Po`areva~ki Narodni muzejzavr{ava uspe{nu godinu

Sve vi{e posetilaca i projekata Strana II

Godina petnaesta, broj 720, dodatak za Brani~evski okrug

Predsedniku op{tine Veliko Gradi{te uru~eno priznanje

Draganu Mili}u„Dunavski cvet“

Strana III

P E TA K , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 , b r o j 7 7 1 8 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

U Po`arevcu sve bolji usloviza sportiste i rekreativce

Uskoro balon hala kod bazena

Strana VII

Po`arevac - Gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi}, sa saradnicima, obi{aoje ura|ene ulice u selima Bubu{inac iBradarac, gde su radovi na asfaltiranjuizvedeni u saradnji sa Elektroprivre-dom Srbije.

U Bubu{incu je asfaltirano vi{e 20ulica ukupne vrednosti oko 30 milionadinara, du`ine oko pet kilometara, dokje u Bradarcu asfaltirano 16 ulica oko4,5 kilometara du`ine, vrednost radovaje oko 35 miliona dinara. Radovi su ob-uhvatali zamenu ili oja~anje kolovoznekonstrukcije i izradu zastora od asfalta.

Gradona~elnik Spasovi} je izjavio,da je ovo nastavak akcije po selima, oveinvesticije se sprovode sredstvima EPS-a, a grad je uradio re{enja imovinsko

pravne dokumentacije, izrade projeka-ta za saobra}ajnice i raspisivanje javnihnabavki. On je istakao da u Bubu{incunikada nije bilo ovoliko investicionihaktivnosti i uop{te u ovim selima. On jejo{ dodao da je iz gradskog bud`eta iEPS-a na teritoriji Grada Po`arevca in-vestirano u saobra}ajnice blizu 550 mi-liona dinara, sa ovom godinom }e sezavr{iti preko 60 kilometara puta, i ka-da se pogleda koliko je ura|eno za ovetri godine, toliko nije ura|eno za pret-hodnih 10 do 15 godina. Z. V.

Strana III

Po`arevac godinama stipendira uspe{ne, odkojih su se neki ve} vratili u svoj rodni grad

Stipendije za 65studenata i lak{ezapo{ljavanje

Najvi{e stipendija predvi|eno je zain`enjere elektrotehnike - smerelektronika i ra~unarstvo, lekare op{teprakse i diplomirane pravnike Strana VI

GOLUBA^KI GRAD DO PROLE]A POTPUNO SRE\EN

Golubac - U poseti Goluba~koj tvr|avi boravio jeRasim Ljaji} ministar trgovine, turizma itelekomunikacija Republike Srbije. On je izjavio da jezadovoljan radovima na rekonstrukciji koju finansiraEvropska unija i dodao da je tvr|ava postala pravaturisti~ka atrakcija koja je u toku ove godine, iako jo{nije otvorena za posetioce, privukla oko 80.000

posetilaca. Ljaji} je precizirao da je zavr{eno oko 90odsto radova na tvr|avi, i da bi do 5. decembra trebaloda budu gotovi radovi na unutra{njem ure|enju glavnepalate, koja je centralno mesto za ~itavu tvr|avu. Domarta }e, kako je rekao, biti izgra|eni i pristupi, ta~nijemetalne stepenice do svih kula. Lj. N.

Strane IV - V

Gradona~elnik Po`arevca obi{ao gradili{ta i ura|ene ulice u selima

Asfalt zahvaljuju}i saradnjisa Elektroprivredom Srbije

Sa ovom godinom }ese zavr{iti vi{e od 60kilometarasaobra}ajnica, a dosadje investirano oko 500miliona dinara

II p e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Zahvaljuju}i inicijativigrupe gra|ana, u po`areva~kom nase-lju Busije osvanuo je mural sa kog sesme{i Desanka Maksimovi}, a tu su injeni poznati stihovi. Neugledni panokod osnovne {kole u ovom naselju,koja nosi ime ~uvene knji`evnice, slu-`io je kao oglasna tabla, a ~e{}e pred-stavljao ru`an prizor. Prvim kom{ija-ma je dosadilo da to gledaju, pa su o~i-stili i obojili pano. Potom su odlu~ili

da se za pomo} obrate Udru`enju „ArtDistrikt“ iz Po`arevca, znaju}i da surealizovali dva „Street art“ festivala,prenosi E-Brani~evo.

- Ideja za mural je potekla od kom-{ije Aleksandra koji `ivi preko putapanoa i ba{ vodi ra~una da taj deo gra-da izgleda pristojno, zbog dece. Sma-trao je da bi Desanka bila najbolje re-{enje zbog same {kole, ali i da bi seoplemenio put dece do {kole i u po-vratku. Dva umetnika iz Beograda suse odazvala na{em pozivu i oslikali pa-no. Sa jedne strane je lik DesankeMaksimovi}, a sa druge deo njene pe-sme, napisan jedan red }irilicom, a

drugi latinicom, kako bi {kolarcimabilo interesantnije, ka`e za E-Brani~e-vo Julija Ba{i}, istori~arka umetnosti,predsednica Udru`enja „ArtDistrikt“.

Murale su radili Nikola Herman iSanja Panti}, u krugovima uli~neumetnosti poznatiji kao Inspektor Jo-da zgu`vani i Njanja. Veoma ~esto ra-de zajedno, jedan radi jednu, a drugidrugu stranu murala, i tako ih spajaju.Sada }e oti}i i korak dalje. Sanja }e ra-

diti u Beogradu, a Nikola u Vijetnamu,polovine murala na dva razli~ita me-sta u svetu.

- Desankin mural ura|en je potpu-no volonterski, iskori{}en je preostalimaterijal od uli~nog festivala, a iumetnici su dodali svoj materijal.Kom{ije su im donosile vo}e, mali{a-ni im pravili dru{tvo dok su radili. Ka-da inicijativa do|e od pojedinaca, a neod institucija, ljudi to druga~ije do`i-vljavaju. Nema straha da je tu neka ve-lika nov~ana pri~a, da }e do}i do mal-verzacija i onda su svi prisniji i bliskijida se oplemeni jedno mesto u gradu,izjavila je Ba{i}. Z. V.

Osmeh Desanke Maksimovi} u naselju Busije

Mural umesto ru`nog panoa

Konkurs za izlaganje u Galeriji savremene umetnosti u Ku~evu

Prijave do 21. decembraKu~evo - Centar za kulturu „Veljko Dugo{evi}“ u Ku~evu, objavio je konkurs za izlaganje u Ga-leriji savremene umetnosti u 2019. godini, za samostalne, autorske i kolektivne izlo`be i projek-te. Za konkurs je neophodno dostaviti opis projekta - koncepciju izlo`be sa tehni~kim opisom, vizuelnu dokumentaciju - do 10 ilustracija projekta sa kojim se konkuri{e, kao i profe-sionalnu biografiju (CV) sa kontakt e-mail adresom i brojem telefona. Prijave treba dostaviti isklju~ivo elektronskim putem na adresu kultkucevo@gmail.com Pijaverazmatra Umetni~ki savet Galerije, u sastavu: dr Jelena An|elkovi} Gra{ar, istori~arka umet-nosti, Ljiljana Jovi}, istori~arka umetnosti, Bojan Veljkovi}, master primenjeni umetnik, Vladi-mir Petrovi}, slikar i Dragan Despot \or|evi}, knji`evnik. Konkurs je otvoren do 21. decembra,a rezultati }e biti objavljeni najkasnije do 15. januara naredne godine. M. V.

KU]ICA ZA KNJIGE U KU^EVUKu~evo - Udru`enje gra|ana „Koraci nasle|a“ otvorilo je ku}icu za knjigeispred po{te u Ku~evu, u okviru svog projekta „Buk boks“. Ova javnabiblioteka otvorena je za sve gra|ane Ku~eva, kao i za sve slu~ajneprolaznike koji gaje ljubav prema knjigama. Pozivaju se gra|ani dadoniraju po knjigu za koju smatraju da }e se svideti njihovimsugra|anima. M. V.

Po`arevac - U Narodnom Muzeju uPo`arevcu trenutno radi 20 zaposle-nih, {to je prema re~ima rukovodiocamuzeja, zadovoljavaju}i broj. Narod-ni Muzej u Po`arevcu stara se trenut-no o 17 objekata koji se nalaze na {estlokacija.

