Platne kartice

Политехничка академија Виша туристичка школа

Семинарски рад

Професор: Студент: др Весна Спасић Мирослав Бронзић

Предмет: Пословање туристичких агенција и организатора путовања

ТЕМА СЕМИНАРСКОГ РАДА

ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ

Ω теоријски

и практични преглед

Увод .....................................................................................................................1

Појам платних картица .......................................................................................1

Историјат..........................................................................................................3

Кредитне картице................................................................................................4

Врсте система кредитних картица .....................................................................7

Специјализоване кредитне картице

Универзалне кредитне картице

Банкарске кредитне картице

Погодности кредитних картица.....................................................................10

Домаће платне картице.................................................................................11

Платне картице код нас ....................................................................................10

American Express

Diners Club International

MasterCard

Visa


УВОД ПОЈАМ ПЛАТНИХ КАРТИЦА

Основне тенденције савременог пословања крећу се у правцу увећања количине размене роба и услуга уз истовремено смањење количине готовог новца у оптицају. Увођењем низа инструмената безготовинског плаћања постигнут је задати циљ а значајно место међу њима заузеле су платне картице. Платне картице су савремени инструмент безготовинског плат-ног промета који у себи садржи елемнте персоналног (потро-шачког) кредита, путничког чека и начина периодичног финансијског обрачуна са банкарским институ-цијама. Према томе, кредитне картице обухватају три функције:

1) средство безготвинског платног промета;

2) инструмент кредитирања имаоца;

3) општепрхваћено интернац-ионално средство плаћања, без конверзије валута у национални новац;

платне картице представљају не само савршеније средство плаћања од чекова, него и изузетно значајан инструмент у продајној политици којим се омогућава краткорочно кредит-ирање појединачне трговине и потрошача на мало.

Платне картице користе се као безготовинско платежно средство, као медијуми плаћања у традиционалном систему плаћања на мало, у развијеним земљама постоје и функционишу дуги низ година а у нашој земљи њихова употреба била је прилично скромна. Данас, ситуација је видљиво другачија и има позитиван узлазни тренд. Платна картица представља пластични документ специфичних димензија који садржи средство за идентификацију што омогућава лицу које га користи, односно на коју гласи, да плаћа робе и услуге на терет свог рачуна, који се периодично задужује... Платне картице се деле по неколико критеријума а најважнија подела је на кредитне и дебитне: Кредитна картица доказује да је њеном власнику одобрена кредитна линија, она омогућује власнику да купује или подиже готовину до претежно одобреног износа; одобрени кредит може се у целости исплатити на крају


одређеног периода или се може исплатити у ратама при чему се неизмирени дуг сматра одобреним кредитом. Камата се израчунава на износ било ког одобреног кредита, а власнику се понекад наплаћује и годишња провизија.

ИСТОРИЈАТ

За разлику од кредитне картице, дебитна тј. банкарска картица је картица која омогућава свом власнику да купује директним задуживањем свог рачуна.

Кредитне картице појавиле су се први пут у САД-у 20-их година прошлог века, када су их поједине компаније (нафтне компаније и ланци хотела) почели издавати својим корисницима. Овакве кредитне картице биле су затвореног типа, тј. Могле су да се користе само у продајним или услужним објектима компаније која их је издала. Њихова употреба знатно је повећана након II светског рата. Прву универзалну платну картицу која је могла да се користи у разноврсним продајним и услужним објектима издао је Diner’s Club inc. 1950 године. У овом систему, компанија која послује с кредитним картицама (Diner’s Club) наплаћује корис-ницима картице годишњу про-визију, а њихове рачуне задужује месечно или годишње. Фирме-кооперанти широм света плаћају провизију за услуге Diner’s Cluba у распону од 4 до 7% од укупног износа рачуна. Другу значајнију картицу овог типа лансирала је American Express Company 1958 године. Касније су се појавили банкарски системи кредитних картица у којима банка одобрава рачуну трговца одмах по пријему рачуна о продатој роби, прикупљајући износе који ће бити зарачунати власнику картице на крају уговореног периода. Власник картице плаћа овај износ банци у


