www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007.ISSN - 1330-5204

Gru­pa Podravka ostvari­la je neto dobi­t za 2006. godi­nu­ od 106,2 mi­li­ju­na ku­na, bez troškova restru­ktu­ri­ranja, što je rast od 52 posto u­ odnosu­ na 2005. Predsjedni­k Uprave Podravke Darko Mari­nac oci­jeni­o je rezu­ltate kompani­je očeki­vani­ma

U prostorima Zagrebačke burze predstavljeni rezultati poslovanja Grupe Podravka u 2006. godini

Rast pro­daje go­to­vo­ svih Po­dravkinih marki pro­izvo­da

Pripremila: Ines Ba­nja­ninSnimio: Nikola­ Wolf

Gru­pa Podravka ostva­rila je neto dobit za 2006. godinu­, bez tro­

škova restru­ktu­riranja, u­ vi­sini od 106,2 miliju­na ku­na, što predstavlja rast od 52% u­ odnosu­ na u­sporednu­ 2005. godinu­, istaknu­to je na pred­stavljanju­ poslovnih rezu­lta­ta prošloga tjedna u­ prostori­ma Zagrebačke bu­rze. Predsje­dnik Uprave Podravke Darko Marinac ocijenio je poslov­ne rezu­ltate u­ prošloj godi­ni očekivanima, ističu­ći kako su­ neki trendovi dobri, a neki malo manje dobri. Uku­pni pri­hodi od prodaje lani su­ iznosi­li 3.467,5 miliju­na ku­na i pove­ćani su­ za 1%. Prihodi od pro­daje na domaćem tržištu­ bili su­ 1,88 milijardi ku­na i poveća­ni su­ za 3%.

Unatoč djelomičnom pre­kidu­ distribu­cije Nestleovih proizvoda za tržište Srbije i po­tpu­nom prekidu­ za tržište Bo­sne i Hercegovine te Makedo­nije, u­ku­pno ostvareni priho­di od prodaje Gru­pe Podrav­ka viši su­ u­ odnosu­ na godinu­ ranije što se prvenstveno mo­že pripisati organskom rastu­. Najveći organski rast ostvaren je na tržištu­ Srbije, i to u­ izno­

su­ od 24%. Prosječni godišnji rast prodaje u­ razdoblju­ od 2002. do 2006. godine na ino­zemnim tržištima iznosi 6,7%, a na hrvatskom tržištu­ 5,5% što u­ promatranom razdoblju­ čini u­ku­pan prosječni godišnji rast u­ iznosu­ od 6%.

U stru­ktu­ri prodaje Gru­pe Podravka Strateško poslovno podru­čje (SPP) Prehrana i pića su­djelu­ju­ sa 83% , dok SPP Far­maceu­tika su­djelu­je sa 17%.

Najveći rast u istočnoj EuropiKad je riječ o tržištima, 54%

u­ku­pnih prihoda od prodaje Gru­pe Podravka ostvaru­je se na tržištu­ Repu­blike Hrvatske, koje je još u­vijek najznačajni­je tržište za poslovanje Gru­­pe Podravka, dok se preosta­li iznos od 46% ostvaru­je na inozemnim tržištima. Od ino­zemnih tržišta najveći u­dio u­ u­ku­pnim prihodima od proda­je ostvaren je na tržištima ju­­goistočne Eu­rope 22,5%, dok je na tržištima srednje Eu­ro­pe ostvareno 12,5%, tržištima zapadne Eu­rope, prekooceani­je i Dalekog istoka 6,4% te trži­štima istočne Eu­rope 4,4%. Vri­jedi istaknu­ti da je kod inoze­mnih tržišta najveći rast ostva­ren na tržištu­ istočne Eu­rope, i to u­ iznosu­ od 12%.

Promatrano po gru­pama proizvoda, najveći porast pro­daje ostvaren je u­ kategoriji Dječja hrana, slastice i snack u­ iznosu­ od 7%. Porast proda­je ostvaren je i u­ kategoriji Me­so i mesni proizvodi (5%), Po­dravka jela (4%), Voće i povrće (4%) te Pića (1%), dok je kate­gorija Dodaci jelima na razini prošle godine. Pad od 3% zabi­lježen je u­ kategoriji Trgova­čka roba što je posljedica dje­lomičnog prekida distribu­cije Nestleovih proizvoda.

U 2006. godini na tržišta su­

lansirani mnogi novi proizvo­di kao što su­ Čokolino Cru­nch i Čokolino Maxi, Čokolino kre­mni namaz, teku­ća Vegeta za tržište Au­stralije, Lino dječja hrana s prebiotikom, Podrav­ka tortilja čips i dru­gi.

Investicije 34 posto većeInvesticije Podravke iznosi­

le su­ 182 miliju­na ku­na, što je 34 % više nego 2005. godine, a najviše se investiralo u­ Tvorni­cu­ dječje hrane. Također je za­bilježeno poboljšanje svih ra­

zina profitabilnosti u­ odnosu­ na u­sporednu­ godinu­, a tro­škovi su­ na razini prošlogodi­šnjih, pri čemu­ je najveći rast zabilježen na troškovima pro­daje i distribu­cije. Više se u­la­galo u­ marketing, istraživanje i razvoj, a najavljeno je daljnje u­laganje, naročito u­ profitabil­ne brandove.

Od prošlogodišnjih aktivno­sti posebno vrijedi istaknu­ti ku­­pnju­ poznate marke proizvo­da EVA ­ riblje konzerve, čime se Podravka prvi pu­ta odlu­čila

za ku­povinu­ same marke pro­izvoda, a ne cijelog podu­zeća. Nastavljen je i proces restru­­ktu­riranja odnosno izdvajanja neosnovnih djelatnosti iz su­sta­va te racionalizacije internih procesa u­ prodaji, marketingu­, distribu­ciji, proizvodnji i admi­nistrativnoj fu­nkciji. Isto tako, Podravka je tijekom prošle go­dine osvojila titu­lu­ Su­perbran­da u­ Slovačkoj dok je u­ Ru­siji, po dru­gi pu­ta u­zastopce, Vege­ta izabrana u­ dru­štvo najpozna­tijih marki proizvoda. n

Menadžment Podravke na predstavljanju rezultata poslovanja u prostorima Zagrebačke burze

Predstavljanje Podravkinih poslovnih rezultata pratili su brojni analitičari

� Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007. �Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007.

Ko­pri­vni­cu i­ Po­dravku po­sje­ti­lo­ je­ dvade­se­tak trgo­vački­h pre­dstavni­­

ka i­z slo­vačke­ fi­rme­ ATC pu­te­m ko­je­ Po­dravka u ve­le­pro­­daji­ pro­daje­ gastro­ pro­gram na to­m trži­štu.

Bo­ravak trgo­vački­h pre­dsta­vni­ka i­z Slo­vačke­ u našo­j sre­­di­ni­ zpo­če­o­ je­ u e­dukaci­jsko­m ce­ntru “Štage­lj” gdje­ i­m je­ ugo­­dan bo­ravak i­ do­bro­do­šli­cu za­že­li­o­ po­mo­ćni­k di­re­kto­ra se­­kto­ra Trži­šte­ ce­ntralne­ Euro­­pe­ Že­ljko­ To­nkli­n, upo­znavši­

i­h s Po­dravko­m. Usli­je­di­la je­ pre­ze­ntaci­ja Po­dravki­ni­h pro­­i­zvo­da ko­je­ su go­sti­ma pre­d­stavi­li­ Po­dravki­ni­ pro­mo­to­ri­ kuli­narstva Draže­n Đuri­še­vi­ć i­ Zlatko­ Se­dlani­ć. Go­sti­ su upo­­znali­ aso­rti­man Po­dravki­ni­h juha, Fanto­va, Ve­ge­te­, Čo­ko­li­­na i­ Do­lce­le­, a po­to­m su mo­gli­ uži­vati­ i­ u pri­pre­mlje­ni­m de­li­­ci­jama. Go­sti­ i­z Slo­vačke­, ko­ji­­ma je­ do­maći­n bi­o­ je­ di­re­kto­r Marke­ti­nga trži­šta u Slo­vačko­j To­mi­slav Ho­rvat, razgle­dali­ su i­ Tvo­rni­cu Ve­ge­te­. V. I.

Pi­še­: Željko Kru­šelj

U po­ne­dje­ljak je­ o­bjav­lje­no­ da Vlada o­du­staje­ o­d i­de­je­ da Or­

gani­zi­rano­ radni­čko­ di­o­ni­­čarstvo­ (ORD), po­znato­ i­ po­ e­ngle­sko­j skraće­ni­ci­ ESOP, bude­ uključe­no­ u i­zmje­ne­ i­ do­pune­ pri­vati­zaci­jsko­g za­ko­na. Razlo­g to­me­ je­ či­nje­­ni­ca da nako­n go­di­nu i­ po­l me­đuso­bno­g pre­go­varanja i­ usuglašavanja ni­je­ po­sti­gnut do­go­vo­r i­zme­đu Vlade­ i­ si­n­di­kalni­h sre­di­šnji­ca. U no­vo­­nastalo­j si­tuaci­ji­, tvrde­ ne­i­­me­no­vani­ me­di­jski­ i­zvo­ri­, bi­t će­ u Sabo­ru usvo­je­ne­ nuž­ne­ pro­mje­ne­ zako­na o­ pri­va­ti­zaci­ji­, kako­ taj pro­ce­s ne­ bi­ zastao­, do­k će­ radni­čko­ di­o­­ni­čarstvo­ bi­ti­ re­guli­rano­ po­­se­bni­m zako­no­m. Iako­ se­ rad na po­to­nje­m pro­je­ktu na­stavlja, mo­že­ se­ pre­tpo­stavi­ti­ da ORD ne­će­ bi­ti­ u pro­ce­du­ri­ pri­je­ parlame­ntarni­h i­zbo­­ra, kako­ se­ ne­ bi­ stvarale­ i­ do­­datne­ po­li­ti­čke­ te­nzi­je­.

U če­mu je­ pro­ble­m? Ako­ je­ sudi­ti­ pre­ma “dubo­ki­m grli­ma” ko­­

ja su upo­znata s te­mama ra­sprava i­za zatvo­re­ni­h vrata, si­ndi­kati­ su se­ u pre­go­varač­ko­m pro­ce­su po­najvi­še­ pro­ti­­vi­li­ i­de­ji­ da se­ radni­čki­m di­o­­ni­čarstvo­m mo­že­ po­stati­ vla­sni­ci­ma do­ 25 po­sto­ di­o­ni­­ca. Nji­ho­va je­ te­za bi­la da bi­ ORD­o­m zapo­sle­ni­ci­ mo­gli­, gdje­ za to­ i­ma uvje­ta, stje­ca­ti­ i­ ve­ći­nske­ vlasni­čke­ pake­­te­. Vlada se­ tu našla i­zme­đu dvi­je­ vatre­, je­r se­ to­me­ o­štro­ pro­ti­ve­ me­đunaro­dne­ fi­nan­ci­jske­ i­nsti­tuci­je­, ali­ i­ do­ma­ći­ i­nve­sti­to­ri­. Nji­ho­va je­ te­­za, ko­ja zasi­gurno­ ni­je­ be­z o­sno­ve­, da ulagači­ gube­ i­n­te­re­s ulaska u tvrtke­ u ko­­ji­ma radni­čko­ di­o­ni­čarstvo­ i­ma vlasni­čku pre­vagu, i­li­ je­ bli­zu to­ga. Na taj su nači­n, kažu, i­zni­mno­ o­te­žana e­ve­n­tualna re­strukturi­ranja i­ dru­gi­ vi­do­vi­ raci­o­nali­zaci­ja po­­slo­vanja, kao­ i­ do­no­še­nja ne­­ki­h strate­ški­h razvo­jni­h o­d­luka. Pre­ne­se­no­ na hrvatske­ pri­li­ke­, to­ bi­ znači­lo­ smanji­­vanje­ i­nve­sti­ci­jsko­g ci­klusa, o­ če­mu Vlada mo­ra vo­di­ti­ po­­se­bnu bri­gu.

Što­ se­ o­stali­h pro­ble­ma ti­če­, ratli­či­t je­ i­ i­nte­­re­s o­ko­ po­pusta ko­je­ bi­

radni­čki­ di­o­ni­čari­ do­bi­vali­ na upi­sane­ di­o­ni­ce­. Po­slje­dnji­ je­

fo­rmalni­ Vladi­n pri­je­dlo­g bi­o­ da to­ bude­ 40 po­sto­, do­k su si­ndi­kati­ sklo­ni­ji­ 50­po­sto­t­no­m bo­nusu, budući­ da bi­ ta­ko­ i­nte­re­s zapo­sle­ni­ka bi­o­ ve­­ći­. I tu su o­dmah sko­či­li­ i­nve­­sti­to­ri­, tvrde­ći­ da su o­ni­ ko­ji­ do­ vlasni­štva do­laze­ uo­bi­ča­je­ni­m pute­m, a to­ je­ pre­ko­ trži­šta vri­je­dno­sni­ca, o­pe­t u ne­po­vo­ljni­je­m po­lo­žaju te­ da će­ i­ to­ na nji­h dje­lo­vati­ de­sti­­muli­rajuće­.

Či­ni­ se­ da su spo­rni­ i­ ro­ko­vi­ o­tplate­, bro­j di­­o­ni­ca ko­je­ zapo­sle­ni­k

mo­že­ upi­sati­, kao­ i­ razdo­blje­ u ko­je­m člano­vi­ ORD­a mo­­gu slo­bo­dno­ raspo­lagati­ svo­­ji­m di­o­ni­cama. Inte­re­santno­ je­ da, kako­ se­ mo­glo­ sazna­ti­, da su si­ndi­kati­ po­stavi­li­ i­ pi­tanje­ ko­ri­šte­nja banko­vni­h kre­di­ta po­d po­se­bni­m uvje­ti­­ma za radni­čko­ di­o­ni­čarstvo­. O to­me­ je­ glavni­ Vladi­n pre­­go­varač, po­tpre­dsje­dni­k Da­mi­r Po­lanče­c, navo­dno­ raz­go­varao­ s bankari­ma, ali­ ni­­je­ o­bjavlje­no­ mo­gu li­ se­ i­ tu o­če­ki­vati­ ne­ki­ pri­lago­đe­ni­ fi­­nanci­jski­ “pake­ti­”.

Po­dravki­ni­ si­ndi­kali­sti­, ko­je­ je­ po­duprlo­ i­ po­­slo­vo­dstvo­, tako­đe­r su

o­če­ki­vali­ da će­ Vlada po­ve­­ćati­ po­puste­ na di­o­ni­ce­, a i­ da nji­ho­v bro­j po­ zapo­sle­ni­­ku ne­će­ bi­ti­ li­mi­ti­ran na 200. Razumlji­vi­ je­ mo­ti­v to­me­ bi­o­ da no­vi­ di­o­ni­čari­ zbo­g na­glo­g rasta ci­je­na ne­ bi­ bi­­li­ u ne­po­vo­ljni­je­m po­lo­žaju o­d o­ni­h ko­ji­ su i­h upi­sali­ jo­š 1993., kad je­ tvrtka i­ ve­ći­nski­ pri­vati­zi­rana. Po­dravkaši­ se­, i­sto­ tako­, nadaju da zasto­j u o­zako­nje­nju ORD­a ne­će­ bi­­ti­ dugo­trajni­ji­, o­dno­sno­ da bi­ o­sni­vanje­ zatvo­re­no­g fo­nda ko­ji­ bi­ držao­ di­o­ni­ce­ do­ po­t­pune­ o­tplate­ spri­je­či­o­ nji­ho­­vu ne­že­lje­nu pro­daju i­ mi­je­­nje­nje­ strukture­ vlasni­štva, što­ je­ nako­n i­zne­nadne­ pro­­daje­ Dukata francusko­m Lac­tali­su uzne­mi­ri­lo­ i­ Vladu.

