Pi­še: Vje­ko­slav In­dirSni­mi­o: Niko­la Wo­lf

U Podravki­ je na lokaci­­ji­ Starčevi­ćeve uli­ce ­ na prostoru gdje su do

pri­je nekoli­ko godi­na bi­li­ stro­jevi­ tvorni­ce juha i­ Vegete ­ uređen novi­ i­ suvremeno opre­mljeni­ polui­ndustri­jski­ labo­ratori­j. Laboratori­j je pušten u rad u sri­jedu, 20. veljače, a kori­sti­t će se u svrhu razvoja novi­h proi­zvoda i­ procesa, te u svrhu poboljšanja postoje­ći­h proi­zvoda. Danas već go­tovo svi­ veći­ proi­zvođači­ pre­hrambeni­h proi­zvoda u svo­ji­m pogoni­ma i­maju polui­ndu­stri­jsku opremu nami­jenjenu za razvoj proi­zvoda, a samo najveći­ i­maju centar i­li­ cen­tre u koji­ma se ta oprema nala­zi­ loci­rana na jednom mjestu. Među takve najveće proi­zvo­đače hrane ovi­m otvorenjem polui­ndustri­jskog centra sa­da se svrstala i­ Podravka. Pre­dnosti­ kori­štenja polui­ndustri­j­ski­h laboratori­ja su vi­šestruke,

no spomeni­mo samo neke po­put daleko većeg i­ boljeg osi­­guranja uvjeta za bolju i­nven­ti­vnost, zati­m nji­me se uveli­ke skraćuje vri­jeme potrebno za razvoj novi­h proi­zvoda uz veo­ma važan element svakog pro­cesa a to je da se na taj nači­n smanjuju troškovi­ vezani­ uz ra­zvoj proi­zvoda.

Otvorenju Podravki­nog polu­

i­ndustri­jskog laboratori­ja pri­­sustvovali­ su članovi­ Uprave Podravke predvođeni­ predsje­dni­kom Uprave Darkom Ma­ri­ncem, čelni­ ljudi­ i­z Strate­škog razvoja i­ veli­ki­ broj uzva­ni­ka, posebi­ce pri­padni­ka me­di­ja. Među gosti­ma bi­li­ su i­ Dami­r Ježek, dekan Prehram­benog fakulteta i­z Zagreba, i­ Željko Mavrovi­ć, poznati­

hrvatski­ proi­zvođač ekološke hrane. Svi­ oni­ i­mali­ su pri­li­­ke na otvorenju uvjeri­ti­ se u kori­snost ovog i­zuzetno zna­čajnog projekta za Podravku, projekta koji­ je na pri­jedlog stručnjaka i­z Podravki­nog ra­zvoja nai­šao na plodno tlo u Upravi­ Podravke i­ reali­zi­ran u nepune dvi­je godi­ne od i­deje do kompletnog uređenja.

­ Ova i­nvesti­ci­ja je veli­ki­ i­sko­rak za Razvoj, jer i­mamo labo­ratori­j opremljen s najsuvre­meni­jom tehnološkom opre­mom, što nam omogućuje da svaki­ razvojni­ koncept i­ i­deju u što kraćem vremenu pretvo­ri­mo u proi­zvod i­ ponudi­mo potrošaču novi­ proi­zvod koji­ on od Podravke željno očeku­je. Si­gurna sam da će znanje, i­skustvo i­ kreati­vnost zaposle­ni­ka Razvoja doći­ do i­zražaja u ovom laboratori­ju, tako da će nastati­ puno novi­h i­ i­novi­ra­ni­h proi­zvoda što će dopri­ni­je­ti­ bržem razvoju kompani­je ­ rekla je pri­li­kom otvorenja Ka­tari­na Mati­jevi­ć, di­rektori­ca Sektora Razvoj proi­zvoda.

Podravka i­ Podravki­ni­ ti­movi­ i­mat će od sada sve predi­spozi­­ci­je za kvali­tetna i­straži­vanja, a sami­m ti­me i­ sve potrebne uvjete da se stvaraju novi­ kva­li­tetni­ i­ u budućnosti­ pri­hvaće­ni­ proi­zvodi­ za trži­šta i­ potro­šače. Stvori­vši­ ovako dobre i­ tehnološki­ kvali­tetne uvjete, Podravka s pravom može oče­

ki­vati­ u dogledno vri­jeme i­ pr­ve konkretne rezultate.

­ Izgrađeni­ laboratori­j nam daje nove i­zvanredne mogu­ćnosti­ vezane uz razvoj proi­­zvoda. Omogućava brzo utvr­đi­vanje tehnološke i­ ekonom­ske i­zvedi­vosti­ i­deja te laku tranzi­ci­ju i­deja u koncepte i­ nove proi­zvode. Laboratori­j će se pored navedenog moći­ kori­sti­ti­ i­ za proi­zvodnju ma­nji­h koli­či­na proi­zvoda nami­je­njeni­h za i­nterna ocjenji­vanja, testi­ranja trži­šta, consumer i­n­si­ght i­ sli­čno. Uvjeren sam da će zaposleni­ u Razvoju proi­­zvoda, zajedno s ostali­m kole­gama unutar Podravke, s pu­no entuzi­jazma i­ radne energi­­je maksi­malno i­skori­sti­ti­ novi­ laboratori­j i­ ti­me pomoći­ Po­dravki­ u i­zazovi­ma koje nosi­ budućnost ­ naglasi­o je Davor Janjatovi­ć, di­rektor službe Ra­zvoja novi­h projekata. n