тоталу или у месечним ратама с обрачунатом каматом. Први банкарски систем од националног значаја био је Bank AmeriCard, који је покренула Bank of America из Калифорније 1959. године. Овај систем лиценциран је у другим државама неколико година касније и од тада носи назив VISA. Остале значајније платне картице су MasterCard (раније Master Charge) и Baraclau’s. Многе банке које су организовале системе платних картица на локалној или регионалној основи одлучиле су да приступе великим националним системима пошто се обим услуга ширио. Ови системи су се касније проширили на све делове света. Иако су се кредитне картице појавиле давних 60-их њихова шира употереба изван Англо-америчких граница јавља се тек у новије време. Дебитне картице су новијег датума и представљају метод плаћања који се најбрже развија у Великој Британији и извесном броју земаља OECD-а. Платне картице све више добијају на значају као метод обрачуна за плаћања на мало при куповини одређених роба и услуга. Највеће компаније које послују кредитним картицама организовале су засебне екектронске клириншке и обрачунске системе. MasterCard и VISA имају своје сопствене мреже које се користе за верификацију трансакција широм света. Електронски терминали на месту продаје омогућавају да се подаци са картице провере за мање од 15 секунди у оквиру мреже која

повезује трговце широм света са центром за обраду кредитних картица . Број кредитних картица у употреби нагло расте широм света. У Европи је крајем 1990. године постојало око 200 милиона власника кредитних картица. Према подацима лондонске консултантске фирме "Battelle", овај број је до 1995. године повећан на 350 милиона. Поред тога, власници платних картица све чешће користе своје картице уместо традиционалних начина плаћања путем готовине и чекова. Eurocheque и Eurocard (конкуренти VISA система) заједно су лансирали дебитну картицу која би конкурисала растућем пословању VISA система у Европи. Упркос повећаном обиму, пословање са кредитним картицама постало је врло конкурентно, а провизије обављају нове, често небанкарске фирме које улазе у ову област пословања.


КРЕДИТНЕ КАРТИЦЕ

Кредитна картица је један од инструмената безготовског плаћања који је уведен у системе платног промета готово свих земаља света. У складу с технолошком рево-луцијом, кредитне картице све више добијају на значају, односно, њихова употреба се све више постаје масовна. Тако, данас у употреби постоји велики број кредитних картица које се међусобно разликују по многим карактеристикама. Кредитну картицу емитује банка, туристичка или трговинска орган-изација, она омогућује свом власнику задуживање и преко износа који је депонован на рачуну власника. Кредитна картица гласи на свог власника (имаоца), такође, садржи назив и лого емитента, параф корисника, код земље у којој је издата, време важења, серијски број, ознаку да је непреносива и ознаку њеног карактера (локална или међународна). Кредитне картице, углавном, захтевају четири стране у свакој трансакцији:

Власника картице; Трговца који продаје робу и услуге;

Субјекта који врши обраду плаћања кредитном картицом и

Емитента кредитне картице. У извесним случајевима фирма која врши обраду плаћања

кредитном картицом и емитент кредитне картице су исте мада оне, углавном, послују као различити правни субјекти. Власник картице има могућност куповине роба или услуга простом презентацијом картице и потписом рачуна. По реализованој куповини емитент картице извршава обавезе према трговцу односно, даваоцу услуге и истовремено тим износом терети рачун корисника. Друго плаћање врши се између власника картице и емитента по примљеном обавештењу о задужењу. Такође, између власника и емитента могуће је успоставити кредитни однос. Пошто се употреба кредитних картица интернационализовала, нарочито у области туризма, то значи да је њихова употреба могућа код свих страних орган-изација које одређену картицу прихватају. Надаље, из овог произлази закључак да је систем кредитних картица практично супститут за различите монетарне системе. Систем кредитних картица истов-ремено остварује три функције: платежну, кредитну и мењачку.


Према емитентима кредитне картице делимо на следећи начин:

кредитне картице за путовање и забаву које издају специјализоване организације (Diners club int.) или туристички концерни (American Express co.)

банкарске кредитне картице (bank credit card)

остале кредитне картице робних кућа, продавница бензина, авио-компанија, рент-а-цар компанија, хоте-лских кућа.

