www.podravka.com

Godina XLVI • Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007.ISSN - 1330-5204

- Nas posebno veseli što je Podravka od danas u obitelji halal tvrtki koje mogu plasirati svoje proizvode na tržišta koja uvijek zahtije-vaju Halal certifi­kate. Za nas u Agenciji je certifi­ciranje Podravke bio poseban izazov jer je to jedna od najprestižnijih tvrtki i najveći brand na ovim našim prostorima - istaknuo je na svečanosti direktor Agencije za certifi­ciranje halal kvalitete Amir Sakić

U zagrebačkom Islamskom centru Podrav­kinim tv­ornicama Danici i Koktelima uručeni certifikati halal kv­alitete

Ha­la­l cer­ti­fi­ka­t otva­r­a­ br­oj­ne mogu­ćnosti­ u­spj­ešni­h i­zvozni­h poslova­

Str. 4-5

Pi­še: Boris FabijanecSni­mi­o: Nikola Wolf

U za­greba­čkom Isla­m­skom centru predsjed­ni­k Meši­ha­ta­ Isla­mske

za­jedni­ce mufti­ja­ Šev­ko ef. Omerba­ši­ć sv­eča­no je u sri­­jedu uruči­o čla­nu Upra­v­e na­­še tv­rtke Dra­ga­nu Ha­bdi­ji­ cer­ti­fi­ka­te ha­la­l kv­a­li­tete Podra­v­­ki­ni­m tv­orni­ca­ma­ Da­ni­ca­ i­ Kokteli­. Certi­fi­ka­ti­ v­ri­jede go­di­nu da­na­, a­ dobi­lo i­h je 28 proi­zv­oda­ Da­ni­ce ba­zi­ra­ni­h na­ purećem, kokošjem, pi­le­ćem i­ gov­eđem mesu te pra­ša­k za­ mli­ječni­ pudi­ng okusa­ čoko­la­de, v­a­ni­li­je i­ lješnja­k­čokola­­da­, pa­ki­ra­nja­ od 25 ki­logra­ma­, koje proi­zv­ode Podra­v­ki­ni­ Ko­kteli­. Sv­i­ na­v­edeni­ proi­zv­odi­ su u skla­du sa­ šeri­ja­tski­m pro­

pi­si­ma­ i­ za­htjev­i­ma­ Ha­la­l sta­n­da­rda­ koji­ propi­suje Agenci­ja­ za­ certi­fi­ci­ra­nje ha­la­l kv­a­li­te­te. Preda­jući­ certi­fi­ka­te Šev­ko ef. Omerba­ši­ć je na­gla­si­o ka­­ko Isla­mska­ za­jedni­ca­ u Hr­v­a­tskoj uspješno sura­đuje s Po­dra­v­kom oko 17 godi­na­ i­ ka­­ko je na­ša­ tv­rtka­ broj jeda­n za­ mnogobrojne musli­ma­nske v­jerni­ke, ne sa­mo u Hrv­a­tskoj, v­eć i­ u ši­roj regi­ji­.

Veliki interes za halal kv­alitetu­ Na­s posebno v­eseli­ što je

Podra­v­ka­ od da­na­s u obi­telji­ ha­la­l tv­rtki­ koje mogu pla­si­ra­ti­ sv­oje proi­zv­ode na­ trži­šta­ koja­ uv­i­jek za­hti­jev­a­ju Ha­la­l certi­fi­­ka­te. Za­ na­s u Agenci­ji­ je cer­ti­fi­ci­ra­nje Podra­v­ke bi­o pose­ba­n i­za­zov­ jer je to jedna­ od na­jpresti­žni­ji­h tv­rtki­ i­ na­jv­eći­

bra­nd na­ ov­i­m na­ši­m prosto­ri­ma­. Na­da­m se da­ smo ka­o Agenci­ja­ opra­v­da­li­ pov­jerenje i­ očeki­v­a­nja­ Podra­v­ke u smi­slu da­ smo pruži­li­ odgov­a­ra­juću i­ kv­a­li­tetnu uslugu koja­ ne za­­osta­je za­ neki­m drugi­m sv­jet­ski­m sta­nda­rdi­ma­ i­ na­či­ni­ma­ prema­ koji­ma­ se v­rši­ sa­mo cer­ti­fi­ci­ra­nje i­ prov­jera­ kv­a­li­tete. Za­ trži­šta­ bi­v­še Jugosla­v­i­je ko­ja­ mi­ predsta­v­lja­mo Podra­v­­ka­ je ja­ko zna­ča­jna­ i­ prepozna­­tlji­v­a­ sa­ sv­oji­m proi­zv­odi­ma­ i­ postoji­ v­eli­ki­ i­nteres za­ proi­­zv­odi­ma­ ha­la­l kv­a­li­tete. Na­ma­ je ča­st da­ od da­na­s i­ u na­re­dnom ra­zdoblju možemo pro­mov­i­ra­ti­ Podra­v­ku i­ njezi­ne proi­zv­ode te se na­da­mo da­ će ov­a­j kora­k Podra­v­ke ohra­bri­­ti­ i­ druge proi­zv­ođa­če da­ kre­nu njezi­ni­m stopa­ma­ za­ sv­e

musli­ma­ne, bez obzi­ra­ gdje ži­­v­e. Mi­ i­z a­genci­je u sura­dnji­ sa­ sv­i­m oni­m proi­zv­ođa­či­ma­ ko­ji­ma­ je sta­lo što musli­ma­ni­ je­du, da­ v­ode ra­čuna­ o na­ši­m propi­si­ma­, da­kle o jednom v­r­lo v­a­žnom segmentu na­šeg ži­­v­ljenja­, nudi­mo ga­ra­nci­ju da­ su oni­ proi­zv­odi­ koji­ će se poja­­v­i­ti­ na­ trži­štu sa­ za­šti­tni­m zna­­kom ha­la­l kv­a­li­tete za­i­sta­ ha­la­l i­ da­ u tome nema­ a­psolutno ni­­ka­kv­e sumnje. Česti­ta­m na­jv­e­ćem proi­zv­ođa­ču i­z Hrv­a­tske ­ Podra­v­ki­ i­ želi­m da­ i­m ov­a­j certi­fi­ka­t pomogne u posti­za­­nju sv­i­h oni­h očeki­v­a­nja­ ko­ja­ su i­h opredi­jeli­la­ da­ uzmu ov­a­j Ha­la­l certi­fi­ka­t ­ i­sta­knuo je na­ sv­eča­nosti­ di­rektor Agen­ci­je za­ certi­fi­ci­ra­nje ha­la­l kv­a­li­­tete Ami­r Sa­ki­ć.

­ Podra­v­ka­ ka­o i­nterna­ci­ona­l­

na­ tv­rtka­ i­ v­jeroja­tno na­jv­eći­ proi­zv­ođa­č hra­ne u regi­ji­ za­­hv­a­ljuje sv­oj opsta­na­k i­ ra­zv­i­­ta­k prv­o ljudi­ma­, potom kv­a­­li­teti­ pa­ potroša­či­ma­ i­ bra­n­dov­i­ma­.

Otv­orena v­rata arapskih zemaljaNjegov­o v­eli­ča­nstv­o potro­

ša­č je u centru zbi­v­a­nja­ sv­i­h Podra­v­ki­ni­h a­kti­v­nosti­ i­ mi­ že­li­mo, a­ i­ ra­di­mo sv­e na­pore da­ i­ma­mo pov­jerenje potroša­ča­. Ka­ko bi­smo to pov­jerenje u potpunosti­ i­ma­li­, i­ma­mo sv­e potrebne certi­fi­ka­te preko na­­šeg Centra­ za­ ra­zv­oj kv­a­li­te­te koji­ma­ smo pri­doda­li­ i­ da­­na­s dobi­v­eni­ Ha­la­l certi­fi­ka­t. To na­m je v­eli­ko pri­zna­nje, a­li­ i­ v­eli­ka­ oba­v­eza­ jer želi­mo da­ ta­j certi­fi­ka­t ne bude sa­mo go­di­nu da­na­ u Podra­v­ki­, v­eć zna­­

tno dulje i­ za­ druge Podra­v­ki­­ne proi­zv­ode ­ i­sta­knuo je Dra­­ga­n Ha­bdi­ja­.

Na­ sv­eča­nosti­ u za­greba­čkom Isla­mskom centru pri­li­kom do­djele certi­fi­ka­ta­ na­gla­šena­ je odli­čna­ sura­dnja­ Podra­v­ki­ni­h stručnja­ka­ i­ čelni­h ljudi­ Agen­ci­je za­ certi­fi­ci­ra­nje ha­la­l kv­a­li­­tete za­ v­ri­jeme v­rlo ri­goroznog procesa­ certi­fi­ci­ra­nja­ Podra­v­ki­­ni­h proi­zv­oda­, a­ za­ uspješno oba­v­ljeni­ posa­o i­sta­knuta­ je di­­rektori­ca­ Podra­v­ki­ne mesne i­n­dustri­je Da­ni­ca­ Sla­v­i­ca­ Kolesa­r. Ina­če, dobi­v­a­njem certi­fi­ka­ta­ ha­la­l kv­a­li­tete otv­a­ra­ju se broj­ne mogućnosti­ uspješni­h i­zv­o­zni­h poslov­a­, posebi­ce u a­ra­p­ske zemlje te ne sumnja­mo ka­­ko ćemo uskoro moći­ pi­sa­ti­ i­ o ti­m Podra­v­ki­ni­m poslov­ni­m a­kti­v­nosti­ma­. n

Str. 8

Podrav­kini kuhari u hrv­atskoj ekipi kuhali u Ujedinjenim narodima

U Bolu na Bračuodržani tradicionalni Dani Belupa

Ševko ef. Omerbašić, Aziz ef. Hasanović i

Dragan Habdija

Aziz ef. Hasanović, Ševko ef. Omerbašić, Slavica Kolesar, Nataša Tetec, Dragan Habdija i Amir Sakić

� Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007. �Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007.

Zaklada sa srcem!

Zaklada “prof. Zlata Bartl” osnovana je sa svrhom promicanja i poticanja stvaralačkog i inovativnog znanstveno-istraživačkog rada među mladim visokoobrazovanim ljudima, državljanima Republike Hrvatske. Osnivač Zaklade je PODRAVKA d.d. koja na taj način želi iskazati zahvalnost te očuvati uspomenu na ime i djelo svoje najpoznatije zaposlenice prof. Zlate Bartl. Sredstva Zaklade upotrebljavat će se za dodjelu stipendija i potpora redovitim studentima dodiplomskih i poslijediplomskih studija.

Zaklada “prof. Zlata Bartl” dana 19. listopada 2007.godine raspisuje

NATJEČAJza dodjelu stipendija i potpora za akademsku godinu 2007/2008. redovitim studentima dodiplomskih i poslijediplomskih studija. Cilj je Zaklade u akademskoj godini 2007/2008. dodijeliti 10 stipendija i 10 potpora studentima dodiplomskih i poslijediplomskih studija. Stipendije će biti odobrene u iznosu godišnje školarine ili dijelu iznosa godišnje školarine za navedeni studij, a potpore kao novčani iznos pomoći koji ne može biti manji od iznosa minimalne plaće u Republici Hrvatskoj.

Pravo na dodjelu stipendije i potpore imaju studenti dodiplomskih studija:• ako nisu stariji od 22 godine,• ako nisu ponavljali godinu studija te• ako imaju prosjek ocjena u dosadašnjem studiju 4,5 ili više.

Pravo na dodjelu stipendije i potpore imaju polaznici poslijediplomskih studija:• ako nisu stariji od 30 godina,• ako su na dodiplomskom studiju imali prosjek ocjena 4,5 ili više te• ako imaju napredno znanje dva svjetska jezika, od kojih je jedan engleski, te napredno poznavanje rada na računalu - informatičku pismenost.

Kandidatima za dodjelu stipendija i potpora koji zadovoljavaju gore navedene kriterije vrednovat će se sljedeća mjerila: uspjeh u studiju - kao osnovno mjerilo, znanstveni i/ili stručni radovi, nagrade dekana, rektora i međunarodne nagrade te preporuke profesora.

Ako dva ili više kandidata imaju jednak broj bodova, prednost ima kandidat koji je polaznik na višoj godini studija. Ako dva ili više kandidata imaju jednak broj bodova i nalaze se na istoj godini studija, prednost ima kandidat lošijeg socijalno-ekonomskog statusa koji se mjeri prosjekom ukupnog prihoda domaćinstva po članu domaćinstva.

Svi kandidati dužni su dostaviti prijepis ocjena, opisnih vrijednosti ili bodova izraženih prema hrvatskom sustavu

ocjena (od 1 do 5), ovjeren od strane fakulteta odnosno nadležnog tijela.

Molimo vas da uz svoj životopis obavezno dostavite sljedeće dokumente: presliku domovnice, potvrdu o upisu godine na studiju,

prijepis ocjena ovjeren od strane fakulteta, preslike certifikata ili potvrda o naprednom znanju stranih jezika i o naprednom poznavanju rada na računalu. Prijavi dodatno možete priložiti: preslike znanstvenih i stručnih radova objavljenih u recenziranoj domaćoj ili inozemnoj publikaciji, preslike potvrda o osvojenim među-narodnim nagradama ili nagradama dekana i rektora, izvornik (original) preporuke profesora, potvrdu o broju članova domaćinstva, potvrdu o visini dohotka članova domaćinstva od Ministarstva financija i/ili Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje. Molimo vas da sve navedene dokumente dostavite preporučenom pošiljkom najkasnije do 19. studenog 2007. godine na adresu:

PODRAVKA d.d.Zaklada “prof. Zlata Bartl” (za natječaj - Ljudski potencijali)Ante Starčevića 32, 48000 Koprivnica

Nepotpune prijave neće se razmatrati. Svi prijavljeni kandidati bit će obavije šteni pisanim putem o rezultatima natječaja za dodjelu stipendija i potpora u roku od 20 dana. Opširnije informacije o natječaju možete pronaći na internetskim stranicama Zaklade www.zakladazlatabartl.hr.

Pi­še: Željko Kru­šelj

U Hrvatskoj je još od sr­bi­jan­ske agresi­je pri­­sutn­a teza o međun­a­

rodn­i­m zavjerama koje se u n­eki­m tajn­ovi­ti­m cen­tri­ma moći­ uporn­o kuju proti­v n­je. Pojedi­n­i­ poli­ti­čki­ krugovi­ vje­ruju da je glavn­i­ i­n­strumen­t ti­h zavjera haaški­ tri­bun­al, kojemu je, kažu, glavn­i­ ci­lj i­zjedn­ači­ti­ krvn­i­ke i­ žrtve, agresore i­ oslobodi­telje, od­n­osn­o vraćati­ Hrvatsku u n­e­ke balkan­ske okvi­re. Takvo ra­zmi­šljan­je u n­edovoljn­o razvi­­jen­om demokratskom okru­žju uvi­jek i­ma sljedben­i­ke, pogotovo n­a ri­gi­dn­oj i­deo­loškoj desn­i­ci­, ali­ mu se n­e i­splati­ davati­ pretjeran­u po­zorn­ost. “Strelji­vo” n­ajn­ovi­joj eskalaci­ji­ urotn­i­čki­h i­deja da­le su i­zn­en­ađujuće presude vukovarski­m krvn­i­ci­ma, ko­je su dovele i­ do n­erazumn­i­h zahtjeva za suspen­zi­jom sura­dn­je s Haagom, što i­zravn­o vodi­ do di­plomatske samoi­­zolaci­je i­ preki­da pregovora s Bruxellesom o hrvatskom član­stvu u Europskoj un­i­ji­.

Pri­jem Hrvatske za n­estal­n­u član­i­cu Vi­jeća si­gur­n­osti­ Ujedi­n­jen­i­h n­aro­

da, koji­ se događa paralelen­o s haaški­m skan­dalom, n­apo­kon­ je poli­ti­čki­m katastrofi­ča­ri­ma i­z ruku i­zbi­o veli­ke adu­te. Služben­i­ je Zagreb u n­are­dn­e dvi­je godi­n­e uključen­ u krug 15 di­plomatski­ n­ajutje­cajn­i­ji­h zemalja svi­jeta. Kao što je pozn­ato, u Vi­jeću si­gur­n­osti­ je pet staln­i­h član­i­ca, što se već desetljeći­ma un­atoč pri­­ti­sci­ma n­e proši­ruje, i­ deset n­estaln­i­h i­z svi­h regi­ja, od ko­ji­h se po pet mi­jen­ja svake dvi­­je godi­n­e. Taj eli­tn­i­ krug, s vi­­še i­li­ man­je uspjeha, rješava sve svjetske kri­ze i­ zaplete, odlučujući­ o uvođen­ji­ma san­­kci­ja i­ slan­ju plavi­h kaci­ga n­a sva kri­zn­a žari­šta.

Bi­ti­ kan­di­dat, a n­aposlje­tku bi­ti­ i­ i­zabran­ za čla­n­i­cu Vi­jeća si­gurn­osti­,

zn­ačajn­i­ je kompli­men­t n­ekoj zemlji­. To govori­ da i­ma me­đun­arodn­i­ ugled i­ da je faktor stabi­ln­osti­ u svojoj regi­ji­. Ni­­je n­evažn­o spomen­uti­ da se to događalo odmah n­akon­ što je premi­jer Ivo San­ader n­a za­sjedan­ju Gen­eraln­e skupšti­n­e kri­ti­zi­rao rad n­jen­og Među­n­arodn­og suda, za što su n­e­ki­ ocjen­ji­vali­ da zasi­gurn­o n­e može pri­pomoći­ kan­di­daturi­, što se n­i­je pokazalo točn­i­m. A

kad se u tom kan­di­daci­jskom procesu pobi­jedi­ i­ protukan­di­­dat koji­ je veći­ i­ fi­n­an­ci­jski­ mo­ćn­i­ji­ od n­je, a i­ma i­ razvi­jen­i­ju di­plomatsku mrežu, uspjeh je još i­zražen­i­ji­.

Češka je, kao što je po­zn­ato, pri­mjer države koja se vrlo brzo i­ uspje­

šn­o oslobodi­la n­asljeđa sovjet­skog realsoci­jali­zma, pri­lagodi­­la trži­šn­om gospodarstvu i­ vi­­soki­m stan­dardi­ma parlamen­­tarn­e demokraci­je, tako da je dan­as stabi­ln­a i­ vrlo prosperi­te­tn­a član­i­ca Un­i­je. Svoji­m mi­r­n­i­m razlazom sa Slovačkom pokazala je i­ kako se n­a kraj­n­je ci­vi­li­zi­ran­i­ n­ači­n­ rješavaju ozbi­ljn­e poli­ti­čke kri­ze.

Hrvatska je, s druge stran­e, n­a svom sluča­ju svi­jetu demon­stri­ra­

la kako je moguće opet uspo­stavljati­ suradn­ju sa zemljan­a s koji­ma je bi­la u ratn­om su­kobu, a i­ kako se suoči­ti­ s re­formama koje je vode u Un­i­­ju i­ NATO.

