Поглавље 30: Економски односи са иностранством

Правне тековине у овој области сачињене су углавном од непосредно примењивих правних прописа ЕУ који не захтевају транспозицију у национално законодавство. Ови правни прописи ЕУ суштински проистичу из мултилатералних и билатералних обавеза ЕУ у области трговине, као и бројних аутономних трговинских мера. У области извозних кредита и робе двоструке намене, поједине директиве захтевају транспозицију у национално законодавство. У том контексту, од држава које су поднеле захтев за чланство захтева се да постепено усаглашавају своју политику према трећим земљама, као и ставове у међународним организацијама (посебно се то односи на Светску трговинску организацију), са политиком и ставовима које су усвојиле Европска унија и државе чланице. У области развојне политике и хуманитарне помоћи, државе чланице треба да спроводе правне прописе ЕУ и међународне обавезе, као и да буду способне да учествују у развојној и хуманитарној политици ЕУ. I. ЗАЈЕДНИЧКА ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

Светска трговинска организација и други хоризонтални аспекти

A. Трговинска размена по начелу најповлашћеније нације

1. Ради стицања потпуне слике о разликама између вашег трговинског режима и трговинског режима Европске уније, можете ли да нам доставите:

a) законски акт којим се утврђује трговинска политика;

Закон о спољнотрговинском пословању (“Службени гласник РС”, бр. 36/09), који је усвојен у мају 2009. године, је кровни закон којим се уређује спољнотрговинско пословање у Републици Србији. Овим Законом, који је усаглашен са правилима Светске трговинске организације, прописују се основни елементи и правила спољнотрговинске политике, односно услови под којима је могуће увести мере које утичу на спољнотрговинско пословање. Текст Закона достављамо у Прилогу 30. Напомињемо да се спољнотрговински промет поједином врстом робе може уредити посебним прописима, у складу са правилима Светске трговинске организације и прописима ЕУ, при чему се морају поштовати одредбе Закона о спољнотрговинском пословању и подзаконских аката донетих на основу тог закона.

b) ваше националне тарифе/царине (по могућству све у једном excel документу у електронској форми. Видети такође поглавље 29 о царинској унији);

Царинска тарифа се налази у Прилогу 30 у оквиру Поглавља 29 - Царинска унија.

c) количинска ограничења која се примењују у вашој земљи, ако постоје.

Случајеви када је дозвољено уводити квантитативна ограничења увоза и извоза у Србији прописани су Законом о спољнотрговинском пословању (“Службени гласник РС”, бр. 36/09), у складу са правилима Светске трговинске организације. Међутим, тренутно се у Србији не примењују никаква квантитативна ограничења

увоза или извоза, осим за супстанце које оштећују озонски омотач и опојне дроге у складу са релевантним међународним конвенцијама (Јединствена конвенција о опојним дрогама, Бечка конвенција о заштити озонског омотача и Монтреалски протокол о супстанцама које оштећују озонски омотач).

2. Уколико поседујете упоредну студију између вашег увозног режима и увозног режима ЕУ, молимо доставите сажете налазе те студије.

Упоредна студија о увозном режиму између Србије и ЕУ није израђена.

3. Молимо доставите своје најновије податке о трговини (увоз и извоз) у електронској форми.

Статистички подаци о трговини се налазе у Прилогу 30. Подаци су дати према две методологије, по „ублаженој дефиницији“, и општој дефиницији (подаци расположиви од 2007. године). У оквиру Економских критеријума (одговор на питање 27.) дата је и детаљна анализа трговинске размене Србије са светом и са ЕУ, по трговинским партнерима и по структури размене.

4. Молимо доставите преглед стања приступања Србије Светској трговинској организацији, укључујући и вашу најновију понуду роба и услуга и Нацрт извештаја радне групе.

Република Србија је још увек била у саставу Савезне Републике Југославије када је поднет захтев за чланство у СТО (2001. године). У децембру 2004. године, Србија и Црна Гора обавестиле су СТО Секретаријат о новом уставном споразуму, закљученом између две републике, којим је одлучено да ће свака република имати независни трговински режим и представљати независну царинску територију, у складу са чим су се одвојено пријавиле за чланство у СТО. Република Србија је поднела захтев за СТО чланство у децембру 2004. године на основу члана XII СТО Споразума. Генерални савет СТО је прихватио захтев Србије за СТО чланство и образовао Радну групу (РГ) за приступање Републике Србије СТО на састанку одржаном 15. фебруара 2005. године. У марту 2005. године, Меморандум о спољнотрговинском режиму Републике Србије прослеђен је СТО чланицама. Интерни припремни процес за преговоре о СТО чланству Министарство економије и регионалног развоја (MЕРР) је главни координатор

процеса приступања РС СТО (Сектор за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу, Група за СТО).

Комисија за координацију процеса преговора за приступање РС СТО (формирана у марту 2002. године) је састављена од представника 15 министарстава, Народне банке Србије, Канцеларије за придруживање ЕУ, Завода за интелектуалну својину, Института за стандардизацију, Акредитационог тела Србије и других надлежних органа.

Комисија је подељена у три (3) Радне групе од којих је свака задужена за поједине, релевантне области преговора (одговори на питања, припрема понуда за робе и услуге, усклађивање законодавства):

-Радна група за робу -Радна група за услуге

-Радна група за пољопривреду (у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде) Такође, МЕРР је успоставио конструктивну сарадњу са представницима привредног и индустријског сектора, као и са представницима професионалних који су укључени у све сегменте процеса приступања. Мултилатерални преговори између Републике Србије и заинтересованих СТО чланица одржавају се на састанцима Радне групе, којих је до сада било девет и то: 1. Први састанак је одржан 7. октобра 2005. године 2. Други састанак је одржан 8. јуна 2006. године 3. Трећи састанак је одржан 6. децембра 2006. године 4. Четврти састанак је одржан 27. новембра 2007. године 5. Пети састанак је одржан 8. маја 2008. године 6. Шести састанак је одржан 17. децембра 2008. године 7. Седми састанак је одржан 8. јула 2009. године 8. Осми састанак је одржан 5. марта 2010. године 9. Девети састанак је одржан 20. октобра 2010. године

Од новембра 2008. године, мултилатерални преговори се воде и на основу Нацрта Извештаја Радне групе за приступање Републике Србије СТО (у даљем тексту: Нацрт Извештаја РГ) који је компилиран од стране СТО Секретаријата. Нацрт Извештаја РГ садржи информације о свим аспектима спољнотрговинског режима Србије. У току преговора за СТО чланство, поред одговора на питања СТО чланица, Република Србија је поднела и следећа документа: AЦЦ/4 (информација о домаћим програмима подршке и извозним субвенцијама у пољопривреди), AЦЦ/8 (преглед у области санитарних и фитосанитарних мера и техничких баријера у трговини), AЦЦ/9 (преглед регулативе у области трговинских аспеката заштите интелектуалне својине), План законодавне активности (садржи листу свих, СТО релевантних, законских и подзаконских прописа који су недавно усвојени или који ће бити усвојени до краја процеса приступања, са назнаком рокова за њихово усвајање), Акциони план о дозволама (План који је усвојила Влада РС и који садржи рокове за измене или усвајање СТО усаглашених законских прописа који се односе на издавање увозних и извозних дозвола), Упитник о увозним дозволама (документ који се подноси у процесу приступања и који садржи детаљне информације о увозним дозволама за 14 група производа). Значајан напредак у мултилатералним преговорима је учињен током 2009. године са усвајањем великог броја СТО релевантних закона у Народној скупштини Републике Србије. Последично, Влада Републике Србије је усвојила подзаконска акта неопходна за примену поменутих закона. Током, 2010. године усвојено је 18 закона веома важних за процес приступања СТО од којих су најзначајнији: Закон о контроли државне помоћи, Закон о заштити конкуренције, сет закона из области интелектуалне својине, Царински закон, Закон о лековима и медицинским средствима, Закон о метрологији, Закон о електронским комуникацијама и Закон о ознакама географског порекла. На последњем састанку РГ за за приступање Републике Србије СТО, одржаном 20. октобра 2010. године, донети су следећи закључци:

СТО чланице ће доставити додатна питања и захтеве за разјашњење Нацрта Извештаја РГ до 1. децембра 2010. године

Република Србија ће поднети иновиран План законодавне активности до следећег састанка РГ

У зависности од резултата билатералних преговора, следећи састанак РГ је планиран за почетак 2011. године. Република Србија преговара на билатералном нивоу приступ тржишту роба и услуга са заинтересованим СТО чланицама, на основу Понуде за робе и Понуде за услуге. Република Србија је закључила билатералне протоколе о трговини робама и услугама са, Норвешком, Хондурасом, Јапаном, Републиком Корејом, EУ и Канадом, док још увек преговара са:

САД – преговори у погледу индустријских производа су завршени, док је у погледу пољопривредних производа констатован известан напредак, али је још увек остао велики број отворених тарифних линија. У погледу трговине услугама Република Србија је испунила преко 80% захтева САД . Преговори су још увек у току и тичу се питања која су осетљива и за ЕУ (хоризонтално изузеће активности које могу бити предмет јавног или приватног монопола, хоризонтално изузеће које се односи на категорије пружања услуга од стране физичких лица, дефиниција и транзициони период за телекомуникационе услуге, отварање директних огранака страних финансијских институција, смањење броја МФН изузећа и др.).

Бразилом - преговори о трговини услугама и индустријских производа су закључени, док још увек постоји мали број отворених питања у погледу пољопривредних производа.

Еквадором – Република Србија је закључила билатерални део преговора са Еквадором за индустријске производе. У погледу пољопривредних производа постоји минимални број отворених питања.

Украјином - Захтеви за либерализацијом тржишта роба и услуга су најопширнији од свих других захтева. Преговори су још увек у току.

Салвадором – након друге рунде билатералних преговора о робама, Србија је прихватила захтев за иницијално преговарачко право за 77% захтеваних производа, преговори су још увек у току.

Швајцарском – Србија је закључила билатерални део преговора о трговини робама, а у области услуга преговори су близу окончања.

2) У Прилогу 30 : - Последња Понуда за робе - Последња Понуда за услуге - Нацрт Извештаја Радне групе за приступање Републике Србије СТО

B. Општи систем преференцијала (ОСП)

5. Да ли ваша земља примењује програм ОСП-а?

Србија не примењује шему Општег система преференцијала.

Ако га примењује:

a) Молимо доставите датум прве примене програма ОСП и његових накнадних продужавања или обнављања, период важења, трајање садашњег програма и законски поступак за усвајање/продужавање програма.

b) Који су производи обухваћени и које се преференцијалне царине примењују?

c) Молимо наведите првих десет земаља корисница.

d) Да ли се примењује неки механизам степеновања?

e) Молимо доставите списак корисника и текст о првобитним правилима која се примењују на увоз преко ОСП-а.

f) Да ли сте већ искључили неке земље, и ако јесте, по ком основу је то учињено (санкција, степен развоја...)?

g) Да ли имате посебну заштитну клаузулу везану за ОСП?

h) Колико различитих режима ОСП-а (тј. општи договор, мање развијена држава...) постоји у оквиру програма ОСП-а у вашој земљи?

i) Да ли ови режими имају посебне подстицаје (попут наше клаузуле о раду/животној средини)?

j) Колики је удео ОСП-а у укупном увозу из трећих земаља?

k) Према вашим подацима, које су основне разлике између програма ОСП-а у вашој земљи и програма Европске уније?

Ако их нема:

Како би, према вашем мишљењу, на вашу земљу утицало усвајање програма ОСП-а Европске уније?

Разматрање утицаја прихватања Општег система преференцијала ЕУ захтева посебну студију коју је Република Србија спремна да изради, али је за тако нешто потребно време и додатна средства за ангажовање експерата из ЕУ који би учествовали у оваквом пројекту.

C. Заштитни инструменти трговинске политике

6. Молимо доставите примерке (на једном од званичних језика ЕУ) релевантних правних прописа који су на снази у вашој земљи, а који се тичу мера против дампинга, мера против субвенција и заштитних мера.

У Р.Србији су на снази следећа подзаконска акта из области мера заштите:

-Уредба о ближим условима за примену антидампиншких мера (Сл. Гласник РС бр. 112/09)

- Уредба о ближим условима за примену компензаторних мера (Сл. Гласник РС бр. 112/09)

- Уредба о ближим условима за примену мера за заштиту од прекомерног увоза (Сл. Гласник РС бр. 112/09)

Све три уредбе су у складу са релевантним споразумима СТО и регулативом ЕУ.

У Прилогу 30 достављамо копије уредби на енглеском језику.

7. Ако такви законски прописи још увек не постоје, молимо опишите постојеће планове да се они донесу, уколико такви планови постоје.

Погледати одговор под Ц 6.

D. Услугe

8. Молимо доставите правни акт или правне акте којим се утврђује ваша политика трговине услугама, укључујући и било какве правне прописе којима се утврђују трговински аспекти одређеног сектора услуга.

Листа правних аката којим се утврђује политика трговине услугама дата је у Прилогу 30, као и њихове копије.

9. Имајући у виду да је процес приступања Србије Светској трговинској организацији у току, молимо да нас обавестите о томе у којој мери су ваше обавезе преузете на основу нацрта Општег споразума о трговини услугама (GATS) усклађене са обавезама Европске заједнице.

У процесу приступања СТО, преговарачки тим Републике Србије одржава сталне консултације са представницима ЕК Директората за трговину (Брисел) и са представницима Сталне делегације ЕУ при међународним организацијама у Женеви. Пре сваке рунде преговора о услугама, ревидирана Понуда за услуге и одговори на питања СТО чланица се достављају ЕК Директорату за трговину (Брисел) ради провере, пре директног слања заинтересованим СТО чланицама или СТО Секретаријату. Према томе, обавезе на основу ГАТС споразума преузете од стране Србије су у потпуности усаглашене са обавезама преузетим од стране ЕУ.

10. Када Србија постане земља чланица ЕУ, Комисија ће морати да усклади обавезе Србије које проистичу из GATS-а са постојећим обавезама ЕУ. Колика је пажња посвећена активностима које су неопходне да би се обавезе ваше земље ускладиле с обавезама ЕУ? Молимо наведите било које обавезе које сте преузели или које намеравате да предузмете, а које ће бити неопходно ускладити с обавезама које се преузимају на нивоу ЕУ (у Светској трговинској организацији). Молимо вас да дате кратак преглед свих активности на том плану.

