeleìla dve staze i jednu od VelikogSubjela do Div~ibara.

Na Raja~kim stazama, od 20. do 27. avgusta,obavila je obeleàvawe u ukupnoj duìni od43,675km, postavqeno je 27 drvenih putokaza,dva stuba ispod vrha Rajca sa po dva i jedan kodDobrih voda sa tri putokaza. Pored tro~laneekipe (Andrija Leki}, Nikola @uti} iNikola Tatar), u pripremnim radwama jeu~estvovala i Zorka Jovanovi}.

Staza, duga~ka 15km, od Velikog Subjelado Div~ibara, obeleèna je od 11. do 13. jula, ana Goliji obe od 12. do 17. septembra, ukupneduìne 19,5 km. Na Goliji je ki{a ometalaposao.

Staze na Goliji i od Velikog Subjela doDiv~ibara su novoobeleène, pa bi o wimavaqalo ne{to re}i. Staza od Velikog Subjela(924 mnm) do Div~ibara (po~etak ili zavr-{etak), je blizu Kosjeri}a. Do we se stièlokalnim putem od Kosjeri}a do istoimenogsela (V. Subjel) u duìni od 7 km, a od sela dovrha Subjela hoda se 2 km. Prolazi se krozsela: Mionica, Dowi Skakavci, GorwiSkakavci, i izlazi na asfaltni put Kosjeri} -Div~ibare (990 mnm). Izme|u sela Dowi iGorwi Skakavci, na oko 200 metara severois-to~no od staze, je atraktivan vodopad.Uspon714m, a silazak 424 metra. Prepe{a~i se za 5sati.

Za ovu stazu, koju je osmislila MilankaArsi}, PD "Pobeda", koristi se topografskakarta 1:50.000, Vaqevo 4.

Dvo~lanoj ekipi (Andrija Leki} iNikola Tatar), u obeleàvawu je pomagao

Milutin Jovanovi} iz sela Dowa Mionica.Ve}i deo vremena je bio sa ekipom i obezbediojoj sme{taj i ishranu u svojoj ku}i. MilutinJovanovi} se ina~e bavi seoskim turi-zmom, pa kod wega planinari mogu boravitina preno}i{tu, polupansionu ili pansionu.

Staze na Goliji su kru`ne. Jedna jeduga~ka 9,1 km. Po~iwe od hotela "Golijskareka"(1408m nm) i nastavqa ka Milo{ici(1500m nm) do Jankovog kamena (1833m nm). Upovratku, spu{ta se preko Babi}a brda (1527mnm) do hotela. Prepe{a~i se za 4,30 sati.Uspon i silazak po 425 metara. Sa Jankovogkamena se pruà lep vidik na Pe{tersku viso-ravan, padine i celu okolinu masiva Golije.Druga staza je duga~ka 10,4km. U po~etku sekratkim delom poklapa sa stazom 1 doMilo{ice, odakle se odvaja ka Prekom brdu(1578m nm), Pa{inoj ~esmi (1752m nm),Ta{ovim livadama (1693 m nm) i Hajdu~kojvodi (1519 m nm), a onda se spu{ta do hotela.Prepe{a~i se za 5 sati. Uspon i silazak po344 metra. Na oba pravca se hoda {umskim ilivadskim putem i vijugavim stazama krozlistopadnu i ~etinarsku {umu. Prolazi se ipored izvora i ure|enih ~esama. Za obe stazese koristi topografska karta 1:50.000, Sjenica1 i Sjenica 2.

Moè se boraviti u hotelu (izabratisamo preno}i{te, polupansion ili pansion -dogovor sa upravnikom). Do hotela se stièasfaltnim putem od Ivawice za Bele Vode iGolijsku Reku u duìni od 38 km. od kojih je 7km. makadama u solidnom stawu, kojim automo-bili i autobusi prolaze bez problema.

Akciju obeleàvawa staza, dvo~lanojekipi (Andrija Leki} i Nikola Tatar) jepomagao Aleksandar Markovi}, upravnikhotela "Golijska reka", na ~iju inicijativu jeizvedena akcija. On je i osmislio obe staze, svovreme proveo sa ekipom i obezbedio jojsme{taj i ishranu u hotelu. U akciji jeu~estvovala i Mira [ipka, PSD "Po{tar" izNovog Sada (dva ipo dana), kao i Markovi}evsin Marko sa {kolskom drugaricom Jelenom,zvanom Je~ak, oboje iz Ivawice (jedan ipodan).10. april 2006. Nikola Tatar PD "Pobeda"


��NOVE PLANINARSKE STAZE ��

Foto: D Boòvi}

��OSVRTI I REAGOVAWA ��


Iz teksta "Planinari i planinari",Aleksandra Damjanovi}a, objavqenog uprethodnom broju "Planinarskog glas-

nika", iako nije jasno re~eno, pored ostalih,vidqiva je i poruka - oni koji se ne snalazedobro u planinama, ne treba da "hodaju ugrupi, u krdu... obeleènim planinarskimstazama".

Svakako da bi bilo dobro da su svi pla-ninari nau~ili da se orijenti{u na ne-obeleènom terenu u planini; da me|u plani-narima preovla|uje populacija ispod tridesetgodina, da neki izleti mawe vuku ka turizmu it.d. Mislim, me|utim, da je dobro {to se jo{ nepostaje planinar polagawem prijemnog nspitapred komisijom u kojoj bi, ne daj Boè, bio~lan i pomenuti autor teksta. Pored nekihopravdanih primedbi, koje Damjanovi} isti~eu tekstu, nisam ba{ siguran da je u plani-narstvu Srbije takva slika kakvu prikazuje.Samo {to nije obradio Lorkine stihove: "pla-nine }e poèlet planinara, planinara vi{ebiti ne}e..."(?)

Wegova patetika u predvi|awu "sumornei neizvesne perspektive planinarstva" jepreterana.

