Ugovore sa „Toplifikacijom“ ovihdana potpisuju novi korisnici

Pla}anjepriklju~aka i na 36 rata

Strana IIGodina deveta, broj 637, dodatak za Brani~evski okrug

Kompanija MK Fintel Wind dobiladozvolu za gradnju vetroparka „Ram“

Zelena energijaza 7.000 domova

Strane IV - V

P E TA K , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 , b r o j 6 7 0 4 , g o d i n a X X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Veliko priznanje glumici „Zvezdara teatra“

Jeleni \oki}plaketa „@ankaStoki}“ Strana VIII

Zavod za javno zdravlje Po`arevac brine o onom {to je najbitnije stanovni{tvu

Uspe{nazdravstvena iekolo{ka kontrola

Kvalitet vode u seoskim bunarima lo{, jerje ~ak 75 odsto ispitivanih uzorakaneispravno, a voda iz gradske mre`e ve}vi{e meseci potpuno ispravna Strana III

Po`arevac - Gradona~elnik Po`arevcaBane Spasovi} posetio je radove u O[„Kralj Aleksandar I“, ustanove koja jedobro vo|enim javnim nabavkamauspela da u{tedi gradu preko 1,5 mili-ona dinara.

Naime, opredeljena sredstva za za-menu razvodno mernih ormara i izra-du rano startuju}ih gromobranaukupno su iznosila 3.150.000 dinara.Me|utim, kod elektro ormara je od1.650.000 dinara utro{eno milion i sto

hiljada. Gromobran je ko{tao 300.000dinara, dok je za tu stavku bilo predvi-|eno ~ak 1,5 miliona.

- Svi direktori i menad`eri javnihustanova koji su pametnim rukovo|e-njem novca iz na{eg bud`eta uspeli daobezbede u{tede gradskoj kasi, taj u{te-|eni novac, uz nova sredstva, bi}e vra-}en za naredne projekte. To va`i za sve{kole, a posebno one koje na svom ~eluimaju operativne ljude, koji gledaju dai poslednji obezbe|eni dinar utro{e za

dobrobit ustanova na ~ijem su ~elu, na-veo je gradona~elnik Spasovi}.

Zahvaliv{i se gradu Po`arevcu nasaradnji, direktor O[ „Kralj Aleksan-dar I“ Goran Seger je istakao da je po-red ovih investicija, koje su finansira-ne gradskim novcem, u toku jo{ jednoulaganje za koje su novac obezbediliMinistarstvo prosvete nauke i tehno-lo{kog razvoja i Evropska investicionabanka. Z. V.

Strana III

Gradona~elnik Po`arevca Bane Spasovi} posetio radove u O[ „Kralj Aleksandar I“

Javnim nabavkama dou{tede od 1,5 miliona

SELFI KAO POTOMAK AUTOPORTRETAPo`arevac - @itelji Po`arevca su sa odu{evljenjem prihvatili zanimljivunovotariju da mogu napraviti sve popularniji „selfi“ mobilnim telefonomsa autoportretima i delima poznatih slikara. Naime, Po`arevac je prvi gradu kome je organizovana multimedijalna izlo`ba „Samoslikanje - selfi krozsrpsku umetnost“ ~iji je idejni tvorac i realizator Udru`enje „Art distrikt“.Od 23. novembra do 10. decembra 2016. godine, Po`arevac je „grad

muzej“, a prolaznici i namernici su aktivni u~esnici izlo`be, {to je ve}privuklo mnoge `itelje grada pod ^a~alicom. Tu su postavljena kopije 25dela najpoznatijih autoportreta srpskih slikara. Izlo`ba je postavljena nanekoliko prepoznatljivih lokacija u gradu - na Starom korzou, u Gradskomparku i na ogradi Narodnog muzeja.

Strana IV

II p e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Ugovore sa „Toplifikaci-jom“ u Po`arevcu ovih dana potpisujunovi korisnici koji grejanje iz central-nog sistema dobijaju na lokaciji „Da-nica Radosavljevi}“ u Mesnoj zajedni-ci „Burjan“. Radovi na realizaciji pro-jekta „Danica Radosavljevi}“ kod de-~ijeg vrti}a u ovoj MZ privode se kraju.Time se otvara mogu}nost novih pri-klju~aka na gradsku toplovodnu mre-`u pa je u javnom preduze}u „Toplifi-kacija“ u toku potpisivanje ugovora sabudu}im korisnicima, ~iji su stambeniobjekti obuhva}eni ovom lokacijom.

Novi priklju~ak na mre`u toplifika-cije ko{ta 10.300 dinara po kilovatu in-stalisane snage kada su u pitanju zon-ske toplopredajne stanice. Za objekatkoji ima individualnu TPS cena je 7.524dinara po kilovatu instalisane snage.Na ovu cenu dodatno se pla}a i ugrad-nja merno regulacionog seta. Kako jeizjavio Tomislav Mihailovi}, izvr{ni ru-kovodilac poslovnog sistema u „Topli-fikaciji“, cena priklju~ka je stara i datirajo{ iz 2008. godine, odnosno, nije pro-menjena u poslednjih osam godina.

Postoji mogu}nost da se novi pri-klju~ak plati na rate - na organizovanim

novim lokacijama priklju~ak se pla}atokom tri godine u 36 mese~nih rata uzprethodno potpisan predugovor. U tojsituaciji pla}a se i avans u visini od 20odsto od izra~unate cene. U slu~aju daneko ima mogu}nost da priklju~ak pla-ti u punom iznosu odjednom ima po-

pust od 10 odsto na cenu. Kada su u pi-tanju novi korisnici na ve} izgra|enimlokacijama, oni imaju ne{to druga~ijeuslove kreditiranja. Cena priklju~ka jejedinstvena za sve, a pla}anje mo`e dase obavi kroz 12 ili 24 mese~ne rate.

Osim lokacije „Danica Radosavlje-vi}“, gde se realizacija privodi kraju, to-plifikacija sti`e jo{ na dve lokacije u Po-`arevcu gde su radovi u punom jeku.Lokacija „Bo{kova“, koja treba da obez-bedi 80 novih priklju~aka za objekte utom delu grada je gotovo potpuno ras-kopana, a cevi su polo`ene du Jugovi-}eve ulice. Do kraja novembra zavr{i}ese radovi u ovoj ulici. Rok zavr{etka ra-dova za celu ovu lokaciju je 120 dana iona obuhvata malo ve}i potez - osim Ju-govi}eve i Bo{kove i ulice Vase ^arapi-}a, Vojvo|ansku i deo Bo`idara Dimi-trijevi}a. Radovi su krenuli i u ulici Brat-stva i jedinstva na lokaciji „Radna ma-la“. Rok da se zavr{e je 90 dana.

Cena grejanja po fiksnom obra~unuje u Po`arevcu sni`ena od oktobra za 6odsto. Za stambeni prostor mese~no sepla}a 162,92 dinara po utro{enom kilo-vat~asu, odnosno 25,46 dinara po kva-dratnom metru. Za poslovni prostorcene su vi{e - 203,65 dinara mese~nopo kilovat~asu ili 31,83 dinara po kva-dratnom metru. Z. V.

Isporuka komadnoguglja bez tenzijaKostolac - Gotovo je sasvim izvesno da}e sve obaveze u pogledu isporukeogrevnog uglja ogranak „TE - KO Ko-stolac“ realizovati do kraja ove godine.Isporuka komadnog uglja zaposlenimradnicima, sindikalnim i penzioner-skim organizacijama i firmama regi-strovanim za promet ove vrste ogreva,odvija se bez ve}ih problema u tehni~-ko-tehnolo{kom pogledu, bez tenzijai pritisaka, {to se odavno ne pamti uKostolcu u ovo doba godine.

Do sredine novembra isporuka ko-madnog uglja zaposlenim radnicimaogranka „TE - KO Kostolac“ i pet iz-dvojenih preduze}a, bila je na nivouod 85 procenata od ugovorenih

42.544 tona lignita. Sindikalnim i pen-zionerskim organizacijama isporu~e-no je oko 90 procenata od ukupnougovorenih 81.410 tona komadnoguglja. Gotovo sasvim je izvesno da }esve obaveze ogranak „TE - KO Kosto-lac“ realizovati do kraja ove godine.

Treba re}i, da se sa pripremama zaovogodi{nju kampanju isporuke ko-madnog uglja, krenulo sredinom ma-ja, a isporuka komadnog uglja kupci-ma otpo~ela je u kontinuitetu od 1. ju-la. Dobra organizacija i tehni~ka pou-zdanost rada sistema za proizvodnju ipreradu uglja dala je eljeni rezultat naobostrano zadovoljstvo proizvo|a~a ikupaca. Z. V.

Po~ela raspodela ogreva socijalno ugro`enim licima na teritoriji grada

Drva za ugro`ene kr~enjemprostora [e}erane

Po`arevac - Po~ela je raspodela drvaza ogrev socijalno ugro`enim licimana teritoriji grada Po`arevca. Ogrev jeovom prilikom obezbe|en za 16 poro-dica sa spiska po`areva~kog Centra zasocijalni rad. U pitanju je ukupno 40kubnih metara drva koja su obezbe|e-na nakon kr~enja dela kruga nekada-{nje [e}erane.

^lan gradskog ve}a Po`arevca IvanJovi} zadu`en za dru{tvene delatnostii socijalna pitanja, rekao je da je odlu-kom lokalne Vlade re{eno da se drvakoja su pose~ena prilikom kr~enja {e-}erane dodele socijalno ugro`enim li-cima sa evidencije Centra za socijalnirad. Svaki gra|anin sa spiska je dobiopo dva i po kubika, istakao je Jovi} idodao da lokalna samouprava razmi-{lja i ~ini {ta je u njenoj mo}i da po-mogne socijalno ugro`ene gra|ane.Ovakav vid pomo}i nastavi}e se i u na-rednoj godini kada se bude kr~en osta-tak prostora, najavio je Jovi}.

