Platni promet sa inostranstvom – sredstva plaćanja

JS

Pod međunarodnim plaćanjem podrazumevaju se sva plaćanja koja se vrše između subjekata u međunarodnom poslovanju.

Obavljaju ga banke koje su ovlašćene za ove poslove.

Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključuju posebne sporazume o međusobnoj saradnji.

Takvim sporazumom između banaka se uspostavlja poslovni korespondentski odnos a takve banke se nazivaju korespondentske banke.

Pojam platnog prometa sa inostranstvom

U domaćem platnom prometu – zakonsko sredstvo plaćanja je nacionalna valuta.

U međunarodnom platnom prometu – ne postoji zakonsko sredstvo plaćanja (osim ako nije reč o određenoj uniji).

Koja se valuta koristi u međunarodom plaćanju? U međunarodnom platom prometu potrebna je

saglasnost učesnika u platnom prometu o tome koje će se sredstvo plaćanja koristiti.

Do II svetskog rata – doba zlatnog standarda. Od II svetsko rata – konvertibilnost valuta.

0

Konvertibilnost - sposobnost jedne valute da bude zamenjena za drugu valutu .

Postoje dva koncepta konvertibilnosti: Klasičan – javlja se u novčanim sistemima zlatnog

standarda. Predstavlja obavezu zamene nacionalne valute za zlato, po zvanično utvrđenoj fiksnoj ceni zlata (zlatno doba).

Savremeni – javlja se u papirnom standardu i predstavlja obavezu zamene za drugu nacionalnu valutu po utvrđenom deviznom kursu.

Postoje dve vrste valuta: konvertibilne (čvrste) i nekonvertibilne.

Konvertibilne valute su one koje se mogu zameniti za sve vodeće svetske valute (npr: USD, EUR, GBP, CHF).

Nekonvertibilne valute su one koje gube na vrednosti u odnosu na robu i usluge kao i one iz zemalja sa inflacijom većom od 50% mesečno.

Pojam konvertibilnosti

Kratka istorija konvertibilnosti

Pre II svetskog rata• Zlatni standard• Do 1920. devizni kurs se određivao na osnovu konvertibilnosti novca u zlato

(tzv. zlatni standard)• Od 1930. određivanje deviznog kursa postalo je komplikovanije. Da bi se

pojednostavio proces razmene valuta, kreće se sa osnivanjem MMF.

Posle II svetskog rata• 1946. Zvaničan početak rada MMF• Devizna konvertibilnost valuta• Primena sistema čvrstih deviznih kurseva.• Zemlje su morale da odrede “paritet“ svoje nacionalne valute u USD • ‘70 tih – period devalvacije dolara i primena sistema promenljivih deviznih

kurseva• Preko 160 zemlja proglasilo je svoje valute konvertibilnim.• Samo dvadesetak valuta se značajno koriste u međunarodnim plaćanjima.

Konvertibilne valute (USD, EUR, GBP, JPY, CHF) • Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj)• Prenosom sredstava preko deviznih računa poslovnih banaka

Zlato• Ova plaćanja uglavnom obavljaju centralne banke za potrebe države

Nacionalne nekonvertibilne valute• Ovo su plaćanja u tzv. malograničnom prometu (svakodnevne potrebe

građana u uskom pograničnom području), na osnovu sporazuma dve države.

Sintetičke ili kompozitne valute• Specijalna prava vuče (special drawing rights – SDR)• EVRO (ranije EKI)

Kao sredstva plaćanja u međunarodnom prometu koriste se:

Plaćanja se obavljaju: Efektivnim stranim novcem (ređi slučaj) Prenosom sredstava preko deviznih računa. Preduzeća i banke treba da na svojim računima imaju dovoljan

iznos i povoljnu strukturu konvertibilnih sredstava za svoje poslovanje.

Preko deviznog tržišta obavljaju zamenu domaće valute (RSD) za stranu valutu.

Važno pitanje: u kojoj valuti će biti ugovoreno plaćanje? Izvoznik nastoji da se obaveza iskaže u valuti za koju misli da će

JAČATI, a uvoznik bi više voleo da to bude valuta koja će GUBITI na vrednosti.

Javlja se RIZIK deviznog kursa. Rizik je veći kod dugoročnih deviznih poslova, a manji je kod

kratkoročnih i deviznih poslova koji se odmah realizuju.

Plaćanje konvertibilnom valutom(EUR, USD, CHF, GBP)

Promtni ili spot poslovi – devizni poslovi koji se obavljaju odmah po ugovaranju.

Terminski poslovi – devizni poslovi kod kojih se kupoprodja deviza unapred ugovara i vrši po unapred utvrđenom deviznom kursu, bez obzira na to kakav će kurs biti u momentu stvarne kupoprodaje.

Podela deviznih poslova:

EVRO DOLAR FUNTA FRANAK JEN

Zemlja: Evropska Unija - EU

S. Amerika - SAD

Velika Britanija -UK

Švajcarska

Japan

Oznaka: EUR USD GBP CHF YPIKod: 978 840 826 756 392ISO 4217 4217 4217 4217 4217

Primer nekih konvertibilnih valuta

Specijalna prava vučenja (SDR) nisu valuta nego obračunska jedinica.

To je obračunska vrednost koja se dobija na osnovu vrednosti korpa valuta: evra, funte, jena i dolara.

Plaćanja se vrše u nacionalnim valutama ali prema njihovom paritetu u odnosu na SDR.

Cilj: da se oscilacije pojedinih valuta ublaže u okviru korpe valuta, koja određuje vrednost SDR (kao kompozitne valute)

Koriste je zemlje članice MMF: Za državna plaćanja Sredstva obračuna kako bi se izbegao ili smanjio kursni rizik

valuta

Plaćanja u sintetičkim valutama:

Evro je zvanična valuta ekonomske i monetarne unije Evropske unije - EU.

Nastankom EU uvodi se jedninstvena valuta za 11 zemalja – Evro : Francuska, Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksenburg, Portugal, Španija, Irska, Austrija, Finska.

Evro počinje da se koristi u međunarodnim plaćanjima 1. januara 2002.

Pre evra, koristila se evropska novčana jednica- EKI (European currency unit ECU).

Danas EU ima 28 članica.

EURO - €

0

Poseban oblik međunarodnih plaćanja. Nastaju u vreme velike svetske ekonomske krize ’30-tih

godina XX veka. Najširu primenu imala su u socijalističkim zemljama i u

ZUR. Vezana su za plaćanja koja se koriste između dve ili više

zemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Zemlje ugovaraju obračunsku valutu u kojoj iskazuju

međusobna dugovanja i potraživanja, a plaćanja vrše u nacionalnoj valuti.

Vrste: dvostrani (bileateralni) višestrani (multilateralni).

Klirinški sporazum

Tema: Nastanak i razvoj EURA

Zadatak: rad u paru

Šta je rizik deviznog kursa? Kakva je razlika između promtnih i terminskih deviznih

poslova? Kada počinje sa radom evropska Ekonomska i monetarna

unija – EMU? Kada je uveden jedinstven novac EVRO? Šta su klirinški sporazumi? Šta su specijalna prava vučenja?

Pitanja