I ja, naravno, mislim da planinarskaorganizacija ne sme gubiti osnovni sadràjaktivnosti; ne sme se transformisati u ne{tozbog ~ega ne bi bila planinarska i da nekevo|e, kojima gospodin Damjanovi} opravdanozamera, treba onemogu}iti da u okriqu plani-narske organizacije organizuju izleteiskqu~ivo turisti~ki obojene i sl. Me|utim,mislim da ne moèmo izbe}i niti spre~itineke promene koje su, vremenom, neizbe`ne usvim segmentima dru{tva, pa i u planinarstvu.

Autor teksta prime}uje i iskazuje brigu{to je u planinarstvu mali broj populacijeispod trideset godina. U vezi s tim treba re}ida smo za to "zaslu`ni" i mi stariji. Nisamsiguran da smo ~inili i da ~inimo dovoqno napoboq{awu starosne strukture ~lanstva.Treba re}i i to da u na{e vreme nije bilomogu}nosti za tolikim aktivnostima kojima sedanas bave mladi, kojima se radije okre}u,interesantnije su im. Da ih je u "na{e vreme"bilo, pitawe je koliko bi onda{wi plani-nari, danas vreme{ni, bili to u mladosti.Tako|e treba re}i da je u "na{e vreme" plani-narska organizacija bila vi{e maèna ipaèna od dru{tvene zajednnce, bila vi{eprivilegovana i favorizovana, zbog ~ega je

bila atraktivnija. Ima, dakle, razloga irazloga {to nema mladih planinara u broju ukojem bismo èleli. Ali ima ih. [teta je, nar-avno, {to ih nema mnogo vi{e. Zbog wih, a izbog planinarske organizacije.

Aleksandar Damjanovi}, opravdano upo-zorava na neke pojave u planinarstvu, ali jetrebalo zavr{iti tekst na pravom mestu.Vr{e}i selekciju planinarana na "prave" i"zalutale", preterao je brate, dele}i nemil-ice etikete ovima drugima, koji, kako kaè:"...hodaju u krdu, obeleènim planinarskimstazama" a onda ozbiqno brine zbog ovihprvih, koji su, po wemu, u mawini, pa kaè: Tamawina, pravih planinara koji vole planinu(verovatno misli da je ovi drugi ne vole (prim.N.T.), poznaju je, znaju da se orijenti{u, vodemawe ili ve}e grupe "planinara" (iznena|ujeda nije opet upotrebio re~ "krda"(prim. N.T.)po zemqi i inostranstvu, nije cewena ni bilona koji na~in beneficirana, nagra|ena, a nijeni dovoqno po{tovana od ovih "zalutalih"planinara". Uf, ni ovde se, za~udo, nije setiore~i "krda". Mo`da ovaj vapaj Damjanovi}aurodi plodom, tako {to }e se pod hitno donetizakon o za{titi ove mawine (po wemu"ugroène vrste"), a onda tim istim zakonompredvideti odstrel nekog kapitalca iz "krdazalutalih" koji "hodaju obeleènim stazama".

Ne mogu svi biti visokogorci, koji, Boguhvala, nisu "ugroèna vrsta". Ima ih. Vidi sei po wihovim uspesima. Me|u wima ima imladih. Da li su u mawini? U kratkom vremen-skom periodu ispewa{e: Mont Blan, Elbrus,Akonkagvu, Atlas i Kilnmanxaro, Himalaje ijo{ mnoge zahtevne vrhove. Mi bismo stvarnobili nebeski narod ako bi ve}ina na{ih plan-inara bili akteri u pewawu na pomenutevrhove, pa i mnoge nepomenute.

Nedavno, na Skup{tini planinara Beo-grada, konstatovano je da su planinari Srbije,me|u kojima predwa~e oni iz Saveza Beograda,u posledwe dve godine, bili najuspe{niji uproteklih dvadeset godina.

Nisam ni ja visokogorac, ali ni "zalu-tali planinar", ni jedinka nekog "krda", nitisam sebe prepoznao u pomenutom tekstu, alihodam prete`no obeleènim stazama koje i jaobeleàvam. ûdi me, za{to ekipama zamarkacije, gospodin Damjanovi} ili neko od"pravih", ne kaè da ne obeleàvaju staze, dane obavqaju taj bespotreban posao. Ispada date ekipe ~ine {to i "uzaludan pop (koji)jari}e krsti", ili se, mo`da, planinarskestaze obeleàvaju iskqu~ivo zbog "zalutalih"planinara, zbog tih jari}a koji hodaju po staza-ma u stadu (~itaj - u krdu).

10. april 2006. - Nikola Tatar PD "Pobeda"

PRAVI I PRAVI I ZALUTALI ZALUTALI PLANINARIPLANINARI

Nedavno sam do{ao dokwige "Zapisi iz na-{ih planina". Znaju-

}i da je autor in`. RatimirStefanovi} u godinamaposle Drugog svetskog ratabio poznati planinar, savelikim interesovawem samje pro~itao i tako uz pomo}starijeg planinara ponovoprokrstario planinama kojesam i sam obi{ao i upoznao.

Shvatio sam, po ko znakoji put, da svoje doìvqajetreba zapisivati, jer }e kas-nijim generacijama pruìtidragocene podatke. I u ovojkwizi sam na{ao jedan takavzapis. O ~emu se radi zakqu-~i}e svako ko pro~ita odlo-mak koji citiram:

"... brat i ja spremilismo se i najavili odlu~nomajci "da idemo na izlet".@eleli smo da posetimoAvalu, koja je u to vremebila najbliè izleti{teBeogra|ana i nalazila sejo{ u dosta divqem stawu."(Bilo je to posle zavr-{etka Prvog svetskograta, negde oko 1923 godine.Prim. A.D.) "Da bi joj se pri-{lo, moralo se i}i èlezni-com do Resnika ili Ripwa,pa odatle pe{a~iti dvasata. @elezni~ka pruga Top-~ider-Mala Krsna, sa ~ije sestanice Beli Potok sadaide na Avalu, onda se tekgradila i mine su stalnoodjekivale probijaju}ibelopoto~ki tunel.