To su, pored glavne muzejske zgra-de, sa stalnom postavkom posve}e-nom praistoriji i antici na prostoruBrani~evskog okruga jo{ Muzej kul-turne istorije, „Ku}a Petra Dobrnjca“,sa etnolo{kom postavkom o razvoju`ivota stanovnika grada Po`arevca; le-gat „Ku}a Miodraga Markovi}a“, sastalnom izlo`bom slika eminentnih

slikara Kraljevine Jugoslavije iz zao-stav{tine Po`areva~kog diplomate Mi-odraga Markovi}a; Etno-park „Tul-ba“, sa ku}ama i poku}stvom iz 19. ve-ka; „Po`areva~ki mir“, postavka u spo-men na mirovni ugovor Austrije i Ve-necije iz 1718. godine i Gradska gale-rija savremene umetnosti. Ovakavraspored predstavlja izazov za organi-zaciju slu`be vodi~a, kako bi se iza{lou susret potrebama odr`avanja redov-nih poseta, koje se pove}avaju iz godi-ne u godinu.

Muzej u Po`arevcu radi na iskopa-

vanju srednjovekovnog utvr|enog gra-da Brani~eva, koje finansira grad Po`a-revac. Brani~evo le`i na teritoriji selaStari Kostolac. Unutar prostora gradanalazi se savremena crkva koju je 1923.godine sazidao brodovlasnik Todi},

kao svoju zadu`binu, o ~emu se moravoditi ra~una pri izvo|enju radova. Upitanju je vi{egodi{nji projekat koji seodvija uz blagoslov vladike brani~ev-skog Ignjatija i u saradnji sa crkvenomop{tinom Stari Kostolac. Iskopavanjavodi arheolo{kinja Narodnog muzeja uPo`arevcu, Dragana Spasi} \uri}, mu-zejska savetnica. Nalazi sa ovog lokali-teta opravdavaju sredstva ulo`ena u is-tra ivanje, s tim da pojedini daleko pre-vazilaze lokalni zna~aj.

Ministarstvo kulture i grad Po`are-vac finansiraju i istra`ivanje kulture

stanovni{tva toka reke Mlave, koje vo-di etnolo{kinja narodnog Muzeja Da-nica \oki}, muzejska savetnica.

Ove godine, uz podr{ku Grada obe-le`eno je 300 godina od potpisivanjamirovnog sporazuma u Po`arevcu.Zahvaljuju}i tome dodatno je ure|enprostor parka Po`areva~kog mira i et-no-parka na Tulbi. Postavka u spo-men na Po`areva~ki mir osavreme-njena je i u~injena atraktivnijom zaposetioce. Planira se da se i slede}ihgodina taj prostor ure|uje, a postavkaunapre|uje. O najzna~ajnijim projek-tima po`areva~kog Narodnog muzejagovore muzejske savetnice, arheolo-{kinja Dragana Spasi} \uri} i etnolo-{kinja Danica \oki}.

Danica \oki} ka`e da Narodni mu-zej u Po`arevcu realizuje dva etnolo{kaprojekta od kojih se prvi, „Svet bilja -znanja, verovanja i obredna praksa ve-zana za bilje u severoisto~noj i isto~nojSrbiji“, realizuje uz pomo} sredstavaMinistarstva kulture i informisanja,dok se projekat „Etno kultura Mlave“realizuje sredstvima grada Po`arevca.Ona isti~e i da je u prvom projektu te-ma biljni svet, i odvija se u vi{e faza. Uovoj godini istra`ivanja su se baziralana fitoterapiji i upotrebi lekovitog biljau tradicionalnoj i savremenoj kulturi.Drugi projekat „Etno kultura Mlave“obuhvata multidisciplinarna istra`iva-nja kulturne i istorijske ba{tine antro-pogeografskih oblasti kroz koje proti~eMlava, od njenog izvora do u{}a.

- Istra`uje se, evidentira i valorizuje,istorijsko, etnogenetsko i etnolo{ko na-sle|e svih relevantnih ~inilaca: etnoge-netskih i istorijskih procesa, obredneprakse, narodnog graditeljstva, zanata,tradicionalne privrede, kao i socijalnihodnosa u narodnoj i savremenoj kultu-ri - zaklju~uje ova priznata po`areva~-ka etnolo{kinja. M. Veljkovi}

Po`areva~ki Narodni muzej zavr{ava jo{ jednu uspe{nu godinu

Sve vi{e posetilaca i zanimljivih projekata

Srednjovekovno Brani~evo

Nematerijalno kulturno nasle|e

- Su{tina projekta „Etno kultura Mlave“ bazira se na ideji, koja proisti~e iz Uneskove Konvencije oo~uvanju nematerijalnog kulturnog nasle|a, koju je Srbija usvojila 2010. godine. Konvencijom jedefinisano o~uvanje nematerijalnog kulturnog nasle|a u Srbiji, odnosno odre|ene su mere kojimase obezbe|uje upotrebljivost nematerijalne kulturne ba{tine. Mere uklju~uju identifikaciju, istra`i-vanje, o~uvanje, za{titu, promociju, vrednovanje, preno{enje, kao i revitalizaciju razli~itih aspekatanematerijalnog kulturnog nasle|a, ka`e etnolo{kinja Danica \oki}.

Zna~ajna pomo} Ministarstva i Grada: Etnolo{kinja Danica \oki}

Foto:

Art D

istrik

t

Arheolo{kinja Dragica Spasi} \uri} o projektu „Arheolo{ka istra`ivanjasrednjovekovnog Brani~eva“ ka`e da je zapo~et 2007. godine kao pr-vi samostalni arheolo{ki projekat Narodnog muzeja u Po`arevcu kojifinansira Grad Po`arevac.- Od tada, pa sve do poslednje arheolo{ke kampanje ove godine, radovi suse odvijali na lokalitetu Mali grad - Todi}a crkva, gde su raniji istra iva~i pret-postavili utvr|enu strukturu urbanog brani~evskog jezgra, ka`e ona i do-

daje da je lokalitet Mali grad - Todi}a crkva prirodna fortifikaciona celina nazavr{etku Sopotske grede, odakle je kontrolisan prolaz Dunavom, a zbogizuzetne strate{ke pozicije, naseljavan je od eneolita (bakarno doba, 4.000- 2500. pre na{e ere) do savremenog doba, rekla je Dragana Spasi} \uri} inaglasila da je u periodu od 1923 - 1925. godine, na lokalitetu izgra|enaCrkva Sv. \or|a, zadu`bina kapetana Todi}a i njegove supruge Leposave,koja ovoj lokaciji daje izuzetnu kulturno-istorijsku lepotu i te inu.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Novi Sad - Draganu Mili}upredsedniku op{tine VelikoGradi{te, na 7. Dunavskom bi-znis forumu, uru~eno je presti-`no priznanje „Dunavski cvet“za anga`man na unapre|enjuregionalne saradnje u Poduna-vlju. Sedmi Dunavski biznisodr`ava se na Novosadskomsajmu i Privrednoj komori Voj-vodine, a organizatori su Me-dia Invent, Institut evropskihregiona iz Salzburga i Privred-na komora Vojvodine.

U radu ovog Foruma, po-sve}enom Dunavskoj strategijii ulozi biznisa u njenoj imple-mentaciji, u~estvuju vode}e li~-

nosti iz oblasti biznisa, nauke,kulture i medija, kao i pred-stavnici politike, diplomatije ijavnog ivota iz 14 zemalja Po-dunavlja i regiona - Nema~ke,Austrije, ^e{ke, Slova~ke, Ma-|arske, Slovenije, Hrvatske,BiH, Crne Gore, Rumunije, Bu-garske, Moldavije, Ukrajine iSrbije. Na Plenarnoj sednici,ovom prilikom su liderima urazvoju uru~ena priznanja„Dunavski cvet“.

Ovaj zna~ajan regionalniskup okupio je 600 u~esnika, akako se ~ulo u uvodnom obra-}anju eksperta za evropske po-litike i proces pro{irenja EU,Zakerijaha Smaji}a, cilj je, iz-me|u ostalog, i da se slabijimapoma`e i da se oni izjedna~e saboljima. Ujedno, istaknut je ve-liki zna~aj izvr{nog direktoraDunavskog biznis foruma, Vla-de Markanovi}a, koji je me|uretkima prepoznao potencijalDunava i ~itavog regiona. Me-ga projekat Evropske unije,prema kojoj je i Srbija strate{kiopredeljena, predstavio je Ra-dovan Pejanovi}, predsednikprogramskog odbora 7. Du-

navskog biznis foruma i nagla-sio zna~aj izrade sveobuhvatnestrategije za razvoj podunav-skog regiona i njegov ekonom-ski, politi~ki, geopoliti~ki , eko-lo{ki, nau~noobrazovni i kul-turni aspekt. On je, tako|e, is-takao da su transport i logistikavelika {ansa Srbije.