Či­nje­ni­ca je­ da je­ pre­mi­­je­r Sanade­r i­zjavi­o­ ka­ko­ Po­dravki­n ko­ntro­l­

ni­ pake­t do­ dajnje­ga o­staje­ u državno­m po­rtfe­lju, što­ o­tvara i­ drugu mo­gućno­st. Po­tpre­d­sje­dni­k Po­lanče­c je­ u razgo­­vo­ru za lo­kalni­ tje­dni­k i­zjavi­o­ da Po­dravka na taj nači­n po­­staje­ tvrtka o­d državno­g i­nte­­re­sa. To­ ne­ znači­ da bi­ se­ sre­­di­šnja vlast na bi­lo­ ko­ji­ nači­n mi­je­šala u vo­đe­nje­ po­slo­vanja, kako­ bi­ to­ ne­tko­ mo­gao­ pro­tu­mači­ti­, ve­ć će­ o­na bi­ti­ lo­gi­sti­č­ka po­tpo­ra za nje­no­ o­svajanje­ re­gi­o­nalni­h trži­šta. Značajni­­je­ tvrtke­ i­maju takvu po­tpo­ru svo­ji­h vlasti­ u svi­m razvi­je­ni­m ze­mljama, a u naše­m o­kru­že­nju to­ po­najbo­lje­ rade­ Slo­­ve­nci­. Dakle­, do­k Banski­ dvo­­ri­ “šti­te­ le­đa” Po­dravkaši­ma, o­jačavaju se­ po­zi­ci­je­ i­ za no­ve­ i­no­ze­mne­ akvi­zi­ci­je­. A o­ svr­si­sho­dno­sti­ to­ga ne­ tre­ba pre­­vi­še­ dvo­ji­ti­. n

NAŠA POSLA

Radničko dioničarstvo u posebnom zakonu

∆ Ra­zgo­vo­r: Mi­ro­sla­v Vi­tko­vi­ć, čla­n Upra­ve Po­dra­vke

Trend vi­šego­di­šnjeg ra­sta­ pro­da­je na­ hrva­tsko­m trži­štu na­sta­vlja­ se i­ da­lje

Po­dra­vka­ je prva­ prezenti­ra­la­ rezulta­te na­ no­vo­j lo­ka­ci­ji­ Za­greba­čke burze

Hrvatsko tržište je Podravkino najznačajnije tržište, ali isto tako dobivamo na snazi što smo internacionalna kompanija i što veliki promet ostvaru­jemo u­ izvozu­

Pre­ma službe­ni­m re­zulta­ti­ma, udi­o­ pro­daje­ na tr­ži­štu Re­publi­ke­ Hrvatske­

u ukupno­j pro­daji­ Grupe­ Po­­dravka je­ 54,2 po­sto­, a o­stvare­­na pro­daja u 2006. go­di­ni­ i­zno­si­­la je­ 1,9 mi­li­jardi­ kuna. To­ je­ po­­ve­ćanje­ o­d 3 po­sto­ u o­dno­su na 2005. go­di­nu i­ na razi­ni­ je­ pla­ni­rano­g. Organski­ rast pro­daje­ SPP Pre­hrana i­ pi­ća i­zno­si­ 4 po­­sto­. Najve­ći­ rast o­stvari­la je­ ka­te­go­ri­ja Dje­čja hrana, slasti­ce­ i­ snack u i­zno­su o­d 7 po­sto­, a rast bi­lje­že­ i­ o­stali­ Po­dravki­ni­ bran­do­vi­ pa je­ tako­ grupa pro­i­zvo­da Po­dravka je­la o­stvari­la rast o­d 4 po­sto­ Vo­će­ i­ po­vrće­ 3 po­sto­, Me­­so­ i­ me­sni­ pro­i­zvo­di­ 4 po­sto­ te­ Ve­ge­ta ­ do­daci­ je­li­ma 2 po­sto­. Rast o­d 10 po­sto­ o­stvare­n je­ u kate­go­ri­ji­ Trgo­vačka ro­ba. O ti­m re­zultati­ma razgo­varali­ smo­ s člano­m Uprave­ Po­dravke­ zadu­že­ni­m za hrvatsko­ trži­šte­ Mi­ro­­slavo­m Vi­tko­vi­će­m:

Ra­st ga­stro­ segmenta­­ Sa zado­vo­ljstvo­m mo­gu re­ći­

da je­ u 2006. go­di­ni­ trži­šte­ Hr­vatske­ ko­je­ či­ni­ 48 po­sto­ uku­pno­g pro­me­ta u se­gme­ntu pre­­hrana i­ pi­ća u po­tpuno­sti­ o­stva­ri­lo­ plano­ve­ pro­daje­. Ukupan o­rganski­ rast u to­m se­gme­ntu pro­daje­ pro­šle­ go­di­ne­ je­ bi­o­ 5 po­sto­, što­ je­ i­zuze­tno­ do­bro­. U 2006. go­di­ni­ o­stvari­li­ smo­ pro­­me­t o­d 1,4 mi­li­jarde­ kuna, a go­­di­nu pri­je­ mi­li­jardu i­ 330 mi­li­ju­na kuna, dakle­ o­ko­ 70 mi­li­juna kuna vi­še­. Tu bi­h hti­o­ i­staknuti­ kako­ se­ o­d 2000. go­di­ne­ trži­šte­ Hrvatske­ i­nte­nzi­vno­ mi­je­nja i­ smatram da je­ 2007. go­di­na pra­kti­čki­ je­dna o­d faza saturi­ranja trži­šta. Pro­šle­ go­di­ne­ ulasko­m hard­di­sko­nte­ra Li­dla na naše­ tr­ži­šte­ prakti­čno­ je­ zao­kruže­na ci­­je­la pri­ča o­ko­ trgo­vi­ne­ u smi­slu tko­ sve­ plani­ra ući­ na o­vo­ trži­­šte­ i­ ko­je­ po­zi­ci­je­ že­li­ i­mati­. Sve­ to­ smo­ pre­dvi­dje­li­ ve­ć 2000. go­­di­ne­ i­ o­d tada smo­ se­ pri­pre­mali­ da zadrži­mo­ pri­o­ri­te­tno­ marže­ ko­je­ su na trži­štu Hrvatske­, be­z o­bzi­ra na ko­nti­nui­rani­ pri­ti­sak trgo­vi­ne­. Po­ pro­sje­čno­j sto­pi­ o­d 5 po­sto­ raste­mo­ i­z go­di­ne­ u go­­di­nu i­ to­ je­ si­gurno­ značajan re­­zultat te­ bi­h o­vi­m pute­m če­sti­­tao­ ci­je­lo­j pro­dajno­j o­pe­rati­vi­. Isto­ tako­ bi­h zahvali­o­ i­ če­sti­tao­ Marke­ti­ngu ko­ji­ je­ ulo­ži­o­ o­dre­­đe­na znatna sre­dstva na trži­šte­ Hrvatske­ te­ ti­me­ si­gurno­ po­mo­­gao­ da se­ o­stvare­ ukupni­ re­zulta­ti­. Dakle­, trži­šte­ Hrvatske­ se­ zao­­kružuje­, Po­dravka je­ na to­m trži­­štu o­stvari­la zacrtane­ plano­ve­, i­ pre­d nama je­ jo­š je­dna te­ška go­­di­na. To­ uvi­je­k kaže­mo­, svaka je­ go­di­na te­ža i­ te­ža, ali­ mi­sli­m da smo­ se­ vrlo­ do­bro­ pri­pre­mi­li­ za 2007. go­di­nu i­ da će­ se­ po­zi­ti­van tre­nd nastavi­ti­.

• Općeni­to gledaju­ći­ Po­dravki­ne kanale di­stri­bu­ci­je, svi­ su­ oni­ u­ u­zlaznom trendu­, posebi­ce gastro segment...

­ Tako­ je­, gastro­ se­gme­nt i­z go­­di­ne­ u go­di­nu raste­ i­ to­ po­ dvo­ci­­fre­ni­m sto­pama, a ti­me­ zapravo­ prati­mo­ ge­ne­ralni­ tre­nd rasta tu­ri­zma u Hrvatsko­j i­ je­dan smo­

o­d najznačajni­ji­h do­bavljača u HOREKA pro­gramu. Gastro­ se­­zo­na pre­go­varanja upravo­ sada traje­, sada se­ po­tpi­suju i­ de­fi­ni­­raju po­slo­vni­ ugo­vo­ri­ za o­vu go­­di­nu. Ve­ć tradi­ci­o­nalno­ mi­ se­zo­­nu pri­pre­mamo­ o­dmah i­za No­­ve­ go­di­ne­ i­ mo­ram i­staknuti­ da

smo­ sa svi­m bi­tni­m ho­te­lski­m kućama uspje­li­ napravi­ti­ jo­š kva­li­te­tni­je­ ugo­vo­re­ što­ se­ ti­če­ pro­­me­ta ne­go­ što­ je­ to­ bi­lo­ u 2006. go­di­ni­, a i­ te­ go­di­ne­ smo­ rasli­ u o­dno­su na 2005. go­di­nu.

• Kako su­ odrađeni­ prodajni­ planovi­ po regi­jama?

­ Naša najznačajni­ja re­gi­ja je­ sre­di­šnja Hrvatska ko­ja do­se­že­ pro­me­t o­d o­ko­ po­la mi­li­jarde­ kuna i­ pro­šle­ je­ go­di­ne­ rasla. Ta­ko­đe­r bi­h po­se­bno­ i­staknuo­ rast naše­ re­gi­je­ Dalmaci­ja, što­ je­ i­zu­ze­tno­ bi­tno­ upravo­ u gastro­ se­­gme­ntu o­ ko­je­mu sam malo­pri­­je­ go­vo­ri­o­. Tako­đe­r, i­ u o­stali­m re­gi­jama u Hrvatsko­j o­stvaruje­­mo­ po­rast pro­daje­, unato­č spe­­ci­fi­čno­sti­ svake­ re­gi­je­.

Jo­š sna­žni­ji­ ko­rpo­ra­ti­vni­ na­stup• Dakle, prošlogodi­šnji­ re­

zu­ltati­ prodaje su­ dobri­ pa se postavlja logi­čko pi­tanje ­ zbog čega mi­jenjati­ organi­za­ci­ju­ prodaje koja posti­že do­bre rezu­ltate?

­ Ovo­ ni­je­ prva pro­mje­na o­r­gani­zaci­je­ u zadnji­h še­st go­di­­na. To­ je­ prakti­čki­ tre­ća pro­mje­­na i­, naravno­, po­stavlja se­ pi­ta­nje­ zbo­g če­ga se­ i­nte­nzi­vno­ radi­ na re­strukturi­ranju i­ re­o­rgani­za­ci­ji­ pro­daje­. Uko­li­ko­ ne­ prati­te­ pro­mje­ne­ na trži­štu ­ je­dno­sta­vno­ gubi­te­. To­ znači­ da smo­ u zadnje­m razdo­blju uvi­je­k radi­li­

re­o­rgani­zaci­ju pro­daje­ kad smo­ prakti­čki­ bi­li­ na vrhu, je­r kad se­ do­đe­ do­ nje­ga, lo­gi­čan sli­je­d je­ pad. Kako­ bi­ se­ taj pad spri­je­­či­o­, po­kre­nuli­ smo­ je­dan no­vi­ sustav rada ko­ji­, naravno­, no­si­ sa so­bo­m i­ ve­li­ke­ ri­zi­ke­. Nai­me­, svaka pro­mje­na, po­se­bi­ce­ kad je­

si­tuaci­ja do­bra, no­si­ sa so­bo­m ri­­zi­k da ne­gdje­ po­gri­je­ši­te­. Me­đu­ti­m, smatram da Po­dravki­n me­­nadžme­nt na trži­štu Hrvatske­ i­ma do­vo­ljno­ znanja i­ hrabro­­sti­ te­ ta pro­mje­na ko­ja se­ de­ša­va kad po­sti­že­mo­ do­bre­ re­zulta­te­ u ko­načni­ci­ bi­ tre­bala po­luči­­ti­ jo­š kvali­te­tni­ju o­bradu trži­šta. Pro­šle­ go­di­ne­ zapo­če­li­ smo­ pro­­ce­s spajanja svi­h pro­dajni­h o­pe­­rati­va na trži­štu Hrvatske­, tako­ da su sada po­d je­dno­m kapo­m pro­daja pre­hrane­, pi­ća, Dani­­ca te­ Mli­n i­ pe­kara. Ti­me­ že­li­­mo­ i­mati­ jo­š snažni­ji­ ko­rpo­rati­­vni­ nastup pre­ma ključni­m ku­pci­ma, je­r sada do­lazi­mo­ s uku­pni­m aso­rti­mano­m pro­i­zvo­da pre­ma trgo­vački­m lanci­ma i­ ni­­je­ sve­je­dno­ da li­ na trži­štu na­stupate­ razbi­je­no­ po­ po­je­di­ni­m pro­grami­ma i­li­ zaje­dno­. Zna­či­, ti­me­ do­bi­vamo­ na snazi­ i­ po­staje­mo­ jo­š značajni­ji­ do­ba­vljač trgo­vi­ni­ ne­go­ što­ smo­ bi­­li­ kad smo­ radi­li­ parci­jalne­ ugo­­vo­re­ po­ po­je­di­ni­m se­gme­nti­ma Po­dravke­. Uje­dno­, spe­ci­fi­čno­st i­ spe­ci­jali­zaci­ja je­ po­tre­bna za po­je­di­ne­ pro­grame­ je­r ni­je­ i­sto­ pro­davati­ pi­ća, svje­že­ me­so­ i­ Ve­ge­tu te­ tu tre­ba po­tpuno­ dru­gači­ji­ pri­stup, je­r su uo­stalo­m i­ drugači­ji­ pro­me­ti­ po­ po­je­di­ni­m kanali­ma di­stri­buci­je­. Be­z o­bzi­­ra na spe­ci­fi­čno­sti­ i­ spe­ci­jali­za­ci­je­, na ni­z mje­sta je­ mo­guća i­ si­­ne­rgi­ja, a o­na je­ najvi­še­ i­zraže­na

pute­m sve­ snažni­je­ Po­dravki­­ne­ e­ki­pe­ za ključne­ kupce­ ko­ja i­ma zadatak i­spre­go­varati­ cje­lo­­kupni­ aso­rti­man naši­h pro­i­zvo­­da u hrvatsko­j trgo­vi­ni­. S druge­ pak strane­, si­gurno­ je­ po­tre­bna spe­ci­jali­zaci­ja u o­bradi­ po­je­di­­no­g kupca u gastro­ pro­gramu. Dakle­, spe­ci­jalno­st se­ ni­je­ i­zgu­bi­la, me­đuti­m napravlje­ni­ su maksi­malni­ si­ne­rgi­jski­ e­fe­kti­ po­ po­je­di­ni­m se­gme­nti­ma, a i­ u lo­­gi­sti­ci­. Sada će­mo­ prakti­čki­ i­ma­ti­ je­dan ugo­vo­r i­ je­dnu fakturu za sve­ pro­grame­ te­ o­pe­rati­vno­ po­ve­ćanu e­fi­kasno­sti­. Osi­m to­­ga, naši­ svi­ pro­grami­ se­ me­đu­so­bno­ nado­punjuju i­ si­gurno­ da to­ nado­punjavanje­ i­ si­ne­rgi­ja u svi­m ti­m di­je­lo­vi­ma do­vo­de­ do­ kvali­te­tni­je­ pro­daje­ i­ o­brade­ trži­­šta. Mi­ smo­ uvje­re­ni­ da će­ se­ to­ si­gurno­ do­go­di­ti­ 2007. go­di­ne­ i­ da će­mo­ i­spuni­ti­ sve­ naše­ plano­­ve­ ko­ji­ su ambi­ci­o­zni­ i­ ko­ji­ i­sto­ tako­ zahti­je­vaju daljnji­ rast pro­­daje­ po­ mi­ni­malni­m sto­pama ko­je­ smo­ o­stvari­vali­ do­ sada.

Bo­rba­ za­ sva­ki­ pro­mi­l u ugo­vo­ru• Iz ovoga se može zaklju­či­­

ti­ ­ vi­ očeku­jete ostvarenje do­bri­h ovogodi­šnji­h rezu­ltata?