С обзиром да је преговарачки тим Републике Србије у потпуности свестан потребе консолидовања ГАТС обавеза Републике Србије, након чланства Србије у ЕУ, са преузетим обавезама ЕУ у оквиру СТО, пуна пажња се посвећује усаглашавању обавеза са преузетим нивоом обавезивања ЕУ, а на основу раније поменуте процедуре стварања преговарачих позиција и стратегија пре сваке рунде ГАТС преговора. У складу са тим, обавештавамо вас да Србија није преузела нити намерава да преузме ГАТС обавезе које би касније морале бити усаглашаване са ГАТС обавезама преузетим од стране ЕУ.

11. Да ли имате било какве споразуме који предвиђају приступ тржишту/национални третман за трговину услугама? Молимо вас да за сваки споразум наведете следеће информације: природу споразума (нпр. споразум о преференцијалној трговини, споразум о трговинској сарадњи, или наведите други тип споразума ако постоји), датум ратификације, датум ступања на снагу, почетни период споразума, процедуру аутоматског обнављања, период трајања стечених права. Молимо доставите примерке (на једном од званичних језика ЕУ) и јасно назначите који се поступци предвиђају за измене и допуне или престанак важења сваког од уговора, како би се ускладили с правним тековинама ЕУ. Који се осетљиви сектори обично искључују (нпр. ваздухопловство, поморски транспорт, аудиовизуелно поље, итд.) из таквих споразума? Да ли неки од ових споразума садржи клаузулу о организацији за регионалну економску интеграцију (при чему се посебно наводи могућност да се инвеститорима или другим земљама, које припадају истој организацији за регионалну интеграцију као и уговорна страна, додели повлашћени приступ)?

Министарство рударства и енергетике:

1. Закон о ратификацији Уговора о оснивању Енергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене Мисије Уједињених нација на Косову у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација („Службени гласник РС“, бр. 62/06). Овим уговором земље потписнице оснивају Енергетску заједницу, а њен задатак је да уреди односе између земаља потписница и да створи правни и економски оквир у погледу мрежне енергије (сектор електричне енергије и гаса који су обухваћени применом директива Европске заједнице 2003/54/EЦ и 2003/55/EЦ). Чланом 41. омогућен је слободан проток мрежне енергије између земаља потписница уговора. Рок важења овог Уговора је 10 година, с тим да Министарски савет (институција Енергетске заједнице) може једногласном одлуком продужити његово важење. Такође, свака страна потписница уговора може се повући из уговора по истеку шест месеци од дана подношења обавештења о томе Секретаријату Енергетске заједнице.

2. Закон о потврђивању Споразума између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске федерације о сарадњи у изградњи гасовода на територији Савезне Републике Југославије (,,Службени лист СРЈ”- Међународни уговори, број 4 /96); Овим споразумом основано је заједничко предузеће измеђју акционарског друштва „Гаспром“ и југословенских предузећа које је одредила југословенска страна, у циљу сарадње у изградњи и експлоатацији гасовода на територији Савезне републике Југославије и реализацији испорука руског природног гаса. Споразум је на снази 25 година и може се продужавати на основу узајамне сагласности страна уговорница.

3. Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде („Службени гласник РС-Међународни уговори”, број 83/08). Овим споразумом стране су се договориле да ће пружити помоћ око пројектовања, изградње и коришћења објеката у оквиру реализације следећих пројеката:

- У оквиру магистралног гасоводног система у изградњи из Руске Федерације кроз Црно море и територију трећих земаља и Републике Србије за транзит и испоруке природног гаса у друге земље Европе (у даљем тексту: гасоводни систем) изградња на територији Републике Србије деонице гасоводног система);

- изградња подземног складишта гаса на месту исцрпљеног гасног поља "Банатски Двор", које се налази 60 километара северо-источно од Новог Сада, Република Србија;

- реконструкција и модернизација технолошког комплекса који припада Акционарском друштву "Нафтна индустрија Србије", Република Србија.

Споразум важи 30 година, а по истеку овог периода аутоматски се продужава на наредне петогодишње периоде, ако једна од стана потписница не обавести другу страну најкасније 9 месеци пре истека одговарајућег периода о својој намери да га раскине. Министарство инфраструктуре:

Ваздушни саобраћај

Приступ тржишту је регулисан:

- Мултилатералним споразумом између Европске заједнице и њених држава чланица, Републике Албаније, Босне и Херцеговине, Републике Бугарске, Републике Хрватске, Бивше Југословенске Републике Македоније, Републике Исланд, Републике Црне Горе, Краљевине Норвешке, Румуније, Републике Србије и Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10. јуна 1999) о успостављању Заједничког европског ваздухопловног подручја (ЕСАА споразум). Закон о потврђивању наведеног споразума објављен је у „Службеном гласнику РС – Међународни уговори“, број 38/09 од 25. маја 2009. године;

- Билатералним споразумима о ваздушном саобраћају са државама које нису чланице ЕУ. Ови споразуми наведени су у одговору на питање 61. у Поглављу 14-Транспортна политика.

Друмски транспорт

1. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Исламске Републике Иран о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 5. маја 2010. године, - ступио је на снагу 27. јула 2010. године, - дозволе за превоз ствари важе 13 месеци од почетка сваке календарске године до 31. јануара наредне године, - Споразум важи три године од ступања на снагу. После тог периода аутоматски се продужава на следеће трогодишње периоде, док га дипломатски не откаже једна од страна уговорница са отказним роком од шест месеци.

2. Споразум између Владе Републике Србије и Швајцарског Савезног већа о превозу путника и ствари у друмском саобраћају,

- ратификован 5. маја 2010. године, - ступио је на снагу 10. јула 2010. године,

- превозник има право да привремено увезе празна или натоварена возила ради обављања превоза ствари између места на територији државе једне стране уговорнице и места на територији државе друге стране уговорнице, у транзиту преко територије државе друге стране уговорнице, са територије државе друге стране уговорнице за трећу земљу или из треће земље на територију државе друге стране уговорнице, - Споразум важи неодређено време, а престаје на крају оне календарске године, у којој једна страна уговорница дипломатским путем обавести другу страну уговорницу о његовом отказивању најмање 90 дана унапред.

3. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Савета министара Босне и Херцеговине о међународном превозу путника и ствари у друмском саобраћају,

- ратификован 17. фебруара 2005. године, - ступио на снагу 12. јуна 2005. године, - дозвола за линијски превоз путника издаје се са роком важења до пет година, - Споразум важи док га не откаже једна од страна уговорница, достављањем писменог обавештења о томе другој уговорној страни. У том случају овај споразум престаје да важи по истеку шест месеци од дана уручења ноте о отказивању.

4. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Белорусије о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 29. августа 1996. године, - ступио на снагу 19.9.1996. године -Споразум је закључен на једну годину, после чега ће се аутоматски продужавати сваке године, уколико ни једна страна уговорница дипломатским путем не обавести другу страну страну уговорницу о његовом отказивању 90 дана пре истека календарске године.

5. Споразум између Савезног извршног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Народне Социјалистичке Републике Албаније о међународном друмском превозу робе,

- ратификован 17. марта 1983. године - ступио на снагу 23. маја 1983. године - Споразум важи годину дана и прећутно се продужава из године у годину,

уколико га једна од страна уговорница писмено не откаже најмање три месеца пре истека рока његовог важења,

6. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Бугарске о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 30. јануара 2003. године, - ступио на снагу 18. априла 2003. године, - дозвола за линијски превоз путника се издаје са роком важења до пет година,

- дозволе за превоз ствари важе 13 месеци од почетка сваке календарске године, - Споразум важи док га једна од страна уговорница не откаже дипломатским путем, достављањем писменог обавештења о томе другој страни уговорници.

Споразум престаје да важи по истеку шест месеци од дана уручења ноте о отказивању,

7. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске о међународном друмском превозу робе,

- ратификован 16. јула 1969. године, - ступио на снагу 1. јануара 1970. године, - Споразум остаје у важности годину дана од ступања на снагу. После тог рока

прећутно се продужава уколико га једна страна уговорница не откаже писменим путем најмање шест месеци пре истека његовог важења,

8. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Грчке о међународном друмском превозу путника и робе,

- ратификован 30. јануара 2003. године, - ступио на снагу 19. марта 2004. године, - рок важења дозволе не може да буде дужи од три године за линијски превоз и од једне године за наизменични превоз, - Споразум остаје на снази две године. Након тога Споразум се прећутно продужава на још једну годину, сем ако једна страна уговорница обавести другу о својој намери да откаже овај споразум, шест месеци пре истека првог или неког од наредних продужетака важења на годину дана,

9. Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Данске о међународном друмском превозу,

- ратификован 11. децембра 1968. године, - ступио на снагу 19. маја 1969. године - Споразум важи годину дана, рачунајући од дана његовог ступања на снагу за обе стране уговорнице, а прећутно се продужава за сваку наредну годину ако га једна од страна уговорница не откаже три месеца пре истека његовог важења,

10. Споразум између Савезног извршног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Ирске о међународном друмском превозу робе,

- ратификован 16. маја 1990. године, - ступио на снагу 23. августа 1990. године, - дозволе важе само за једно путовање, при чему се путовања у одласку и повратку рачунају као једно, са роком важности од три месеца од датума издавања дозволе, - Споразум остаје у важности све док га једна страна уговорница не откаже упућивањем писменог отказа другој страни уговорници шест месеци унапред,

11. Споразум између Федеративне Народне Републике Југославије и Републике Италије о регулисању друмског превоза путника и робе,

- ратификован 8. новембра 1960. године,

- Споразум важи годину дана рачунајући од дана његовог ступања на снагу и прећутно се продужава за сваку следећу годину уколико га једна од страна уговорница не откаже најмање три месеца пре истека његовог важења,

12. Споразум између Савезног извршног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Републике Кипар о међународном друмском превозу робе,

- ратификован 19. марта 1981. године, - ступио на снагу 10. октобра 1982. године, - дозволе важе само за једно путовање (одлазак и повратак), са роком важности од

највише два месеца од датума издавања, - Споразум остаје на снази све док га једна страна уговорница не откаже

упућивањем писменог отказа другој страни уговорници, шест месеци унапред,

13. Споразум између Савезног извршног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Великог Војводства Луксембург о међународном друмском превозу робе,

- ратификован 20. марта 1986. године, - ступио на снагу 18. јуна 1987. године, - рок важења дозволе је највише два месеца од датума издавања, - Споразум остаје у важности све док га једна страна уговорница не откаже

упућивањем писменог отказа другој страни уговорници шест месеци унапред,

14. Споразум између Влада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Народне Републике Мађарске о међународном превозу путника аутобусима,

- ратификован 7. априла 1965. године, - ступио на снагу 17. јуна 1965. године, - Споразум ће важити годину дана од дана његовог ступања на снагу и биће прећутно продужаван из године у годину, изузев ако га једна страна уговорница не откаже најмање три месеца пре истека његовог важења,

15. Споразум између Владе Федеративне Народне Републике Југославије и Владе Народне Републике Мађарске о регулисању друмског превоза робе теретним возилима, као и о царинском поступку у вези са тим превозом,

- ратификован 21. маја 1962. године, - измена овог споразума ратификована 9. децембра 1982. године, - ступио на снагу 11. фебруара 1963. године, - измена овог споразума ступила на снагу 1. јула 1983. године, - Споразум ће важити годину дана од датума његовог ступања на снагу и биће прећутно продужаван из године у годину, изузев ако га једна од страна уговорница не откаже најмање три месеца пре истека његове важности,

16. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Македоније о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 27. септембра 1996. године, - ступио на снагу 30. јануара 1997. године,

- Споразум важи годину дана и аутоматски се продужава за сваку следећу годину, ако га једна страна уговорница писмено не откаже три месеца пре истка рока његовог важења,

17. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Савезне Републике Немачке о прекограничном друмском саобраћају путника и робе,

- ратификован 17. јула 1964. године, - Споразум важи за време од 1. августа 1964. до 31. децембра 1965. године и важење се продужава увек за једну календарску годину почев од 1. јануара 1966. године, уколико се не откаже најмање три месеца пре истека календарске године, - измена овог споразума ратификована 28. октобра 1976. године, - ступио на снагу 3. децембра 1976. године, - дозвола за превоз ствари се издаје као дозвола за одређено време, која важи за неодређени број путовања али за један одређени период не краћи од једног календарског дана и не дужи од једне године и као дозвола за једно путовање, која важи највише два месеца,

18. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Краљевине Норвешке о превозу путника и робе у међународном друмском саобраћају,

- ратификован 31. маја 1972. године, - ступио на снагу 26. јуна 1972. године, - Споразум је закључен на неодређено време. Свака страна угвороница га може отказати најмање три месеца пре краја календарске године, и у том случају њене обавезе престају са истеком те године,

19. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Народне Републике Пољске о међународном друмском превозу,

- ратификован 24. јуна 1970. године, - ступио на снагу 2. јула 1970. године, - Споразум ће важити годину дана од дана ступања на снагу и прећутно ће се продужавати из године у годину, осим ако га нека од страна уговорница откаже три месеца пре истека његовог важења,

20. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Румунске Народне Републике о међународном друмском саобраћају,

- ратификова 8. априла 1964. године, - ступио на снагу 13. маја 1964. године, - Споразум важи годину дана од ступања на снагу и прећутно се продужава из године у годину, уколико га једна страна уговорница не откаже најмање три месеца пре истека његовог важења,

21. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о међународном друмском саобраћају,

- ратификован 24. децембра 1999. године, - ступио на снагу 9. фебруара 2000. године,

- Споразум је закључен на неодређено време и престајке да важи по истеку 90 дана од дана када једна од страна уговорница дипломатским путем саопшти другој страни уговорници своју жељу да га раскине,

22. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Савеза Совјетских Социјалистичких Република о међународном друмском саобраћају,

- ратификован 26. августа 1970. године, - ступио на снагу 20. октобра 1970. године, - Споразум је закључен на неодређено време и остаје на снази 90 дана од дана када једна страна уговорница саопшти другој страни своју жељу да прекине његову важност,

23. Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Словеније о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 2. јула 2002. године, - ступио на снагу 25. јула 2002. године, - дозвола за линијски превоз путника издаје се са роком важења до пет година, - Споразум важи док га једна од страна уговорница не откаже дипломатским путем, достављањем писменог обавештења о томе другој страни уговорници. Овај споразум престаје да важи по истеку три месеца од дана уручења ноте о отказивању,

24.Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Белгије о друмском превозу путника и робе, који се врши комерцијалним возилима,

- ратификован 9. октобра 1963. године, - ступио на снагу 20. децембра 1963. године, - дозволе за превоз робе се могу издавати са важношћу од једног месеца, три месеца, шест месеци или једне године, - Споразум ступа на снагу на дан размене инструмената о ратификацији у трајању од године дана. Прећутно се продужава од године до године, осим ако га једна од страна не откаже три месеца пре истека његове важности.

25. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Турске Републике о међународном друмском превозу,

- ратификован 26. јуна 1968. године, - ступио на снагу 7. марта 1969. године, - Споразум важи годину дана рачунајући од дана његовог ступања на снагу а прећутно се продужава за сваку следећу годину уколико га једна од страна уговорница не откаже писмено, три месеца пре истека његове важности,

26. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Републике Финске о превозу у међународном друмском саобраћају,

- ратификован 19. априла 1978. године, - дозволе за превоз ствари важе највише шест месеци од датума издавања,

- Споразум остаје у важности годину дана, рачунајући од датума ступања на снагу. После тога, Споразум и даље остаје на снази све док га једна страна уговорница не откаже упућивањем писменог отказа другој страни уговорници шест месеци унапред,

27. Споразум о међународном друмском саобраћају између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Републике Француске,

- ратификован 7. априла 1965. године, - ступио на снагу 1. јула 1965. године, - Споразум ће важити годину дана рачунајући од дана његовог ступања на снагу и прећутно се продужава за сваку следећу годину, уколико га једна од уговорних страна не откаже три месеца пре истека његовог важења,

28. Споразум између Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Краљевине Холандије о међународном друмском превозу,

- ратификован 8. марта 1967. године, - ступио на снагу 4. априла 1967. године, - допуна овог споразума ратификована 3. октобра 1973. године, - допуна овог споразума ступила на снагу 15. новембра 1973. године, - Споразум важи годину дана, рачунајући од дана његовог ступања на снагу, и прећутно се продужава за сваку следећу годину, осим ако га једна од страна уговорница не откаже шест месеци пре истека његове важности,

29. Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Хрватске о међународном друмском превозу путника и ствари,

- ратификован 3. марта 1998. године, - ступио на снагу 11. априла 1998. године, - дозволе за линијски превоз путника се издају за исти временски период али не дуже од пет година, - дозвола важи само у оквиру важења контингента и још непосредно наредни месец, осим ако Мешовита комисија не утврди друкчије, - свака страна уговорница може писмено, дипломатским путем известити другу страну уговорницу о намери да се откаже Споразум. Споразум престаје да важи шест месеци од дана пријема овог обавештења.

30. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Чехословачке Социјалистичке Републике о међународном друмском превозу,

- ратификован 22. јануара 1963. године, - ступио на снагу 12. јула 1963. године, - Споразум о изменама и допунама ратификован 19. септембра 1980. године, - Споразум о изменама и допунама ступио на снагу 16. октобра 1980. године, - Споразум ће важити годину дана од дана ступања на снагу и прећутно ће се продужавати из године у годину, уколико ако га једна од страна уговорница не откаже три месеца пре истека његове важности,

31. Споразум између Владе Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Краљевине Шведске о међународном друмском саобраћају,

- ратификован 20. маја 1970. године, - ступио на снагу 29. јуна 1970. године, - Споразум важи годину дана почев од датума његовог ступања на снагу, а прећутно се продужава из године у годину, осим ако га једна од страна уговорница не откаже три месеца пре истека његовог важења,

32. Споразум између Савезног извршног већа Скупштине Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Владе Шпаније о међународном друмском превозу путника и робе,

- ратификован 27. априла 1989. године, - ступио на снагу 25. јуна 1989. године, - дозволе за превоз ствари имају рок важности највише два месеца од датума издавања, - Споразум је закључен на годину дана и прећутно се продужава из године у годину, уколико га једна страна писмено не откаже три месеца пре истека текуће календарске године.

12. Да ли тренутно преговарате или сте преузели обавезу да преговарате о неким новим споразумима о услугама? Молимо да нас известите о тренутном статусу и било каквим прелазним резултатима који проистичу из таквих преговора који су у току или тек треба да се одрже.

Уговор о успостављању Транспортне заједнице између Европске комисије и земаља Југоисточне Европе. Основни циљ утврђен Уговором је стварање јединственог транспортног тржишта у региону Југоисточне Европе и његова интеграција са транспортним тржиштем Европске уније на основу релевантног законодавства Заједнице, као и развој транспортне мреже. Очекује се договор о отварању железничког транспортног тржишта и за друге оператере, прво на националном нивоу, затим на регионалном а на крају и потпуном отварању тржишта за потписнике Уговора. Водни саобраћај и безбедност пловидбе: - Споразум између Владе Републике Србије и Вијећа министара Босне и Херцеговине о пловидби пловним путевима на унутрашњим водама и њиховом техничком одржавању, - Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у поморском саобраћају, - Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у речном саобраћају (достављен српски нацрт споразума посредством Министарства спољних послова Руској Федерацији; нема повратних информација), и - Споразум између Владе Републике Србије и Кабинета министара Украјине о сарадњи у поморском саобраћају (достављен украјински нацрт споразума - у поступку је припрема предлога основе и српског алтерната). Железнички и интермодални транспорт: - Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о граничној контроли у железничком саобраћају,

- Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области железничког саобраћаја, - Споразум између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области саобраћајне инфраструктуре, и - Споразум између Владе Републике Србије и Кабинета министара Украјине о сарадњи у области железничког саобраћаја. Ваздушни саобраћај Споразуми чији је текст парафиран су: - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Канаде, нацрт текста парафиран 7.12.2006. године; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације, нацрт текста парафиран 18.06.2009. године; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Уједињених Арапских Емирата, нацрт текста парафиран 15.11.2009. године; Споразуми који су у фази преговарања су: - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Аустралија, усклађивање текста Нацрта је у завршној фази, очекује се коначна потврда аустралијске стране; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Државе Кувајт, текст Нацрта је у завршној фази, очекује се коначна потврда кувајтске стране; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Сиријске Арапске Републике, текст Нацрта који је усвојила Влада Републике Србије је упућен сиријској страни, очекује се одговор; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Јерменије, текст Нацрта који је усвојила Влада Републике Србије је упућен јерменској страни, очекује се одговор; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Народне Републике Кине, текст Нацрта је у поступку разматрања; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Сједињене Америчке Државе, текст Нацрта је у поступку разматрања; - Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Азербејџана, текст Нацрта је у поступку разматрања. Друмски транспорт 1. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Црне Горе о превозу путника и ствари у међународном друмском саобраћају, сачињен у Будви, 28. августа 2010. године („Службени гласник РС“, број 1/10). Није ступио на снагу, јер се чека одговор црногорске стране, 2. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Македоније о превозу путника и ствари у друмском саобраћају усаглашен је у начелу на састанку Мешовите комисије за међународни друмски превоз, у Скопљу, 24. и 25. септембра 2009. године, 3. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Тунис о друмском превозу путника и ствари усаглашен је и парафиран на преговорима

делегација Републике Србије и Републике Тунис, у Београду, 20. и 21. маја 2009. године, 4. Споразум о међународном друмском превозу између Владе Републике Србије и Владе Краљевине Белгије, сачињен у Бриселу, 5. марта 2010. године. Потврђен је 15.12.2010. године, али није објављен у „Службеном гласнику Републике Србије – Међународни уговори“. У току је поступак ступања на снагу овог споразума, 5. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о међународном друмском саобраћају усаглашен је и парафиран на преговорима делегација Министарства за инфраструктуру Републике Србије и Министарства транспорта Руске Федерације о питањима међународног друмског саобраћаја у Москви, 8. и 9. јуна 2010. године. Влада је прихватила извештај са ових преговора, 6. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Кабинета министара Украјине о друмском превозу путника и ствари усаглашен је на преговорима делегација Републике Србије и Украјине о питањима међународног друмског превоза путника и ствари у Кијеву, 20. и 21. јула 2010. године, 7. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Аустрије о превозу ствари у међународном друмском и комбинованом саобраћају је усаглашен и парафиран на преговорима у Бечу, 9. и 10. новембра 2010. године, 8. Нацрт споразума између Републике Србије и Словачке Републике о међународном друмском превозу путника и ствари, усаглашен је и парафиран на преговорима одржаним у Београду, 18. и 19. 11. 2010. године, 9. Нацрт споразума између Владе Републике Србије и Владе Савезне Републике Немачке о превозу путника и ствари у међународном друмском саобраћају- у завршној фази усаглашавање, 10. Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Летоније о међународном друмском саобраћају усаглашен и парафиран на преговорима у Риги, 17. и 18. маја 2010. године, 11. са надлежним органима Републике Мађарске у завршној фази усаглашавање текста билатералног Споразума о друмском саобраћају.

E. Административни капацитет

13. Молимо наведите податке о административној структури и функционисању вашег државног органа који се бави трговинском политиком, укључујући и следеће податке:

а) број службеника који раде у различитим секторима, укључујући, уколико је то могуће, и детаљан приказ организационе структуре (органиграм)

Према Закону о министарствима ("Службени гласник РС“, Бр 73/10), Министарство економије и регионалног развоја (MEРР) је надлежно за: привреду и процес приватизације, међународне економске односе, регионални развој, развој предузетништва, запошљавање и туризам. Нови Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Министарству економије и регионалног развоја, усвојен 28. јануара 2010. године, предвиђа три основна Сектора која су надлежна за трговинска питања и то: Сектор за билатералну економску сарадњу, Сектор за инфраструктуру квалитета и

Сектор за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу. Значајно је поменути да је, на основу новог Правилника, укинут Сектор за режим спољне трговине и да је надлежност за режим спољне трговине и заштитне мере пренета на Сектор за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу, док је креирање и имплементација спољнотрговинског режима у погледу оружја, војне опреме и робе двоструке намене пренето на Сектор за управљање индустријским развојем, у оквиру Одељења за споразуме о узајманом подстицању и заштити улагања, концесије и спољну трговину контролисаном робом. Од укупно 315 систематизованих радних места у Министарству, 59 радних места се односи на послове везане за трговинска питања (око 19%).

Организациона шема Министарства економије и регионалног развоја дата је у Прилогу 30. b) мере којима се обезбеђује координација активности различитих сектора које су задужене за спровођење трговинске политике, а посебно механизме за сарадњу са секторима задуженим за управљање царинамa, Координација трговинске политике на нивоу Владе РС се одвија кроз обавезно интерминистарско усклађивања ставова пре усвајања прописа на Влади.

Пре усвајања закона на Влади сви предлагачи морају попунити „табеле усклађености“ са релевантим правом ЕУ, што проверава Канцеларија за Европске интеграције, а од 1. јула 2011 ова обавеза се проширује и на подзаконска акта.

Влада Републике Србије је 9. октобра 2008. године донела Одлуку о образовању Јединице за спровођење свеобухватне реформе прописа (СРП) у циљу побољшања пословног окружења, a 18. новембра 2010. године Уредбу о формирању Канцеларије за регулаторну реформу и анализу ефеката прописа. Овом уредбом прописано је да Канцеларија обавља послове који се односе на спровођење регулаторне реформе и анализу ефеката прописа које предлажу министарстава и посебне организације, што укључује давање претходног мишљења на захтев предлагача прописа о потреби спровођења анализе ефеката прописа (детаљније, видети одговор на питање 26. у делу Економски критеријуми).

Сектор

Број запослених у МЕРР-у који су ангажовани на пословима везаним за трговинска питања– према Сектор

(у складу са Правилником)

Сектор за билатералну економску сарадњу 14+1 помоћник министра

Сектор за мултилатералну и регионалну економску и трговинску сарадњу

17+1 помоћник министра

Сектор за инфраструктуру квалитета 20+1 помоћник министра

Сектор за управљање индустријским развојем (Одељење за споразуме о узајманом

подстицању и заштити улагања, концесије и спољну трговину контролисаном робом)

4+1 помоћник министра

Укупно: 59 (55 + 4 помоћника министра)

Комисија за координацију процеса приступања СТО коју је формирла Влада РС такође представља оквир за хармонизацију рада различитих министарстава и других надлежних органа унутар Владе РС по питањим трговинске политике.

Када је реч о спровођењу прописа или међународних споразума у области трговине, поред дневних комуникација са појединачним министарствима по појединим питањима (укључијући и Сектор за царински систем Министарства финансија), организују се међуресорски састанци где се заузимају ставови по отвореним питањима које потом спроводе органи који су према Закону о министарствима надлежни за конкретну област.

c) механизми за доношење одлука, на пример, које се тичу увођења нових трговинских мера или измену постојећих трговинских мера.

Одлуке везане за трговинску политику усваја Влада Републике Србије на предлог надлежних министарстава. Надлежност министарстава у погледу трговинских питања се утврђује Законом о министарствима ("Службени гласник РС“, Бр 65/08,36/09 и 73/10). Сви предлози закона и других правних аката се достављају Влади након интерминистарског усклађивања ставова.

Влада доноси уредбе и др. ниже правне акте, и усваја предлоге закона који се након усвајања на Влади прослеђују Народној скупштини на усвајање.

Процедура за увођење нових трговинских мера и измену постојећих је прописана Законом о спољнотрговинском пословању („Службени гласник РС“, Бр 36/09) и подзаконским актима донетим на основу тог закона. Влада уводи или мења трговинске мере на предлог надлежног министарства или на иницијативу привреде упућену преко надлежног министарства.

14. Да ли постоји предвиђена трговинска обука или обука повезана с трговином у краткорочном и дугорочном периоду?

У оквиру процеса приступања СТО Република Србија користи сталну техничку помоћ Секретаријата СТО. Представници РС редовно учествују у регионалним СТО курсевима на тему трговинске политике из оквира СТО, а у земљи се организују семинари и конференције, на којима учешће узимају представници државне администрације, привреде, медија и академске заједнице.

Од 2004. године Србија користи техничку помоћ Швајцарске владе у процесу приступања СТО, која поред помоћи у домену креирања трговинске политике обухвата и тренинг службеника у Женеви у области СТО.

Такође, РС користи техничку помоћ ЕК и билатералну помоћ земаља чланица ЕУ по специфичним областима трговинске политике у виду бројних семинара и радионица у земљи и иностранству.

Из домена ЦЕФТА у организацији ОЕЦД-а одржавају се округли столови по различитим областима које покрива ЦЕФТА Споразум.

У наредном периоду очекује се наставак свих горе наведених активности.

Роба двоструке намене

15. Да ли примењујете и на који начин примењујете контролу извоза робе двоструке намене?