Prema re~ima Novice @ivanovi}a,savetnika predsednika Skup{tine gra-da Po`arevca, kr~enje kruga [e}eranepo~elo je 8. avgusta preko javnih rado-

va, a na ovom poslu su bila anga`ova-na 23 radnika sa evidencije Nacional-ne slu`be za zapo{ljavanje. Ovogodi-{nji ugovor isti~e za nekoliko dana, alise @ivanovi} nada da }e slede}e godinebiti anga`ovano jo{ radnika na ure|e-nju {e}erane. Do sada je o~i{}eno oko60 odsto povr{ine na prostoru [e}era-ne a naredne godine taj posao bi trebaoda se zavr{i u celosti. @ivanovi} je jo{dodao da je pred radnicima bio obi-man posao, da je drve}e bilo visoko ipo 5 do 6 metara i da je bilo problemaoko pronala`enja radnika koji su obu-~eni za rad sa motornim testerama, alida je i to re{eno. On se ovom prilikomzahvalio radnicima na anga`ovanju izavr{avanju ovog velikog posla.

Ina~e, u ovoj godini je za anga`ova-nje radnika iz bud`eta bilo izdvojenotri miliona dinara a @ivanovi} o~ekujeda }e naredne godine biti obezbe|enobar duplo vi{e sredstava i da }e mo}ida se anga`uju nezaposlena lica sasrednjom stru~nom spremom po{toje ove godine ta mogu}nost postojalasamo za nekvalifikovane radnike.

Z. V.

Ugovore sa „Toplifikacijom“ u Po`arevcu ovih dana potpisuju novi korisnici

Priklju~ak 10.300 dinara po kilovatu na 36 rata

Umanjeni ra~uni za 6.600 korisnika Ne{to vi{e od 6.600 korisnika dobilo je za oktobar umanjene ra~une od javnogpreduze}a „Toplifikacija“, rekao je direktor Dejan Da~i}: „Ra~uni su smanjeni zakorisnike kojima toplotna energija nije isporu~ivana na po~etku grejne sezonezbog havarije na mre`i u Sin|eli}evoj ulici. Tada su bez grejanja ostali svi objektikoji su se toplotom napajali preko primarnog „kraka jedan“ - deo Po`arevca odSin|eli}eve ulice do industrijske zone sa pripadaju}om mre`om. Ni`e ra~une zagrejanje dobili su i drugi korisnici kojima u tom periodu nije isporu~ivanatoplotna energija zbog problema na sistemu. Za fiksni deo ra~una cena jeumanjena na dnevnom nivou za tri odsto, dok je varijabilni deo obra~unat popotro{nji - po{to grejanja tih dana nije bilo ni fakturisano.

Grejanje 24 sata dnevnoJavno preduze}e „Toplifikacija“ isporu~uje svojim korisnicima energiju za grejanje tokom 24 satadnevno. Nema no}nih prekida u grejanju, a sistem je, nakon po~etnih problema, u potpunosti stabi-lizovan i kostola~ke termoelektrane konstantno isporu~uju dovoljne koli~ine energije. Na sporadi~neprobleme na mre`i, ekipe „Toplifikacije“ momentalno reaguju pa se kvarovi otklanjaju, potvrdio jeNenad Mi{i} rukovodilac sistema za prenos, odr`avanje i distribuciju u ovom javnom preduze}u.

Direktor Dejan Da~i}

Ogrevni ugalj na traci

Iz kruga nekada{nje Fabrike {e}era

Radovi na pro{irenju sistema vrelovoda

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Istekao konkursza 60 stipendijaPo`arevac - Pro{le nedelje istekao je rok do kada su studen-ti mogli da konkuri{u za stipendije, koji je Gradsko ve}ePo`arevca raspisalo za dodelu 60 studentskih stipendija za{kolsku 2016/2017. godinu, u iznosu od 10.000 dinara.

Nakon pregleda dospelih prijava za stipendije komisija}e odlu~iti ko }e biti stipendiran. Pravo na konkurisanjeimali su studenti koji se {koluju za deficitarna zanimanja,me|u kojima su: profesor matematike, fizike, hemije,muzike, biologije, razredne nastave, vaspita~, filolog, far-

maceut, diplomirani pravnik i ekonomista, politikolog,in`enjer elektrotehnike, gra|evine, ma{instva, informatike,poljoprivrede, {umarstva, rudarstva, saobra}aja, arhitekturei forenzike, lekar op{te prakse, stomatolog, rendgenolog,psiholog i doktor veterine.

Osim 50 stipendija za navedena zanimanja, dodeli}e se ideset za studente mastera i doktorskih studija, bez obzira nausmerenje. Prema pravilniku konkursa, stipendije }e se do-deliti prema godini studija i dosada{njem uspehu, uz ost-varenu prose~nu ocenu od najmanje 7,50. Stipendije }e sedodeliti za 10 meseci, jer se za jul i avgust ne ispla}uju, a prveuplate krenu}e nakon dono{enja odluke o bud`etu za 2017.godinu. M. V.

Po`arevac - Zavod za javnozdravlje Po`arevac po~etkomnovembra proslavio je 71 godi-nu rada, kao jedna od najuspe-{nijih zdravstvenih ustanova uzemlji, ~iji je je osniva~ Republi-ka Srbija. Zavod uspe{no opsta-je svih ovih godina prvenstvenoiz razloga {to kvalitetno i stru~-no odra|uje poslove koji su mupovereni kako od strane dr`ave,tako i od fizi~kih i pravnih lica.Tako|e, solidno finansijski po-sluje u ovim te{kim uslovima isigurno zauzima jedno od vode-}ih mesta u Srbiji, kako po stru~-nosti tako i po ekonomskomstatusu.

Kroz mapiranje aktivnostiu~estvuje u obele`avanju svihva`nih datuma iz svetskog Ka-lendara zdravlja. U~estvuje i usvim skrining programima, kao

klju~ni faktor za uspostavljanjesavremenog i efikasnog part-nerskog odnosa sa svim drugimzdravstvenim ustanovama kojeu~estvuju u projektima ranogotkrivanja karcinoma. Sa 100zaposlenih i uz kvalitetnu opre-mu, Zavod obavlja mnoge pro-grame koje finansira Ministar-stvo zdravlja, korisnicima pru`azdravstvene usluge na teret RF-ZO, ali ima i sopstvena sredstva.

Zavod kontroli{e ispravnostvode za pi}e iz vodovodskih si-stema i seoskih privatnih buna-ra, {to je za ovaj kraj veoma bit-no zbog u~estalih zaga|enja.

- Vodu za pi}e iz po`areva~-kog vodovoda kontroli{emo {estputa mese~no na 11 ta~aka. Naosnovu dobijenih analiza mo`e-

mo da zaklju~imo da je voda zapi}e iz JKP VIK Po`arevac higi-jenski ispravna, odnosno zdrav-stveno bezbedna, kazala je drAna Jovanovi}, direktorka ZZJZ.Ona isti~e da Zavod kontroli{ekvalitet vode i u individualnimbunarima u seoskim naseljimakoji nisu priklju~ena na gradskiili seoski vodovod, na osnovuugovora sklopljenim sa Gradom.Svake godine kontroli{e se u 17sela po 20 individualnih bunara.

- Kvalitet vode u seoskimbunarima je lo{, ~ak oko 75 od-sto ispitivanih uzoraka u seo-skim bunarima je neispravno.Ina~e, ti bunari ne podle`u ni-kakvoj zakonskoj obavezi dabudu kontrolisani, rekla je drJovanovi}. U aprilu je po~elo imerenje buke u Po`arevcu iKostolcu, na {est mernih me-sta, tako da mre`u mernih me-sta ~ine 24 ta~ke koje se mese~-no smenjuju kako bi se dobila{to potpunija „zvu~na slika“grada. Dobijene vrednosti po-kazuju da je saobra}aj domi-nantan izvor buke u `ivotnojsredini.

- ^esto su glavni saobra}aj-ni pravci prili~no optere}enisaobra}ajem, a na taj na~in po-staju i glavni generator buke nalokaciji. Buka je promenljiva uoblastima gde kretanje saobra-}aja uklju~uje promene brzine

i snage, npr. u zoni semafora,raskrsnica, uspona ili nizbrdi-ca. Lo{a putna infrastrukturana pojedinim pravcima pove-}ava nivo buke, ka`e direktor-ka Zavoda.

U oktobru je po~elo i mere-nje kvaliteta vazduha u Po`a-revcu na pet lokacija. Mernamesta su @elezni~ka stanica,Centralna apoteka, O[ „KraljAleksandar“, Benzinska pumpaNIS petrol i Ambulanta u Bra-

darcu. Svake godine po~etkomgrejne sezone dolazi do povi{e-nih vrednosti zaga|uju}ih ma-terija u vazduhu, jer se u doma-}instvima naj~e{}e kao ener-gent koristi ugalj. U letnjem pe-riodu kada nema grejanja, kva-litet vazduha je bolji jer je tadajedini zaga|iva~ saobra}aj.

- Zavod obavlja i poslovedezinfekcije, dezinsekcije i de-ratizacije za pravna i fizi~ka li-ca. Nabavkom novih, savreme-

nih ULV aparata za dezinsekci-ju pro{irujemo delokrug poslo-va iz te oblasti, a svakako satom opremom postajemo kon-kurentni na tr`i{tu i u akcijamasuzbijanja komaraca i krpelja,kazala je dr Jovanovi}. Tokom2016. godine nabavljen je noviaparat za br`u i preciznijuidentifikaciju mikroorganiza-ma i ispitivanje osetljivosti, {tobitno pove}ava mogu}nosti di-jagnostike zaraznih bolesti.

- Obavljamo i sanitarne pre-glede na teritoriji dva okruga istavljamo pod zdravstveni nad-zor sve kategorije zaposlenihkoje podle`u ovoj vrsti zdrav-stvene kontrole kako bi pre-ventivno delovali na {irenje za-raznih bolesti, rekla je dr Jova-novi} i dodala da je Zavod za-du`en i za distribuciju vakcinaza ~itav Brani~evski i Podunav-ski okrug, ali da su poslednjihgodina sve zna~ajnije saveto-davne aktivnosti koje imajuepidemiolozi, jer je mnogo su-gra|ana dovedeno u zabludupovodom opre~nih informacijao vakcinama.