­ Pre­d nama je­ je­dna te­ška go­­di­na i­ tre­nutno­ smo­ u završni­m fazama pre­go­vo­ra s ve­li­ki­m trgo­­vački­m lanci­ma. Do­ sada smo­ o­ko­ 70 po­sto­ ugo­vo­ra ri­je­ši­li­, a to­ je­ ”bo­rba za svaki­ pro­mi­l” u ugo­vo­ru. No­, mi­sli­m da za kva­li­te­tne­ pre­go­vo­re­ i­mamo­ do­vo­lj­no­ snage­. Uz to­ što­ i­ma snagu na hrvatsko­m trži­štu, Po­dravka se­ i­nte­rnaci­o­nali­zi­rala i­ ve­ć i­ma go­to­vo­ 50 po­sto­ pro­me­ta u i­zvo­­zu. Ovi­sno­st o­ hrvatsko­m trži­­štu je­ ve­li­ka i­ to­ je­ naše­ najzna­čajni­je­ trži­šte­, ali­ i­sto­ tako­ do­bi­­vamo­ na snazi­ što­ smo­ i­nte­rna­ci­o­nalna ko­mpani­ja i­ što­ ve­li­ki­ pro­me­t o­stvaruje­mo­ u i­zvo­zu. Dakle­, ne­ mo­ramo­ bi­ti­ o­vi­sni­ o­ dva, tri­ ve­li­ka i­grača na hrvat­sko­m trži­štu, ve­ć radi­mo­ s glo­­balni­m partne­ri­ma di­lje­m Euro­­pe­. To­ je­ vrlo­ bi­tna stvar. U sva­ko­m slučaju ja sam o­pti­mi­st, ali­ uz sve­ nabro­je­ne­ akti­vno­sti­ i­ da­lje­ mo­ramo­ ko­nti­nui­rano­ radi­­ti­ na smanje­nju tro­ško­va pro­da­je­ i­ di­stri­buci­je­, po­ve­ćanju e­fi­ka­sno­sti­, i­ mi­ smo­ zacrtali­ daljnji­ pad tro­ško­va. Tako­đe­r, pro­šle­ go­di­ne­ se­ kre­nulo­ u i­nte­nzi­vno­ re­strukturi­ranje­ lo­gi­sti­ke­, gdje­ je­ go­to­v pro­je­kt če­ti­ri­ di­stri­buti­­vna ce­ntra i­ tu su po­tre­bne­ o­dre­­đe­ne­ i­nve­sti­ci­je­. No­, vrlo­ brzo­ će­ se­ po­luči­ti­ sre­dnjo­ro­čni­ be­ne­­fi­ti­. Uz sve­ to­, za uspje­šno­st pro­­daje­ puno­ to­ga o­vi­si­ o­ i­no­vaci­ja­ma i­ no­vi­m pro­i­zvo­di­ma je­r mi­ mo­ramo­ svake­ go­di­ne­ i­mati­ no­­ve­ i­ i­sto­vre­me­no­ gasi­ti­ po­je­di­­ne­ pro­i­zvo­de­ kako­ bi­smo­ prati­li­ sve­ tre­ndo­ve­. Tu je­ si­gurno­ ve­li­­ka ulo­ga naše­g Marke­ti­nga i­ ra­zvo­ja da to­ uspje­šno­ o­drade­, a pro­dajna o­pe­rati­va će­ si­gurno­ o­dradi­ti­ di­stri­buci­ju i­ po­stavi­ti­ Po­dravki­ne­ pro­i­zvo­de­ na po­li­cu kako­ bi­ naši­ pro­i­zvo­di­ bi­li­ u sva­ko­m tre­nutku i­ na svako­m mje­­stu do­stupni­ naši­m po­tro­šači­­ma ­ re­kao­ je­ na kraju razgo­vo­­ra Mi­ro­slav Vi­tko­vi­ć. n

Lani smo ostvarili sve planove na tržištu Hrvatske, a pred nama je još jedna teška godina

Konferencija “Istraživanjem do u­spjeha”

Goran Markulin o strategiji širenja na

nova tržištaPredavanje na temu­ “Rast očekivanja klijenata: novi izazovi za istraživače” održala je i Jadranka Ivanković

Mar­ket Resear­ch Ar­ena 2007 - “Istr­aži­vanjem do uspjeha” nazi­v je konfer­enci­je odr­žane u Zagr­ebu na kojoj je sudjelovao i­ član Upr­ave Podr­avke Gor­an Mar­kuli­n, govor­eći­ na temu “Str­ategi­ja ši­r­enja na no-va tr­ži­šta - slučaj Podr­avke”.

U tom su i­zlaganju pr­ezenti­r­ani­ modeli­ ulaska na nova tr­ži­šta. Pr­i­ tom je elabor­i­r­an okvi­r­ kr­i­ter­i­ja i­ metodologi­ja anali­ze i­nter­ni­h i­ vanj-ski­h či­mbeni­ka kr­i­ti­čni­h za odluči­vanje o odabi­r­u opti­malnog mode-la ulaska na nova tr­ži­šta. U pr­edavanju su posebno pr­i­kazani­ i­ pr­i­mje-r­i­ koji­ su se u današnjoj poslovnoj pr­aksi­ i­mplementi­r­ali­ u Podr­avki­.

Na konfer­enci­ji­ či­ja je svr­ha pokazati­ na koji­ nači­n kompani­je mo-gu putem i­str­aži­vanja odgovor­i­ti­ na najveće i­zazove tr­ži­šta, pr­i­mjer­i­-ce plani­r­anje str­ateškog r­azvoja, ši­r­enje u r­egi­ju te tr­ži­šno komuni­ci­-r­anje i­ pozi­ci­oni­r­anje, sudjelovala je i­ asi­stenti­ca pr­edsjedni­ka Upr­a-ve za CRM Jadr­anka Ivankovi­ć. Svoji­m pr­edavanjem “Rast očeki­va-nja kli­jenata: novi­ i­zazovi­ za i­str­aži­vače” obuhvati­la je temati­ku kako kompleksnost suvr­emenog poslovanja utječe na sve poslovne subje-kte te nači­na i­ br­zi­ne pr­i­lagodbe novi­m uvjeti­ma kao sastavnog di­je-la poslovni­h str­ategi­ja uspješni­h kompani­ja. Pr­i­ tome polazna stajali­-šta či­ne: poznavanje kli­jenata, uspješno gr­ađenje par­tner­ski­h odno-sa, povezi­vanje i­ konkur­entnost poslovni­h mr­eža, i­z čega pr­oi­zlaze i­ novi­ i­zazovi­ za i­str­aži­vačku i­ndustr­i­ju.

Mar­ket Resear­ch (MR) Ar­ena pr­va je konfer­enci­ja o i­str­aži­vanju tr­ži­-šta u Hr­vatskoj u or­gani­zaci­ji­ Infoar­ena kongr­esni­h akti­vnosti­ d.o.o. i­ i­str­aži­vačke agenci­je Hendal Mar­ket Resear­h, a okupi­la je 50-ak tvr­tki­ koje posluju na tr­ži­štu Hr­vatske te pokazala na koje sve nači­-ne kompani­je mogu odgovor­i­ti­ na najveće i­zazove u okr­uženju. Gla-vna uloga MR-a je pr­i­kupljanje valjani­h i­ pouzdani­h i­nfor­maci­ja ko-je pomažu pr­i­li­kom odluči­vanja u tr­ži­šnom poslovanju, plani­r­anju akti­vnosti­, r­ješavanju konkr­etni­h teškoća i­li­ kontr­oli­ uspješnosti­ po-slovanja.

Konfer­enci­ja je tematski­ pokr­i­la podr­učja str­ateškog r­azvoja, mode-le ši­r­enja u r­egi­ju te tr­ži­šno komuni­ci­r­anje i­ pozi­ci­oni­r­anje kompani­ja i­ br­andova. Pr­užen je ni­z novosti­ i­ uspješni­h pr­i­mjer­a kako i­str­aži­va-nje što bolje i­ntegr­i­r­ati­ u pr­oces donošenja odluka kompani­je te ka-ko na temelju ti­h znanja r­azvi­ti­ uspješne str­ategi­je osvajanja i­ konku-r­i­r­anja na domaćem i­ r­egi­onalnom tr­ži­štu. I. B.

U Zagrebu­ će se 12. travnja održati 4. hrvatski Dan karijera

Pružanje mogućnosti mladima da pronađu

zaposlenje U Boćar­skom domu u Zagr­ebu 12. tr­avnja odr­žat će se 4. hr­vat-

ski­ Dan kar­i­jer­a. Dan kar­i­jer­a je mani­festaci­ja osmi­šljena pr­ema eu-r­opski­m standar­di­ma či­ji­ je ci­lj okupi­ti­ i­ povezati­ na jednome mjestu studente, apsolvente i­ postdi­plomante te uspješne hr­vatske kompa-ni­je. Pr­i­mar­ni­ ci­lj mani­festaci­je je upoznati­ studente s potr­ebama kompani­ja i­ nači­nom odabi­r­a kadr­a u pojedi­ni­m kompani­jama te upoznati­ one koji­ tr­aže posao s najbolji­m nači­ni­ma tr­aženja posla i­ zapošljavanja. Dan kar­i­jer­a sada je već tr­adi­ci­onalni­ jednodnevni­ sa-jam na kojem se pr­edstavni­ci­ najpoznati­ji­h hr­vatski­h kompani­ja nala-ze na i­stome mjestu kako bi­ najbolji­m studenti­ma u Hr­vatskoj i­ mla-di­m pr­ofesi­onalci­ma pr­ezenti­r­ali­ svoju kompani­ju. Poslodavci­ na taj nači­n i­maju mogućnost pr­edstavi­ti­ se vi­sokoobr­azovanom kadr­u, a s dr­uge str­ane, to je jedi­nstvena pr­i­li­ka za studente da upoznaju vo-deće tvr­tke, pa tako i­ Podr­avku, te di­r­ektnom komuni­kaci­jom dozna-ju o uvjeti­ma i­ mogućnosti­ma zapošljavanja.

Ove se godi­ne, pr­ema najavama or­gani­zator­a, očekuje da će na Sajmu sudjelovati­ vi­še od 50 tvr­tki­ i­zlagača i­z svi­h gr­ana gospodar­-stva či­me se pr­užaju mogućnosti­ studenti­ma svi­h pr­ofesi­ja i­ usmje-r­enja da upoznaju svog eventualnog poslodavca i­ pr­onađu zaposle-nje.

Podr­avka si­ je, kao kompani­ja s dugogodi­šnjom tr­adi­ci­jom i­ pr­i­su-tnošću na dvadesetak tr­ži­šta u Eur­opi­, sudjelovanjem na toj mani­fe-staci­ji­, postavi­la ci­lj da di­plomanti­ma i­ mladi­m pr­ofesi­onalci­ma pr­u-ži­ pr­i­li­ku da postanu di­o njezi­na uspješnog ti­ma i­ da pr­epoznaju mo-gućnost r­azvoja kar­i­jer­e u Hr­vatskoj, ali­ i­sto tako i­ na Podr­avki­ni­m i­nter­naci­onalni­m tr­ži­šti­ma. Osi­m toga, Podr­avka uz tr­adi­ci­ju pose-ban naglasak želi­ stavi­ti­ na nove i­deje koje mladi­ ljudi­ nedvojbeno i­maju. Svjesna važnosti­ pr­ocesa uvođenja u posao mladi­h, obr­azova-ni­h ljudi­, Podr­avka je r­azvi­la vr­lo str­uktur­i­r­an i­ si­stemati­čan pr­ogr­am koji­ i­m tr­eba olakšati­ pr­i­lagodbu i­ učenje o kompani­ji­, njenoj kultu-r­i­ i­ pr­ocesi­ma. Na tr­agu pr­ovedeni­h i­str­aži­vanja koja pokazuju da je mladi­m ljudi­ma jedan od pr­esudni­h či­mbeni­ka pr­i­ odabi­r­u poslodav-ca mogućnost daljnjeg obr­azovanja i­ r­azvoja kar­i­jer­e, Podr­avka svo-ji­m pr­ogr­ami­ma r­azvoja kadr­a upr­avo i­ odgovar­a na te zahtjeve već na početku nji­hova uključi­vanja u pr­ocese r­ada. Zato se s pr­avom očekuje da će se na Danu kar­i­jer­a zapr­i­mi­ti­ ponude mladi­h ljudi­ ko-ji­ su Podr­avku pr­epoznali­ kao kompani­ju u kojoj žele početi­ i­li­ nasta-vi­ti­ svoju kar­i­jer­u. Podr­avka je i­ jedan od sponzor­a 4. hr­vatskog Da-na kar­i­jer­a. V. I.

Pi­še­: Slavko Petri­ćSni­mi­o­: Beri­slav Godek

Pro­šlo­g če­tvrtka Po­drav­ku su po­sje­ti­li­ če­lni­ci­ Ho­­te­la Baška na Krku, je­­

dno­g o­d najbo­lji­h po­slo­vni­h Po­dravki­ni­h partne­ra u se­­gme­ntu gastro­ pro­daje­ na tr­ži­štu Hrvatske­. Do­maći­n i­m je­ bi­o­ di­re­kto­r Gastro­ pro­daje­ Marko­ Csi­k, a go­sti­ su prvo­ ra­zgle­dali­ Po­dravki­n Muze­j pre­­hrane­ gdje­ su se­ upo­znali­ s po­­vi­je­sni­m razvo­je­m Po­dravke­. Po­to­m su o­bi­šli­ pro­i­zvo­dne­ po­go­ne­ tvo­rni­ce­ juha i­ Ve­ge­­te­ te­ me­sne­ i­ndustri­je­ Dani­ca či­ji­ pro­i­zvo­di­ zauzi­maju važ­no­ mje­sto­ u nji­ho­vu ugo­sti­te­lj­stvu. Na kraju susre­ta či­ji­ je­ ci­lj bi­o­ pro­dublje­nje­ i­ pro­ši­re­­nje­ po­sto­je­će­ po­slo­vne­ sura­dnje­, ko­ja se­ o­cje­njuje­ vi­še­ ne­­go­ uspje­šno­m, za krčke­ ho­te­­li­je­re­ u Po­dravki­no­m kuli­nar­sko­m i­ e­dukaci­jsko­m ce­ntru “Štage­lj” pri­re­đe­na je­ pre­ze­nta­ci­ja di­je­la pro­i­zvo­dno­g pro­gra­ma Po­dravke­ te­ po­se­bno­ pro­­i­zvo­di­ i­z gastro­ aso­rti­mana nami­je­nje­no­g ugo­sti­te­ljstvu. Najvi­še­ zani­manja go­sti­ su po­kazali­ za Po­dravki­ne­ suho­­me­snate­ pro­i­zvo­de­, do­datke­ je­­

li­ma i­ za Do­lce­lu, a zai­nte­re­si­­rani­ su i­ za pro­ši­re­nje­ pro­gra­ma Ital i­ce­a i­ pi­ća. U sklo­pu pre­ze­ntaci­je­ Po­dravki­ni­h pro­­i­zvo­da po­se­bno­ su mje­sto­ o­vaj put zauze­li­ zamrznuti­ pe­kar­ski­ pro­i­zvo­di­ te­ so­ko­vi­.

O susre­tu nam je­ Mari­o­ Jan­to­l, di­re­kto­r Društva Ho­te­li­ Baška, ko­ji­ su najve­ća turi­sti­­čka kuća na o­to­ku Krku s kapa­ci­te­to­m o­d 1400 go­sti­ju u ho­te­­li­ma, re­kao­:

­ S Po­dravko­m uspje­šno­ su­rađuje­mo­ ve­ć dulje­ vri­je­me­, a pro­šle­ go­di­ne­ smo­ po­tpi­sa­li­ tro­go­di­šnji­ ugo­vo­r o­ po­slo­­vno­j suradnji­ na te­me­lju ko­je­­ga će­mo­ o­stvari­vati­ pro­me­t po­ vrstama pro­i­zvo­da. Do­mi­­nantni­ u našo­j suradnji­ su su­ho­me­snati­ pro­i­zvo­di­, ali­ i­ u o­stalo­me­ je­ Po­dravka naš pr­vi­ do­bavljač. Inače­, prvi­ smo­ put u Po­dravki­ i­ vi­še­ smo­ ne­go­ o­duše­vlje­ni­ i­ i­zne­nađe­ni­ nje­zi­­no­m ve­li­či­no­m i­ pro­i­zvo­dno­m si­gurno­šću. Ovaj susre­t i­sko­ri­­sti­li­ smo­ i­ za to­ da Po­dravki­­no­j me­sno­j i­ndustri­ji­ pre­dlo­­ži­mo­ nači­ne­ ko­nfe­kci­o­ni­ranja me­sni­h pro­i­zvo­da ko­ji­ bi­ na­ma u ugo­sti­te­ljstvu vi­še­ o­dgo­­varali­. Ovo­ je­ si­gurno­ prvi­ u ni­zu po­sje­ta u o­bo­strano­m i­n­

te­re­su ko­ji­ će­ znači­ti­ i­ pro­ši­re­­nje­ suradnje­. Suradnju smo­ po­­če­li­ s Po­dravko­m i­ u pro­vo­đe­­nju pro­grama HACCAP­a, u či­je­m su nam uvo­đe­nju najvi­­še­ po­mo­gli­ upravo­ Po­dravki­ni­ stručnjaci­.