Према власницима, кредитне картице могу бити:

личне (власник се обележава именом и презименом);

породичне (за чланове уже породице);

службене (власник је правно лице);

предметне (везане за набавку и коришћење услуге везане за одређени предмет)

захваљујући горњем тексту можемо доћи до закључка да је платна картица легитимациони папир sui generis на основу кога је власник картице овлашћен да од трговца или даваоца услуга тражи робу или услугу, а овај је обавезан робу дати, или услугу извршити. Кредитна картица је исправа којом њен власник доказује своје овлашћење да од физичких или правних лица која су склопила уговор са емитентима кредитне картице, захтева продају робе или извршење услуга. Картица је

непреносива, а трговац или давалац услуга овлашћени су само да провере њену исправност и упореде потпис власника на рачуну и картици. Картица није хартија од вредности јер не садржи само право, већ има значење исправе идентификације овлашћеног лица. Како смо већ рекли кредитна картица је легитимациона исправа која овлашћује легитимног имаоца на безготовинско плаћање код уговорних предузећа (продаваца). Наиме, плаћањем чланарине и годшњих трошкова, као и испуњењем других обавеза, ималац кредитне карте може куповати без плаћања у готовом новцу и вршити друга плаћања у правним односима са уговорним предузећима, којима рачуне исплаћује издавалац кредитне картице. Уговорна предузећа при томе исплаћују провизију издаваоцу кредитне картице за преузимање гаранције плаћања, чија се висина утврђује у проценту у односу на износ рачуна. Ова обавеза се испуњава приликом плаћања рачуна од стране издаваоца кредитне картице. Кредитна картица није хартија од вредности, јер нема та својства, већ је легитимациона исправа, која је истовремено и презент-ациона исправа, јер се без презентације кредитне картице не може остварити плаћање бзготов-инским путем. У даљем развоју треба очекивати постепену транс-формацију кредитне картице у хартију од вредности на име.


Само име кредитних картица потиче из једне привредне функције овог инструмента а ради се о кредитној функцији. Платити са кредитном картицом, нпр. у САД не значи да трансак-тори користе кредит, већ то једноставно значи да уживају одређено поверење, на основу кога им продавци роба и услуга у земљи и иностранству приказују једну врсту безготовинског плаћања, конкретно једну од кредитних картица. Кредит у најширем смислу те речи постоји увек онда када између тренутака пријема робе или услуге у моментима плаћања постоји временска разлика. Приликом закључивања куповине на основу кредитне картице, уговорно пред-узеће одобрава имаоцу кредитне картице кредит стављајући му на располагање робу или услугу без плаћања у готовом новцу. Овај одобрени кредит се код система универзалних картица враћа издаваоцу кредитне картице а код система специјалних кредитних картица директно уговорном предузећу, тј. предузећу које је продало робу или извршило услугу имаоцу кредитне картице. Код универзалног система кредитних картица плаћање се може вршити у појединим временским интер-валима (за недељу или месец дана), преко рачуна изд аваоца картице или преко банке без посебног регреса или плаћања, него једино, отписом на картицу. Плаћање преко банке, смањи-вањем средстава на рачуну корисника, знатно умањује

кредитну функцију кредитних картица. Поред кредитне функције кредитних картица, нарочито код универзалног система кредитних картица. Ради се о безготовинском плаћању, које има низ погодности у односу на плаћање готовим новцем. Платежна функција кредитних картица није везана само за одређено монетарно подручје. Платежна функција састоји се у том да се роба и услуге уговорних предузећа које су пружене имаоцу кредитне картице на основу презентације кредитне картице и поднетог рачуна, не исплаћују одмах, него повремено и то не уговорном предузећу, него издаваоцу кредитне картице.


ВРСТЕ СИСТЕМА КРЕДИТНИХ КАРТИЦА Као резултат досадашњег развоја кредитних картица искристалисали су е следећи облици:

1) специјализовне_кредитне картице;

2) универзалне_кредитне картице;

3) банкарске_кредитне картице.

