Požar je nekontrolisano širenje vatre, koja se razvija pod različitim uslovima,a manifestuje se pojavom toplote, svetlosti i dima.

U osnovi svakog požara se odigrava proces sagorevanja i termodegradacijematerije.

MOGU BITI IZAZVANI:prirodnim katastrofama: zemljotresi, suše, snažni vetrovi, nuklearnekatastrofe i erupcije vulkananepažnjom ili nehatom čoveka.

Posledice požara su: gubitak ljudskih života, povrede sa trajnim posledicama,traume, trovanja otrovnim i zagušljivim produktima gorenja, povrede usledpanike u objektima u kojima boravi veći broj ljudi, kao i direktnu i indirektnumaterijalnu štetu.

goriva materija oksidator ili kiseonik izvor paljenja odgovarajuće energije

Osnovni uslovi koji su potrebni za nastanak požara su:

pored neophodnih uslova, potrebni i dodatni uslovi;

neposredni kontakt između navedenih uslova,neprekidan dovod oksidatoraudaljavanje nastalih produkata iz zone sagorevanja.

Proces paljenja određuju faktori:temperatura, dovedena količina toplote,brzina kojom se toplota dovodi (vremenski period)površina na koju se toplota dovodi.

U svakodnevnom životu se gotovo uvek prisutni dva od tri uslova za nastanakpožara, a to su: vazduh i goriva materija.

osnovni princip preventivne zaštite od požara bazira se na kontroli iliisključenju prisustva izvora paljenja.

za nastanak požara neophodno je i prisustvo dovoljne količine energije,izvora paljenja koja će inicirati proces sagorevanja

Veoma je važno prepoznati moguće izvore paljenja. Najčešće, požari nastajuusled toga što ljudi ne znaju šta može predstavljati opasnost, ili su nepažljiviprilikom rukovanja sa zapaljivim materijama u blizini mogućih izvora paljenja.

otvoreni plamen šibice, sveće, raznih vrsta gorionika, ložišta, užarenematerije, cigareta, radovi zavarivanja i sečenja metala

reakcije sagorevanja gorive materije pri kojima se oslobađa toplota,sagorevanje eksploziva i pirotehničkih materijala,...

zagrejane površine - pegla, šporet, grejna tela

hemijske reakcije, kao na primer dobijanje acetilena iz CaC2, gašenjekreča, reakcija conc. kiseline sa vodom (skladišta, transportna sredstva)

električna energija, električni uređaji i vodovi(pregrevanje, opterećenje, neispravni uređaji)

sagorevanje smeša zapaljivog gasa, para zapaljivih tečnostii prašina procesi samozagrevanja i samopaljenja

pražnjenje elektriciteta u atmosferi (grom, munja)

statički elektricitetgori jelka.mp4

na otvorenom prostoru (šume, nisko rastinje, livade, strništa)

na objektima (industrijski, poslovni, javni, stambeni)

na otvorenom prostoru (šume, nisko rastinje, livade, strništa)

na saobraćajnim sredstvima

na objektima (industrijski, poslovni, javni, stambeni)

usled prirodnih katastrofa

Uzroci nastanka požara prema podacima MUP Novi Sadod 2008.-2012. godine

procenti(%)

nehat i nepažnja 30%električna energija 12%otvoren plamen 10%dečija igra 8%građevinski nedostaci 8%namerno izazvan požar 5%udar groma, statički elektricitet, prenos toplote, samozapaljenje 5%ne dokazani uzroci 22%

Hemijske eksplozije su procesi sagorevanja određenih materija velikombrzinom pri čemu se oslobađa u kratkom vremenskom periodu velika količinatoplote i stvara veliki nadpritisak.

Eksplozije su praćene udarnim talasima koji se kreću nadzvučnom brzinomusled čega se javljaju zvučni efekti.

eksplozivne materije, zapaljivi gasovi i pare lakozapaljivih tečnosti, prašine organskog porekla i prašine metala

Materije koje mogu proizvesti hemijsku eksploziju su:

eksplozija.mp4eksplozije objekta.mp4

po standardu SRPS EN 2:2011 svrstavaju se u pet klasa i to :Klasa A, požari čvrstih materijala koji sagorevaju plamenom i žarom(drvo, papir, i slični materijali), ovi požari se najčešće gase vodom

Klasa C, požari gorivih gasova (metan, propan, butan, acetilen, itd.), zagašenje ovih požara se najčešće koristi prah i ugljendioksid.

Klasa F, požari biljnih i životinjskih ulja i masnoća

Klasa B, požari zapaljivih tečnosti, koje se ne mešaju sa vodom (derivatinafte, rastvarači, boje, lakovi, masti i dr.), za gašenje ovih požara koristise prah, ugljendioksid ili pena.

