z -<.....--..•.....•o o ;:co ~ ci•......• ~z ~

v) oo N

~ >-u --< >.u 8 oci

~

.....--..d>-u c,« t--<

~ Z o~ <:~

c, o N-<~

..--l

~

~

38 PLATON

PRVA PRETPOSTAVKA

»E pa dobro, neka bude«, započe Parmenid. Ako JEDNO postoji, ono tada nemože biti istobirno s mnoštvom, zar nije tako?«

»Kako bi i moglo?«

»[edno se, naime, ne sastoji niti iz dijelova niti može biti cijelo.«

»A zašto?«

»Dio kao dio pripada cjelini.«

»Da, doista.«

»A što jest cjelina? Zar nije cjelina baš ono što nije lišeno dijelova?«

»Potpunoma. «

»U oba se slučaja, dakle, Jedno sastoji iz dijelova: i kad biva cijelo i da imadijelove.«

»Svakako.«

»Znaći da bi u oba slučaja Jedno bilo mnoštvu istobitno, ane sebi.«

»Istinu reče.«

»No, zar ono ne bi trebalo biti ne mnoštvo većJedno?«

»Bi.«

»Stoga je nemoguće da bi Jedno postojalo kao cjelina niti da imade dijelove:budući da je ono [edno..

»Nemoguće je, zaista.,

»Ako nema nijednoga dijela, ono tada nema ni početka, ni kraja, ni središta,jer to bi bili njegovi dijelovi.«

»Toćno je.«

»Ali zar nisu početak i kraj međe svake stvarir-

»Daborne da jesu.«

PARMENIO 39

»Prerna tome, Jedno je neomeđeno, jer nema početka ni kraja.«

»Da, bezgranično.«

»[esr ono i bez obličja budući da ne sudjeluje ni u okruglome ni u ravnome.«

»A kako se to zbiva?«

»Okruglo je ono čiji su rubovi podjednako razmaknuti od središta.:

»Da, to..

»A ravno je ono čije je središte između dvaju krajeva.«

»Tako je..

»Kad bi, naime,fedno poprimilo bilo koji od oblika, steklobi time dijelove, tepostalo isto što i mnošrvo.: .

»Svakako.:

»Ono, dakle, niti je nalik ravnu niti okruglu, jer dijelova nerna..

»Istina je.«

»Ali, ako je Jedno ovakovo, njega tada nigdje nema. Jer se ono ne bi moglonalaziti ni u drugome ni u samome sebi.:

»Zašto ne bi?«

»Kad bi bivalo u nečemu drugom, moralo bi tada biti kružno obujmijenoonim u čemu je i da ima s njim na mnogima od svojih mjesta mnogostrukedodire. No Jedno je bez dijelova i ne biva ni na koji način u krugu, te ne moženi imati to mnoštvo obodnih dodira.:

»Ne rnože..

»A ako je u sebi, neće biti obuhvaćeno ničim drugim doli sobom, budući se je-dino u sebi nalazi; jer nemoguće je biti u nečem, a ne biti njime obujrnljen..

»Doista, nemoguće. »

»Drukčije je, dakle, ono čemu je suština da obuhvaća, a drukčiji predmetkoji obuhvaća; jer, po cjelovitu gledanju, Jedno ne bi moglo istodobno bivatii djelatnim i trpnim. Jer, ako je ono takovo, onda ni ne bi više postojalo toJedno, već dvojina.«

I

40 PLATON

»Istina je: ono ne bi više bilo [edna.i

»Znači: Jedno nije nazočno ni u sebi ni u ičemu drugom.«

»Nigdje ga nema.«

»Morri dalje, budući da je ono takvo, može li se kretati ili je nepokretnoj'.

»A što da ne bude i gibljivim i negibljivim?«

»Zato što krećući se, ono ili bi se premještalo ili bi se mijenjalo', jer ovo sujedina kretanja.«

»Uistinu.:

»Ali, ako bi se Jedno u odnosu na sebe sama mijenjalo, nemoguće je tada daostane Jedno. «

»Da, nemoguće je.«

»Ono, dakle, nije poradi mijenjanja pokretno?«

»Nije.«

»A da li možda poradi premještanja?«

»Moguće je.«

»No, ako seJedno premješta, ono bise tada moralo, bivajući na istome mjesto,kružno vrtjeti ili se pak pomicati po nekome slijedu od mjesta do mjesta.«