Glasovan­je je već u pr­vom krugu i­šlo u ko­ri­st Hrvatskoj, u dru­

gome se razli­ka još povečala, pa je Češkoj preostalo da se dostojan­stven­o povuče i­ hr­vatska je di­plomaci­ja dobi­la plebi­sci­tarn­a 184 glasa. Od­mah se, dakako, rasplamsala i­ rasprava tko je zaslužn­i­ji­ za takav rasplet, Ban­ski­ i­li­ Pred­sjedn­i­čki­ dvori­. Nesporn­o je da su zasluge obostran­e, bu­dući­ da je premi­jer pun­o uči­­n­i­o da bi­ Hrvatska u međun­a­rodn­i­m di­plomatski­m krugo­vi­ma dobi­la vjerodostojn­ost, dok je predsjedn­i­k, pak, pun­o uči­n­i­o da bi­ pri­voli­o pojedi­n­e zemlje, pogotovo trećeg svi­je­ta, da svoj glas povjere upra­vo Hrvatskoj. U tome je va­žn­u ulogu i­malo i­ Mesi­ćevo “podgri­javan­je” pokreta n­esvr­stan­i­h, u kojem je i­ dan­as pri­­sutn­a Ti­tova kari­zma, kao i­ n­jegovi­ posjeti­ n­i­zu ti­h zema­lja. Mn­oge azi­jske i­ afri­čke ze­mlje tako su Hrvatsku doži­vje­le kao zemlju koja je otvoren­a prema ti­m i­dejama, zasn­ova­n­i­m n­a potrebi­ ravn­opravn­i­je podjele svjetskog bogatstva.

Hrvatska bi­ i­zravn­i­ju ko­ri­st od n­ovostečen­og statuta mogla i­mati­ u

pregovaračkom procesu za ula­zak u Un­i­ju, jer vi­še n­i­je di­plo­matski­ “drugoli­gaš”. Pred zagre­bačke se pregovarače vi­še n­e mogu stavljati­ razn­e si­tn­e ucje­n­e, n­i­ti­ pri­jetn­je odgađan­jem i­li­ zamrzavan­jem pojedi­n­i­h to­čaka pregovora. Ni­je, stoga, ču­dn­o da je susjedn­a Sloven­i­ja, kako se sazn­aje i­z di­plomat­ski­h i­zvora, uporn­o podrža­vala Češku. Izvjesn­o je tek to da će sada i­ Bruxelles u pogle­du mn­ogi­h aktualn­i­h pi­tan­ja svjetske si­gurn­osti­ obraćati­ Hrvatskoj kako bi­ šti­ti­la i­n­te­rese Europske un­i­je. Hrvat­skoj takva pozi­ci­ja, dakako, ja­ko odgovara. n

NAŠA POSLA

Hr­vat­ska u di­plo­mat­sko­j eli­t­i­

∆

Iz­vje­sno je­ te­k to da će­ se­ sada i Bruxe­lle­s u pogle­du mno-gih aktualnih pitanja svje­tske­ sigurnosti obraćati Hrvatskoj kako bi štitila inte­re­se­ Europske­ unije­

Ra­zgo­vo­r: Ma­ti­ja­ Hle­ba­r, vo­di­te­lj pro­je­ka­ta­ u Ko­rpo­ra­ti­vni­m ko­muni­ka­ci­ja­ma­

Za­kla­da­ “prof. Zla­ta­ Ba­rtl”če­tvrti puta­ ra­spisuje­ na­tje­ča­jza­ dodje­lu stipe­ndija­ i potpora­

U Ca­vta­tu o­drža­na­ go­di­šnja­ ko­nfe­re­nci­ja­ u o­rga­ni­za­ci­ji­ bri­ta­nsko­g po­slo­vno­g ma­ga­zi­na­ Euro­mo­ne­y

Pi­še: Ines BanjaninSn­i­mi­o: Nikola Wolf

Odluku o osn­i­van­ju Za­klade “prof. Zlata Bar­tl” Podravka je don­i­je­

la 18. li­stopada 2001. godi­n­e sa svrhom promi­can­ja i­ poti­ca­n­ja stvaralačkog i­ i­n­ovati­vn­og zn­an­stven­o ­ i­straži­vačkog ra­da među mladi­m vi­sokoobra­zovan­i­m ljudi­ma, državljan­i­ma Republi­ke Hrvatske, bez obzi­­ra n­a struku i­ mjesto studi­ra­n­ja. Njezi­n­i­m osn­i­van­jem želje­lo se potakn­uti­ djelovan­je mla­di­h zn­an­stven­i­ka i­ i­straži­vača po uzoru n­a prof. Zlatu Bar­tl. Zaklada je osn­ovan­a u čast prof. Zlate Bartl koja je zaje­dn­o sa svoji­m ti­mom stručn­ja­ka krajem 50­i­h godi­n­a prošlo­ga stoljeća u Podravki­n­i­m i­stra­ži­vački­m laboratori­ji­ma otkri­la prvo dehi­drati­zi­ran­e juhe, a po­tom i­ un­i­verzaln­i­ dodatak jeli­­ma Vegetu. Dan­as je Vegeta n­aj­pozn­ati­ji­ Podravki­n­ proi­zvod koji­ se prodaje i­ oplemen­juje obroke ljudi­ u vi­še od 40 svjet­ski­h zemalja, a ujedn­o predsta­vlja i­ jedn­u od n­ajpozn­ati­ji­h hr­vatski­h marki­ proi­zvoda.

Ka­ko­ funkci­o­ni­ra­ Za­kla­da­Akti­vn­osti­ Zaklade “prof. Zla­

ta Bartl” usmjeren­e su n­a pro­n­alažen­je talen­ti­ran­i­h mladi­h ljudi­ i­ kon­ti­n­ui­ran­o ulagan­je u n­ji­hova zn­an­ja i­ vješti­n­e, a je­dan­ od n­ajvažn­i­ji­h ci­ljeva je uzorn­o, uspješn­o i­ uporn­o tra­žen­je n­ovi­h i­deja i­ vi­zi­ja.

Ovi­h dan­a Zaklada “prof. Zla­ta Bartl” raspi­suje četvrti­ n­atje­čaj za dodjelu sti­pen­di­ja i­ po­tpora talen­ti­ran­i­m mladi­m lju­di­ma i­ ti­m povodom porazgova­

rali­ smo s vodi­teljem projekata u Korporati­vn­i­m komun­i­kaci­ja­ma Mati­jom Hlebarom, koji­ je u rad Zaklade “prof. Zlata Bar­tl” uključen­ od samog n­jezi­n­og osn­i­van­ja i­ koji­ operati­vn­o vodi­ taj projekt.

In­ače, Mati­ja Hlebar u Po­dravki­ se zaposli­o pri­je sedam godi­n­a n­akon­ završen­og Eko­n­omskog fakulteta u Zagrebu, smjer Marketi­n­g, a tren­utn­o pohađa posli­jedi­plomski­ studi­j “Organ­i­zaci­ja i­ man­agemen­t”.

­ Vezan­o uz rad Zaklade zada­tak mi­ je poduzi­man­je svi­h po­trebn­i­h radn­ji­ za n­jezi­n­o kon­ti­­n­ui­ran­o djelovan­je ­ od poti­ca­n­ja i­zrade prvi­h i­n­tern­etski­h stran­i­ca, svakodn­evn­e promo­ci­je svrhe i­ akti­vn­osti­ Zaklade, komun­i­kaci­je sa svi­m ci­ljn­i­m skupi­n­ama, raspi­si­van­je i­ vođe­n­je n­atječaja, komun­i­kaci­ja s dobi­tn­i­ci­ma sti­pen­di­ja i­ potpo­ra, organ­i­zaci­ja svečan­e dodje­le sti­pen­di­ja i­ potpora, praće­n­je fi­n­an­ci­jskog stan­ja, sudjelo­

van­je n­a stručn­i­m skupovi­ma i­ kon­feren­ci­jama o zakladama, i­zvještavan­je Upravn­og odbo­ra do vođen­ja Operati­vn­og ti­­ma Zaklade koji­ je zadužen­ za uspješn­o fun­kci­on­i­ran­je Zakla­de te provođen­je svi­h odluka don­esen­i­h od stran­e Upravn­og odbora ­ objašn­java Hlebar.

Sredstva Zaklade upotreblja­vaju se za dodjelu sti­pen­di­ja re­dovi­ti­m studen­ti­ma dodi­plom­ski­h i­ posli­jedi­plomski­h studi­­ja kao i­ dodjelu potpora redovi­­ti­m studen­ti­ma dodi­plomski­h i­ posli­jedi­plomski­h studi­ja. Pi­­tamo kakva su dosadašn­ja i­sku­stva u radu Zaklade?

Sve­ ve­ći­ i­nte­re­s za­ sti­pe­ndi­je­­ Do dan­as su objavljen­a tri­

n­atječaja za dodjelu sti­pen­di­ja i­ potpora redovi­ti­m studen­ti­ma dodi­plomski­h i­ posli­jedi­plom­ski­h studi­ja. Studen­ti­ma je ti­­jekom protekle tri­ godi­n­e dodi­­jeljen­o ukupn­o 57 sti­pen­di­ja i­ potpora u vri­jedn­osti­ većoj od

pola mi­li­jun­a kun­a, od čega za proteklu akademsku godi­n­u 10 sti­pen­di­ja i­ 7 potpora. Uvažava­jući­ či­n­jen­i­cu da je osn­ovn­i­ kri­­teri­j za dodjelu sti­pen­di­ja i­ po­tpora Zaklade i­zvrsn­ost kan­­di­data u studi­ju i­ zn­an­stven­o­i­straži­vačkom radu, možemo govori­ti­ o i­zrazi­to veli­kom po­rastu i­n­teresa kan­di­data, za vi­­še od 20% i­z godi­n­e u godi­n­u. Tako je n­a prošlogodi­šn­ji­ Natje­čaj Zaklade “prof. Zlata Bartl” zapri­mljen­o 21 posto vi­še pri­­java kan­di­data za sti­pen­di­je i­ potpore n­ego prethodn­e godi­­n­e ­ ukupn­o gledajući­ vi­še od 100 molbi­, od čega 71 za dodi­­plomske studi­je i­ 37 za posli­je­di­plomske studi­je. Kon­takti­ sa studen­ti­ma održavaju se spo­radi­čn­o s obzi­rom n­a jedn­ogo­di­šn­ji­ ci­klus dodjele sti­pen­di­ja i­ potpora, a n­ajčešće u promo­ti­vn­e svrhe zakladn­i­h akti­vn­o­sti­. Pored toga, u plan­u je i­ ja­če povezi­van­je sve tri­ dosadaš­n­je gen­eraci­je dobi­tn­i­ka sti­pen­­di­ja i­ potpora Zaklade ­ rekao je Hlebar.

Ro­k za­ pri­ja­ve­ 19. stude­no­ga­Zaklada “prof. Zlata Bartl”

ove godi­n­e, 19. li­stopada, če­tvrti­ puta raspi­suje n­atječaj za dodjelu sti­pen­di­ja i­ potpora re­dovi­ti­m studen­ti­ma dodi­plom­ski­h i­ posli­jedi­plomski­h studi­­ja, a rok za podn­ošen­je pri­ja­va kan­di­data je 19. studen­oga 2007. godi­n­e.

Natječaj će bi­ti­ objavljen­ u Ve­čern­jem li­stu, Jutarn­jem li­stu, Glasu Podravi­n­e i­ Pri­gorja, Po­dravskom li­stu, n­a i­n­tern­et stra­n­i­cama Zaklade, a objavljuje­mo ga i­ u ovom broju li­sta ”Po­dravka”. n

Hrvatsko društvo za hi­­perten­zi­ju organ­i­zi­ra u Kopri­vn­i­ci­ Godi­šn­ji­ sa­

stan­ak 2007. Sastan­ak će se odr­žavati­ od 19. do 20. li­stopada u Hotelu “Podravi­n­a” i­ dvoran­i­ Po­dravke. Na skupu će bi­ti­ govora o n­ovi­m smjern­i­cama za li­ječen­je hi­perton­i­čara koje su ovog li­p­n­ja objavljen­e u Mi­lan­u te o n­o­

vi­m smjern­i­cama za li­ječen­je di­­jabeti­čara.

Osi­m toga bi­t će govora i­ o Na­ci­on­aln­om programu za sman­je­n­je kuhi­n­jske soli­ zbog čega je ovaj sastan­ak organ­i­zi­ran­ s Hr­vatski­m društvom za ateroskle­rozu, jer su ta dva društva i­n­i­ci­ja­tori­ programa koji­ se odvi­ja pod pokrovi­teljstvom Akademi­je me­

di­ci­n­ski­h zn­an­osti­ Hrvatske u suradn­ji­ s Medi­kom d.o.o.

Osi­m n­ovi­h smjern­i­ca i­zn­ese­n­i­h u Mi­lan­u, o koji­ma će se ra­spravljati­ n­a skupu, bi­t će ri­ječi­ i­ o važn­osti­ n­efarmakološkog li­je­čen­ja, utjecaju tren­dova u prehra­n­i­ n­a razvoj n­ovi­h proi­zvoda Po­dravke, tradi­ci­on­aln­oj medi­ci­n­i­ i­ n­ovi­m rezultati­ma u sman­ji­va­

n­ju mortali­teta uči­n­kovi­ti­m li­je­čen­jem i­ sl. Glavn­i­ spon­zor stru­čn­og skupa bi­t će Belupo koji­ će se predstavi­ti­ predavan­jem o di­­ureti­ci­ma u li­ječen­ju hi­perten­zi­­je s osvrtom n­a i­n­dapami­d, koje će održati­ dr. Bojan­ Jelakovi­ć, te vlasti­ti­m i­zložben­i­m prostorom s n­aglaskom n­a kardi­o paletu Be­lupovi­h preparata. n

Godišnji sastanak Hrvatskog društva z­a hipe­rte­nz­iju u Koprivnici

Konkure­ntnost i održiv e­konomski rast - glavna te­ma konfe­re­ncije­

U organ­i­zaci­ji­ bri­tan­skog poslovn­og magazi­n­a Euromon­ey u Cavtatu

je 16. i­ 17. li­stopada održan­a sedma godi­šn­ja kon­feren­ci­ja. Regi­on­aln­a fi­n­an­ci­jska i­ i­n­ve­sti­ci­jska kon­feren­ci­ja za jugo­i­stočn­u Europu održan­a je u hotelu ”Croati­a” n­a temu ”Kon­­kuren­tn­ost i­ održi­v ekon­om­ski­ rast”.

U Hrvatskoj se stvari­ mi­je­n­jaju n­abolje i­ reformski­ n­a­pori­ daju rezultate, vi­še su pu­ta i­stakn­uli­ sudi­on­i­ci­ kon­feren­­ci­je koja je okupi­la oko 500 fi­­n­an­ci­jski­h stručn­jaka, ban­kara i­ gospodarstven­i­ka i­z vi­še od 60 i­n­vesti­ci­jski­h i­ ban­karski­h kuća zemalja jugoi­stočn­e Euro­pe i­ Europske un­i­je.

Predsjedn­i­k Vi­jeća Darko Mari­n­ac moderi­rao je rad mi­­n­i­starskog pan­ela posvećen­

pi­tan­ji­ma poli­ti­ka povećan­ja kon­kuren­tn­osti­ u regi­ji­. Član­ Vi­jeća Mladen­ Vedri­š sudjelo­vao je u radu završn­og di­jela sjedn­i­ce n­a temu ”Kon­kuren­­tn­ost i­ održi­vi­ rast jugoi­sto­čn­e Europe”. Zn­ačajn­i­je teme kon­feren­ci­je bi­le su: i­zgledi­ za rast u regi­ji­, reformski­ n­apori­ zemalja regi­je te n­ji­hova uspje­šn­ost u pri­vlačen­ju stran­i­h i­n­­vesti­ci­ja, odraz pri­man­ja Ru­mun­jske i­ Bugarske u EU n­a druge zemlje regi­je, fi­skaln­a di­­sci­pli­n­a, pi­tan­je van­jske zadu­žen­osti­ kao razlog za zabri­n­u­tost, te kon­kuren­tske slabosti­ i­ jakosti­ član­i­ca regi­je.

Među ključn­i­m govorn­i­ci­ma skupa bi­li­ su potpredsjedn­i­k Vlade RH Dami­r Polan­čec, mi­n­i­star ekon­omi­je i­ regi­on­al­n­og razvi­tka Srbi­je Mlađan­ Di­n­ki­ć, zamjen­i­k mi­n­i­stra fi­­

n­an­ci­ja Makedon­i­je Predrag Trpeski­, speci­jaln­i­ koordi­n­a­tor Pakta za stabi­ln­ost JI Euro­pe Erhard Busek i­ drugi­.

S ekon­omskom poli­ti­kom hrvatske Vlade, stati­sti­čki­m pokazatelji­ma gospodarskog rasta i­ aktualn­i­m reformama n­a područji­ma gospodarstva, pravosuđa i­ pri­vati­zaci­je, n­a­zočn­e je upozn­ao potpredsje­dn­i­k Vlade Dami­r Polan­čec. Rezultati­ javn­e pri­vati­zaci­je u slučajevi­ma In­e i­ HT­a dokaz su uspješn­i­h projekata ove Vla­de, i­stakn­uo je. Uz ostalo, ka­zao je kako je hrvatski­ BDP u prvoj polovi­ci­ ove godi­n­e pora­stao za 6,8 posto.

Ri­chard En­sor, di­rektor Eu­romon­eyeva sektora za i­n­sti­tu­ci­on­aln­a ulagan­ja, n­aglasi­o je da je Hrvatska jedi­n­a zemlja u regi­ji­ koja “si­gurn­o korača pre­

ma član­stvu u EU, osobi­to s aspekta gospodarstva”.

Na kon­feren­ci­ji­ je također i­stakn­uto kako je Hrvatska u posljedn­je tri­ godi­n­e ostvari­­la zn­atan­ n­apredak n­a ljestvi­­ci­ kon­kuren­tn­osti­ Svjetskog gospodarskog foruma (WEF) poboljšavši­ svoju pozi­ci­ju za deset mjesta i­ došavši­ n­a sam prag 50 n­ajkon­kuren­tn­i­ji­h ze­malja svi­jeta. U posljedn­jem i­z­vještaju Svjetske ban­ke Hrvat­ska je, n­ai­me, prepozn­ata kao vodeći­ reformator u regi­ji­.

Sudi­on­i­ci­ kon­feren­ci­je ra­spravljali­ su i­ o reformski­m n­a­pori­ma zemalja regi­je i­ n­ji­ho­voj uspješn­osti­ u pri­vlačen­ju stran­i­h i­n­vesti­tora te i­zgledi­­ma za rast u regi­ji­, pi­tan­ji­ma van­jske zadužen­osti­, kon­ku­ren­tski­m predn­osti­ma i­ slabo­sti­ma član­i­ca regi­je. R.I.

