Po ljoza štitni pojasevi

PoPoljozaljozaštitni štitni pojasevipojasevi

Poljozaštitni pojaseviPoljozaštitni pojasevi

Pri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i Pri nailasku vetra na prepreku doći će do promene pravca i brzine vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca brzine vetra (zavisno od oblika, dimenzija i pravca prostiranja prepreke). U blizini prepreke doći će do pojave prostiranja prepreke). U blizini prepreke doći će do pojave vrtloženja i pojačane turbulencije.vrtloženja i pojačane turbulencije.

Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda Ukoliko se prepreka prostire u horizontalnom pravcu onda će na njenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će će na njenoj navetrenoj strani doći do pojave vrtloga čija će horizontalna osa biti paralelna prepreci. horizontalna osa biti paralelna prepreci.

Vazduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se Vazduh se uzdiže i prebacuje preko prepreke pri čemu se brzina vetra iznad prepreke povećava.brzina vetra iznad prepreke povećava.


Neposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se Neposredno iza prepreke obrazuje se oblast u kojoj se brzina vetra smanjuje; ova oblast je poznata pod brzina vetra smanjuje; ova oblast je poznata pod imenom "senke vetraimenom "senke vetra i u njoj se formiraju vrtlozi sa i u njoj se formiraju vrtlozi sa horizontalnom osom koja je paralelna s preprekom. horizontalnom osom koja je paralelna s preprekom.

Poremećaji koji nastaju u vazdušnoj struji koja nailazi Poremećaji koji nastaju u vazdušnoj struji koja nailazi na prepreku uočavaju se na rastojanjima od 10 do 20 na prepreku uočavaju se na rastojanjima od 10 do 20 visina prepreka, sa obe strane prepreke.visina prepreka, sa obe strane prepreke.


Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimuDelovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

PozitivnoPozitivno vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava oprašivanje anemofilnih vetar manje jačine u vreme cvetanja omogućava oprašivanje anemofilnih

biljaka prenoseći polen s jedne biljke na drugu. biljaka prenoseći polen s jedne biljke na drugu. u proleće može da doprinese da se višak vodu proleće može da doprinese da se višak vodee, po otapanju snega, ispari i da , po otapanju snega, ispari i da

se tako stvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radovase tako stvore uslovi za obavljanje prvih prolećnih radova sslab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i lab vetar doprinosi intenziviranju pojave rose koja je u pojedinim oblastima i

jedini izvor vode za biljkejedini izvor vode za biljke u oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i korišćenje u oblastima gde su čestine pojava jakih vetrova velike moguće je i korišćenje

njegove kinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite njegove kinetičke energije za mlinove, elektrostanice manje snage i različite uređaje za navodnjavanje.uređaje za navodnjavanje.

Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno i Negativno dejstvo vetra na poljoprivredne kulture može da bude direktno i indirektno. Direktne štete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke indirektno. Direktne štete od vetra nastaju zbog jakog pritiska na same biljke a indirektno nastaju zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta i a indirektno nastaju zbog toga što vetar povećava isparavanje sa zemljišta i biljaka. Jaki vetrovi mogu još u jesen nepovoljno da utiču na pravovremeno biljaka. Jaki vetrovi mogu još u jesen nepovoljno da utiču na pravovremeno obavljanje radova oko pripreme zemljišta za setvu, a mogu da ometaju i obavljanje radova oko pripreme zemljišta za setvu, a mogu da ometaju i izvođenje same setve. Isti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih useva. Ipak izvođenje same setve. Isti je slučaj i pri prolećnoj setvi jarih useva. Ipak najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi najveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.otpadanje listova u vinogradu, itd.


Delovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimuDelovanje vetra na biljni sklop i njegovu mikroklimu

NegativnoNegativno

Direktno -Direktno - nastaj nastajee zbog jakog pritiska zbog jakog pritiska vetra vetra na same biljke na same biljke IIndirektno ndirektno - - nastajnastajee zbog toga što vetar povećava isparavanje zbog toga što vetar povećava isparavanje

sa zemljišta i biljaka. sa zemljišta i biljaka. Jaki vetrovi u jesen Jaki vetrovi u jesen i proleće mogu da uspore i proleće mogu da uspore priprempripremuu

zemljišta za setvuzemljišta za setvu i i da ometaju i izvođenje same setve. da ometaju i izvođenje same setve. NNajveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda ajveće štete od vetra nastaju tokom vegetacionog perioda

kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom kada vetrovi često olujni i praćeni jakim kišama ili gradom izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih izazivaju poleganje strnih žita, preloma stabljika visokih ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje ratarskih kultura, lomljenje grana voćaka, kidanje i otpadanje listova u vinogradu, itd.listova u vinogradu, itd.