M. Veljkovi}

Zavod za javno zdravlje Po`arevac uspe{no brine o onom {to je najbitnije stanovni{tvu

Zdravstvena i ekolo{ka kontrola grada

Gradona~elnik Po`arevca Bane Spasovi} posetio radove u O[ „Kralj Aleksandar I“

Javnim nabavkama do u{tede od 1,5 milionaPo`arevac - Gradona~elnik Po-`arevca Bane Spasovi} posetioje radove u O[ „Kralj Aleksan-dar I“, ustanove koja je dobrovo|enim javnim nabavkama,uspela da u{tedi gradu preko1,5 miliona dinara.

Naime, opredeljena sredstvaza zamenu razvodno mernih or-mara i izradu rano startuju}ihgromobrana ukupno su iznosila3.150.000 dinara. Me|utim, kodelektro ormara je od 1.650.000 di-nara utro{eno milion i sto hiljada.Gromobran je ko{tao 300.000 di-nara, dok je za tu stavku bilopredvi|eno ~ak 1,5 miliona.

- Svi direktori i menad`erijavnih ustanova koji su pamet-nim rukovo|enjem novca izna{eg bud`eta uspeli da obez-bede u{tede gradskoj kasi, taju{te|eni novac, uz nova sred-

stva, bi}e vra}en za naredneprojekte. To va`i za sve {kole, aposebno one koje na svom ~eluimaju operativne ljude, koji

gledaju da i poslednji obezbe-|eni dinar utro{e za dobrobitustanova na ~ijem su ~elu, na-veo je gradona~elnik Spasovi}.

Zahvaliv{i se gradu Po-`arevcu na saradnji, direk-tor O[ „Kralj Aleksandar I“Goran Seger je istakao da jepored ovih investicija, kojesu finansirane gradskimnovcem, u toku je jo{ jednoulaganje za koje su novacobezbedili Ministarstvoprosvete nauke i tehnolo-{kog razvoja i Evropska in-vesticiona banka.

- Mi smo jo{ u oktobru2011. godine konkurisaliza sredstva na postavljanjutermoizolacione fasade, aradovi u delu {kole koji suu toku, privode se kraju.Vrednost sveukupne inve-

sticije je 16.500.000 dinara. Ov-de nije kraj, jer postoji namerada od grada tra`imo jo{ sredsta-va, koji }emo ulagati u na{u {ko-lu, kako bi ona izgledala poopremljenosti pribli`no onimau Evropi, kazao je Seger i dodaoda }e se sve to vratiti na{em Po-`arevcu dobrim znanjem i re-zultatima na takmi~enjima.

Do kraja obilaska, direktor{kole je gradona~elniku poka-zao nekoliko dobro opremljenihu~ionica sa modernim u~ilima,poput pametnih tabli, ali i oneu~ionice u kojima je dalje ulaga-nje neophodno. Z. V.

Rekonstrukcija fasade Medicinske {kolePo`arevac - U Medicinskoj {koli u Po`arevcu po~eli suradovi na rekonstrukciji spolja{njeg dela upravne zgrade,u Ulici Lole Ribara. Radovi }e se izvoditi u tri faze iobuhvati}e kompletnu obnovu fasade i reparacijudrvene stolarije. Ovi poslovi su, putem javne nabavke,povereni po`areva~koj firmi „Jovi} gradnja“, po ceni od5,6 miliona dinara. Medicinska {kola u Po`arevcu ima oko600 u~enika i jedina je {kola te vrste u 11 op{tinaBrani~evskog i susednog Podunavskog okruga. M. V.

Uskoro novi sajt

Zavod vr{i i informisanje i edukacijugra|ana, procenu efikasnosti, dostup-nosti i kvaliteta zdravstvene za{tite,planira razvoj stru~nog usavr{avanjazdravstvenih saradnika, podsti~e raz-voj integrisanog zdravstvenog infor-macionog sistema i vr{i primenjena is-tra`ivanja u oblasti javnog zdravlja. Osvim merenjima i ostalim aktivnosti-ma, gra|ani }e za nekoliko dana mo}ida se informi{u na njegovom novomsajtu, ~ija se izrada privodi kraju.

Javne ~esme „nestabilne“[to se ti~e javnih ~esmi, one su nestabilni alternativni vodni objekti. Preporuka jekoristiti za pi}e vodu iz gradskog vodovoda, koja je higijenski ispravna i zdravstve-no bezbedna. Tokom 2016. godine nije kontrolisan kvalitet vode na javnim ~esma-ma zato {to nije potpisan ugovor sa Gradom Po`arevac, ali se potpisivanje o~eku-je u 2017. godini.

Kvalitet vode useoskim bunarimalo{, jer je ~ak 75odsto ispitivanihuzorakaneispravno, a vodaiz gradske mre`eve} vi{e mesecipotpuno ispravna

Gradona~elnik i direktor O[ prilikom posete

Zna~ajne savetodavneaktivnosti: Dr Ana Jovanovi}

Dobra saradnja sa Gradom - Zavod za javno zdravlje

p e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 .

VIVp e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - @itelji Po`arevca susa odu{evljenjem prihvatili zani-mljivu novotariju da mogu na-praviti sve popularniji „selfi“ mo-bilnim telefonom sa autoportre-tima poznatih slikara. Naime, Po-`arevac je prvi grad u kome je or-ganizovana multimedijalna izlo-`ba „Samoslikanje - selfi krozsrpsku umetnost ~iji je idejni tvo-rac i realizator Udru`enje „Art di-strikt“. Od 23. novembra do 10.decembra 2016. godine, Po`are-vac je „grad muzej“, a prolaznici inamernici su aktivni u~esnici iz-lo`be, {to je ve} privuklo mnoge`itelje grada pod a~alicom.

Po`arevljani }e mo}i, po prin-cipu muzeja na otvorenom, uprolazu da pogledaju izlo`bu po-znatih slikara. To su kopije 25dela najpoznatijih autoportretasrpskih slikara, koji se ~uvaju unajzna~ajnijim muzejskim i pri-vatnim zbirkama u Srbiji. Izlo`ba

je postavljena na nekoliko prepo-znatljivih lokacija u gradu: naStarom korzou, u gradskom par-ku i na ogradi Narodnog muzejau Po`arevcu.

Nosilac projekta Julija Ba{i} jerekla da je odabrano 25 dela srp-

ske umetnosti koji spajaju ~etiriveka kontinuiranog trajanja por-tretskog slikarstva na na{im pro-storima, od XVIII do danas.

- Izlo`ba ne poku{ava da

trend selfija interpretira na na~inna koji su se vekovima kroz teo-riju umetnosti analizirale li~nostiumetnika, niti da ih postavi u is-tu ravan, ve} nudi mogu}nostprou~avanja sopstvene li~nosti,rekla je Ba{i} na konferenciji zamedije.

Dejan Krsti}, ~lan gradskogve}a zadu`en za kulturu medije inevladine organizacije, rekao jeda je ovo Udru`enje gra|ana kodGrada konkurisalo prvi put saukupno ~etiri projekta.

- Kao novom udru`enju smoodobrili samo jedan projekat.Kasnije, kada smo sagledali radUdru`enja, shvatili smo da smopogre{ili {to nismo odobrili sva~etiri projekta, ali }emo to ispra-viti slede}e godine, rekao je Kr-sti} i dodao da je udru`enje „Artdistrikt“, jedno od nosilaca novihstvari i de{avanja u gradu koje seti~u kulture. Z. V.

Po`arevac - Kancelarija za ljud-ska i manjinska prava Vlade Re-publike Srbije, Grad Po`arevac iOmladina JAZAS-a Po`arevacodr`ali su radionicu u okviruprojekta „Jednaki u razli~itosti“ oljudskim pravima i diskriminaci-ji ugro`enih manjinskih grupa.

Diskriminacija prema pripad-nicima LGBT populacije i HIVpozitivnim osobama je i daljeprisutna u skoro svim segmenti-ma dru{tva. Borba protiv govoramr`nje i uru{avanja ljudskih pra-va traje, ali podizanje svesti i ni-voa znanja ide jako sporo, te po-nekad dolazi do iznena|uju}egneznanja i neprihvatanja od stra-ne onih koji bi trebalo da promo-vi{u, edukuju i razbiju predrasu-de prema ugro`enim manjin-skim grupama.

Radionica ima za cilj da po-digne nivo znanja i svesti o slu~a-jevima diskriminacije sa kojomse suo~avaju diskriminisane gru-pe i pojedinci, prvenstveno pri-padnici LGBT populacije, prav-nom i institucionalnom okviru uborbi protiv diskriminacije, kao io vidovima govora mr`nje.

- Kroz ovu radionicu animira-

mo predstavnike javnog sektorai javnih institucija, kako bi kasni-je nastavili raditi zajedni~kimsnagama, a u okviru ove teme i totokom cele godine, rekao je Bor-ko Ili}, ispred omladine Jazasa.

Borac za ljudska prava, \uri-ca Stankov govorio je na radioni-ci kao pripadnik LGBT populaci-je i HIV pozitivna osoba. On jeupoznao prisutne sa slu~ajevimadiskriminacije sa kojima se onsuo~avao i susretao, kao i o stra-

hovima koje je imao i koje je pre-vazi{ao, priklju~iv{i se kao aktivi-sta u borbi za toleranciju i antidi-skriminaciju. On je rekao da je idalje zastupljeno nasilje premaovoj manjinskoj populaciji, dapostoji trend prijavljivanja slu~a-jeva nasilja, ali da ve}ina ostajeneprijavljen. Jedan od najap-surdnijih primera koje je izneojeste da kod zdravstvenih radni-ka ima najvi{e diskriminacije ipredrasuda. Z. V.

