Podatak-informacija

Podatak, informacija, informacioni sistem

InformatikaInformatika

Prof. Aleksandar Filipovi

Podatak

neobraena injenica podaci se prenose znakovima i signalima

znak

slova, simboli, crtice, take... signal

zvuni, slikovni, svetlosni, elektrini...

Obrada podataka

Obrada podataka

ULAZ = PODACI IZLAZ = INFORMACIJE

RAUNAR

OBRADAPODATAKA

Obrada podataka

skup operacija (aktivnosti) koje se izvode nad podacima radi dobijanja novih informacija

naini obrade podataka: runa obrada

mehanika obrada

elektromehanika obrada

elektronska obrada

Obrada podataka

Informacije

faze obrade podataka unos podataka

obrada podataka

prikaz rezultata obrade

uvanje podataka

rezultat obrade podataka su nove informacije

Informacija

obavetenje koja ima neki cilj ili svrhu pomou informacije moemo doneti odluku obraeni podaci kojima je dodeljeno neko

znaenje, Podatak koji ima odreenu korist za osobu koja je

koristi, lat. informatio: pojam, poruka, predstava

Informacija

moe se iskoristiti za postizanje nekog cilja ili je povod za akciju

moe se trajno sauvati ako se zapie u obliku podataka

Informatika

Informatika

nauka koja se bavi: pronalaenjem / prikupljanjem

prenosom

primanjem

obradom

upotrebom (davanjem na koritenje) podataka i informacija uz pomo elektronskog raunara

Informatika

izraz nastao od francuskih rei information i automatique (F. Dreyfus, 1962.)

u uem smislu automatska obrada podataka

primenjeno raunarstvo

u irem smislu sve to je povezano s informacijama

Informatika

najpreciznije je sluiti se s pojmom koji oznaava podruje njene primjene npr: poslovna informatika

medicinska informatika

pravna informatika...

nastala kao nauka oko pedesetih godina 20.v.

Informatika

temelji se na sistemskom pristupu i kibernetici

sistem bilo koji skup od najmanje dva dela koji zajedno izvode

odreenu operaciju (zadatak)

sistemski pristup osnovni postupci istraivanja u nauci

svojstva neke celine (sistema) zavise od meudelovanja svih njegovih delova

Informatika

kibernetika nauka o upravljanju sistemima svih vrsta

zasniva se na teorijama komunikacije i upravljanja

informacioni sistem zasniva se na upotrebiraunara

Raunarski sistem

Informacioni sistem

1. hardver (hardware)

2. softver (software)

3. podaci (data) / informacije

4. organizacija (orgware, procedures)

5. ljudi (lifeware)

6. spojivost (connectivity)

Raunarski sistem

hardver elektronske i elektromehanike komponente sistema (raunar

samo po sebi)

softver instrukcije hardveru

moe biti: sistemski - upravlja hardverom i omoguue koritenje ureaja

korisniki - kupljen ili napisan za specifine potrebe

Raunarski sistem

organizacija od nabake hardvera, prikupljanja podataka, nabavke ili izrade

softvera, zapoljavanja i kolovanja ljudi...

opis koraka koji korisnici trebaju slediti da bi izvrili deo procesa obrade

Raunarski sistem

ljudi - najvaniji deo osmiljavaju i razvijaju sistem

rade s hardverom

kreiraju softver

organiziraju obradu podataka

tumae i koriste podatke i informacije

Spojivost komunikacija s drugim sistemima po potrebi

RAUNAR

Raunar je maina koja moe izvriti niz operacija (radnji) automatski!

Slui za obradu podataka i dobijanje informacija! Operacije mogu biti:

Aritmetike: +, -, /, * Logike poreenje vrednosti: , =

Automatski znai: bez intervencije oveka.

PROGRAM

Niz operacija koje raunar izvrava automatski! Spisak naredbi instrukcija koje raunaru govore

- saoptavaju kako da izvri neki zadatak! Program ralanjava zadatak na elementarne

korake koje potom, jedan za drugim automatski izvrava!