Klasa D, požari lakih metala (aluminijum, magnezijum i njihove legure), zagašenje ovih požara koriste se samo suva sredstva (prah, suvi kvarcnipesak, strugotna sivog liva)

klasa E, požari na električnim instalacijamaslabe struje (do 1.000 volti). više nije uupotrebi, mogu koristiti svi vatrogasni aparati

mogu se podeliti na više načina, prema ;

1. zapaljivosti (samozapaljive, lakozapaljive, normalno zapaljive,teško zapaljive)2. gorivosti (teško sagorljive, normalno sagorljive, lako sagorljive)3. na osnovu fizičko-hemijskih osobina materije eksplozivne materije, samozapaljive materije, materije koje pri sagorevanju oslobađaju zapaljive i otrovne produkte, oksidaciona sredstva, nezapaljive materije koje sa vodom grade zapaljive gasove nezapaljive materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju toplotu

4. Prema vrsti potencijalne opasnosti materije koje sadrže rizik od hemijske i fizičke eksplozije (Ex), materije koje direktno ili indirektno učestvuju u procesu sagorevanja, oslobađaju zapaljive gasove ili toplotu u dodiru sa vodom (Fx), materije koje nisu lako zapaljive, ali se u uslovima sagorevanja mogu

relativno brzo i lako oštetiti (Dx)5. U zavisnosti zavisnosti od stepena opasnosti (klase I – VI)

Poznavanje karakterističnih osobina gorive materije, omogućava da seunapred odrede:

Goriva materija je osnovni faktor u procesu gorenja i od njene količine iosobina zavisi tok i razvoj požara.

brzina, intenzitet gorenja, temperatura u zoni požara, toplotni uticaj na okolinu, sastav produkata gorenja i posebne opasnosti koje ima goriva materija (mogućnost eksplozivnog

gorenja, pojave otrovnih i zagušljivih gasova i para i dr.).

Proces gorenja zavisi od hemijskog sastava gorive materije i određuje njenutoplotnu moć, kao način i intenzitet gorenja i temperaturu u zoni gorenja.

Osobine gorivih materija važno je poznavati ne samo radi primeneodgovarajuće taktike gašenja, nego i radi sprovođenja odgovarajuće zaštiteučesnika gašenja požara.

Od fizičkih osobina materije, koje utiču na razvoj požara, najbitnije su: temperatura paljenja, temperatura ključanja, agregatno stanje, usitnjenost i oblik gorive materije

Tokom požara toplota se stalno izdvaja i dalje utiče na tok požara, tako štoubrzava nastali proces gorenja, a istovremeno deluje i na okolinu, odnosnona sve materije u zoni požara.

Pod uticajem toplote, čvrste i tečne materije koje gore, menjaju svojeprvobitno agregatno stanje i to tako da prelaze u gasovitu fazu iznadgorive materije.

TOPLOTA SE PRENOSI NA VIŠE NAČINA:

toplotno stanje neke materijeje odraz određenih veličina

stanja (temperatura, pritisak ispecifična zapremina)

Toplotna snaga požara u datom trenutku reprezentuje žestinu požara

Površina po kojoj se obavlja gorenje zavisi od:oblika materije, njenogpoložaja u prostoru, poroznosti i dr.

Šumovi, lomnjava, buka i sl. Do kojih dolazi tokom razvoja požara ukazuju nasledeće :

pucketanje (gori neki rastresit, suv materijal), potmula eksplozija (gori vlažan, zbijen materijal), jaka eksplozija (radi se o aktiviranju eksploziva ili o iniciranju

eksplozivne gane smeše ili smeše prašine sa vazduhom), eksplozije sa velikim razbacivanjem velike količine čađi (radi se o

goremju plastičnih, masa i gumenih proizvoda).

pozar autokampa.mp4

Većina gorivih materija su organska jedinjenja, pa kao neizostavni produktigorenja su ugljendioksid (CO2) i ugljenmonoksid (CO).

U prostorijama u kojima se usled nepotpunog gorenja razvije velikakoličina CO2 postoji opasnost po ljude koji se tu nalaze.

Hemijski sastav produkata sagorevanja zavisi od hemijskog sastava gorivematerije i dovoda kiseonika.

Kada je u zatvorenom prostoru 2% CO2 čovek teško diše, a ako ga je 5% udolazi do gubitka svesti.

Ostali produkti gorenja su vodena para, azot i drugi gasovi, kao i čvrstečestice čađi i katranskih para.Boja dima zavisi od vrste materije koja gori i uslova gorenja (potpuno ilinepotpuno).

ukoliko u vazduhu ima više od 0,05% CO, predstavlja opasnost po život, aako čovek jedan sat udiše vazduh u kome ima svega 0,2% CO, nastajegušenje i smrt.