Golubac - Op{tina Golubac i Ru-munske op{tine Dumbravica i\ermata u~estvuju u zajedni~-kom projektu - re{avanje proble-ma otpadnih voda u naseljimaVinci, Usije i @itkovica. Vrednostprojekta je 566.0000 evra od ko-jih je iz IPA fondova EU izdvoje-no 85 odsto ovih sredstava, a op-{tina Golubac 187.000 evra.

Od po~etka ove godine Op{ti-na Golubac u saradnji sa rumun-skim partnerima iz op{tina Dum-bravica i \ermata implementiraprojekat „Strategija upravljanjaotpadnim vodama u Dunavskombazenu’’ koji se finansira iz IPAprograma prekograni~ne sarad-nje Srbija - Rumunija.

Ovaj projekat su javnosti uGolupcu predstavili koordinatorna projektu Dalibor Mihajlovi},zamenik predsednika op{tineGolubac, Sa{a Marjanovi}, pred-sednik Rumunske op{tine Dum-bavica Viktor Malak i Goran Vu-kobratovi}, generalni direktorfirme „Pro-ing’“ iz Novog Sadakoja radi projekat tehni~ke do-kumentacije i zemlji{ne studije.

- To je projekat koji se radi sana{im partnerima iz Rumunije,odnosno op{tine Dumbravica i\ermata. Na{a op{tina Golubacizdvojila je za ovaj projekat187.030 evra, a period implemen-tacije je 12 meseci, sa po~etkomod prvog januara ove godine, re-kao je koordinator projekta za op-{tinu Golubac Dalibor Mihajlovi}.

Op{tina Golubac sa sused-nom Rumunijom otpo~ela je sa-radnja jo{ 2013. godine na razli-~itim projektima, te se tako i iz-dvojila ideja za re{avanjem pita-nja otpadnih voda. Plan obe stra-ne je da se izgrade kanalizacionemre`e za sva naselja, i inicijalna

ideja se odnosi na sva mesta uovoj podunavskoj Op{tini.

- Posebno se zahvaljujem na-{im rumunskim partnerima,stru~nom timu firme „Pro-ing’’iz Novog Sada koja u~estvuje uovom projektu, kojeg }emo rea-lizovati u saradnji sa Evropskomunijom. Ova investicija je od veli-kog zna~aja za razvoj na{ih selakao i grada Golupca. Realizaci-jom ovog projekta prekograni~-ne saradnje op{tine Dumbravica,

\ermata i Golubac u~vrsti}e sa-radnju i stvoriti preduslove zarazvoj turizma u Dunavskom ba-zenu, naglasio je zamenik pred-sednika op{tine Golubac Sa{aMarjanovi}.

Projektom je predvi|ena izra-da zajedni~ke strategije upravlja-nja otpadnim vodama u Dunav-skom bazenu u tri op{tine u po-grani~noj zoni srpsko-rumunskegranice, kao i tehni~ki projekat istudije izvodljivosti za realizaciju

gradnje kanalizacione mre`e napodru~ju op{tine Golubac 30 ki-lometara i u rumunskim op{ti-nama Dumbravica i \ermataoko 47 kilometara.

Tehni~ku dokumentaciju i ze-mlji{ne studije na projektu „Stra-tegija upravljanja otpadnim vo-dama u Dunavskom bazenu’’ zaop{tinu Golubac radi firma Pro-ing’’ iz Novog Sada.

- Mi smo jedna od najve}ih in-`enjering ku}a u Srbiji koja se ba-vi problematikom tretmana ot-padnih i pitkih voda. U slu~ajuOp{tine Golubac bili smo zainte-resovani da u~estvujemo u reali-zaciji ovog projekta, odnosno uovoj fazi u kojoj se on sada nalazi.Dakle, u pitanju je zbrinjavanjekomunalnih, pre svega otpadnihvoda, u tri naseljena mesta, i naosnovu podataka koje smo dobilina{i stru~ni timovi uklju~ili se ure{avanje ovog problema, obja-snio je Goran Vukobratovi}, ge-neralni direktor firme „Pro-ing’’.

Eksperti na ovom projektu iostali u~esnici iz lokalne vlasti vi-de mogu}nost da za dalju sarad-nju, s obzirom da su IPA fondoviotvoreni do 2020. godine.

Lj. Nastasijevi}

Veliko Gradi{te - MK Fintel Windu oktobru ove godine otvorio je umestu Zagajica kod Vr{ca prvivetropark u ju`nom Banatu, aova kompanija planira gradnjujo{ jednog vetroparka u Vr{cu,kao i sli~nog energetskog postro-jenja u Velikom Gradi{tu, saop-{tila je ova kompanija, a prenosiE - kapija.

O ovim projektima, ostalim

planovima, kao i o tome koliko jeSrbija pogodna i kakve uslovepru`a za investicije u oblasti ob-novljivih izvora energije, izjave jedao direktor kompanija FintelEnergia Spa i MK Fintel WindTicijano \ovaneti.

- Osim projekata u Vojvodini,dobili smo i dozvolu za izgradnjui rad vetroelektrane snage 9,225MW u Velikom Gradi{tu, u cen-tralnoj Srbiji. Re~ je o vetroparkuRam, koji bi trebalo da generi{ezelenu energiju za oko 7.000 do-ma}instava. Ovim vetroparkomupravlja}e zavisna kompanijaVetropark RAM, u kojoj FintelEnergia Group SpA dr`i 54 pro-centa akcija, preko kompanijeMK Fintel Wind, dok MK Hol-ding dr`i preostalih 46 odsto, re-kao je \ovaneti.

Po njegovim re~ima, Srbijaima veliki potencijal kada je re~ o

obnovljivim izvorima energije,posebno ako govorimo o energi-ji vetra i vode. Ipak, velika je raz-lika izme|u mogu}nosti i iskori-{}enosti obnovljivih izvora ener-gije u na{oj zemlji.

- U tom smislu, osim pove}a-nja ukupnog energetskog kapaci-teta u Banatu, Vojvodini i Podu-

navlju, u budu}nosti planiramo iizgradnju jo{ vetrolektrana, kakobi podigli sopstvene kapacitete,ali i doprineli ve}oj iskori{}eno-sti obnovljivih izvora, posebnovetra. Osim ve}e proizvodnjeovog va`nog obnovljivog resursaenergije, doprine}emo i razvojulokalnih zajednica u industrij-

skom segmentu, kroz proizvod-nju i zapo{ljavanje, kao i kori{}e-nje o odr`avanje postrojenja, na-glasio je ovaj privrednik i dodaoda se izgradnjom ova dva vetro-parka Srbija pribli`ava ostvare-nju postavljenog cilja u bruto fi-nalnoj potro{nji energije do kra-ja 2020. godine. Ukoliko `eli u

EU, Srbija mora da se fokusira nadiversifikaciju energetskih izvo-ra, jer pove}anje proizvodnih ka-paciteta koji koriste sopstvene iz-vore bez sumnje ja~aju ekonom-sku stabilnost i nezavisnost ze-mlje, rekao je Ticijano \ovaneti,a prenosi E - kapija.

Z. V.

Op{tina Golubac i dve rumunske komune u~estvuju u zajedni~kom projektu

Vi{e od pola miliona evra za kanalizaciju

Kompanija MK Fintel Wind dobila dozvolu za gradnju vetroparka „Ram“ kod Velikog Gradi{ta

Zelena energija za 7.000 domova

„Samoslikanje“ sa poznatim slikarima i njihovim delima odu{evilo Po`arevljane

Selfi kao potomak autoportretaKopije 25 dela najpoznatijih srpskih slikara postali izazov za gra|ane da se „ovekove~e“ sa njima

Apel posetiocima- Jedini rizik koji smo mi imali sa ovom iz-lo`bom jeste taj {to je na otvorenom takoda ne mo`emo da kontroli{emo uslove ine samo uslove nego i ljude koji pose}u-ju ovakvu izlo`bu, rekla je Jelena Marko-vi}, menad`er projekta. Ona apeluje nagra|ane da se odgovorno odnose premaovoj izlo`bi, da ne naru{avaju postavku,jer to ne ide nikome u korist.

Odr`ana radionica o ljudskim pravima i diskriminaciji ugro`enih manjinskih grupa

„Jednaki u razli~itosti“ Po`arevac - Zahvaljuju}i lepomvremenu, asfaltiranje prometnihsaobra}ajnica u centru Po`arevcaprivodi se kraju pa }e kvalitetnoizvedeni radovi, po svoj prilici, bi-ti zavr{eni u predvi|enom roku.Naime, radi se u ulicama KnezMilo{ev venac, koja spaja autobu-sku stanicu sa elezni~kom i u [u-madijskoj na trasi od najve}e pi-jace prema putu ka Beogradu.

Vrednost radova u Knez Milo-{evom vencu iznosi 47.000.000 di-nara a u [umadijskoj 29.500.000dinara. Rok za zavr{etak radova jeoko 25. decembar. U Knez Milo{e-vom vencu od autobuske do `ele-zni~ke stanice ura|eni su trotoarisa leve i desne strane, u toku je as-faltiranje tog dela kolovoza a usko-ro }e se raditi horizontalna i verti-kalna signalizacija. U [umadijskojulici je po~elo nano{enje prvogsloja asfalta a zatim }e se ulicakompletno asfaltirati sa zavr{nimslojem.

lan gradskog ve}a zadu`en zakomunalnu infrastrukturu i sao-bra}aj Dragan Kosti} obi{ao je overadove, koje u Knez Milo{evomVencu izvodi „Neimar put“, a u[umadijskoj „PZP Po`arevac“, iizrazio zadovoljstvo dinamikom i

kvalitetom radova. Kosti} je ovomprilikom izjavio da je veoma va-`no da se obe veoma bitne sao-bra}ajnice u gradu Po`arevcu za-vr{e na vreme. On je najavio da }ei dalje sa svojim saradnicima i}i ukontrolu radova kako bi se li~no

na licu mesta uverio u po{tovanjerokova kao i kvalitet radova.