(O n­o­vo­m po­luin­dustrijsko­m labo­rato­riju - o­pširn­ije­ n­a

3. stran­ici)

www.podravka.com

Godina XLVII • Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008.ISSN - 1330-5204

U Podravki je u srijedu otvoren suvremeno opremljeni poluindustrijski laboratorij

Novi la­bora­torij jeda­n je od na­jva­žnijih Podra­vkinih iskora­ka­ za­dnjih godina­

Str. 4 - 5

Svečanom sjednicom i izdavanjem monografije obilježena 100. godišnjica Nogometnog kluba Slaven Belupo

- Da­na­šnji sve­ča­ni po­če­ta­k ra­da­ na­še­g po­-lu­indu­strijsko­g la­bo­ra­to­rija­ po­ me­ni je­ je­da­n o­d na­jva­žnijih do­ga­đa­ja­ ko­je­ smo­ mi ima­-li u­na­tra­g ne­ko­liko­ go­dina­. Ovdje­ će­ na­ši pa­-me­tni mla­di stru­čnja­ci ima­ti prilike­ da­ stva­-ra­ju­ no­ve­ pro­izvo­de­ ko­ji će­ o­nda­ re­zu­ltira­ti i no­vim tvo­rnica­ma­ je­dno­g da­na­. Ovo­ je­ po­-stro­je­nje­ ko­je­ o­mo­gu­ću­je­ da­ lju­di ko­ji su­ do­ sa­da­ ra­dili u­ ma­lim mje­rilima­ i mo­ra­li ta­kve­ pro­be­ ra­diti u­ ve­likim po­go­nima­, što­ je­ te­ško­ i sku­po­, o­vdje­ mo­gu­ ra­diti i stva­ra­ti be­z stra­-

ha­ na­ na­jmo­de­rnijim u­re­đa­jima­ i u­ na­jmo­de­r-nijim u­vje­tima­. Vje­ru­je­m da­ će­ to­ na­šo­j mla­-do­j e­kipi biti do­da­tni mo­tiv i da­ će­ u­ slje­de­-ćim go­dina­ma­ Po­dra­vka­ biti pre­po­zna­tljiva­ po­ to­me­ ko­liko­ ima­ no­vih pro­izvo­da­. Ovo­ po­-lu­indu­strijsko­ po­stro­je­nje­ da­na­s o­tva­ra­mo­ na­ o­sa­mde­se­t i o­smi ro­đe­nda­n Pro­f. Zla­te­ Ba­rtl što­ nije­ slu­ča­jno­, ve­ć že­limo­ na­sta­viti o­nim pu­te­m ko­jim je­ o­na­ po­če­la­ prije­ pu­no­ go­di-na­ i vje­ru­je­m da­ će­ ta­ko­ i biti, a­ i njo­j že­limo­ sve­ na­jbo­lje­.

Pred­sjed­nik Upra­ve Da­rko Ma­rina­c:

Ova­j će la­bora­torij pru­žiti velike mogu­ćnosti na­šim mla­d­im pa­metnim stru­čnja­cima­

Otva­ra­njem polu­ind­u­strijskog la­bora­torija­ Pod­ra­vka­ se u­pra­vo na­ 88. rođend­a­n prof. Zla­te Ba­rtl u­vrstila­ među­ na­jpozna­tije svjetske proizvođa­če hra­ne koji već koriste ova­kve centre ra­zvoja­ prehra­mbenih proizvod­a­

� Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008. �Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008.

Pi­še: Željko Kru­šelj

Bi­v­ša je dr­žav­a 1981. za­počela sv­oju agoni­ju na Kosov­u. Bur­na zbi­v­anja

u tadašnjoj sr­bi­janskoj auto­nomnoj pokr­aji­ni­ omogući­la su Mi­lošev­i­ću da se učv­r­sti­ na v­lasti­ i­ da kr­ene u sv­oj kr­v­av­i­ osv­ajački­ pohod. Val “etni­čkog či­šćenja” na Kosov­u 1999. bi­o je r­azlog NA­TO­v­a bombar­di­­r­anja Sr­bi­je i­ okupaci­je pokr­a­ji­ne od str­ane međunar­odni­h postr­ojbi­. Od te godi­ne Koso­v­o de facto i­ ni­je di­o sr­bi­jan­ske dr­žav­e, ali­ je to sankci­oni­­r­ano tek ov­oga tjedna, kad je albanska v­eći­na u kosov­skoj skupšti­ni­ pr­oglasi­la dr­žav­nu neov­i­snost.

Posljedi­ce su poznate. U Sr­bi­ji­ su započele br­ojne demonstr­aci­je, pr­aćene i­

r­azbi­janjem v­eleposlanstav­a dr­­žav­a koje su pr­i­znale i­li­ namje­r­av­aju pr­i­znati­ uspostav­u kosov­­ske dr­žav­nosti­, kao i­ kamenov­a­njem tr­gov­i­na, banaka i­ r­estor­a­na i­z ti­h zemalja. Kosov­ski­ su Sr­bi­ zapali­li­ i­ dv­a sjev­er­na gr­a­ni­čna pr­i­jelaza koja kontr­oli­r­aju međunar­odne snage. Dok ov­o pi­šemo, ni­su poznate posljedi­­ce pr­otesnog skupa u Beogr­adu, koje je tr­ebao bi­ti­ najmasov­ni­ji­ u sr­bi­janskoj pov­i­jesti­ s čak dv­a mi­li­juna učesni­ka, a u njegov­oj su pr­i­pr­emi­ sudjelov­ale i­ v­ladaju­će i­ opor­bene str­anke, kao i­ sv­e gr­adske i­nsti­tuci­je i­ službe.