»Neophodno.«

»Ali, ako se Jedno oko sebe okreće, zar ono tada ne mora, nužno, u središtumirovati, te biti sastavljeno iz dijelova koji se oko središta giblju. A ono što nitiima središte ni dijelove, na koji bi se način trebalo kružno kretati?«

»Takva načina nema.«

»Ali, ukoliko se pomiče od mjesta do mjesta, nije li ono tada, tako se krećući,u svakome od budućih časova uvijek na nekome drugome mjesrur-

»[est, ako se kreće.«

»A da se nađe igdje u ičem, pokazalo nam se nemogućim.«

»Da, da je nemoguće.«

»Pa zar nije, dakle, još manje moguće da ono u bilo što zalazi?«

PARMENIO 4 1

»Ne shvaćam LI što?«

»Ako se nečim zalazi u neki predmet, svakako da ovo mora djelomice ne biti utome predmetu, jer u nj istom ulazi, a isto tako ne biti sasvim izvan njega, jerveć u nj ulazi, nije li tako?«

»Toćno tako.«

»To ako se desi, moguće je da se zbude samo s onim što imade dijelove. Jer seod njih mogu jedni nalaziti već u onome predmetu, a drugi su istovremenoizvan njega. Međutim, za ono što nema dijelova pomišljam da ni na koji na-čin nije kadro cijelo istovremeno biti niti unutar nekog predmeta niti izvannj ega.«

»Istina je..

»A što nema ni dijelove niti je cijelo, nije li za nj i većma nemoguće ma gdjeunići, budući ono ne može ulaziti ni djelomice ni kao cijelo?«

»Bit će da je tako.«

»Prerna tome, bilo gdje da ode i od bilo kuda dolazeći, ne bi ono moglo pro-mijeniti svojega mjesta, niti se može kretati niti se mijenjati.«

»Čini se da ne.«

»[edno, dakle, nije pokrerano nikakvom vrstom kretanja..

»Ono je nepokretno.:

»No isto tako ustanovismo kako je nemoguće da bi ono u nečemu bivalo?«

»Ustanovisrno.:

»Ono, dakle, također nije nikada na istome mjestu.«

»Zašto da ne bude?«

»Zaro što bi već moralo bivati nazočnim u onome u čem bi ostajala na istomemjestu.«

»To je istina.«

»Ali ono nije ni u sebi, ni u ičem drugom?«

»Tarno ga zaista nerna.«

•

42 PLATON

»Dakle, Jedno nije nikada na istome mjestu.«

»Izgleda, nikada.«

»A ono što ne ostaje nikada na istome mjestu nema ni mira ni nepomično-sti.«

»Nernoguće je da bi ih irnalo.«

»Ćini se, dakle, dajedno nije ni gibljivo ni negibljivo.«

»Daborne da nije, tako nam se barem ćini.«

»A1i ono, nadalje, nije istobitna ni nečemu inome, ni sebi samome, niti serazlikuje od samoga sebe ili od drugoga.«

»Kako to biva?«

»Kad bi se razlikovala od samoga sebe, razlikovala bi se i od bića Jednog, te nebi više bilo [edno.«

»Isrina je.«

»1 dalje, ako bi bivalo istobitna s nečim drugim, ono je tada što i drugo, višenije ono samo. Tako da i na taj način ne bi više bilo ono što jest: Jedno, većnešto ino no je [edno,«

»Razumljivo je da ne bi.«

»Stoga ono nije istobitna nečemu drugom ni različito od sebe sarna.«

»Nije.«

»Takoder, sve dok ostaje kao Jedno, ono se ne razlikuje od nečega drugog. JerJednome nikako ne pripada svojstvo da se od nečega razlikuje, već samo razli-čitom kao različitom da bude različitim i ničemu drugom.«

»5 pravom.«

»Dakle, s tim što jeJedno, ono nije različito. Zar: si drukčijeg mišljenja?«

»Ne, nipošto.«

»Pa ako nije time različito, njemu tada suština nije da biva različitim, a budućitakova po sebi ne može biti, ono nije ni razlićiro.«

»Točno.«

PARMENIO 43

»A1i isto tako ono nije istobitna samome sebi.«

»Zašto da ne bude?«

»Zato, naime, što Jedno i istost nisu od iste prirode.«

»Kako li je to moguće?«

»Postavši nečemu istim, ne znači da se bude [edno.«

»Nego što, zapravo?«

»Postavši S mnoštvom istobiran nužno znači bivati Mnogim a ne [edno.«

»Da, to je istina.«

»Ako se, dakle,fedno i istost ni u čemu ne bi razlikovali, značilo bi: biti uvijekistim isto je što i biti Jedno, apostatijedno isto je što i biti istim.«