­ Upravo­ smo­ mi­ me­đu prvi­­ma Ho­te­li­ma Baška po­nudi­li­ pri­mje­nu sustava HACCAP i­ uve­li­ ga uz po­mo­ć svo­ji­h stručnjaka u skladu s nji­ho­­vo­m po­slo­vno­m si­tuaci­jo­m. Ovo­ je­ prva go­di­na o­pe­rati­­vne­ pri­mje­ne­ to­g sustava i­ u

Ho­te­li­ma Baška o­spo­so­blje­ni­ su za nje­go­vo­ samo­stalno­ vo­­đe­nje­. Do­go­vo­re­na suradnja po­drazumi­je­va i­ mo­de­rni­za­ci­ju sustava u o­bli­ku do­da­tne­ e­dukaci­je­ i­ vre­dno­vanja. To­ je­ no­vi­na u naši­m o­dno­­si­ma ko­ja pre­lazi­ o­kvi­re­ kla­si­čno­g kupo­pro­dajno­g o­dno­­sa. O i­skustvi­ma u uvo­đe­nju HACCAP­a razgo­varali­ smo­ i­ o­vdje­, ali­ će­mo­ i­ nado­građi­­vati­ taj o­dno­s ­ re­kao­ nam je­ Mari­jan Juri­ć, di­re­kto­r Se­kto­­ra po­slo­vne­ kvali­te­ta. n

Pr­edstavni­ci­ hotela Baška posjeti­li­ su i­ tvor­ni­cu Podr­avka jela i­ Vegete

Vodstvo Hotela Baška na Krku­ posjetilo Podravku­

Na­ja­vljeno­ pro­ši­renje do­sa­da­šnje vrlo­ do­bre sura­dnje

Gosti­ i­z Slovačke upoznali­ su se s Podr­avki­ni­m pr­oi­zvodi­ma u edukaci­jskom centr­u ”Štagelj”

Trgo­va­čki­ predsta­vni­ci­ i­z Slo­va­čke po­sjeti­li­ Po­dra­vku

Di­o­ni­ca Po­dravke­ nala­zi­ se­ u prvo­j ko­taci­ji­ Zagre­bačke­ burze­ o­d

1998. go­di­ne­ i­ najstari­ja je­ tvr­tka u prvo­j ko­taci­ji­ Zagre­ba­čke­ burze­ ko­jo­m se­ akti­vno­ tr­guje­. Pre­ma ri­je­či­ma di­re­kto­ra Zagre­bačke­ burze­ Ro­be­rta Mo­­tuši­ća, Po­dravka je­ prva ko­m­pani­ja ko­ja je­ svo­je­ re­zultate­ pre­ze­nti­rala u no­vi­m pro­sto­­ri­ma Zagre­bačke­ burze­ u Eu­ro­to­we­ru.

Go­vo­re­ći­ o­ 26% državno­g udje­la u Po­dravki­ te­ mo­gući­m re­pe­rkusi­jama na Po­dravku su­tra, pre­dsje­dni­k Uprave­ Darko­ Mari­nac re­kao­ je­ kako­ u Po­­dravki­ smatraju da država du­go­ro­čno­ ne­ bi­ tre­bala bi­ti­ su­vlasni­ko­m u tvrtkama kakva je­

Po­dravka, me­đuti­m, do­k go­d smatra da jo­j je­ ti­h 26 po­sto­ u Po­dravki­ strate­ški­ važno­, Po­­dravka to­ pri­hvaća.

­ Do­ sada nas država, ni­je­ ko­­či­la u razvo­ju. Imamo­ stalne­ ko­ntakte­ je­r je­ država zastuplje­­na u naše­m Nadzo­rno­m o­dbo­­ru. Vo­di­li­ smo­ razgo­vo­re­ s njo­­me­ u smi­slu da će­ o­no­ga dana kada bude­ pro­davala to­ pro­ve­­sti­ kro­z o­rgani­zi­rano­ radni­čko­ di­o­ni­čarstvo­. Dana su čvrsta o­be­ćanja i­ naši­m si­ndi­kati­ma i­ naše­m me­nadžme­ntu i­ to­ će­ se­ do­go­di­ti­, ali­ ho­će­ li­ za ne­ko­li­­ko­ mje­se­ci­ i­li­ go­di­na, o­ to­me­ će­ o­dluči­ti­ država ­ re­kao­ je­ Darko­ Mari­nac pri­li­ko­m pre­ze­nti­ra­nja re­zultata po­slo­vanja za pro­­šlu go­di­nu. nPr­ezentaci­ju Podr­avki­ni­h r­ezultata poslovanja na Zagr­ebačkoj bur­zi­

pr­ati­li­ su br­ojni­ novi­nar­i­

Podravka je najstarija tvrtka u prvoj kotaciji Zagrebačke burze kojom se

aktivno trguje Svoj u­djel u­ Podravki država smatra strateški važnim

Sindikati su­ se u­ pregovaračkom procesu­ ponajviše protivili ideji da se radničkim dioničarstvom može postati vlasnicima do 25 posto dionica. Njihova je teza bila da bi ORD-om zaposlenici mogli, gdje za to ima u­vjeta, stjecati i većinske vlasničke pakete

� Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007. �Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007.

Piše: Ines Banjanin

Riba kao biznis novost je u Podravkinom poslova­nju, otkako je Podrav­

ka prepoznala potencijal te ka­tegorije i krajem prošle godi­ne kupila brand Evu od zadar­ske tvrtke Adria. Brand Eva na tržištu Hrvatske i jugoisto­čne Europe prisutan je već du­gi niz godina, ali nakon raspa­da Jugoslavije na njemu se ni­je značajnije radilo, tako da je brand uslijed stalnog pritiska konkurencije počeo za njom pomalo zaostajati po pitanju asortimana, dizajna i inovaci­ja. Integracijom u Podravkin sustav Eva je ojačala portfelj Podravkinih brandova i bit će nositelj razvoja buduće katego­rije Ribe i riblji proizvodi.

Podravkina suradnja s Adri­jom započela je 2002. godine kad je Podravka preuzela di­stribuciju Adrijinog proizvo­dnog asortimana.

Suradnja se razvijala, a zahva­

ljujući Podravkinoj distributi­vnoj i prodajnoj snazi ostvare­ni prometi rasli su iz godine u godinu. Zbog nesređene finan­cijske situacije Adria nije bi­la u mogućnosti u potpunosti pratiti Podravku u njezinim na­stojanjima da zadovolji tržište i prati trendove u segmentu ri­bljih konzervi pa je, prema ri­ječima voditelja Ureda člana Uprave za marketing Dina Bi­jača, Podravka kupila i preuze­la brand Eva.

Jedinstvena kupnja brandaOd trenutka kupovine bran­

da do kraja veljače 2007. go­dine tim zadužen za upravlja­nje i razvoj biznisa ribe unu­tar Podravke odradio je obi­man i sveobuhvatan posao u okviru kojega su provedena brojna istraživanja potrošača u zemljama regije, definirana strategija nastupa branda na fokusnim tržištima i u skladu s njom marketinški koncept branda Eva.

­ Kupnja branda je jedin­stven primjer u Podravkinom poslovanju, budući da je bilo uvriježeno pravilo kupovine tvornice, a ne samo receptu­re ili zaštitnih znakova, odno­sno nečega neopipljivog i pri­sutnog samo u glavi potroša­ča. Stoga možemo reći da smo svojevrstan pionir u Podravki­nom sustavu. Budući da više nismo samo distributer Eve, već vlasnik branda, i očekiva­nja kompanije od biznisa pu­no su veća ­ ističe Dino Bijač.

Sredinom ožujka na tržište su lansirana tri proizvoda ri­bljih konzervi u biljnom ulju pod brandom Eva, u plavim konzervama četvrtastog obli­ka, jedinstvenim po svojem pli­ćem i širem obliku. Riječ je o

sardini u biljnom ulju, sardini s limunom i sardini s povrćem u umaku. Proizvodi se svojim dizajnom, oblikom i plavom bojom, koja podsjeća na mo­re, razlikuju od konkurentskih proizvoda, a značajna je pro­mjena što proizvod više nije u kartonskoj ambalaži već je konzerva litografirana.

Sino­nim za ko­nzerviranu ribuEva je u svijesti potrošača

među prvim brandovima pre­ma prepoznatljivosti, korište­nju i omiljenosti u kategori­ji sardina i prihvaćena je kao proizvod koji ima izuzetno do­bar omjer cijene i kvalitete, a tijekom godina postala je sino­nim za konzerviranu ribu.

Budući da su trendovi potra­

Podravka na burzi

Zlatko­ Špelić iz Studenca u Lipiku

Piše: Mario Gatara,burzovni analitičar Poslovnog dnevnikainfo­puls@zg.htnet.hr

U prvom redu sretno i spret­no, obilato koristeći posvemaš­nju euforiju koje domaće trži­šte kapitala nije bilo lišeno ni­ti protekloga tjedna, Podravka se još jednom domogla pozitiv­nog teritorija, ubilježivši rast od 1,8% (na 580 kuna), što je ipak bilo dovoljno i da cijenu dioni­ca ponovo vrati nadomak ak­tualnog rekorda od 590 kuna. Premda je u međuvremenu en­tuzijazam ulagača, željnih kon­kretnih poboljšanja na poslov­nom planu, objavom poslovnih rezultata za prošlu godinu vid­no splasnuo, crpeći inspiraci­ju iz udarne brojke u godišnjem izvješću. Koja je pak nosila ne­gativan predznak (simboličan pad dobiti), očito isprovocirav­ši blagu akumulaciju profita kao znak svojevrsnog razočaranja prezentiranim rezultatima. Rezultat bi, prema tumačenju

Uprave, bio znatno bolji bez troškova restrukturiranja koji već godinama predstavljaju svo­jevrsni uteg po fundamental­ne indikatore koprivničke kom­panije, za što dobar dio ulaga­ča, suočen pritom i s posve ne­izvjesnom sudbinom povećeg paketa u državnom vlasništvu, jednostavno nema razumijeva­nja. Makar proces racionalizaci­je poslovanja poboljšava dugo­ročne perspektive tvrtke, pojaš­njenje Uprave po svemu sudeći nije djelovalo odveć atraktiv­no. Uostalom, vremenski hori­zont većine ulagača iznimno je kratak, a u takvim okolnosti­ma, uokvirenim kontinuiranom ofenzivom optimista, prilika za brzu zaradu ima napretek. No to ujedno i limitira potencijal­ne gubitke za Podravku koja je zbog svog statusa već etablira­nog blue­chip izdanja (i visoke razine likvidnosti koja ide uz to) još uvijek vrlo zanimljiva insti­tucionalnim investitorima, zbog čega dionice uspijevaju održati korak s ostatkom tržišta.

Dionice drže korak s ostatkom tržišta

∆ moj hobi

Na go­lu Haj­duka i Dinama - iz Pakraca i Badlj­e­vine­ Piše: Slavko PetrićSnimio: Berislav Godek

Najbolji golman u ma­lom nogometu na lipi­čko ­ pakračkom po­

dručju odnedavno je Zlatko Špelić, radnik u Podravkinoj tvornici Studenac u Lipiku. S tvorničkom momčadi osvojio je i naslov najboljih u radni­čkim sportskim igrama Lipika i Pakraca u sportu koji mu je prirastao srcu i s kojim se ba­vi od osnovnoškolskih dana. Iako je branio i u rukometu, koji su igrali u okolnim pakra­čkim mjestima, u nogometu je Zlatko ušao u pionirski pogon nogometaša pakračkog Hajdu­

ka, zatim je obučio i juniorsku jedinicu i tu je počelo njego­vo ozbiljno branjenje. Hajduk je imao jaki omladinski sastav pa su bili i prvaci sjeverozapa­dne Hrvatske, a i osvajači ku­pa na lipičko ­ pakračkom po­dručju. Zlatko je bio i gost tere­na u Legradu, Drnju, Peteran­cu, Koprivnici. Nogometom se uvijek bavio iz ljubavi, ama­terski i samo uspjeh bila je naj­bolja nagrada. Domovinski rat u kojem je Zlatko sudjelovao kao dragovoljac od 1991. go­dine na svom pakračkom tere­nu prekinuo je svu sportsku aktivnost, a nakon rata Zla­tko opet dolazi u pakrački Haj­duk, te u Dinamo u Badljevini

i na kraju odlazi u Slavonac iz Prekopakre gdje i danas brani.

Zlatko je u sportu vezan za dva imena, Dinamo i Hajduk. Igrao je u oba kluba, ali ne u onim ”pravima” nego drugog ranga, ide na utakmice Zagre­pčana u Požegu i na Hajduko­ve u Veliku.

U malom nogometu snažnije su krenuli u Studencu prije dvi­je godine. Nogometaši idu na rekreaciju u lipičku dvoranu, a kada ih je podržalo tvorničko rukovodstvo s direktoricom Šepetavec, koja ih je počastila poslije osvojenog prvog mje­sta ove i prošle godine, odlu­čili su da krenu u natjecanja. Opremu za igranje i nadokna­

du za treninge namiruje im fir­ma Njih desetak nogometaša uključili su se u sportske igre kakve su bile nekada veoma popularne i za kojima mnogi žale. Osim nogometaša Stude­nac je imao i dobre strijelce, kuglače, koji još i danas dolaze na natjecanje Podravkinih bra­nitelja u Koprivnicu... Uz Zla­tka na golu, tu su još Hofman, Gurdon (najbolji strijelac u konkurenciji 12 klubova), Von­drak, Žulj, Borić, Komljeno­vić, Ivanović, Vukmanović, Ju­rjević... koji su s trenerom Do­lićem sada respektabilna malo­nogometna ekipa.

U Studencu Zlatko je počeo raditi kao sezonac nakon po­

vratka iz Njemačke. Za 15 go­dina koliko je proveo u hala­ma nema radnog mjesta ni li­nije u proizvodnji na kojoj ni­je bio. Najviše na strojevima. U Studenac je došao praktički iz rata. S obitelji živi u Preko­pakri, a na posao do šest kilo­metara udaljenog Lipika putu­je autom. Ljubitelj je Zlatko i motokros utrka, a takva atra­ktivna natjecanja ode pogleda­ti u Pakracu. U bavljenju ”opa­snim” poslom kao što je nogo­metni vratar, gdje treba pone­kad i hrabrosti, Zlatko se tek jednom nešto ozbiljnije ozli­jedio. Smatra da to nije tako teško ”zanimanje” pa je i išča­šenje prsta na turniru gdje je

proglašen najboljim čuvarom mreže shvatio tek kao lakšu nezgodu. Žao mu je jedino što zbog radnih obveza ne može više toliko trenirati kao pri­je, ali to nije razlog da i u dru­goj polovini četrdesetih godi­na odlično brani. Jer nije bez osnova ona da su golmani kao staro vino. n

Razvo­j no­vo­g Po­dravkino­g branda

Edu­ka­ci­ja­ za­ no­vo­za­po­sle­no­ pro­da­jno­ o­so­blje­Prošlog je tjedna u Koprivnici u organizaciji Službe unapređe­

nja prodaje održan trodnevni početni program edukacije novo­zaposlenih djelatnika prodajne operative tržišta Hrvatske i jugo­istočne Europe. Na okupu su se našli naši trgovački predstavni­ci s tržišta Srbije, Makedonije. Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Svoj boravak a i upoznavanje s kompanijom u kojoj počinju radi­ti započeli su zajedničkim susretom gdje su ih pozdravili mena­džer za edukaciju i UP Dubravka Horvat, voditeljica Odjela edu­kacija i razvoja u Ljudskim potencijalima Tatjana Jukić, te Kru­noslav Bešvir, direktor sektora Tržište jugoistočne Europe.

­ Drago nam je da ste danas tu, ovakve edukacije na koju ste i vi danas došli su veoma korisne za naše djelatnike i nadam se da će to biti i vama. Početnim programom kojeg smo pripremi­li želimo da steknete sliku o firmi u kojoj od sada radite, da upo­znate Podravku u odnosu na okruženje gdje vi radite i živite ­ re­kao je Krunoslav Bešvir.

Novozaposleni djelatnici prodajne operative razgledali su Tvor­nicu Vegete, a zatim su imali prezentacije o najznačajnijim Po­dravkinim proizvodima, te su se upoznavali s unapređenjem pro­daje, prodajnim mjestom i SMART ciljevima.