Či­njeni­ca je da je kosov­­sko pi­tanje duboko po­di­jeli­lo međunar­odnu

zajedni­cu. Na pr­i­znanju neo­v­i­snosti­ posebno je i­nzi­sti­r­ala amer­i­čka admi­ni­str­aci­ja, ko­ja ti­me dokazuje i­ da ni­je pr­o­ti­v­ni­k zemalja u koji­ma mu­sli­mansko stanov­ni­štv­o či­ni­ v­eći­nu. Sli­jedi­le su je, pr­ema očeki­v­anji­ma, Veli­ka Br­i­tani­­ja, Fr­ancuska, A­ustr­ali­ja, ov­i­h dana to či­ne Njemačka, A­ustr­i­­ja, Slov­eni­ja i­ skandi­nav­ske ze­mlje, a za A­lbani­ju i­ Tur­sku to i­ ni­je bi­lo upi­tno. S dr­uge str­a­ne, najgor­lji­v­i­ji­ pr­oti­v­ni­k ko­sov­skog osamostaljenja je Ru­si­ja, jer­ se ti­me otv­ar­a i­ pi­ta­nje Čečeni­je i­ neki­h dr­ugi­h na­si­ljem pr­ožeti­h di­jelov­a bi­v­šeg Sov­jetskog Sav­eza. Zbog Taj­v­ana na i­stoj je str­ani­ i­ Ki­na, a sli­čnu moti­v­aci­ju i­ma i­ Indi­ja. Od člani­ca EU­a tu je i­ Španjol­ska, kojoj se otv­ar­a pr­oblem Baski­je, zati­m Rumunjska i­ Gr­­čka. Izv­jesno je da će Uni­ja na­posljetku u cjelosti­ pr­i­znati­ Ko­sov­o, samo što di­o zemalja ne

želi­ bi­ti­ u pr­v­ome kr­ugu.

Hr­v­atska je u pogledu Kosov­a, sli­čno kao i­ Bosna i­ Her­cegov­i­na,

u v­r­lo nezahv­alnoj pozi­ci­ji­. Ne­upi­tni­ je načelni­ stav­ da sv­a­ka zemlja i­ma pr­av­o na neov­i­­snost, što je bi­la i­ osnov­a hr­v­at­skog osamostaljenja, ti­m v­i­še što je jasno da se u kosov­skom pr­i­mjer­u r­adi­ samo o for­mali­zi­­r­anju stanja na ter­enu, a za to ogr­omnu odgov­or­nost i­ma pr­i­­jašnja sr­bi­janska v­last. Hr­v­at­skoj je, međuti­m, i­stodobno i­zni­mno stalo i­ do očuv­anja dobr­i­h odnosa sa Sr­bi­jom, bu­dući­ da je to temelj stabi­lnosti­ r­egi­je, kao i­ uv­jet za obostr­ani­ ubr­zani­ gospodar­ski­ r­azv­oj.

Gospodar­ski­ odnosi­ slu­žbenog Zagr­eba i­ Beo­gr­ada spor­o su se oslo­

bađali­ r­atnog nasljeđa, tako da su tek posljednji­h godi­na do­segli­ poželjni­ju r­azi­nu. Nadan Vi­došev­i­ć, pr­edsjedni­k Gospo­dar­ske komor­e, i­zni­o je poda­tak da je 2007. r­obna r­azmje­na sa Sr­bi­jom i­znosi­la gotov­o mi­li­jar­du dolar­a, a Hr­v­atska je u tome dv­ostr­uko v­eći­ i­zv­o­zni­k od uv­ozni­ka. Poslov­anje s Kosov­om tr­enutno i­ma v­r­lo skr­omne dosege, s obzi­r­om da je hr­v­atsko gospodar­stv­o i­zv­e­zlo r­obe u v­r­i­jednosti­ od samo 38,5 mi­li­juna dolar­a, a uv­ezlo za v­i­še nego skr­omni­h 1,3 mi­li­­juna dolar­a. U Sr­bi­ji­ danas do­br­o posluje v­i­še desetaka hv­at­ski­h tv­r­tki­, među koji­ma jednu od najv­ažni­ji­h uloga i­ma Po­dr­av­ka, a sv­e je pr­i­sutni­ji­ i­ Belu­po. Bi­tno je pr­i­pomenuti­ da je i­z Kopr­i­v­ni­čko­kr­i­žev­ačke žu­pani­je sv­oji­h pr­v­i­h pet super­­mar­keta v­eć otv­or­i­o Katav­i­ćev­ KTC. Utoli­ko se s v­i­še nelago­de pr­i­maju v­i­jesti­ da je kame­nov­an i­ jedan od super­mar­ke­ta u A­gr­okor­ov­u v­lasni­štv­u.

Hr­v­atska, kaže Vi­doše­v­i­ć, ne želi­ bi­r­ati­ i­zme­đu Sr­bi­je i­ Kosov­a, v­eć

s objema želi­ pr­odublji­v­ati­ go­spodar­ske odnose, što podr­a­zumi­jev­a i­ kor­ektnu međudr­­žav­nu di­plomatsku sur­adnju. Baš i­z tog r­azloga r­azumlji­v­ je apel pojedi­ni­h gospodar­stv­eni­­ka da Hr­v­atska ne bude među pr­v­i­m zemljama koje će pr­i­zna­ti­ kosov­sku neov­i­snost. Za to, kažu, i­ma dov­oljno v­r­emena, a ti­me se otv­ar­a i­ pr­i­li­ka da se međunar­odna jav­nost uv­jer­i­ kako u Pr­i­šti­ni­ funkci­oni­r­aju nov­e dr­žav­ne i­nsti­tuci­je i­ jesu li­ zadov­oljav­ajući­ i­nstr­umenti­ zašti­te manji­nski­h pr­av­a.