Bio je vreo letwidan, i nas dvojica smopra{ili seoskim putem izResnika za selo Pinosavu...

Putem nas je stigaoneki mladi}. Izgledaoja sasvim kao "praviplaninar" Imao je coku-le, ranac, kratke pan-talone. U to vrememalobrojni beogradskiplaninari, u nedosta-tku ve}eg objekta zasvoje izlete, i{li su naAvalu tako ponosni itako propisno oprem-qeni, kao da u najmawu

ruku idu na Alpe.

Koliko se se}am, ovommladi}u je bilo prezimeSimonovi}. On je o~iglednobio iznena|en pojavom dvausamqena deteta na seoskomputu, i kada je ~uo da idemona Avalu, pozvao nas je daidemo sa wim. I mi smopo{li...

Ceo dan smo proveli swim. Sa vrha Avale bili smosi{li na izvor Hladna Vodaprema selu Zuce. Tu je on izranca izvadio vre}icucementa i metalnu cev, idok smo mi tr~karali idonosili mu kamewe, on jeizvor podzidao, o~istio,uredio da voda oti~e i da odkaquge nastane mesto gde se~ovek, zaista, moè napiti~iste i hladne vode. A to je

onda za Avalu bilo veomazna~ajno, jer vode nije nigdebilo osim na podno`ju kodVajfertove ~esme i namalom izvoru Je{in bunarprema Belom Potoku.

Simonovi} je bio jedanod onih neznanih pionira-planinara koji svoju plani-narsku delatnost ne shva-taju samo u odlaèwu uplaninu radi razonode. Jer,pravi planinari opravqajuizvore, prosecaju staze,pou~avaju seqake, i po po-trebi le~e; oni su bolni-~ari, kuvari i - sve. Onitreba da poznaju drve}e,trave, cve}e, da skupqajuetnografske podatke ipribiraju geolo{ki i pet-rografski materijal zaAkademiju nauka.

Ne se}am se povratkasa izleta, ali znam da nam jeSimonovi} pri~ao o Srp-skom planinskom dru{tvu,koje se ba{ ne{to preobnovilo u Beogradu i okome smo i sami ne{toznali.

I tako sam ja, kaosvr{eni u~enik ~etvrtograzreda osnovne {kole,odlu~io da se upi{em uplaninsko dru{tvo. Oti-{ao sam kod pok. dr. Du{anaMitrovi}a-Spirte, zubnoglekara, koji je bio funkci-oner Srpskog planinskogdru{tva. On je vr{io upis u~lanstvo i wegovom stanuse okupqala uprava dru{tvana sednice.

Dr Mitrovi} je bioiznena|en pojavom de~aka,ali je sa zadovoqstvomprimio prijavu za brata i zamene i sam je podpisao, kaojedan ~lan, preporuku za pri-jem.

Mada sam krstare}iplaninama, vrlo ~estonailazio na razne te{ko}e,nikad, ni u najve}im nevoqa-ma nisam se pokajao, nikadazaàlio {to sam se posve-tio planinarstvu."

Ovako o svojim po~e-cima u planinarstvu govori


��IZ PLANINARSKELITERATURE ��

“Kako sam postao planinar“ -kwiga R. Stefanovi}a, izdawe1951. god.

SE]AWE SE]AWE NA NA drdr RADIVOJARADIVOJASIMONOVI]A SIMONOVI]A

Dr Radivoj Simonov}

��IZ PLANINARSKELITERATURE ��


jedan od poznatih posle-ratnih planinara u kwizi"3apisi iz na{ih planina"izdatoj 1951. godine u Beo-gradu, dakle jo{ pre vi{e odpola veka!

Posebno je dragocenpodatak o susretu sa veli-kanima planinarstva drRadivojem Simonovi}em i drDu{anom Spirtom. Jedinoostaje nedoumica da li je u tovreme dr Radivoj Simonovi}dolazio na Avalu?! Buni i~iwenica da je tada drRadivoj Simonovi} imaopreko 60 godina, a R.Stefanovi} u opisu susretasa wim, kaè "mladi}".

Mo`da de~ak od desetak go-dina nije znao dobro daproceni godine slu~ajnogsaputnika, pogotovo ako se~ika Rada tokom druèwaupu{tao sa de~acima u razneigre i nesta{luke.

Sa druge strane, li~noiskustvo mi govori da svide~aci i mladi}i veoma~esto odraslima ne dajumawe godina, ve} - naprotiv,znatno vi{e nego {to imaju!Zato se name}e pitawe: da lise u ovoj kwizi govori o namadobro poznatom dr RadivojuSimonovi}u iz Sombora ilije postojao jo{ jedan, ne{to

mla|i Simonovi}, planinar,entuzijasta. Posle ovoga nemogu da se ne zapitam da lismo ba{ dobro upoznalina{eg planinara îkaRadu?!

Bilo kako bilo, ovadavno izdata kwiga naspodse}a da se nismo ni pri-bli`no oduìli planinari-ma-velikanima kao {to subili: îka Rada i Du{anSpirta.

Novi Sad, 7. avgusta 2005.Aleksandar Damjanovi}

SLET PLANINARA SLET PLANINARA @ELEZNIÂRA @ELEZNIÂRA OD 13. do 16. jula 2006. OD 13. do 16. jula 2006. NA SOPOTNICINA SOPOTNICI

U [idu, dana 18. februara 2006. odrànje sastanak Koordinacionog odboraèlezni~kih planinarskih dru{tava.