Predsednik Skup{tine Pri-vredne komore Srbije, Milo{Nenezi}, naglasio je da projekatobuhvata 14 zemalja - 10 krozkoje proti~e Dunav i ~etiri soci-oekonomski vezane za njega.On je dodao i da Dunav prolazikroz najve}i broj zemalja po ~e-mu je na prvom mestu na sve-

tu, a od 588 kilometara kojiproti~u kroz Srbiju, na{e u~e{}eje nedovoljno. Nenezi} je na-glasio i da je potrebno da seuklju~imo preko nosioca proje-kata kako bismo omogu}iliomladini da radi ovde te da }epobolj{anje privredne saradnjesa zemljama u regionu dovestii do boljeg ivotnog standarda.

- Neophodno je na}i meha-nizam da se svemu pristupiona integrisani na~in.“, naveo jedr Miroslav Veskovi}, koordi-nator za nau~nu podr{ku uokviru Dunavske strategije uBriselu, govore}i o me|usek-torskom pristupu kroz izgrad-nju individualnih i institucio-nalnih kapaciteta. On je kaobitne odrednice strategije na-veo sektorski razvoj, razvoj ka-paciteta, multidisciplinarnost ivlasni{tvo regiona za zajedni-{tvom institucija i gra|ana.

O zna~aju koridora „Istok“za Srbiju i region govorio je iNenad ^olovi}, zahvaliv{i sepredsedniku op{tine VelikoGradi{te koji je podr`ao ovajprojekat.

Z. V.

Predsedniku op{tine Veliko Gradi{te uru~eno priznanje Dunavskog biznis foruma

Draganu Mili}u„Dunavski cvet“

Najbitniji su ljudiJedan od najuspe{nijih Srba iz Temi{vara, istaknuti privrednik i vlasnik vi{e firmikoji ve} decenijama poma`e razvoju privredne saradnje izme|u Rumunije i Srbije,Javor Radovankovi}, akcenat je stavio na nezaobilaznu ulogu radnika i investitora:„Bitni su ljudi, drugo je sve pri~a i teorija!“ {to je bio i jedan od zaklju~aka sednice.„Najva`nije je povezivanje civilnog i javnog sektora, a ovaj forum je primer,“rekaoje Radovankovi}.

Gradona~elnik Po`arevca obi{ao gradili{ta i ura|ene ulice u selima

Asfalt zahvaljuju}i saradnji sa EPS-om

Po`arevac - Gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi}, sa sa-radnicima, obi{ao je ura|eneulice u selima Bubu{inac i Bra-darac, gde su radovi na asfalti-ranju izvedeni u saradnji saElektroprivredom Srbije.

U Bubu{incu je asfaltirano vi-{e 20 ulica ukupne vrednosti oko30 miliona dinara, du`ine okopet kilometara, dok je u Bradar-cu asfaltirano 16 ulica oko 4,5 ki-lometara du ine, vrednost rado-va je oko 35 miliona dinara. Ra-dovi su obuhvatali zamenu ilioja~anje kolovozne konstrukcijei izradu zastora od asfalta.

Gradona~elnik Spasovi} jeizjavio, da je ovo nastavak akci-

je po selima, ove investicije sesprovode sredstvima EPS-a, agrad je uradio re{enja imovin-sko pravne dokumentacije, iz-rade projekata za saobra}ajnicei raspisivanje javnih nabavki.On je istakao da u Bubu{incunikada nije bilo ovoliko investi-cionih aktivnosti i uop{te uovim selima.

On je jo{ dodao da je iz grad-

skog bud`eta i EPS-a na terito-riji Grada Po`arevca investira-no u saobra}ajnice blizu 550miliona dinara, sa ovom godi-nom }e se zavr{iti preko 60 ki-lometara puta, i kada se pogle-da koliko je ura|eno za ove trigodine, toliko nije ura|eno zaprethodnih 10 do 15 godina.

Gradona~elnik je u Bradarcuizjavio da je klju~no da sada ima-

mo nekoliko sela gde su ulicekompletno asfaltirane u saradnjisa EPS-om, {to je veliki uspeh zaovu lokalnu samoupravu. Ono~ekuje da se ova saradnja nasta-vi i naredne godine. Na krajuovog obilaska gradona~elnik Spa-sovi} je obi{ao i radove na obila-znici ka Kostolcu gde su u tokuobele`avanja horizontalne signa-lizacije i ure|enju ostrva. Z. V.

Sa ovomgodinom }e sezavr{iti vi{e od60 kilometarasaobra}ajnica, adosad jeinvestirano oko500 milionadinara

Novi trotoari pored pijace „Krug“U centru Po`arevca u toku su radovi na rekonstrukciji trotoara pored zelene pijace „Krug“,najprometnije pijace u gradu. Novi trotoar proteza}e se pored sporednog ulaza u pijacu, dok}e deo kod glavnog ulaza biti namenjen za dostavna vozila. Na taj na~in istovar robe za pi-ja~ne lokale ne}e se vi{e vr{iti iz Ulice Mo{e Pijade, kao do sada, {to je izazivalo ometanje sa-obra}aja. Trotoar je rekonstruisan i kod Op{te bolnice, u vrednosti od 2,3 miliona dinara, uulicama Bratstva-jedinstva, Pri{tinskoj i Vojvode Dobrnjca. Novi trotoar dobila je i Nevesinj-ska ulica, kao i novi kolovoz, nakon zamene azbestnih cevi. M. V.

Beograd - Reprezentativna iz-lo`ba, posve}ena stvarala{tvujedne od na{ih najve}ih slikarkiMileni Pavlovi} Barili, koja jenedavno otvorena u beograd-skom „Domu Jevrema Gruji}a“pod simboli~nim nazivom„^arobna Milena“ je organizo-vana u ~ast obele`avanja 109.godina od ro|enja ~uvene sli-karke Milene Pavlovi} Barili.Izlo`ba u Domu Jevrema Gru-ji}a u Beogradu bi}e otvorenado 31. marta 2019. godine.

Na{a svetski poznata umet-nica ro|ena je u Po`arevcu, 5.novembra 1909. godine. U leto1939. godine preselila se u Nju-jork gde je radila ilustracije zanajpoznatije modne ~asopise.Preminula je 1945. godine i sa-hranjena u Rimu.

Podsetimo, otvaranje izlo-`be je proteklo uz prisustvo ve-likog broja umetnika, pripad-nika intelektualne elite Beogra-da, po~asnih gostiju, me|u ko-

jima su bili princeza JelisavetaKara|or|evi}, slikar Milan Ci-le Marinkovi}, mladi intelektu-alci i slikari. U ovom kultnomprostoru, gde su u proteklomperiodu bile organizovane i iz-lo`be Uro{a Predi}a, Petra Lu-barde i Paje Jovanovi}a, osva-nula je „^arobna Milena“ uzpomo} Fondacije Milenin dom- Galerija Milene Pavlovi} Ba-

rili u Po`arevcu i Galerije Mati-ce srpske u Novom Sadu.

Na izlo`bi je prikazano pre-ko 40 dela, a me|u njima Mile-nini autoportreti, portreti nje-nih roditelja, ilustracije za mod-ne ~asopise, i mnoge druge sli-karske i umetni~ke bravure.

Na otvaranju izlo`be posetio-cima se obratio Lazar [e}erovi},potomak Jevrema Gruji}a i vla-

snik Doma, kao i Ljiljana Dabi}direktorka Galerije Milene Pa-vlovi} Barili iz Po`arevca koja jeovom prilikom izrazila zadovolj-stvo {to je Galerija, posle 10 godi-na izlaganja u zemlji i inostran-stvu, ponovo u srpskoj prestoni-ci i to pod svodovima zdanja ukojem su se okupljala srpska in-telektualna i umetni~ka elita.

- Svojim delom i raznovrsnimtalentima u slikarstvu, modnomdizajnu i knji evnosti, Milena Pa-vlovi} Barili predstavljala je Srbijupred svetom svoga doba i to naobe obale Atlantskog okeana.“Ljiljana Dabi} izrazila je nadu da}e biti {to vi{e ovakvih izlo`bi u ze-mlji i inostranstvu i da }e biti do-sta gostiju u po`areva~koj galeriji.