Sv­e se to događa i­ u si­tuaci­­ji­ dv­ostr­ukog poli­ti­čkog pr­i­ti­ska di­jela hr­v­atski­h

gr­ađana sr­pske i­ albanske naci­­onalnosti­. Oni­ pr­v­i­, či­ja je naj­značajni­ja str­anka i­ di­o v­ladaju­će koali­ci­je, tr­aže suzdr­žanost, kako se ne bi­ dodatno zaošti­li­ odnosi­ s Beogr­adom, ali­ i­ tv­r­di­ da i­m Sr­bi­ja neće kr­oji­ti­ odlu­ke. Dr­ugi­, pak, žele da Hr­v­at­ska požur­i­ u pr­i­hv­aćanju nov­e r­ealnosti­. Bi­tno je da pr­edsjed­ni­k Mesi­ć i­ pr­emi­jer­ Sanader­ zasad mudr­o čekaju na r­asplet tamošnji­h zbi­v­anja. n

NAŠA POSLA

Go­spo­dar­stve­ni­ci­ma tr­e­baju do­br­i­ o­dno­si­ i­ sa Sr­bi­jo­m i­

s Ko­so­vo­m

∆

Ra­zu­mljiv je a­pel po­jedinih go­spo­da­r­stvenika­ da­ Hr­va­tska­ ne bu­de među­ pr­vim zemlja­ma­ ko­je će pr­izna­ti ko­so­vsku­ neo­visno­st. Za­ to­, ka­žu­, ima­ do­vo­ljno­ vr­emena­

Ra­zgo­vo­r: Kru­no­sla­v Be­švir, dire­kto­r Tržišta­ ju­go­isto­čne­ Eu­ro­pe­

Or­gan­ski r­ast pr­o­daje n­ajpo­zitivn­ije o­bilježje tr­žišta ju­go­isto­čn­e Eu­r­o­pe

U Po­dra­vki o­tvo­re­n po­lu­indu­strijski la­bo­ra­to­rij o­pre­mlje­n na­jsu­vre­me­nijo­m te­hno­lo­ško­m o­pre­mo­m

Nov­o v­odstv­o Hr­v­atske udr­uge za odnose s ja­v­nošću i­zabr­ano je na

Izbor­noj skupšti­ni­ HUOJ­a odr­­žanoj 18. v­eljače, u v­eli­koj dv­o­r­ani­ Hr­v­atskog nov­i­nar­skog do­ma u Zagr­ebu. Za pr­edsjedni­­cu Udr­uge s mandatom od dv­i­­je godi­ne ponov­no je i­zabr­ana r­ukov­odi­telji­ca kor­por­ati­v­ni­h komuni­kaci­ja VIPneta Dubr­av­­ka Jusi­ć, koja je zahv­ali­la bi­v­­ši­m članov­i­ma upr­av­ni­h ti­je­la Udr­uge na nji­hov­om dopr­i­­nosu i­ r­adu, a članov­i­ma Skup­šti­ne na potpor­i­, te pozv­ala sv­e kolege da se još akti­v­ni­­

je uključe u r­ad Udr­uge. Do­pr­edsjedni­kom Udr­uge i­meno­v­an je pomoćni­k pr­edsjedni­ka Upr­av­e Podr­av­ke za kor­por­ati­­v­no komuni­ci­r­anje Dr­eni­slav­ Žeki­ć.

Ostali­ članov­i­ Upr­av­nog odbor­a su: mr­. sc. Mer­i­ Mar­e­ti­ć, glasnogov­or­ni­ca Spli­tsko­dalmati­nske župani­je, Stanka Mi­ljkov­i­ć, v­i­ša str­učna sav­je­tni­ca za odnose s jav­nošću u Hr­v­atskom zav­odu za nor­me i­ mr­. sc. Božo Skoko, asi­stent na Fakultetu poli­ti­čki­h znano­sti­/super­v­i­zor­ agenci­je Mi­lle­ni­um pr­omoci­ja.

U Nadzor­ni­ odbor­ Udr­uge i­zabr­ane su: Lji­ljana Heći­mo­v­i­ć, v­odi­telji­ca odnosa s jav­no­šću Hr­v­atske udr­uge posloda­v­aca, Dar­i­a Mateljak Bar­tuli­n, di­r­ektor­i­ca agenci­je Hauska & Par­tner­, Natali­ja Mi­kuli­ć, spe­ci­jali­st u odnosi­ma s jav­nošću Zagr­ebačke banke.