Na sastanku su bili predstavnicièlezni~kih planinarskih dru{tava izSombora, Zrewanina, Novog Sada, [apca,Lajkovca, Beograda, Aleksinca, Vrawa inaravno, doma}ini iz [ida.

Odlu~eno je, jednoglasno, da se 45. jubi-larni slet odrì na Sopotnici kodPrijepoqa u ambijentu prelepih slapova, a uorganizaciji planinara @elezni~ara izKraqeva. U kasnijem telefonskom javqawuovu odluku podràla su i èlezni~ka plani-narska dru{tva iz Ba~ke Topole, In|ije,Ni{a, Vr{ca i Prijepoqa.

Dogovoreno je da se Slet èlezni~araza slede}u godinu kandiduje za republi~kuakciju i da u|e kalendar PS Srbije za 2007.godinu.

Tako|e je dogovoreno da se do sleta ujulu mesecu 2006. godine, kada }e bitiizbori, pored predsednika formira i sekre-tarijat u kome su predstavnici dru{tava izLajkovca, Novog Sada, Beograda i Vrawa ikoji }e sprovoditi odluke sa ovoga sastankau [idu.

Novi Sad, 18. februar 2006.Aleksandar Damjanovi}

Foto: F. [arki


""OBZORJAOBZORJA""SPOMENICA SPOMENICA PLANINARSKOG PLANINARSKOG DRU[TVA DRU[TVA ""PO[TARPO[TAR""NOVI SAD NOVI SAD

Pred ~itaocem je prava kwiga, kwiga upunom smislu te re~i, nipo{to samozbog svoje 544 stranice. Ona je to zbog

sloène strukture, zbog sadrìne, vredno-sti pojedinih delova, stru~nog istori-~arskog metoda kojim je autor, g. IlijaPetrovi}, obradio wene dokumentarnedelove, kona~no i zbog autorovog izgra|enogstila i lepog, ~istog, ali i ponekad danasneobi~nog jezika i izraza.

Sadràjna okosnica i razlog nastankakwige je istorija i razvojni put PD"Po{tar" od nastanka do danas, pripremqe-na povodom pola veka postojawa jednog nevelikog ali vrednog dru{tva. Wegova broj-nost koja se kretala u rasponu od najmawe 77do najvi{e 372 ~lana ne opredequje wegovuveli~inu. Ona se ogleda u prijatno izne-na|uju}em obimu onoga u ~emu su grupno sude-lovali i kao pojedinci u~inili. Opisani sumnogobrojni izleti po nebrojenim planina-ma Srbije (o fru{kogorskoj svakodnevicida ne govorimo) i celom najatraktivnijemvisokogorskom prostoru prethodne dràve.Tu su i Visoke Tatre, Olimp, Mon Blan,Rila, Vito{a, Karpati, Elbrus, Atos,Poqske Tatre, poneke od tih planina ivi{e puta, ako je i za pedeset godina aktiv-nosti sasvim lepo zvu~i.

Dokumentarna vrednost kwige je zaistavelika. Izrawaju iz pro{losti likovi qudikoji su ovom dru{tvu postavili temeqe;makar i ne bili planinari, ili bar nepasionirani, ve} rade}i po dru{tvenom,partijskom, sindikalnom ili zadatku upravePTT preduze}a, stvorili su ìv, aktivan idugove~an oblik iztuzetno korisne aktiv-nosti. Osvetqava kwiga neka davna, pot-puno druga~ija vremena i na~ine, tada{wedru{tvene (u op{tem smislu) rezone, navodipartijska dokumenta kojima se, makar iz ide-olo{kih razloga i potreba, nalaè obnova iunapre|ewe planinarskog pokreta - ali uzsasvim ta~no i podrobno navo|ewe brojnihvrednosti i korisnosti koje planinarskipokret sadrì. Ukazuje na, u jednom periodu,veliku ulogu sindikata u pomo}i aktivnostidru{tva - jednom re~ju vidqiva je, jasnoprikazana op{ta dru{tvena klima pede-setih i ranih {ezdesetih godina pro{logveka.

Pedantno je registrovana i opisanasvaka godina rada PD "Po{tar", onolikokoliko je raspoloìva gra|a dopu{tala;navedeni su podaci o organima upravqawa,svim aktivnostima, date veoma detaqnebiografije zaslu`nih ~lanova dru{tva,{to ~ini posebnu vrednost kwige. U~e{}edru{tva u svim oblicima aktivnosti koji suu tada{woj planinarskoj organizaciji pos-tojali podrobno su razra|eni i opisani: sle-tovi, partizanski mar{evi, bavqewe ori-jentacijom, streqa{tvo, smu~awe, no}nimar{evi, fru{kogorska i ostale trans-verzale, {kolovawe kadra, rad sa pod-mlatkom, markirawe staza, izleti i usponi,dru{tvene finansije, oprema, me|udru-{tvena saradwa, dokumentacija, priznawa...potpuno i svestrano obra|en poluvekovniìvot dru{tva.

U tolikom razdobqu koje pri tom obu-hvata burno vreme naglih, drasti~nih idramati~nih promena i u svetu i na na{improstorima, prirodno je da i jedno plani-narsko dru{tvo ima uspone i padove, sjajne imawe sjajne, pa ponekad i tamne trenutke.Autor je registrovao i to; pitawe da li uvekna zadovoqstvo ~lanova dru{tva. Ako je tou~inio objektivno, u redu je, dopadalo se tonekome ili ne. Ipak, autor neki put unosili~nu notu preko mere dopu{tene za ovakvuvrstu dela, notu za koju nije sigurno da je istav dru{tva ~ija je ovo spomenica. Takoiskazuje, opisuju}i neko ranije vreme,ironi~an stav prema vrednostima i pojavamau koje su mnogi jednostavni i dobronamerniqudi svojevremeno verovali. Nije lako niobjasniti {ta je autora spomenice jednogdru{tva navelo da se u nepovoqnom tonubavi na vi{e stranica li~no{}u iz drugog,pritom srodnog dru{tva.