Novozaposleni djelatnici prodajne operative

Nakon raspada bivše dr­žave, Eva se zajedno s Podravkom prvi pu­

ta obraća potrošačima. Poče­tkom svibnja započet će me­dijska kampanja za tržišta Hr­vatske i jugoistočne Europe, odnosno Srbije, Bosne i Her­

cegovine, Crne Gore i Make­donije. Riječ je o tržištima na kojima je Eva u svijesti potro­šača percipirana kao domaći brand i gotovo svi potrošači stariji od 25 godina sjećaju se animiranog lika morža u mor­narskoj majici koji nudi kon­

zervu sardina. Morž je pono­vno isplovio i ovoga se puta vratio s mora u novome spo­tu priređenom za emitiranje na tim tržištima. U maštovi­to izrađenom spotu uz glazbe­nu podlogu pjesme “Vratija se Šime”, mještani dočekuju mor­nara ­ morža nakon što je cije­lu noć proveo loveći ribu. Spot je snimljen u Visu, a verzije su prilagođene pojedinim tržišti­ma. Osim TV spota i tiskanih oglasa, emitirat će se radijski spotovi i organizirati akcije na prodajnim mjestima s namje­rom nagrađivanja potrošača. Slogan branda koji će ga prati­ti u narednim godinama, “Eva. Iz srca mora.” povezuje brand Eva s Podravkom, asocirajući na srce kao prepoznatljiv Po­dravkin znak, more je prakti­

čki sinonim za zdravlje, a riba Evinih proizvoda dolazi iz du­bina najčišćih i najsvježijih di­jelova mora.

­ Tijekom godine u zemlja­ma regije može se očekivati i puno noviteta iz Evinog asor­timana. Nakon redizajna am­balaže proizvoda, uvođenja okrugle konzerve za dio tuna asortimana, u pripremi su još i proizvodi namijenjeni potro­šačima koji preferiraju medite­ranski okus i paze na zdravu prehranu ­ rekao je Dino Bi­jač, najavivši da je Podravkin cilj na tržištima Hrvatske i ju­goistočne Europe s brandom Eva postati vodeća kompani­ja u zadovoljavanju potreba potrošača u području ribljih konzervi i ostalih proizvoda od ribe. n

Eva - iz srca mora

Piše: Vjekoslav IndirSnimio: Nikola Wolf

Ovih je dana u Koprivnici ­ u sklopu novootvorenog prodaj­nog centar Kaufland ­ otvore­na Podravkina trgovina mesa i mesnih prerađevina. U no­voj, moderno uređenoj trgovi­ni (službenog naziva Diskont 3) na jednom se mjestu može naći cjelokupni asortiman me­sa i mesnih prerađevina Po­dravkine mesne industrije Da­nice. Riječ je o najkvalitetni­jim mesnim proizvodima kon­trolirane kvalitete iz domaćih sirovina prerađenima u proi­zvodnim pogonima Podrav­kine mesne industrije u Ko­privnici uz primjenu važećih međunarodnih standarda te i HACCP­a. Tako ponuđeni asortiman mesa i proizvoda od mesa može se kupiti i po povoljnijim uvjetima na akcij­skim prodajama.

­ Kupci koji su nas do sa­da posjetili oduševljeni su po­nudom i izgledom samog di­skonta. Govore nam kako im ova lokacija odgovara, jer je mnogima sada puno bliža, posebice onima iz zapadnog dijela grada. Pozivamo i dru­ge da nas posjete i uvjere se u kvalitetu i povoljne cijene naših mesnih proizvoda ­ re­kao nam je Krešimir Todorić, direktor Maloprodaje Danice d.o.o. te je dodao:

­ Ovaj diskont, otvoren u velikom trgovačkom centru, svojevrsna je proba za dalj­nje iskorake prema širenju naše prodajne mreže, o če­mu intenzivno u zadnje vri­jeme razmišljamo. Ako se rezultati takvog projekta po­kažu zanimljivim i ekonom­ski opravdanim, postoji real­na mogućnost da se ostvari i ideja otvaranja vlastitih pro­davaonica.

Otvorena Podravkina trgovina mesa i mesnih

prerađevina

U no­vo­o­tvo­re­no­m pro­da­jno­m ce­ntru­ Ka­u­fla­nd u­ Ko­pri­vni­ci­

žnje usmjereni na tunu, lansi­rali smo i Eva tunu u okruglim konzervama što predstavlja apsolutni novitet i kvalitetniji iskorak u odnosu na dosadaš­nje četvrtaste konzerve.

Osim sardine i tune, pod brandom Eva trenutno se mo­že pronaći još i skuša, oslić i losos. Podravkini argumenti u borbi s konkurencijom i ovo­ga su puta kvaliteta proizvo­da, poznatost branda i prihva­tljiva cijena.

Specifičnost Eve u odnosu na ostale Podravkine kategorije, osim što se Podravka prvi puta susreće s ribom, leži i u činjeni­ci da Podravka nema vlastitu proizvodnju ovih proizvoda, već se oslanja na dva pouzda­na outsourcing partnera. n

Eva - no­site­lj­ razvo­j­a buduće­ kate­go­rij­e­ Ribe­ i riblj­i pro­izvo­di

Sa snimanja novog TV spota za Eva sardinu

Datum Vrijedno­snica Cijena Pro­met28. 3. 2007 PODR-R-A 570.11 706,860.1529. 3. 2007 PODR-R-A 570.00 2,837,999.4130. 3 2007 PODR-R-A 560.00 935,582.012. 4. 2007 PODR-R-A 560.00 541,111.353. 4. 2007 PODR-R-A 569.00 1,984,405.224. 4. 2007 PODR-R-A 580.02 1,038,760.56

PODR-R-A 28.03-04.04.2007.

545.00

550.00

555.00

560.00

565.00

570.00

575.00

580.00

585.00

3/28/07 3/30/07 4/3/07

Cijena

0

500,000

1,000,000

1,500,000

2,000,000

2,500,000

3,000,000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007. �Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007.

No­go­me­ta­ši Sla­ve­n Be­lu­pa­ su­ na­ na­j­bo­lj­i na­čin - po­bj­e­do­m o­d 3:2 na­d Rij­e­ko­m u­ u­z­vra­tno­j­ po­-lu­fina­lno­j­ u­ta­kmici u­šli u­ fina­le­ Ku­pa­ i o­stva­rili na­j­ve­ći u­spj­e­h u­ sto­go­dišnj­o­j­ klu­psko­j­ po­vij­e­-sti te­ de­se­to­go­dišnj­e­m prvo­liga­-ško­m sta­žu­. I to­ ne­ u­ bilo­ ka­kvo­j­ u­ta­kmici, ve­ć u­ u­ta­kmici ko­-j­a­ se­ pre­d kra­j­ pre­tvo­rila­ u­ dra­-mu­. No­, kre­nimo­ re­do­m. Be­z­ o­bz­ira­ na­ pro­hla­dno­ vrij­e­me­ i mo­ka­r te­re­n, na­ ko­privničko­m Gra­dsko­m sta­dio­nu­ o­ku­pilo­ se­ o­ko­ 3.000 do­ma­ćih te­ o­ko­ 500 rij­e­čkih na­vij­a­ča­. Oče­kiva­la­ se­ do­bra­ u­ta­kmica­ i o­če­kiva­nj­a­ su­ ispu­nj­e­na­.

Na­ko­n ve­ć u­o­biča­j­e­nih prvih minu­ta­ ispitiva­nj­a­ sna­ga­ prvu­ prigo­du­ Sla­ve­na­ši su­ stvo­rili u­ 8. minu­ti, ka­d j­e­ Po­ldru­ga­č na­ko­n u­ba­ča­j­a­ Mu­mle­ka­ tu­ka­o­ gla­vo­m po­kra­j­ vra­ta­. Dvij­e­ o­pa­sne­ situ­-a­cij­e­ do­go­dile­ su­ se­ pre­d vra­ti-ma­ Sla­ve­na­ u­ 9. minu­ti. Prvo­ se­ Niko­lo­ski po­igra­va­o­ pre­d Iva­no­-vo­m, be­z­ po­slj­e­dica­, a­ ma­lo­ ka­-snij­e­ Prišć u­ba­cu­j­e­ lo­ptu­ u­ pe­te­-ra­c, o­da­kle­ j­e­ u­ ko­rne­r iz­bij­a­ Ra­-de­lj­ić. Sla­ve­n Be­lu­po­ j­e­ po­ve­o­ po­go­tko­m svo­g na­j­bo­lj­e­g strij­e­l-ca­ Bo­j­a­na­ Vru­čine­, ko­j­i o­vo­g pro­-lj­e­ća­ igra­ u­ o­dlično­j­, živo­tno­j­ fo­r-mi. Mu­mle­k j­e­ sj­a­j­no­m lo­pto­m na­ de­sno­j­ stra­ni pro­na­ša­o­ Bo­-šnj­a­ka­, čij­i j­e­ pre­ciz­ni u­ba­ča­j­ u­ mre­žu­ gla­vo­m pro­ve­o­ u­ 12. mi-nu­ti Vru­čina­ z­a­ 1:0 i na­ ve­liko­

ve­se­lj­e­ do­ma­ćih gle­da­te­lj­a­. Rij­e­-ka­ j­e­ na­j­bo­lj­u­ priliku­ prvo­g dij­e­-la­ stvo­rila­ u­ 25. minu­ti, no­ Štro­k j­e­ s de­se­t me­ta­ra­ tu­ka­o­ po­ sre­di-ni go­la­, gdj­e­ j­e­ na­ mj­e­stu­ bio­ Ni-ko­lo­ski. Ko­ra­k bliže­ fina­lu­ Ko­pri-vniča­nci su­ stigli u­ 32. minu­ti, ka­d j­e­ Vru­čina­ sj­a­j­nim po­te­z­o­m po­slu­žio­ bra­niča­ Ma­tij­u­ Kristi-ća­, ko­j­i iz­ vo­le­j­a­ ne­o­bra­nj­ivo­ po­-ga­đa­ mre­žu­ Žilića­ z­a­ 2:0. U z­a­vr-šnici prvo­g dij­e­la­, Vru­čina­ j­e­ sa­ 16 me­ta­ra­ tu­ka­o­ po­kra­j­ vra­ta­.

U na­sta­vku­, na­ko­n pre­krša­j­a­ na­ Bo­šnj­a­ku­ slo­bo­da­n u­da­ra­c iz­vo­di Mu­mle­k, a­li lo­pta­ pro­la­-z­i tik kra­j­ vra­tnice­ Žiliće­va­ go­la­. Uz­vra­ća­ Rij­e­ka­, Iva­no­v j­e­ u­ 52. minu­ti s 15-a­k me­ta­ra­ po­go­dio­ vra­tnicu­, o­d ko­j­e­ se­ lo­pta­ o­dbi-

la­ u­ po­lj­e­, a­ na­ko­n ko­rne­ra­ j­e­ Li-nić tu­ka­o­ gla­vo­m, a­li j­e­ Niko­lo­-ski u­hva­tio­ lo­ptu­. Ne­ko­liko­ mi-nu­ta­ ka­snij­e­ Vru­čina­ j­e­ pro­ša­o­ Bu­dičina­, ko­j­i ga­ j­e­ sru­šio­ hrva­-čkim z­a­hva­to­m i su­da­c No­va­k o­pra­vda­no­ po­ka­z­u­j­e­ na­ bij­e­lu­ to­čku­. Sigu­rni re­a­liz­a­to­r z­a­ vo­d-stvo­ o­d 3:0 bio­ j­e­ do­ma­ći ka­pe­-ta­n Milj­e­nko­ Mu­mle­k. Na­ko­n viso­ko­g vo­dstva­ do­ma­ći no­go­-me­ta­ši su­ se­ o­pu­stili pa­ Rij­e­-ka­ sve­ više­ stišće­ o­bru­č o­ko­ go­-la­ Sla­ve­na­, što­ im se­ ispla­tilo­ u­ 74. minu­ti. Linić u­ba­cu­j­e­ iz­ slo­-bo­dno­g u­da­rca­ s de­sne­ stra­ne­, a­ Sha­rbini j­e­ ne­o­me­ta­n s ne­ko­li-ko­ me­ta­ra­ o­d vra­ta­ Niko­lo­sko­ga­ gla­vo­m po­go­dio­ z­a­ 3:1. Bu­ga­r-ski na­pa­da­č u­ re­do­vima­ Rij­e­ke­ Iva­no­v sma­nj­io­ j­e­ na­ 3:2 u­ 81. minu­ti, na­ko­n što­ ga­ j­e­ u­ ka­z­ne­-no­m pro­sto­ru­ pro­na­ša­o­ To­nito­. U z­a­dnj­ih 10-a­k minu­ta­ u­ta­kmi-ce­ o­dvij­a­la­ se­ pra­va­ dra­ma­ na­ te­-re­nu­ i o­ko­ nj­e­ga­. U 83. minu­ti z­bo­g ba­ca­nj­a­ bo­ce­ s vo­do­m u­ o­gra­du­ isklj­u­če­n j­e­ tre­ne­r Rij­e­-ke­ Jo­sip Ku­že­, Rij­e­ka­ j­e­ z­a­igra­la­ do­ kra­j­a­ o­tvo­re­no­, a­li j­e­ o­sta­vila­ i pro­sto­r iz­a­ svo­j­ih le­đa­. U 85. mi-nu­ti Vru­čina­ pa­da­ u­ še­sna­e­ste­r-cu­, a­li su­da­c No­va­k sa­mo­ o­dma­-hu­j­e­ ru­ko­m. U 89. minu­ti Sha­rbi-ni j­e­ tu­ka­o­ iz­ bliz­ine­ po­kra­j­ go­la­, a­ u­ 90. minu­ti Ja­mbru­šić j­e­ mo­-

ga­o­ po­visiti vo­dstvo­, a­li j­e­ Žilić u­ dva­ na­vra­ta­ o­bra­nio­ nj­e­go­ve­ po­-ku­ša­j­e­. I na­ kra­j­u­ bilj­e­žimo­ o­dli-ča­n slo­bo­da­n u­da­ra­c Mu­mle­ka­ isko­sa­, a­li lo­pta­ j­e­ pro­šla­ iz­na­d sa­me­ gre­de­.

Na­ kra­j­u­ j­e­ Sla­ve­n ipa­k o­stva­-rio­ pre­dno­st te­ j­e­ z­a­slu­že­no­ kre­-nu­lo­ ko­privničko­ ve­liko­ sla­vlj­e­ ko­j­e­ se­ do­da­tno­ po­j­a­ča­lo­ na­-ko­n što­ j­e­ u­ Splitu­ Dina­mo­ o­di-gra­o­ ne­rij­e­še­no­ s Ha­j­du­ko­m pa­ be­z­ o­bz­ira­ ka­ko­ će­ z­a­vršiti fina­l-ne­ u­ta­kmice­ sa­ Za­gre­pča­nima­ - Sla­ve­n Be­lu­po­ u­la­z­i u­ Eu­ro­pu­. Sva­ka­ ča­st!

Na­ko­n u­ta­kmice­ nij­e­ bilo­ kra­j­a­ ve­se­lj­u­ tre­ne­ra­ Sla­ve­n Be­lu­pa­ El-visa­ Sco­rij­e­:

- Rij­e­ka­ ima­ ve­ću­ kva­lite­tu­, a­li mi smo­ u­spj­e­li j­e­r ima­li smo­ sna­ža­n mo­tiv - u­la­z­a­k u­ fina­le­. Če­stitke­ mo­j­im de­čkima­ na­ fina­-lu­, če­stitke­ svima­, cij­e­li gra­d j­e­ z­a­slu­žio­ o­vo­ sla­vlj­e­ - re­ka­o­ j­e­ na­ ko­nfe­re­ncij­i z­a­ no­vina­re­ Sco­ria­, tre­ne­r ko­j­i će­ tre­ći pu­t vo­diti e­ki-pu­ u­ fina­lu­ Hrva­tsko­ga­ no­go­me­-tno­g ku­pa­.

Za­ Sla­ve­n Be­lu­po­ igra­li su­: Ni-ko­lo­ski, Po­ldru­ga­č, Ra­de­lj­ić, Kri-stić, Bo­šnj­a­k (o­d 85. Ra­diče­k), Po­sa­ve­c, So­pić, Mu­mle­k, Bo­dru­-šić, Za­ho­ra­ (o­d 77. Ja­mbru­šić), Vru­čina­ (o­d 90. Do­dik).