»Svakako.«

»Clede, dakle, Jednoga, postavši sebi istim, ono ne tvori jedno sa sobom: takoono, iako Jedno, ne bi bilo [edno.«

»Takvo što nije moguće.«

»Nemoguće je, stoga, da se Jedno razlikuje od nečega drugog, niti da je isto-bitna sa soborn.«

» emoguće je, zaista.«

»[edno, dakle, ne razlikuje se ni od sebe ni od drugoga niti im je istobirno.«

»Ne, doista.«

»A1i, s druge strane, Jedno nije ni slično niti je neslično: ni sebi samome niičemu inorne.«

»Ta zašto nije?«

»Zato što samo ono postaje slično, koje pripušta sebi ponešto od istosti.«

»Tako je.«

»A mi, zar ne uvidjesmo kako je po naravi istost drukčija od Jednog?«

»Uvidjesmo, zaista.«

»Kada bi Jednome još nešto pripadalo osim da bude Jedno, njemu bi pripadaloviše nego biti Jedno, a to nije moguće.«

II'

"

44 PLATON

»Nije.«

"Ne postoji, dakle, nikakav način kako bijedno postalo istobitno: bilo drugo-me bilo sebi.«

»Očito ne postoji.«

»No, isto tako, ono ne može biti niti slično: bilo drugome bilo sebi samome.«

»Izgleda da ne može.«

»Ali, Jednome nije dano niti to da se razlikuje, jer bi ono time bivalo više no[edno..

»Ono bi postalo više no jest Jedno, zaista..

»Ono čemu pripada različitost od samoga sebe ili drugoga, biva neslično sa-mome sebi ili drugome, ako slično jest to čemu pripada istost.«

»To je točno tako.:

»[ednome, dakle, - takvim nam se pokaza -, jer mu nikako nije svojsrvenorazlikovati se, nije također svojstveno biti nesličnim samome sebi ni ičemudrugome.«

»Ne, nije.«

»Prerna tome,fedno nije ni slično ni neslično: ni drugome ni sebi.«

»Vidno je da nije.«

»Ali, ako je takvo,fedno također nije ni jednako ni nejednako, ni sebi samomeni drugome.«

»Zašto?«

»Da bi postalo nečemu jednako, ono mora imati iste mjere kao ono čemu jejednako.«

»Da, doista.«

»A da bi od nečega bivalo veće ili manje, l! usporedbi s njemu mjerljivimveličinama, ono mora da ima više mjernih jedinica od manjih veličina, a odvećih mu manje.«

»babome.«

PARMENIO 45

»U usporedbi pak s nemjerljivim mu veličinama, ono se sastoji iz mjernihjedinica mjestimice većih, a mjestimice manjih.«

»Pa drukčije niti je moguće.«

»Ali, nije li pak nemoguće, za ono što nema sudioništva u istosti, da bi posvojoj mjernosti ili po ičemu drugom bivalo isrobitno«

»Zaisra, nemoguće je.«

»Ono, dakle, nije jednako sebi samome niti ičemu inome, jer nema omjernuistost..

»Bit će da nije.«

»Bilo da se sastoji iz većeg ili pak manjeg broja mjernih jedinica: koliko onoimade tih jedinica toliko će imati dijelova. A u tom slučaju ono više ne ostajeJedno, nego se umnaža za onoliko puta koliko bi steklo jedinica mjernih.«

»Točno.«

»A da ga čini samo jedna mjerna jedinica ono bi tada postalo njojzi jednako.Ali se pokaza kao nemoguće da bi ono moglo biti ma čemu jednako.«

»To nam se pokaza.«

»A budući da ono ne sudjeluje ni u pojedinoj mjernoj jedinici niti u većem ilimanjem broju tih jedinica, ono je tada na posvemašnji način otcijepljeno odsudioništva u istosti. Izgleda, dakle, da ono nikada nije jednako samome sebini drugom; a, isto tako, ne može biti ni veće ni manje ni od samoga sebe niod drugog.«

»Potpunorna je tako.«

»A smatraš li ti mogućim, da Jedno bude od nečega starije ili mlađe ili je pakiste dobi kao ovo?«

»A zašto da ne bude?«

»Zato što biti istodoban, bilo sebi bilo nečemu drugom, značilo bi biti sudio-nikom u jednakosti i sličnosti s obzirom na vrijeme. A o Jednome rekosmo: nesudjeluje ono niti u sličnosti niti u jednakosti.«

»To smo rekli.«

'I' ,, '

I

: I

i II "i '(i

46 PLATON

»Rekosrno također da ne sudjeluje ni u nesličnosri ni u nejednakosti."