��PRIKAZI KWIGA ��

Foto: J. Miqkovi} - \eravica


"Obzorja" sadrè, u delu gde se navodeaktivnosti dru{tva ili pojedinih wegovihpripadnika, vi{e veoma lepih, ~ak liter-arno vrednih opisa pojedinih uspona ilipohoda. [teta je {to je malo verovatno damogu do}i do ruku {ireg kruga planinara.

Mo`da }e se nekome u~initi ~udno dase u Spomenici jednog dru{tva nalaze tek-stovi o Ra{ku Dimitrijevi}u i o JuliusuKugiju. Na prvi pogled oni predstavqajustrano telo u osnovnoj temi kwige. Su{tinaje, mislim, druga~ija. Ti tekstovi, kao i obi-man, sadràjno izvanredan predgovor prof.dr Milana Breberine veoma jasno prikazujusmisao, duh i su{tinu planinarstva.Iskusnijima i stoga boqe obave{tenimaoni odgovaraju jer potvr|uju wihovashvatawa i ose}awa; mla|ima, ako jo{ nisudovoqno upu}eni, mogu da pruè dragocenasaznawa i da wihova razmi{qawa usmere udobrom pravcu.

O ozbiqnosti pristupa i metodupisawa ove kwige svedo~i i obiman spisakkori{}ene literature. Koristan wen deo jeimenoslov koji omogu}uje lako nalaèwebilo koje li~nosti pomenute u tekstu.

Ne{to o jeziku. Autor ponekad kori-sti Vukov jezik i na~in izraàvawa, otudaono "gde je {to" umesto danas uobi~ajenog"sadràja"; tako se pojavquju davno zabo-ravqeni "prenumeranti" umesto "pretplat-nika" ili autor upotrebi "pe~atwu" umesto"{tampawa", a kwiga mu se ne {tampa nego se"pe~ata". Uostalom i sam naziv - meni se~ini ne samo lep nego i prikladan -"Obzorja" danas se kao re~ u upotrebi te{komoè sresti, a zna~i "prostor obuhva}enpogledom, vidik, vidokrug, nebo, nebeskisvod" (vidi Re~nik srpsko-hrvatskogakwièvnog jezika, Matica Srpska, NoviSad, 1969.). Ho}e autor da se poigra i termi-nologijom iz devetnaestog i prvih decenijadvadesetog veka, pa se iz tih vremenapojavquju i starovremski oblici "Spqet"(ali i Split ), "Reka", "Ma}edonija","Arbanija"...

Da je vi{e ovakvih spomenica lako bise sklopio mozaik koji bi predstavqao pot-punu istoriju na{eg planinarskog pokreta.Autor i oni koji su ga na ovaj golemi trudpodstakli i pribavqali mu gra|u zasluùjuna{u zahvalnost.

Dragan BO@OVI].


Izve{taj sa XXIX maratonaodrànog 29. i 30. aprila 2006. godine

PLANINARSKI MARATON NA FRU[KOJ GORI

Startovalo: 6.396; ènski: 3.011 (47%)mu{ki: 3.385 (53%)mla|i od 25: 4.585 (72%)

Stiglo na ciq: 6.209 (97%) Pre|eno ukupno 176.852kmStaza: Radosti i zadovoqstva (3,520 km)-166 u~esni-kaZa pripravnike: 3.490

isto~nu (17,210 km): 2.469, zapadnu (19,905 km): 997, zapad-zapad: (19,820 km): 24

Malog maratona 1.873 isto~nu (33,120 km): 981, zapadnu (32,930 km): 881,zapad-zapad: (33,580 km): 11

Sredweg maratona 314 isto~nu (57,550 km): 173,

zapadnu (58,310 km): 141

Velikog maratona 189 isto~nu (82,930 km): 155,zapadnu (86,840 km): 34

Ultra maratona (102,750 km): 177

Najkra}e vreme - staza Ultra maratona:@ene: Katalin Vegh (Ma|arska)

@eqka Rado~aj (Novi Sad) Anita Sila|i (Ma|arska)

Mu{karci: Miodrag Miqkovi} (Ni{)Zoran Dimov (Makedonija) Qubinko Radovanovi} (Bgd)

U~esnika iz 155 mesta iz Srbije i Crne Gore,a iz inostranstva iz Gr~ke, ê{ke, Ma|arske,Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine,Republike Srpske, Makedonije.

Nije stiglo na ciq: 187 (3%)

Napomena: Na svih 29 maratona u~estvova-lo je 106.816 qubiteqa prirode, pe{a~ewa,tr~awa ili vo`we planinskih bicikala.Zbog kasnog dolaska na Popovicu na start,svake godine se na stazi maratona na|e idosta neregistrovanih u~esnika. Vreme jebilo obla~no, prohladno, duvala je izuzetnojaka ko{ava.

NoviSad 01.maj 2006.Sekretar Organizacionog odbora MaratonaMilivoj Ki`dobranski


UPOTREBA ^VOROVA U ALPINIZMU(Autor: Lazar Popara)

Na nedavno odrànom zboruSlu`be vodi~a izleta ipohoda - Planinarskog

saveza Srbije promovisana jekwiga UPOTREBA ^VOROVA U ALPINIZMU autora LazaraPopare - koordinatora komi-sije za alpinizam i ekspedicije PSS i CG.