Република Србија примењује систем извозне контроле који се односи на наоружање и војну опрему, са једне стране, као и на робу двоструке намене, са друге стране. У овој области у Републици Србији се примењује Закон о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. лист СЦГ“ бр.7/05 и 8/05) који прописује процедуру извоза контролисане робе, као и подзаконска акта. Република Србија у потпуности поштује међународне обавезе и стандарде који се тичу извоза контролисане робе. Термин „роба двоструке намене“ дефинисан је чл. 3. и 4. Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене и односи се и на тзв. „catch all“ клаузулу. Поред тога, а у складу са међународним обавезама Републике Србије, одредбом члана 5. наведеног Закона прописано је да је „спољна трговина, транспорт, транзит, поседовање, коришћење нуклеарног, хемијског или биолошког оружја и средстава за њихово лансирање, посебно у терористичке сврхе било ком недржавном актеру забрањено.“ Ова формулација усклађена је са Резолуцијом 1540 Савета безбедности УН.

16. Молимо доставите Комисији текстове релевантних законских прописа (на неком од званичних језика ЕУ).

Текст Закона о спољној трговини наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене („Сл. лист СЦГ“, бр. 7/05 и 8/05) је у Прилогу 30.

17. Молимо објасните који артикли спадају у категорију робе двоструке намене према вашим правним прописима и објасните по ком основу је такав списак састављен.

Република Србија је ратификовала међународне конвенције и споразуме који се односе на спољну трговину робе двоструке намене, као и Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1540 (UNSCR 1540) која се примењује у потпуности. Влада Републике Србије је усвојила Националну контролну листу робе двоструке намене 2009. године („Сл. гласник РС“, бр. 60/09) која је усклађена са ЕУ листом. Пре отпочињања процедуре издавања дозволе за спољну трговину робом двоструке намене овлашћено Министарство (Министарство економије и регионалног развоја), проверава да ли је та роба на листи или не. Уколико није, по потреби се може затражити мишљење експерата из појединих области како би се утврдило да ли наведена роба може имати двоструку намену. Ради успостављања што бољег система контроле, током процедуре издавања дозволе, као и током саме процедуре извоза (увоза) обезбеђена је стална размена информација и сарадња између органа овлашћеног за издавање дозволе (Министарство економије и регионалног развоја) и органа задуженог за реализацију дозволе (Царинска служба). Царински органи имају значајну улогу у спровођењу извозне и транзитне контроле. Царински службеници треба да утврде да извозник има важећу дозволу и сву потребну документацију; да је роба по количини у складу са издатом дозволом; да је извозна документација у складу са дозволом и сл.

18. Који су поступци контроле?

У складу са Законом из 2005. године, дозволу за спољну трговину робом двоструке намене издаје Министарство економије и регионалног развоја. Само регистрована правна лица могу поднети захтев за издавање дозволе. Регистар лица овлашћених за послове спољне трговине наоружањем, војном опремом и робом двоструке намене води се у Министарству економије и регионалног развоја. Пре отпочињања процедуре, сваки захтев се проверава у смислу да ли је роба о којој се ради налази на Националној контролној листи наоружања и војне опреме или на Националној контролној листи робе двоструке намене, које је Влада усвојила 2009. године (усклађене са ЕУ листама). Уколико се налази на листи, процедура добијања дозволе прописана је Законом. То даље значи да коначна оддлука зависи од одобрења и сагласности других релевантних органа: Министарства одбране, Министарства спољних послова и Министарства унутрашњих послова. По добијању позитивних мишљења од поменутих министарстава, Министарство економије и регионалног развоја издаје дозволу за извоз конкретне робе. Уколико је само једно мишљење негативно, дозвола се не издаје.

19. Да ли су ваши државни органи спровели неку свеобухватну анализу разлика између ваших правних прописа и правних прописа Европске уније? Које су главне разлике? Ако таква анализа није до сада спроведена, да ли се планира њено спровођење? Молимо да пружите било какве значајне детаље о таквим плановима.

Република Србија, као значајан произвођач и извозник конвенционалног наоружања, није велики извозник робе двоструке намене. Прописи републике Србије који се тичу извозне контроле ових производа комплетно су усаглашени са законодавством ЕУ и међународним конвенцијама у овој области.

Извозни кредити

20. Које институције дају ове кредите/осигурања? Молимо опишите методологију којом се одређује фактор ризика код извозних кредита/осигурања? На који начин се овим методама узима у обзир договор с Организацијом за економску сарадњу и развој (OECD)?

Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије - АОФИ основана је посебним законом о АОФИ 2005. године као институција за подршку извозу.

Агенција пажљиво разматра и управља ризиком који преузима. Разматрање и управљање ризиком започиње пажљивим процесом преузимања ризика у осигурању користећи доступне информације о купцима / клијентима / јемцима / земљама, као и одговарајуће технике процене ризика уз коришћење система рангирања и тарифирања.

Оквир ОЕЦД споразума већ дуго представља корисно оруђе за процену и класификацију ризика земље, као и политички ризик земље.

АОФИ активно управља и надзире ризике у свом портфолију кроз веома софистициран систем мониторинга, као и кроз реосигурање и / или тржишне механизме заштите.

АОФИ управља потраживањима и регресима на професионалан начин уз непрекидно поштовање права осигураника и купаца, а такође врши посебна резервисања за покриће потенцијалних губитака.

АОФИ такође размењује информације са другим извозно-кредитним агенцијама (ЕЦА), чланицама Прашког клуба, Бернске уније у вези са изложеношћу, кашњењима у плаћањима, неизвршавањима обавеза и регресима.

Процена, анализа и управљање ризицима у свим релевантним сегментима код комерцијалних ризика, ризика земље и политичких ризика чине примарну делатност АОФИ.

АОФИ је посвећена да води финансијски одрживо пословање и установила је премијске стопе које дугорочно покривају оперативне трошкове и губитке и осигурава висок ниво саме индустрије.

21. Да ли институције које дају кредите/осигурања такође покривају и краткорочне извозе у државе ЕУ и друге државе чланице Организације за економску сарадњу и развој, а које су обухваћене саопштењем Комисије у складу са чланом 113. Уговора о функционисању Европске уније (TFEU), примењујући чланове 92. и 93. овог Уговора на осигурање краткорочних извозних кредита (Службени лист C 281 од 17. септембра 1997. године)?

АОФИ покрива краткорочни извоз у ЕУ и ОЕЦД земље, али још увек не примењује горенаведено ЕК Саопштење. Република Србија је 100% власник АОФИ. АОФИ има мандат по Закону о АОФИ да покрива не тржишне комерцијалне и политичке ризике за рачун државе. Краткорочно и средњорочно/дугорочно осигурање од комерцијалних и политичких (тржишних) ризика АОФИ осигурава за свој рачун користећи све тржишне механизме за пласирање ризика на тржишту. Тржиште осигурања извоза у Србији није развијено и АОФИ је једини осигуравач кредитних ризика на српском тржишту, нажалост без конкуренције у овом тренутку. Мисија АОФИ је да развија локално тржиште и да у Србији обезбеди најбољи начин рада који тржиште познаје у кредитном осигурању.

22. Да ли предвиђате било какве проблеме везане за спровођење Директиве Савета 98/29/ЕЗ о усклађивању главних одредби које се тичу осигурања извозних кредита за трансакције са средњорочним и дугорочним покрићем?

Не предвиђамо никакве проблеме у вези са имплементацијом Директиве Савета 98/29/ЕЗ имајући у виду следеће:

1. Упркос чињеници да Србија није чланица ОЕЦД, АОФИ као чланица Прашког клуба, Бернске уније, поштује Општи споразум Бернске уније, смернице и главне принципе ОЕЦД аранжмана који се тичу аванса, почетка и дужине отплате кредита и броја рата.

2. АОФИ поштује Водеће принципе Бернске уније за активности у складу са својим чланством за краткорочно и средњорочно осигурање извоза.

3. Корисно је напоменути да је АОФИ, као законски следбеник Фонда за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова Србије и Црне Горе (СМЕЦА), иначе успешно примењеног пројекта Светске банке подршке извозу, а као чланица Прашког клуба, Бернске уније од 2004. године, подржава извоз што одражава здраву пословну праксу кроз примену услова који рефлектују најбољу тржишну праксу која води ка здравом преузимању ризика.

4. АОФИ води своје послове на етички начин и на такав начин да се обесхрабри незаконито понашање.

5 АОФИ је врло пажљива према еколошким питањима и води рачуна о тим питањима у оквиру свог пословања.

II. ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНИ ТРГОВИНСКИ СПОРАЗУМИ

23. Које преференцијалне трговинске споразуме је ваша земља склопила с трећим земљама? Молимо доставите примерке таквих споразума (на неком од званичних језика ЕУ). (Текстови могу бити снимљени на CD-ROM)

Република Србија има следеће преференцијалне трговинске споразуме (текстови Споразума дати су у Прилогу 30):

1) ЦЕФТА 2006 је потписана од стране: Албаније, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Србије и УН Прелазне административне мисије на Косову (УНМИК) у име Косова и у складу са Резолуцијом УН Савета безбедности 1244. 19. децембра 2006. године у Букурешту. ЦЕФТА 2006 је ступила на снагу за све ЦЕФТА чланице 22. новембра 2007. године. Управно тело ЦЕФТА је заједнички комитет. До овог тренутка, формирана су три подкомитета: за Пољопривреду (укључујући и санитарне и фитосанитарне мере), за Царине и правила о пореклу и за Техничке баријере у трговини и нецаринске баријере. ЦЕФТА Секретаријат, са седиштем у Бриселу, почео је са радом у септембру 2008. године кроз пружање административне и техничке подршке Заједничком комитету, сваком од подкомитета и сваком другом телу установљеном од стране Заједничког комитета. Секретаријат је тренутно заједнички финансиран од стране ЦЕФТА чланица и ЕУ, укључујући и одређени број донатора. ЕУ пружа техничку помоћ за различите аспекте Споразума. Циљеви овог свеобухватног Споразума су, између осталог, проширење трговине и услуга и привлачење инвестиција кроз једнака, стабилна и предвидљива правила, уклањање трговинских баријера између чланица, пружање адекватне заштите права интелектуалне својине у складу са међународним стандардима и хармонизација одредби о питањима савремене трговинске политике, као шти су

правила о конкуренцији и државној помоћи. Такође укључује и јасне и ефикасне процедуре решавања спорова и олакшава постепено установљавање ЕУ - Западни Балкан зоне дијагоналне кумулације порекла. Споразум је у потпуности у складу са СТО правилима и ЕУ регулативама.Споразум је закључен на неодређено време, с тим да члан 51 предвиђа да уколико нека од Страна постане чланица ЕУ она се повлачи из ЦЕФТА. Повлачење се примењује најкасније дан пре него чланство постане ефективно и без било каквих компензација другим Странама због промене у условима трговине.

Трговина индустријским производима између ЦЕФТА чланица је потпуно либерализована, док се остварење даље либерализације трговине пољопривредним производима која је договорена предвиђа за прву половину 2011. године. После ЕУ, ЦЕФТА је други најзначајнији спољнотрговински партнер Србије. Удео српске трговине са ЦЕФТА чланицама од формирања ЦЕФТА износи око 16% од укупне трговине са светом, са уделом од 33% до 35% у извозу и око 8% у увозу. Од 2006 трговина Србије са ЦЕФТА чланицама има стабилан годишњи раст од око 50%. осим у 2009 години што је последица економске кризе у свету. Најзначајније ЦЕФТА чланице за српски извоз су Црна Гора, Босна и Херцеговина и Македонија. У погледу увоза најзначајнија је Босна и Херцеговина, а прате је Хрватска и Македонија. Србија има свеукупни позитивни трговински биланс са ЦЕФТА чланицама. Од укупне трговине са ЦЕФТА чланицама, oкo 75 % чине индустријски производи, а преостали део се односи на пољопривредне производе. Удео индустријских производа у српском извозу је 66%, а у увозу 77%. Република Србија је преузела председавање ЦЕФТА Споразумом од 1. јануара 2010. године од Црне Горе. У складу са постављеним приоритетима, током председавања Србија се посебно фокусирала на оставарење следећих циљева: - Отварање тржишта услуга, - Допуњавање добити од трговинске либерализације приликама за страна улагања, - Отварање тржишта јавних набавки - Остваривање повезаности конкуренције и трговинске либерализације - Даља либерализација трговине пољопривредним производима - Стварање ЦЕФТА Портала о трговини - Приступ EUROSTAT COMEXT бази података На састанку Заједничког комитета ЦЕФТА, који је одржан 12. новембра 2010 у Београду, усвојени су министарски закључци, као и више одлука неопходних за финкционисање Споразума и то: донета је одлука да се мандат ЦЕФТА Секретаријата продужи за још три године на период од 1.септембра 2011. до 31. августа 2014.године и усвојена је одлука о финансијској уплати ЦЕФТА Чланица у буџет Секретаријата за период од 1. септембра 2011. до 31. августа 2014.године. Договорено је да ће заинтересоване чланице ЦЕФТА приступити већ договореној либерализацији пољопривредних производа у складу са Бечком конвенцијом о закључивању међунарондих споразума.

2) РС је потписала споразум о слободној трговини са државама Европске асоцијације о слободној трговини (ЕФТА), односно, са Исландом, Лихтенштајном, Норвешком и Швајцарском 17. децембра 2009. године у Женеви, а ратификовала у Народној скупштини Републике Србије 26. маја 2010. године. Због специфичне ратификационе процедуре 1. октобра 2010. године отпочела је примена Споразума између РС и Швајцарске и Лихтенштајна, док се ратификација у парламенту од стране Норвешке и Исланда очекује почетком 2011. године. Споразум са ЕФТА је такође још један корак напред у бољем економском позиционирању Србије. Овај Споразум је значајан не само због повећања робне размене са ЕФТА државама, већ и због тога што су поменуте земље међу највећим инвеститорима у Србији. Србија је у 2009. години остварила извоз у ЕФТА чланице у вредности од 66 милиона евра, док је остварена вредност увоза 189 милиона евра. Споразумом је постигнута асиметричност либерализације трговине у нашу корист, уз могућност коришћења кумулације порекла производа, што ће омогућити да српски извозни производи буду конкурентнији на тржиштима држава ЕФТА. Даном ступања на снагу Споразума, државе ЕФТА укидају све царине за индустријске производе, а за пољопривредне производе Србија добија третман сличан земљама ЕУ. Предвиђена је могућност повлачења и престанак важења Споразума путем писменог обавештења депозитару. Повлачење ступа на снагу шест месеци од датума пријема тог обавештења од стране депозитара. Уколико се Република Србија повуче, овај споразум престаје да важи онда када њено повлачење ступи на снагу.