Kada je u pitanju asfaltiranjena drugim lokacijama, zavr{enaje Novosadska ulica, a radi se Vo-je Vujovi}a vrednosti 2.390.000dinara. U planu je da se po~ne as-

faltiranje u selima Batovac, Bera-nje, Bubu{inac, @ivica, Poljana i]irikovac, a od Nove godine i uulicama Dositejeva u Kostolcu iTr{}anska u Po`arevcu. Ukupnavrednost asfaltiranja pomenutihlokacija iznosi 26.000.000 dinara.

U toku su radovi u ulici Po`a-reva~ki partizanski odred na dru-goj fazi ki{ne kanalizacije od uli-ce Cane Babovi} do Liona. Rok zazavr{etak ove investicije, koja iz-nosi 28 miliona dinara, je do No-ve godine. U Dunavskoj ulici u to-ku je realizacija druge faze sekun-darne fekalne kanalizacije u vred-nosti od 29 miliona dinara kojatreba da bude gotova do marta.Radi se i fekalna kanalizacija uulicama Paterova, Laze Kosti}a iOrahov hlad vrednosti 6.500.000dinara. Tako|e u toku su radovina fekalnoj kanalizaciji u Ljubi~e-vu do firme „Bibo car“ a, nakonpodbu{ivanja puta, radovi }e bitinastavljeni. Bli`i se kraj radova naizradi trotoara u ulici Bratstva ijedinstva vrednosti 6.500.000 di-nara dok je u ]irikovcu ura|enpe{a~ki prelaz preko kanala.

Dragan Kosti} je spisak aktu-elnih radova koje se izvode na te-ritoriji grada Po`arevca i okol-nim selima zaklju~io rekonstruk-cijom vodoizvori{ta Letnjikovacu vrednosti od 6.900.000 dinara,napomenuv{i da se vodom saovog vodoizvori{ta snabdevajume{tani Maljurevca i Bubu{inca.

Z. V.

Asfaltiranje prometnih saobra}ajnica u centru Po`arevca privodi se kraju

Kvalitetni radovi u predvi|enom roku

Veliko Gradi{te - U Velikom Gra-di{tu, u sve~anoj Sali Skup{tineop{tine, danas po~inje zavr{nakonferencija Projekta „Edukacijazaposlenih u turisti~koj privredi iformiranje me|unarodnog me-dija centra za turisti~ku sarad-nju“. U~esnici konferencije, turi-sti~ke organizacije iz Srbije i su-sedne Rumunije, diskutova}e oinicijativi o formiranju zajedni~-kog me|unarodnog medija cen-tra i doneti kona~an zaklju~ak.

Medija centar, sa sedi{tem uVelikom Gradi{tu, bavio bi se in-formisanjem gra|ana Podunav-ske regije i {ire doma}e i me|u-narodne javnosti o aktuelnimde{avanjima, manifestacijama isvim inicijativama, prvenstvenou oblasti turizma. Istovremeno,Centar bi omogu}io razmenunajnovijih informacija sa obestrane Dunava u oblasti privrede,zakonskih regulativa, medija,ekologije, za{tite prirodnih re-sursa, kulturnih ruta, kao i mo-gu}nost zajedni~ke promocije i

predstavljanja na drugim tr`i{ti-ma. To bi trebalo da doprinesepove}anju interesovanja turista.

U zavr{nici konferenciji u~e-{}e }e uzeti i rumunski partnerisa kojima op{tina ve} ima razvi-jenu saradnju, a koji }e doprine-ti razmeni iskustva uz mogu}-

nost da se sli~an centar formira iu Rumuniji. Drugog dana kon-ferencije, 3. decembra, u~esnici}e obi}i selo Kusi}e, Goluba~kutvr|avu i manastir Tumane kakobi se upoznali sa turisti~kom po-nudom ovog dela regiona. Proje-kat sprovodi Ekolo{ko dru{tvo

„Pinkum VG“ Veliko Gradi{te uzfinansijsku podr{ku Ministarstvatrgovine, turizma i telekomuni-kacija i op{tine Veliko Gradi{te ucilju bolje regionalne saradnje napromociji turizma i zajedni~kognastupa u medijima.

Z. V.

Dumbravica dobila~etiri projekta- Radujem se {to sam prvi put uovom lepom mestu i mogu re}i dasam impresioniran ovim {to sam vi-deo u Golupcu, zatim Goluba~ku tvr-|avu koja se obnavlja, kao i drugeznamenitosti va{e Op{tine, izjavio jepredsednik Rumunske op{tine Dum-bravica Viktor Malak. On je dodao da}e i pored ovog projekta imati u bu-du}nosti jo{ bolju saradnju izme|udve op{tine. Dumbravica je u prote-klom periodu konkurisala sa sedamprojekata, od kojih su pro{la ~etiri i ~i-ja je realizacija u toku. Imamo isku-stvo u tome i ako na|emo jo{ novca,prvenstveno iz EU, mi }emo pobolj-{ati kvalitet `ivota na{ih gra|ana saobe strane Dunava, rekao je Malak.

U Velikom Gradi{tu po~inje zavr{na konferencija vrednog projekta

Regionalna saradnja na promociji turizma

U firmi koja }eupravljativetroelektranom46 odsto akcijaposeduje MKHolding

Gra|ani Po`arevca odu{evljeno prihvatili zanimljivu novotariju

Sa sastanka o jednakosti

Ubrzati gradnju postrojenja koji koriste obnovljive izvore energije: Vetrogeneratori (ilustracija)

Lepo vreme pogoduje graditeljima

Panorama varo{ice na Dunavu

Ekolo{ka za{tita priobalja me|unarodne reke

VI p e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

U ono vreme, u jednomperiodu radnog veka, baviosam se permanentnim stru~nimobrazovanjem zaposlenih. UPoljoprivredno industrijskomkombinatu Po`arevac, u komeje svoj hleb zara|ivalo oko deseti po hiljada radnika, uspostaviosam i sprovodio modelstru~nog usavr{avanja za rad naposednutim radnim mestima.Uz rad, radnici su bili obaveznida svake godine pro|unajmanje jedan obrazovniprogram, uskla|en podelatnostima, radnom iskustvu,stepenu stru~nosti,dostignutom nivou znanja ive{tina.

Jedan od manjih i lak{eostvarivih programa ticao sekomunikacije sa strankama,kupcima, poslovnimpartnerima, gra|anima.Se}am se da su mla|i trgovci,ta~nije prodavci, u~ili da buduljubazni prema potro{a~ima,da po{tuju pravilo da je kupacuvek u pravu, jer je prodavactu radi njega.

Ka`em, mla|i trgovci, zato{to je kod onih starijih, mo`da{kolovanih kroz status {egrtau predratnom ili ranomporatnom periodu, takvopona{anje bilo usa|eno upodsvest, bilo je sastavni deo

pona{anja, bez da ih nekopodse}a. Bar najve}a ve}inanjih. Mla|i su, na krilimanovog doba, revolucije idiktature proletarijata,pokazivali znatniju dozunetolerantnosti, gordosti,neljubaznosti.

Zato je bilo potrebnonaknadno edukovanje, kakobi se prizvali poziciji kojuzauzimaju. Elem, neki ljudi su{kolovani da lepo objasneprodavcima i drugima kojiimaju dnevnu komunikacijusa kupcima odnosnogra|anima. I na sastancima zaedukaciju nastojali su daodgovaraju}oj strukturizaposlenih usade lepopona{anje i uljudnogra|ansko vaspitanje. Ukasnijem trenutku, mra~nomperiodu ove zemlje, krilaticuNije te{ko biti fin, promovisaoje ~ak i JUL.

Danas, {ta vi|am i {tavi|amo? Ljudi su pritisnutisvojim problemima i naradnom mestu kao da nastojeda nam do~araju svoje traume,svoje brige, frustracije, ljutnju,nezadovoljstvo, bes... Retki su

primeri da vam se osmehne ilepo oslovi osoba koja vasuslu`uje. Uglavnom u nekimbankama, verovatno po{tuju}ikodeks pona{anja ~ije kr{enjebi moglo dovesti u pitanjeopstanak na radnom mestu.

Pazarim danas i na kasi mina ukupan pazar od oko 500dinara, kasir doda jo{ 400! Daje bio skroman ({to re~enekada{nji ministar Velja dakraduckaju), da je dodao 40dinara, ne bih ni primetio, alion neskroman. Kad sam sepobunio, on se za~udio {tonisam uzeo taj artikal kojiupravo ko{ta 400 dinara. Ini{ta, nema izvinite, nemaizvolite kusur, nema hvala idovi|enja. Na drugom mestu,na moje dobar dan, samoklima glavom i pita „[tatreba!“. U tre}oj, pazario sam udan kada penzioneri imajupopust 10 odsto. Zaboravio

sam da poka`em ~ek,prodavac nije bio du`an dame podse}a, ili da me pita da lisam penzioner, ali mogao je. Anije - plati kad si zaboravan!

Na {alteru, slu`benik jeustao na levu nogu, na pitanjastranaka odgovara sebi ubradu, ako ga ne ~ujete, ili nerazumete, ljuti se, {alje me kodu{nog lekara. Pitam {efa mo`eli da privremeno rasporedinekog ~inovnika iz kancelarijagde trenutno nema stranaka uovu i pred ~ijim vratima se redotegao, a on osorno odgovarada njemu ne}e stranke dapostavljaju organizaciju rada...O osmehu da i ne govorimo.

Zato onu krilaticu da nijete{ko biti fin, danas dovodimu pitanje, jer za mnoge,o~igledno, veoma je te{ko bitifin. Pitao bih {efove, direktore,vlasnike firmi, `ele li boljiodnos sa gra|anima? Akozaista to ele, jedan od uslovaje i da svi uposlenici koji imajudnevni kontakt sa gra|animabudu ljubazni, predusretljivi ifini. Neka bar poku{aju, vide}eda }e to i njima ulep{ati dan, ilibar trenutak.