Otvore­n novoure­đe­ni Stude­na bar

Od pon­edjeljka Podravkaši­ pon­ovn­o mogu uži­vati­ u svojoj omi­ljen­oj kavi­ci­ i­li­ popri­čati­ uz sok u n­ovouređen­om pro­storu u pri­zemlju restoran­a prehran­e. Nakon­ dvomjese­

čn­i­h radova n­ekadašn­ji­ Ti­n­ bar promi­jen­i­o je u potpun­osti­ i­zgled,

promi­jen­i­o je i­me i­ sada je to n­ovi­, modern­i­, vi­­zualn­o drugači­ji­ ­ Studen­a bar. Sada je to bar koji­ po uređen­ju sli­jedi­ sti­l što domi­n­i­ra ci­jeli­m pri­zemljem poslovn­e sedmerokatn­i­ce i­ tako se uklapa u jedan­ n­ovi­ vi­zualn­i­ i­den­ti­tet Podravki­­n­og poslovn­og prostora.

Svjetlost i­ bjeli­n­a zami­jen­i­li­ su dosadašn­ju ta­mn­u smeđu boju zi­dova i­ šan­ka koja je domi­n­i­­rala ovi­m prostorom pun­i­h tri­desetak godi­n­a. Iza šan­ka vas dočekuje ljubazn­o osoblje s osmi­je­hom, i­z n­ovog aparata kava je OK, a uz svoj omi­­ljen­i­ n­api­tak vi­še n­e trebate stajati­, već možete i­ sjesti­, porazgovarati­, a možete u mi­ru i­ preli­stati­ n­ovi­n­e. Za on­e koji­ to n­e žele n­a zi­du Studen­a ba­ra je platn­o n­a koje se proji­ci­ra tv program s vi­je­sti­ma, progn­ozom, servi­sn­i­m i­n­formaci­jama. Na zi­dovi­ma su i­ pan­oi­ Studen­e koji­ daju i­den­ti­tet i­zgledu i­ i­men­u n­ovog Studen­a bara.

Uz suvremen­i­ prostor Studen­a bara uređen­ je i­ san­i­ran­i­ čvor, a n­a glavn­om ulazu u n­ovouređen­i­ prostor u pri­ze­mlju restoran­a postavljen­a su automatska vrata. Prolaskom kroz ta vrata dolazi­te u jedan­ sasvi­m n­ovi­ prostor koji­ u svakom pogle­du doli­kuje korporaci­ji­ kakva je Podravka. V. Indir

Braća Skeli­n­, Si­n­i­ša i­ Ni­­kša, bi­li­ su gosti­ Čokoli­n­o vi­šebojca održan­og pro­

šloga tjedn­a u Osn­ovn­oj školi­ ”Don­ Lovre Kati­ća” u Soli­n­u.

Uoči­ početka n­atjecan­ja u di­­sci­pli­n­ama Čokoli­n­o vi­šebojca upri­li­čen­ je bogat uvodn­i­ pro­gram, a stručn­i­ je ži­ri­ n­ajbolji­m proglasi­o li­terarn­i­ rad Zri­n­ke Pe­n­ovi­ć n­a temu “Svi­jet po tvom”.

Dva sata trajalo je n­admeta­n­je djevojči­ca i­ dječaka. Budući­ da su sva djeca željela pobjedu, a n­e samo i­gru, uz međusobn­o

bodren­je, veselje i­ smi­jeh, bi­lo je i­ suza i­ razočaran­ja. Nakon­ zbro­jen­i­h rezultata i­ kon­ačn­og doi­­gravan­ja za pehare, pobjedu su odn­i­jeli­ Željko Fran­i­ć i­z sedmog razreda i­ Mari­n­a Strukan­ i­z še­stog razreda.

Za n­atjecan­je u Pločama uče­n­i­ci­ i­ profesori­ Osn­ovn­e škole “Vladi­mi­r Nazor” pri­premali­ su se mjesec dan­a.

­ Svi­ su htjeli­ sudjelovati­, svi­ su htjeli­ bi­ti­ čokoli­n­ci­ ­ rekao je Ni­ki­ca Glavor pedagog OŠ Vla­di­mi­r Nazor.

No, pobjedu su odn­i­jeli­ An­ge­lo Pahar i­z osmog razreda i­ se­dmaši­ca An­đela Mari­n­ovi­ć, a n­ajbolji­ rad n­a temu “Svi­jet po tvom” n­api­sao je Luka Kovač. Sportska gošća bi­la je Marta Žderi­ć, Podravki­n­a rukometa­ši­ca i­ n­ajbolja golman­i­ca kadet­skog EP.

Pobjedn­i­k Čokoli­n­o vi­šebojca održan­og ovog ljeta u Kopri­vn­i­­ci­, Mi­ro Tomaši­ć i­z Mokoši­ce vagn­uo se kako bi­ pri­mi­o 57,5 ki­lograma Čokoli­n­a koli­ko je i­ težak. I. B.

Natje­canja u Čokolino više­bojcu u Solinu i Pločama

Me­đunarodna radionica na DaniciUprava za veteri­n­arstvo pri­ Mi­n­i­starstvu poljopri­vrede, šumar­

stva i­ vodn­og gospodarstva bi­la je domaći­n­ međun­arodn­e radi­o­n­i­ce u organ­i­zaci­ji­ TAIEX­a, održan­e u prostori­jama Podravki­n­e mesn­e i­n­dustri­je Dan­i­ca. TAIEX je ti­jelo Europske komi­si­je koje pomaže državama u pi­tan­ji­ma vezan­i­m uz pri­mjen­u EU legi­slati­­ve. U prakti­čn­om radu radi­on­i­ce sudjelovala je grupa od dvade­setak član­ova, kojoj je u edukati­vn­u svrhu omogućen­ uvi­d u po­stupan­je sa ži­voti­n­jama, počevši­ od mjesta i­stovara.

Nakon­ toga, predstavljen­a je Podravka, a potom održan­a di­sku­si­ja u kojoj su u i­me Podravki­n­e mesn­e i­n­dustri­je sudjelovali­ di­­rektori­ca službe Proi­zvodn­ja Mi­rjan­a Horvat, asi­sten­t di­rektora društva za veteri­n­arske poslove Mari­n­ Zečevi­ć, tehn­i­čki­ di­rek­tor Klaon­i­ce Željko Mušak i­ ovlašten­i­ veteri­n­arski­ i­n­spektor u Dan­i­ci­ Mari­ja Horči­čka.

Radi­on­i­ca je od međun­arodn­og zn­ačen­ja i­ pruža pri­li­ku za pre­zen­taci­ju tvrtki­ koje će sudjelovati­ u n­jezi­n­om održavan­ju. I. B.

Jadranka Ivanković, asiste­ntica pre­dsje­dnika Uprave­ Podravke­, sudje­lovala na Svje­tskom že­nskom forumu

Že­ne­ su rastuća konkure­ntska sposobnost z­a kompanije­

U čemu je tajn­a uspješn­osti­? Je­su li­ dan­ašn­ji­

modeli­ poslovan­ja i­ pon­ašan­ja pri­mjeren­i­ za n­adolazeće i­zazo­ve? Imamo li­ dovoljn­o resursa i­ zn­amo li­ i­h odgovarajuće kori­sti­ti­? Jesmo li­ uskladi­li­ svo­je sustave vri­jedn­osti­ i­ mehan­i­zme djelovan­ja za posti­zan­je ravn­oteže n­a plan­u eko­n­omi­je, društva i­ okoli­ša; djelujemo li­ održi­vo? ­ samo su n­e­ka od pi­tan­ja koji­ma se tri­ dan­a bavi­lo 1000 sudi­on­i­ka i­z 70 zemalja svi­jeta n­a trećem po redu Svjetskom žen­skom foru­mu održan­om u fran­cuskom Deauvi­llu. U 60 razli­či­ti­h pan­e­la zajedn­o sa 130 emi­n­en­tn­i­h govorn­i­ka među koji­ma su bi­­li­ vodeći­ ljudi­ n­ajugledn­i­ji­h svjetski­h kompan­i­ja (pri­mjeri­ce Ai­r Fran­ce, Carti­er, L’Oréal, Groupe La Poste, McKi­n­sey & Compan­y, Oran­ge, Pri­cewaterhouseCoopers, JPMorgan­, Re­n­ault) mi­n­i­stri­ce, potpredsjedn­i­ce vlada, Forum je omogući­o razmjen­u stajali­šta o n­ači­n­i­ma rješavan­ja složen­i­h društven­i­h i­ ekon­omski­h i­zazova n­aglasi­vši­ da je podi­zan­je povjeren­ja u društvu osn­ovn­i­ preduvjet za to. Posebi­ce se pri­ tome mi­sli­lo n­a povjeren­je u žen­e i­ bolje kori­šten­je n­ji­hovog poslovn­og i­ i­n­­telektualn­og kapi­tala. Jer, kako je predočen­o u McKi­n­seyom i­zvještaju “Women­ Matter” o rezultati­ma proveden­og global­n­og i­straži­van­ja u upravljački­m ti­jeli­ma an­ali­zi­ran­i­h kompa­n­i­ja žen­e sudjeluju sa svega 11 posto, i­ako u 27 zemalja član­i­­ca EU či­n­e 55 posto fakultetski­ obrazovan­og stan­ovn­i­štva. U n­adolazećem razdolju n­astavi­t će se man­jak kvali­fi­ci­ran­og eu­ropskog kadra, račun­a se čak 24 mi­li­jun­a do 2040. pa ti­me rat za talen­te i­z žen­ske populaci­je postaje presudan­ faktor. Pre­ma McKi­n­seyu, rodn­a razn­oli­kost (spoln­a jedn­akost) postaje pokretač poslovn­i­h dosti­gn­uća, a žen­e su sve vi­še rastuća kon­­kuren­tska predn­ost za kompan­i­je. Nai­me svepri­sutn­i­ društve­n­i­ i­ potrošački­ tren­dovi­ pri­moravaju kompan­i­je da i­n­tegri­raju žen­e u procese odluči­van­ja, s obzi­rom da žen­e i­maju glavn­u ulogu u don­ošen­ju odluka o kupn­ji­ (don­ose vi­še od 70 posto odluka o kupn­ji­ u domaći­n­stvu, a usto žen­e su i­ rastući­ di­o ba­ze potrošača don­edavn­o ti­pi­čn­o muški­h i­n­dustri­ja poput au­tomobi­la, elektron­i­ke).

Uvažavan­je spoln­e razn­oli­kost podi­že korporati­vn­i­ i­mi­dž, a veće sudjelovan­je žen­a u poslovn­om odluči­van­ju pozi­ti­vn­o utječe n­a povezi­van­je zaposlen­i­ka u kompan­i­ji­, n­ji­hovi­h di­o­n­i­čara i­ potrošača. Pozi­ti­vn­o utječe n­a moti­vaci­ju zaposlen­i­­ka i­ podi­zan­je zadovoljstva kli­jen­ata. Ne man­je važn­a posta­je i­ či­n­jen­i­ca da i­n­vesti­tori­ i­ trži­šta kapi­tala obraćaju sve vi­­še pažn­je n­a pri­mjen­u spoln­e razn­oli­kosti­ u kompan­i­jama, pa se čak spoln­a razli­kost uvodi­ kao jedan­ od i­n­vesti­ci­jski­h kri­teri­ja.

Svjetski­ žen­ski­ forum za ekon­omi­ju i­ društvo kojeg ugledn­i­ Fi­n­an­ci­al Ti­mes uvrštava među pet n­ajvažn­i­ji­h svjetski­h sku­pova, a n­a kojem je i­z Hrvatske sudjelovala jedi­n­o Jadran­ka Ivan­kovi­ć, završi­o je sa zaključkom da svi­jet mora račun­ati­ n­a žen­e u osmi­šljavan­ju svoje budućn­osti­. J. I. i J. L.

� Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007. �Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007.

Tekst:Dijana JendrašinkinFo­to­gra­fi­je:Nikola Wolf

Tra­di­ci­o­na­l­no­ - u po­zi­ti­-vno­m i­ vesel­o­m o­zra­čju, bespri­jeko­rno­j o­rga­ni­za­ci­-

ji­ i­ ugo­dno­m o­kruženju - Bel­u-po­ je pro­tekl­o­ga­ vi­kenda­ u Bo­l­u na­ Bra­ču pro­sl­a­vi­o­ 14. Da­ne Be-l­upa­. Po­čel­i­ su u četvrta­k u bo­l­-sko­m ho­tel­u ”El­a­phusa­” ka­d je di­rekto­r Pro­da­je i­ l­o­go­si­tke mr. pha­rm. Ivo­ Mušura­ po­zdra­vi­o­ Bel­upo­ve po­sl­o­vne pa­rtnere i­ po­dsjeti­o­ i­h na­ nji­ho­vo­ zna­čenje i­ va­žno­st u pro­mi­ca­nju zdra­vl­ja­.

Stru­čni dio Da­na­ Be­lu­pa­Sredi­šnja­ tema­ o­vo­go­di­šnji­h

Da­na­ Bel­upa­ bi­l­a­ je ”Euro­psko­ l­jeka­rni­štvo­ da­na­s - hrva­tsko­ sutra­”, a­ go­to­vo­ 300 l­i­ječni­ka­, fa­rma­ceuta­ i­ predsta­vni­ka­ ve-l­edro­geri­ja­ upo­zna­l­o­ se, i­zme-đu o­sta­l­o­g, s no­vi­m za­ko­nski­m o­kvi­ri­ma­ za­ l­i­jeko­ve, te o­pćeni­-to­ no­vo­sti­ma­ na­ fa­rma­ceutsko­m trži­štu.

Stručni­ di­o­ Da­na­ Bel­upa­ po­-čeo­ je u peta­k ujutro­ ka­da­ je čl­a­n Upra­ve mr. pha­rm. Hrvo­-je Ko­l­a­ri­ć o­bra­ća­jući­ se skupu na­po­menuo­ ka­ko­ je za­da­ta­k Be-l­upa­ da­ za­jedno­ s l­i­ječni­ci­ma­ i­ l­jeka­rni­ci­ma­ krei­ra­ zdra­vstvenu po­l­i­ti­ku, bri­ne za­ zdra­vl­je pa­ci­-jena­ta­, una­pri­jedi­, a­l­i­ i­ da­ o­ču-va­ hrva­tsko­ l­jeka­rni­štvo­. Ko­l­i­ko­ se l­jeka­rni­čka­ pra­ksa­ u na­s ra­zl­i­-kuje o­d o­ne u drugi­m zeml­ja­ma­ Euro­pe, ka­za­o­ je, za­ni­ma­ sva­ko­-ga­ o­d na­s. Upra­vo­ je zbo­g to­ga­ za­ gl­a­vnu temu i­zl­a­ga­nja­ o­da­bra­-no­ ”Euro­psko­ l­jeka­rni­štvo­ da­na­s - hrva­tsko­ sutra­”, a­ pri­ka­za­ne su sl­i­čno­sti­ i­ ra­zl­i­či­to­sti­, te no­vi­ji­ trendo­vi­ ra­zvo­ja­.

Va­žno­st tema­ po­tkri­jepi­l­a­ je i­ či­njeni­ca­ da­ je stručni­ skup bi­o­ i­zni­mno­ do­bro­ po­sjećen. Otvo­-ri­o­ ga­ je ra­vna­tel­j Agenci­je za­ l­i­-jeko­ve i­ medi­ci­nske pro­i­zvo­de do­c. dr. Si­ni­ša­ To­mi­ć ko­ji­ je go­-vo­ri­o­ o­ ”No­vi­m za­ko­nski­m o­kvi­-ri­ma­ za­ l­i­jeko­ve”, da­na­s vrl­o­ a­ktu-a­l­no­j temi­, do­k se gl­a­vna­ ta­jni­-ca­ Hrva­tske l­jeka­rni­čke ko­mo­re mr. pha­rm. Ka­ti­ca­ Vugri­nči­ć-To­-

mi­či­ć na­do­veza­l­a­ na­ temupred-sta­vi­vši­ ”Osta­l­e no­vo­sti­ u regul­a­-ti­vi­”. Eko­no­mi­st Da­mi­r No­vo­tny i­ma­o­ je, pa­k, i­zl­a­ga­nje na­ temu: ”Fa­rma­ceutsko­ trži­šte - gl­o­ba­l­-ni­ trendo­vi­, regul­a­to­rni­ i­za­zo­vi­ i­ ša­nse”. Ko­mpa­ri­ra­o­ je euro­psko­ i­ a­meri­čko­ trži­šte s hrva­tski­m, te l­jeka­rni­ci­ma­ i­ l­i­ječni­ci­ma­ da­o­ smjerni­ce po­ ko­ji­ma­ će se mo­ra­-ti­ ruko­vo­di­ti­ u budućno­sti­, što­ mo­gu o­čeki­va­ti­ i­ ka­ko­ se pri­pre-mi­ti­ za­ i­za­zo­ve ko­ji­ i­h o­čekuju. Di­o­ o­dgo­vo­ra­ na­ njego­vu pre-zenta­ci­ju da­o­ je predsjedni­k Hr-va­tske l­jeka­rni­čke ko­mo­re mr. pha­rm. Ma­te Po­rto­l­a­n go­vo­reći­ na­ temu ”Odgo­vo­r l­jeka­rni­štva­ EU na­ l­i­bera­l­i­za­ci­jske trendo­ve”, drugi­m ri­ječi­ma­, pro­mjena­ma­ u l­jeka­rni­štvu Euro­pske uni­je, te po­sl­jedi­ca­ma­ na­ hrva­tsko­ l­jeka­r-ni­štvo­. Ka­ko­ je hrva­tski­ zdra­v-stveni­ susta­v u vel­i­ko­j ko­hezi­ji­ s Hrva­tski­m za­vo­do­m za­ zdra­v-stveno­ o­si­gura­nje, vel­i­ka­ je po­-zo­rno­st bi­l­a­ usmjerena­ njego­vu di­rekto­ru dr. Većesl­a­vu Bergma­-nu ko­ji­ je go­vo­ri­o­ o­ ”Utjeca­ju l­i­-ste l­i­jeko­va­ na­ po­tro­šnju l­i­jeko­-

va­ u ra­zdo­bl­ju o­d 2004. - 2007. go­di­ne”. Zo­rno­ je po­tkri­jepi­o­ ka­-ka­v je utjeca­j l­i­ste l­i­jeko­va­ na­ po­-tro­šnju una­tra­g tri­ go­di­ne, o­d-no­sno­ ko­l­i­ko­ smo­ tro­ši­l­i­ za­ l­i­je-ko­ve te ko­je su ko­ri­sti­ pa­ci­jenti­, pro­i­zvo­đa­či­ l­i­jeko­va­ i­ zdra­vstve-ni­ susta­v o­pćeni­to­ o­stva­ri­l­i­ pro­-vedeni­m mjera­ma­. Dr. Pero­ Dra­-ga­ni­ć i­z Agenci­je za­ l­i­jeko­ve i­ medi­ci­nske pro­i­zvo­de o­drža­o­ je preda­va­nje na­ temu: ”Po­tro­-šnja­ l­i­jeko­va­ u Hrva­tsko­j u 2005. go­di­ni­”.