Називају се још и "картице лојалности" издавале су их нафтне компаније, велики ланци хотела и робнх кућа итд. Ове картице омогућују кориснику да оствари куповине роба и услуга у свим пословним објектима емитента. Међутим, то је нихова највећа мана, ограниченост употреба за издаваоце кредитних картица. Код система специјалних кред-итних картица (систем два учесника) постоје два лица: потрошач или ималац кредитне картице и трговац на мало. Основни правни однос код овог система кредитних картица се успостављају јеино између ових лица. Јављају се у скоро свим привредним гранама у којима се ради о крајњој потрошњи робе или услуга и у којима се из конкурентних разлога појављује

као неопходнност кредитирање потрошача у висини куповине цене робе или цене услуга. Треба разликовати специјалне картице у зависности од издаваоца и то кредитне картице које издају:

- Робне куће; - Петролејске компаније; - Ваздухопловне компаније; - Хотелске компаније и

организације; - Туристичке организације; - Телефонске компаније...

Универзалне кредитне картице Решавају горе наведене проб-леме, јер њих фирме којима је то основна делатност а могу се користити као инструмент плаћ-ања код свих привредних субјеката који су укључени у овај систем. Због административних проблема, фнансијских обрачуна и обезбеђења исплате, јавља се потреба за укључивањем банк-арских институција. Универзалне


кредитне картице (систем три учесника) предст-ављају савршенији систем кредитних картица. Овај систем немају предузећа која нуде робу или услуге као сопствени про-извод, већ та предузећа користе услуге специјализованих финанс-ијских организација за посао кредитних картица. Битно је да код универзалног система кредитних картица постоје три основна учесника.

Банкарске кредитне картице

Издавалац кредитних картца који је наајчешће специјализована финансијска организација или институт за послове кредитних картица,

ималац кредитне картице – појединачни потрошач

уговорна предузећа која продају робу или пружају услуге_непосредним потрошачима.

Код система универзалних кредит-них картица у пракси се као издавачи кредитних картица јављају:

- стручна удружења; - кредитна_одељења купо-

вних центара (shopping centres);

- кредитни нститути или пословне банке;

- друштва кредитних картица која су најчешће тада огран-ичена на само поједине привредне бранше;

- универзална друштва за кредитне картице.

Далеко најзначајније универзалне кредитне картице су: VISA, MasterCard, Diners club, American Express Company и Carte Blanche Corporation.

Представљају најразвијенији облик кредитних картица које омогућују њиховом власнику коришћење кредитних линија и безготовинско плаћање ван националних граница. Пословне банке се јављају као значајан фактор гарантовања наплате фактурисане реализације роба и услуга на бази кредитних картица, односно пружање комплексних финансијских услуга. Велики системи кредитних картица (VISA, MasterCard, Diners club, American Express Company и Carte Blanche) могу ефикасно функц-ионисати – остваривати огромни промет и високе профите ако укључују велики број коминтената (власника кредитних картица) - што већи број банака, продајних места, тако да представљају интернационално, општеприхва-ћено средство безготовинског платног промета у великом броју земаља и свим ситуацијама. Банкарске кредтне карте можемо поделити на две групе: Кредитне банкарске картице (Bank credit card) и дебитне кредитне картице (Bank debit card). Прва група банкарских картица (кредитне) подразумева издавање картица банкарским коминтентима уз тачно одређени лимит, grace period, каматне и остале финансијске улове коришћења необезбеђеног оквирног кредита. Другу групу банкарских картица чине дебитне (новчане) картице које омогућавају кориснику, односно коминтенту банке платне


операције у износу средстава на депозитном (девизном и текућем) рачуну, било као рентабилнији супститут чекова или идентифик-ациона карта на електронским терминалима и благајнама. Паметне (интелигентне, смарт) картице настају као последица континуитета у технолошком развоју банкарских картица (и магнетних кредитних картица) и садрже у себи уграђени елек-тронски чип. Овај електронски елемент омогућује ускладиштење, са великим капацитетима мемо-рисања различитих података као што су: подаци за идентификацију корисника картице, подаци о кредитној способности корисника, подаци о салду на рачуну итд. Главна предност ових картица је брза провера платежне способ-ности купаца (имаоца картице) и једноставно обављање платно-прометних операција код куповина роба или различитих услуга. Ова кредитна картица омогућује плаћање и наплату без употребе папирне документације (платних налога, чекова и сл.), електронски процес средстава у реалном времену између банкарских рачуна купаца и продаваца посредством мрежних рачунара.