3) Споразум о слободној трговини са Турском је потписан 1. јуна 2009. године, а ступио је на снагу 1. септембра 2010. године.

За све индустријске производе, са пореклом, договорен је асиметричан модел либерализације у корист српске стране, који подразумева стопу царине нула при увозу у Турску. Насупрот томе, увоз истих производа са пореклом из Турске, при увозу у Србију, имаће снижену стопу царине и то у транзиционом периоду од две, четири или пет година, у зависности од осетљивости конкретног производа, почевши од 1. септембра 2010. године, да би тек од 1. јануара 2015. године увоз свих инудустријских прозвода из Турске био са стопом царине нула. Овај начин либерализације трговине индустријским производима преузет је из ССП са ЕУ, с тим што је у Споразуму са Турском за одређене текстилне и производе црне и обојене металургије обезбеђен већи степен заштите.

Либерализација трговине пољопривредним производима односи се само на производе биљног порекла, а одвијаће се у оквиру количинских квота, са преференцијалном стопом царине. Трговина пољопривредним производима који нису обухваћени квотама, одвија се у режиму примењених царина.

Преференцијална правила о пореклу у оквиру Споразума о слободној трговини са Републиком Турском садржана су у Протоколу II о дефиницији појма „производи са пореклом“ и методама административне сарадње. Правила о пореклу су базирана на пан-европским правилима о пореклу. Детаљан одговор о преференцијалним правилима о пореклу за примену овог споразума дата су у оквиру Упитника за Подгрупу 29 – питање 7.

Споразум се закључује на неограничен временски период.

Свака страна може да откаже Споразум писменим обавештењем другој Страни. Споразум престаје да важи од првог дана седмог месеца од дана када је друга страна примила такво обавештење.

У случају приступања једне од Страна ЕУ, Споразум престаје да важи један дан пре датума приступања ЕУ.  

4) Споразум између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о слободној трговини, потписан је 28. августа 2000. Укидањем царина за највећи број производа пореклом из Републике Србије и Руске Федерације створени су повољнији услови за успостављање дугорочних облика сарадње у свим сегментима привреде. Саставни део овог споразума је и Протокол о изузецима из режима слободне трговине. Правила о пореклу робе су накнадно размењена између страна. Споразумом је предвиђено да се сваке године усаглашавају протоколи који садрже изузетке из режима слободне трговине (робе за које се и даље плаћа царина). До сада је извршена само једна таква измена, 3. априла 2009.

Споразум је ратификован у Савезној Скупштини Савезне Републике Југослвије 9. маја 2001. године (Службени лист СРЈ - Међународни уговори, број 1/2001), а руска страна још увек није ратификовала овај Споразум.

Споразум се привремено примењује од дана потписивања, а још увек није ступио на снагу (члан 21).

Споразум је закључен на неодређено време и престаје да важи по истеку шест месеци од дана писменог обавештења једне стране уговорнице о намери да откаже споразум.

Уговори закључени у оквиру споразума, а који нису реализовани до момента престанка важења споразума остају на снази до потпуног извршења.

Протокол између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине којим се замењује Протокол уз основни Споразум потписан је 3. априла 2009. године у Београду. Овим документом либерализовано је око 99% трговине са Руском Федерацијом. Царина се плаћа само за један мањи број производа у нашем извозу, и то: шећер, инулин, месо и јестиви отпаци од живине, гликозни сируп, пенушаво вино, неденатурисан етил алкохол, цигарете, предиво од памука, тканине од памука, теписи, путнички аутомобили, компресори за расхладне уређаје, регистар касе, монитори, пројектори,трактори и дрвени намештај. Такође, царина у нашем увозу се плаћа за: славине, тракторе, путничке аутомобиле и моторна возила за превоз робе.

Протокол је ратификован у Народној Скупштини Републике Србије 16. децембра 2009. године (Сл.гласиник РС - Међународни уговори број 105/2009), а руска страна га још није ратификовала.

Протокол уз Споразум се привремено примењује од дана потписивања (3.4.2009.), а још увек није ступио на снагу.

5) Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике

Белорусије о слободној трговини између Републике Србије и Републике Белорусије је потписан 31. марта 2009. године у Минску. Споразум предвиђа међусобно реципрочно укидање царина и осталих дажбина за око 99 % производа обухваћених Царинском тарифом, осим за неколико производа за које ће се плаћати царина приликом увоза/извоза у оба правца. То су: шећер, алкохоли,

цигарете, употребљавани аутомобили, употребљавани трактори, употребљавани аутобуси и пнеуматске гуме (протектиране и употребљаване).

Правила за утврђивање земље порекла робе заснивају се на принципу правила 50%, односно вредност свих употребљених материјала без порекла у изради неког производа није већа од 50% цене производа франко фабрика.

Споразум је ратификован у Народној Скупштини Републике Србије 16. децембра 2009. године (Сл.гласиник РС - Међународни уговори број 105/2009), а белоруска страна није још ратификовала Споразум.

Споразум се привремено примењује од дана потписивања (31.3.2009.), а још увек није ступио на снагу, јер нас белоруска страна још није обавестила да је споразум ратификован у Републици Белорусији (члан 24. Споразума, став 1).

Споразум је закључен са периодом важења од пет година и аутоматски се продужава на неодређено време, ако га једна од страна не раскине најкасније дванаест месеци пре истека петогодишњег периода. Ако се важност споразума аутоматски продужи на неодређено време, предвиђена је могућност раскида уговора након дванаест месеци од дана када једна страна обавести другу страну о намери да раскине споразум (члан 24. Споразума, став 2). У случају престанка важења споразума, његове одредбе ће се примењивати на све уговоре закључене у периоду важења споразума, до потпуне реализације обавеза по тим уговорима (члан 24. Споразума, став 3).

6) Споразум о слободној трговини између Владе Републике Србије и Владе Републике Казахстан је потписан 7. октобра 2010. године у Астани. Споразумом су укинуте царине, увозне дажбине и друге мере еквивалентног дејства за око 99 % производа обухваћених Царинском тарифом пореклом из држава потписница.

Плаћање царине предвиђено за један број производа приликом увоза/извоза у оба правца (алкохол, шећер, одређене врсте сирева, путнички аутомобили, све врсте коришћених возила и гума).

У односу на увоз робе за коју се плаћа царина, договорено је да стране уговорнице примењују царине, таксе и дажбине једнаког дејства као царине, на нивоу најповлашћеније нације (MFN), у складу са законодавством својих држава. (члан 2. Споразума).

Сходно члану 9. Споразума, порекло робе се одређује на основу Протокола о одређивању земље порекла робе и методима административне сарадње. Примењује се принцип правила 50%, односно вредност материјала употребљених у процесу производње (сировина, полупроизвода и готових производа) пореклом из других држава (које нису стране уговорнице) или вредност материјала непознатог порекла није већа од 50% вредности робе која се извози. Признаје се кумулација порекла робе, односно роба се сматра пореклом из држава страна уговорница, ако је тамо добијена, а садржи материјале пореклом из Републике Србије, Републике Казахстан, Републике Белорусије и Руске Федерације (члан 5. Протокола).

Споразум је ратификован у Народној Скупштини Републике Србије 30. новембра 2010. године, а казахстанска страна још није ратификовала споразум. Споразум ће се привремено примењивати од 1. јануара 2011. године, а ступиће на снагу када стране уговорнице размене ратификационе документе, што још увек није учињено (члан 25. Споразума, став 1).

Споразум је закључен на рок од пет година и аутоматски се продужава на неодређено време, ако га једна од страна не раскине најкасније дванаест месеци пре истека петогодишњег периода (члан 25. Споразума, став 2).

Ако се важност споразума аутоматски продужи на неодређено време, предвиђена је могућност раскида уговора након шест месеци од дана када једна страна обавести другу страну о намери да раскине споразум /члан 25. Споразума, став 3/.

У случају престанка важења споразума, његове одредбе ће се примењивати на све уговоре закључене у периоду важења споразума, до потпуне реализације обавеза по тим уговорима (члан 25. Споразума, став 4).

Царинска унија Руске Федерације, Републике Белорусије и Републике

Казахстан Руска Федерација, Република Белорусија, и Република Казахстан

формирали су Царинску унију, која функционише у оквиру Евроазијске економске заједнице. Царинска унија представља облик економске и привредне интеграције, који предвиђа замену царинске територије земаља чланица, заједничком царинском територијом, у оквиру које ће функционисати заједничка царинска тарифа, заједничка спољнотрговинска политика према трећим земљама, заједничка правила царинског регулисања и заједнички наднационални орган, који ће одређивати заједничку спољну трговину и доносити одлуке у вези са процесом функционисања Царинске уније.

Како би се обезбедили услови за несметано одвијање трговине Републике Србије са Царинском унијом ове три земље, са којима Р Србија има билатералне споразуме о слободној трговини, неопходно је да се са сваком од држава чланица Царинске уније ускладе протоколи о изузецима из режима слободне трговине и протоколи о правилима о пореклу.

Са Републиком Казахстан је потписан Споразум о слободној трговини, који је усклађен са принципима Царинске уније.

Билатерални преговори о усклађивању тренутно важећих докумената су у завршној фази и са РФ и са Р Белорусијом. Очекује се потписивање са Руском Федерацијом Протокола између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању порекла робе и са Републиком Белорусијом Протокола између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о измени и допуни Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о слободној трговини, чиме ће трговина Републике Србије са ове две државе бити такође усклађена са принципима Царинске уније.

Код правила о пореклу битно је да Република Србија и државе чланице Царинске уније признају међусобно кумулацију порекла робе, односно роба се сматра пореклом из држава страна уговорница, ако је тамо добијена, а садржи материјале пореклом из Републике Србије, Републике Казахстан, Републике Белорусије и Руске Федерације.

24. Молимо вас да за сваки споразум наведете следеће информације: природу споразума, датум ратификације, датум ступања на снагу, почетни период споразума, процедуру аутоматског обнављања, период трајања стечених права и јасно нагласите који начини постоје у тим споразумима да се они измене или да им престане важење, како би се ускладили с правним тековинама.

Молимо погледати одговор на претходно питање.

25. Да ли су ваши државни органи спровели неку свеобухватну анализу разлика између ових споразума и споразума које Европска унија можда има с истим трећим земљама? Ако јесу, молимо да нам представите резултате такве анализе. Ако нису, да ли се таква анализа планира? Молимо да пружите било какве значајне детаље о таквим плановима.

До сада није рађена анализа разлика између споразума, због другачије уређених трговинских односа које ЕУ има са овим земљама.

ЦЕФТА Споразум покрива регион Југоисточне Европе, а већинa чланица ЦЕФТА су у процесу стабилизације и придруживања ЕУ.

ЕУ са Турском чини царинску унију, а са земљама ЕФТА (искључујући Швајцарску) - Европски економски простор (ЕЕА).

Са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, ЕУ нема потписане споразуме о слободној трговини.

26. Да ли планирате да склопите неки нови преференцијални трговински споразум?

Република Србија намерава да закључи споразуме о слободној трговини са Републиком Украјином и Арапском Републиком Египат.

У преговрима су:

- Протокол између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о изузецима из режима слободне трговине и правилима о одређивању порекла робе, уз Споразум између Савезне Владе Савезне Републике Југославије и Владе Руске Федерације о слободној трговини између Савезне Републике Југославије и Руске Федерације од 28. августа 2000. године, - Протокол између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о измени и допуни Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Белорусије о слободној трговини између Републике Србије и Републике Белорусије, Наведени документи нису нови споразуми о слободној трговини, међутим наводимо их обзиром да као измене и допуне постојећих споразума о слободној трговини битно утичу на услове за одвијање трговине са овим земљама.

III ДРУГИ СПОРАЗУМИ ВЕЗАНИ ЗА ТРГОВИНУ

27. Молимо доставите списак свих ваших међународних споразума о

економској/техничкој сарадњи и интеграцији, као и било који други споразум који је релевантан за трговинска питања.

Републикa Србијa примењује 125 међународних уговора о трговини, економској или привредној сарадњи. Mањи број закључила je као Република Србија, док већи број примењује по основу правног наследства Кнежевине Србије, Краљевине

Југославије, ФНРЈ, СФРЈ, СРЈ, Србије и Црне Горе. Листа свих међународних уговора о трговини, економској или привредној сарадњи на дан 31. децембра 2010. године (осим оних о слободној трговини) је дата у Прилогу 30, сложена по времену ступања на снагу - од најновијег до најстаријег.

Листа садржи: назив споразума, природу (врсту) уговора, датуме ратификације и ступања на снагу, рок важности, процедуру аутоматског продужавања, период у коме се остварују права из међународног уговора и процедуру предвиђену за допуну, измену или отказивање међународног уговора.

Наведени међународни уговори закључени су у временском распону од преко 130 година и већина од њих, посебно они закључени после Другог светског рата, по садржају поред међусобне иницјативе за унапређење трговинске сарадње, садрже и клаузулу „најповлашћеније нације“ у односу на царине, таксе, дажбине.

Велика већина наведених међународних уговора садржи и одредбу о оснивању мешовитих међувладиних тела која ће пратити извршење споразума.

Сем уговора који су закључени са неограниченим роком трајања, сви имају процедуру аутоматског продуживања на период од једне до пет година, ако једна од страна уговорница пре истека важност, не достави писмено обавештење о раскиду. Период раскида варира од 60 дана до годину дана, а најчешће је шест месеци.

28. Молимо вас да за сваки споразум наведете следеће информације: природу

споразума, датум ратификације, датум ступања на снагу, почетни период споразума, процедуру аутоматског обнављања, период трајања стечених права и јасно нагласите који начини постоје у тим споразумима да се они измене или да им престане важење, како би се ускладили с правним тековинама ЕУ. Молимо погледати одговор на претходно питање.

29. Да ли планирате да ступите у преговоре око неког новог споразума о

економској / техничкој сарадњи и интеграцији, или да потпишете било какав споразум релевантан за трговинска питања? У поступку су преговри за закључивање:

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Индонезије о трговини и економској сарадњи,

Споразум о трговини и економској сарадњи између Републике Србије и Републике Тунис,

Споразум о економској, трговинској и техничкој сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Државе Катар,

Трговински споразум између Владе Републике Србије и Владе Државе Кувајт,

Општи споразум о економској, научној, техничкој и културној сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Републике Анголе, и

Споразум између Владе Републике Србије и Владе Сиријске Арапске Републике о трговини и економско-техничкој сарадњи

IV. БИЛАТЕРАЛНИ ИНВЕСТИЦИОНИ СПОРАЗУМИ

30. Ради стицања потпуне слике о разликама између вашег инвестиционог режима и инвестиционих режима у Европској унији, можете ли да нам доставите правне акте који одређују вашу инвестициону политику, укључујући и правне прописе који одређују аспекте везане за инвестиције у одређеном сектору?