FUNKCIJE RAUNARA

1. Unos podataka (Input)2. Prikaz podataka (Output)3. Obrada podataka (Process)4. uvanje podataka (Store)5. Pretraivanje podataka (Retreive)

BINARNI BROJEVNI SISTEM

PREDSTAVLJANJE INFORMACIJA NA RAUNARU

EKSTERNA I INTERNA AZBUKA Za zapisivanje programa u raunaru ili podataka

koje unosimo, koristimo tzv. eksternu azbuku, koja moe biti bilo koja azbuka prirodnog jezika (najee je to engleski, a moe i bilo koji drugi jezik, npr. srpski).

U samom raunaru meutim, svi podaci se belee u internoj azbuci binarnoj azbuci.

KODIRANJE

Informacije se na raunaru predstavljaju pomou elektrinih signala (napona, struje).

Predstavljanje informacija na raunaru senaziva: kodiranje. Kod je pravilo na osnovu koga se informacije zapisuju!

BROJNI SISTEMI

NAZIV OSNOVA CIFRE

Binarni 2 0, 1

Oktalni 8 0,1,2,3,4,5,6,7

Dekadni 10 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9

Heksadecimalni 16 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,F

Poto je osnova binarnog brojnog sistema 2, binarni brojevi se esto zapisuje kao: (10101)2, tj. kao zbir: jedinica 2

0, dvojki 21, etvorki 22, osmica 23 itd, odnosno, u naem primeru: 1*24+0*23+1*22+0*21+1*20

Dok se dekadni brojevi, koji za osnovu imaju broj 10, zapisuju na sledei nain: (432)10 tj, kao zbir: 4*102 + 3*101+2*100

BINARNI SISTEM

Raunar koristi razliite vrste informacija: tekst, brojeve, sliku, zvuk, video.

Sve informacije na raunaru su zapisane (memorisane) u binarnom obliku.

Osnovu binarnog sistema ine dva znaka: Nula (0) i

Jedinica (1)

Binarni brojevi i elektronski ekvivalenti

BINARNI SISTEM

Slovo binarne azbuke tj. cifra binarnog brojevnog sistema naziva se BIT (Binary digIT).

Zapis i kodiranje informacija na raunaru vri formiranjem nizova od ova dva znaka, npr:

10010101

Binarno predstavljanje informacija

Rezultat tehnolokog napretka,

Lako za realizaciju,

Jednostavan i pouzdan nain koji zahteva samo dva fiziki stabilna stanja


Na ovaj nain se mogu zapisati sve informacije na raunaru: Brojevi, Slova, Interpunkcijski znaci (.,?:), Matematiki znaci (>,


Postoji 2n razliitih zapisa od n bita.

1 bit = 21 = 22 bita = 22 = 43 bita = 23 = 84 bita = 24 = 165 bita = 25 = 32


Da bi se podaci predstavili na raunaru danas se koriste kodovi od 8 (osam) binarnih cifara, pa se takav zapis naziva BAJT (Byte)!

Sa 8 bitova moe se ostvariti 256 zapisa (28 = 256)!

Svaki od tih zapisa moe se koristiti za predstavljanje jednog broja, slova abecede ili nekog znaka!

PRIMER BINARNOG PREDSTAVLJANJA BROJEVA 3, 5 I SLOVA T

JEDINICE ZA MERENJE KOLIINE PODATAKA

0 1

Jedinice za merenje koliine podataka

Za digitalan zapis svih informacija na raunaru koristi se binarna cifra.

Umesto termina binarna cifra koristi se skraeni termin bit (engl. Bit binary digit).

Ako je neki podatak zapisan pomou 8 binarnih cifara, kaemo da zauzima 8 bita.