Ову врсту кредитних картица, како казују истраживања, врло је тешко фалсификовати, а у случају нестанка или губитка неовлаш-ћени корисник није у стању да је злоупотреби због сигурног система откривања. Даљи развој технолошких и финансијских иновација маниф-естоваће се лансирањем мулти-функционалних пластичних карт-ица, са микропроцесором који ће истовремено бити гарантна карта за чекове, идентификационе карте за банкомате и плаћање преко ПОС-система. Банкарска картица може да има двојаку улогу. Да буде права кредитна или дебитна картица са свим обележјима и функцијама постојећих међународних картица, а може истовремено да се користи као идентификациона картица код плаћања путем чека. За фирме код којих постоји развијена мрежа примаоца картица плаћање се врши путем слипа или ПОС терминала, док у фирмама које нису у мрежи прималаца картице плаћање се врши путем класичног чека. Платни системи с кредитним картицама показали су се крајње неотпорним на злоупотребе. Могуће их је украсти од њихових власника и тако злоупотребити, а трговци који примају плаћања кредитним картицама могу прев-арити потрошача и не испоручити му робу или услугу. губици због злоупотребе плаћања кредитним картицама од стране трговаца нису безначајни. Због тога се врши строга селекција трговаца који ће добити овлашћење да примају


плаћања путем кредитних картица. Слично томе, издавање кредитних картица све се више контролише како би се смањила злоупотреба и превара од стране власника картица.

ПОГОДНОСТИ КРЕДИТНИХ КАРТИЦА

Упркос овим проблемима, компан-ије које послују кредитним карт-ицама, као што су VISA и MasterCard тренутно су најакт-ивније у развоју безбедних платних система за плаћање кредитним картицама преко интернета. Безбедне методе за трансфер података и обезбеђење ефикасног система ауторизације представљаће велико унапређење у односу на off-line системе, који се тренутно користе за продају робе широке потрошње и услуга путем телефона или факса. Међутим, кредитне и дебитне картице створене су у време када је нагласак у индустрији финанс-ијских услуга био на аутомат-изацији трансакција. Кредитне картице представљају превише гломазан и ограничен систем. Тако да је мало вероватно да ће се на њима заснивати један заиста глобални и електронски платни систем у будућности за плаћања на мало, упркос почетном успеху који трансакције кредитним картицама преко интернета тренутно бележе.

Имаоци ове врсте картица дакако, имају интересе поседовати их из разлога што им овај облик плат-ежног средства доноси низ погод-ности које ће у даљем тексту бити и образложене: Емитенти не ограничавају своје учешће само на емитовање кредитних картица, него га проширују на вођење организације и пословања читавог система одређене кредитне картице. ПОТРОШАЧКИ И ГОТОВИНСКИ КРЕДИТИ Упркос несумњиво великим предностима које кредитне карт-ице пружају кориснику у односу на готовину оне су грађанима понај-више примамљиве због подизања потрошачких и готовинских намен-ских кредита без велике админ-истративне процедуре. Банке и картичарске куће корисницима издају такве кредите без гаранта, депозита или учешћа. Није потребна додатна документација, а у већини банака приликом готовинског кредита треба само показати идентификациону испр-аву – личну карту и кредит се добија исти дан. Потребно је само установити кредитну способност корисника. РЕВОЛВИНГ КРЕДИТ Осим брзог подизања готовине, путем картица могуће је користити и тзв. револвинг кредит. Реч је о


облику финансирања код којег корисник картице може отпл-аћивати учињени трошак у произвољним месечним ануит-етима. Неке банке пружају могућност месечне уплате у износу од само пет или десет процената дуга, а све изнад тога је лична одлука корисника картице. Постоји и могућност да се свака куповина и свако подизање готовине претвори у револвинг кредит без валутне клаузуле. Предност револвинг кредита је једноставност и могућност више-кратног коришћења до укупног одобреног износа. Коришћење

ДОМАЋЕ ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ

Коришћењњем картице, распол-оживи кредит се смањује, а све уплате смањују износ кредита до одобреног лимита. Сваки отпл-аћени износ кредита могуће је поново користити у будућности.

Поред медународних картица које издају светски признате фирме VISA, Europay / MasterCard, American Express, Diners club, банка је у могућности да изда своју картицу или заједничку картицу на нивоу земље коју подржавају све банке. Пример: YUBA CARD је заједничка картица банака са територије С.Р. Југославије. Нова платна картица чије лансирање од стране НБС је у току зове се DINA CARD и она би постепено требала заменити YUBA картицу.