Prisutnima se obratila i ku-stos po`areva~ke Galerije Vio-leta Tomi}, priznati poznavalacstvarala{tva, opsesija i svako-dnevnog ivota slavne umetni-ce, koja je pri~ala o ivotu Mile-ne Pavlovi} Barili. Z. V.

U beogradskom Domu Jevrema Gruji}a u toku je izlo`ba „^arobna Milena“

Reprezentativna postavka u ~ast Milene Pavlovi} Barili

Spasovi} sa saradnicima u obilasku radova

p e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Tradicionalnim pola-ganjem venaca na Spomenik srp-skom vojniku u Kosovskoj ulici iSve~anom akademijom i GradPo`arevac je obele`io Dan primir-ja u Prvom svetskom ratu. Prije-mu u Sve~anim salonima grad-skog zdanja prisustvovali su ~elniljudi Grada Po`arevca, predstav-nici vojske, policije, sudstva, cr-kve, direktori JP i ustanova, pred-stavnici Udru`enja potomaka rat-nika od 1912 - 1920. iz ~itave Sr-bije, kao i mnogi drugi gosti.

Prisutne je u ime doma}inapozdravio gradona~elnik Po`a-revca Bane Spasovi}, koji je ista-kao da treba da se potrudimo davi{e nikada ne ponavljamo gre{kekoje smo ~inili u svojoj istoriji ka-ko bismo vaskrsli, ve} da u~imona gre{kama iz svoje istorije, kako ne bi-smo morali da vaskrsavamo.

- Istorija je ozna~ila atentat koji je Ga-vrilo Princip 28. juna 1914. godine u Sa-rajevu izvr{io na austrougarskog presto-lonaslednika Franca Ferdinanda kaoglavni povod po~etka ovog rata. Danas,mnogo godina kasnije, pojavljuju se po-ku{aji da se ovaj ~in koji je bio inspirisanoslobo|enjem od okupatora, predstavikao teroristi~ki akt. Ipak, znaju}i da pre-krajanje istine i istorije nije strano mo}-nima, nama ostaje da iznova i iznova po-

navljamo one ~injenice koje niko nikadane}e ni poku{ati, a ni mo}i da ospori.Sjajne pobede ali i te{ki porazi, povla~e-nje preko Albanije i boravak vojske u tu-|ini, bili bi previ{e i za mnogo ve}e kra-ljevine i carevine nego {to je to bila Srbi-ja. Saznanje da vam je vi{e od milion su-narodnika ve~no napustilo ovaj svet bilibi dovoljni da ka`ete dosta je, ne moguvi{e, odustajem od svega i prihvatamporaz. Ipak, na{i preci su tada svima na-ma dali argument u dana{njoj raspravida je Srbija, tobo`e, jedan od krivaca za

po~etak ovog rata, a ne neko ko je `eleoda ga pravo i pravda zaustave, rekao jeSpasovi}.

Nakon sve~ane akademije predstav-nici, grada Po`arevca, Centra za obukukopnene vojske Po`arevac, Ministarstvaunutra{njih poslova, Brani~evskogupravnog okruga, Gradske op{tine Ko-stolac, Udru`enja potomaka ratnika od1912 - 1920. godine iz Po`arevca, Sub-nora, SNS, SPS i drugih organizacija po-lo`ile su vence na Spomenik srpskomvojniku. Z. V.

I u Po`arevcu obele`en Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Sve~ana akademija i venci naSpomeniku srpskom vojniku

Kostolac - Povodom obele`avanja Danaprimirja, 11. novembra, u Parizu se orga-nizuje vi{ednevna izlo`ba, na kojoj se na-{la i parna lokomotiva „Kostolac“, popu-larna „Dvoglava a`daja“ iz Srbije. Na ovojizlo`bi, posve}enoj stogodi{njici pobede

saveznika u Prvom svetskom ratu, srpskaparnja~a postavljena je ispred Palate in-valida, u kojoj se nalazi sarkofag Napole-ona Bonaparte, kao i posmrtni ostaci nje-govog sina i njegove dvojice bra}e.

Po zavr{etku izlo`be, 19. novembra, lo-

komotiva }e biti preseljena u Muzej parnihlokomotiva iz Prvog svetskog rata, u okoli-ni Pariza, gde }e posetioci mo}i da je videtokom naredne godine. Parnja~a „Kosto-lac“ izra|ena je 1917. godine u Americi, ufabrici u Filadelfiji, po narud`bini francu-ske vojske. Od ovih lokomotiva, kojih je bi-lo preko 200, do danas su sa~uvane samodve - „Kostolac“ i lokomotiva u Drezdenu.Karakteristi~ne su po tome {to imaju dvadimnjaka i mogle su da se kre}u u obapravca, u zavisnosti od potrebe.

Na{a lokomotiva saobra}ala je na pru-gama Solunskog fronta, podno Kajmak~a-lana, na relaciji Vertekop - Subotsko - Pri-bedi{te, i slu`ila je za snabdevanje Drugesrpske armije. Posle rata preba~ena je urudnik lignita u Kostolcu, gde je saobra}a-la na uzanom koloseku od 600 mm. U av-gustu 1951. godine ustupljena je @elezni~-kom muzeju. Zbog svojih tehni~kih karak-teristika i istorijske uloge koju je imala,progla{ena je za kulturno dobro. M. V.

Parnja~a „Kostolac“ u Parizu

Po`arevac - Grad Po`arevac i partnerska op{tina Anina iz Ru-munije organizovali su Festival u okviru obele`avanja Dana pri-mirja u Prvom svetskom ratu. Doma}in festivala je Agencija zaobrazovno pedago{ke usluge „Kodeks“. Festival se odr`ao kaodeo projekta „Kulturno povezivanje u svrhu ja~anja turisti~keatraktivnosti u Regionu - Kultura bez granica“.

U okviru festivala odr`ane su brojne edukativne radioniceza razvoj ve{tina u domenu likovne i muzi~ke umetnosti kao istarih zanata kao {to su heklanje, {trikanje, pletenje. Premautvr|enom planu realizacije aktivnosti, partneri Grad Po`are-vac i op{tina Anina }e zajedni~ki u~estvovati u realizaciji festi-vala u Srbiji i Rumuniji, razvijati kulturnu saradnju izme|u dvedr`ave, podsticati razvoj turizma u regionu i podr`ati neafirmi-sane umetnike i udru`enja u procesu izgradnje prepoznatljivo-sti na tr`i{tu. Projekat se realizuje sredstvima Evropske unije uzu~e{}e Grada Po`arevca, Republike Rumunije i op{tine Anina.Vrednost projekta je 502.063 evra, a period realizacije je do kra-ja teku}e godine. Z. V.

Ministar Rasim Ljaji} posetio tvr|avu na Dunavu, koja je ve} postala turisti~ka atrakcija

Goluba~ki grad u „punom kapacitetu“ od prole}a

Golubac - U poseti Goluba~koj tvr|aviboravio je Rasim Ljaji} ministar trgovi-ne, turizma i telekomunikacija Republi-ke Srbije. On je izjavio da je zadovoljanradovima na rekonstrukciji koju finan-sira Evropska unija i dodao da je tvr|a-va postala prava turisti~ka atrakcija ko-ja je u toku ove godine iako jo{ nije otvo-rena za posetioce u celosti privukla oko80.000 posetilaca.

Potpredsednik Vlade i ministar trgo-vine turizma i telekomunikacija izjavioje prilikom posete Goluba~koj tvr|avida se rekonstrukcija tvr|ave privodikraju i da }e ona biti dostupna svim po-setiocima od po~etka naredne turisti~-ke sezone.

- Iako smo kasnili sa realizacijomovog projekta, pre svega zbog arheolo-{kih radova, kada ovo sada vidite, zaistaje vredelo ~ekati, poru~io je ministar pri-likom obilaska zavr{nih radova na re-konstrukciji Goluba~ke tvr|ave. Ljaji} je

precizirao da je zavr{eno oko 90 odstoradova na tvr|avi, i da bi do 5. decembratrebalo da budu gotovi radovi na unu-

tra{njem ure|enju glavne palate, koja jecentralno mesto za ~itavu tvr|avu. Domarta }e, kako je rekao, biti izgra|eni i

pristupi, ta~nije metalne stepenice dosvih kula.