Delovanje šuma na vetarDelovanje šuma na vetar

Šuma usporava vazdušno strujanje pri površini zemljišta. Šuma usporava vazdušno strujanje pri površini zemljišta. Na rastojanju od oko 50 m ispred šume brzina vetra počinje da Na rastojanju od oko 50 m ispred šume brzina vetra počinje da

se smanjuje da bi, ukoliko je šuma dovoljno gusta, unutar šume se smanjuje da bi, ukoliko je šuma dovoljno gusta, unutar šume postala jednaka nuli.postala jednaka nuli.

Iza šume, na rastojanju od 100 do 500 m, takođe se uočava Iza šume, na rastojanju od 100 do 500 m, takođe se uočava slabljenje vetra. slabljenje vetra.

Jedan deo struje vazduha se uzdiže iznad šume i prelazi preko Jedan deo struje vazduha se uzdiže iznad šume i prelazi preko nje a drugi prolazi kroz šumu. nje a drugi prolazi kroz šumu.

Iznad šume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od 200 Iznad šume brzina i jačina vetra se povećavaju do visine od 200 do 300 m na šta nas upućuju osmatranja. do 300 m na šta nas upućuju osmatranja.

Unutar šuma vetar je ili veoma slab ili ga uopšte nema. Unutar šuma vetar je ili veoma slab ili ga uopšte nema.

OOvakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: vakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih šumskih pojaseva.nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih šumskih pojaseva.


Delovanje šuma na vetarDelovanje šuma na vetar

OOvakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog vakav uticaj šume na vetar koristi se u borbi protiv: preteranog isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u isparavanja zemljišta, peščanih bura i snežnih nanosa tj. u podizanju vetrozaštitnih podizanju vetrozaštitnih (poljozaštitnih) (poljozaštitnih) šumskih pojaseva.šumskih pojaseva.

windbreak ili shelterbelt


Vetrozaštitno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika Vetrozaštitno dejstvo zavisi od aerodinamičkih karakteristika pojasapojasa

Aerodinamičke karakteristike pojasa: visina, širina, Aerodinamičke karakteristike pojasa: visina, širina, propustljivost i ažurnostpropustljivost i ažurnost

PropustljivostPropustljivost - - je određena količinom i veličinom otvora je određena količinom i veličinom otvora (šupljina) i njihovim razmeštajem u pojasu.(šupljina) i njihovim razmeštajem u pojasu.

AAžurnožurnostst - - odnos između površine otvora i ukupne površine odnos između površine otvora i ukupne površine pojasa u vertikalnom profilu.pojasa u vertikalnom profilu.


Nepropustljiv tipNepropustljiv tip - ima krune, stablo, - ima krune, stablo, i grmlje u celom i grmlje u celom profilu. Površina otvora je manja od 5% dok je profilu. Površina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%. 30%. Dejstvo se oseća na rastojanju 20-30 visina pojasaDejstvo se oseća na rastojanju 20-30 visina pojasa

Propustljiv tipPropustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili srednjem delu profila dok su pri krošnje u gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Ima otvore samo u donjoj polovini dnu otvori bez žbunja. Ima otvore samo u donjoj polovini sklopa. Vetropropustljivost se kreće od 75%, između sklopa. Vetropropustljivost se kreće od 75%, između stabala do 30% u krošnjama. stabala do 30% u krošnjama. Dejstvo se oseća na Dejstvo se oseća na rastojanju 30-40 visina pojasarastojanju 30-40 visina pojasa

Ažurni tipAžurni tip je karakterističan po ravnomernom je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova rasporedu otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%.krunama od 30 do 75%. Dejstvo se oseća na rastojanju Dejstvo se oseća na rastojanju 40-50 visina pojasa40-50 visina pojasa


Nepropustljiv tipNepropustljiv tip - - ima krune, stablo,ima krune, stablo, i grmlje u celom profilu. Površina otvora i grmlje u celom profilu. Površina otvora je manja od 5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%. je manja od 5% dok je vetropropustljivost među krunama i stablima manja od 30%.

vetar prolazi preko gornje površine pojasa većom brzinom nego što je imao na vetar prolazi preko gornje površine pojasa većom brzinom nego što je imao na otvorenom polju (strujne linije se sažimaju zbog smanjenja površine kroz koju vazduh otvorenom polju (strujne linije se sažimaju zbog smanjenja površine kroz koju vazduh protiče)protiče)

neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zatišije. U ovoj zoni zatišija neposredno iza pojasa stvara se zavetrina u kojoj vlada zatišije. U ovoj zoni zatišija dolazi do pojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. dolazi do pojave vrtloga sa horizontalnom osom koja je paralelna drvoredu u pojasu. Oni se u vidu valjaka spuštaju do površine zemljišta što u zimu izaziva izduvavanje Oni se u vidu valjaka spuštaju do površine zemljišta što u zimu izaziva izduvavanje snega a u leto izduvavanje sitnih čestica prašine.snega a u leto izduvavanje sitnih čestica prašine.