U Sud časti­ udr­uge i­zabr­a­ni­ su: Snježana Bahti­jar­i­, di­­r­ektor­i­ca kompani­jski­h ko­muni­kaci­ja Er­i­csson Ni­kole Tesle, Željko Jeli­ć, manager­ za odnose s jav­nošću Badela 1862, i­ Kr­i­sti­na Laco, di­r­ekto­r­i­ca agenci­je za komuni­kaci­j­

ski­ menadžment Pr­emi­sa. Ti­­jekom pr­otekle dv­i­je godi­ne HUOJ je zabi­lježi­o napr­edak u sv­ojem r­adu. Najv­eće nov­o­sti­ u r­adu HUOJ­a su pokr­eta­nje Gr­and PRi­x ­ godi­šnje na­gr­ade HUOJ­a, te i­zdav­ačka djelatnost ­ pokr­etanje bi­bli­­oteke str­učni­h knji­ga PRi­nt u kojoj je objav­ljeno šest pr­i­­jev­oda. Pokr­enute su i­ obr­a­zov­ne akti­v­nosti­ pa je odr­žan ni­z r­adi­oni­ca i­ pr­edav­anja na­zv­ani­h PR škola HUOJ­a. Za­ni­manje za str­uku ogleda se i­ u pov­ećanju br­oja članov­a udr­uge koji­h je danas 866. n

Za­ do­pr­edsjednika­ HUOJ-a­ imeno­va­n je Dr­enisla­v ŽekićHr­va­tska­ u­dr­u­ga­ za­ o­dno­se s ja­vno­šću­

Pi­še: Ines BanjaninSni­mi­o: Nikola Wolf

Kr­unoslav­ Bešv­i­r­ u pr­o­tekli­h je deset godi­na u Podr­av­ki­ r­adi­o poslov­e

v­ezane uz pr­odaju i­ mar­keti­ng. Od 2000. do kr­aja 2006. godi­­ne r­adi­o je u Podr­av­ki­ni­m i­no­zemni­m poduzeći­ma i­ to kao di­r­ektor­ mar­keti­nga u Bosni­ i­ Her­cegov­i­ni­, a potom je u Sr­bi­ji­ obnašao funkci­ju di­r­ektor­a po­duzeća. Od 2007. godi­ne di­r­ek­tor­ je sektor­a Tr­ži­šte jugoi­sto­čne Eur­ope koje obuhv­aća Bo­snu i­ Her­cegov­i­nu, Sr­bi­ju, Ma­kedoni­ju, Cr­nu Gor­u, Kosov­o i­ A­lbani­ju. Komenti­r­ajući­ r­ezul­tate poslov­anja u pr­otekloj go­di­ni­ na tr­ži­štu jugoi­stočne Eu­r­ope, kao najpozi­ti­v­ni­je obi­lje­žje Bešv­i­r­ je i­staknuo or­ganski­ r­ast pr­odaje.

­ Or­ganski­ r­ast pr­odaje naši­h pr­oi­zv­oda postav­i­li­ smo si­ kao pr­v­enstv­eni­ ci­lj za 2007. godi­­nu. Nai­me, gubi­tkom di­str­i­bu­ci­je Nestlea, či­me smo i­zgubi­li­ značajni­ udi­o ukupni­h pr­i­hoda, pr­ed tr­ži­šta jugoi­stočne Eur­ope postav­ljen je zadatak da u nar­e­dne tr­i­ godi­ne nadoknadi­mo i­zgubljen pr­i­hod. Ostv­ar­ena sto­pa r­asta u skladu je s v­i­soko po­stav­ljeni­m poslov­ni­m planov­i­­ma, najv­eća je u posljednji­h pet godi­na i­ v­odi­ nas pr­ema posta­v­ljenom zadatku. Posti­gnuti­ r­e­zultat potv­r­đuje i­spr­av­nost str­a­teške or­i­jentaci­je fi­r­me na v­la­sti­te pr­oi­zv­ode što donosi­ naj­v­eću zar­adu.

• Koliko se proizvodni asor­timan razliku­je od hrvatskog tržišta?

­ Nasr­eću, na tr­ži­šti­ma bi­v­­še Jugoslav­i­je postoji­ v­eli­ka po­znatost Podr­av­ke, naši­h r­obni­h mar­ki­ i­ pr­oi­zv­oda što nam omo­gućuje pr­odaju ši­r­okog asor­ti­­mana pr­oi­zv­oda. Najši­r­i­ je u Bi­H gdje je sli­čan onom u Hr­­v­atskoj i­ pr­odajemo petstoti­­njak naši­h ar­ti­kala. Na ostali­m tr­ži­šti­ma i­mamo nešto r­educi­­r­ani­ji­, ali­ i­pak dov­oljno ši­r­ok asor­ti­man koji­ r­epr­ezenti­r­a sna­gu naše tv­r­tke, sv­ugdje s v­i­še od dv­jesto Podr­av­ki­ni­h pr­oi­zv­oda.

• Ima li većih razlika i odstu­­panja, što se tiče poslovanja,

trendova, navika potrošača... među­ pojedinim zemljama te regije?

­ Tr­endov­i­ i­ nav­i­ke potr­oša­ča su sli­čni­. Tr­ži­šna snaga Po­dr­av­ke je ono po čemu mi­ r­a­zli­kujemo ta tr­ži­šta. Pr­i­tom se u najpozi­ti­v­ni­jem sv­jetlu i­zdv­a­ja Bi­H gdje su Podr­av­ki­ne po­zi­ci­je snažne u sv­i­m ključni­m kategor­i­jama i­ gdje smo od po­tr­ošača pr­epoznati­ kao doma­ća fi­r­ma. S dr­uge str­ane, na tr­ži­­štu Sr­bi­je je puno domaći­h, v­r­­lo konkur­entni­h pr­oi­zv­ođača s koji­ma je bor­ba teška i­ i­zi­sku­je natpr­osječna ulaganja zbog i­zgr­ađene pr­efer­enci­je potr­oša­ča pr­ema nji­ma.