Република Србија усвојила је Стратегију подстицања и развоја страних улагања 2006. године („Сл. гласник РС“, бр. 22/06) којом је дефинисано привлачење и задржавање директних страних инвестиција као један од основних циљева економског развоја земље. У области улагања на снази је Закон о страним улагањима („Сл. лист СРЈ“ бр. 3/02 и 5/03) којим се страном улагачу гарантује национални третман, као и пуна правна сигурност и заштита његових права стечених улагањем (чл. 8. и 9.), и право на слободан трансфер средстава по основу улагања. У овој области на снази је и Уредба о условима и начину привлачења директних страних инвестиција („Сл. гласник РС“, бр. 34/10 и 41/10) којом се посебно стимулишу улагања веће вредности (преко 200 милиона евра) којима се обезбеђује отварање најмање 1000 нових радних места у периоду од три године од дана почетка инвестирања, и све то у одређене гране индустрије (аутомобилска индустрија, електронска и индустрија информационих технологија).

31. С којим сте земљама закључили билатералне инвестиционе споразуме? Молимо вас да за сваки споразум наведете следеће информације: природу споразума (нпр. уговоре о билатералним инвестицијама, споразуме о трговинској сарадњи, неки други тип (наведите који), подручје примене (покривање приступа тржишту, недискриминација, заштита, промоција, итд.) датум ратификације, датум ступања на снагу, почетни период споразума, процедуру аутоматског обнављања, период трајања стечених права. Молимо доставите примерке (на неком од званичних језика ЕУ) и јасно назначите који се поступци предвиђају за измене и допуне или престанак важења сваког од ових споразума, како би се ускладили с правним тековинама ЕУ. Да ли неки од ових споразума садржи клаузулу о организацији за регионалну економску интеграцију (могућност да се инвеститорима или инвестицијама других земаља, које припадају истој организацији за регионалну интеграцију као и уговорна страна, додели повлашћени приступ)? Који се осетљиви сектори обично искључују (нпр. ваздухопловство, поморски транспорт, рибарство, аудиовизуелна индустрија, итд.) из таквих споразума?

ПРЕГЛЕД БИЛАТЕРАЛНИХ СПОРАЗУМА О ПОДСТИЦАЊУ И ЗАШТИТИ УЛАГАЊА

НАЗИВ ЗЕМЉЕ ПОТПИСАН РАТИФИКОВАН СТУПИО НА

СНАГУ НАЗИВ СПОРАЗУМА

1. Француска*1 28.03.1974. Конвенција између Владе СФРЈ и Владе Р Француске о заштити инвестиција

2. СР Немачка* 10.07.1989. 28.06.1990.(«Сл.л.СФРЈ-МУ»)бр.7/90

25.10.1990. Споразум изм.СФРЈ и СРН о узајам. заштити и подстиц. улагања и Протокол уз Споразум

3. Руска Федерација

10.10.1995. 20.12.1995.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.3/95)

19.07.1996. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе РФ о стимулисању и узајмној заштити улагања

4. Румунија

28.11.1995.

29.08.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/96)

16.05.1997. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Румуније о узајм. подст. и заштити улагања

5. НР Кина 18.12.1995. 29.08.1996.(«Сл.л.СРЈ- МУ»бр.4/96)

12.09.1996. Споразум између СВ СРЈ и Владе НРКине о узајам.подс.и зашт.улагања

6. Словачка Споразум о изм. и допунама основног Споразума

30.01.1996. 11.09.2004.

29.08.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/96 29.06.2005.(«Сл.л.СЦГ-МУбр.6/05)

15.07.1998. 13.10.2005.

Споразум између СВ СРЈугосл. И Владе Словачке Реп.о унапређ. и уз.зашт.улагања Спор. измеђуСавета министара СЦГ и Владе Р Словачке о изменама и допунама основног Споразума

7. Бугарска

13.02.1996.

29.08.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/96)

09.01.1997. Споразум између СВ СР Југосл. И Владе Р Бугарске о узајамном подстицању и зашт.улагања

8. Белорусија 06.03.1996. 29.08.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/96)

25.01.1997. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Белорусије о узајамн. подст. и зашт. улагања

9. Пољска 03.09.1996. 27.12.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.6/96)

23.01.1997. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Пољске о узајамн. подст. и зашт. улагања

10. Македонија 04.09.1996. 27.09.1996.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.5/96)

22.07.1997. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Македоније о узајам. подст. и зашт. улагања

11. Зимбабве 19.10.1996. 26.06.1997.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.2/97)

Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Зимбабве о узајм. подст. и зашт. улагања

12. Гвинеја 22.10.1996. 03.03.1998.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.2/98)

15.07.1998. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Гвинеје о узајам. подст. и зашт. улагања

13. Грчка 25.06.1997. 03.03.1998.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.2/98)

08.05.1998. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Грчке Реп. о узајамн. подст. и зашт. улагања

1 * Важност Споразума са СР Немачком и Француском продужена је посебним Споразумом о сукцесији билатералних уговора између министарстава спољних послова и ових земаља.

14. Чешка Споразум о изменама и допунама Основног Споразума

13.10.1997. 4. 06. 2010.

03.03.1998.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.2/98) 23.11.2010. („Сл. гласник РС“,бр. 10/10)

29.01.2001. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Реп. Чешке о узајам. подст. и зашт. улагања Споразум између Владе Републике Србије и Владе Чешке Републике о изменама и допунама Споразума између Савезне владе Савезне Републике Југославије и Владе Републике Чешке и узајамном подстицању и заштити улагања, потписаног 13.октобра 1997. године

15. Хрватска 18.08.1998. 05.11.2001.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.10/01)

31.о1.2002. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Хрватске о узајам. подст. и зашт. улагања

16. ДНР Кореја

26.08.1998. 24.12.1999.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.1/99)

14.08.2000. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе ДНР Кореје о узајам. подст. и зашт. улагања

17. Гана 25.04.2000. 30.06.2000.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.1/2000)

Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Гане о узај. подст. и зашт. улагања

18. Куба 28.08.2000. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Кубе о узајм. подст. и зашт. улагања са Протоколом

19. Украјина 09.01.2001. 22.06.2001.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/01)

14.08.2001. Споразум између СВ СР Југосл. и Каб. министара Украјине о узајм. подст. и зашт. улагања

20. Италија 11.12.2000. 09.05.2001.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.1/01)

Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Итал. Републике о узајам. подст. и зашт. улагања са Протоколом

21. Турска 02.03.2001. 22.06.2001.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.4/01)

10.11.2003. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Турске у вези узајм. подст. и заштите улагања

22. Мађарска 20.06.2001. 05.05.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.9/2004

30.03.2005. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Мађарске о узајам. подст. и зашт. улагања

23. Аустрија 12.10.2001. 16.01.2002.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.1/02)

01.08.2002. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Аустрије о узајам. подст. и зашт. улагања

24. Босна и Херцеговина

18.12.2001. 16.12.2002.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.12/02)

25. 08.2004.

25. Холандија 29.01.2002. 16.12.2002.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.12/02)

01.03.2004. Споразум о подст. и узајам. заштити улагања између СР Југосл. и Краљевине Холандије

26. Нигерија 01.06.2002. 30.01.2003.(«Сл.л.СРЈ-МУ»бр.3/03)

Споразум измеђо СВ СР Југосл. и Владе Савезне Реп. Нигерије о узајм. подст. и зашт. улагања

27. Словенија 18.06.2002. 26.03.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.6/04)

01.05.2004. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Словеније о узајам. подст. и зашт. улагања

28. Шпанија 25.06.2002. 05.03.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.3/04)

31.03.2004. Споразум између СР Југосл. и Краљевине Шпаније о подстицању и узајм. зашт. улагања

29. Велика Британија и Сев. Ирска

06.11.2002. 05.05.2004.(«СЛ.л.СЦГ-МУ»бр.10/04

03.04.2007. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Уједињ. Краљевства Вел. Британије и Сев. Ирске о узајам.

подст. и зашт. улагања

30. Aлбанија 26.11.2002. 05.05.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.10/04)

06.07.2004. Споразум између СВ СР Југосл. и Савета министара Р Албаније о међусобном подст. и зашт. улагања

31. Индија 31.01.2003. 22.09.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.23/04)

24.02.2009. Споразум између СВ СР Југосл. и Владе Р Индије о узајамн. подст. и зашт. улагања

32. Иран 05.12.2003. 21.03.2005.(«Сл.л.СЦГ»-МУбр.2/05)

06.07.2006. Споразум о узајам. подст. и зашт. улагања између СЦГ и Исламске Реп. Иран

33. Кувајт 19.01.2004. 21.03.2005.(«Сл.л.СЦГ»-МУ бр.2/05)

25.05.2006. Споразум између СЦГ и Државе Кувајт о узајам. подст. и зашт. улагања

34. Белгија 04.03.2004. 22.09.2004.(«Сл.л. СЦГ-МУ»бр.18/04)

13. 08.2007. Споразум између СЦГ и Белгијско-Луксембуршке Уније о узајам. подст. и зашт. улагања

35. Израел 28.07.2004. 22.12.2004.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.23/04)

07.02.2006. Споразум између СЦГ и Државе Израел о узајам. подст. и зашт. Улагања

36. Либија 18.02.2004. 22.10.2005.(Сл.л.СЦГ-МУ»бр10/05)

23. 04. 2008. Споразум између СЦГ и Велике Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије о подст., гарантовању и зашт. улагања

37. Литванија 29.03.2005. 22.10.2005.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.10/05)

02.12.2005. Споразум између Савета министара СЦГ и Владе Р Литваније о узајам. подст. и зашт. улагања

38. Египат 24.05.2005. 22.10.2005.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр10/05)

20.03.2006. Споразум између Савета министара СЦГ и Владе Aрапске Реп. Египат о узајам. подст. и зашт. улагања

39. Финска 24.05.2005. 22.10.2005.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.10/05)

Споразум између СЦГ и Р Финске о подст. и зашт. улагања

40. Кипар 21.07.2005. 01.12.2005.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.14/05

23.12.2005. Споразум између СЦГ и Р Кипар о узајам. подст. и зашт. улагања

41. Швајцарска 07.12.2005. 11.05.2006.(«Сл.л.СЦГ-МУ»бр.3/06)

20.07.2007. Споразум између СЦГ и Швајцарске Конфедерације о подст. и узајам. зашт. улагања

42. Данска 16. 05 2009. 16.12.2009. (“Сл.гласник РС-МУ бр. 105/09)

28. 01 2010. Споразум између Републике Србије и Краљевине Данске о подстицању и узајамној заштити улагања

43. Португал 16.09.2009. 5. 5 2010. Године („Сл.гласник РС“ бр.1/10)

24.7.2010. Споразум између Републике Србије и Републике Португал о узајамном подстицању и заштити улагања

44. Црна Гора 29.10.2009. 5. 5 2010. Године („Сл.гласник РС“ бр.1/10)

45. Република Малта

2. јула 2010. 23.11.2010. („Сл. гласник РС“,бр. 10/10)

Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Малте о подстицању и заштити улагања

46. Република Казахстан

7. октобра 2010. Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Kaзахстан о узајамном подстицању и заштити улагања

Листа билатералних инвестиционих споразума Републике Србије даје се у

прилогу. У њој су набројани сви закључени споразуми, Стране уговорнице, назив

сваког споразума, датум његовог потписивања, ратификације и ступања на снагу.

Сваки од њих садржи одредбу која се односи на аутоматско продужење важности

споразума, као и на период у коме установљена права настављају да важе. У

већини споразума каже се да се „споразум закључује на период од десет година и

аутоматски ће наставити да важи у сукцесивним периодима од по пет година,

осим ако једна Страна Уговорница писмено не обавести другу Страну

Уговорницу, најмање дванаест месеци пре истека рока његовог важења, о својој

намери да раскине Споразум. Када се ради о улагањима реализованим пре истека

рока важења споразума његове одредбе и даље ће важити у периоду од наредних

десет година од датума реализације улагања.“ За ступање на снагу важи одредба:

„Свака страна уговорница ће писмено обавестити другу о испуњењу унутрашње

уставне процедуре за његово ступање на снагу. Споразум ступа на снагу на дан

пријема другог од ова два обавештења.“

У вези са изменама и допунама и престанком важења споразума, типски нацрт

споразума о узајамном подстицању и заштити улагања који је Влада Републике

Србије усвојила 2007. године (у прилогу), усклађен је у потпуности са основним

принципима Бечке конвенције о уговорном праву из 1969. године, и прописује да

„споразум може бити измењен и допуњен на основу сагласности Страна

уговорница, а да ће те измене и допуне ступити на снагу у складу са истом

процедуром предвиђеном за ступање на снагу основног споразума.“Слична

формулација садржана је у свим потписаним билатералним споразумима.

Нацрт српског Споразума о узајаном подстицању и заштити улагања као и у

текстовима 46 до сада закључених билатералних уговора ове врсте, не предвиђа

се ни на који начин могућност повољнијег приступа инвестицијама. Одредбе

споразума које се односе на доделу националног и третмана најповлашћеније

нације ,,не обавезују ниједну од страна уговорница да прошири на улагаче друге

стране уговорнице доделу било ког третмана, предности или привилегија који она

може дати некој трећој земљи по основу свог чланства у економској унији, зони

слободне трговине, монетарној унији или сличном међународном сопоразуму

којим се оснивају такве уније или друге форме регионалне сарадње којима је

страна уговорница приступила или којима може приступити.“(члан 3. Типског

нацрта Споразума).