Ba{ je te{ko biti fin

Pitao bih {efove, direktore,vlasnike firmi, `ele li bolji odnos sa gra|anima? Ako zaista to `ele, jedan od uslova jeste i da svi zaposleni koji imajukontakt sa gra|anima budu ljubazni i predusretljivi

Bogdan @ivanovi}

[TA PRIVI\AM, A [TA VI\AM

„Elektroprivreda Srbije“ nastavlja uspe{no poslovanje u ovoj godini

Profit porastao na 15,3 milijarde Beograd, Kostolac - „Elektro-privreda Srbije“ nastavila jetrend uspe{nog poslovanja u2016. godini i za devet meseciostvarila profit od 15,3 milijar-de dinara. To je za 21 milijardudinara vi{e od plana i za 16,6milijardi dinara bolji rezultatnego u istom periodu pro{legodine. Rastu neto dobiti uzna~ajnoj meri su doprineliu{tede i po{tovanje mera VladeSrbije i programa reorganizaci-je ~iji su prioriteti racionalnije iuspe{nije poslovanje.

Ukupni poslovni rashodi bi-li su za 13 odsto manji od plani-ranih i za pet odsto manji negou prvih devet meseci pro{le go-dine. EPS je u{tedeo ~ak 20 mi-liona evra smanjenjem tro{ko-va nabavke elektri~ne energije iti tro{kovi manji su za 35 odsto.Trgovanjem na berzama elek-tri~ne energije EPS je zaradio78,3 miliona evra u prvih 10meseci ove godine. Prodato jeoko tri milijarde kilovat-sati za91,6 miliona evra, a kupljeno je326 miliona kilovat-sati za 13,3miliona evra. Zbog boljih hi-drolo{kih uslova i ve}e proiz-vodnje proto~nih hidroelektra-na, kao i manje potro{nje u Sr-biji, prodato je dvostruko vi{eelektri~ne energije na berzamanego {to je bilo planirano.

Zahvaljuju}i efikasnijemposlovanju manji su i tro{kovigoriva, za 28 odsto u odnosu naplan, odnosno za 1,5 milijardidinara. Za ~ak 44 odsto uma-njeni su poslovni rashodi kojise ti~u transporta, reprezenta-cije, komunalnih i ostalih uslu-ga. Pobolj{ana je i naplata utro-{ene elektri~ne energije, a ste-

pen naplate dostigao je 96,4 od-sto, {to je za 1,5 procentnih po-ena vi{e od planiranih 94,9 od-sto.

Dobri su rezultati i u proiz-vodnji uglja, jer je za 10 mesecina kopovima RB „Kolubara“ i„TE - KO Kostolac“ kopovimaproizvedeno 32 miliona tonauglja, {to je u okviru plana i zatri odsto vi{e nego u istom pe-riodu pro{le godine. ElektraneEPS-a pokazuju sve ve}u efika-snost i za 10 meseci ove godineproizvedeno je ne{to vi{e od 30milijardi kilovat-sati. Ovo jedruga po veli~ini maksimalnaproizvodnja u poslednjih 16godina, a za 10 meseci 2016.godine proizvedeno je za {est

odsto vi{e elektri~ne energijeod plana, odnosno 1,7 milijar-di kilovat-sati vi{e.

Ovih dana zavr{ena je revita-lizacija prvog agregata u hidro-elektrani „Zvornik“, a odmahpo pu{tanju u rad sledi moder-nizacija drugog agregata, kakobi do kraja 2019. godine bila re-vitalizovana sva ~etiri agregatau ovoj HE. Napreduju i poslovi

sa ruskom firmom „Silovijema{ini“ sa kojom EPS revitali-zuje agregate u HE „\erdap 1“.

„Elektroprivreda Srbije“ }enastaviti reforme u poslovanjui organizaciji i o~ekuje da }e2016. godinu zavr{iti kao jednaod najprofitabilnijih kompani-ja u Srbiji.

Sektor za odnose s javno{}u JP EPS

Kostolac - Ogranak EPS-a, TE-KO Kostolac, pokrenuo je proce-duru za izbor izvo|a~a radovana izgradnji industrijskog kolo-seka koji }e voditi od `elezni~kestanice „Stig“ do termoelektrane„Kostolac B“. Prijave se podno-se do 9. decembra, najkasnije do10 sati, jer sat kasnije sledi njiho-vo otvaranje i razmatranje.

Re~ je o gradnji koloseka du-`ine 21 kilometar, u koji }e seulo`iti 16 miliona dinara. Ovajprojekat deo je prve faze kredit-nog aran`mana Srbije i Repu-blike Kine, ukupne vrednostimilijardu i 60 miliona dolara.

Novi kolosek obezbedi}e jefti-niji dovoz kre~njaka do elektrane,koji }e se koristiti u procesu od-sumporavanja dimnih gasova, ~i-me }e se znatno smanjiti zaga|e-nje `ivotne sredine. Njime }e seodvoziti i nusproizvodi - gips i pe-peo, kao i preko 50.000 tona ko-madnog uglja, kao i ugalj za ter-moelektranu „Morava“ u Svilajn-cu. Tako|e, novim kolosekomprevozi}e se i oprema za izgrad-nju bloka B3 i rudarska mehani-zacija do povr{inskog kopa„Drmno“. Na industrijskom ko-loseku, koji }e imati 26 pru`nihprelaza i 13 skretnica, saobra}a}edva para vozova, koji bi dnevnotrebalo da prevezu oko 2.000 to-na razli~itog tereta. M. V.

TE - KO Kostolac pokrenuo proceduru za izbor izvo|a~a radova

Gradi se kolosek dug 21 kilometarJedan od poslova za doma}e firme

Osim industrijskog koloseka, prva faza kreditnog aran`mana sa Kinom obuhvatave} zavr{ene revitalizacije blokova B1 i B2, gradnju sistema za odsumporavanjekoja je u toku, kao i predstoje}u gradnju pristani{ta. Radovi druge faze obuhvati-}e gradnju bloka B3, snage 350 megavata, i pro{irenje kapaciteta kopa Drmno sadevet na 12 miliona tona uglja godi{nje. Sve radove prve i druge faze izvodi kine-ska kompanija CMEC, sem gradnje koloseka i pristani{ta, koje }e biti poverene do-ma}im kompanijama.

Manji broj zastoja na termoblokovimaZa deset meseci 2016. u odnosu na isti period 2015. zabele`en je manji broj zasto-ja na termoblokovima, {to potvr|uje zna~aj ulaganja u modernizaciju proizvod-nih kapaciteta EPS-a. Uspe{no je zavr{en najve}i ovogodi{nji remont bloka B2 u TENT B, vredan 75 mili-ona evra i time je radni vek ovog bloka produ`en za jo{ 30 godina, a pove}ani su iefikasnost i pouzdanost postrojenja.

Rastu neto dobiti uzna~ajnoj meridoprineli u{tede ipo{tovanje meraVlade i programareorganizacije ~iji suprioritetiracionalnije iuspe{nije poslovanje

Ulog za vezu sa elektranom vredan16 miliona dinara: TE - KO Kostolac

Jedna od uzdanica sistema: Termoelektrana u Kostolcu

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 . brani~evo

Po`arevac se pridru`io obele`avanju Me|unarodnog dana protiv nasilja nad `enama

Nasilje nad `enama je dru{tveni problem

Po`arevac - Nasilje nad `ena-ma je op{ti problem dru{tva, ane samo pojedinaca koji su po-go|eni, istaknuto je na sastan-ku kojim se Po`arevac pridru-`io obele`avanju Me|unarod-nog dana protiv nasilja nad e-nama. UN su posebnom rezo-lucijom potvrdile 25. novem-bar kao Me|unarodni dan bor-be protiv nasilja nad enama, uznak se}anja na sestre Mirabeliz Dominikanske Republike,koje je brutalno ubio diktatorRafael Trujillo 1999. godine.

- Nasilje nad `enama nijeli~na stvar, ve} se ti~e celog

dru{tva, odnosno zajednice ko-ja mora biti ja~a od pojedincanasilnika, rekao je Ivan Jovi},~lan Gradskog ve}a zadu`en zadru{tvene delatnosti i socijalnapitanja. Nasilje mo`e biti fizi~-ko, verbalno i ekonomsko.

- Primarni cilj je da obezbe-dimo `rtvama bezbedno okru-`enje, kao neodlo`nu interven-ciju tokom prva 24 sata, kazalaje Tatjana Raji}, v. d. direktoraCentra za socijalni rad Po`are-vac.

Na teritoriji grada nema Si-gurne ku}e, te se usluge zbri-njavanja sprovode u saradnji sa

ustanovama u Beogradu. Po-red toga, tu su psiholo{ka ipravna pomo}.

- Grad Po`arevac je jedna odretkih lokalnih samouprava kojaprepoznaje rtvu nasilja u okviruodluke o pravima u socijalnoj za-{titi u delu materijalne pomo}i imaterijalnog zbrinjavanja, i oveosobe mogu da ra~unaju na zbri-njavanje u vidu jednokratne po-mo}i, dodala je Raji}.

Organizatori ovog skupa subili Grad Po`arevac, Policijskauprava Po`arevac, Centar zakulturu i Studio za edukaciju„EN“ {kolarci. Z. V.

Projekat finansiran od Misije OEBS u Srbiji

Podi}i svest mladih o bezbednostiPo`arevac - Po`arevac je biodoma}in u~esnicima Okru-glog stola odr`anog u okviruprojekta „Bezbednosni pro-gram za mlade - uvo|enjeprograma za bezbednost mla-dih u Brani~evskom okrugu iodr`ivost uspostavljenog pro-grama“. Projekat realizujeUdru`enje gra|ana „[ansa“ izPo`arevca, a podr`an je i fi-nansiran od strane MisijeOEBS-a u Republici Srbiji.

Udru`enje gra|ana „[an-sa“ iz Po`arevca ovaj projekatrealizuje od septembra 2016.do februara 2017. godine.Ukupna vrednost projekta jeoko milion dinara.