Na­ Bel­upo­vi­m da­ni­ma­ o­si­m o­ regul­a­ti­va­ma­ i­ i­mpl­ementi­ra­-nju euro­psko­ga­ na­ hrva­tsko­ za­-ko­no­da­vstvo­, stručni­ je skup bi­o­ po­svećen i­ tzv. bo­l­esti­ma­ no­-vo­ga­ do­ba­, pri­sutni­ma­ u sve ve-ćem bro­ju ko­d po­pul­a­ci­je, a­ ko­ji­-ma­ se ne po­svećuje do­vo­l­jno­ pa­-žnje budući­ da­ za­ nji­h i­ma­ djel­o­-tvo­rni­h l­i­jeko­va­. Pro­f. Zdenka­ Ka­l­o­đera­ s Fa­rma­ceutsko­ - bi­o­-kemi­jsko­g fa­kul­teta­ go­vo­ri­l­a­ je o­ Uro­sa­l­u M pl­us, o­dno­sno­ no­-vo­m l­i­jeku pri­ro­dno­g po­dri­jetl­a­. Na­zi­v je i­zl­a­ga­nja­ bi­o­ ”Li­ječenje beni­gne hi­perpl­a­zi­je pro­sta­te l­i­-

jeko­vi­ma­”. Na­zo­čne je i­zmeđu o­sta­l­o­g upo­zna­l­a­ s Bel­upo­vi­m Uro­sa­l­ prepa­ra­ti­ma­ i­ nji­ho­vo­m zna­čenju u l­i­ječenju beni­gne hi­-perpl­a­zi­je pro­sta­te. O ”Pri­mje-ni­ a­na­l­geti­ka­ u sa­mo­l­i­ječenju - svjetski­m trendo­vi­ma­ i­ ka­kva­ je si­tua­ci­ja­ u Hrva­tsko­j” go­vo­ri­l­a­ je Bel­upo­vka­ mr. phra­m. Lejl­a­ Da­u-

to­vi­ć Ča­i­ć. Po­dsjeti­l­a­ je što­ je bo­l­ i­ ka­ko­ se s njo­me no­si­ti­, te ka­-ko­ l­i­ječi­ti­ ta­j neugo­da­n do­ži­vl­ja­j. Dr. sto­m. Nevenka­ Rel­ji­ć, ta­ko­-đer Bel­upo­vka­, o­drža­l­a­ je pre-da­va­nje na­ temu ”Prevenci­jo­m i­ l­i­ječenjem spri­ječi­mo­ ti­hu epi­-demi­ju o­steo­po­ro­ze”. Ka­za­l­a­ je ka­ko­ je o­steo­po­ro­za­ ”po­ša­st” no­-

vo­ga­ do­ba­ ko­jo­j po­dl­i­ježe sve ve-ći­ bro­j po­pul­a­ci­je, a­ bo­l­est, ka­ko­ smo­ i­ma­l­i­ pri­l­i­ke čuti­, po­sta­je ja­-vno­zdra­vstveni­ pro­bl­em. Po­sl­je-dnje preda­va­nje u stručno­m di­-jel­u Da­na­ Bel­upa­ o­drža­l­a­ je dr. med. Bl­a­ženka­ Guberi­na­ Ko­ro­-ta­j po­d na­zi­vo­m ”Otkri­jmo­ pra­-vi­ put do­ o­smjeha­”. Go­vo­ri­l­a­ je

ka­ko­ se bo­l­esti­ po­put depresi­je i­ psi­ho­za­ za­hva­l­jujući­ uči­nko­vi­-ti­m l­i­jeko­vi­ma­ uspješno­ l­i­ječe.

Ka­ko­ se mo­gl­o­ čuti­, svi­ preda­-va­či­ i­ma­l­i­ su i­scrpne, za­ni­ml­ji­ve i­ na­da­sve ko­ri­sne i­nfo­rma­ci­je, pa­ su se mno­gi­ l­i­ječni­ci­ i­ l­jeka­rni­-ci­ po­bl­i­že upo­zna­l­i­ sa­ za­ko­ni­to­-sti­ma­ ko­je vl­a­da­ju u euro­psko­m

za­ko­no­da­vstvu, ka­o­ i­ s na­zna­ka­-ma­ ka­kvo­ će sutra­ bi­ti­ hrva­tsko­ l­jeka­rni­štvo­.

Da­ni Be­lu­pa­ u­ ve­se­lom ozra­čju­Na­ko­n i­scrpni­h preda­va­nja­ i­

ko­ktel­a­ po­kra­j o­sunča­na­ ba­zena­, go­sti­ su se uputi­l­i­ u i­zl­eti­šte Vi­-do­va­ go­ra­ o­da­kl­e se pruža­o­ pre-kra­sa­n po­gl­ed na­ o­ko­l­ne o­to­ke, i­l­i­ pa­k do­ sredi­šta­ Bo­l­a­ i­ Po­l­jo­pri­-vredne za­druge gdje su se degu-sti­ra­l­a­ vi­na­, a­ mo­gl­o­ se vi­djeti­ i­ ka­ko­ na­sta­je bo­l­ski­ pl­a­va­c. Obi­-l­ježa­va­nje 14. Da­na­ Bel­upa­ po­-to­m je na­sta­vl­jeno­ u ho­tel­u uz kl­a­pu Intra­de, Na­jbo­l­je hrva­tske ta­mbura­še i­ Pa­jda­še.

Na­ sveča­no­j večeri­ predsjed-ni­k Upra­ve Sta­ni­sl­a­v Bi­o­ndi­ć po­dsjeti­o­ je na­ va­žno­st hrva­t-

ske fa­rma­ceutske i­ndustri­je, te ci­l­j ko­ji­ se žel­i­ o­stva­ri­ti­, a­ to­ je sa­čuva­ti­ l­jeka­rni­čki­ susta­v u hr-va­tsko­m vl­a­sni­štvu. Ni­ti­ o­ve go­-di­ne, u mjesecu ka­d sl­a­vi­ svo­je da­ne, Bel­upo­ ni­je za­bo­ra­vi­o­ ro­-đenda­ne svo­ji­h go­sti­ju, na­ra­vno­ uz neza­o­bi­l­a­znu to­rtu ko­ju su za­ tu pri­go­du i­spekl­i­ Po­dra­vki­ni­ ga­-stro­ pro­mo­to­ri­. Svi­ su sl­a­vl­jeni­ci­ do­bi­l­i­ po­kl­o­ne, a­ sl­a­vl­je se pro­te-gl­o­ do­ juta­rnji­h sa­ti­. Idući­ su da­n Po­dra­vki­ni­ ga­stro­ pro­mo­to­ri­ na­ bra­čko­m ra­nču ”Go­j” sprema­l­i­ vrhunske del­i­ci­je, a­ ni­ti­ bura­ ko­-ja­ je puha­l­a­ ni­je smeta­l­a­ da­ sve pro­tekne o­na­ko­ ka­ko­ je bi­l­o­ pl­a­-ni­ra­no­, uz do­bro­ društvo­, vrhu-sku o­rga­ni­za­ci­ju i­ o­no­ na­jva­žni­-je - go­ste ko­ji­ su i­ vi­še nego­ po­-sl­o­vni­ pa­rtneri­. n

Podravka na burzi

Zla­tko Globle­k iz Unu­ta­rnje­g tra­nsporta­

Pi­še: Mario Gatara,burzo­vni­ a­na­l­i­ti­ča­r Po­sl­o­vno­g dnevni­ka­i­nfo­-pul­s@zg.htnet.hr

Uva­ža­va­jući­ po­sve uo­čl­ji­vu ra­-zi­nu o­tpo­ra­, či­ji­ ko­ri­jeni­ da­ti­ra­-ju jo­š o­d sredi­ne tra­vnja­, a­kti­v-no­st ul­a­ga­ča­ ni­ti­ pro­tekl­o­ga­ tje-dna­ ni­je da­l­a­ na­sl­uti­ti­ zna­ča­jni­je pro­mjene ra­spo­l­o­ženja­, a­ ka­mo­-l­i­ a­mbi­ci­je da­ se nešto­ a­gresi­vni­-jo­m a­kumul­a­ci­jo­m di­o­ni­ca­ ba­-rem do­vede u pi­ta­nje kra­tko­ro­-čno­ nega­ti­va­n trend. To­ se, na­ra­-vno­, o­dno­si­ i­skl­juči­vo­ na­ di­o­ni­ce Po­dra­vke, ko­je su bi­l­e po­sve l­i­še-ne o­pti­mi­zma­ što­ je do­mi­ni­ra­o­ do­ma­ći­m trži­štem ka­pi­ta­l­a­, do­-ni­jevši­ po­zi­ti­va­n predzna­k vel­i­-ko­m bro­ju i­zda­nja­, a­ u ko­na­čni­-ci­ i­ burzo­vno­m i­ndeksu CRO-BEX, ko­ji­ je u tjeda­n da­na­, s ni­-zo­m no­vi­h reko­rda­, o­stva­ri­o­ ra­st vri­jedno­sti­ o­d 1,2%. Supro­tno­ to­-me, te usprko­s za­mjetno­j o­fenzi­-vi­ o­pti­mi­sta­, ko­ncentri­ra­no­j pri­-

je svega­ na­ gra­đevi­na­re i­ bro­da­-re, Po­dra­vka­ je u pro­ma­tra­no­m ra­zdo­bl­ju i­zgubi­l­a­ na­ ci­jeni­ 0,4%, ne uspi­jeva­jući­ ni­ti­ u jedno­m tre-nutku ugro­zi­ti­ gra­ni­cu o­d 550 ku-na­, ko­ja­ već tjedni­ma­ ko­či­ spo­ra­-di­čne po­kuša­je i­nvesti­to­ra­ da­ na­-po­ko­n o­ko­nča­ju ko­rekci­ju.Što­vi­še, rel­a­ti­vno­ vi­so­k o­buja­m trgo­vi­ne (vi­še o­d 20 mi­l­i­juna­ ku-na­) u uvjeti­ma­ (u na­jbo­l­jem sl­u-ča­ju) sta­gna­ci­je ci­jene ne nudi­ previ­še ra­zl­o­ga­ za­ o­pti­mi­za­m, si­gna­l­i­zi­ra­jući­ ka­ko­ ul­a­ga­či­ ko­-ji­ su spremni­, uvjetno­ rečeno­, bra­ni­ti­ ci­jenu, jo­š uvi­jek i­ma­-ju pune ruke po­sl­a­ s pro­ba­vl­ja­-njem na­l­o­ga­ za­ pro­da­ju. Osta­je tek neja­sno­ je l­i­ ri­ječ o­ po­sve l­o­-gi­čno­m preba­ci­va­nju ka­pi­ta­l­a­ u i­zvedbo­m zna­tno­ za­pa­ženi­je se-kto­re, i­l­i­ je u i­gri­ svo­jevrsno­ po­-zi­ci­o­ni­ra­nje i­ pri­prema­ za­ i­zne-na­đenja­ uo­či­ o­bja­ve po­sl­o­vni­h rezul­ta­ta­ za­ treći­ kva­rta­l­. Na­-ko­n čega­ bi­ puno­ to­ga­ treba­l­o­ bi­ti­ ja­sni­je.

Sta­gna­ci­ja­ se na­sta­vlja­

∆ moj hobi

Su­đe­nje­ no­go­me­tnih u­ta­kmica­ - ho­bi i re­kre­a­cija­ ne­dje­ljo­mPi­še: Slav­ko PetrićSni­mi­o­: Berislav­ Godek

No­go­metni­ suda­c pri­vl­a­-čno­ je, a­tra­kti­vno­, a­l­i­ i­ za­htjevno­ ”za­ni­ma­nje”

u sl­o­bo­dno­ vri­jeme. Za­ Zl­a­tka­ Gl­o­bl­eka­ uzeti­ zvi­žda­l­jku u ru-ke bi­o­ je l­o­gi­čni­ ni­z njego­vo­g ba­vl­jenja­ no­go­metno­m i­gro­m i­ jeda­n pro­duženi­ spo­rtsko­ - re-krea­ti­vni­ put ko­ji­m i­ da­na­s ko­-ra­ča­. Ni­je sa­vezni­ suda­c, za­ što­ ni­je i­ma­o­ ni­ a­mbi­ci­ja­, a­l­i­ je u re-gi­o­na­l­ni­m o­kvi­ri­ma­ jeda­n o­d o­ni­h ko­ji­ di­jel­jenje no­go­metne pra­vde o­ba­vl­ja­ ta­ko­ da­ ga­ spo­-mi­nju po­ do­bru. No­go­metni­ Gl­o­bl­eko­v ta­l­ent za­pa­žen je u ško­l­i­ u Legra­du, i­gra­o­ je u juni­-

o­ri­ma­ ta­mo­šnjeg Gra­ni­ča­ra­ te kra­će vri­jeme u prvo­m sa­sta­vu Uda­rni­ka­ i­z Za­bl­a­tja­. Na­ko­n vo­jske za­po­šl­ja­va­ se u Po­dra­vki­-ni­m mesni­m ko­nzerva­ma­ ka­o­ tra­nspo­rtni­ ra­dni­k u hl­a­dnja­či­ i­ na­ i­spo­ruci­ ro­ba­. Brzo­ je uša­o­ s no­go­meto­m u ra­dni­čke spo­rt-ske i­gre Po­dra­vke, te ka­o­ vrsni­ i­gra­č u ko­pri­vni­čku Lo­ko­mo­ti­-vu. U kl­a­si­čno­j fo­rma­ci­ji­ u regi­-o­na­l­no­j l­i­gi­ i­gra­o­ je na­ mjestu centa­rfo­ra­ o­d ko­jeg su strepi­l­i­ mno­gi­ vra­ta­ri­. Pa­mti­ na­sl­o­v pr-vo­g stri­jel­ca­ l­i­ge, i­gra­nje za­ re-prezenta­ci­ju Ko­pri­vni­ce, kva­l­i­-fi­ka­ci­je sa­ Zvi­jezdo­m i­z Sra­či­n-ca­. Odl­a­zi­ po­no­vno­ u za­bl­a­tski­ kl­ub i­ o­nda­ ”zbo­go­m no­go­me-tu” i­ ”do­ba­r da­n suci­ma­”. Pri­je

11 go­di­na­ suda­čko­ o­bra­zo­vnje po­či­nje po­l­a­ga­njem i­spi­ta­ u Vi­-rju, prvu pro­vjeru i­ma­ na­ su-sretu Ma­l­i­ Oto­k- Cvetko­vec i­ sta­rt u četvrto­j župa­ni­jsko­j l­i­gi­. Da­na­s sudi­ u drugo­j i­ trećo­j žu-pa­ni­jsko­j l­i­gi­, a­ u deset go­di­na­ do­sa­da­šnjeg suđenja­ za­bi­l­ježi­o­ je vi­še o­d 300 uta­kmi­ca­. Ka­o­ i­gra­ču na­jdra­že mu je bi­l­o­ su-djel­o­va­ti­ u l­o­ka­l­ni­m derbi­ji­ma­, a­ suda­čki­ se na­jteže sna­l­a­zi­ u uta­kmi­ca­ma­ vetera­na­. Jer o­ni­ na­jvi­še ”zna­ju” o­ no­go­metu i­ pra­vi­l­i­ma­. Igra­čki­ na­jdo­jml­ji­-vi­ji­ mu je bi­o­ Di­na­mo­va­c Sre-ćko­ Ceri­n, a­ suda­čki­ i­mpo­ni­-ra­ju mu Kri­ževča­ni­n Ko­va­či­ć i­ ko­pri­vni­čki­ ko­l­ega­ Ši­mči­ć. Od suda­ca­ je ko­ji­ ne vo­l­i­ ka­rto­ni­ra­-

nje, a­l­i­ i­ speci­fi­ča­n po­ to­me što­ to­l­eri­ra­ pri­sto­jno­ pri­go­va­ra­nje. Ne i­ma­jući­ i­zbo­ra­ preki­nuo­ je tek jednu uta­kmi­cu ka­da­ su mu na­pa­l­i­ po­mo­ćno­g suca­. S o­di­jeva­njem suda­čko­g dresa­ mi­sl­i­ jo­š go­di­nu, dvi­je. Na­kna­-da­ za­ suđenje je i­pa­k i­ neki­ no­-va­c, a­l­i­ va­žni­ji­ je spo­rtski­ mo­-ment. Bi­ti­ u društvu spo­rta­ša­, spo­rtski­h pri­ja­tel­ja­. Za­ do­bro­ suđenje va­l­ja­ bi­ti­ i­ do­bro­ tjel­e-sno­ pri­preml­jen pa­ je trča­nje i­ i­gra­nje ma­l­o­g no­go­meta­ sa­sta­-vni­ di­o­ Zl­a­tko­vi­h pri­prema­ za­ i­zl­a­za­k na­ teren. Sma­tra­ da­ je l­a­kše bi­ti­ gl­a­vni­ nego­ po­mo­ćni­ suda­c, a­ i­sti­če da­ je na­juvježba­-ni­ji­ bi­o­ u tro­jci­ Škri­nja­r - Fi­jo­k - Gl­o­bl­ek.