Me|utim, i tokom ove godine, doktvr|ava nije bila dostupna za posetioce,kompleks je prema re~ima Ljaji}a pose-tilo 80 hiljada turista od kojih polovinu~ine doma}i, a druga polovina su bili go-sti iz Rumunije i drugih inostranih ze-malja. U Golubac su ove godine pristala44 kruzera sa 3.500 turista koji su, kakoje ministar dodao, uglavnom iz Ameri-ke, Australije i Velike Britanije.

- Naredne godine o~ekujemo izme|u100 i 150 hiljada turista, kada svi objektibudu zavr{eni i tada }e Goluba~ka tvr|a-va biti nova turisti~ka destinacija na ma-pi Srbije koja bi u perspektivi mogla dabude jedna od vode}ih u zemlji, dodao jeLjaji}. Lj. N.

U Velikom Gradi{tu obele`eni Dan vatrogasaca i Dan prosvetnih radnika

Nagrade uspe{nim radnicimaVeliko Gradi{te - U Velikom Gradi{tuobele`en je Dan vatrogasaca i Dan pro-svetnih radnika a sve~anom prijemuprisustvovali su i direktori {kola, ko-mandant vatrogasno-spasila~kih jedini-ca iz Po`arevca, predstavnici Op{tinskog{taba za vanredne situacije i lokalne sa-mouprave. Ovom prilikom, najistaknu-tijim radnicima podeljene su prigodnenov~ane nagrade kao priznanje za nji-hov rad i izuzetan doprinos zajednici.

Predsednik op{tine Dragan Mili}uru~io je nagrade najuspe{nijim radni-cima u protekloj godini, istakav{i da suobe profesije izuzetno te{ke i va`ne i iz-razio zahvalnost svima koji danas pri-maju nagrade, ali i onima koji nisu pri-sutni. On je rekao da op{tina zaista ima~ime da se pohvali budu}i da se ula`e uprosvetu - od radova na novom objektuu Srednjevu i podru~nom odeljenju {ko-le u Carevcu, nove sportske hale i dvanova odeljenja u vrti}u, toaleta i podovau Osnovnoj {koli u Velikom Gradi{tu ifasade na Srednjoj {koli.

- Na{ zadatak je da deci obezbedimo

kvalitetnu nastavu, dodao je predsednik,rekav{i da je {koli u Majilovcu za Dan{kole uru~ena nova „pametna“ tabla, kaoi da op{tina nagra|uje u~enike za postig-nut uspeh i da }e to ~initi i ubudu}e.

Da vatrogascima nije uvek lepo kao u

filmovima, podsetio je predsednik Mili},rekav{i da da je njihov posao izuzetnote`ak, ali i da nikad nije bilo te`e negoove godine.

- Znam koliko ste se anga`ovali svi vii kolege iz Po`arevca, zato vam ~estitami `elim da imate {to manje posla, rekaoje Mili}, uputiv{i apel gra|anima da bu-du pa`ljiviji i da ne pale strni{ta.

Nagra|eni su prosvetni radnici Ve-

sna Novkovi}, profesor hemije i DejanMilanovi}, profesor fizi~kog vaspitanjaiz Srednje {kole „Miloje Vasi}“, DanijelaMarkovi} i Jovanka Radulovi}, nastav-nice razredne nastave iz O[ „Ivo Lola Ri-bar“ u Velikom Gradi{tu, Gorica Kosti},

profesor razredne nastave, O[ „Mi{a@ivanovi}“ Srednjevo, Nata{a Nikoli},nastavnica razredne nastave iz O[ „VukKarad`i}“ Majilovac i vaspita~ica, Mile-na \uri~i}, iz Pred{kolske ustanove„Majski cvet“ dok se kao najbolji vatro-gasac-spasilac ove godine istakao Miro-slav Mirkovi} iz Vatrogasno-spasila~kejedinice u Velikom Gradi{tu.

Lj. N. i Z. V.

Medalja na svetskom prvenstvuJedan od nagra|enih je i Dejan Milanovi}, profesor fizi~kog vaspitanja u Srednjoj {koli „Miloje Vasi}’’ ko-ji je sa odbojka{kom ekipom u~enika osvojio bronzanu medalju na svetskom prvenstvu u odbojci u Brnuu ^e{koj. „Pre svega velika je ~ast i zadovoljstvo da ispred kolektiva Srednje {kole „Miloje Vasi}’’ u Veli-kom Gradi{tu dobijem ovakvu presti`nu nagradu zajedno sa koleginicom Vesnom Novkovi}. Zahvalju-jem se op{tini koja nas prati dugi niz godina, daje veliku podr{ku i vetar u le|a i prosveti, sportu i deci ko-ja posti`u dobre rezultate dugi niz godina“, ka`e Milanovi}.

Dogodine se o~ekujedo 150.000 turista na ovoj destinacija, koja bi mogla dabude jedna odvode}ih u zemlji

„Kultura bez granica“ za Dan primirja

Po`arevac - U Op{toj bolnici Po`arevacotvorena je izlo`ba „Po`arevac i mi“, aovaj projekat prihvatio je i finansiraoGrad Po`arevac, dok ga realizuju ~lano-vi ULIS-a „Milena Pavlovi} Barili“ upartnerstvu sa Bolnicom. Ovogodi{njeobele`avanje Po`areva~kog mira inicira-la je ideju da upravo mir postane temaprojekta. Ova tema obuhvata {irok spek-tar kreiranja a umetnici su predstavilisvoja vi|enja, ose}anja i do`ivljaj krozrazli~ite tehnike, boje i oblike.

Sve se de{ava u galeriji centralnog ho-la bolnice. To je galerija gde su od 2016.godine u stalnoj postavci izlo`eni doni-rani radovi ~lanova Udru`enja likovnihstvaralaca „Milena Pavlovi} Barili“. Iovog puta namera umetnika je da svo-jim porukama, trudom i darom, ople-mene prostor i ljudima privuku pa`nju

ne samo u vizuelnom smislu nego i usmislu smirenja, duhovnog bogatstva,ozdravljenja. Humanitarnost je i u dari-vanju, tako da se projekat zavr{ava uvreme novogodi{njih praznika kada se

ve}i deo umetni~kih radova poklanjaOp{toj bolnici Po`arevac. Tim ~inom sepodi`e ljudska svest, a pored ulep{anogprostora ove zdravstvene ustanove, do-bija se i bogatiji fond galerije. Z. V.

U Op{toj bolnici izlo`ba „Po`arevac i mi“

Izlo`eni radovi na poklon

Tvr|ava kompletnoosvetljenaSrednjovekovni Goluba~ki grad kompletno je osvetljen,pa je ovo utvr|enje sad vidljivo i tokom no}i sa Dunava ilikopna. Osvetljenje je ugra|eno u sklopu obnove tvr|a-ve, koja treba da se okon~a do kraja decembra, dok }e zaposete turista biti otvorena od marta naredne godine. Pozavr{etku radova na rekonstrukciji, u ovom turisti~komkompleksu, koji zauzima 23 hektara, izgradi}e se i komer-cijalni sadr`aji: amfiteatar sa 250 mesta, pristani{te zakruzere, hotel, bungalovi i restorani. M. V.

Veliko Gradi{te - Humanitarna organiza-cija „Srbija velikog srca“ organizovala jeprvo inkluzivno dru`enje dece sa razvoj-nim smetnjama i invaliditetom u grad-skom parku u Velikom Gradi{tu. Osimove dece i zdravih vr{njaka, okupili su se injihovi roditelji, prijatelji, vaspita~i i defek-tolozi kao i predstavnici op{tine i Centraza socijalni rad Veliko Gradi{te i Golubac.

Humanitarna organizacija za regional-nu podr{ku osobama sa invaliditetom„Srbija velikog srca“, uz sprovo|enje pro-grama „Iznajmljiva~i velikog srca“ kaopodr{ke deci i odraslim osobama sa inva-liditetom i njihovim porodicama na pro-storu biv{e Jugoslavije, nastavlja borbu zakvalitetniji `ivot osoba sa invaliditetom isocijalno ugro`enih i marginalizovanihosoba i na lokalnom nivou. Plaketa zapodvig godine Ve~ernjih novosti, kao iPovelja „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“ ko-ju je predsednica „Srbije velikog srca“, Je-lena Markovi}, dobila ove godine, obave-zala ih je da stvore prvi inkluzivni grad uregionu i iskoriste potencijale i orijentisa-nost op{tine ka razvoju turizma.