»Tako je.«

»A budući da je tako, kako bi dakle ono i moglo od nečega biti mlađe ili starijeili mu po dobi svojoj istobitno?«

»Nije mu nikako moguće.«

»Tako, bilo u odnosu do sebe sama ili do drugog,jedno nije ni mlade ni starijeni iste dobi.«

»To je očevidno.«

»JJi,jedno ako je takvo, ono uopće ne bi moglo bivati u vremenu nazočno, zarnije tako? Jer biti nazočan u vremenu, zar to nužno ne znači postajati uvijekstarijim od samoga sebe?«

»Svakako.«

»Dakle, starije je uvijek spram mlađega starije?«

»Drukčije i nije moguće.«

»Postati, dakle, stariji od samoga sebe znači istovremeno postati od sebe mla-đi, ako pretpostavimo da je potreban neki rok tijekom kojega čovjek biva svestariji.«

»Što htjede reći?«

»Ovo: kako nešto ne može bivati različito od onoga od čega je već različito;nego ono jest različito od nečega što jest različito; od onoga što bijaše različitoono bijaše različito; a od onoga što će biti različito ono će biti različito; a odnečega pak što biva različito ono će bivati različito; a ne da jest različito."

»Doista.«

»A suština je starijeg razlikovati se od mlađeg i nj od čega drugog, nije litako?«

»Tko da dvoji!«

»Ono, dakle, što postaje starije od samoga sebe svakako da mora istovremenobivati i mlađe od sebe sarna.«

»Čini se.da.«

PARMENIO 47

»JJi također ono ne bi smjelo postati zbrojem vremena većim ili manjim odsama sebe; jedino iz jednakoga zbroja vremena kao što je ono samo, njemu jemoguće bivati i biti: u sadašnjosti, prošlosti i budućnosti.«

»Daborne, snagom nužde.«

»Izgleda da je isto tako nužno: za sve što u vremenu opstoji i u njemu sudjelu-je, svaki od tih predmeta da ima vječno istu dob i postaje spram sebe istodob-no i starijim i mlađim.«

»Čini se kako jest tako.«

»[edno, dakle, ne bi nikada moglo sudjelovati u takvim mu stanjima.«

»Ne bi, doista.«

»Sroga ono nema dijela u vremenu i ne postoji u vremenskom rrenutku?«

»Zacijelo ne, kao što se dokazom pokazalo.«

»Krenirno naprijed. 'Bijaše', 'postalo je' i 'postade': zar ovi izrazi ne označavajusudioništvo u vremenu koje minu?«

»Svakako.«

»A zar izrazi: 'bit će', i 'postat će' i 'bude postalo' ne označavaju vrijeme kojeće doći?«

»Da.«

»A izrazi: 'postoji' i 'postaje', zar oni ne označavaju sadašnje vrijerne?«

»Potpunorna.«

»Ako Jedno, dakle, u odnosu na svako od mogućih vremena, nema u njimanikakva udjela, tada ono niti je ikada u prošlosti bilo, postade ili bijaše, niti usadašnjosti postoji, postaje ili jest, niti će u budućnosti postati, bude postaloili biti!«

»Istina je.«

»JJi zar se na koji drukčiji način, osim spomenutih, stječe sudionišrvo ubiću?«

»Ni na koji.«

48 PLATON

»[edno, dakle, nikako ne sudjeluje u biću?«

»Ćini se da ne. »

»[edno, dakle, ni po kojemu načinu ne posrojir-

»Tako izgleda.«

»Naime, ono čak nema ni dostarnosri bića da bi bilo jedno. Jer kad bi je imalo,nastanivši se u biću, ono bi opstojalo. No čini se da jedno niti Tejedno, nitipostoji, ako je za povjerovati ovakvu načinu dokazivanja?«

»Tako se čini.«

»Ali tO ŠtO ne postoji, zar bi moglo, budući da ne postoji, imati išta svoga štOga čini da ono bude?«

»To nije moguće.«

»Dakle, njemu ne pripada nikakvo ime, ni odredba, ni spoznaja, ni zamjedba,ni mišljenje?«

»Ne pripada, tO je jasno..