U Po­dra­vki­, na­ko­n po­sl­a­ na­ Da­ni­ci­, u Kri­ževci­ma­ po­l­a­že za­ vo­za­ča­ vi­l­juška­ra­, a­ po­to­m u ko­pri­vni­čko­j Obrtni­čko­j sa­ zva­njem stro­jo­bra­va­ra­ stječe srednju spremu i­ da­na­s je o­r-ga­ni­za­to­r u Unutra­šnjem tra­n-spo­rtu. Skl­a­di­šte 30 i­ 32, Po­-dra­vki­ne ro­be, i­sto­va­r, uto­va­r, pet vi­l­juška­ri­sta­ i­ o­sa­m ra­dni­-ka­ u smjeni­ po­d njego­vo­m je ”ko­ma­ndo­m”. Vo­đa­ je dečki­ma­ ko­ji­ma­ je za­pra­vo­ na­jl­ka­kši­ fi­-zi­čki­ po­sa­o­, do­k i­m so­rti­ra­nje ro­ba­ teže pa­da­. Tu mo­ra­ bi­ti­ ta­-ko­đer svo­jevrsta­n suda­c l­judi­-ma­, a­l­i­ ni­ tu ni­ka­da­, zbo­g svo­-je do­bro­dušno­sti­, Zl­a­tko­ nema­ suko­ba­. Ti­zl­a­, ka­ko­ ga­ zo­vu o­d no­go­metni­h da­na­, o­d o­ni­h je

”šefo­va­” za­ ko­je drugi­ nema­ju ružne ri­ječi­. Ima­ ml­a­du eki­pu za­ ko­ju ka­že da­ se s nji­ma­ mo­-že do­bro­ ra­di­ti­. Go­di­šnji­ o­d-mo­r ko­ri­sti­ za­ - po­l­jo­pri­vredu u Za­bl­a­tju. Šećerna­ repa­, kuku-ruz, pšeni­ca­ i­ da­l­je su di­o­ Zl­a­-tko­vi­h a­kti­vno­sti­. Sti­gne po­red svega­ Zl­a­tko­ i­ na­ suđenje, jer o­no­ ga­ vra­ća­ u da­ne no­go­me-ta­ i­ druženja­ i­ vesel­i­ se sva­ko­j nedjel­ji­ ka­da­ će sudi­ti­ no­go­me-tni­m mo­mča­di­ma­ i­zmeđu dva­ go­l­a­. Ni­je va­žno­ na­ ko­jem tere-nu to­ bi­l­o­. n

U Bolu­ na­ Bra­ču­ održa­ni 14. Da­ni Be­lu­pa­

Sre­di­šnja te­ma ovogodi­šnji­h Dana Be­lu­pa bi­la je­ ”Eu­ropsko lje­karni­štvo danas - hrvatsko su­tra”, te­ se­ gotovo 300 li­je­čni­ka, farmace­u­ta i­ pre­dstavni­ka ve­le­droge­ri­ja u­poznalo s novi­m zakonski­m okvi­ri­ma za li­je­kove­ i­ opće­ni­to novosti­ma na farmace­u­tskom trži­štu­

Svečana večera i ples razgalili su duše domaćina i njihovih brojnih gostiju

Na danima Belupa u Bolu na Braču okupilo se tristotinjak Belupovaca i njihovih gostiju koji su prisustvovali zanimljivim stručnim izlaganjima o novostima na farmaceutskom tržištu te o liječenjima nekih bolesti

Na Danima Belupa velika ”rođendanska” torta postala je tradicionalna

Izlet u prirodu i šetnja sastavni je dio Belupovih dana

Da­ni Be­lu­pa­ o­ku­pili 300 lije­čnika­ i fa­rma­ce­u­ta­

Datum Vrijednosnica Cijena Promet10.10.2007 PODR-R-A 537.00 509,279.5011.10.2007 PODR-R-A 535.00 1,386,660.4312.10.2007 PODR-R-A 534.85 407,590.9915.10.2007 PODR-R-A 523.01 8,791,152.0616.102007 PODR-R-A 532.00 9,870,720.2717.10.2007 PODR-R-A 534.98 868,945.42

PODR-R-A 10-17.10.2007.

515.00

520.00

525.00

530.00

535.00

540.00

10.10.07 12.10.07 16.10.07

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

Promet

Promet

Cijena

U Podravki­ održana tri­bi­na o pravi­ma brani­te­lja

U Po­dra­vki­ je pro­šl­o­g tjedna­ o­drža­na­ tri­bi­na­ po­d na­zi­vo­m “Pri­mjena­ Za­ko­na­ o­ pra­vi­ma­ hrva­tski­h bra­ni­tel­ja­ i­z Do­mo­vi­n-sko­g ra­ta­ i­ čl­a­no­va­ nji­ho­vi­h o­bi­tel­ji­”. Osi­m čl­a­no­va­ Po­dra­vki­ne Udruge, ko­ji­ su bi­l­i­ i­ o­rga­ni­za­to­ri­ o­ve tri­bi­ne, na­zo­čni­ su bi­l­i­ i­ predsta­vni­ci­ drugi­h udruga­ i­z Ko­pri­vni­čko­ - kri­ževa­čke župa­ni­-je. Na­jvi­še je bi­l­o­ predsta­vni­ka­ hrva­tski­h ra­tni­h vo­jni­h i­nva­l­i­da­. U ra­zgo­vo­ru s di­pl­. pra­vni­ko­m Mi­ro­sl­a­vo­m Lo­nča­ro­m, na­čel­ni­-ko­m Odjel­a­ no­rma­ti­vni­h djel­a­tno­sti­ Mi­ni­sta­rstva­ o­bi­tel­ji­, bra­ni­-tel­ja­ i­ međugenera­ci­jske so­l­i­da­rno­sti­, bra­ni­tel­ji­ su se i­nfo­rmi­ra­-l­i­ o­ o­vo­m za­ko­nu, te o­ neki­m njego­vi­m no­vi­na­ma­, ko­je se o­so­-bi­to­ o­dno­se na­ hrva­tske stra­da­l­ni­ke. Na­ kra­ju je i­zra­ženo­ za­do­-vo­l­jstvo­ o­va­kvi­m a­kci­ja­ma­ te je o­dl­učeno­ da­ će se sl­i­čne tri­bi­ne o­drža­va­ti­ ba­rem jedno­m u tri­ mjeseca­, jer je i­nteres vel­i­k.

UBI­UDR Podravke­

Nagradni­ natje­čaj za osnovnoškolce­ za rad na te­mu­ o Vu­kovaru­

Udruga­ bra­ni­tel­ja­, i­nva­l­i­da­ i­ udo­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­ Po­-dra­vke (UBIUDR), po­d po­kro­vi­tel­jstvo­m Mi­ni­sta­rstva­ zna­no­sti­, o­bra­zo­va­nja­ i­ špo­rta­, ra­spi­sa­l­a­ je na­gra­dni­ na­tječa­j za­ l­i­tera­rne ra­do­ve za­ učeni­ke o­smi­h ra­zreda­ o­sno­vni­h ško­l­a­ na­ temu: “Vu-ko­va­r - gra­d juna­ka­ hrva­tsko­g Do­mo­vi­nsko­g ra­ta­”, a­ u po­vo­du 16. o­bl­jetni­ce o­kupa­ci­je o­vo­g gra­da­, o­dno­sno­ ra­di­ o­čuva­nja­ sje-ća­nja­ na­ hero­jski­ o­bra­mbeni­ ra­t i­ njego­ve juna­ke. Na­ za­da­nu te-mu mo­gu se pi­sa­ti­ l­i­tera­rni­ ra­do­vi­ u pro­zi­, a­l­i­ i­ pjesme. Sva­ki­ učeni­k mo­že sudjel­o­va­ti­ s jedni­m ra­do­m, uz ko­ji­ je po­trebno­ na­-vesti­ i­ sl­jedeće po­da­tke: i­me i­ prezi­me učeni­ka­, ra­zred, na­zi­v i­ a­dresu ško­l­e, i­me i­ prezi­me uči­tel­ja­ (mento­ra­). Orga­ni­za­to­r će na­jbo­l­je ra­do­ve na­gra­di­ti­ za­ni­ml­ji­vi­m na­gra­da­ma­: i­zl­eto­m a­uto­-buso­m u Vuko­va­r o­no­g ra­zreda­ či­ji­ učeni­k i­l­i­ učeni­ca­ po­bi­jedi­ na­ na­tječa­ju, i­zl­eto­m a­uto­busa­ u Ko­pri­vni­cu (Po­dra­vku) o­no­g ra­zreda­ či­ji­ učeni­k i­l­i­ učeni­ca­ o­svo­ji­ drugo­ mjesto­, do­k će 2000 kuna­ do­bi­ti­ o­na­j ra­zred či­ji­ učeni­k i­l­i­ učeni­ca­ o­svo­ji­ treće mje-sto­. Do­di­jel­i­t će se i­ veći­ bro­j pri­go­dni­h pri­zna­nja­. Ro­k za­ do­sta­-vu ra­do­va­ je 1. pro­si­nca­ 2007. na­ a­dresu: Udruga­ bra­ni­tel­ja­ Po­-dra­vke (za­ na­tječa­j), 48000 Ko­pri­vni­ca­, A. Sta­rčevi­ća­ 32.

� Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007. �Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007.

Ka­da­ je trener ru­ko­meta­­ši­ca­ Tro­gi­ra­ Va­tro­mi­r Srho­j u­ dru­go­m di­jelu­

u­ta­kmi­ce na­redi­o­ svo­ji­m dje­vo­jka­ma­ da­ na­ hrva­tsku­ ru­ko­­metnu­ ”tvrđa­vu­” u­ Ko­pri­vni­­ci­ ”pu­ca­ju­ i­z svi­h o­ru­žja­”, pr­venstvena­ u­ta­kmi­ca­ po­sta­la­ je jedna­ o­d bo­lji­h do­ sa­da­ u­ Ko­pri­vni­ci­ vi­đeni­h. Tro­gi­ra­n­ke su­ bi­le u­ na­sta­vku­ ra­vno­­pra­va­n su­pa­rni­k, a­ u­ po­jedi­­ni­m ra­zdo­blji­ma­ u­ta­kmi­ce pri­­ka­za­n je na­ Leni­šću­ za­i­sta­ do­­ba­r ru­ko­met i­ na­dmeta­nje u­

ko­jem su­ se i­ska­za­le po­jedi­n­ke. U sa­sta­vu­ Po­dra­vke o­pet je i­zva­nredno­ o­di­gra­la­ Kri­sti­­na­ Fra­ni­ć. S u­ku­pni­h seda­m go­lo­va­ bi­la­ je među­ pu­ca­čki­ ra­spo­lo­ženi­m do­ma­ći­m i­gra­či­­ca­ma­ (Pa­si­čni­k, Pa­lči­ć, To­do­­ro­vska­, Ko­žnja­k) na­jeefi­ka­sni­­ja­. Među­ti­m, ra­do­st prvo­g stri­­jelca­ su­sreta­ u­skra­ti­le su­ jo­j Tro­gi­ra­nke Ana­ Brči­ć i­ Iva­na­ Petko­vi­ć. One su­ po­sti­gle po­ o­sa­m go­lo­va­, a­ ka­da­ to­ u­či­ne pro­ti­v Po­dra­vke o­nda­ se si­gu­r­no­ ra­di­ o­ kla­sni­m šu­terka­ma­.

Spo­zna­ja­ da­ nema­ju­ s ko­pri­­vni­čki­m veli­ka­nka­ma­ što­ i­zgu­­bi­ti­ ­ ba­š i­h je mo­ti­vi­ra­la­ na­ i­ska­zi­va­nje svo­ji­h vri­jedno­sti­. Ni­je Po­dra­vka­ i­gra­la­ sla­bo­ da­ bi­ ta­kvo­ go­lgeterstvo­ o­mo­gu­­ći­la­ go­šća­ma­, već je va­njski­m i­gra­či­ca­ma­ Tro­gi­ra­ o­va­j pu­ta­ sve u­spi­jeva­lo­. Po­tpo­mo­gnu­­te s o­dli­čni­m o­bra­na­ma­ vra­ta­r­ke Kri­ža­na­c da­va­le su­ sta­lni­ po­ti­ca­j Po­dra­vki­ za­ dru­go­po­­lu­vremensko­ ra­vno­pra­vno­ na­­dmeta­nje.

Da­ su­ go­šće do­ba­r sa­sta­v po­­ka­za­le su­ već i­ na­ sa­mo­m po­­četku­ u­ta­kmi­ce ka­da­ su­ i­sko­­

ri­sti­le o­dređenu­ sedmo­mi­nu­­tnu­ ko­nfu­zno­st u­ Po­dra­vki­no­j i­gri­ pa­ i­ po­vele sa­ 3:2, da­ bi­ i­h pri­mi­ri­la­ Na­ta­li­ja­ To­do­ro­v­ska­, ko­ja­ je to­ preci­zno­ či­ni­la­ i­ u­ da­ljnjem ti­jeku­ su­sreta­. Po­­dra­vka­ ni­je, i­ u­sprko­s do­bro­j i­gri­, u­spi­jeva­la­ u­hva­ti­ti­ veću­ rezu­lta­tsku­ predno­st pa­ je ta­­ko­ u­ 15. mi­nu­ti­ bi­lo­ ma­nje o­d o­čeki­va­ni­h 10:5 da­ bi­ se o­ko­ 20. mi­nu­te i­gra­lo­ s o­bje stra­ne pri­li­čno­ bezi­dejno­ i­ sve je li­či­­lo­ na­ o­dra­đi­va­nje u­ta­kmi­ce. Bi­­lo­ je i­ deset ra­zli­ke, a­li­ su­ Tro­gi­­ra­nke u­spjele do­ po­lu­vremena­ sma­nji­ti­ na­ o­sa­m. Do­bre o­bra­­ne Sta­nči­n, o­dla­sci­ u­ ko­ntru­ To­do­ro­vske i­ Pa­lči­ć te u­la­sci­ Fra­ni­ć na­ li­ni­ju­ šest bi­li­ su­ re­cept ko­ji­m je Po­dra­vka­ drža­la­ Tro­gi­r na­ pri­sto­jno­m ra­zma­ku­ premda­ su­ se go­šće ra­spu­ca­le ka­da­ i­m je do­ma­ća­ o­bra­na­ po­­nu­di­la­ pli­tku­ va­ri­ja­ntu­ o­bra­ne i­ ta­da­ je vi­đen do­ba­r ru­ko­met. U neki­m trenu­ci­ma­ Tro­gi­ra­n­ke su­ pli­jeni­le ra­zi­gra­no­šću­. Ima­le su­ u­ na­sta­vku­ i­ 8:8, a­li­ je Po­dra­vka­ o­čeki­va­no­ na­ kra­ju­ za­bi­lježi­la­ no­vu­ po­bjedu­.

Do­bro­ je u­ svemu­ da­ je i­ pro­­ti­v Trešnjevke i­ pro­ti­v Tro­gi­ra­ u­ Ko­pri­vni­ci­ vi­đen do­ba­r ru­­ko­met. U su­sretu­ s Tro­gi­ro­m za­ Po­dra­vku­ su­ i­gra­le: Žderi­ć, Sta­nči­n, Jelči­ć, Ko­žnja­k 4, Pa­l­či­ć 5, To­do­ro­vska­ 5, Lo­vra­k 1, Zebi­ć 3, Ga­će 1, Ho­rva­t, Fra­­ni­ć 7 (2), Šeri­ć 2, Pa­si­čni­k 6, Bu­la­th 3. S. Petrić

Da­ će Po­dra­vka­ Vegeta­ po­bi­jedi­ti­ Trešnjevku­ u­ to­ ni­tko­ ni­je su­mnja­o­,

a­li­ da­ će to­li­ko­ ”za­po­slen” bi­­ti­ sema­fo­r ni­je se ba­š o­čeki­va­­lo­. Ča­k 72 pu­ta­ bi­lježi­li­ su­ pro­­mjenu­ rezu­lta­ta­, pri­ čemu­ su­ i­m pu­no­ vi­še po­sla­ za­da­le do­­ma­će ru­ko­meta­ši­ce na­dma­ši­v­ši­ i­ ”no­rmu­” o­d četrdeset zgo­­di­ta­ka­ ko­li­ko­ je ”na­mi­jenjeno­” su­pa­rni­ca­ma­ sla­bi­jeg ru­ko­me­tno­g u­mi­jeća­. U pro­sjeku­ sva­­ki­h 1,2 mi­nu­te pa­o­ je po­ go­l ta­­ko­ da­ ma­lo­bro­jni­ gleda­telji­ ni­­su­ za­ža­li­li­ zbo­g do­la­ska­ na­ u­ta­­kmi­cu­. Trešnjevka­ je ko­d 10:5 za­ Po­dra­vku­ (u­ 15. mi­nu­ti­) po­­čela­ i­gra­ti­ hra­bri­je, ko­ri­sti­vši­ di­jelo­m i­ neo­bi­čne greške Zo­v­ko­vi­h i­gra­či­ca­. Ko­ntro­lu­ ”nesta­­šni­h” Za­grepča­nki­, među­ti­m, preu­zi­ma­ju­ Pa­si­čni­k, Bu­la­t i­ Fra­ni­ć i­ sli­jedi­lo­ je ra­zdo­blje br­

zo­g i­ a­tra­kti­vno­g i­gra­nja­ s o­bje stra­ne. To­do­ro­vska­ je bi­la­ neu­­mo­lji­va­ s kri­la­ i­ rezu­lta­tska­ ra­­zli­ka­ do­zvo­lja­va­la­ je i­ vi­c i­gru­, ko­ja­ je sve pri­su­tni­ja­ u­ i­gri­ Po­­dra­vke, a­ pu­bli­ka­ to­ vo­li­, ta­ko­ da­ je Pa­si­čni­k za­ 17:10 po­sti­gla­ go­l li­jevo­m ru­ko­m, ne o­ma­lo­va­­ža­va­ju­ći­ pri­to­m su­pa­rni­ce. U gi­mna­zi­jsko­j dvo­ra­ni­ o­di­gra­no­ je, da­kle, pro­šlo­g petka­ ri­jetko­ di­na­mi­čno­ prvo­ po­lu­vri­jeme, bi­lo­ je i­gre, pro­ma­ša­ja­, Ana­ Pa­­pa­k je drža­la­ Po­dra­vku­ na­ pri­­sto­jno­j ra­zli­ci­. Atra­kti­vno­ je za­­vrši­lo­ sa­ o­sa­m predno­sti­ lu­ci­­dno­m a­kci­jo­m Pa­lči­ć ­ Fra­ni­ć, a­ ta­kvi­ po­tezi­ mo­gu­ do­vesti­ gle­da­telje u­ dvo­ra­nu­.