Uz razvoj sportskih programa, zajed-ni~kog projekta sa Sportskim savezom Ve-liko Gradi{te, po{tuju}i istorijsku tradicijusporta u Velikom Gradi{tu, najavljen je iprvi trening za decu sa razvojnim smetnja-ma za nedelju, 11. novembra, u sportskojhali Srednje {kole „Miloje Vasi}“. Treninzi}e biti organizovani svake subote i nedeljeu terminu od 16 do 17 ~asova i o~ekuje se

uklju~ivanje sportskih radnika kao i volon-tera koji se aktivno bave sportom. Kona~-ni cilj je stvaranje regionalnog sportskogcentra i kampova u op{tini Veliko Gradi-{te. U sve programske aktivnosti bi}euklju~ena i zdrava populacija, pa je timeova organizacija jedinstvena jer je uvekobele`ena inkluzijom i dru{tvenom odgo-vorno{}u pojedinaca. Z. V.

Prvo inkluzivno dru`enjeSportske igre za gra|ane tre}eg doba Po`arevca

„Zabranjenostarenje“ zapenzionerePo`arevac - Prve sportske igre za starije gra-|ane Po`arevca, ~iji je moto „Zabranjeno sta-renje“, okupile su veliki broj zainteresovanihpenzionera koji su sa velikim entuzijazmompokazali svoju spretnost i okretljivost na sport-skom terenu. Predsednik Saveta za stara licaGrada Po`arevca Zoltan Va{tag zahvalio je Gra-du Po`arevcu, na ~elu sa gradona~elnikom Ba-netom Spasovi}em, {to su pomogli u organi-zaciji prvog sportskog takmi~enja gra|ana tre-}eg doba, kao i svim drugima koji su pomogliu organizaciji. Va{tag je ovom prilikom rekao: - Ovo takmi~enje u osnovi nosi obele`je kultu-re umetnosti ivljenja u starosti. Duhovna sna-ga i fizi~ko kretanje su najbolji lek za uspe{ani dostojanstven ivot ~oveka, uskla|en sa unu-tra{njim i spoljnim svetom. U celini gledanosportsko takmi~enje tre}eg doba predstavljanovi odnos prema starosti i starenju, a time ipromenu same uloge svih udru`enja i organi-zaciju starih lica i penzionera, istakao je Zol-tan Va{tag. Z. V.

Lokomotiva „Kostolac“ u Parizu

Foto:

@elez

nice S

rbije

SUVENIRI PO@AREVCANA IZLO@BI U LESKOVCU

Leskovac - Prema ve} ustaljenoj tradiciji,Turisti~ka organizacija Grada Po`arevcasvoju turisti~ku ponudu, suvenire ituristi~ke publikacije predstavlja na 9.Izlo`bi suvenira i turisti~kih publikacija uholu Leskova~kog kulturnog centra. Naovoj jedinstvenoj izlo`bi, pored Turisti~keorganizacije doma}ina, turisti~ku ponudusvojih op{tina i regiona predstavlja jo{~etrdesetak turisti~kih organizacija saprostora Srbije i regiona. Z. V.

VI p e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Veliko Gradi{te - Pre dva dana u Velikom Gradi{tu desila se neobi-~ajna „saobra}ajka“ gde je voza~ „reno-senika“, ne po{tuju}i pravo pr-venstva prolaza, udario u kamion, koji se od siline udara prevrnuo. Sre-}om, osim materijalne {tete kod oba vozila koja se utvr|uje, pro{lo jebez te ih posledica, po{to su obojica voza~a, osim {to su se propisnougruvala, zadobili lak{e telesne povrede u vidu ogrebotina i uboja.

Ova nezgoda se dogodila, oko 13 ~asova, na raskrsnici ulica Haj-duk Veljkove i Svetosavska kada se voza~ „Renoa“, Dra{ko Sa-vi}(43)iz Po`arevca nije zaustavio na znak „STOP“ i tom prilikom ni-je prepustio kamion marke „Tam“ kojim je upravljao Radomir Mar-kovi}(64) iz Tribroda, op{tina Veliko Gradi{te. Reno se svom silinomzakucao u zadnij, desni, to~ak kamiona, koji se od siline udarca za-rotirao i na bok prevrnuo. Na lice mesta ubrzo je stigla policija i hit-na pomo} koja je zbrinula voza~e. Protiv voza~a „Renoa“ policija ~epodneti adekvatnu prekr{ajnu prijavu koji je zbog nepo{tovanja zna-ka „STOP“ ugrozio javnu bezbednost saobra}aja. M. V.

BR@E DO POSLA UZ POMO] GRADA

Po`arevac godinama stipendira uspe{ne, od kojih su se neki ve} vratili u svoj rodni grad

Stipendije za 65 studenata i lak{e zapo{ljavanje Po`arevac - Slede}i dugoro~naopredeljenja u oblasti zapo{lja-vanja, pri ~emu se posebna pa-`nja posve}uje deficitarnim ka-drovima, lokalna samoupravaGrada Po`arevca godinama sti-pendira uspe{ne studente odkojih su se neki ve} vratili usvoj rodni grad, koji im je po-mogao prilikom studiranja i tuna{li zaposlenje.

Tako je Grad Po`arevac ovegodine odobrio 65 stipendija apomo} studentima se odnosina period od deset meseci. Zaprvi stepen visokog obrazova-nja bi}e dodeljene 52 stipendi-je studentima deficitarnih zani-manja, a za drugi i tre}i stepenvisokog obrazovanja opredelje-no je 13 stipendija.

Najvi{e stipendija, i to po tri,predvi|eno je za in`enjere elek-trotehnike - smer elektronika ira~unarstvo, lekare op{te prak-se i diplomirane pravnike. Pro-{le godine najve}i broj stipen-dija po profilima bio je rezervi-san za matemati~are i doktorestomatologije, {to ukazuje i gdenajvi{e nedostaju kadrovi u Po-`arevcu i Kostolcu.

Ove godine dodeljuju se i podve stipendije za budu}e far-

maceute, in`enjere ma{instva,in`enjere u prehrambenoj teh-nologiji, matemati~are, arhi-tekte, ekonomiste, zubne teh-ni~are-proteti~are i in`enjere uoblasti informacionih sistema itehnologija.

Broj stipendija koji je dostu-pan je isti kao i na konkursu pro-{le godine. Pojedina~ni iznos sti-pendije iznosi 10.000 dinara me-

se~no, i na taj iznos se ne pla}aporez na dohodak gra|ana.

Pravo na dodelu stipendija,u skladu sa zakonom, imajustudenti visoko{kolskih ustano-va ~iji je osniva~ Republika Sr-bija, autonomna pokrajina ilijedinica lokalne samouprave,koji su redovno upisani u teku-}oj {kolskoj godini na studijeprvog, drugog ili tre}eg stepena,

~ije se {kolovanje finansira izbud`eta Republike Srbije, kojiimaju dr`avljanstvo RepublikeSrbije, koji su prema nastav-nom programu visoko{kolskeustanove na kojoj studiraju po-stigli prose~nu ocenu najmanje7,50 i koji imaju prebivali{te nateritoriji Grada Po`arevca.

Na konkurs se mogu prijavi-ti studenti od I do VI godineosnovnih studija i studenti dru-gog i tre}eg stepena studija ko-ji nemaju status apsolventa, ni-su u radnom odnosu, a koji su,odmah po zavr{etku osnovnihstudija, nastavili studije drugogili tre}eg stepena ukoliko ispu-njavaju ostale uslove u skladusa zakonom i odlukom.

Z. V.

Sednica Izvr{nog odbora NALED-a u Po`arevcu

Za bolju poslovnu klimu

Po`arevac - Unapre|enje op{teposlovne klime, a time i stvara-nje novih mogu}nosti za {tomasovnije zapo{ljavanje na te-ritoriji Grada Po`arevca, bile sudominantne teme sednice Izvr-{nog odbora Nacionalne alijan-se za lokalni ekonomski razvoj(NALED) koja je odr`ana uzdanju Starog na~elstva.