Priru~nik je dugo o~ekivano pomagaloonima koji poha|aju {kole visokogorstva,{kole za vodi~e i alpinisti~ke te~ajeve.Kwiga je jasna i saèta, ilustrovana odgo-varaju}im crteìma i uz upotrebu doslednedoma}e terminologije. Na ubedqiv na~in,kroz postupnost u vezivawu i uplitawu~vorova, date su sve prednosti i mane poje-dinih ~vorova. Kao pogodan podsetnik

kwiga tretira znawa koja selako zaboravqaju pa je kaotakva neophodna u oblasti od

koje zavisi ìvot planinara. U odnosu na sveobuhvatne pri-

ru~nike nesumwive vrednosti(Xalov i Smerkeov) moè se sma-

trati da je izdavawem ove kwigeu~iwen zna~ajan napredak u ovoj

oblasti.Poparina kwiga, iako usko speci-

jalizovana, odli~no je sistematizovana.Mo`da bi slede}a izdawa vaqalo {tampatiu mawem formatu (kao dnevnik planinara)sa ~vrstim koricamaradi trajnosti ilak{eg no{ewa.

Vaqalo bi raz-misliti i o izdavawu"jedinstvenog podset-nika za planinare ialpiniste" koji bi objediniobitna znawa iz oblasti koje ne trpeimprovizaciju - prva pomo}, orijentacija satopografijom, meteorologija, kratkoro~neprocene vremena (6-24 ~asa), bolesti uplanini na velikim visinama i ~vorovi.Prof. dr Zoran Roganovi}- prva pomo}, drMilenko Savi} - bolesti u planini navelikim visinama, te gore spomenuti LazarPopara, ve} su dali odgovaraju}i doprinos.

Zoran Konti}

PLANINARSKA OPREMAPriru~nik - (autor: Milorad Kli~kovi})

Odlazak u planine pruà veliko li~noi kolektivno zadovoqstvo. Aliuslovi koji tamo vladaju znatno se

razlikuju od uslova gradske sredine iz kojeve}ina planinara poti~e. Nije redak slu~ajda se u jednom danu, u zavisnosti od nad-morske visine i drugih uslova, doìvi vi{egodi{wih doba.

Zato je vaàn zadatak za svakog plani-nara da se opremi, odnosno, ponese plani-narsku opremu za uslove koji vladaju do i naodredi{tu koje je odabrao. To je zna~ajanpreduslov da mu taj planinarski poduhvatostane u lepom se}awu. I ovde vaì dobropoznata sintagma "bez alata nema zanata".

Pojavom iskustava prvih planinara ikasnije razvojem planinarstva uo~en jezna~aj planinarske opreme kao i potreba dase to saznawe prenese na budu}e generacije.Napisani su mnogi priru~nici koji suodgovarali zahtevima i tehnolo{kim mogu-}nostima doba u kome su nastali.

I ovaj priru~nik je logi~an nastavakprethodnih kako kaè autor, a u predgovorujo{ i da je on: "provokacija da i druginapi{u..., svoj..., boqi..., lep{i... priru~nik".

S obzirom na raznovrsnost zahteva,raspoloìve savremene opreme i materi-jale, autor se prihvatio te{kog i sloènogzadatka. Priru~nik je posve}en naj{irojplaninarskoj populaciji (i po~etnicima){to je odli~an potez s obzirom da ba{ tupostoji velika praznina i da je posledweozbiqne priru~nike pregazilo vreme jer supisani pre mnogo godina.

Priru~nik je pregledno sloèn i lakza kori{}ewe (49 stranica formata A5).Mogao bi da bude u boqem povezu. Preporukeautora za svaki deo opreme koji opisuje(iako se ne bi sloìli ba{ sa svakom pre-porukom) mogu, kako sam autor prime}uje, dapomognu po~etnicima da razre{e neke svojedileme.

Toplo preporu~ujem ovaj priru~nikkoji moè da posluì kao dobar podsetnik iiskusnijim planinarima, a ne samopo~etnicima.

Vladimir [iki} vodi~: m.b. 090


BO@I]NI BO@I]NI USPON USPON NA RTAWNA RTAW

D vadesetdrugi boì}ni uspon na Rtaw,odràn od 13. do 15. januara, okupio je620 planinara i drugih u~esnika iz 64

planinarska dru{tva i organizacije. U subo-tu su, ispred motela na putu Zaje~ar - Para}in,akciju otvorili i pozdravili u~esnike gospodaMiroslav @iki}, vodi~ uspona i predstavnikorganizatora, Borivoje Veqkovi} u imePlaninarskog saveza Srbije i Vencislav Udev,generalni sekretar Turisti~kog savezaBugarske i predsednik Op{tine Zaje~ar, pod~ijim pokroviteqstvom je ova akcija odràna,gospodin Bo{ko Ni~i}. Ova tradicionalnaakcija }e, po~ev sa ovom godinom, imatime|unarodni karakter.

Uspon severnom stranom zapo~eo je odseparacije Mirovo. Desetak centimetarapr{tavog snega davalo je pewawu posebnu dra`.Prvi u~esnici su severnom stranom iza{li navrh za oko ~etiri ~asa, a posledwi za pet sati.Od 324 planinara koji su krenuli severnomstranom na vrh je iza{lo 319. Najmla|i u~esnikkoji je to postigao bio je Petar Radi~evi} izPD "PTT" Beograd, ro|en 1998. godine.

Na uspon ju`nom stranom je krenulo 226, ana vrh su iza{la 123 planinara; 103 se vratilosa prevoja Baba zbog slabije opreme i nisketemperature koja je u {umi iznosila -12, a naotvorenom, uz udare vetra, mo`da i vi{e od -20stepeni. Najmla|i u~esnik koji je ovom stra-nom iza{ao na vrh je Angelina Vukovi} iz PD"Deli Jovan" iz Negotina, ro|ena 1999. godine.Posledwi u~esnik si{ao je sa vrha uPionirski dom u 17 i 30.

Iz oba pravca naRtaw su se ispela 442u~esnika. Za sve wih je bio obezbe|en bespla-tan ru~ak - po planinarskom obi~aju - pasuq, aza one iz Zaje~ara i besplatan autobuski pre-voz.