Bit je veoma mala koliina informacija, Jednim bitom se mogu prestaviti samo brojevi 0 i 1,


Da bi se kodirala bilo koja smislena informacija (recimo, slovo nekog teksta) potrebno je upotrebiti nekoliko bitova.

Raunari danas su zato tako organizovani da za zapis svakog podatka koriste bar 8 bitova, odnosno jedan bajt.

Memorija raunara je gotovo uvek organizovana kao niz bajtova, i svaki bajt ima svoj redni broj, tzv. adresu u memoriji.


1 bit = 1b

1 byte = 8 b = 1B

1 kilobyte = 1KB = 210 B = 1024 byte

1 megabyte = 1MB = 220 B = 1024 kilobyte

1 gigabyte = 1GB = 230 B = 1024 megabyte

1 terabyte = 1TB = 240 B = 1024 gigabyte

Definicija: Osnova jedinica (osnova mere) za merenje koliine podataka je bit.Osnovna jedinica mere koliine podataka u dananjim raunarima je bajt.

Zapisivanje teksta, slika, muzike, filmova u binarnom obliku

1 znak (slovo, broj, simbol...)=1 Bajt 1000 znakova = 1 KB

1 piksel (boja svake takice od kojih je slika sastavljena)=3 Bajta 1 slika dimenzija 1000x1000 piksela=3 MB

1 minut zvuka (CD kvaliteta)=10 MB

1 film (DVD kvalitet)=3 GB

PREVOENJE ZAPISA BROJEVA

Prevoenje broja iz binarnog u dekadni

Primer: Prevoenje binarnog broja 01000001u dekadnni:

0716050403020110 = 0*27+1*26+0*25+0*24+0*23+0*22+0*21+1*20 =

0+64+0+0+0+0+0+1 = 65

Vrednost:

Primer: Prevoenje broja 13 iz dekadnog u binarni sistem:

- 13:2=6 ostatak je 1



- 1:2=0 oatatak je 1

Dobijene ostatke zapisujemo odozdo prema gore:

11011101Provera:

123+122+021+120 =18+14+02+11=8+4+1=13.

Prevoenje broja iz dekadnog u binarni

Delimo dok rezultat deljenja ne postane nula

Da li postoje i drugi brojevni sistemi koje koristi raunar?

Da . Osim binarnog brojnog sistema, raunari koriste i oktalni i heksadecimalni brojni sistem,

Oktalni brojni sistem ima za osnovu broj 8 i sastoji se iz cifara:0,1,2,3,4,5,6 i 7

Heksadecimalni brojni sistem u sebi sem cifara sadri i odreena slova abecede a osnova mu je 16: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D i F


KODIRANJE KARAKTERA

Kodne eme

Kodiranje karaktera

Tekst na raunaru je uvek predstavljen kao niz karaktera.

Karakteri su svi elementi od kojih se sastoji tekst: Slova

Cifre

Interpunkcijski znaci...

Da bi se tekst predstavio brojevima, vri se kodiranje karaktera.

Kodiranje svakom karakteru pridruuje jedinstveni broj kod.

Kodne eme Kako se tekst unet na jednom raunaru ne bi razlikovao od

teksta unetog na drugom raunaru, definisana su univerzalna pravila (standardi) po kojima je svakom karakteru dodeljen odgovarajui broj.

Ovi standardi predstavljeni su putem kodnih strana, ili kodnih ema, kao to su:

ASCII

Unicode

ASCII kod

ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange) kodira 128 karaktera zasnovanih na latininom pismu.

Primer:

Slovu A dodeljena je vrednost 65 (od 256), odnosno slovo A je

kodirano sa 01000001.

Kodiranje karaktera - kodna ema ASCII

Prilikom unosa, tekst se prvenstveno pretvara u niz brojeva pomou odreene kodne eme,

Potom se svaki karakter ponovo konvertuje u sliku (slovo) koja se prikazuje na ekranu.