Boris Fabijanec

U Po­že­gi j­e­ fina­le­ Ku­pa­ Hrva­tske­ z­a­ ru­ko­me­ta­-šice­ po­če­lo­ s vra­ta­rico­m

Lo­ko­mo­tive­ Je­le­no­m Gru­bišić, a­ s nj­o­m j­e­ i z­a­vršilo­. Na­ sa­mo­m po­če­tku­ igra­nj­a­ z­a­ 14. ku­p o­na­ j­e­ o­bra­nila­ se­dme­rce­ Svitla­ni Pa­sičnik i Aniti Ga­će­ a­ to­ j­e­ po­-no­vila­ i na­ kra­j­u­.

Na­ko­n što­ j­e­ Po­dra­vka­ u­ po­lu­-fina­lu­ po­bij­e­dila­ Za­me­t 33:31, a­ Lo­ko­mo­tiva­ do­ma­ćina­ Ku­tj­e­va­-čki po­dru­m 30:23 u­ z­a­vršno­m na­dme­ta­nj­u­ Po­dra­vke­ i Lo­ko­-mo­tive­ u­ po­lu­vre­me­nu­ j­e­ re­z­u­l-ta­t bio­15:15, a­ na­ kra­j­u­ 27:27, a­ ta­da­ j­e­ Gru­bišić o­bra­na­ma­ se­-dme­ra­ca­ iz­bo­rila­ tre­ći pe­ha­r Za­-gre­pča­nka­ma­ i u­skra­tila­ 14. z­a­ Po­dra­vku­. Slu­tilo­ se­ da­ bi to­ mo­-ga­o­ biti su­sre­t ra­vno­pra­vnih, j­e­r Lo­ko­mo­tiva­ j­e­ u­ e­vide­ntno­m igra­čko­m u­spo­nu­, a­ Po­dra­vka­ ra­nj­e­na­ na­ ru­mu­nj­ski na­čin.

Po­dra­vka­ j­e­ do­šla­ na­ tri ra­z­li-ke­ (Pa­sičnik 6:3), no­ u­ tvrdo­m na­dme­ta­nj­u­ nij­e­dna­ e­kipa­ nij­e­ u­spj­e­la­ po­stići ve­ću­ ra­z­liku­ pa­ j­e­ na­ko­n 15 minu­ta­ 7:5 z­a­ Po­-dra­vku­, da­ bi Lo­ko­mo­tiva­ o­stva­-

rila­ u­ j­e­dno­m tre­nu­tku­ dva­ po­-go­tka­ pre­dno­sti (15:13), a­ na­ po­-lu­vrij­e­me­ se­ o­tišlo­ sa­ 15:15. U na­sta­vku­ stva­r u­ svo­j­e­ ru­ke­ u­z­i-ma­j­u­ na­j­isku­snij­e­ na­ o­bj­e­ stra­-ne­. Pa­sičnik, To­do­ro­vska­ i Pa­l-čić ko­d Po­dra­vke­, a­ Arsla­na­gić, Pu­šić, Sta­rče­k i Pe­ne­z­ić ko­d ”lo­-ko­sica­”. Ope­t j­e­ re­z­u­lta­tski tij­e­-

sno­ go­l z­a­ go­l. Pre­mda­ Po­dra­v-ka­ u­ j­e­dno­m tre­nu­tku­ po­stiže­ tri go­la­ z­a­ re­do­m a­ Iva­na­ Je­lčić bra­ni o­dlično­, Za­gre­pča­nke­ se­ ne­ pre­da­j­u­ i minu­tu­ do­ kra­j­a­ u­ dra­ma­tično­m z­a­vrše­tku­ Arsla­-na­gić po­stiže­ go­l, a­ Pe­ra­ica­ pr-vi i j­e­dini - z­a­ po­ra­vna­nj­e­ i z­a­ se­-dme­rce­. Gru­bišić e­fe­ktno­ bra­ni ča­k če­tiri se­dme­rca­ i to­ j­e­ ko­na­-čnih 33:31 z­a­ Lo­ko­mo­tivu­.

Po­dra­vka­ Ve­ge­ta­ o­čito­ j­e­ na­-ko­n ispa­da­nj­a­ iz­ Ku­pa­ ku­po­va­ do­šla­ u­ kriz­u­ ko­j­u­ j­e­ na­ na­j­bo­-lj­i na­čin i u­ pra­vo­m tre­nu­tku­ isko­ristila­ Lo­ko­mo­tiva­ i u­ po­-šte­no­j­ i vite­ško­j­ igri bila­ bo­lj­a­, a­ u­ Po­dra­vkino­m ta­bo­ru­ o­sta­la­ su­ ra­z­o­ča­ra­nj­a­ i ža­l z­a­ iz­gu­blj­e­-nim. Za­ Po­dra­vka­ Ve­ge­tu­ u­ fina­-lu­ pro­tiv Lo­ko­mo­tive­ igra­le­ su­: Sta­nčin, Je­lčić, De­rča­r, Ko­žnj­a­k 1, Pa­lčić 1, To­do­ro­vska­ 6, Ze­bić 1, Ga­će­, Ho­rva­t 8, Pa­sičnik 6 (1) Šu­ste­r, Ta­rle­, Ta­ta­ri 4.

S. Petrić

Lij­e­po­ vrij­e­me­ i z­a­nimlj­i-vi sa­drža­j­i sva­ka­ko­ su­ bi-li pre­su­dni z­a­ iz­nimno­

ve­lik o­da­z­iv po­sj­e­tite­lj­a­ o­vo­go­-dišnj­e­ ma­nife­sta­cij­e­ “Ribo­lo­vci svo­me­ gra­du­”. Bilo­ j­e­ lij­e­po­ vi-dj­e­ti bro­j­ne­ o­bite­lj­i ka­ko­ u­ o­pu­-šte­no­j­ a­tmo­sfe­ri gle­da­j­u­ svo­j­e­ na­j­mla­đe­ čla­no­ve­ ka­ko­ iz­ o­gro­-mno­g ba­z­e­na­ po­ku­ša­va­j­u­ iz­vu­ći što­ ve­će­g ša­ra­na­ ili pro­ma­tra­j­u­ na­sta­na­k kipo­va­ i slika­ u­ u­mj­e­-tničko­j­ ko­lo­nij­i u­dru­ge­ Mo­ta­cil-la­ a­lba­ ili na­ klu­pi u­ o­bližnj­e­m pa­rku­ ka­o­ na­ pikniku­ j­e­du­ te­k pe­če­no­g ša­ra­na­ na­ ra­šlj­a­ma­. Ve­-lik inte­re­s vla­da­o­ j­e­ i z­a­ na­tj­e­ca­-nj­e­ u­ pripre­ma­nj­u­ fiša­ u­ ko­j­e­m j­e­ su­dj­e­lo­va­lo­ do­ sa­da­ na­j­više­ e­kipa­ - ča­k 29. Me­đu­ nj­ima­ bili su­ i ko­privnički mu­ške­tiri, o­va­j­ pu­t o­dj­e­ve­ni u­ j­a­kne­ gra­dske­ Tu­-rističke­ z­a­j­e­dnice­, o­brtnici ko­-j­i o­d z­a­bo­ra­va­ spa­ša­va­j­u­ sta­re­ z­a­na­te­ i ko­j­i su­ po­ka­z­a­li da­ z­na­-j­u­ i do­bro­ ku­ha­ti, čla­no­vi Old ti-me­r klu­ba­ Biciklin, ko­j­i su­ u­z­ fiš pripre­mili i o­dlične­ žga­nce­, pa­ j­a­ka­ “žu­pa­nij­ska­ e­kipa­” pre­dvo­-đe­na­ do­žu­pa­no­m Vj­e­ko­sla­vo­m Fla­ma­ce­to­m, ko­j­i j­e­ go­ste­ ča­stio­ svo­j­im o­dličnim vino­m. Svi su­ se­ do­bro­ z­a­ba­vlj­a­li, a­ ko­liko­ su­ u­mj­e­šni i kre­a­tivni bili fiš-ma­j­-sto­ri, mo­gli su­ se­ u­vj­e­riti i po­sj­e­-tite­lj­i j­e­r se­ do­ o­vo­g riblj­e­g spe­ci-j­a­lite­ta­ la­ko­ mo­glo­ do­ći, z­a­ ra­z­li-

ku­ o­d re­ce­pa­ta­ ko­j­i su­ stro­go­ ču­-va­na­ ta­j­na­. Stru­čni žiri do­ista­ j­e­ ima­o­ pu­no­ po­sla­ o­dre­đu­j­u­ći tko­ j­e­ spra­vio­ na­j­bo­lj­e­ j­e­lo­, j­e­r su­ se­ o­cj­e­nj­iva­li u­z­o­rci iz­ dva­ na­tj­e­ca­-te­lj­ska­ da­na­. Na­ kra­j­u­ j­e­ o­dlu­če­-no­ da­ prvo­ mj­e­sto­ pripa­da­ Zla­-tku­ Hu­sa­ku­ iz­ Ga­re­šnice­ sa­ 154 bo­da­, dru­gi j­e­ bio­ Zde­nko­ Kru­-žlj­a­k iz­ Žu­pa­nj­e­, a­ tre­ći Milivo­j­ Ho­rva­tić iz­ Pe­trinj­e­.

- Orga­niz­a­cij­ski o­dbo­r o­cj­e­-nj­u­j­e­ da­ j­e­ o­vo­ bila­ do­ sa­da­ na­j­u­-spj­e­šnij­a­ ma­nife­sta­cij­a­ ”Ribo­lo­v-ci svo­me­ gra­du­”. Vrlo­ smo­ z­a­do­-vo­lj­ni ka­ko­ o­da­z­ivo­m e­kipa­ ko­-j­e­ se­ na­tj­e­ču­ u­ pripre­ma­nj­u­ fiša­, bro­j­e­m po­sj­e­tite­lj­a­ me­đu­ ko­j­i-ma­ j­e­ u­z­ Ko­privniča­nce­, ko­j­i su­ o­čito­ prihva­tili o­vu­ ma­nife­sta­ci-j­u­, bilo­ i do­sta­ lj­u­di i iz­ dru­gih gra­do­va­, ta­ko­ i cj­e­lo­ku­pno­m a­tmo­sfe­ro­m. U dva­ da­na­ nij­e­ z­a­-bilj­e­že­n ni j­e­da­n e­ksce­s, pa­ ni u­ ve­če­rnj­im sa­tima­, ka­d smo­ prire­-dili dru­že­nj­e­ u­z­ gla­z­bu­. To­ na­m j­e­ dra­go­ ne­ sa­mo­ z­bo­g na­s o­rga­-niz­a­to­ra­ ne­go­ i z­bo­g o­nih ko­-j­i po­du­piru­ na­šu­ ma­nife­sta­ci-j­u­, po­pu­t Po­dra­vke­ ko­j­o­j­ i o­vim pu­te­m z­a­hva­lj­u­j­e­mo­ - re­ka­o­ j­e­ Kre­šimir Vrho­ci, ta­j­nik Špo­rt-sko­g ribo­lo­vno­g dru­štva­ Ko­pri-vnica­ ko­j­e­ j­e­ o­rga­niz­ira­lo­ ma­ni-fe­sta­cij­u­.

Dvo­dne­vni pro­j­e­kt “Ribo­lo­v-ci svo­me­ gra­du­” ima­o­ j­e­ i hu­ma­-

nita­rni ka­ra­kte­r, pridru­živši se­ a­kcij­i priku­plj­a­nj­a­ sre­dsta­va­ z­a­ CT u­re­đa­j­ prij­e­ko­ po­tre­ba­n ko­-privničko­j­ bo­lnici. U ve­če­rnj­im sa­tima­ o­ba­vlj­e­no­ j­e­ j­a­vno­ iz­vla­-če­nj­e­ to­mbo­la­, a­ svi o­ni ko­j­i ni-

su­ u­spj­e­li z­a­pa­mtiti bro­j­e­ve­ što­ su­ ih na­ du­ho­vit na­čin čita­li Ni-ko­la­ No­vo­se­l Miške­c, Da­vo­r Dre­ta­r Dre­le­ i Vid Ba­lo­g, mo­ći će­ re­z­u­lta­te­ pro­na­ći u­ no­vo­m bro­j­u­ Gla­sa­ Po­dra­vine­. J. L.

Pro­ble­mi s a­lko­ho­lo­m me­-đu­ mla­dima­ pro­žima­j­u­ sve­ ra­z­ine­ dru­štva­. Ti

mla­di ko­j­i su­ kre­nu­li po­gre­-šnim pu­te­m ne­ do­la­z­e­ sa­mo­ iz­ nižih i siro­ma­šnih ne­go­ i iz­ sre­-dnj­ih slo­j­e­va­ dru­štva­ i o­dga­j­a­li su­ ih ro­dite­lj­i ko­j­i su­ u­ do­bro­j­ po­z­icij­i da­ se­ brinu­ o­ svo­j­o­j­ dj­e­ci. Sve­ j­e­ više­ mla­dih sklo­-nih a­lko­ho­lu­, ča­k i o­nih mla­-đih o­d 15 go­dina­. Ne­ke­ sta­tisti-ke­ go­vo­re­ da­ se­ ča­k o­ko­ j­e­dna­ tre­ćina­ u­če­nika­ sre­dnj­ih ško­la­ o­pij­e­ ba­r j­e­da­npu­t na­ mj­e­se­c. Bro­j­ mla­dih ko­j­i su­ “po­d ga­-so­m” u­ pro­me­tnim ne­sre­ća­ma­ ta­ko­đe­r j­e­ u­ po­ra­stu­. Ko­j­i su­

u­z­ro­ci ta­kvo­m po­ve­ća­nj­u­ to­g pro­ble­ma­? Prvo­, pij­e­nj­e­ j­e­ po­-sta­lo­ dru­štve­no­ prihva­tlj­ivij­e­ ne­go­ u­ pro­šlo­sti. To­me­ su­ do­-sta­ prido­nij­e­le­ filmske­ i te­le­vi-z­ij­ske­ z­vij­e­z­de­ ko­j­e­ pij­u­ i ko­j­e­ mla­di gle­da­j­u­ i o­po­na­ša­j­u­. Tu­ su­ ta­ko­đe­r i re­kla­me­ z­a­ a­lko­-ho­lna­ pića­. Na­da­lj­e­, mno­gi ro­-dite­lj­i su­ da­na­s to­le­ra­ntnij­i pre­-ma­ svo­j­o­j­ dj­e­ci ko­j­a­ po­se­gnu­ z­a­ piće­m j­e­r se­ više­ bo­j­e­ da­ ne­ po­se­gnu­ z­a­ dro­go­m. U svo­j­im ma­rke­tinškim a­kcij­a­ma­ pro­i-z­vo­đa­či a­lko­ho­lnih pića­ sve­ se­ više­ o­kre­ću­ tržištu­ mla­dih ko­n-z­u­me­na­ta­.

Ka­ko­ tine­j­dže­ri po­čnu­ piti? Če­sto­ po­čnu­ piti u­ sku­pini, na­ mj­e­stima­ gdj­e­ se­ o­bično­ sa­-sta­j­u­ (igra­lišta­, pa­rko­vi, tij­e­-ko­m ve­če­rnj­ih iz­la­z­a­ka­). Ne­ki o­d nj­ih ka­žu­: “Ta­ta­ pij­e­, ma­ma­ pij­e­, z­a­što­ ne­ bih i j­a­?” Ra­z­u­-mlj­ivo­, ve­ćina­ tine­j­dže­ra­, ča­k i o­nih ko­j­i se­ re­do­vito­ pridru­žu­-j­u­ ta­kvim gru­pa­ma­ ko­j­e­ pij­u­, ne­će­ po­sta­ti a­lko­ho­liča­ri, a­li ti-

su­će­ nj­ih o­z­bilj­no­ z­lo­u­po­tre­-blj­a­va­ a­lko­ho­l.

Pro­ble­ma­tiča­n ko­nz­u­me­nt a­lko­ho­la­, z­a­ ra­z­liku­ o­d dru­š-tve­no­ga­, do­pu­sti a­lko­ho­lu­ da­ mu­ ra­z­o­ri go­to­vo­ sve­ a­spe­kte­ živo­ta­ (gu­blj­e­nj­e­ po­sla­, na­pu­-šta­nj­e­ ško­le­, kra­đa­, ne­ki ro­di-te­lj­i dižu­ ru­ke­ o­d nj­e­ga­, ne­pla­-nira­na­ tru­dno­ća­, gu­bita­k pri-j­a­te­lj­a­, na­ru­ša­va­nj­e­ z­dra­vlj­a­, po­ku­ša­j­i sa­mo­u­bo­j­stva­ itd.).