Po silasku sa vrha zahvalnice za u~e{}esu dodeqene dru{tvima koja su u~estvovala nausponu. Zahvalnice su, tako|e, dodeqene spon-zorima, svima koji su pomogli organizaciju oveakcije, kao i najmla|em i najstarijem u~esniku.Najstariji je bio Qubodrag Davidovi}, ro|en1927., ~lan PD "Suva planina - veterani" izNi{a, a najmla|i David @itarevi}, ro|en2001. godine, ~lan PD "Vrh" iz Kladova.Zahvalnice su dobili i najmla|i u~esnici kojisu iza{li na vrh severnom i ju`nom stranom.

Svi koji su prvi put do{li na ovu akcijudobili su u~esni~ke kwiìce i zna~ku, wih379, za tre}i uspon dodeqena je 61 bronzanazna~ka ( dosada ukupno 174 ), a za {esti 11 sre-brnih ( do sada ukupno 21 ).

U nedequ je 112 u~esnika obi{lo Laza-revu pe}inu i deo Lazarevog kawona, carskupalatu Romulijana u Gamzigradu, gde im je g.Bora Dimitrijevi}, direktor Narodnog muzejau Zaje~aru, iscrpno govorio o palati i oistoriji tada{we Isto~ne Srbije u vremeRimskog carstva. On je bio i doma}in prilikomobilaska Narodnog muzeja u Zaje~aru i tom pri-likom je upoznao u~esnike sa istorijomIsto~ne Srbije od Rimskog carstva do danas.Ovim je akcija dobila zna~ajnu kulturnudimenziju.

Rano popodne je g. Bo{ko Ni~i} priredioprijem za ~lanove Turisti~kog saveza Bugar-ske, predsednika Planinarskog saveza Srbije ipredstavnike organizatora, a predve~e jeprire|ena sve~ana ve~era za goste iz Bugarske,kojoj je tako|e prisustvovao i g. Bo{ko Ni~i},na kojoj su razmatrani novi vidovi saradwe dvasaveza, kao i pograni~nih dru{tava iz Vidina,Belograd~ika i Zaje~ara, uz pomo} i u~e{}elokalne samouprave.

Najve}i broj u~esnika imalo je OPSD"Dragan Radosavqevi}" iz Zaje~ara -organiza-tor akcije - wih 96, a slede PD "@elezni~æar"i PSD "Kopaonik", oba iz Beograda, sa 40odnosno 39 u~esnika. Ostala dru{tva su bilazastupqena jednim do 32 ~lana, ukqu~uju}i tu iTuristi~ki savez Bugarske i TD "Bononia" izVidina.

Izve{taj o akciji bi bio potpuniji da jeorganizator naveo i precizne podatke oduìni pre|ene staze i visinskoj razlici zaoba pravca; danas GPS to u centimetar ta~noodre|uje, a do te sprave zaista nije te{ko do}i.Mnogi planinari te podatke, bar u pribli`-nim veli~inama znaju, ali je {teta, makar zbogonih 379 planinara koji prvi put savla|uju ovajprostor {to nisu objavqeni - pitaweje da li susvi oni bili ba{ potpuno obave{teni o terenuna kome su bili.

Na osnovu izve{taja organizatoratekst za objavqivawe pripremio D. B.


��REPUBLI^KE AKCIJE ��


10. ZIMSKI USPON 10. ZIMSKI USPON NA TREM 2006. NA TREM 2006. 25. februar 2006. Organizator: Planinarski klub "@elez-ni~ar" Ni{Broj u~esnika: 460 iz 56 dru{tava (Srbija,C. Gora, R. Srpska, Makedonija)

Do~ek gostiju je organizovan u petak, 24.februara, tokom celog dana (od 10 do22 ~). Prvi gosti su po~eli da stiù u

Dowi Du{nik istog dana tokom prepodneva,a posledwa grupa stigla je nekoliko minutaposle pono}i.

[tab akcije bio je sme{ten u zgradiOsnovne {kole "Vitko i Sveta", gde je biosme{ten i ve}i broj u~esnika (185), deou~esnika bio je sme{ten u hotelu "Trem"(oko 20), a za ve}i broj qudi obezbe|en jeprivatni sme{taj (35). Za sve u~esnike akci-je obezbe|eni su i podmeta~i za vre}e zaspavawe. Bu|ewe je planirano za 6:00, azvani~no otvarawe akcije bilo je u 7:00 ~.Akciju je otvorio delegat PSS-a, g-dinMiroslav @iki}.

Sve grupe koje su krenule u osvajaweTrema iz Doweg Du{nika imale su obez-be|ene vodi~e - po jednog na ~elu i na za~equkolone i minimum dva u samoj grupi. Svivodi~i su imali radio-vezu sa {tabom akci-je, kao i me|usobnu komunikaciju. Orga-nizatori, odnosno svi koji su u~estvovali uneposrednoj organizaciji, nosili su lakouo~qive akreditacije, tako da su u~esniciznali kome da se obrate za eventualnupomo}. Prva grupa iza{la je na vrh u 11 ~.Oko 12 ~asova po~eo je da pada sneg ividqivost se smawila na 10 m. Duvao je jak

vetar, a staza je bila jedva vidqiva.Temperatura se nije spu{tala ispod 0o C.Posledwi u~esnik se popeo na Trem u 14:15,a svi su se vratili u Dowi Du{nik u 18:30.

Za sve u~esnike akcije bio je obezbe|enbesplatan ru~ak i ~aj u restoranu fabrike"Elid", koja je davala i svoje posude tako daplaninari nisu morali da nose porcije.Zatvarawe akcije odràno je u 20 ~, usve~anoj sali hotela "Trem" u prisustvuvelikog broja gostiju. Podeqene su zahval-nice za u~e{}e na akciji svim klubovimakoji su u~estvovali na Usponu. Akciju jezatvorila Vesna Ili}-Nikoli} uz prisu-stvo delegata PSS-a.