Unicod ema

Standard koji koristi jedinstveni broj za svaki znak, bez obzira na platformu, program ili jezik.

prihvaen je od vodeih industrijskih firmi kao to su: Apple, HP, IBM, JustSystem, Microsoft, Oracle...

Unicod svakom karakteru dodeljuje dvobajtni kod.

Kodiranje karaktera - kodna ema UNICOD

GRAFIKA

DIGITALNI ZAPIS PODATAKA

Digitalni i analogni zapis podataka

Digitalni zapis podataka (diskrentni) je karakteristian za veinu dananjih ureaja: raunari, foto-aparati, telefoni itd.

Digitalni zapis podrazumeva da su svi podaci zapisani pomou brojeva.

Analogni zapis (kontinuelni, neprekidni) je stari nain zapisa podataka.

Analogni zapis podrazumeva da se kontinuelne (neprekidne) promene signala (svetlo, zvuk) zapisuju odgovarajuim neprekidnim promenama medijuma (magnetna traka, plastika ploe).

Slike, crtei

Obrada slika na raunaru zahteva da se slika pretvori u raunarski zapis.

Postoje dva naina za zapisivanje slika na raunaru: Vektorski pomou linija Rasterski pomou mree taaka (bitmapa)

Digitalni zapis podataka - Grafika


Vektorska i rasterska slika (Bitmapa)


Za prikazivanje crno-bele slike u rasterskom obliku koristi se jedan bit za jednu taku. Osvetljena taka predstavlja se u memoriji sa oznakom 1, a

neosvetljena sa oznakom 0.

Primer:

Za zapisivanje slike od 640 x 480 taaka bie potrebno 307.200 bitova, odnosno 38.400 bajtova.


Za prikazivanje slika u boji za svaku pojedinu taku neophodne su informacije o boji (nijansi). Zbog toga se za svaku taku upotrebljava vie bitova.

Primer:Ako za svaku taku na ekranu rezerviemo po 2 bita, moiemo toj taki da dodelimo 4 razliite boje

Sa 4 bita taki moemo pridruiti jednu od 16 razliitih boja, Sa 8 bita (1 Bajt) jednu od 256 razliitih boja Sa 24 bita (3 Bajta) jednu od skoro 16 miliona razliitih boja.

ZVUK

DIGITALNI ZAPIS PODATAKA

Zvuk

Digitalni zapis podataka - Zvuk

Grafiki prikaz zvunog zapisa na raunaru

Digitalni zapis podataka - Zvuk

Zvuni talas Raunar

Semplovi (uzorci) brojevi koji iskazuju intenzitet zvunog talasa u pravilnim vremenskim intervalima.

Mikrofon - pretvara zvuni pritisak u napon, koji varira u zavisnosti od jaine

tog pritiska. Signal se i dalje nalazi u analognoj formi.

Zvuna kartica Digitalno-analogni konvertor. Pretvara

zvuk na ulazu kartice u digitalnu formu (nule i jedinice), tj. digitalne podatke u zvuk preko zvunika ili

slualica

Do stvaranja zvunih talasa dolazi kada neko vrsto telo vibrira. Frekvencija tih vibracija meri se jedinicama koje se nazivaju herci i oznaavaju oznakom Hz. Pojam "frekvencija" odnosi se na broj talasa koji se proizvedu u sekundi, a varijacije u frekvenciji zvuka proizvode njegovu visinu, odnosno zvuk visokog ili niskog tonaliteta.

PITANJA

Objasni pojmove podatak, informacija?

ime se bavi informatika?

Definii raunar?

ta je eksterna, a ta interna azbuka raunara?

Kako raunar pamti podatke?

ta je kodiranje?

ta je bit, a ta bajt?

Koje su jedinice za memoriju raunara?

Koliko je razliitih brojeva mogue zapisati pomou 4, 8, 16 binarnih cifara?

ZADACI

(19)10 = (?)2 (725)10 = (?)2 (10010111)2 = (?)10 (1011010101)2 = (?)10

Documents

Podatak-informacija