Serija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdušnog Serija horizontalnih vrtloga prostire se sve dalje od pojasa u smeru vazdušnog strujanja i podiže se na sve veću visinu gubeći u jačini. strujanja i podiže se na sve veću visinu gubeći u jačini.

U prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog U prizemlju zavetrene strane zadržava se horizontalno strujanje veoma slabog intenziteta dok na izvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija intenziteta dok na izvesnoj udaljenosti od pojasa vihori nestaju i polje vetra dobija formu koju je imaloformu koju je imalo


Propustljiv tipPropustljiv tip ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili ima potpun ili delimični zastor od krošnje u gornjem ili srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Vetropropustljivost srednjem delu profila dok su pri dnu otvori bez žbunja. Vetropropustljivost se kreće od 75%, između stabala do 30% u krošnjamase kreće od 75%, između stabala do 30% u krošnjama

DDeo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi između stabala većom brzinom eo strujnih linija u prizemnom sloju prolazi između stabala većom brzinom nego kod ažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva nego kod ažurnog pojasa, tako da je i odbacivanje vrtloga snažnije, zona dejstva duža a zaštita zemljišta od izduvavanja boljaduža a zaštita zemljišta od izduvavanja bolja


Ažurni tipAžurni tip je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova je karakterističan po ravnomernom rasporedu otvora po celom profilu. Njegova vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%.vetropropustljivost između stabala se kreće oko 30% a u krunama od 30 do 75%.

strujne linije se delestrujne linije se dele: j: jedan deo prelazi preko pojasa kao edan deo prelazi preko pojasa kao kod nepropustljivog kod nepropustljivog tipatipa, a drugi deo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta , a drugi deo prolazi kroz otvore u pojasu koji deluju kao neka vrsta "aerodinamičke rešetke"aerodinamičke rešetke

horizontalnehorizontalne strujn strujnee linij linijee odbacuj odbacujuu horizontalne vihore nastale na zavetrenoj horizontalne vihore nastale na zavetrenoj strani, potiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe strani, potiskujući vrtloge na veću visinu i ne dozvoljavajući im da se približe površini zemljišta u blizini pojasapovršini zemljišta u blizini pojasa

Ovim se sprečava izduvavanje Ovim se sprečava izduvavanje ii znatno povećava zona dejstva pojasa. znatno povećava zona dejstva pojasa.


Promena brzine vetra sa udaljenošću od preprekePromena brzine vetra sa udaljenošću od prepreke


Upotreba poljozaštitnog pojasa u zaštiti imanjaUpotreba poljozaštitnog pojasa u zaštiti imanja


Mikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasaMikroklimatske karakteristike zone neposredno iza pojasa

Smanjen je bilans zračenja do 2hSmanjen je bilans zračenja do 2h Temperatura vazduha u prizemnom sloju je za 1 Temperatura vazduha u prizemnom sloju je za 1 ooC višaC viša Temperatura u površinskom sloju zemljišta je za 2 Temperatura u površinskom sloju zemljišta je za 2 ooC višaC viša Intenzitet isparavanja je manji za 10-20%Intenzitet isparavanja je manji za 10-20%

Upotrebom poljozaštitnih pojaseva postiže se:Upotrebom poljozaštitnih pojaseva postiže se:

Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim Smanjuje se brzina vetra, intenzitet turbulencije, obim eolske erozije, intenzitet isparavanjaeolske erozije, intenzitet isparavanja

Povećava se vlažnost zemljišta i vazduhaPovećava se vlažnost zemljišta i vazduha Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera, Pored selekciono-genetičkih mera, agrotehničkih mera,

agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera agroklimatskog reoniranja i agrotehničkih mera (navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta), poljozaštitni (navodnjavanje, pravilna obrada zemljišta), poljozaštitni pojasevi predstavljaju meru borbe protiv pojasevi predstavljaju meru borbe protiv sušesuše



UpotrebaUpotreba

AAžurni ižurni i/ili/ili propustljivi pojasevi propustljivi pojasevi - u- uglavnom se preporučujglavnom se preporučujuu za borbu protiv suvih vetrova i za zaštitu od eolske erozije za borbu protiv suvih vetrova i za zaštitu od eolske erozije koristekoriste; u; u krajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan krajevima sa snežnim zimama, gde je sneg važan faktor za obezbeđenje vlage u zemljištu i zaštitu kultura od faktor za obezbeđenje vlage u zemljištu i zaštitu kultura od mrazevamrazeva

Propustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito Propustljivi - najbolji su za područja sa jakim i izrazito snežnim zimamasnežnim zimama

Ažurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa Ažurni - primenjuju se u zonama gde su zime blage, ali sa jako izraženim izduvavanjem zemljišta jako izraženim izduvavanjem zemljišta

Nepropustljivi - danas se koriste samo za zaštitu Nepropustljivi - danas se koriste samo za zaštitu saobraćajnica od zavejavanja snegom ili peskom saobraćajnica od zavejavanja snegom ili peskom








Documents

Po ljoza štitni pojasevi