ПЛАТНЕ КАРТИЦЕ КОД НАС Комерцијална банка једина издаје AMERICAN EXPRESS картице од 1998. године и има статус агента. То је кредитна картица којом се плаћају роба и услуге и подиже готовина на шалтерима овлаш-ћених банака и банкоматима у иностранству. Услов за добијање картице је полагање гарантног депозита у складу са правилима рада банке (10 000 USD). Рачуни се достављају кориснику на жељену адресу, месечно. У оквиру програма AMERICAN EXPRESS, Комерцијална банка издаје 'green', 'gold' , 'platinum' и 'company' картице. AMERICAN EXPRESS за плаћања у иностранству -green_за власнике девизних рачуна -gold_за плаћања без ограничења -platinum за клијенте Банке са специфичним потребама -Company за предузећа депоненте Банке.

Diners Club International код нас послује самостално тј. Директно је присутан на тржишту. И поред тога, готово све банке, такође издају ову картицу за њихов рачун. Процедура добијања ове картице је увелико лакша и једноставнија у односу на Аmerican Express. Сваки члан има лимит до којег му се одобрава плаћање картицом. Почетни лимит је 1000 EUR. У случају потребе да се картицом плати већи износ, потребно је унапред извршити уплату разлике која прелази дозвољени лимит. Плаћањем својих обавеза на време и честим коришћењем картице, лимит се увећава. Рачуни се испостављају једанпут месечно и на њима је назначен датум доспећа (рок за плаћање). Инострани трошкови, без обзира на земљу у којој су настали, обрачунавају се и плаћају искључиво у домаћој валути, Као датум књижења се прихвата датум приспећа средстава у корист нашег жиро рачуна. .


MASTERCARD је кредитна картица система Europay. Europay систем дакако, има и своју дебитну картицу, познатију под именом Maestro. MasterCard на картица је једна од најкоришћенијих платних средстава код нас и у свету. Делта банка је прва банка у Србији која је званично почела са издавањем интернационално валидних плат-них картица система Europay: MasterCard (Standard, Business i Gold) и дебитне Maestro картице. MASTERCARD кредитна картица се прима на 29 милиона продајних места и у милион банкомата у земљи и свету. Употреба MASTERCARD картице, омогућава одложено плаћање јер се све што је потрошено у претходном месецу измирује до 15. у наредном месецу. Уплата се може извршити и код било које друге банке као и на шалтерима поште и то у динарима.

VISA кредитна картица је једна од најчешће коришћених платних картица код нас. Према подацима за 1995. годину VISA је убедљиво најкоришћенија платна картица у СРЈ. Данас, однос се релативно мења у корист Diner’s-a и домаћих платних картица YUBA и DINA. – VISA кредитну картицу издаје Комерцијална банка а услови за приступање овом програму нисз сувише компликовани. Картица може бити динарска или девизна од чега зависе многе њене функције Постоји неколико типова VISA картице: -electron - за коришћење на ПОС терминалима и банкоматима -klasik - за власнике текућих и девизних рачуна -gold - за плаћање без ограничења -business - за предузећа и депоненте банке.


"ПРИРУЧНИК

ЗА ПОЛАГАЊЕ СТРУЧНОГ ИСПИТА ЗА ТУРИСТИЧКОГ ВОДИЧА" Др Јован Попеску Др Снежана Штетић

Београд, 1995.

"ПОСЛОВАЊЕ ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА" Др Снежана Штетић Др Петар Шалов Београд, 1995.

"УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИМ И ДЕВИЗНИМ ПОСЛОВАЊЕМ" Др Александар Живковић

Др Жарко Ристић Београд, 2000.

Доц. др Војкан Васковић Advanced Payment Networks d.o.o.

http://www.ekonomist.co.yu/

http://www.nbs.yu


http://www.mfin.sr.gov.yu/

http://www.g17plus.org.yu/

http://www.deltabanka.co.yu/

http://www.jubanka.co.yu/

http://www.kombank.com/

http://www.posted.co.yu/

http://www.voban.co.yu/


Documents

Platne kartice