Platonov Tajni Roman

7/25/2019 Platonov Tajni Roman

1/9

BIBLIOTEKA

L E V A N T

KNJIGA

2


2/9

Za izdavaa: Nikola Jankovi

Glavni urednik: dr Duan Marinkovi

Lektura i korektura: Predrag Raji

Dizajn korica: Mediterran PublishingTehniko ureenje: Mediterran Publishing

Copyright za srpsko izdanje Bogdan Bogdanovii Mediterran Publishing 2008.

CIP

, Novi Sad

ISBN 978-86-86689-15-3

tampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran PublishingNikole Paia 2421000 Novi Sad

tel: +381.21.472.38.20 fax: +381.21.661.37.65www.mediterran.co.yu

e-mail: [email protected]

Za sve informacije o ovom i drugim izdanjimaMediterran Publishinga,

kontakt: [email protected]


3/9

Bogdan Bogdanovi

PLATONOV

TAJNI ROMAN

Novi Sad2008.

Platonov gradoslovni nauk


4/9


5/9

Platonov gradoslovni nauk


6/9


7/9

Kad se radioniki dogaaj odigrao, i kad su se

Timej, Hermokrat, Kritija, etvrti a moda i

jo neki nepomenuti uesnik bez vee uloge, slian

docnijem Klejiniju i Megilu razili na sve etiri

strane ondanjeg sumornog grkog sveta, iza njihje, pored uzbudljivih uspomena, moralo ostati i ne-

to to se ne moe drugaije shvatiti do kao neka

vrsta teorijske zaostavtine. Da bismo to potvrdi-

li, podsetiemo se kako je jo na samom poetku

radionikog postupka bila iskoriena jedna ranija

maketa, vrlo davno sainjena na nekoj seansi sli-

noj ovoj to nam je opisana u tekstu Timejai Kriti-

je. Zatim, onako kako je dogaaj krenuo, tako su

u radionici sagraene i druge imaginarne makete,

jo dve, pa je moda, ak u tom trenutku, skicirana

i etvrta, poslednja, ona koju je Platon obelodaniopred sam kraj svog ivota. U tom neobinom poslu


8/9

koji se ipak svodio na neku vrstu igre, uesnici su,

i pored sve zamislive slobode, morali raspolagati

velikim rasponom znanja. Koliko je samo bilo po-trebno onovremene erudicije da bi se uopte mogle

sagraditi tako bogate i raznovrsnim injenicama

nabijene zamiljene makete nepostojeih gradova. I

poto je cela arena graa na neki nain (nama te-

ko shvatljiv, ali oigledan) bila iznutra i vrlo dobro

povezana, oevidno je da je u itavom poslu posto-

jala prikrivena ali vrsta teorijska logika, bez koje

se ak ni u urbanologiji slika nita valjano ne moe

zamisliti i sprovesti.

Radioniki istraivaki dogaaj imao je za cilj da

ukrsti znanje i imaginaciju, injenicu i sliku, i da ihdovede do vrednosti vrhovne logike potvrde nekih

prethodnih pretpostavki. Koje su to pretpostavke,

odnosno kakve su one mogle biti?

Pre no to pokuam da odgovorim na ovo va-

no pitanje, verujem da je dobro podsetiti itaoca

na to da se i samo Timejevo izlaganje, taj obiman iza sve sluaoce prilino naporan monokurs, moe

shvatiti kao neka vrsta intruzije iste teorije u jednu

istraivaku igru, i da je taj prodor bio neophodan

da bi se, odmah posle najave razgovora o gradovi-

ma, dovoljno naglasio znaaj rasprave o Kosmosu,Prirodi i oveku. Podsetiemo se jo da je fiktivni


9/9

voditelj postupka, Platonov knjievni Sokrat, go-

tovo na drastian nain (oduzimanje rei jednom,

davanje rei drugom) svima stavio do znanja od ko-like je vanosti ta nova metodska jedinica. Ona je,

oevidno, morala biti dobro savladana pre no to se

zae u etvrti dan knjievnog vremena, odnosno u

treu fazu igre. Tako je utiskivanje Timejevog trak-

tata u dijaloku strukturu koja je ispoetka sasvim

drukije nagovetena, i u okviru koje je ve sve bilo

pripremljeno za poetak kazivanja jednog usme-

nog romana, odnosno sage, ne samo podiglo teorij-

ski nivo poduhvata, ve je neobino istaklo i znaaj

svega to je u tom umetnutom traktatu reeno. A

poto je Timej veoma iscrpna rasprava prirodo-slovne filozofije, onda bi nas ovaj Platonov dijalog,

shvaen kao kljuradionikog dogaaja, uputio na

to da mora postojati neki veoma dubok, i sloen, i

vrlo znaajan odnos izmeu filozofije prirode i filo-

zofije grada.

U vrlo diskretnom vidu igra je, dakle, imala svojudidaktiku. Valjalo se saiveti, odnosno pomiriti sa

tajanstvenom hipotezom koja nam otprilike kae da

se sutina, pa i sudbina ondanjeg grada, pa moda i

sudbina grada uopte, nikako drugaije ne moe ra-

zumno skicirati i razjasniti do samo kao deo jednevee i premonije sudbonosne celine koja se zove

Documents

Platonov Tajni Roman