Gradona~elnik Po`arevca i~lan Izvr{nog odbora NALED-aBane Spasovi} je rekao da se Po-`arevac prijavio u program ser-tifikacije gradova i op{tina zabolje poslovno okru`enje kao ida je lokalna samouprava stavi-la u prvi plan razvoj privrede,

stvaranje povoljnog okru`enjaza investiranje i pove}anje brojzaposlenih na ovom podru~ju.Predsednik IO, Dejan \oki} re-kao je da NALED ima misiju dacelokupno poslovno okru`enjepodigne na jedan vi{i nivo kojije prihvatljiv privredi.

- Ve} dugo godina zajednosa Gradom Po`arevcem radi-mo na kreiranju boljeg poslov-nog okru`enja za ovu lokalnusamoupravu, ali isto tako isku-stva ste~ena ovde poku{avamoda preslikamo, kako bi i ostalegradove i regije unapredili na{to bolji na~in, izjavio je \oki}.

Ina~e, Program sertifikacije

povoljnog poslovnog okru`enjau jugoisto~noj Evropi regionalniza unapre|enje konkurentnostilokalnih samouprava koji sesprovodi u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.Program je namenjen op{tina-ma i gradovima koji imaju odgo-varaju}e kapacitete i strate{ki suopredeljeni da unaprede poslov-ni ambijent, privuku investicije ipodstaknu razvoj lokalne ekono-mije. Op{tine i gradovi koji seuklju~e u program dobijaju regi-onalni rang konkurentnosti pre-ma oceni kvaliteta usluga kojepru`aju investitorima i privred-nicima, konkretne smernice za

unapre|enje poslovanja, kao ipriliku da u~estvuju u regional-noj razmeni najboljih praksi.Sertifikovane op{tine se pozicio-niraju kao najnaprednije u regi-onu i kvalifikuju se za podr{kunacionalnih i me|unarodnih in-stitucija i donatora, uz aktivnupromociju na regionalnom i me-|unarodnom nivou. Z. V.

Ovaj projekat se realizuje uz pomo}

sredstava iz bud`eta Grada Po`arevca.

Stavovi izneti u podr`anom medijskom

projektu nu`no ne izra`avaju stavove

organa koji je dodelio sredstva.

Po`arevac

Najvi{estipendija, po tri,predvi|eno je zain`enjereelektrotehnike -smer elektronikai ra~unarstvo,lekare op{teprakse idiplomiranepravnike

Dobijanje sertifikataDobijanjem sertifikata o dobroj poslov-noj klimi op{tine se svrstavaju u odabra-nu grupu lokalnih zajednica u Srbiji ko-je su su{tinski i dugoro~no posve}enerazvoju privrede i koje su zahvaljuju}ikonzistentnim reformama op{tinskeuprave, uspele da stvore uslove koje po-goduju razvoju biznisa i investitorima.Istovremeno, ove op{tine se kvalifikujuza kontinuiranu podr{ku u promociji odstrane NALED-a, USAID-a, Ministarstvaekonomije i regionalnog razvoja i agen-cije SIEPA u komunikaciji sa potencijal-nim investitorima. Izvr{ni odbor NALED-a pru`a podr{ku programskim i projekt-nim aktivnostima ove alijanse i se sasta-je tri do {est puta godi{nje.

Nesvakida{nji udes u Velikom Gradi{tu

Automobilomprevrnuo kamion

KOM[IJI PRETIO UBISTVOMVeliko Gradi{te - Policija je uhapsila @ivorada Markovi}a (68) iz Vojilova, op{tinaGolubac, zbog osnovane sumnje da je izvr{io krivi~no delo ugro`avanje sigurno-sti. Nakon isteka policijskog zadr`avanja od 48 sati osumnji~eni je predat Osnov-nom tu`ila{tvu u Velikom Gradi{tu. Tamo je saslu{an zbog osnovane sumnje da jeu naselju Vojiolovu, u okolini Golupca, do{ao u dvori{te jednog mu{karca i poru~iomu da prenese svom ro|aku, sa kojim je osumnji~eni du`i period u lo{im odnosi-ma, da prestane da ga uznemirava ili }e ga ubiti. Razlog upu}enih pretnji je taj {toosumnji~eni nije hteo da Panti}u na osnovu parni~ne presuda isplati odre|eni iz-nos novca, koji mu je ovaj stalno potra`ivao. Osumnji~eni je priznao delo za{ta setereti i na predlog tu`ila{tva u Velikom Gradi{tu napravio sporazum o priznavanjukrivice za bla`u kaznu. Tim sporazumom, koji je prihvatio Osnovni sud u Gradi{tupresuda je postala pravosna`na. @ivorad Markovi} ka`njen je sa tri meseca zatvo-ra, uslovno na godinu dana. Ujedno mu je odre|ena mera zabrane prila`enja I ko-municiranja sa o{te}enim Panti}em, u trajanju od osam meseci. Sam Panti} radinaplate {tete upu}en je na parnicu. M. V.

UHAP[ENI ZBOG RAZBOJNI[TVAPo`arevac - Po`areva~ka policija uhapsila je G. S. (35) i M. \. (24) iz okoline MalogCrni}a, zbog postojanja osnova sumnje da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tvo. Sum-nja se da su oni 3. novembra u naselju Toponica, putni~kim vozilom presreli ~etrde-setdvogodi{njeg mu{karca, koji se pe{ice kretao lokalnim putem. Nakon {to je od-bio da im preda novac koji su od njega tra`ili, njih dvoje su ga, kako se sumnja, naj-pre fizi~ki napali. Potom ga je M. \. nekoliko puta udarila u glavu drvenim kuhinj-skim ~eki}em za meso, a G. S. pesnicom, tako|e u glavu. Sumnja se da su oni, dok jemu{karac usled zadobijenih udaraca le`ao na zemlji iz njegove jakne ukrali hiljadu di-nara. Po nalogu Osnovnog javnog tu`ila{tva u Po`arevcu, osumnji~enima je odre|e-no zadr`avanje do 48 sati i oni }e uz krivi~nu prijavu biti privedeni tu`iocu. M. V.

U DVE RE^I

POSTAVLJENI PUTOKAZI NA AUTO-PUTU Po`arevac - Na auto-putu Beograd - Ni{ postavljeni su putokazi koji ozna~avajuisklju~enje za Po`arevac i Kostolac. Re~ je o prvoj fazi postavljanja saobra}ajne sig-nalizacije na auto-putu, kako bi se lak{e stiglo do ova dva grada. U cilju lak{eg ori-jentisanja voza~a, u planu je postavljanje jo{ pet saobra}ajnih znakova od naplat-ne rampe „Po`arevac“ do skretanja za Kostolac. Postavljanje putokaza, {to je re-alizovano u saradnji sa „Putevima Srbije“, zna~ajno je i zbog turista koji dolaze uPo`arevac ili idu dalje ka ostalim destinacijama u Brani~evskom okrugu, ali i zbogbrojnih doma}ih i stranih radnika koji su anga`ovani na radovima u TE-KO Kosto-lac - izgradnji luke i pripremnim radovima za izgradnju termo-bloka B3. M. V.

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 . brani~evo

Rekonstrukcija i gradnja nekoliko va`nih objekata u Op{tini Golubac

Obnova stare {kole i fabrika de~je konfekcijeGolubac - Povoljni vremenski usloviza ovo doba godine omogu}ili su in-tenzivne radove na rekonstrukciji i iz-gradnji nekoliko va`nih objekata uop{tini Golubac, a u prvom redu pri-vode se kraju radovi na obnovi stareOsnovne {kole u Golupcu, u kojoj }enastavu poha|ati u~enici prve i drugegodine gimnazije „Miloje Vasi}“ izVelikog Gradi{ta. Istovremeno u nase-lju Rado{evac su u toku radovi na iz-gradnji pogona za proizvodnje de~jekonfekcije. koju gradi italijanska firmaiz Verone i u kome }e posao na}i okostotinu radnika.

- Radovi teku planiranom dinami-kom, zavr{en je dobar deo krovnekonstrukcije, tako da o~ekujem da }ese posao zavr{iti do kraja decembraove godine i pogon po~eti sa radompo~etkom 2019. godine. Podsetimo, tu}e raditi oko stotinu radnika, prven-stveno mladih ljudi, ka`e predsednikop{tine dr Neboj{a Mijovi}.