- Cilj je podizanje svesti

mladih o bezbednosnim iza-zovima, rizicima i pretnjamakao i stvaranje zdrave bezbed-nosne kulture kod mladihkroz uvo|enje kontinuiranihusluga i preventivnih progra-ma, sprovo|enje socijalne re-habilitacije i reintegracije mla-dih koji su po~inioci krivi~nihdela i prekr{aja na teritorijiBrani~evskog okruga, rekao jeVladan Bo{kovi} asistent naprojektu.

Glavne aktivnosti na pro-jektu su radionice sa mladimaiz srednjih {kola sa teritorijePo`arevca i korisnicima Soci-orehabilitacionog kluba zamlade. Radionice se organizu-ju nedeljno i pokrivaju 13 raz-

li~itih oblasti koje se ti~u aspe-kata bezbednosti mladih.

Istra`iva~ na projektu IvanGojkovi}, rekao je da je proje-kat u okviru svoje implemen-tacije, predvideo i istra`ivanjao bezbednosnim izazovima,rizicima i pretnjama, ali i da jerealizovana fokus grupa samladima, kao i da je odra|enoistra`ivanje sa 300 ispitanikaiz srednjih {kola.

Ovom Okruglom stolu pri-sustvovali su predstavnici lo-kalne samouprave, Policijskeuprave, Sektora za vanrednesituacije grada Po`arevca,ZZJZ Po`arevac, Centra za so-cijalni rad i predstavnici |a~-kih parlamenata. Z. V.

Po`arevac - Policija je u pone-deljak uhapsila Sa{u Nikoli}a(41) iz Po`arevca, zbog sumnjeda je 7. oktobra ove godine pre-tukao i zadavio svoju majkuGordanu Nikoli} (64) i posletoga podmetnuo po`ar, radiprikrivanja tragova.

Vatrogasci koji su ubrzo do-{li na lice mesta, u ku}i su zate-kli be`ivotno telo Gordane Ni-koli}, pa je uskoro stigao i tu`i-lac. On je nalo`io obdukciju te-la, koja je utvrdila da ona nijestradala tako {to se ugu{ila upo`aru, ve} je zadavljena.

„Osumnji~eni je uhap{en iodre|eno mu je policijsko za-dr`avanje do 48 sati. Po njego-vom isteku bi}e predat vi{emjavnom tu`iocu, uz krivi~nuprijavu za ubistvo“, saop{tila jeJasmina Ti{ma, portparol Poli-cijske uprave Po`arevac. Prema

nezvani~nim podacima, Sa{a jedu`e vreme maltretirao majku,~ak je par dana pre ubistvazbog toga priveden, ali onda iubrzo pu{ten. On je ranije izvr-{io te{ku kra|u i dva nasilni~kapona{anja, a nedavno je pu{teniz zatvora.

Kom{ije ka`u da je Gordanabila vredna `ena, penzioner

„Bambija“, koja je sa mu`em,gra|evincem, podigla spratnuku}u. Mu` je s krova ove ku}epao i poginuo pre 7-8 godina.„Bili su oboje dobri, ali su ima-li problemati~nog sina i }erku.^esto smo ~uli sva|e iz njihoveku}e, pa se }erka s mu`em ka-snije iselila“, kazale su kom{ije.Oni tvrde da je Sa{u majka ~e-sto prijavljivala i ~esto su vi|alipolicijski auto ispred njihoveku}e.

„Kad je po~etkom oktobraizbio po`ar, stakla su popucalai dolazili su vatrogasci. Tadsmo mislili da se Gordan ugu-{ila u dimu, ali sad ~ujemo da jeza njenu smrt uhap{en Sa{a“,rekle su kom{ije. Policija je odpo~etka sumnjala na Sa{u, alinije imala dovoljno dokaza. Po-{to je obdukcija pokazala da jesmrt njegove majke nastupilazbog davljenja, a ne od dima,priveden je na razgovor i tadaje pao na poligrafu.

M. Veljkovi}

Policija uhapsila Sa{u Nikoli}a (41) iz Po`arevca nakon obdukcije tela Gordane Nikoli}

Osumnji~en za ubistvo majke

Godinama bio problemati~anKako su nam rekle neke Gordanine kolege, ona je nerado na poslu pri~ala o svomsinu. „On je ve} godinama bio problemati~an i ~esto se sva|ao sa majkom, pa ga jeona retko spominjala. Znali smo da se ~esto sva|aju, ali niko nije slutio da bi onmogao da ubije majku“, kazale su kolege. Oni su rekli da je Gordana volela da ga-ji cve}e i da je najradije o tome pri~ala.

Krivi~na prijava protiv biv{eg ~elnika TE-KO „Kostolac“

Direktor falsifikovaoslu`bene ispraveKostolac - Po`areva~kapolicija podnela je krivi~nuprijavu protiv ZlatkaZako{eka (58), biv{egdirektora Direkcije zaproizvodnju elektri~neenergije u TE-KO Kostolac,zbog sumnje da je izvr{iokrivi~no delo falsifikovanjeslu`benih isprava. On se tereti da je 2013.potpisao zahtev za

pokretanje javne nabavke zaposlove ~i{}enja generatorabloka B2 u termoelektrani„Kostolac B“ u Drmnu, iakoje te poslove jo{ krajem2012. obavila jedna poljskafirma. Vrednost ovih radovabila je 130.000 evra, ali jeEPS odbio da isplati tusumu, jer prethodno nijebila sprovedena javnanabavka. Zbog toga je

Zako{ek naknadno potpisaozahtev za pokretanje javnenabavke, iako je znao da suti radovi zavr{eni od stranepoljske firme, pa je tim~inom osumnji~en da jeu~inio krivi~no delofalsifikovanje slu`benihisprava. Ina~e, protiv njegapodneta je krivi~na prijava uredovnom postupku.

M. V.

Malo Crni}e - Zoran. O (59) izVelikog Crni}a, op{tina MaloCrni}e, uhap{en je u ~etvrtak i

predat Osnovnom javnom tu-`ila{tvu, zbog sumnje da je iz-vr{io krivi~no delo nedozvolje-

ne polne radnje nad detetom.On se sumnji~i da je du`e vre-me desetogodi{nju devoj~icu izsvog sela dodirivao i mazio potelu i genitalijama i ljubio po li-cu, vratu i telu, u svojoj ku}i iispred seoske prodavnice. Ne-posredno pre hap{enja, on je uprodavnici u selu kupio slatki-{e koje je dao devoj~ici, sa ~ijimje roditeljima ku}ni prijatelj.Tada je je po~eo da je pipa potelu i poljubio je u ~elo, {to sume{tani videli i napravili sni-mak, pa je ubrzo uhap{en. Onje pred policijom negirao optu-`be, ali, kad mu je pu{ten sni-mak, vi{e ni{ta nije eleo da ko-mentari{e. M. V.

TE[KO GA POVREDIO TRAKTORVeliko Gradi{te - Ivica Anti} (30) iz Zatonja kod Velikog Gradi{ta, te{ko jepovre|en kad ga je pregazio traktor dok je orao na njivi. Do nesre}e je do{lo u sre-du oko 12 sati, kada je Ivica si{ao sa traktora, kojeg je u sporoj brzinu ostavio daore, kako bi ru~no podesio plug. Nakon pode{avanja, krenuo je da se vrati za volan,ali se tada okliznuo i pao. Dok je le`ao na zemlji, traktor ga je pregazio, pa je sate{kim povredama preba~en u po`areva~ku bolnicu. M. V.

OSTAO BEZ ^ETIRI PRSTAPetrovac na Mlavi - Slobodan Miloradovi} (47) iz Pankova kod Petrovca na Mlavi,izgubio je ~etiri prsta prilikom rada na svom krunja~u. Do nesre}e je do{lo u sredu, oko19 ~asova, dok je Slobodan krunio kukuruz. U jednom trenutku, jedan klip se zaglavio,pa je Slobodan napravio zastoj kako bi ga izvadio iz krunja~a. Me|utim, tada je krun-ja~ nastavio s radom i zahvatio mu ~etiri prsta leve ruke. Zbog te{kih povreda, on jepreba~en na beogradsku VMA, gde se lekari bore da mu spasu levu {aku. M. V.

U DVE RE^I

Poku{ao daprikrije zlo~intako {to je uporodi~noj ku}ipodmetnuopo`ar, pa semislilo da seGordana Nikoli}ugu{ila u dimu

Uhap{en osumnji~eni za pedofiliju

Ku}a porodice Nikoli} u Po`arevcu

Sa sastanka o nasilju

VIII p e t a k , 2 . d e c e m b a r 2 0 1 6 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas - Mile Veljkovi}.

U Galeriji savremene umetnosti otvorena izlo`ba Istorijskog arhiva

„Po`arevac pod okupacijom“Po`arevac - U Galeriji savremeneumetnosti na Starom korzou u Po`a-revcu otvorena izlo`ba Istorijskog ar-hiva Po`arevac „Okupirani Po`arevac1941-1944 - slike iz svakodnevnog `i-vota“. Izlo`bom u slavu seni pobedni-ka iza linija fronta, Istorijski arhiv Po-

`arevac daje doprinos ~uvanju se}anjana rat i podvige oslobodilaca.

- U Po`areva~kom okrugu se odvi-jao ivot i pod okupacijom. Obele ila suga vojna delovanja nema~kih okupaci-onih jedinica, drugih neformalnih voj-nih grupa kvislin{ke srpske vlade, ali idelovanja partizanskih samoorganizo-vanih jedinica. U periodi~nim izve{ta-

jima okru`nih i sreskih na~elnika nai-lazimo na iscrpna obja{njenja stanjajavne bezbednosti u okrugu. Istovre-meno, ova arhivska gra|a je nezaobila-zan izvor saznanja o svakodnevnom i-votu koji se odvijao u seoskim, op{tin-skim, sreskim naseljima ili samom Po-

`arevcu, kao okru`nom sredi{tu. Upra-vo na ovim, do sada neobjavljenim iz-vorima, bazirali smo prikaz slika iz pri-vrednog, zdravstvenog, administrativ-nog, kulturnog, sportskog, svakodnev-nog `ivota u Po`arevcu pod okupaci-jom, rekla je dr Jasmina Nikoli}, direk-torka Istorijskog arhiva Po`arevac. Jed-na od autora, Jasmina @ivkovi}, vi{i ar-

hivist, navodi da je postavka poku{aj dase razbiju i publici na sud stave pojedi-ni stereotipi o `ivotnoj stvarnosti uDrugom svetskom ratu.