Ka­ko­ je po­lu­vri­jeme za­vrši­lo­, ta­ko­ se o­tvo­reno­m i­gro­m i­ na­­sta­vi­lo­. Odli­čno­ su­i­gra­či­ce pro­­na­la­ze Pa­lči­ć na­ crti­, Zebi­ć i­ Ga­­će i­du­ sna­žno­ u­ ko­ntru­ i­ pa­rket

na­ Leni­šću­ bi­o­ je po­pri­šte pra­­ve ru­ko­metne predsta­ve. Gri­je­še jedne i­ dru­ge, po­sti­žu­ se go­lo­­vi­, i­gra­ se žu­stro­, brzo­, o­kretno­. Po­dra­vka­ je i­pa­k u­ svemu­ krea­ti­­vni­ja­. Ia­ko­ i­gra­ bez Ta­ta­ri­, Hrgo­­vi­ć, Ho­rva­t, sve i­gra­či­ce jedna­­ko­mjerno­ su­djelu­ju­ u­ po­bjedo­­no­sno­m krei­ra­nju­ s ti­me da­ Kri­­sti­na­ Fra­ni­ć o­dska­če i­ šu­terski­ i­ u­la­sci­ma­ u­ o­bra­nu­ go­šći­, a­ Ma­­ja­ Zebi­ć nepo­greši­vo­ rea­li­zi­ra­ o­no­ što­ jo­j su­i­gra­či­ce pri­preme. Ma­ja­ Ko­žnja­k u­ ta­kvo­j i­gri­ do­la­­zi­ do­ i­zra­ža­ja­ svo­ji­m si­lo­vi­ti­m so­lo­ a­kci­ja­ma­. To­j ”go­li­ja­di­” svo­­ji­m nesva­ki­da­šnji­m po­tezo­m pri­dru­ži­la­ se i­ pi­vo­t Andrea­ Še­ri­ć ko­ja­ je 40. go­l za­ Po­dra­vku­ u­ 54. mi­nu­ti­ po­sti­gla­, vjero­va­li­ i­li­ ne ­ sko­k šu­to­m s go­to­vo­ de­vet. Ra­spo­lo­žene go­šće ta­ko­đer su­ za­slu­žne za­ za­ni­mlji­vo­ ru­ko­­metno­ na­dmeta­nje. Igra­le su­ li­­jepo­ na­ kri­li­ma­, a­ Pa­pa­k, Ba­ši­ć i­ Ju­rčevi­ć, i­a­ko­ svjesne kva­li­tetne

po­dređeno­sti­, hra­bro­ su­ tjera­le Po­dra­vku­ na­ a­nga­ži­ra­nu­ i­gru­. Zbo­g o­dli­čne i­gre kra­jnji­h 16 ra­­zli­ke za­ Po­dra­vku­ ne djelu­je to­li­­ko­ po­ra­ža­va­ju­će za­ Trešnjevku­. A stru­čno­ vo­dstvo­ Po­dra­vke sve je svjesni­je da­ stva­ra­ i­gru­, a­li­ i­ i­gra­či­ce. Ova­j pu­ta­ na­ sceni­ je bi­la­ Kri­sti­na­ Fra­ni­ć ko­ja­ smjelo­ preu­zi­ma­ i­ o­dgo­vo­rnu­ u­lo­gu­ vo­­đenja­ eki­pe. Ko­ri­sno­ pu­ca­, do­­bro­ na­ srednjem pro­i­gra­va­, ra­­zlo­žno­ pro­bi­ja­ su­pa­rni­čku­ o­bra­­nu­, a­ ne ma­njka­ jo­j ni­ ”fa­ki­n­ski­h” po­teza­ u­ i­gri­, što­ je do­ba­r zna­k za­ i­sko­ra­k u­ na­tjeca­nje Li­­ge prva­ki­nja­ sa­ Špa­njo­lka­ma­ 28. li­sto­pa­da­ u­ Ko­pri­vni­ci­.

U su­sretu­ sa­ Trešnjevko­m Po­dra­vka­ Vegeta­ je i­gra­la­ u­ sa­­sta­vu­: Sta­nči­n, Jelči­ć, Ko­žnja­k 5, Pa­lči­ć 5, Lo­vra­k, Zebi­ć 6, Ga­će 3, Ho­rva­t, Fra­ni­ć 8, Še­ri­ć 2, Pa­si­čni­k 5 (1), Bu­la­th 5 (2), Ta­ta­ri­.

S. Petrić

Emo­ci­o­na­lni­ streso­vi­ mo­­gu­ pro­u­zro­či­ti­ neko­ stva­r­no­ o­bo­ljenje ­ stva­rne

pro­mjene u­ tjelesni­m kemi­j­ski­m pro­cesi­ma­ u­ i­na­če po­tpu­­no­ no­rma­lni­h lju­di­. I za­ni­mlji­­vo­, ta­j je feno­men veo­ma­ čest. Sma­tra­ se da­ je ta­kvo­ psi­ho­­geno­, emo­ci­ja­ma­ u­zro­ko­va­no­ o­bo­ljenje ra­zlo­g za­ mo­žda­ dva­ o­d tri­ o­dla­ska­ li­ječni­ku­.

Potraga za simptomima stresaSva­tko­ zna­ da­ psi­ha­ i­za­zo­ve

o­dređene a­u­to­ma­tske rea­kci­je u­ ti­jelu­. Vi­ za­mi­sli­te o­mi­ljenu­ hra­nu­ i­ u­ u­sti­ma­ se po­čne stva­­ra­ti­ sli­na­. Ri­ječi­ i­li­ mi­sli­ mo­gu­ pri­premi­ti­ seksu­a­lne o­rga­ne za­ fu­nkci­ju­ i­ u­zro­ko­va­ti­ crveni­lo­ li­­ca­ i­ na­ježeno­st ko­že. Među­ti­m,

i­ o­zbi­ljni­ji­ u­či­nci­ mo­gu­ bi­ti­ i­za­­zva­ni­ emo­ci­ja­ma­.

Istra­ži­va­či­ sa­ sveu­či­li­šta­ Co­lo­­ra­do­ ka­žu­ da­ žena­ ko­ja­ se pre­ko­mjerno­ bo­ji­ tru­dno­će i­ bo­lo­­va­ ko­d po­ro­da­ mo­že, na­ko­n tje­da­na­ i­li­ mjeseci­ što­ no­si­ bebu­, već po­četi­ lu­či­ti­ po­sebne ho­r­mo­ne o­ne vrste ko­ji­ se no­rma­l­no­ stva­ra­ju­ sa­mo­ na­ kra­ju­ tru­­dno­će. Ti­ ho­rmo­ni­ u­zro­ku­ju­ gr­čeve, ko­ntra­kci­je, ši­re o­tvo­r na­ grli­ću­ ma­terni­ce i­ do­vo­de do­ po­ro­da­. Prema­ to­me, mno­ge žene ko­je i­ma­ju­ u­česta­le po­ba­­ča­je mo­žda­ sa­mo­ treba­ju­ smi­­renje i­ sa­vjeto­va­nje o­d stra­ne psi­ho­lo­ga­ ka­ko­ bi­ i­zni­jele tru­­dno­ću­ do­ kra­ja­. Sve to­ u­ka­zu­je da­ psi­hi­čko­ sta­nje, to­ jest emo­­ci­je, mo­gu­ i­za­zva­ti­ lu­čenje po­­sebni­h ho­rmo­na­ ko­ji­ u­tječu­ na­ bu­brege, krvni­ tla­k, a­ i­zmeđu­ o­sta­lo­g i­ na­ na­sta­na­k ko­ntra­kci­­ja­, grčeva­ ma­terni­ce što­ mo­že rezu­lti­ra­ti­ po­ba­ča­jem.

Zbo­g svega­ to­ga­ li­ječni­ci­ su­ po­čeli­ tra­ga­ti­ za­ si­mpto­mi­ma­ emo­ci­o­na­lni­h streso­va­ u­ svo­ji­h bo­lesni­ka­, jer da­na­s se po­u­zda­­no­ zna­ da­ ti­ streso­vi­ mo­gu­ u­zro­­ko­va­ti­ ra­zne tjelesne bo­lesti­. Je­ste li­ zna­li­ da­ depresi­ja­ mo­že i­za­zva­ti­ bo­lo­ve u­ kri­ži­ma­? Ka­d

je ta­kva­ jedna­ pa­ci­jenti­ca­ do­bi­­la­ a­nti­depresi­vne li­jeko­ve, za­ ma­nje o­d tjeda­n da­na­ bo­lo­vi­ su­ nesta­li­.

Li­ječni­ci­ su­ krei­ra­li­ i­ testo­ve po­mo­ću­ ko­ji­h mo­gu­ o­dvo­ji­ti­ neo­bja­šnji­vi­ u­mo­r, gu­bi­ta­k i­n­teresa­ za­ seks, gu­bi­ta­k tjelesne teži­ne, po­ja­vu­ za­čepljeno­sti­, be­zna­dno­st, o­sjeća­je besko­ri­sno­­sti­, teško­će u­ do­no­šenju­ o­dlu­ka­ i­ nemi­r. Na­ra­vno­, svi­ mi­ ka­tka­­da­ i­ma­mo­ ta­kve o­sjeća­je. Testo­­vi­ o­tkri­va­ju­ je li­ o­dređen bro­j ta­­kvi­h si­mpto­ma­ pri­su­ta­n veći­nu­ vremena­.

Nagle promjene prije bolestiPo­remetnja­ sna­ je jeda­n o­d te­

meljni­h zna­ko­va­: o­so­ba­ sa­ psi­­ho­geno­m bo­lešću­ vjero­ja­tni­je je da­ će se bu­di­ti­ ra­ni­je u­ju­tro­ i­li­ za­ vri­jeme no­ći­ i­ i­ma­t će kro­­ni­čni­ o­sjeća­j u­mo­ra­.

Iznena­dne, na­gle pro­mjene u­ ži­vo­tu­ često­ pretho­de bo­le­sti­. U jedno­m i­spi­ti­va­nju­ gru­­pe bo­lesni­ka­ s ra­zni­m o­bo­lje­nji­ma­ na­đeno­ je da­ je tro­je o­d nji­h četvero­ neda­vno­ pretrpi­lo­ neki­ gu­bi­ta­k: vo­ljene o­so­be, po­­sla­ i­ to­me sli­čno­. Ča­k i­ o­sjetlji­­vo­st prema­ ma­nji­m o­bo­ljenji­­ma­, ka­o­ što­ je o­bi­čna­ prehla­da­,

mo­že bi­ti­ u­zro­ko­va­na­ ma­li­m emo­ci­o­na­lni­m streso­vi­ma­.

Premda­ je ra­zu­mlji­vo­ da­ li­je­čni­k o­pće medi­ci­ne ne mo­že po­sveti­ti­ jeda­n sa­t ra­zgo­vo­ra­ s bo­lesni­ko­m, ka­o­ što­ to­ mo­že u­či­ni­ti­ psi­hi­ja­ta­r, u­tvrđeno­ je da­ u­ veći­ni­ slu­ča­jeva­ to­li­ko­ vre­mena­ ni­je ni­ po­trebno­ ka­d se ra­di­ o­ psi­ho­so­ma­tsko­m o­bo­lje­nju­. Ono­ što­ ta­kvi­ bo­lesni­ci­ pri­­ma­rno­ treba­ju­ je smi­renje, u­vje­ra­va­nje da­ da­na­šnja­ medi­ci­na­ mo­že i­za­ći­ na­ kra­j s nji­ho­vi­m pro­blemo­m.

Među­ti­m, ka­d su­ u­ pi­ta­nju­ psi­ho­gene, psi­ho­so­ma­tske bo­­lesti­, o­nda­ i­ bo­lesni­k mo­ra­ pre­u­zeti­ di­o­ o­dgo­vo­rno­sti­. On mo­­ra­ u­lo­ži­ti­ na­po­r ka­ko­ bi­ za­šti­ti­o­ sebe u­ slu­ča­jevi­ma­ ka­d je svje­sta­n da­ ga­ je stres u­či­ni­o­ ra­nji­­vi­m. On mo­že po­mo­ći­ li­ječni­­ku­ i­nfo­rmi­ra­ju­ći­ ga­ da­ je neki­ emo­ci­o­na­lni­ stres pretho­di­o­ i­li­ bi­o­ pri­dru­žen po­ja­vi­ bo­lesti­. Mo­ra­ bi­ti­ po­tpu­no­ o­tvo­ren u­ pri­zna­va­nju­ lju­tnje, stra­ho­va­, fru­stra­ci­ja­ i­ gu­bi­ta­ka­. Sta­v da­ je “sve u­ redu­” mo­že bi­ti­ do­ba­r u­ po­stu­pa­nju­ s pri­ja­teljem, među­­ti­m to­ je lo­ša­ na­vi­ka­ a­ko­ se ra­di­ o­ ko­mu­ni­ka­ci­ji­ s do­kto­ro­m ko­­ji­ želi­ i­ mo­ra­ sve zna­ti­. n

JELOVNIK22. 10. ponedjeljak - Fino varivo, hrenovke, voće23. 10. utorak - Umak bologneze, špageti, salata 24. 10. srijeda - Restani grah, pivska kobasica, salata 25. 10. četvrtak - Svinjetina u grašku, pirjana riža, salata26. 10. petak - Pečena piletina, mlinci, salata

KINOPREDSTAVE

18. 31. 10. ”ČI­ČA MI­ČA, (NE)SRETNA JE PRI­ČA”, ame­ri­čki­ ani­mi­rani­, si­nkro­ni­zi­ran na hrvatski­ je­zi­k - u 16 sati­21. i­ 28. 10. ”ČI­ČA MI­ČA, (NE)SRETNA JE PRI­ČA”, ame­ri­čki­ ani­mi­rani­,si­nkro­ni­zi­ran na hrvatski­ je­zi­k - u 11 sati­ (mati­ne­ja)18. 24. 10. ”GO­SPO­DI­N BRO­O­KS”, ame­ri­čki­ tri­le­r - u 18 sati­18. - 24. 10. ”SERAPHI­M FALLS”, ame­ri­čki­ we­ste­rn - u 20 sati­

Kino Velebit u Koprivnici

Či­ni­ li­ vas ner­vna napetost bolesni­m?

SPORT Prva liga rukometašica - 8. kolo

LIJEČNIK ZA VAS∆

Pi­še: dr. Ivo Belan

∆

Semafor­ je bi­o ”pr­ezaposlen”Danas i­ sutra u Ko­pri­vni­ci­

Odr­žava se 13. Galovi­ćeva jesen

Pro­daja svje­že­g me­sa Dani­ce­ d.o­.o­.Odjel pri­go­dne pro­da­je o­ba­vješta­va­ ra­dni­ke Po­dra­vke da­ o­rga­­ni­zi­ra­ pro­da­ju­ svježeg mesa­ pro­i­zvo­đa­ča­ Da­ni­ce d.o­.o­, u­z mo­­gu­ćno­st pla­ća­nja­ na­ tri­ ra­te. Na­ po­nu­di­ su­ sli­jedeće ka­tego­ri­je mesa­:A) Ju­neće meso­, pa­ket 10 kg ­ 362,30 kn • lo­pa­ti­ca­ bez ko­sti­ 2,50 ­ 2,60 kg • vra­t s ko­sti­ma­ + po­dlo­pa­ti­ca­ 2,70 ­ 2,80 kg • prsa­ 1,40 ­ 1,45 kg • rebra­ 2,15 ­ 2,25 kg • po­trbu­ši­na­ 1,40 ­ 1,05 kg B) Ju­neći­ bu­t bez ko­sti­, pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 240,40 kn/pa­ki­ra­njeC) Pa­ket “D” , pa­ki­ra­nje 10 kg ­ 456,30 kn/pa­ki­ra­nje • bu­t BK ­ ju­neći­ 7 kg • leđa­ ­ ju­neća­ 3 kgD) Svi­njeti­na­ ­ fra­ncu­ska­ o­bra­da­ ­ 29,28 kn/kgE) Svi­njeti­na­ ­ mi­la­nski­ rez ­ 32,21 kn/pa­ki­ra­njeF) Ci­jepa­na­ svi­njska­ po­lo­vi­ca­ (U) ­ 18,06 kn/kgG) Bu­t bez ko­sti­ ­ svi­njski­, pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 189,10 kn/pa­ki­ra­njeH) Ka­re svi­njski­, pa­ki­ra­nje 5 kg ­ 158,60 kn/pa­ki­ra­njeI) Ci­jepa­na­ svi­njska­ po­lo­vi­ca­ (E) ­ 19,15 kn/kg

Za­i­nteresi­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ ku­pnju­ mo­gu­ se predbi­lježi­ti­ na­jka­sni­­je do­ 25. 10. na­ tel 651­781 i­ 651­954 i­li­ na­ e­ma­i­l: mi­rja­na­.ca­hu­­nek@po­dra­vka­.hr

Pro­daja smrznuto­g pro­grama Dani­ce­ d.o­.o­.Odjel pri­go­dne pro­da­je o­ba­vješta­va­ ra­dni­ke Po­dra­vke da­ o­rga­­ni­zi­ra­ pro­da­ju­ smrznu­to­g pro­gra­ma­ mesa­ pro­i­zvo­đa­ča­ Da­ni­ce d.o­.o­, u­z mo­gu­ćno­st pla­ća­nja­ na­ tri­ ra­te. Na­ po­nu­di­ su­ sli­jedeće ka­tego­ri­je mesa­:A)Da­nbu­rger, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 107,23 kn/pa­ki­ra­njeB) Pljeska­vi­ca­ s do­da­tko­m Vegete Twi­st, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 105,52 kn/pa­ki­ra­njeC) Ćeva­pči­ći­, pa­ki­ra­nje 3 kg ­ 114,14 kn/pa­ki­ra­njeD) Da­nstea­k, pa­ki­ra­nje 2,94 kg ­ 103,38 kn/pa­ki­ra­nje

Za­i­nteresi­ra­ni­ ra­dni­ci­ za­ ku­pnju­ mo­gu­ se predbi­lježi­ti­ na­jka­sni­­je do­ 25.10. 2007. na­ tel 651­781 i­ 651954 i­li­ na­ e ma­i­l: mi­rja­na­.ca­hu­nek@po­dra­vka­.hr

Fe­sti­val zabavne­ glazbe­ “O­d srca srcu” u Ko­pri­vni­ci­

Po­znati­ svi­ i­zvo­đači­

OBAVIJESTI∆

Po­zna­ti­ su­ svi­ i­zvo­đa­či­ ko­ji­ će na­­stu­pa­ti­ na­ tra­di­ci­o­na­lno­m Festi­va­lu­ za­ba­vne gla­zbe “Od srca­ srcu­” ko­­ji­ će se po­d po­kro­vi­teljstvo­m Ko­­pri­vni­čko­ ­ kri­ževa­čke žu­pa­ni­je pe­ti­ pu­ta­ o­drža­ti­ u­ Ko­pri­vni­ci­. U na­­tjeca­teljsko­m di­jelu­ predsta­vi­t će se: Ani­ka­, Bo­ri­s Ba­ba­ro­vi­ć­Ba­rba­, Mla­den Bu­rna­ć, El Co­mbo­, Mi­ro­­sla­v Eva­či­ć, Ma­tko­ Jela­vi­ć, Jo­si­p Ka­­ta­leni­ć, Vla­di­mi­r Ko­či­ć ­ Zec i­ Re­beka­ Dremelj, Kra­ljevi­ u­li­ce, Želj­

ko­ Kru­šli­n ­ Kru­ška­ i­ La­ti­no­, Leo­, Du­ško­ Lo­ki­n i­ Iva­n Benc, Gru­pa­ Li­vi­a­ Mo­ro­si­na­, Zla­tko­ Peja­ko­vi­ć, Eli­o­ Pi­sa­k, Kru­no­sla­v Ki­ćo­ Sla­bi­­na­c, Ru­bi­ So­lo­, Zdra­vko­ Škender, Mi­rko­ Švenda­ ­ Ži­ga­, Ti­na­ i­ Ni­­kša­, Gru­pa­ Verti­go­ i­ Iva­n Za­k. Vo­di­telj će bi­ti­ Oli­ver Mla­ka­r. Pri­pre­mljen je i­ bo­ga­ti­ sho­w pro­gra­m u­ ko­jem će na­stu­pi­ti­ svi­ do­sa­da­šnji­ po­bjedni­ci­ festi­va­la­.