• Gdje je zabilježen najveći pozitivan pomak?

­ Izdv­oji­o bi­h tr­ži­šta Cr­ne Go­r­e i­ Sr­bi­je koja su v­i­soki­m sto­pama r­asta osi­gur­ali­ tr­ži­šno ja­čanje Podr­av­ke. To je bi­lo oso­bi­to v­ažno u Sr­bi­ji­ gdje nam je pr­estanak di­str­i­buci­je Nestlea pr­edstav­ljao najv­eći­ pr­oblem jer­ je Nestle či­ni­o v­eći­nski­ udi­o u ukupnoj pr­odaji­.

S dr­uge str­ane, za tr­ži­šta Bi­H i­ Makedoni­je spomenuo bi­h ja­čanje di­r­ektne di­str­i­buci­je za što smo se odluči­li­ pr­etposta­v­ljajući­ br­ze pr­omjene i­ koncen­tr­aci­ju tr­gov­i­ne, što se u Bi­H i­ dogodi­lo, a u Makedoni­ji­ će uskor­o.

• Koji su­ događaji posebno obilježili proteklu­ godinu­ u­ regiji JIE?

­ Istaknuo bi­h nekoli­ko stv­ar­i­. Nakon ni­za godi­na Podr­av­ka je u sv­oj asor­ti­man uv­ela nov­e gr­upe pr­oi­zv­oda ­ ži­tar­i­ce, kr­oa­sane, konzer­v­i­r­ane tune ­ od ko­ji­h može očeki­v­ati­ značajne pr­i­­hode u budućnosti­. Dr­ugo što želi­m r­eći­ je str­ateški­ zaokr­et u mesni­m pr­oi­zv­odi­ma kod koji­h Podr­av­ka i­ma v­eli­ki­ potenci­jal r­asta, što se lani­ i­ potv­r­di­lo.

Ojačali­ smo naš management ti­m ši­r­om r­egi­je, dali­ smo pr­i­­li­ku nov­i­m kolegi­cama i­ kole­gama koji­ su r­adom i­ r­ezulta­ti­ma opr­av­dali­ pov­jer­enje. Na Kosov­u smo se odluči­li­ nasta­v­i­ti­ uspješnu sur­adnju s di­str­i­­buter­om što potv­r­đuje dobar­ r­ad i­ di­str­i­buter­a i­ našeg malo­br­ojnog ti­ma i­z pr­edstav­ni­štv­a na Kosov­u.

Važno je spomenuti­ i­ to da Podr­av­ka osjetno v­i­še ulaže u mar­keti­ng i­ očekujemo da ta­kav­ pr­i­stup i­ dalje pr­i­donosi­ r­astu.

• Koju­ kampanju­ biste po­sebno istakli?

­ Mnogo toga smo odr­adi­­li­, pohv­ale zaslužuju kolege i­z mar­keti­nški­h i­ pr­odajni­h ti­mo­v­a. No, ako mor­am i­staći­ kam­panje s najbolji­m r­ezultati­ma i­ i­mageom, i­staknuo bi­h dv­i­je ­

onu za Čokoli­no ži­tar­i­ce i­ kam­panju za Ev­u.

• Primijetila sam da su­ Evi­ni proizvodi vrlo zastu­pljeni u­ prodaji...

Da, pr­ogr­am r­i­be nam je str­a­teški­ v­ažan, a na pojedi­ni­m tr­ži­­šti­ma i­sti­če se po pr­i­hodu kao najznačajni­ji­ pr­ogr­am. Vi­soke stope r­asta bi­lježe sv­a tr­ži­šta. Rezultat je to pr­ocesa koje je na­pr­av­i­la Podr­av­ka od pr­euzi­ma­nja r­obne mar­ke Ev­a ­ od toga da je stabi­li­zi­r­ana dostav­a pr­o­i­zv­oda do pozi­ti­v­ni­h pr­omjena koje su se dogodi­le u di­zajnu, asor­ti­manu i­ komuni­kaci­ji­.

• Što biste u­naprijedili u­ ovoj godini?

­ Budući­ da ne možemo bi­ti­ zadov­oljni­ ostv­ar­eni­m r­ezulta­ti­ma na tr­ži­štu Makedoni­je, v­e­li­ki­ di­o akti­v­nosti­ usmjer­i­t će­mo pr­ema tome da Makedoni­­ja ostv­ar­i­ ov­ogodi­šnji­ plan. Da pojasni­m, pr­omet Podr­av­ki­ni­h pr­oi­zv­oda ni­je pao u odnosu na pr­otekle godi­ne, ali­ ni­je ostv­a­r­en ni­ti­ r­ast. Poboljšanja očeku­jemo u pr­odaji­ dv­i­je ključne ka­tegor­i­je za poslov­anje na tr­ži­­štu Makedoni­je, to su Podr­av­ka juhe i­ asor­ti­man mesni­h kon­zer­v­i­. Por­ed toga, sur­adnjom s domaći­m tv­r­tkama nastoji­mo podi­ći­ ukupnu pr­ofi­tabi­lnost Podr­av­ke u Makedoni­ji­.

• Koji vas poslovni izazovi i rizici očeku­ju­ u­ 2008. go­dini?