Једина област у којој је лимитарно улагање страних улагача јесте област

производње и трговине оружјем, област радио-дифузије, пилотирања, утовара и

ремонтовања бродова. Закон о страним улагањима („Сл.лист СРЈ“ бр.3/02 и 5/03)

као и остали прописи који се односе на страна улагања у Србији као и правни

статус страних улагача прописују да страни улагачи могу улагати у компаније

регистроване за обављање свих активности осим оних у одређеним областима,

посебно набројаних законом. Члан 19. став 1. Закона о страним улагањима

прописује да страни улагач, сам или заједно са другим страним улагачем, не може

основати компанију за производњу и трговину оружјем у Републици Србији као

ни у областима које су законом предвиђене као рестриктивне зоне. Исти члан

даље експлицитно прописује да у поменутим областима страни улагач може

основати компанију заједно са домаћим правним лицем или инвестирати у такву

компанију, али не може остварити већинско власништво над управљањем таквом

компанијом. Уколико страни улагач намерава да учествује у производњи и

трговини наоружањем, ставом 2. наведеног Закона је предвиђено да он мора

обезбедити дозволу од стране органа надлежног за послове одбране.

Члан 41. став 2. Закона о радиодифузији („Сл. гласник РС“ бр. 42/02,97/04,76/05,79/05,62/06,85/06,86/06,41/09) прописује да „домаће правно лице у коме су оснивачи страна правна лица регистрована у земљама у којима према унутрашњим прописима тих земаља није дозвољено или није могуће утврдити порекло оснивачког капитала, не може учествовати на јавном конкурсу за дозволу за емитовање програма.“ Исти члан у ставу 3. одређује да „страно физичко или правно лице може учествовати у оснивачком капиталу имаоца дозволе за емитовање програма највише до 49% укупног капитала, осим ако међународним уговорима које је ратификовала Република Србија није другачије предвиђено.“

Послове у области пилотирања, утовара и ремонта бродова могу изводити само домаћа физичка или правна лица.

32. Да ли неки од тих споразума садржи клаузулу о слободном преносу која предвиђа неограничен пренос било ког капитала и плаћања везаног за одређено улагање? Ако садржи, постоје ли изузеци или заштитне клаузуле које би могле да ограниче такву клаузулу о слободном преносу? Које је подручје примене ових изузетака и како се они покрећу?

Закон о страним улагањима („Сл.лист СРЈ“ бр.3/02 и 5/03) прописује право

страног улагача на слободан трансфер свих новчаних износа у вези са улагањем,

укључујући не само основни капитал већ и приходе од улагања, после плаћања

свих обавеза у складу са националним законодавством (пореских и сл.). Њиме, као

ни другим законима на снази у Републици Србији ни на који начин се не

ограничава право слободе трансфера средстава страног улагача. Највећи број

билатералних споразума о узајамном подстицању и заштити улагања садржи

клаузулу слободног трансфера средстава по основу улагања.

33. Да ли сте спровели анализу разлика између ових споразума и споразума које Европска унија можда има с истим трећим земљама? Ако јесте, молимо да нам представите резултате такве анализе. Ако нисте, да ли се таква анализа планира? Молимо да пружите било какве значајне детаље о таквим плановима.

Типски нацрт Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања који је

усвојила Влада Републике Србије и који представља основ за билатералне

преговоре са свим земљама заснован је на моделу ОЕЦД-а овог споразума и нема

већих разлика са моделима које имају земље ЕУ. У претходном периоду извршено

је усклађивање са правом ЕУ у овој области кроз измене и допуне основних

споразума са појединим земљама које су у међувремену постале чланице ЕУ

(Република Словачка, Република Чешка, Румунија, Република Бугарска).

Билатерални инвестициони споразуми су усклађени у смислу гарантовања

слободе трансфера, „без обзира на мере које усвоји ЕУ“, као и допуњени

одредбама којима се гарантују основни безбедносни интереси земље („Ништа у

овом споразуму неће бити усмерено да спречи било коју страну уговорницу да

предузме било коју радњу коју сматра неопходном у циљу заштите својих

основних безбедносних интереса.“), као и минимум међународно признатих

стандарда у области рада и заштите животне средине. Дакле, анализа је извршена

и већ примењена на споразуме.

34. Да ли тренутно преговарате или сте преузели обавезу да преговарате о неким новим билатералним инвестиционим споразумима? Молимо да нас известите о тренутном статусу и било каквим прелазним резултатима који проистичу из таквих преговора који су у току или тек треба да се одрже.

Република Србија је недавно (октобра 2010. године) усагласила и парафирала

текст Споразума о узајамном подстицању и заштити улагања са Белгијско-

Луксембуршком економском Унијом и његово се потписивање очекује ускоро.

Такође је усклађен текст писама чијом разменом ће бити извршене измене и

допуне Споразума о подстицању и узајамној заштити улагања са Финском

Републиком и њихово се потписивање очекује ускоро. Поред тога, током 2009. и

2010. године усаглашени су и парафирани текстови овог споразума са Алжиром,

Тунисом, Сиријом и Индонезијом, али још увек није договорен датум њиховог

потписивања.

35. Да ли планирате да склопите нове билатералне инвестиционе споразуме?

У наредном периоду очекује се преговарање билатералних споразума о узајамном

подстицању и заштити улагања са САД, Канадом, као и са појединим земљама

ЕУ- Француска, СР Немачка, Италија ( у зависности од нове заједничка политика

ЕУ у области инвестиција која се примењује од 2011. и последица које ће њена

примена имати по земље чланице). Од земаља нечланица планира се измена и

допуна основног споразума са Руском Федерацијом и Републиком Белорусијом,

као и преговање и закључење билатералних споразума са Мароком и

Азербејџаном. IV. РАЗВОЈНА ПОЛИТИКА И ХУМАНИТАРНА ПОМОЋ

Развојна политика

36. Да ли постоји политички оквир или било какав пропис о развојној сарадњи/помоћи у развоју?

Не постоје оквирне политике или правне одредбе којима се регулише ова материја. Република Србија предвиђа усвајање Закона о развојној сарадњи и хуманитарној помоћи са циљем стварања правног оквира за будући развој и хуманитарну подршку земљама у развоју.

37. Да ли је ваша земља повезана, на основу споразума о сарадњи, трговини, или на основу других споразума, са земљама у развоју (било да је реч о земљама Африке, Кариба и Пацифика, Латинске Америке, Азије или Медитерана)?

Споразуми са земљама у развоју су предвиђени у анексу – Q24.

38. Да ли ваша земља примењује преференцијалну трговинску политику (без обзира на горе наведене споразуме) у односу на одређене земље у развоју? Ако је тако, који је облик, и које су појединости такве политике, тј. таквих политика?

Република Србија не примењује преференцијалне трговинске политике према земљама у развоју.

39. Да ли ваша земља има буџет за помоћ земљама у развоју? Колики је тај буџет и како се распоређује? Колики је износ, уколико постоји, потрошен на хуманитарну помоћ трећим земљама током протекле 3 године? Да ли мерите своје буџетске доприносе према методологији Званичне помоћи у развоју (ODA)?

Република Србија нема буџет за помоћ земљама у развоју и нема методологију за мерење буџетских доприноса. У случајевима хуманитарних катастрофа, хуманитарна помоћ трећим земљама се додељује из буџетских резерви. У последње 3 године (2008-2010) хуманитарна помоћ је послата Хатију након земљотреса 2010. године у износу од око 6.9 милиона динара.

40. Које је пројекте развојне помоћи, уколико их је било, ваша земља спровела током протекле две године?

Није било пројеката развоја подршке изведених од стране Србије у последње две године.

41. Да ли се ваша земља обавезала на учешће у пројектима развојне помоћи у будућности?

У овом тренутку Република Србија, будући да још увек нема законски основ за упућивање развојне помоћи, нема никакве планиране или преузете обавезе које би требало реализоати у будућности о упућивању развојне помоћи трећим земљама.

42. Административни капацитет: Да ли постоји нека служба министарства или агенција за развојну сарадњу, или постоје посебни пројекти помоћи трећим земљама, којима управља неко друго министарство, а не Министарство спољних послова? Ако постоје, како су организовани?

Не постоје органи у оквиру министарства/Агенција за развој сарадње, нити посебни сектори за развој сарадње. Предвиђено је да, у складу са будућим Законом о развоју сарадње и хуманитарне помоћи, буде установљен један Одсек за развој сарадње у оквиру Министарства спољних послова.

43. У којој мери су развојна стратегија, циљеви, заједничке вредности и начела ЕУ, како су наведени у Европском консензусу о развоју (из децембра 2005. године, http://ec.europa.eu/development/policiesgen_en.cfm) укључени у вашу националну спољну политику?

Национална стратегија одрживог развоја, као свеобухватна мулти-секторска развојна стратегија, усвојена је у мају 2008. године и у потпуности укључује обим, вредности и принципе ЕУ развојне стратегије. Стратегија дефинише визију одрживог развоја до 2017. године, са циљем да Србија постане институционално и економски развијена држава са адекватном инфраструктуром, у складу са ЕУ стандардима, са привредом заснованом на знању, ефикасном коришћењу природних ресурса, већом ефикасношћу и продуктивношћу, са већим бројем образованог становништва, очувањем животне средине, историјског и културног наслеђа, држава у којој постоје партнерства приватног, јавног и цивилног сектора и која је у стању да пружи једнаке могућности за све своје грађане. Главни национални приоритети Републике Србије, чије испуњење ће омогућити остварење визије одрживог развоја до 2017. године, су следећи: 1) ЕУ чланство - развијање стабилних институција које гарантују демократију, владавину права и поштовање и заштиту људских и мањинских права, развој конкурентне привреде, хармонизацију са ЕУ acquis и преузимање обавеза које проистичу из чланства. 2) Развој конкурентне тржишне привреде и уједначеног економског раста – Увођење иновација, стварање бољих веза између науке, технологије и предузетништва, повећање капацитета за истраживање и развој, укључујући нове информационе и комуникационе технологије. 3) Развој образовања, повећање запослености и социјалне инклузије – стварање нових радних места, привлачење експертизе, унапређење квалитета и флексибилности радне снаге, више инвестиција у људски капитал. 4) Развој инфраструктуре и једнаког регионалног развоја – промоција атрактивности државе, осигурање једнаког квалитета и нивоа услуга кроз проширење и унапређење саобраћаја и јавно-комуналне инфраструктуре, смањење регионалних разлика и сиромаштва, отварање различитих могућности за

сарадњу јавног и приватног сектора, адекватно коришћење простора, одрживи развој енергетске инфраструктуре и рурални развој. 5) Заштита и унапређење животне средине и рационалне употребе природних ресурса – очување и промоција заштите животне средине, смањење загађења и утицаја на животну средину, употреба природних ресурса на начин који осигурава доступност будућим генерацијама. Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије је заснована на глобално прихваћеним принципима дефинисаним у Декларацији о одрживом развоју из Јоханесбурга, УН миленијумским циљевима развоја и ЕУ Статрегијом одрживог развоја. Друге развојне и секторске стратегије које подржавају циљеве, вредности и принципе ЕУ Стратегије развоја су: Национални програм интеграције Републике Србије (НПИ 2008, 2009), Национална стратегија за приступање Србије и Црне Горе Европској унији (2005), Стратегија за смањење сиромаштва (2003), Национална стратегија регионалног развоја Србије за период 2007 – 2012 (2007), Национални програм заштите животне средине (2010), Стратегија управљања отпадом за период 2009 – 2017 (2010), као и друге секторске стратегије у области економског развоја, енергије, пољопривреде, државне администрације, социјалне и здравствене заштите, локалног развоја, образовања, људских права, социјалне инклузије и другим областима.

44. Да ли ваша земља учествује у Миленијумским развојним циљевима? Докле сте дошли са испуњавањем циљева?

Република Србије је, као и 189 чланица УН, усвојила УН миленијумске циљеве развоја 2000. године. Миленијумски циљеви развоја су уврштени у Националну стратегију за смањење сиромаштва која је усвојена 2003. године. Током 2004. године Влада је образовала радну групу за имплементацију циљева и планова УН Миленијумске декларације, која је адаптирала МЦР и индикаторе националних развојних приоритета и хармонизовала их са постојећим националним развојним стратегијама и прописима. Током 2006. године Влада је усвојила Преглед имплементације МЦР у Републици Србији за претходни период. Последњи преглед имплементације МЦР у Републици Србији Влада је усвојила почетком 2010. године и обухвата преглед напретка у имплементацији МЦР у Србији за период 2005 - 2008. године. Извештај садржи закључке и препоруке о мерама које се морају предузети у циљу остварења МЦР. Такође, препоруке узимају у обзир потребу праћења нових индикатора мерења за које постоје подаци и потребу извршења додатних истраживања са циљем бољег праћења чији је циљ да се прати напредак у остваривању циљева. Највећи напредак у имплементацији МЦР је остварен на пољу сиромаштва, на основу чињенице да је укупна стопа сиромаштва у 2007. години преполовљена у односу на 2002. годину (од 14% до 6.6%), а и крајња стопа сиромаштва је достигла скоро нулу остварујући свој циљ још у 2007. години. Губитак вредности индикатора као резултат економске кризе указује на могућност стварања новог сиромаштва. Влада је образовала Тим за социјалну инклузију и смањење сиромаштва 2009. године, чији мандат је да координира политике социјалне инклузије усмерене на побољшање положаја популације која је најугроженија. На пољу образовања усвојено је релеватно законодавство које образовни систем чини једнаким, доступним и свеобухватним. Увођење обавезног и бесплатног

предшколског припремног програма 2006. године имало је позитиван ефекат на број деце укључене у општу популацију. Међутим, индикатори покривености и окончања основног образовања су мање задовољавајући у погледу деце из руралних крајева и деце ромског порекла. Анализа трендова у области родне равноправности указују да је у оквиру економске неједнакости забележен напредак у укључивању жена на тржишту радне снаге, као и у оквиру процеса доношења политичких одлука, заштити жена од насиља и других. Међутим, родна неравноправност је и даље присутна, тако да је неопходно завршити започети процес стварања институционалних механизама за родну равноправност и појачати примену мера у овој области. У Републици Србији је забележен напредак у смањењу смртности деце и може се реално очекивати да ће задатак смањења смртности за половину бити остварен до 2015. године. У области унапређења здравља жена у репродуктивном периоду забележени су помаци, као што су смањење смртности жена у репродуктивном периоду из разних узрока, као и из малигних болести. У борби против сиде, туберкулозе и других болести остварени су значајни резултати. Активности предузете уз значајну подршку међународних институција довеле су до смањења учесталости сиде и туберкулозе, као и смањења смртности од ових болести. Остваривање циљева који се односе на одрживост животне средине је значајно унапређено усвајањем стратегије одрживог развоја и скупине закона усаглашених са законодавством ЕУ чија је примена од великог значаја за заустављање губитка ресурса, управљање отпадом и подршку рециклирања, смањење загађења ваздуха и управљање хемикалијама. Република Србија је у периоду 2005-2008. године остварила динамичан економски раст, висок пораст извоза, значајан прилив директних страних инвестиција и унапређење економске ефикасности. Међутим, како би се постигли резултати у развоју партнерства са ЕУ и земљама у другим регионима неопходно је ускладити економску политику потребама проширења извозних сектора, посебно у односу на методе одржавања макроекономске стабилности.