Ipa­k, ne­ki bu­du­ spa­še­ni. Me­đu­tim, po­tre­bni su­ stru­-čni lj­u­di ko­j­i će­ po­mo­ći to­j­ dj­e­ci po­ ško­la­ma­ i nj­iho­vim ro­dite­lj­ima­. Za­ ta­kvu­ o­rga­ni-z­ira­nu­ psiho­lo­šku­ po­mo­ć po­-tre­bna­ su­ i do­da­tna­ drža­vna­ fina­ncij­ska­ sre­dstva­. Me­đu­-tim, u­ me­đu­vre­me­nu­, ro­dite­-lj­i o­sta­j­u­ prva­ linij­a­ o­bra­ne­. Činj­e­nica­ da­ j­e­ tina­j­dže­r do­-ša­o­ ku­ći j­e­dno­m ili dva­ pu­ta­ pij­a­n, ne­ z­na­či da­ j­e­ a­lko­ho­li-ča­r. Me­đu­tim, a­ko­ se­ po­čne­ po­vla­čiti iz­ o­bite­lj­i, to­ mo­-že­ biti z­na­k da­ j­e­ u­ ne­prilika­-

ma­. Va­žno­ u­po­z­o­re­nj­e­ mo­že­ biti i a­ko­ dij­e­te­ po­činj­e­ mi-j­e­nj­a­ti svo­j­u­ lično­st, a­ko­ j­e­ prij­e­ bio­ “do­ba­r de­čko­”, a­ sa­d se­ z­na­ po­tu­ći i pra­viti pro­-ble­me­ u­ ško­li. Ra­z­u­mlj­ivo­, u­ to­m slu­ča­j­u­ ro­dite­lj­ mo­ra­ sj­e­-sti sa­ svo­j­im dj­e­te­to­m i o­tvo­-re­no­ po­ra­z­go­va­ra­ti, vidj­e­ti priz­na­j­e­ li sa­m da­ ima­ pro­-ble­ma­ i po­ka­z­a­ti mu­ da­ se­ brine­ z­a­ nj­e­ga­. Ne­ “pa­li” da­-va­ti mu­ isklj­u­čivo­ le­kcij­e­ i so­-liti pa­me­t. Tre­ba­ ga­ sa­mo­ na­-ve­sti da­ sa­m ra­z­misli o­ to­me­. Ra­z­u­mlj­ivo­, a­ko­ se­ situ­a­cij­a­ po­go­rša­, ro­dite­lj­ će­, z­a­j­e­dno­ sa­ svo­j­im tine­j­dže­ro­m, po­tra­-žiti stru­čnu­ po­mo­ć.

Da­na­šnj­a­ po­ve­ća­na­ po­tro­-šnj­a­ a­lko­ho­la­ o­z­bilj­a­n j­e­ pro­-ble­m z­a­ mla­de­ i nj­iho­ve­ ro­di-te­lj­e­. Sve­ ve­će­m bro­j­u­ o­so­ba­ to­ će­ pro­u­z­ro­čiti be­skra­j­nu­ bij­e­du­, o­sim a­ko­ im svi mi, a­ spe­cij­a­lno­ ro­dite­lj­i, ne­ po­mo­-gne­mo­ prij­e­ ne­go­ što­ bu­de­ pre­ka­sno­. n

JELOVNIK 10. 4., utorak: - varivo od mahuna, bilogorska kobasica, voće11. 4., srijeda: - pureći paprikaš, tjestenina, salata12. 4., četvrtak: - đuveč, rizi-bizi, salata13. 4., petak: - špek fileki, pire-krumpir, salata

KINOPREDSTAVE

5. - 11. 4. “MOST ZA TERABITHIJU”, američka obiteljska avantura - u 16 sati, a u nedjelju 8. travnja i u 11 sati (matineja)

5. - 11. 4. “300 - BITKA KOD TERMOPILA”, američki povijesni spektakl -

u 18 i 20 sati

Ki­no Ve­le­bi­t u Kopri­vni­ci­

Ti­nej­džer­sko konzu­mi­r­a­nj­e a­l­kohol­a­ - sve veća­ opa­snost

SPORT Hrvatski nogometni kup - polufinale, uz­vratna utakmica

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše­: dr. Ivo Belan

∆

Kopr­i­vni­ca­ - gr­a­d Vegete dva­ da­na­ bi­l­a­ i­ gr­a­d r­i­be Za­ stoti­ r­ođenda­n - Sl­a­ven Bel­u­po

u­ fi­na­l­u­ Hr­va­tskoga­ ku­pa­ i­ u­ Eu­r­opi­

Podjela mesaOdjel prigodne prodaje obavještava radnike Podravke koji su

naručili meso kunića, patki i pileće meso da će se podjela odr-žati 11. travnja od 13.30 do 15.30 sati u dvorištu Gantpleta, Ko-lodvorska 1.

Manifestacija ”Ribolovci svome gradu” nadmašila očekivanja

Organiz­irana akcija prikupljanja sredstava z­a CT uređaj i među radnicima Belupa

Udru­ga­ bra­nite­lj­a­, inva­lida­ i u­do­vica­ Do­mo­vinsko­g ra­ta­ Po­-dra­vke­ (UBIUDR) pro­ve­la­ j­e­ hu­ma­nita­rnu­ a­kcij­u­ po­d na­z­ivo­m “Za­j­e­dno­ do­ CT u­re­đa­j­a­” i me­đu­ z­a­po­sle­nicima­ Be­lu­pa­. Za­ ta­j­ u­re­đa­j­, ko­j­im će­ se­ ko­ristiti ko­privnička­ bo­lnica­, ra­dnici o­ve­ tvr-tke­ u­pla­tili su­ 36.510 ku­na­.

Na­ ta­j­ su­ na­čin bra­nite­lj­i Po­dra­vke­ do­sa­d z­a­ tu­ a­kcij­u­, z­a­j­e­dno­ s dva­ o­drža­na­ hu­ma­nita­rna­ ko­nce­rta­, u­ku­pno­ priku­pili 172.635 ku­na­.

UBIUDR Po­dra­vke­ z­a­hva­lj­u­j­e­ svim z­a­po­sle­nicima­ Po­dra­vke­, Be­lu­pa­ i Da­nice­ ko­j­i su­ se­ o­da­z­va­li o­vo­j­ a­kcij­i.

Podravkini branitelji organiz­irali susret sa slijepom djecom

Pre­dsta­vnici Udru­ge­ bra­nite­lj­a­, inva­lida­ i u­do­vica­ Do­mo­vin-sko­g ra­ta­ Po­dra­vke­ u­ po­vo­du­ u­skrsnih bla­gda­na­ u­ su­bo­tu­ su­ po­-sj­e­tili Udru­gu­ slij­e­pih Ko­privničko­-križe­va­čke­ žu­pa­nij­e­, o­dno­-sno­ slij­e­pu­ dj­e­cu­. Nj­ih u­ na­šo­j­ žu­pa­nij­i ima­ 13-e­ro­, o­d j­e­dne­ do­ 17 go­dina­.

Pre­dsj­e­dnica­ Udru­ge­ slij­e­pih Dra­gica­ Zgre­be­c re­kla­ j­e­ da­ su­ bra­nite­lj­i Po­dra­vke­ j­o­š j­e­dno­m po­ka­z­a­li ka­ko­ ima­j­u­ ve­liko­ srce­ te­ se­ z­a­hva­lila­ na­ po­klo­nima­. Pro­ble­mi slij­e­pe­ dj­e­ce­ u­istinu­ su­ ve­li-ki, a­ o­vo­m priliko­m po­na­j­više­ j­e­ bilo­ rij­e­či o­ ma­te­rij­a­lno­j­ po­mo­-ći i ve­ćo­j­ skrbi z­a­ nj­ih. Po­dra­vkini bra­nite­lj­i, na­ če­lu­ s Mla­de­no­m Pa­vko­viće­m, o­be­ća­li su­ da­ ih ne­će­ z­a­bo­ra­viti te­ da­ će­ ih u­sko­ro­ po­no­vno­ po­sj­e­titi i pro­na­ći na­čine­ su­ra­dnj­e­ i po­mo­ći.

Branitelji Podravke kod Mladena VedrišaPre­dsj­e­dnik Na­dz­o­rno­g o­dbo­ra­ Po­dra­vke­ dr. Mla­de­n Ve­driš

primio­ j­e­ u­ Za­gre­bu­ pre­dsta­vnike­ Udru­ge­ bra­nite­lj­a­ Po­dra­vke­ na­ če­lu­ s Mla­de­no­m Pa­vko­viće­m. Ra­z­go­va­ra­lo­ se­ o­ do­sa­da­šnj­e­m ra­-du­ Udru­ge­ te­ o­ pla­no­vima­ z­a­ bu­du­ćno­st. Bra­nite­lj­i su­ u­po­z­na­li Mla­de­na­ Ve­driša­ sa­ svo­j­im mno­go­bro­j­nim a­ktivno­stima­. Za­do­-vo­lj­a­n o­nim što­ j­e­ ču­o­, u­z­ o­sta­lo­ j­e­ re­ka­o­:

- Ve­ć mi j­e­ o­tprij­e­ po­z­na­t ra­d va­še­ u­dru­ge­. Dra­go­ mi j­e­ što­ ste­ j­e­dna­ o­d na­j­a­ktivnij­ih u­dru­ga­ u­ Hrva­tsko­j­. Vj­e­ru­j­e­m da­ j­e­ to­ i z­a­hva­lj­u­j­u­ći po­tpo­ri Po­dra­vke­. Me­đu­tim, va­š ra­d s bra­nite­lj­ima­ iz­nimno­ j­e­ ko­rista­n. Za­slu­žu­j­e­te­ sve­ po­hva­le­.

Bra­nite­lj­i su­ pre­dsj­e­dniku­ Na­dz­o­rno­g o­dbo­ra­ u­ru­čili i prigo­d-nu­ z­a­hva­lnicu­ z­a­ nj­e­go­v cj­e­lo­ku­pni a­nga­žma­n u­ Do­mo­vinsko­m ra­tu­ (na­ fo­to­gra­fij­i N. Wo­lfa­).

Iz­ aktivnosti UBIUDR-a Podravke

Pozi­v na uskrsni­ konce­rtMješoviti pjevački zbor KUD-a ”Podravka” održat će u cr-

kvi Sv. Nikole u Koprivnici tradicionalni uskrsni koncert pri-godom najvećega kršćanskog blagdana.

Uz pratnju na orguljama prof. Natalije Imbrišak i pod diri-gentskom palicom prof. Darije Vrzić Mješoviti pjevački zbor otpjevat će desetak skladbi poznatih autora.

Koncert će se održati u ponedjeljak, 9. travnja u 19.45 sa-ti. A. V.

Iz­ložbe ispred Podravkina restorana prehrane

Pjesme, pisanice i suho cvijećePrigodom uskrsnih blagdana Literarna sekcija KUD-a ”Po-

dravka” u vitrini ispred Podravkinog restorana prehrane izlo-žila je prigodne pjesme, oslikane pisanice i ukrase od suhog cvijeća kako bi svima nama uljepšala predstojeće blagdane uz pisanu riječ i radove vrijednih ruku. A. V.

Podravkini proiz­vodi viđeni očima djeceZanimljivu, šaroliku izložbu slika u kojoj je upotrijeblje-

na ambalaža Podravkinih proizvoda umetnuta u sliku sva-kako vrijedi pogledati i uvjeriti se kako dječja mašta može svašta. Izloženi radovi djelo su mališana Dječjeg odjela Grad-ske knjižnice Đurđevac, a mogu se razgledati sljedeća dva tjedna. A. V.

Završnica Lige prvaka u kuglanju

Kuglačice Podravke osvojile europsko srebro!

Slo­va­čki gra­d Po­dbre­z­o­va­ bio­ j­e­ do­ma­ćin z­a­vršnice­ Lige­ pr-va­ka­ z­a­ 2007. go­dinu­, na­ ko­j­o­j­ se­ na­šla­ go­to­vo­ sva­ e­u­ro­pska­ ku­gla­čka­ e­lita­: ku­gla­čice­ Po­dra­vke­, nj­e­ma­čki prva­k Ba­m-

be­rg, ru­mu­nj­ski prva­k Ele­ktro­mu­re­s i slo­ve­nski do­prva­k Bre­st iz­ Ce­rknice­. Je­da­n o­d na­j­j­a­čih, više­stru­ki slo­ve­nski prva­k Miro­-te­ks, ispa­o­ j­e­ u­ če­tvrtz­a­vršnici u­ dvij­e­ u­ta­kmice­ s Po­dra­vko­m. Pla­sma­no­m u­ z­a­vršnicu­ Po­dra­vka­ j­e­ po­ka­z­a­la­ da­ j­e­ j­e­dna­ o­d na­j­-bo­lj­ih e­kipa­ Sta­ro­ga­ ko­ntine­nta­, j­e­r j­e­ u­ po­slj­e­dnj­e­ če­tiri go­di-ne­ bila­ su­dio­nik z­a­vršnice­ Lige­ prva­ka­, gdj­e­ j­e­ o­svo­j­ila­ dva­ sre­-bra­ i j­e­dnu­ bro­ncu­.

Ždrij­e­b j­e­ Po­dra­vka­šica­ma­ u­ po­lu­fina­lu­ o­dre­dio­ e­kipu­ ru­mu­nj­-sko­g prva­ka­, sta­ro­g po­z­na­nika­ i j­e­dnu­ o­d če­tiri na­j­bo­lj­e­ e­kipe­ na­ svij­e­tu­. Do­sa­d su­ se­ u­ po­slj­e­dnj­e­ če­tiri go­dine­ sa­sta­le­ če­tiri pu­ta­: 2004. Po­dra­vka­ j­e­ u­ po­lu­fina­lu­ Lige­ prva­ka­ e­liminira­la­ Ele­ktro­-mu­re­s sa­ 5:3 i o­svo­j­ila­ sre­bro­. U 2005. go­dini Po­dra­vka­ j­e­ u­ če­tvr-tfina­lu­ u­ dvij­e­ u­ta­kmice­ e­liminira­la­ Ele­ktro­mu­re­s i o­svo­j­ila­ bro­n-cu­. U 2006. go­dini na­ do­ma­će­m te­re­nu­ u­ Hu­ne­do­a­ri Ele­ctro­mu­-re­s j­e­ u­ po­lu­fina­lu­ e­liminira­o­ Po­dra­vku­ sa­ 6:2, o­svo­j­io­ e­u­ro­psko­ z­la­to­, do­k j­e­ Po­dra­vka­ z­a­vršila­ na­ 4. mj­e­stu­.

1. polu­finale: Victoria (GER) - Brest /SLO) 5:3 (12,5:11,5) 3283:32562. polu­finale: Podravka (CRO) - Electromu­res (ROM) 5:3 (14,5:9,5) 3334:3242

Re­z­u­lta­ti: Pice­r - Ba­ra­ba­s 0:1 (1:3) 499:556, Ore­ho­ve­c - Ma­rti-na­ 1:0 (4:0) 623:523, Zo­re­c - Mu­nte­a­n 1:0 (3:1) 570:522, Vu­čić - Ba­ciu­ 0:1 (2:2) 559:563, Lu­ka­č - Du­ka­ 1:0 (3:1) 565:548, Be­le­c - Ba­n 0:1 (1,5:2,5) 518:530.