Prema izve{taju predsednika PK"@elezni~ar" Ni{Vesne Ili} - Nikoli}

PRVI POHOD NAPRVI POHOD NAPLANINU BLAGAJUPLANINU BLAGAJU24. do 26. marta 2006.Organizator: PPD "Maqen"Broj u~esnika: 234 iz 21 dru{tva

Okupqawe u~esnika po~elo je u petak23. 3. 2006, dolaskom prvih planinaraiz Novog Sada i Beograda, u ranim

popodnevnim satima (oko 13 ~). Gosti koji sustigli u petak popodne primqeni su u sport-skom savezu Poèga a potom im je omogu}enorazgledawe grada do polaska u seloSvra~kovo, u ~ijoj je osnovnoj {koliobezbe|en sme{taj. U petak uve~e, svi

��AKCIJE ��

Foto: F. [arki

Foto: F. [arki

~lanovi UO PPD "Maqen" su proveli ve~eu zajedni~kom druèwu sa gostima.

U subotu 24. marta, u 8:00 ~asova, saautobuske stanice Poèga, organizovan jeautobuski prevoz za sve u~esnike akcije odpolazne ta~ke, ispred osnovne {kole u seluSvra~kovo na planini Blagaja. U 9 ~. u~es-nike je pozdravio predsednik PD "Maqen"Milovan Vuksanovi}, a akciju je otvoriopredsednik Op{tine Poèga MilanStevovi}. U~esnicima se obratio i najsta-riji planinar Poège Mi}o Gavrilovi}.

U 9. 20 planinari su krenuli na staze(12 km i 21 km), koje su bile kru`ne izavr{avale se ispred {kole, odakle su ipo~ele. Staze nisu vodile na vrh Blagaje,ali se na wima moglo videti, pored prirod-nih lepota, dosta istorijskih spomenika,kao {to su ostaci prve hidroelektrane...Temperatura je bila oko 15 stepeni, {to jeizazvalo naglo otapawe snega, pa je na poje-dinim delovima staze bilo dosta blata.

Sa kra}e staze prvi su se vratili plan-inari O{ "Petar Lekovi}" iz Poège, a saduè - planinari Vi{egrada. Posledwi sakra}e staze, stigli su planinari izSmedereva, a posledwi planinar sa duèstaze stigao je u 16:50. Na ciq se vratio 241u~esnik. Dva u~esnika bila su fizi~kinepripremqena za pe{a~ewe.

Po zavr{etku pe{a~ewa, svi u~esniciposluèni su besplatnim pasuqem, sokom itoplim ~ajem. Dodeqene su zahvalnice zauce{}e svim dru{tvima koja su u~estvovala,turisti~ke karte Zapadne Srbije i Op{ti-ne Poèga, kao i grafike istorijskih i kul-turnih objekata ove Op{tine. Zahvalnice sudobili i sponzori, kao i svi koji su pomogliorganizaciju akcije, najmla|i i najstarijiu~esnik i najmasovnije dru{tvo.

Posle zavr{enog ru~ka, prikazane suslike sa dosada{wih planinarskih pohodaPPD "Maqen", video prikaz Poège... Uve~erwim satima, organizovano je druèweuz muziku. Disko za mlade, a za starije - har-monike i gitara. Na no}ewu u osnovnoj{koli ostalo je 56 u~esnika. Oni koji nisuno}ili vra}eni su autobusom do Poège ilisu se sami vra}ali redovnom autobuskomlinijom.

U nedequ su me{tani sela Svra~kovoorganizovali zajedni~ki doru~ak, a potom sekrenulo u obilazak vidikovaca i rodne ku}eborca Prvog svetskog rata i narodnog hero-ja iz Drugog svetskog rata Petra Lekovi}a.U dvori{tu ku}e narodnog heroja, ova akci-ja je zavr{ena oko 13 ~asova. U~esnici suautobusom SO Poèga prevezeni do staniceu Poègi.

Predsednik PPD "Maqen"Milovan Vuksanovi}

PROLE]NI DAN PLANINARATRSTENIK 2006.

Udane 8. i 9. aprila 2006. odràna je ve}tradicionalna Republi~ka plani-narska akcija na Gledi}kim planina-

ma i na Go~u.Ova akcija je jubilarna - deseta po redu.

Od 1996. godine kada je zapo~eta nijeodràna samo za vreme ratnih dana, uprole}e 1999. godine.

U subotu, na trgu u centru Trstenikaskupilo se skoro 700 u~esnika. Mar{ruta jebila kao pro{logodi{wa. Prevoz je bioautobusima do sela Loboder, a zatim pe{ke,najpre na vrh Samar 922 m i daqe prekoSmrdana do sela Gorwi Dubi~, odakle su seu~esnici prevezli autobusima do Trstenika,gde je uve~e bila planinarska zabava ipodela zahvalnica i bexeva.

Pe{a~ka tura je bila duga oko 15 km.U~estvovali su planinari iz 44 dru{tava.Tu su bili pored doma}ina, Kraqev~ani,Kru{evqani, Ni{lije, â~ani, Aleksin-~ani, Vr{~ani, Novosa|ani i jo{ mnogidrugi.

U nedequ se i{lo na Go~. I u toj akci-ji je bilo preko 250 u~esnika. Vreme je biloobla~no, prohladno, ugodno za pe{a~ewe.Rastanak je bio uz pozdrav: "Bilo nam jelepo. Vidimo se i dogodine!"

Novi Sad, 10. 04. 2006. Aleksandar Damjanovi}


��AKCIJE ��

Foto: G. Bivolarevi}

Autori fotografija

Zoran Konti} i

Vladimir Stefanovi}

Documents

Planinarski glasnik broj 45