»Ono je, dakle, bez imena, neiskazljivo; neprerposravljivo, nedokučivo; nemanijednoga bića koje bi ga čulima ćutjelo?«

»Izgleda da nema.«

»Je li moguće da se jednome tO zbivarl.

»Čini mi se da nije.«

PARMENIO 49

DRUGA PRETPOSTAVKA

»Pristaješ li, dakle, da se vratimo na početak naše pretpostavke, o njoj da po-novno raspravljamo, kako bismo doznali može li izgledati ponešto drukći-

jom?«

»Prisrajern, vrlo rado..

»Dakle, ako jedno postoji, a tO nam bi pretpostavkom, moramo se suglasiti štopo njoj izlazi o jednome, ma nastalo što bilo: nije li tako?

.r».»Motri ga zato još jednoć ispočetka. Ako jedno postoji, je li mu tada mogućebez sudioništva u biću posrojatii-

»Nije.«

»Biće je, dakle, biće jednoga, no ono nije isto što i jedno, jer inače biće ne bibilo biće jednoga, a niti jedno ne bi sudjelovalo u biću; te je svejedno govorilimi: jedno postoj ili jedno je jedno. A nije u našoj predmnjevi: ako je jedno jedno,što bi iz tOga izlazilo, već: ako jedno postoji. Zar nije tako?«

»Potpunorna..

»Ono: 'postoji', zar, dakle, ne označava nešto drugo no jest jedno?«

»Daborne..

» etko, kada sažero rekne: 'jedno postoji', pomišlja li taj, osim da bi jedno ubiću sudjelovalo, i što inoga?«

»Daborne da ne pomišlja.«

»[oš nam jednom potvrđuj: ako jedno postoji, iz tOga što slijedi? Uvidi, dakle,nije li po ovoj nam pretpostavci svakako nužno da jedno od dijelova budesastavljeno?«

»Kako je to moguće?«

»Ovako, 'Posto] i' - kaže se o jednom ukoliko postoji, a 'jedno' o biću ukoliko

102 PLATON

DEVETA PRETPOSTAVKA

»Vratimo se još jednom na početak naše pretpostavke i razmotrimo: ako Jednone postoji, a postoje samo ini predmeti no jestjedno, kakve mogućnosti iz togaproizlaze?«

»Razmotrirno.«

»Ini predmeti, dakle, nisuJedno.«

»Kako bi mogli biti.«

»Oni nisu ni mnogi, jer ondje gdje jesu mnogi predmeti, obitava i naše Jedno.Dakle, ako nijedan od njih nije jedan, zar svi oni, u isti mah nisu ništa, i nisumnogi.«

»Toćno.«

»Ako u inim predmetima nije nazočno Jedno, oni nisu ni Mnogo ni [edno,«

»Ne, doista.«

»Niti oni nalikuju: ni mnoštvu ni naJedno.«

»Sa onim Što ne postoji, ini predmeti nemaju ništa zajedničkoga, u bilo kojemslučaju, u bilo kojem odnosu, i ni na koji način, i obratno, ništa od onogašto ne postoji ne može se naći ni kod jednog od inih predmeta. Jer to što nepostoji nije sastavljeno iz dijelova.«

»Istina je.«

»Dakle, u inim predmetima nema ni spoznaje onog što ne postoji, ni pričinada ne postoji; u bilo kojem odnosu, i na bilo koji način, nije predmetom nji-hova mišljenja."

»Nije, zacijelo.«

»A, također, ukoliko Jedno ne postoji, nema spoznaje ni o jednom od inihmu predmeta, ni da je taj predmet jedan ni da ih je mnogo, jer je bez Jednoganemoguće misliti o mnošrvu.«

PARMENID 103

»Nemoguće je.«

»[er, ako Jedno ne postoji, ini predmeti nisu zbiljski, nema ih u mišljenju, nisuni jedan ni mnogi.«

»Tako se pričinja.«

»Nisu ni slični ni neslićni.«

»Ntsu, zaista.«

»Ni istobirni, ni različiti, niti se dodiruju, niti su odvojeni - i lišeni su svihspominjan ih odredaba, kao mogućih - jer, ako Jedno ne postoji, ti predmetinisu ni u zbilji ni u pričinu.«

»Točno.«

»Dakle, najkraće rečeno - ako Jedno ne postoji, ništa ne postoji - je li to toč-no?«

»Do kraja točno.«