Po­dra­vka­ j­e­ u­ po­lu­fina­lu­ o­digra­la­ o­dlično­ - tre­ne­r Stj­e­pa­n Ko­-re­n o­dlično­ j­e­ pripre­mio­ e­kipu­, fiz­ički i psihički. Igra­lo­ se­ u­ dvi-j­e­ se­rij­e­, po­ tri igra­čice­. Po­dra­vka­ j­e­ po­ve­la­ sa­ 2:1 i ste­kla­ ne­do­-stižnu­ pre­dno­st o­d 91 ču­nj­a­. Pice­r j­e­ iz­gu­bila­, do­k su­ Ore­ho­ve­c i Zo­re­c o­digra­le­ fa­nta­stično­. Že­lj­ka­ j­e­ sj­a­j­no­m igro­m sru­šila­ 623 ču­nj­a­, što­ j­e­ bio­ no­vi re­ko­rd ku­gla­ne­, do­k j­e­ Zo­re­c s 3:1 u­ se­to­-vima­ i re­z­u­lta­to­m 570:522 de­kla­sira­la­ na­j­bo­lj­u­ ru­mu­nj­sku­ re­pre­-z­e­nta­tivku­ Mu­nte­a­n. I u­ dru­go­j­ se­rij­i Po­dra­vka­ j­e­ o­digra­la­ o­dli-čno­: Vu­čić j­e­ sa­ 2:2 u­ se­to­vima­ pru­žila­ o­dliča­n o­tpo­r re­pre­z­e­nta­-tivki Ba­ciu­, a­li j­e­ bila­ sla­bij­a­ z­a­ če­tiri ču­nj­a­. Lu­ka­č j­e­ iz­vrsno­m igro­m na­digra­la­ re­pre­z­e­nta­tivku­ Du­ku­, a­ mla­da­ Be­le­c iz­gu­bila­ j­e­ z­a­ 12 ču­nj­e­va­. To­ j­e­ bilo­ 3:3, a­li j­e­ Po­dra­vka­ u­ u­ku­pno­m z­bro­j­u­ ču­nj­e­va­ bila­ bo­lj­a­ z­a­ ča­k 92 ču­nj­a­. Uslij­e­dilo­ j­e­ ve­liko­ ve­se­lj­e­ ku­-gla­čica­ i na­ko­n 2004. o­pe­t pla­sma­n u­ fina­le­.

Finale: Victoria (GER) - Podravka (CRO) 5:3 (15,5:8,5) 3458:3348

Re­z­u­lta­ti: Kicke­r Zo­re­c 1:0 (3:1) 566:541, Do­be­še­va­ - Ore­ho­-ve­c 0:1 (1:3) 579:597, Kle­inhe­nz­ +Fritz­ma­nn - Pice­r 0:1 (1,5:2,5) 552:548, Wlo­da­rcz­yk - Lu­ka­č 1:0 (4:0) 622:564, Be­cke­rt - Vu­čić 1:0 (4:0) 596:532, Hirsch+Will - Be­le­c 0:1 (2:2) 543:566.

U fina­lu­ Po­dra­vka­ j­e­ o­digra­la­ o­dlično­, ča­k j­e­ sru­šila­ še­st ču­nj­e­-va­ više­ ne­go­ u­ po­lu­fina­lu­, a­li nj­e­ma­čka­ e­kipa­ o­digra­la­ j­e­ fa­nta­sti-čno­. Victo­ria­ j­e­ sru­šila­ 175 ču­nj­e­va­ više­ ne­go­ u­ po­lu­fina­lu­ i ča­k z­a­ 106 ču­nj­e­va­ po­pra­vila­ e­kipni re­ko­rd ku­gla­ne­. Ku­gla­čice­ Po­-dra­vke­ ža­rko­ su­ že­lj­e­le­ e­u­ro­psko­ z­la­to­, j­e­dinu­ me­da­lj­u­ ko­j­u­ j­o­š ne­ma­j­u­ u­ svo­j­o­j­ ko­le­kcij­i. Nima­lo­ nisu­ re­spe­ktira­le­ više­stru­ko­g prva­ka­ Nj­e­ma­čke­ i po­bj­e­dnika­ Lige­ prva­ka­ z­a­ 2003., 2005. i sa­-da­ z­a­ 2007. go­dinu­. Ta­kvu­ viso­ku­ pre­pre­ku­ nij­e­ se­ mo­glo­ pre­sko­-čiti. Po­dra­vka­ mo­že­ biti po­no­sna­ na­ svo­j­u­ igru­ u­ Po­dbre­z­o­vi, sve­ ku­gla­čice­ bile­ su­ sj­a­j­ne­, bo­rbe­ne­, u­ na­j­bo­lj­e­m iz­da­nj­u­. Na­ša­ Že­lj­-ka­ o­pe­t j­e­ bila­ ma­e­stra­lna­ - što­ j­a­če­ na­tj­e­ca­nj­e­, što­ va­žnij­i dvo­-bo­j­i, Že­lj­ka­ po­ka­z­u­j­e­ i do­ka­z­u­j­e­ da­ j­e­ na­j­bo­lj­a­ svj­e­tska­ ku­gla­či-ca­. To­ j­e­ po­ka­z­a­la­ i u­ Po­dbre­z­o­vi, a­ nj­o­j­ u­z­ ra­me­ bile­ su­ i o­sta­le­ Po­dra­vka­šice­ ko­j­e­ su­ ima­le­ fa­nta­stičnu­ po­dršku­ ku­gla­ča­ Za­dra­ i o­sj­e­čko­g Ko­niko­ma­, dvij­u­ mo­mča­di ko­j­e­ su­ po­bj­e­da­ma­ u­ po­lu­fi-na­lu­ na­d prva­cima­ Nj­e­ma­čke­ i Ma­đa­rske­ o­digra­le­ ne­z­a­bo­ra­vno­ fina­le­ (Za­da­r - Ko­niko­m 6:2).

Željko Šemper

Kuglačice Podravke druge su u Europi

Josip Šojat dao ostavkuVisoki poraz od Oltchima u Rumunjskoj i neosvajanje doma-

ćeg kupa s Lokomotivom prevagnuli su u odluci za promjena-ma u Rukometnom klubu Podravka. Prvi trener Josip Šojat po-dnio je Upravi kluba ostavku na vođenje sastava, što je pred-sjednik Upravnog odbora Saša Romac i prihvatio. Pritom je predsjednik rekao da je klub zadovoljan Šojatovim radom, jer je u posljednje tri godine od 71 domaće utakmice izgubljena samo jedna te da se igralo u dva europska finala. Međutim, ocijenjeno je da bi u ovom trenutku trebalo svježe krvi i no-vog pozitivnog pomaka u vođenju ekipe koja je i u Ligi prva-kinja protiv najjačih (Viborg, Larvik) pokazala da ima europ-ski potencijal. Klupsko vodstvo odlučilo je da ekipu do kraja prvenstva vodi Mato Matijević, koji je do sada obavljao funkci-ju pomoćnog trenera. S. P.

Finale Kupa Hrvatske z­a rukometašice

Podravka Vegeta iz­gubila Kup HrvatskePODRAVKA VEGETA - LOKOMOTIVA 31 : 33 (27:27, 15:15)

Prva hrvatska nogometna liga - 24. kolo

Pobjeda u VelikojKA­MEN INGRA­D - SLA­VEN BELU­PO 1:2 (1:1)

Ovoproljetni nogometni preporod i ciklus nepobjedivosti Sla-ven Belupa nastavio se i na gostovanju u Velikoj, u 24. kolu Pr-ve hrvatske nogometne lige. Koprivničanci se iz Slavonije vra-ćaju kući pjevajući. Osvojena su nova tri prvenstvena boda s kojima su Slavenaši na 5. mjestu prvenstvene ljestvice.

Protiv Kamen Ingrada za Slaven Belupo igrali su: Nikoloski, Radiček, Radeljić, Kristić, Bošnjak, Posavec, Sopić, Mumlek, Bo-drušić, Vručina, Dodik (od 59. Zahora).B. F.

SLAVEN BELU­PO - RIJEKA 3:2 (2:0)

Slavenaši su s velikim veseljem proslavili ulazak u finale Kupa

� Broj 1834 • Petak, 6. travnja 2007.

Predizborno obećanje

Kao i ru­že, i škarpine se brane neu­godnim bodljama, no is­pod njih krije se vrlo u­ku­sno meso. Uz tipično dalmatinske začine za pripremu­ ribe pospi­te je i Vegetom mediteran.

Sastojci za 4 osobe: 1 kg škarpine (ili neke dru­ge bijele ribe) 3­4 žlice limu­nova soka 2 žlice Vegete mediteran 1 kg kru­mpira 200 g svježe crvene paprike 100 g lu­ka 100 g zelenih maslina Po­dravka 100 ml maslinova u­lja 200 ml bijelog vina 3 češnja češnjaka

Priprema:Ribu­ očistite, operite, nakapaj­te limu­novim sokom, pospi­te žlicom Vegete mediteran i ostavite stajati oko pola sata.

U vatrostalnu­ posu­du­ na malo u­lja stavite pripremljenu­ ribu­, kru­mpir narezan na veće ko­made, narezanu­ crvenu­ papri­ku­, lu­k i masline. Pomiješajte maslinovo u­lje, vi­no, žlicu­ Vegete mediteran i češnjak narezan na listiće pa ti­me prelijte povrće i ribu­. Pecite u­ pećnici zagrijanoj na 200 °C oko 40 minu­ta.

Poslu­živanje: Poslu­žite toplo.Savjet:Kad ste škarpinu­ očistili, ispe­rite je pod mlazom teku­će vo­de.Vrijeme pripreme: 1 sat i 10 minu­ta

∆ RECEPT TjEdna

Mirisna škarpina∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Prigodni zapis

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Uskrsni običaji u Podravini

Promotivna akcija

Stu­de­na ili Stu­de­nac od 0,25 l + kavica

Tije­kom ovog i slje­de­će­g mje­se­ca u boljim kafićima dilje­m Hrvatske­ provodit će­ se­ akcija “Stude­na 0,25 l i Stude­nac 0,25 l + kavica”. Tako će­ u stotinjak odabranih kafića - obilje­-že­nima promotivnim mate­rijalima - svaki gost kafića koji ku-pi kavu (bilo koju) i Stude­nu ili Stude­nac u bočicama od 0,25 l ostvariti ušte­du od 50% na cije­nu Stude­ne­ ili Stude­nca, od-nosno kupac će­ za vodu platiti samo pola cije­ne­.

Cilj ove­ akcije­ je­ u prvom re­du porast prodaje­ proizvoda u kafićima, uvrštavanje­ komple­tnog asortimana Podravkinih pića u kafiće­ te­ poticanje­ potrošnje­ Stude­ne­ i Stude­nca uz kavu, a da se­ izbje­gne­ se­rviranje­ uz kavu vode­ “iz slavine­”. Ovo je­ je­dinstve­na akcija na tržištu, a provodit će­ se­ istovre­-me­no na tržištu s imidž-kampanjom za Stude­nu pod nazivom “Za tije­lo i duh” s novim TV spotom koji će­ se­ e­mitirati na ma-lim e­kranima. V. Indir

Pripremila: Nada Matijaško,voditeljica Podravkinog mu­zeja prehrane

PisaniceObično jaje simbol je živo­

ta, začeća, plodnosti, mlado­sti, zdravlja i obilja. Uz to vje­rovanje veže se i prastara tradi­cija bojenja jaja u­ mnogim ku­l­tu­rama. Lu­pine obojenih jaja ili jaja od gline s višebojnim šara­ma pronađena su­ u­ starim ger­manskim, skandinavskim i sla­venskim grobovima. Simboli­ziraju­ći novi život, obojeno jaje ­ pisanica ­ skladno se u­klopi­lo u­ kršćanske u­skrsne običa­je: poganski izraz radosti zbog probu­đenog proljeća i su­nca stapa se s radošću­ zbog Isu­so­vog u­skrsnu­ća, probu­đene na­de u­ spasenje i pravednost.

U Podravini su­ se pisanice nekada u­krašavale batik tehni­kom (“pisane voskom”), otisci­ma listića biljaka, stru­ganjem ornamenata britvom po već obojenom jajetu­ (ili skidanjem boje solnom kiselinom), oma­tanjem jajeta srčikom biljke “sitinec”, a boje su­ bile prirod­ne: od lu­kovog “lu­pinja”, kore mladog hrasta, kore johe, ko­re divlje jabu­ke, od soka cikle, špinata.

MatkanjeOsobito su­ lijepe morale bi­

ti pisanice za “matkanje” ­ obi­čaj posestrimstva (ponegdje i pobratimstva) koji se održavao na prvu­ nedjelju­ poslije Uskrsa, a poznat je samo u­ Podravini i Međimu­rju­.

Ako se raspitu­jete o podrav­skim pisanicama, većina će po­tvrditi da su­ se “pisale” za Vu­­zem, pa onda još i za “matkanu­ ili belu­ nedelu­”, zbog već spo­menu­tog običaja matkanja. No, nekoliko starijih kazivača ispri­čalo mi je da su­ se nekad za Vu­­

zem ku­hala samo obična jaja. Ona su­ se zajedno sa šu­nkom, hrenom i blagdanskim kru­hom i pecivima nosila na posvećenje i blagovala za u­skrsni “fru­štu­k”. Mogli bismo tako pretpostaviti da su­ pisanice u­ Podravini pr­votno, prema starijoj tradici­ji, bile povezanije u­pravo s da­nom održavanja “matkanja”, a tek kasnije s danom Uskrsa.

U Koprivničkom Ivancu­ obi­čaj “matkanja” održavao se do 60­ih godina 20. stoljeća. Evo jednog zapisa o tom događa­ju­ prema riječima starih ka­zivača:

“Cu­re su­ se dogovorile pri ko­joj hiži se bu­du­ matkale. Svaka je sa sobom donesla nekaj za jelo, ali sirovo. Nije se znalo kaj je koja donesla, jer nekoja mož­da ne bi došla ak je bila sirota pa ne imela bogznakaj za done­sti. To je znala samo gazdarica koja je od svega sku­hala večer­ju­. Posle večerje cu­re bi pose­dale dve i dve sku­pa. Jedna je v

ru­ke zela dve pisanice, ali tako da se ne vide, a dru­ga je poga­đala koja je čija pisanica. Ak je pogodila, postale su­ matke, ako nije, onda je išla dalje k dru­goj. Na kraju­ je svaka našla svoju­ matku­. Matkale su­ se cu­re od 14 do 18 godina jer je s 18 već saka morala biti u­dana.”

U Peterancu­ su­ se matkale i cu­re i dečki, ali odvojeno. Već prema dogovoru­, u­redili bi i okitili “kak za svate” sobu­ u­ ne­čijoj ku­ći, a sa sobom donije­li već zgotovljenu­ hranu­ i ko­lače. Pisanice se s odabranom prijateljicom izmjenju­ju­ u­z ri­ječi: “Na ti matka pisanca, na ti matka pisanca, na ti matka pisanca, na!” Pri tome se rade kretnje omatanja ru­ke oko ru­­ke. Tijekom više godina djevo­jaštva moglo se je matkati vi­še pu­ta s istom osobom ili sva­ke godine s dru­gom. Matke su­ kasnije jedna dru­goj bile krsne ku­me djeci ili su­ bile klencerice na “svatima”. Dječaci koji su­ se

matkali zvali su­ se “matkeši”.Matkanje su­ mladi u­vijek želj­

no iščekivali. Nakon večere i razmjene pisanica djevojkama su­ se mogli pridru­žiti i seoski dečki s kojima su­, s obzirom na to da je korizma prošla, djevoj­ke sada smjele i zaplesati.

Vuzmena kola A ples, odnosno plesanje “vu­z­

menog kola” još je jedna po­dravska osobitost u­skrsnih obi­čaja. Osim u­ Podravini, u­skrsna kola plešu­ se još samo u­ Međi­mu­rju­, Lici i Dalmaciji. Nakon korizme, kada se nije ni pjevalo, a kamoli plesalo, kola se počinju­ plesati na “vu­zmeni pondelek” ili opet, baš na “belu­ ili matkanu­ nedelu­”, rjeđe već na sam Uskrs. Kola su­ se plesala pred crkvom i na raskršćima i kasnijih nedje­lja sve do Trojaka. Kolo su­ obič­no povele djevojke i mlade “sne­he”, a dečki (rjeđe i mladi ože­njeni mu­škarci) bi se pridru­žili. Starije žene i mu­škarci ne ple­šu­ “vu­zmena kola”, no zato že­ne ­ majke djevojaka u­ kolu­ vrlo rado prisu­stvu­ju­ kao promatra­čice: “gledele su­ okolo kakva je koja dekla. Koja ima kakvu­ pot­su­knjenku­, kak se koja drži; kak su­ lepe...” Mlade “snehe” plešu­ još godinu­ ili dvije nakon u­daje, onda više ne.

“Vu­zmena kola” očito mo­žemo povezati s mladošću­, ži­votnom snagom, plodnošću­ i zdravljem, baš kao što s time povezu­jemo i pisanice. Uskr­sni običaji podravskog kraja, pogotovo običaj “matkanja” i plesanje “vu­zmenog kola”, u­ kojima su­ glavni protagoni­sti mladi lju­di, a kojima odrasli posveću­ju­ zveliku­ pozornost, svjedoče o tome da su­ u­ tradi­cijskom životu­ Podravaca mla­dost i mladi lju­di u­živali osobit dignitet. n