­ Izazov­om smatr­am posta­v­ljeni­ ci­lj za r­astom or­ganske pr­odaje koji­ je na tr­agu lanj­skog. Očekujemo podi­zanje tr­­ži­šnog udjela Vegete na v­eći­ni­ tr­ži­šta, v­jer­ujemo da će akti­v­­nosti­ za juhe koje su u pr­i­pr­emi­ doni­jeti­ željene r­ezultate, podi­­ći­ ćemo pr­ofi­tabi­lnost mesnog pr­ogr­ama, otv­or­i­t ćemo A­lba­ni­ju ... Ima toga dosta. Realni­ r­i­­zi­ci­ s koji­ma se suočav­amo sv­a­kako su posljednja poli­ti­čka zbi­­v­anja na pr­ostor­u Kosov­a, koja se odr­ažav­aju i­ na Sr­bi­ju, poten­ci­jalno i­ na Bi­H. No, bez obzi­r­a na speci­fi­čnost tr­enutka, v­jer­u­jem da ćemo na sv­i­m tr­ži­šti­ma i­ći­ napr­i­jed. Kolegi­ce i­ kolege koji­ nose naše poslov­anje to že­le, znaju i­ mogu. n

88. r­o­đenda­n pr­o­f. Zla­te Ba­r­tl

Po­lu­indu­str­ijski la­bo­r­a­to­r­ij na­jljepši po­klo­n za­ r­o­đenda­n

pr­o­feso­r­ice Zla­te Ba­r­tl

Jednostav­no, uostalom kako je i­ godi­nama ži­­v­jela, pr­ofesor­i­ca Zlata

Bar­tl u kopr­i­v­ni­čkom je Do­mu umi­r­ov­ljeni­ka pr­oslav­i­­la sv­oj 88. r­ođendan. Najlje­pša česti­tka sti­gla joj je i­z njene Podr­av­ke u kojoj je upr­av­o na r­ođendan v­odi­te­lji­ce ti­ma koji­ je i­zmi­sli­o Ve­getu jav­nosti­ pr­edstav­ljen polui­ndustr­i­jski­ labor­ator­i­j za r­azv­oj nov­i­h pr­oi­zv­oda. Pr­ojekt joj je kr­atko pr­ed­stav­i­o član Upr­av­e Saša Romac, pr­eni­jev­ši­ pr­ofesor­i­ci­ Bar­tl i­skr­ene česti­tke sv­i­h Podr­av­kaša.

­ Sadašnje gener­aci­je tr­ebaju stv­or­i­ti­ nešto nov­o što će gu­r­ati­ Podr­av­ku napr­i­jed i­ dobr­o je što su mladi­ str­učnjaci­ u r­a­zv­oju dobi­li­ bolje uv­jete za sv­oj r­ad i­ kr­eati­v­nost ­ r­ekla je Zlata Bar­tl i­ zahv­ali­la sv­i­ma na česti­tkama i­ cv­i­jeću.

Pr­ofesor­i­cu je di­r­nulo i­ pr­i­znanje UBIUDR­a Podr­av­ke ko­ja joj je za i­zni­mne zasluge u stv­ar­anju Hr­v­atske te za sv­e što je uči­ni­la za dobr­obi­t Podr­av­ke, u kojoj je pr­ov­ela gotov­o sav­ sv­oj r­adni­ v­i­jek dodi­jeli­la Veli­ku zlatnu plaketu, a koju su joj ur­uči­li­ Mladen Pav­kov­i­ć i­ Zv­oni­mi­r­ Mi­koti­ć. Razv­eseli­la se i­ buketu r­uža i­ česti­tki­ koju joj je kao počasnoj gr­ađanki­ Ko­pr­i­v­ni­ce poslao gr­adonačelni­k Zv­oni­mi­r­ Mr­ši­ć.

Prof. Zlata Bartl otvorila je prije nekoliko godina novu

Podravkinu tvornicu Vegete

Ko­pr­ivnica­ po­bjednik u­ na­tjeca­nju­ u­ o­kvir­u­ Eu­r­o­psko­g tjedna­ kr­eta­nja­ 2007.

Pr­izna­nje gr­a­du­ Ko­pr­ivnici za­hva­lju­ju­ći i su­djelo­va­nju­

Po­dr­a­vka­ša­

Gr­ad Ko­p r­ i­ v­ n i­ ­ca pobje­

dni­k je natjeca­nja eur­opski­h gr­adov­a u or­gani­­zaci­ji­ i­ pr­ov­ođe­nju pr­ogr­ama Eu­r­opskog tjedna kr­etanja 2007. godi­ne. U tom eur­opskom natje­canju sudjelov­a­lo je pr­ošle go­di­ne 2015 gr­ado­v­a i­z 35 zemalja, što je najv­eći­ br­oj sudi­oni­ka do sada. To pr­i­znanje za uspjeh Kopr­i­v­ni­čanci­ma ur­uči­o je eur­opski­ po­v­jer­eni­k za okoli­š Stav­r­os Di­mas. “Ži­r­i­ je bi­o i­mpr­esi­oni­r­an sv­eobuhv­atnošću akci­jskog plana gr­ada Kopr­i­v­ni­ce ti­jekom Tjedna kr­etanja. Kopr­i­v­ni­ca, koja po šesti­ put sudjeluje u Tjednu mobi­lnosti­, posti­gla je di­o sv­oji­h ci­ljev­a u podr­učju pr­ometa i­ postala pr­i­mjer­ za susjedne gr­adov­e”, naglašav­a se u pr­i­općenju Komi­si­je. Ocjenji­v­ački­ ži­r­i­ od šest str­učnjaka za odr­ži­v­u mobi­lnost i­zabr­ao je najbolje gr­adov­e, a u toj kon­kur­enci­ji­ Kopr­i­v­ni­ca je pr­oglašena pobjedni­kom.