- To je prilika da na primeru okupi-ranog Po`arevca progovorimo o stvar-nim dometima jugoslovenske dr`ave,koja tada fakti~ki to vi{e nije bila, oku-patorskoj civilnoj i vojnoj vlasti, kva-zisrpskoj vladi Milana Nedi}a, organanarodne vlasti u nastajanju, ali presvega, o svakodnevici obi~nog naroda,koji se kao po pravilu najte`e snalazi uratnoj stvarnosti i tako vazda biva naj-ve}i stradalnik, naglasila je @ivkovi}.

Izlo`bu je prigodnim re~ima otvorioDejan Krsti}, ~lan Gradskog ve}a gradaPo`arevca za kulturu, informisanje i ne-vladine organizacije i pozvao gra|ane„da ukoliko poseduju bilo kakvu istorij-sku gra|u, fotografije, dokumenta, sveto donesu u po`areva~ki Istorijski arhiv,kako bi jo{ vi{e mogli da upoznamo i sa-~uvamo na{u pro{lost“.

Izlo`bu prati {tampani i elektronskikatalog i set arhivskih fotografija/raz-glednica u izdanju Istorijskog arhivaPo`arevac. Sve~anost otvaranja izlo-`be su muzi~ki oplemenili profesoripo`areva~ke Muzi~ke {kole izvo|e-njem kompozicija „Tamna je no}“ i„Crveni makovi“.

Izlo`ba je otvorena za posetioce do13. decembra. Z. V.

Veliko priznanje glumici „Zvezdara teatra“

Jeleni \oki} plaketa„@anka Stoki}“Beograd - Jeleni \oki}, glumici „Zve-zdara teatra“, na sceni ovog pozori{tauru~ena je plaketa „@anka Stoki}“ zatuma~enje uloge Blan{ Diboa u pred-stavi „Tramvaj zvani elja“ Tenesi Vi-lijamsa, u re`iji Stefana Sablji}a. Ovopriznanje ona je osvojila na pozori{nojsmotri „@anki u ~ast“, odr`anoj od 4.do 7. novembra u Rabrovu kod Ku~e-va, u ~ast ~uvene glumice @anke Sto-ki} (1888-1947).

- Izvrsnom glumom Jelena \oki}bila je posrednik izme|u publike i tra-gi~nih odnosa familije - kroz nasilje uporodici, zlostavljanje, duhovnu bedu imaterijalnu nema{tinu, prenose}i sna-

`an glas lika neuklopljenog u sredinukoja ne prepoznaje lepotu, tananost iduhovnost, istakla je Svetlana Kuzma-novi}, predsednik Organizacionog od-bora manifestacije „@anki u ~ast“.

Jednoglasnu odluku o ovom prizna-nju doneo je Umetni~ki savet koji je ra-dio u sastavu: Toma Kuruzovi}, glumaci reditelj, Bojan Veljkovi}, magistar pri-menjenih umetnosti i Ljiljana Jovi},istori~ar umetnosti. Plaketa „@anka Sto-ki}“ ustanovljena je 2009. godine, a do-deljuje se na manifestaciji „@anki u~ast“, koja se ve} 15 godina odr`ava urodnom selu ~uvene glumice.

M. V.

Po`arevac - Upravni odbor po`areva~-kog Centra za kulturu doneo je odlu-ku da povodom „Novembarskih danakulture“ svaki posetilac tih programadobije po jednu knjigu iz edicije „Bra-ni~evo“, koja izdaje svoje naslove podokriljem samog Centra.

Ova akcija krenula je od prve pozo-ri{ne predstave koja je izvedena uokviru pozori{nog festivala „@ivki u~ast“ koja se odvija ovih dana. Poseti-oci ovih predstava bili su prijatno iz-nena|eni kada su im prilikom ulaskau salu od strane osoblja CZK-a nu|e-ne knjige na poklon.

- Svaka ~ast rukovodstvu ove zna~aj-ne ustanove koji su odlu~ili da posetio-cima svojih programa daruju knjige,me|u kojim ima izuzetnih naslova. Sadsam uzeo knjigu „Veliki Prasak“, ali dokraja festivala koji }u celog propratiti,dobi}u jo{ pet naslova, tako da }u na-praviti mini biblioteku iz edicije Brani-~evo, ka`e Zoran, ina~e redovan poseti-

lac kulturnih de{avanja u Po`arevcu,posebno ona koji se odvijaju u CZK.

Svoje zadovoljstvo uspehom oveakcije nije krio ni urednik edicije „Bra-ni~evo“ Aleksandar Luki}, ina~e inici-jator ideje da se posetiocima progra-ma poklone knjige.

- Na{a misija prete`no je kulturolo-{ka, a tek onda profitna. Zbog togasmo odlu~ili da posetiocima koji pratena{e programe poklonima knjige izna{e edicije. Tu ima mnogo dobrihnaslova, koje }e posetioci rado prihva-titi kada budu pro~itali knjigu koji suna poklon dobili. Za ovu priliku izdvo-jili smo oko 1. 800 knjiga, svrstanih upetnaestak naslova, rekao je Luki}.

Nakon zavr{etka ove akcije edicija„Brani~evo“ pokloni}e po komplet svo-jih izdanja, u vidu 25 naslova sa po triknjige, svim osnovnim i srednjim {ko-lama koje se nalaze na teritoriji gradaPo`arevca i gradske op{tine Kostolac.

M. V.

Lep gest po`areva~kog Centra za kulturu i njegove edicije „Brani~evo“

Svakom posetiocuknjiga na dar

Po`arevac - Pretpro{log ~etvrtka uprepunoj sali Centra za kulturu Po`a-revac odr`ana je premijera predstave„Mali Princ“ namenjene i prilago|enekako maloj tako i velikoj deci. uvenodelo francuskog pisca Egziperija, re`i-rao je Rade \or|evi} sa ansamblomamaterskog pozori{ta „Milivoje @iva-novi}“ iz Po`arevca.

Organizator omladinskog i muzi~-kog programa u CZK-u, Bojan Ga~e-vi} ka`e da je re`iser ove predstavepru`io novo vi|enje i izvo|enje u sa-svim drugoj scenskoj i vizuelnoj teh-nologiji koja nije klasi~na i nije vi|enado sada na sceni u Po`arevcu.

- U kreiranju te scenske posebnosti\or|evi}u je pomogao Vedran Luki}.Posebno treba ista}i kostime koje jekreirala Tina Leposavi}. Ona je poseb-no zaslu`na {to nam je prelepim kosti-mima do~arala samu bajkovitost i ko-lorit likova koje Mali princ sre}e nasvom putu po ~udnim planetama, ko-je u svojoj filozofskoj krajnosti pred-stavljaju ljudske osobine i njihova stal-na preispitivanja, rekao je Ga~evi}.

- Ko je Mali Princ? Od pedesetorodece, dvadeset pet }e sigurno dati raz-li~ite odgovore, ali svako dete ima svog

Malog Princa, ka`e reditelj predstaveRadomir \or|evi}.

Za Dejana Milo{evi}a, glumca pozo-ri{ta „Milivoje @ivanovi}“, ova predsta-va je dobar na~in da se deci pribli`i ovoknji`evno delo, jer ona danas, uglav-nom, malo ~itaju. Malog Princa sjajnoje odigrala Katarina Todi}. Ali, kolikonjeni vr{njaci danas razumeju ovog de-~aka ? Katarina ka`e da oni ne razume-ju za{to Mali Princ umire i za{to brine osvojoj ru`i. Ali ona razume.

Slavno delo Antoana de Sent Egzi-perija, na sceni po`areva~kog pozori-

{ta, oboga}eno je vizuelnim efektima irasko{nim kostimima, jer, ipak je re~o bajci. Kostimograf Tina Leposavi}ka`e da se igrala dok je pravila kosti-me i da se ose}ala kao dete.

- Treba ista}i da ovo delo koje je na-stalo pre vi{e od sedam decenija, svihovih godina zaokuplja pa`nju kakomale tako i velike dece, kad god i degod se izvodi. Ovo delo ~esto opomi-nje i podse}a pre svega nas odrasle naprolaznost i svu lepotu de~ije iskreno-sti koju smo i mi sami nekada posedo-vali - zaklju~io je Ga~evi}. M. V.

Premijera de~je predstave „Mali Princ“ napunila Veliku salu po`areva~kog Centra za kulturu

Ovacije za „Malog Princa“

U okviru Novembarskih dana kulture u muzi~koj {koli „Stevan Mokranjac“

Koncert odu{evio gledaocePo`arevac - U okviru novembarskihdana kulture minule subote u muzi~koj{koli „Stevan Mokranjac“ u Po`arevcuodr`an koncert za ~embalo i gitaru. Po-`arevljani koji su salu Muzi~ke {kole is-punili do poslednjeg mesta, mogli su dau`ivaju u muzici koju su virtuozno in-

terpretirali Milan Popovi} na ~embalu iSr|an To{i} na gitari, za{ta su nagra|e-ni ovacijama prisutne publike.

Direktor Muzi~ke {kole „Stevan Mo-kranjac“ u Po`arevcu Zoran Mari} rekaoje da je zadovoljan odzivom publike, ka-ko na ovom koncertu tako i u svim pro-

gramima Novembarskih dana kulture.Ujedno je izrazio veliko zadovoljstvo or-ganizacijom pomenute manifestacije,kao i saradnjom sa ustanovama koji suzajedni~ki organizovali de{avanja u Po-`arevcu ovog novembra i da o~ekuje dase ovakva saradnja nastavi. M. V.

Sa otvaranja izlo`be Svetlana Kuzmanovi}, Jelena \oki} i Toma Kuruzovi}