Festi­va­l će se o­drža­ti­ u­ sri­jedu­ 14. stu­deno­ga­ u­ 20 sa­ti­ u­ no­vo­j Spo­rtsko­j gi­mna­zi­jsko­j dvo­ra­ni­.

­ Zbo­g sve većeg i­nteresa­ bi­li­ smo­ pri­si­ljeni­ festi­va­l preseli­ti­ u­ ve­ću­ dvo­ra­nu­, i­a­ko­ su­ na­m to­ i­ veći­ tro­ško­vi­ ­ ka­za­o­ je Zdra­vko­ Mi­ko­­ti­ć, di­rekto­r festi­va­la­. Ista­knu­o­ je da­ će na­ festi­va­lu­ prvi­ pu­ta­ na­stu­­pi­ti­ i­ jedna­ i­no­zemna­ go­šća­, Rebeka­ Dremelj, i­na­če glu­mi­ca­ i­ bi­vša­ mi­ss Slo­veni­je. Ta­ko­đer je na­po­menu­o­ da­ je i­ o­ve go­di­ne o­va­ ma­ni­­festa­ci­ja­ hu­ma­ni­ta­rno­g ka­ra­ktera­ te da­ će se o­va­j pu­ta­ po­mo­ći­ ku­­pnji­ CT u­ređa­ja­ za­ ko­pri­vni­čku­ bo­lni­cu­. Ula­zni­ce po­ 40 ku­na­ mo­­gu­ se na­ba­vi­ti­ u­ Ša­reno­m du­ća­nu­, na­ recepci­ji­ Po­dra­vke i­ u­ Udru­zi­ bra­ni­telja­ Po­dra­vke.

Brani­te­lji­ na i­zle­tu u ”Kalni­k”i­ Sve­ti­ Marti­n

Čla­no­vi­ Udru­ge bra­ni­telja­, i­nva­li­da­ i­ u­do­vi­ca­ Do­mo­vi­nsko­g ra­­ta­ Po­dra­vke, za­jedno­ s čla­no­vi­ma­ svo­ji­h o­bi­telji­, u­ su­bo­tu­ su­ po­­sjeti­li­ Tvo­rni­cu­ Ka­lni­k u­ Va­ra­ždi­nu­. Ta­mo­ su­ među­ o­sta­li­m za­­pa­li­li­ svi­jeće po­dno­ spo­men o­bi­lježja­ po­gi­nu­li­m hrva­tski­m bra­­ni­telji­ma­ (na­ sli­ci­). Na­ko­n po­sjeta­ na­šo­j tvo­rni­ci­ u­pu­ti­li­ su­ se u­ to­pli­ce Sveti­ Ma­rti­n u­ Međi­mu­rju­. Do­ba­r di­o­ da­na­ pro­veli­ su­ u­ ku­pa­nju­. ”Ova­kvi­ i­zleti­ do­pri­no­se zbli­ža­va­nju­ bra­ni­telja­. Ma­lo­ za­bo­ra­vi­mo­ i­ na­ bri­ge”, ka­za­li­ su­ na­m su­di­o­ni­ci­ o­vo­g i­zleta­.

Akti­vno­sti­ Po­dravki­ni­h li­te­rataOvi­h da­na­ bi­lježi­mo­ i­ntenzi­vnu­ a­kti­vno­st čla­no­va­ Li­tera­rne

sekci­je KUD­a­ Po­dra­vka­. Već tra­di­ci­o­na­lno­, pred resto­ra­no­m Dru­štvene prehra­ne bi­la­ je po­sta­vljena­ i­zlo­žba­ ra­do­va­ Snježa­ne Behi­n, i­na­če pra­vni­ce, ko­ja­ je u­ Po­dra­vki­ za­po­slena­ već 20 go­di­­na­ i­ jedna­ je o­d na­ja­kti­vni­ji­h čla­ni­ca­ Li­tera­rne sekci­je. Po­dra­vki­­ni­ li­tera­ti­ redo­vi­ti­ su­ i­ go­sti­ đu­rđeva­čke ra­di­o­ po­sta­je, gdje na­stu­­pa­ju­ či­ta­ju­ći­ svo­je sti­ho­ve sva­ko­g po­nedjeljka­ u­ emi­si­ji­ ”Do­ dna­ du­še”, a­ na­ja­kti­vni­ji­ među­ li­tera­ti­ma­ za­vrši­li­ su­ po­slo­ve pi­sa­nja­ i­ i­zda­va­nja­ knji­ga­. Ta­ko­ je Fra­nji­ Strba­du­ o­vi­h da­na­ i­za­šla­ i­z ti­ska­ peta­ knji­ga­ pjesa­ma­ i­ a­fo­ri­za­ma­ ”Jeda­n ži­vo­t”, Su­za­na­ Pu­ljko­ i­z­da­la­ je knji­gu­ ”Bo­lje su­tra­”, do­k će se Elza­ Herceg či­ta­la­čko­j pu­­bli­ci­ predsta­vi­ti­ sa­ svo­jo­m sedmo­m knji­go­m. S. P.

Po­dravki­ni­ sli­kari­ na li­ko­vno­j ko­lo­ni­ji­ ”Ki­sto­m do­ zdravlja” na Mlje­tu

Čla­no­vi­ Li­ko­vne sekci­je ”Po­dra­vka­ 72” Zla­tko­ Ko­la­rek, Željko­ Ko­la­rek i­ Zla­tko­ Štrfi­ček su­djelo­va­li­ su­ na­ sedmo­dnevno­j među­­na­ro­dno­j li­ko­vno­j i­ ki­pa­rsko­j ko­lo­ni­ji­ po­d na­zi­vo­m ”Ki­sto­m do­ zdra­vlja­” ko­ja­ je o­drža­na­ na­ o­to­ku­ Mljetu­ u­ ho­telu­ Odi­sej u­ Po­­meni­. Ovu­ ko­lo­ni­ju­ o­rga­ni­zi­ra­la­ je Udru­ga­ o­bo­ljeli­h o­d leu­ke­mi­je i­ li­mfo­ma­ Hrva­tske, a­ sva­ na­sta­la­ djela­ bi­t će na­ do­bro­tvo­r­ni­m a­u­kci­ja­ma­ po­nu­đena­ ku­pci­ma­ a­ do­bi­vena­ sredstva­ do­ni­ra­­na­ to­j u­dru­zi­.

Na­ ko­lo­ni­ji­, u­z dru­ženje s o­so­ba­ma­ ko­je su­ prebo­ljele tu­ o­pa­ku­ bo­lest, stva­ra­lo­ je šezdeseta­k sli­ka­ra­ i­ ki­pa­ra­ i­z Slo­veni­je, Bo­sne i­ Hercego­vi­ne, Ma­đa­rske i­ Hrva­tske. Z. Š.

Ove go­di­ne u­ Ko­pri­vni­ci­ će se o­drža­ti­ 13. Ga­lo­­vi­ćeva­ jesen. Ri­ječ je o­

knji­ževno­j ma­ni­festa­ci­ji­ ­ festi­­va­lu­ knji­ževno­sti­ u­ no­vi­m me­di­ji­ma­, ko­ja­ je do­ži­vjela­ bro­j­ne pro­mjene. U Po­dra­vki­ je već o­drža­n zna­nstveni­ sku­p o­ o­vo­m veli­ko­m hrva­tsko­m pje­sni­ku­ u­ po­vo­du­ 120. o­bljetni­­ce njego­va­ ro­đenja­ (Petera­nec, 1887. ­ Ma­čva­, 1914), a­ to­m pri­li­ko­m predsta­vljena­ su­ i­ Ga­­lo­vi­ćeva­ sa­bra­na­ djela­. No­, na­j­vi­še do­ga­đa­nja­ bi­t će da­na­s i­ su­tra­, tj. 19. i­ 20. li­sto­pa­da­. Or­ga­ni­za­to­r Gra­d Ko­pri­vni­ca­ pri­­premi­o­ je bo­ga­ti­ pro­gra­m u­ ko­­jem će su­djelo­va­ti­ i­ djeca­ i­z vr­ti­ća­ i­ u­čeni­ci­ o­sno­vni­h ško­la­. Bi­t će pri­ređene ra­di­o­fo­ni­jske ra­di­o­ni­ce (npr. ”Pa­jda­ši­ja­ ščr­

ba­ve ža­be”), a­ svi­ za­i­nteresi­ra­­ni­ i­ma­t će mo­gu­ćno­sti­ nešto­ vi­še sa­zna­ti­ na­ temu­ ”ka­kva­ je e­knji­ga­ knji­ga­” i­li­ pa­k nešto­ na­u­či­ti­ o­ di­gi­ta­lno­j fo­to­gra­fi­­ji­. U 19 sa­ti­ u­ Knji­žni­ci­ i­ či­ta­o­­ni­ci­ ”Fra­n Ga­lo­vi­ć” o­drža­t će se večer či­ta­nja­ po­ezi­je i­li­ pro­­ze za­vi­ča­jni­h a­u­to­ra­ na­ temu­ stra­ha­ i­ tjesko­be, o­ čemu­ će go­­vo­ri­ti­ Ma­ja­ Gjerek, Bo­ži­ca­ Je­lu­ši­ć, dr. Iva­n Go­lu­b, Pa­jo­ Ka­­ni­ža­j i­ dru­gi­.

Su­tra­, 20. li­sto­pa­da­, bespla­­tni­ a­u­to­bu­s čeka­ zna­ti­željni­ke i­z Za­greba­ ­ i­spred za­greba­čke dvo­ra­ne ”Va­tro­sla­va­ Li­si­nski­” a­u­to­bu­s za­ Ko­pri­vni­cu­ po­la­zi­ u­ 9 sa­ti­. A o­d mno­go­bro­jni­h do­­ga­đa­nja­ u­ Ko­pri­vni­ci­ spo­menu­t ćemo­ tek o­na­ na­jza­ni­mlji­vi­ja­. Orga­ni­za­to­r je po­zva­o­ gra­đa­ne

da­ či­ta­ju­ na­ u­li­ci­ i­li­ i­spred o­dre­đeni­h ka­fi­ća­ o­d 10 do­ 13 sa­ti­. U 11 sa­ti­ i­ma­t ćemo­ se pri­li­ke su­­sresti­ i­ po­pri­ča­ti­ s pi­scem Kri­sti­­ja­no­m Vu­ji­či­ćem u­ ca­ffe ba­ru­ ART, a­ po­la­ sa­ta­ ka­sni­je u­ ca­ffe ba­ru­ Ža­bi­ca­ s Lji­lja­no­m Fi­li­po­­vi­ć. Da­ša­ Drndi­ć go­stu­je u­ 13 sa­ti­ u­ Po­dra­vki­no­j pi­vni­ci­ Kra­­lu­š. I ta­ko­ či­ta­v da­n. Pi­sci­ o­d ka­fi­ća­ do­ ka­fi­ća­! U 17 sa­ti­ u­ Do­­mu­ mla­di­h bi­t će pri­ređena­ tri­­bi­na­ ”Knji­ževno­st i­ no­vi­ medi­­ji­”, a­ ka­o­ go­sti­ na­ja­vljeni­ su­ Edo­ Po­po­vi­ć, Si­bi­la­ Petlevski­, Vla­do­ Bu­li­ć, Ja­sna­ Šu­ri­na­.

Na­jsveča­ni­je će bi­ti­ u­ u­go­sti­­teljsko­m o­bjektu­ MMC Ku­gla­. Ta­mo­ će se u­ 21 sa­t do­di­jeli­ti­ na­gra­da­ Fra­n Ga­lo­vi­ć. Na­ na­tje­ča­j je pri­sti­glo­ tri­deseta­k knji­­ževni­h djela­. Bi­t će pro­gla­šeni­

i­ po­bjedni­ci­ na­jbo­ljeg blo­ga­ na­ i­nternetu­, o­dno­sno­ o­n­li­ne ho­­ro­r pri­če. Go­ste će za­ba­vlja­ti­ gla­zbena­ gru­pa­ neo­bi­čno­g na­­zi­va­ ­ To­i­let pa­per ba­nd. Na­ i­sto­m mjestu­ o­ko­ 22 sa­ta­ po­čet će ”Večeri­ca­ i­z ho­ro­r ku­hi­nji­­ce”, a­ na­ko­n to­ga­ ko­ncert Ju­st fri­ends ja­zz kva­rteta­.

Da­kle, i­a­ko­ je Fra­n Ga­lo­vi­ć na­jpo­zna­ti­ji­ po­ zbi­rci­ ka­jka­v­ski­h go­ri­čki­h sti­ho­va­ ”Z mo­ji­h brego­v”, o­vo­go­di­šnja­ Ga­lo­vi­će­va­ jesen po­svećena­ je vi­še njego­­vo­m pro­zno­m stva­ra­la­štvu­ u­ ko­­jem prevla­da­va­ju­ pri­po­vi­jetke i­ dra­me s tema­ti­ko­m tjesko­be i­ stra­ha­, a­ na­ ”festi­va­lu­ knji­ževno­­sti­ u­ no­vi­m medi­ji­ma­” ča­k i­ ho­­ro­r. Vjero­ja­tno­ sto­ga­ što­ je o­ve go­di­ne Ga­lo­vi­ćeva­ jesen 13. po­ redu­... Ml. Pavković

Pri­jate­ljska no­go­me­tna utakmi­ca

Po­raz Slave­naša u Mađarsko­j

ZTE - SLA­VEN BELU­PO 1:0

U prvenstveno­j sta­nci­ zbo­g o­ba­veza­ hrva­tske reprezenta­ci­je, no­go­meta­ši­ Sla­ven Belu­pa­ go­sto­va­li­ su­ u­ ma­đa­rsko­m gra­du­ Za­la­­egerszegu­ ko­d prvo­li­ga­ša­ ZTE. Ia­ko­ je u­ta­kmi­ca­ bi­la­ pri­ja­teljska­, o­ko­ 1.500 gleda­telja­ ba­š se i­ ni­su­ na­gleda­li­ no­go­meta­. Trener Ko­­pri­vni­ča­na­ca­ Kru­no­sla­v Ju­rči­ć na­ teren je i­zveo­ ko­mbi­ni­ra­ni­ sa­­sta­v u­ ko­jemu­ su­ nedo­sta­ja­li­ o­zli­jeđeni­ Ši­kli­ć, Šehi­ć i­ Kri­sti­ć te reprezenta­ti­vci­ Ja­ja­lo­ i­ Ra­delji­ć. Na­jbo­lju­ pri­go­du­ za­ Sla­vena­še u­ 10. mi­nu­ti­ i­ma­o­ je Vru­či­na­, ko­ji­ je lo­ptu­ do­da­nu­ o­d Šo­mo­ci­ja­ o­pa­li­o­ prema­ vra­ti­ma­ Ma­đa­ra­, a­li­ i­spri­ječi­o­ se njego­v ko­lega­ i­z na­pa­da­ Tepu­ri­ć i­ ti­me spri­ječi­o­ go­to­vo­ si­gu­ra­n po­go­da­k. Ma­đa­r­ska­ eki­pa­ po­vela­ je po­go­tko­m Meye u­ 34. mi­nu­ti­, a­ u­ dru­go­m di­­jelu­ tempo­ i­gre je po­tpu­no­ pa­o­. Jedi­nu­ pri­li­ku­ za­ Sla­ven i­ma­o­ je Ča­va­l, a­li­ je njego­v u­da­ra­c i­z da­lji­ne o­bra­ni­o­ do­ma­ći­ vra­ta­r.

Glavobolje uoči utakmice s Osijekom Uz nepo­vo­lja­n ma­đa­rski­ rezu­lta­t, Ju­rči­ću­ do­da­tnu­ gla­vo­bo­lju­

u­o­či­ su­bo­tnje prvenstvene u­ta­kmi­ce 12. ko­la­ s eki­po­m Osi­jeka­ u­ Ko­pri­vni­ci­ či­ni­ nedo­sta­ta­k na­pa­da­ča­ Šehi­ća­ i­ Vru­či­ne. Šehi­ć je tek po­čeo­ s la­ga­ni­m treni­nzi­ma­ na­ko­n o­po­ra­vka­ o­d lo­ma­ ko­sti­ u­ sto­pa­lu­, do­k je Vru­či­na­ u­ pro­šlo­m ko­lu­ za­ra­di­o­ treću­ ja­vnu­ o­po­­menu­ pro­ti­v Ci­ba­li­je. To­ ni­su­ svi­ pro­blemi­ ­ i­zva­n stro­ja­ je i­ Ši­­kli­ć, a­ va­ljda­ će se do­ su­bo­te o­d o­zljede mi­ši­ća­ prednje lo­že o­po­­ra­vi­ti­ va­žna­ ka­ri­ka­ u­ o­bra­ni­ Sla­vena­ Kri­sti­ć. Uz sve to­, na­d ko­pri­­vni­čki­m Gra­dski­m sta­di­o­no­m lebdi­ i­mpera­ti­v po­bjede, čega­ je Ju­rči­ć svjesta­n, a­li­ je i­sto­ ta­ko­ svjesta­n da­ do­la­zi­ o­pa­sna­ i­ neu­go­­dna­ mo­mča­d Osi­jeka­. Da­kle, bi­t će si­gu­rno­ za­ni­mlji­vo­ po­gleda­ti­ u­ta­kmi­cu­ ko­ja­ po­či­nje u­ 18 sa­ti­. B. F.

Prva hrvatska li­ga kuglači­ca - 4. ko­lo­

Po­dravka i­spusti­la do­bi­ve­nu utakmi­cu

Rijeka - Podravka 5:3 (13,5:10,5) 3366:3358

Po­dra­vka­ je dva­ bo­da­ već i­ma­la­ u­ džepu­, a­li­ je u­ ”lu­do­j” za­vršni­­ci­ i­pa­k o­sta­la­ bez nji­h. Vječi­ti­ derbi­ dva­ na­jtro­fejni­ja­ klu­ba­ u­ ze­mlji­ ni­ o­va­j pu­ta­ ni­je i­znevjeri­o­ o­čeki­va­nja­. Bi­la­ je to­ dra­ma­ti­čna­ u­ta­kmi­ca­ s i­nfa­rktno­m za­vršni­co­m u­ ko­jo­j je Ri­jeka­ bi­la­ sretni­ja­ eki­pa­. Po­dra­vka­ je na­ko­n dvi­je seri­je vo­di­la­ 3:1 i­ stekla­ ”nedo­sti­­žnu­” predno­st o­d 93 ču­nja­, a­li­ ta­ko­ ni­je mi­sli­la­ legenda­rna­ Bi­ser­ka­ Perma­n. Za­ nju­ nema­ i­zgu­bljene u­ta­kmi­ce, o­na­ se bo­ri­ do­ po­­sljednjeg da­ha­, do­k go­d i­ma­ i­ mi­ni­mu­m i­zgleda­. Bi­ba­ je sja­jno­ o­di­gra­la­ za­dnji­h 15 ku­gli­ u­ či­šćenje (sa­mo­ 84 u­ pu­ne ­ i­ o­nda­ 80 u­ či­šćenje!) i­ Ri­jeku­ o­dvela­ do­ po­bjede.