Otvaranjem odeljenja gimnazijepro{le godine Golubac je prvi put usvojoj istoriji dobio {kolu za srednjeobrazovanje. U Osnovnoj {koli „Bran-ko Radi~evi}“ u Golupcu sve~ano je ta-da otvoreno odeljenje sa 18 u~enika izGolupca i ostalih naselja sa podru~jaove podunavske op{tine. Posle godinudana rada ovog odeljenja, u Op{tiniGolubac odlu~ili su da za svoje sada-{nje i budu}e srednjo{kolce rekon-

strui{u staru {kolu. Za obnovu i ure|e-nja {kole lokalna samouprava i Mini-starstvo dr`avne uprave i lokalne sa-mouprave obezbedili su 12,5 milionadinara.

- Kada se zavr{e radovi na obnovi{kole bi}e to jedna od na{ih najlep{ihzgrada u Golupcu. Nadam se da }eu~enici i njihovi nastavnici i profeso-ri imati savremene uslove za obavlja-nje nastave. [kola }e imati svoje kabi-nete, savremenu opremu i inventar zarealizaciju nastavnog programa i zaostalo sve {to je potrebno pomo}i }e

op{tina Golubac. Vrednost rekon-strukcije, bez opreme i inventara, iz-nosi 12,5 miliona dinara, od kojih je izbud`eta izdvojeno pola ovih sredsta-va, a drugu polovinu obezbedilo je Mi-nistarstvo za dr`avnu upravu i lokal-nu samoupravu, dodao je dr Mijovi}.

U ovoj podunavskoj op{tini poredovih radova, radi se i na izgradnju lo-kalnog puta Vojilovo - Bari~, a privo-de se kraju i radovi na gradnji prista-na za brodove na grani~nom prelazuUsije - rumunski grad Nova Moldava.

Lj. Nastasijevi}

U Po`arevcu sve bolji uslovi za sportiste i rekreativce

Uskoro podizanjebalon hale kod bazenaPo`arevac - Dugo o~ekivana Balon ha-la u Po`arevcu ni~e na prostoru kraj po-stoje}e Hale sportova i Gradskog baze-na Kulturno sportskog centra. Naime,krajem ove i po~etkom naredne godineKSC Po`arevac }e dobiti na upravljanjejo{ dva zna~ajna objekta sportske infra-strukture. Radi se o jednom potpunonovom objektu i jednoj specijalizovanojpodlozi koja }e biti montirana na pro-storu postoje}eg Stadiona malih sporto-va kraj popularne „Hale“.

Ova podloga zapravo je poklonkompanije NIS i njihovog projekta Za-jednici zajedno u kojoj su oni darivalinekoliko lokalnih samouprava objek-tima za kojima su iskazali potrebu. Sa-mi gra|ani su me|u nekoliko stavkiodabrali ba{ ovu sportsku podlogukao najpre~u te se o~ekuje i njeno sko-ra{nje postavljanje.

U toku su zemljani radovi na posta-vljanju jednog novog sportskog objek-ta a to je Balon hala koja }e se izgraditina prostoru izme|u Dalmatinske ulicei bazena, ta~nije na mestu gde je do sa-da bio teren za odbojku na pesku itravnati deo koji su koristili kupa~i.Kraj pripremnih radova }e, ukolikovremenski uslovi dozvole biti do krajaove nedelje, a odmah potom kre}u ra-dovi na montiranju same Balon hale.Ona je, podsetimo, dobijena zahvalju-ju}i projektu prekograni~ne saradnjeizme|u Srbije i Rumunije, „Kulturabez granica“.

Uporedo sa svim ovim, traju i radovina rekonstrukciji dvorane, odnosno Ha-le sportova, tako da }e sportisti i rekrea-tivci u 2019. godini imati daleko boljeuslove nego {to su ih imali do sada.

Z. V.

Obuka nadle`nih pojedinaca i ustanova u Po`arevcu

Protiv nasilja nad starijim osobamaPo`arevac - Obuka nadle`nih pojedi-naca i ustanova pod radnim nazivom„Nasilje nad starijim osobama, speci-fi~nosti, prepoznavanje i strategije pre-vencije“ odr`ana je u Po`arevcu. Pri-sustvovali su predstavnici centara zasocijalni rad i ustanova socijalne za{ti-te iz Brani~evskog, Podunavskog i Ju-

`nobanatskog okruga.Ovo je samojedna od aktivnosti koju realizujeudru`enje „Amity“ iz Beograda u sa-radnji sa Ministarstvom za rad, zapo-{ljavanje, bora~ka i socijalna pitanja uzfinansijsku podr{ku Visokog komesa-rijata Ujedinjenih nacija za izbeglice nateritoriji osam okruga u Srbiji. Iako sva

dostupna istra`ivanja potvr|uju ras-prostranjenost pojave nasilja nad sta-rijim i svedo~e da je skoro svaka petastarija osoba u prethodnih godinu da-na pre ivela neki oblik nasilja, oni o to-me }ute. Posebno pre}utkuju kada tr-pe nasilje od ~lanova svoje porodice,navedeno je tokom edukacije. U 2016.

godini, prema statistikama centara zasocijalni rad, od ukupno 23.218 slu~a-jeva nasilja u porodi~nom kontekstu,3.050 su prijavljeni slu~ajevi nasiljanad starijih osobama.

Kako je izjavila Tatjana Raji} di-rektorka Centra za socijalni rad Po`a-revac, na evidenciji njihovih korisni-

ka u 2018. godine nalazi oko 1.000 li-ca starije ivotne dobi a da su eviden-tirane 82 prijave za nasilje nad stari-ma. Stru~njaci iz navedenih centaraza socijalni rad i ustanova socijalneza{tite u~estvovali su na ovoj obucikoja je akreditovana pri Komori soci-jalne za{tite. Z. V.

Veliko Gradi{te - Privode se kraju radovi na „Sti-{kom vodovodu“, kapitalnoj investiciji ~iju rea-lizaciju eljno o~ekuju itelji op{tine Veliko Gra-di{te i sve brojniji turisti na Srebrnom jezeru.

Naime, u zavr{noj fazi su radovi na izgradnjimagistralnog potisnog cevovoda Konglavica - Ku-mane - Topolovnik, koji u fazi 2 obuhvataju iz-gradnju cevovoda od sekcionog {ahta [VV 2 doodvojka za selo Kumane, u du ini od 1.804,48 me-tara, i deonicu magistralnog cevovoda od T61 doT75W odvojka za selo Topolovnik, u du`ini od1.006,00 metara. Ovim radovima pristupilo se pozavr{etku vodoizvori{ta „Ostrovo“ na obali Srebr-nog jezera i deo su projekta vodosnabdevanja ko-ji }e obuhvatiti sva naselja sti{kog kraja do Rama.

Lokaciju je posetio predsednik op{tine Dra-gan Mili}, sa saradnicima, budu}i da se zavr{e-tak ove faze, vrednosti 19.497.471 dinara bezPDV-a, o~ekuje ve} krajem decembra. U toku jei izrada projekta prevezivanja sekundarne vodo-vodne mre`e i magistralnog vodovoda, tako dase u prole}e naredne godine o~ekuje da po~nuradovi na prevezivanju kako bi se Kumane i To-polovnik snabdevali vodom sa vodoizvori{taOstrovo. Z. V.

Razvoj vo}arstva u HomoljuNeresnica - Zemljoradni~koj zadruzi „Soare“ iz Neresnice, homoljskom naseljunadomak Ku~eva, dodeljeno je 7,5 miliona za pokretanje „tople linije“ preradevo}a i povr}a. Sredstva se dodeljuju radi nabavke su{are, elektri~nog mlina zavo}e, pumpe za pretakanje, ure|aja za filtriranje, hidro-prese i drugih ure|ajaneophodnih za preradu vo}a i povr}a.

U okviru programa podr{ke sprovo|enju mera ravnomernog regionalnograzvoja kroz u~e{}e dr`ave u ekonomsko-finansijskim podsticajima za zemljo-radni~ke i poljoprivredne zadruge u 2018. godini, Zemljoradni~koj zadruzi„Soare“ iz Neresnice odobrena su bespovratna sredstva u iznosu od 7,5 milionadinara. Ukupan iznos potreban za nabavku postrojenja je 8.057.999, a u~e{}esame zadruge je 557.999 dinara. Postrojenja }e biti postavljena u zgradi gde senekada nalazila zadruga. Kada budu instalirana, slu`i}e za preradu vo}a i povr}ai predstavljati veliki doprinos vo}arstva u op{tini Ku~evo. Z. V.

Privode se kraju radovi na „Sti{kom vodovodu“

Radovi do kraja decembra

VIII p e t a k , 1 6 . n o v e m b a r 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.