45. У којим међународним споразумима који се тичу развоја учествујете?

Република Србија има око двадесет билатералних развојних партнера, међу којима је за скоро половину основа развојне сарадње утврђена адекватним оквирним споразумима који су потписани и ратификовани у скупштинској процедури. У другим случајевима Србија је потписала меморандуме или финансијске споразуме и са одређеним бројем развојих партнера сарадња је дефинисана на основу појединачно потврђених програма/пројеката у складу са којима је потписан адекватни споразум/уговор. Развојна сарадња Републике Србије, као приомаоца подршке, је остварена са следећим земљама2: АУСТРИЈА: Споразум између Републике Србије и Републике Аустрије о општим условима развојне сарадње. Споразум је потписан 6. фебруара 2009. године и након ратификације у Народној скупштини Републике Србије постао је саставни део правног система Републике Србије на основу Закона о ратификацији

2 У споразумима у којима се као страна потписница појављује Југославија или Државна заједница Србије и Црне Горе, Република Србија је правни следбеник и пуноважна страна према важећем закону.

Споразума између Републике Србије и Републике Аустрије о општим условима развојне сарадње (Службени Гласник РС Бр. 105/09, од 11. децембра 2009. године). ШВАЈЦАРСКА КОНФЕДЕРАЦИЈА: Споразум о техничкој и финансијској подршци између Савезне Републике Југославије и Швајцарске Конфедерације, потписан 23. фебруара 2003. године, ратификован је релевантним Законом о ратификацији (Службени гласник СЦГ – међународни уговоруи бр. 6 / 2003). Споразум је закључен на период од пет година са могућношћу продужења. На основу споразумног продужења наставља се имплементација споразума у будућности. ЈАПАН: Споразум о техничкој сарадњи између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Јапана, потписан 30. новембра 2005. године, ратификован је релевантним Законом о ратификацији. СЛОВАЧКА: Оквирни споразум о развојној сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике, потписан 3. децембра 2007. године, ратификован је Законом о ратификацији Споразума о развојној сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Словачке Републике (Службени Гласник РС Бр. 105/09, од 11. децембра 2009. године). Посебни финансијски споразуми се потписују на годишњем нивоу, прецизирајући годишњи износ који ће словачка развојна помоћ пружити Србији, као и услове и процедуре за имплементацију развојне помоћи. КРАЉЕВИНА ШВЕДСКА: Споразум између Републике Србије и Краљевине Шведске о општим условима развојне сарадње, потписан 29.јануара 2007. године, ратификован је релевантним Законом о ратификацији (Службени Гласник РС Бр. 105/09, од 11. децембра 2009. године), којим је постао је саставни део правног система Републике Србије. РЕПУБЛИКА ТУРСКА: Споразум између Владе Републике Србије и Републике Турске о техничкој и финансијској сарадњи, потписан 27. октобра 2009. године. Споразум је тренутно у скупштинској процедури и очекује се усвајање релевантног Закона о ратификацији поменутог споразума. РЕПУБЛИКА ИТАЛИЈА: Претходни правни оквир о сарадњи и помоћи Србији, утврђен Законом бр. 84/2001 – планиран је за реконструкцију пројеката на Балкану које спроводи углавном Министарство финансија, и Законом бр. 49/1987 – о развојној сарадњи преко Министарства спољних послова. За нове пројекте и програме потребно је потписати специјални споразум о финансирању, без посебног правног оквира или општег споразума о развојној сарадњи.

САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА: Споразум о сарадњи између Савета министара Србије и Црне Горе и Владе Савезне Републике Немачке о техничкој сарадњи и помоћи, потписан 13. октобра 2004. године и касније ратификован релевантним Законом о ратификацији. "Белешке о дискусијама о раду" представљају документ који се потписује на годишњем нивоу између Министарства за економску сарадњу и развој Немачке и Министарства финансија Републике Србије и обухвата план и образложење годишње расподеле развојне помоћи Савезне Републике Немачке Републици Србији. Агенције за имплементацију одобрених пројеката у приватном сектору су обично KfW (Кредитна банка за реконструкцију) и GTZ (Агенција за техничку сарадњу). КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА: Меморандум о разумевању између Владе Краљевине Норвешке и Републике Србије се потписује на годишњем нивоу и односи се на пакете развојне помоћи одобрене за сваку појединачну годину. ЛУКСЕМБУРГ: У методологији развојне помоћи Луксембурга Србији не постоји јединствен билатерални споразум, али је основ активности Развојне агенције Луксембурга утврђен потписивањем Споразума о донацији за сваки појединачни програм / пројекат. КАНАДА: У случају канадске развојне помоћи Србији, постоји билатерални оквирни споразум, али предвиђа правни основ сарадње кроз потписивање релевантног Меморандума. Поменути Меморандуми су закључени у области здравствене заштите и правде од 2009. године. Канадска међународна развојна агеција је завршила свој мандат у Републици Србији 1. марта 2010. године. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА: Меморандуми или споразуми о финансирању се појединачно закључују за сваки одобрени пројекат подршке. КРАЉЕВИНА ХОЛАНДИЈА: Меморандум о разумевању између Владе Републике Србије и Владе Краљевине Холандије се потписује на годишњем нивоу и односи на следеће програме: G2G (Програми техничке подршке Владе - Влади); PSO-M (подршка тржиштима у развоју – помоћ предузећима) и MEC (едукативни семинари / курсеви у Холандији). Последњи Меморандум је потписан у децембру 2009. године. ШПАНИЈА: Програм сарадње и техничке подршке између Министарства за економске односе са иностранством Србије и Министарства спољних послова Шпаније, програми финансијске сарадње између Савета министара и Владе Шпаније; Програм финансијске сарадње између Републике Србије и Владе Шпаније. РЕПУБЛИКА КОРЕЈА: Република Кореја пружа развојну помоћ Републици Србији кроз појединачне пројекте и тренинге, према којима се размењују

адекватне усмене ноте кроз дипломатске канале, а затим се потписују појединачни уговори о донацији. КРАЉЕВИНА ДАНСКА: Предлог Оквирног споразума између Републике Србије и Владе Краљевине Данске о развојној помоћи је у фази израде. У погледу посебних програма сарадње – Влада Републике Србије и Краљевина Данска су 7. септембра 2006. године потписале Меморандум о разумевању о имплементацији Програма подршке локалном економском развоју на Балкану, којим се Влада Данске обавезује да пружи Србији финансијску помоћ за Програм локалног економског развоја.

ЧЕШКА РЕПУБЛИКА: Не постоје посебни документи који су основ развојне сарадње.

Хуманитарна помоћ

46. Како дефинишете хуманитарну помоћ? Да ли ваша земља, у погледу спољне хуманитарне помоћи, прихвата начела пружања помоћи на основу потреба, која су у складу са хуманитарним принципима наведеним у Уредби о хуманитарној помоћи ЕЗ (ЕЗ 1257/96) и Европском консензусу о хуманитарној помоћи? Посебно се скреће пажња на начело недискриминације, којим се пружа помоћ жртвама, без дискриминације на расној, етничкој, верској, полној, националној и политичкој основи. У пружању помоћи не сме се водити нити бити подређен политичким разматрањима.

Према Закону о донацијама и хуманитарној помоћи, донације и хуманитарна помоћ се могу пружати у роби, услугама, новцу, хартијама од вредности, својини и другим правима. Примаоци хуманитарне помоћи могу бити државни органи „јавна предузећа, локална самоуправа, јавне установе и невладине организације, као и домаће и стране хуманитарне организације“. Поменути законски акт регулише оквир и типове хуманитарне помоћи пружене Републици Србији, а не донације хуманитарне помоћи које је Република Србија пружила другим земљама. Као што је наведено у одоговору на питање 36. овог поглавља, још увек не постоји законски оквир за упућивање хуманитарне помоћи али Република Србија планира доношење закона о развојној сарадњи и хуманитарној помоћи. Приликом израде овог закона биће уважени принципи садржани у Регулативи ЕК 1257/96 и Европском консензусу о хуманитарној помоћи, а посебна пажња ће бити посвећена поштовању принципа недискирминације. Република Србија подржава развојну политику ЕУ која је усмерена на смањење сиромаштва, одрживи развој и остваривање Миленијумских циљева развоја. Република Србија подржава принципе помоћи садржане у ЕК Регулативи о хуманитарној помоћи (EК 1257/96) и Европском консензусу о хуманитарној помоћи, посебно у погледу смањења сиромаштва, подршке земљама на основу националних процедура и подршци укључивања свих сегмената друштва, посебно економских и социјалних актера, као што су асоцијације

послодаваца, трговинске асоцијације, приватни сектор, невладин сектор и друге организације које имају важну улогу у промоцији демократских вредности.

47. Да ли ваша земља има признат оквир за националне невладине организације које имају за циљ пружање помоћи, било развојне или хуманитарне, трећим земљама? Молимо да објасните.

Закон о удружењима (Службени гласник 51/09, 07.08.2009.) регулише правни положај и оснивање невладиних организација чији је циљ промоција и реализација заједничких и општих интереса. Свако удружење утврђује обим својих активности од којих се део односи на хуманитарни рад.

48. Да ли имате организацију или део власти који надзире и пружа помоћ у случају природне катастрофе и катастрофе изазване човековим деловањем? Да ли се могућност таквих катастрофа прати на сталној основи? Ако сте одговорили потврдно на неко од претходна два питања, каква непосредна помоћ и средства су обезбеђена за случај да се тако нешто догоди? Да ли се таква помоћ пружа искључиво интерно, или је доступна и за добробит трећих земаља?

Влада Републике Србије је у току 2009. године извршила корениту промену система заштите и спасавања у Р. Србији, тако што је уместо, ранијег, хетерогеног система који је био заступљен у више министарстава, успоставила јединствен, правно, нормативно и организацијски уређен систем заштите и спасавања и управљања ванредним ситуацијама. У том смислу је формирала посебну службу - Сектор за ванредне ситуације (у даљем тексту: Сектор) који организационо припада Министарству унутрашњих послова, који је надлежни орган државне управе за развој политике система заштите и спасавања.

Од 1. јула 2010. године, Сектор за ванредне ситуације функционише у пуном организационом облику тако да у свом саставу имa следеће организационе јединице:

а) у Седишту Сектора у Београду: Управа за превентивну заштиту, Управа за ватрогасне и спасилачке јединице, Управа за управљање ризиком, Управа за цивилну заштиту и Национални тренинг центар;

б) Организација Сектора ван седишта: организован је у 27 организационих јединица у рангу управа и одељења. Сектор има четири Управе за ванредне ситуације у највећим градовима (у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу) и 23 Одељења за ванредне ситуације на нивоу управних округа. Руководиоци свих организационих јединица Сектора за ванредне ситуације су директно одговорни начелнику Сектора, који је уједно и помоћник министра унутрашњих послова.

У складу са Законом о ванредним ситуацијама усвојеном дана 29.12.2009. године, објављеном у Службеном гласнику број 111/10 од 30.12.2009. године, Сектор врши координацију активности свих државних институција које су укључене у систем заштите и спасавања у ванредним ситуацијама. Овим законом уређују се деловање, проглашавање и управљање у ванредним ситуацијама; систем заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа – удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа (у

даљем тексту: елементарне непогоде и друге несреће); надлежности државних органа, аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе и учешће полиције и Војске Србије у заштити и спасавању; права и дужности грађана, привредних друштава, других правних лица и предузетника у вези са ванредним ситуацијама; организација и делатност цивилне заштите на заштити, спасавању и отклањању последица елементарних непогода и других несрећа; финансирање; инспекцијски надзор; међународна сарадња и друга питања од значаја за организовање и функционисање система заштите и спасавања. Основни задаци система заштите и спасавања, у смислу овог закона су: програмирање и планирање мера и активности на заштити и спасавању; заштита, као скуп превентивних мера усмерених на јачање отпорности заједнице, отклањање могућих узрока угрожавања, смањење утицаја елементарних непогода, спречавање других несрећа и у случају да до њих дође, умањење њихових последица; координација при успостављању, изради и реализацији Националне стратегије за заштиту и спасавања; спасавање и пружање помоћи, под чиме се подразумевају оперативне активности које се предузимају у циљу спасавања људи, материјалних добара и животне средине; ублажавање и отклањање непосредних последица елементарних непогода и других несрећа, под чиме се подразумевају мере и активности које се предузимају ради успостављања неопходних услова за живот грађана на пострадалом подручју; организовање, опремање и оспособљавање снага заштите и спасавања; организовање, опремање и оспособљавање државних органа, привредних друштава, других правних лица и предузетника за заштиту и спасавање; организовање и оспособљавање грађана за личну, узајамну и колективну заштиту; пружање и тражење помоћи и сарадња са другим земљама и међународним организацијама; управљање, руковођење и координација субјектима и снагама система заштите и спасавања у ванредним ситуацијама и други послови и задаци заштите и спасавања. По питању штете, помоћи и накнаде због елементарних непогода, у складу са овим законом, јединице локалне самоуправе утврђују штете настале од последица елементарних непогода и других несрећа и у року од 60 дана од дана настанка последица достављају извештај Влади. Република Србија учествује у пружању помоћи јединицама локалне самоуправе за отклањање штета већег обима изазваних елементарним непогодама и другим несрећама. Под штетом већег обима подразумева се штета чији износ прелази 10% националног дохотка оствареног на територији општине у претходној години. Влада одлучује о пружању, врсти, начину и висини помоћи и доноси ближе прописе о начину утврђивања и евидентирања висине штете, врсти, висини и начину пружања и коришћења помоћи јединицама локалне самоуправе за отклањање штета већег обима изазваних елементарним непогодама и другим несрећама. Систем заштите и спасавања финансира се из буџета Републике Србије, буџета јединица територијалне аутономије и буџета јединица локалне самоуправе; других прихода у складу са законом и другим прописима.

У случају великих катастрофа, као што су земљотрес на Хаитију, поплаве у Пакистану, Република Србија може да одлучи да упути помоћ погођеним земљама. Тада Влада РС, на предлог надлежних министарстава, доноси закључак о врсти, вредности, количини помоћи која се упућује (финансијска или у роби).