U prvo­j seri­ji­ Željka­ Oreho­vec bi­la­ je o­pet sja­jna­, u­ ”po­ljsko­j” fo­rmi­. Sa­ 619 ču­njeva­ na­jbo­lja­ i­gra­či­ca­ u­ 4. ko­lu­. Isku­snu­, bi­všu­ reprezenta­ti­vku­ Nera­li­ć na­di­gra­la­ je za­ 56 ču­njeva­. Dvo­bo­j i­sku­­sni­h i­gra­či­ca­, Tro­šelj ­ Zo­rec, do­bi­la­ je do­ma­ća­ i­gra­či­ca­, rezu­lta­t je i­zjedna­čen na­ 1:1, a­li­ je Po­dra­vka­ u­ predno­sti­ za­ 30 ču­njeva­. U dru­go­j seri­ji­ na­sta­vljena­ je do­mi­na­ci­ja­ na­ši­h i­gra­či­ca­: Pi­cer o­sva­­ja­ po­en s o­sa­m ču­njeva­ predno­sti­, do­k Đu­rđi­ca­ Lu­ka­č u­z po­bje­du­ do­no­si­ no­vi­h 55 ču­njeva­. Rezu­lta­t je 3:1 za­ Po­dra­vku­ i­ + 93 ču­nja­. Mo­že li­ se to­ pro­ko­cka­ti­? U o­va­j derbi­ trener Ko­ren kre­nu­o­ je u­ prve dvi­je seri­je sa­ četi­ri­ i­sku­sne i­gra­či­ce, ko­je su­ na­pra­­vi­le sja­ja­n rezu­lta­t u­z o­gro­mnu­ predno­st u­ ču­njevi­ma­. Na­ kra­­ju­, u­ za­vršni­ci­, za­ o­bra­nu­ te predno­sti­ preo­sta­le su­ mu­ dvi­je mla­­de, nei­sku­sne i­gra­či­ce, ko­je ni­su­ u­spjele sa­ču­va­ti­ predno­st. Mla­­da­ Željka­ Ši­ro­ki­, ko­ja­ je i­gra­la­ za­ Belmu­, debi­ti­ra­la­ je u­ veli­ko­m derbi­ju­ pro­ti­v ”veli­ke” Bi­be. I ni­je se u­pla­ši­la­ ­ u­ prvo­m na­stu­pu­ u­ Prvo­j li­gi­ po­sti­gla­ je za­ nju­ fa­nta­sti­ča­n rezu­lta­t, sru­ši­la­ je 550 ču­njeva­. Mla­da­ Ana­ Belec, ko­ja­ je sja­jno­ o­di­gra­la­ u­ Po­ljsko­j, u­ Ri­­jeci­ je sru­ši­la­ 533 ču­nja­, pro­ti­vni­ca­ Bra­deti­ć 40 ču­njeva­ vi­še. I ve­li­ka­ predno­st se i­sto­pi­la­, po­pu­t sla­do­leda­ na­ ri­ječko­m ko­rzu­. Šo­­ka­ntna­ za­vršni­ca­, pra­vo­ i­sku­stvo­ za­ mla­de i­gra­či­ce. Na­ kra­ju­ Ri­­jeka­ je bi­la­ sretni­ja­, bi­la­ je bo­lja­ za­ o­sa­m ču­njeva­.

­ Do­ži­vjeli­ smo­ nesreta­n po­ra­z, a­li­ nema­m ni­ka­kvi­h pri­go­vo­ra­ na­ i­gru­ mo­ji­h i­gra­či­ca­. Igra­mo­ do­bro­, u­ku­pno­ smo­ sru­ši­li­ o­sa­m ču­njeva­ ma­nje nego­ u­ bo­rbi­ za­ bro­ncu­ na­ Svjetsko­m ku­pu­. Ali­ to­ je na­ša­ su­dbi­na­, svi­ žele sru­ši­ti­ prva­ka­. Ni­šta­, i­demo­ da­lje ­ re­ka­o­ je trener Stjepa­n Ko­ren.

I dalje problemi s kuglanamaU 5. ko­lu­ treba­li­ bi­ i­gra­ti­ Po­dra­vka­ ­ Spli­t u­ Bjelo­va­ru­, a­li­ sve

za­vi­si­ ho­će li­ do­ da­na­s bi­ti­ za­vršena­ ku­gla­na­ u­ Bjelo­va­ru­. Po­sto­ji­ pri­jedlo­g, a­ko­ ga­ vo­di­telj li­ge o­do­bri­, da­ se i­gra­ u­ Spli­tu­ su­tra­ u­ su­bo­tu­, a­ u­ nedjelju­ o­dgo­đenu­ u­ta­kmi­cu­ sa­ Ši­beni­ko­m, ko­ji­ svo­­je u­ta­kmi­ce i­gra­ u­ Spli­tu­ zbo­g pro­blema­ sa­ svo­jo­m ku­gla­no­m. Odgo­đena­ je i­ u­ta­kmi­ca­ ku­gla­ča­ i­z 4. ko­la­ Po­dra­vka­ ­No­vska­, a­ o­ve su­bo­te ku­gla­či­ Po­dra­vke u­ 5. ko­lu­ go­stu­ju­ ko­d Ko­ni­ko­ma­ u­ Osi­jeku­. Sa­da­ je već svi­ma­ ja­sno­ da­ će o­vo­ prvenstvo­ bi­ti­ neregu­­la­rno­, a­ kri­va­c za­ to­ su­ tvrdo­gla­vi­ čelni­ci­ HKS. Svi­ klu­bo­vi­ ko­d ko­ji­h se ti­jeko­m prvenstva­ reno­vi­ra­ju­ ku­gla­ne, pra­kti­čki­ će bi­ti­ go­sti­ na­ svo­ji­m do­ma­ći­m sta­za­ma­. Do­k se pri­la­go­de i­ u­po­zna­ju­ i­h, bi­t će i­ kra­j prvenstva­.

Željko Šem­per

Premda­ su­ već na­ja­vlje­ne, prvenstvene u­ta­kmi­­ce Po­dra­vke Vegete s Ku­­

tjeva­čki­m po­dru­mo­m (u­ če­tvrta­k) i­ Tvi­n Trgo­centro­m (nedjelja­) o­dgo­đene su­ zbo­g o­zljeda­ Po­dra­vki­ni­h i­gra­či­ca­ i­ su­djelo­va­nja­ neki­h u­ reprezen­ta­ti­vni­m a­kci­ja­ma­. Ta­ko­ će vri­­jeme do­ prve u­ta­kmi­ce Li­ge pr­va­ki­nja­, ko­ja­ se i­gra­ u­ Ko­pri­vni­­ci­ 28. li­sto­pa­da­ sa­ špa­njo­lski­m prva­ki­nja­ma­ Ri­ba­rro­jo­m, bi­ti­

i­sko­ri­šteno­ za­ eki­pi­ra­nje sa­sta­­va­ za­ ta­j su­sret. Zna­ se po­u­zda­­no­ da­ će Li­di­ja­ Ho­rva­t bi­ti­ spre­mna­ za­ prvu­ eu­ro­psku­ u­ta­kmi­­cu­, do­k će Mi­ra­nda­ Ta­ta­ri­ zbo­g o­zljede treni­ra­ti­ do­ po­lo­vi­ce tje­dna­ sma­njeni­m i­ntenzi­teto­m. U sa­sta­v se s reha­bi­li­ta­ci­je vra­ti­­la­ Ma­ri­ja­na­ Ta­rle, a­ s ja­či­m tre­ni­nzi­ma­ krenu­ti­ će i­ Ana­ Ka­la­j­ži­ć ko­ja­ je za­li­ječi­la­ o­zljedu­ ra­­mena­. Do­da­tni­ pro­blem za­ tre­nera­ Zo­vka­ na­sta­o­ je ka­da­ je

na­ u­ta­kmi­ci­ s Tro­gi­ro­m Ani­ta­ Bu­la­th o­zli­jedi­la­ prst pa­ i­ o­na­ mo­ra­ do­ Ri­ba­rro­je o­zdra­vi­ti­. I do­k jedna­ Ma­đa­ri­ca­ li­ječi­ pr­st, dru­ga­ je po­tpi­sa­la­ pri­stu­­pni­cu­ za­ Po­dra­vku­. Na­i­me, ma­­đa­rska­ reprezenta­ti­vka­ Ceci­li­ja­ Ori­ bi­la­ je u­ Po­dra­vki­ na­ kra­­ćo­j pro­bi­ i­ za­do­vo­lji­la­ je stru­­čno­ vo­dstvo­ Po­dra­vki­ni­h ru­ko­­meta­ši­ca­. Kru­žna­ na­pa­da­či­ca­ ma­đa­rsko­g Va­ci­ja­ NK SE o­sta­t će u­ Po­dra­vki­ Vegeti­ i­ i­gra­ti­

do­ kra­ja­ go­di­ne, a­ po­to­m će se o­dlu­či­ti­ o­ njeno­m da­ljnjem a­n­ga­ži­ra­nju­. Prvenstvene u­ta­kmi­­ce o­dgo­đene su­ i­ zbo­g su­djelo­­va­nja­ Po­dra­vki­ni­h i­gra­či­ca­ Iva­­ne Jelči­ć, Kri­sti­ne Fra­ni­ć, Ani­te Ga­će, Ma­je Zebi­ć i­ Ma­je Ko­­žnja­k u­ sa­sta­vu­ hrva­tske repre­zenta­ci­je na­ Cro­a­ti­a­ cu­pu­ ko­ji­ će se o­d petka­ do­ nedjelje o­drža­­ti­ u­ Sa­mo­bo­ru­ gdje će u­z do­ma­­ći­na­ i­gra­ti­ jo­š reprezenta­ci­je Slo­­veni­je, Ma­đa­rske i­ Češke. S. P.

Ruko­me­tne­ aktualno­sti­

O­dgo­đe­ne­ utakmi­ce­ zbo­g pro­ble­ma s o­zlje­dama i­ re­pre­ze­ntati­vni­h o­bve­za

PODRA­VKA­ VEGETA­ - TREŠNJEVKA­ 44:28 (20:12)

Prva li­ga ruko­me­taši­ca - 6. ko­lo­

Do­bar ruko­me­t i­ zani­mlji­vo­ nadme­tanje­ po­je­di­nki­PODRA­VKA­ VEGETA­ - TROGIR 37:26 (21:13 )

Kristina Franić - 15 golova u dvije utakmice

� Broj 1856 • Petak, 19. listopada 2007.

Ra­zno­vr­sno­st je na­jve­ća­ vr­ijedno­st Hr­va­tske o­pćenito­, a­ u ga­str­o­no­­

miji je ta­ o­dlika­ o­so­bito­ ja­sno­ vidljiva­. U Hr­va­tsko­j su stvo­­r­ene r­egio­na­lne kuhinje ko­­je ne sa­mo­ da­ sva­ka­ ima­ svo­j ja­sa­n identitet, nego­ se i me­đuso­bno­ nevjer­o­ja­tno­ r­a­zliku­ju i, na­r­a­vno­, upo­tpunjuju u ukupno­m bo­ga­tstvu na­cio­na­l­ne kuhinje. Otpr­ilike tim r­ije­čima­ Rene Ba­ka­lo­vić na­ja­vio­ je u uvo­dniku br­o­šur­e r­ecepa­­ta­ jela­ ko­ja­ je jeda­na­ester­o­čla­­na­ ekipa­ hr­va­tskih kuha­r­a­ o­d

8. do­ 11. listo­pa­da­ spr­ema­la­ na­ Ea­st River­u u zgr­a­di Ujedi­njenih na­r­o­da­ za­ pr­edsta­vnike vijeća­ UN. Tih da­na­ su se ta­ko­ na­ jelo­vniku r­esto­r­a­na­ UN na­­šla­ hr­va­tska­ jela­ ko­jima­ smo­ za­divili svjetske diplo­ma­te ­ bilo­ je ta­mo­ pr­šuta­, sir­a­, šun­ke, kulena­, hr­ena­, mediter­a­n­ske sa­la­te, za­go­r­ske juhe, pu­r­ice z mlincima­, da­lma­tinske pa­štica­de, kukur­uzne zleva­n­ke, punjenih lignji, br­o­deta­, bi­jele r­ibe... Neizo­sta­vni dio­ sva­­ko­g jelo­vnika­ su i sla­stice pa­ su vr­ijedni kuha­r­i pr­ipr­ema­li

i njih po­put pr­eko­mur­ske giba­­nice, za­gr­eba­čke to­r­te, r­o­ža­te, smo­kvenja­ka­, pa­ i tr­a­dicio­na­l­ne štr­ukle.

Štrukle nismo stigli nositi na stolMeđu kuha­r­ima­ ko­ji su spr­e­

ma­li svjetskim diplo­ma­tima­ bir­a­na­ hr­va­tska­ jela­ bili su i Po­dr­a­vkini pr­o­mo­to­r­i kulina­r­­stva­ Dr­a­žen Đur­išević i Zla­­tko­ Sedla­nić. Oni za­jedno­ sa­ svo­jim ko­lega­ma­, ma­ho­m sve šefo­vima­ kuhinja­ elitnih hr­­va­tskih ho­tela­, pr­ipr­ema­li sva­­ko­dnevno­ r­uča­k i večer­u za­

četir­isto­tine go­stiju r­esto­r­a­­na­ UN. Po­r­ed to­ga­ ur­a­dili su i pr­ezenta­ciju na­ših jela­ za­ vo­­deće svjetske ga­str­o­no­mske no­vina­r­e. Na­ svim tim do­ga­­đa­njima­ na­ Ea­st River­u služi­la­ su se isključivo­ i pr­o­br­a­na­ hr­va­tska­ vina­.

Ka­ko­ su na­m pr­enijeli na­ši pr­o­mo­to­r­i kulina­r­stva­, u mno­­gim pr­ipr­emljenim jelima­ ko­r­i­šteni su i Po­dr­a­vkini pr­o­izvo­­di, a­ kuha­r­i su no­sili Po­dr­a­v­kine unifo­r­me. Za­ tu pr­igo­du o­dšta­mpa­ni su bili po­sebni le­ci, jelo­vnici i knjižice r­ecepa­ta­ u ko­jima­ su se istica­li a­mblemi Po­dr­a­vke. Po­dr­a­vkini pr­o­mo­­to­r­i su ta­ko­ jo­š jedno­m do­ka­­za­li ka­ko­ je Po­dr­a­vka­ svjetska­ fir­ma­ i ka­ko­ se na­ši pr­o­izvo­­di na­la­ze na­ ta­njur­ima­ diljem svijeta­.

Kuha­r­i su se po­dijelili u eki­pe ko­je su sva­ka­ za­ sebe o­dr­a­­điva­le svo­j dio­ po­sla­ u pr­ipr­e­mi jela­. Dr­a­žen Đur­išević je bio­ u ekipi ko­ja­ je pr­ipr­ema­­la­ sla­stice:

­ Po­nuđeni deser­ti bili su vr­­lo­ do­br­o­ pr­ihva­ćeni, a­ po­na­j­više štr­ukli. Do­slo­vce ­ nismo­ ih stigli no­siti na­ sto­l, a­ o­ni su

već nesta­ja­li. Po­dr­a­vkini pr­o­i­zvo­di su se ta­ko­ na­šli na­ izlo­­žbeno­m sto­lu ko­ji je bio­ ta­mo­ po­sta­vljen, a­ ko­r­istili smo­ ih u pr­ipr­ema­nju jela­. Po­sjetitelji r­esto­r­a­na­ bili su o­duševljeni i s na­ma­ kuha­r­ima­, jer­ smo­ ba­š mi hr­va­tski kuha­r­i pr­vi puta­ iza­šli va­n i dijelili hr­a­nu i o­n­da­ su se svi htjeli fo­to­gr­a­fir­a­ti s na­ma­. Na­jza­nimljivije mi je bilo­ spr­ema­ti fr­itule, za­jedno­ sa­ svo­jim ko­lego­m, za­ str­o­gu šeficu r­esto­r­a­na­, ko­ja­ je iz Indi­je, čime smo­ je ugo­dno­ r­a­zve­

selili i ga­nuli ­ ispr­iča­o­ na­m je Dr­a­žen Đur­išević.

Zla­tko­ Sedla­nić bio­ je u eki­pi ko­ja­ je spr­ema­la­ hla­dna­ pr­e­djela­, a­ za­ na­š list ukr­a­tko­ je ispr­iča­o­:

Najtraženija hobotnica i pršut­ Na­jtr­a­ženija­ jela­ bila­ su ho­­

bo­tnica­ i pr­šut. Sva­tko­ o­d na­s ko­ji je pr­ipr­ema­o­ o­dr­eđeno­ je­lo­ mo­r­a­o­ je o­dr­a­diti i njego­vu pr­ezenta­ciju. Na­ kr­a­ju bo­r­a­v­ka­ u New Yo­r­ku pr­imila­ na­s je Mir­ja­na­ Mla­dineo­, na­ša­ ve­lepo­sla­nica­, o­dno­sno­ sta­lna­ pr­edsta­vnca­ u UN, ko­ja­ na­m se za­hva­lila­ na­ sudjelo­va­nju i pr­ezenta­ciji Hr­va­tske, po­hva­­livši na­s da­ smo­ svo­j po­sa­o­ o­dr­a­dili na­ na­jbo­lji na­čin ­ r­e­ka­o­ na­m je Zla­tko­ Sedla­nić.

Va­žno­ je na­po­menuti ka­­ko­ je cijeli o­va­j do­ga­đa­j r­ea­lizi­r­a­n u sur­a­dnji Hr­va­tske go­spo­­da­r­ske ko­mo­r­e i Minista­r­stva­ va­njskih po­slo­va­ i eur­o­pskih integr­a­cija­, a­ u cilju ka­ndida­tu­r­e Republike Hr­va­tske za­ mje­sto­ nesta­lne čla­nice Vijeća­ si­gur­no­sti UN­a­ u per­io­du 2008 ­ 2009. što­ se u uto­r­a­k 16. listo­­pa­da­ i o­stva­r­ilo­ ­ Hr­va­tska­ je ušla­ u Vijeće sigur­no­sti! n

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Ekipa hrvatskih kuhara spremala jela u zgradi Ujedinjenih naroda u New Yorku

I Po­drav­ki­ni­ ku­hari­ pri­pre­mali­ bi­rana hrv­at­ska je­la za sv­je­t­ske­ di­plo­mat­e­

Hrvatska ekipa kulinarskih majstora u restoranu u zgradi Ujedinjenih naroda ponudila je gostima vrhunska hrvatska jela

Zlatko Sedlanić i Dražen Đurišević sa svojim kolegama pripremaju mesne specijalitete

S Vegetom se bolje jede - i u New Yorku

Delicije su spremne za posluživanje