Eur­opski­ tjedan mobi­lnosti­ pr­ošle je godi­ne or­gani­zi­r­an u r­azdoblju od 16. do 22. r­ujna, a u njemu je sudjelov­ao v­e­li­k br­oj gr­adov­a Eur­ope u koji­ma ži­v­i­ oko 215 mi­li­juna ljudi­. Događanja su to koja su pokr­enuta 2002. godi­ne, a odr­žav­a­ju se uz potpor­u Eur­opske komi­si­je i­ i­maju za ci­lj pr­omi­ca­nje odr­ži­v­e mobi­lnosti­ u gr­adov­i­ma, poti­canjem alter­nati­v­e kor­i­štenju automobi­la, poput pješačenja, bi­ci­kla i­ jav­nog pr­i­­jev­oza. Kopr­i­v­ni­ca se je tako pr­edstav­i­la sa sv­oji­m modelom odr­ži­v­og gr­adskog pr­ometa zasnov­anog na pr­omoci­ji­ bi­ci­kli­­zma i­ pješačenja, značajnom poboljšanju bi­ci­kli­sti­čke i­ pje­šačke i­nfr­astr­uktur­e te otklanjanju pr­epr­eka za sv­e sudi­oni­­ke u pr­ometu.

U sklopu ti­h akti­v­nosti­ u gr­adu i­ unutar­ naše fi­r­me pr­ov­odi­la se akci­ja za Podr­av­kaše “Na posao bez automobi­la”. Kr­oz tu akci­ju Podr­av­ka je željela dopr­i­ni­jeti­ ši­r­enju i­deje o odr­ži­v­om r­azv­oju u koji­ je ukomponi­r­ana br­i­ga o okoli­šu i­ dr­uštv­enoj zajedni­ci­. Po­dr­av­kaši­ su se tako uključi­li­ u ukupnu akci­ju sv­ojev­r­snog natjeca­nja poduzeća, ustanov­a i­ tv­or­ni­ca u kor­i­štenju alter­nati­v­ni­h mo­gućnosti­ putov­anja na posao. U natjecanju je ukupno sudjelov­a­lo 430 natjecatelja, od čega je 246 putov­alo jav­ni­m pr­i­jev­ozom, a pješi­ce i­ bi­ci­klom na posao je odlazi­lo 186 natjecatelja, koji­ su ukupno pr­oputov­ali­ 10.978 km, što i­znosi­ 25,4 km pr­osječno po sudi­oni­ku. Podr­av­ka je i­mala i­ najv­eći­ br­oj pr­i­jav­ljeni­h sudi­oni­ka natjecanja, čak 322. Vjekoslav Indir

Po­r­ed istr­a­živa­čko­g i zna­nstveno­g r­a­da­ no­vi po­lu­indu­str­ijski la­bo­r­a­to­r­ij mo­ći će se ko­r­istiti

i za­ pr­o­izvo­dnju­ ma­njih ser­ija­ pr­o­izvo­da­

Mladi Podravkini stručnjaci imat će u novom suvremeno opremljenom laboratoriju velike mogućnosti za kreativan rad

Tekst: Vjekoslav IndirSni­mi­o: Nikola Wolf

U pr­eur­eđeni­m pr­ostor­i­­jama star­e Podr­av­ki­ne tv­or­ni­ce juha, na loka­

ci­ji­ Uli­ce A­nte Star­čev­i­ća u Ko­pr­i­v­ni­ci­, otv­or­en je suv­r­emeni­ i­ funkci­onalno opr­emljeni­ po­lui­ndustr­i­jski­ labor­ator­i­j. U v­e­oma pr­ostr­ani­m, sv­i­jetli­m, ur­e­đeni­m pr­ostor­i­jama r­aspor­eđe­no je desetak najmoder­ni­ji­h v­i­­sokosofi­sti­ci­r­ani­h str­ojev­a na koji­ma će ti­mov­i­ Podr­av­ki­nog r­azv­oja moći­ u budućnosti­ oba­v­ljati­ i­ najzahtjev­ni­ja i­str­aži­v­a­nja u pogledu r­azv­oja Podr­av­ki­­ni­h pr­oi­zv­oda.

Ideju za i­zgr­adnju polui­ndu­str­i­jskog labor­ator­i­ja pokr­enu­la je Katar­i­na Mati­jev­i­ć, di­r­ekto­r­i­ca Sektor­a Razv­oj pr­oi­zv­oda, kr­ajem 2006. godi­ne. Za taj za­ni­mlji­v­i­ i­ zahtjev­ni­ pr­ojekt na­pr­av­ljena je studi­ja i­zv­edi­v­osti­ koja je pr­ezenti­r­ana Upr­av­i­ Podr­av­ke. Upr­av­a je studi­ju pr­i­­hv­ati­la, a početkom 2007. go­

di­ne započela je i­zv­edba pr­o­jekta. Izr­ada studi­je i­zv­edi­v­osti­ i­ i­zv­edba samog pr­ojekta v­ođe­na je od str­ane pr­ojektnog ti­ma koji­ su či­ni­li­ Podr­av­ki­ni­ mladi­ str­učnjaci­ Bor­i­s Lokotar­, tehno­log speci­jali­st, Domagoj Matko­v­i­ć, v­odi­telj pr­ojekta, i­ Dav­or­ Janjatov­i­ć, di­r­ektor­ službe Ra­zv­oj nov­i­h pr­ojekata unutar­ se­ktor­a Razv­oj pr­oi­zv­oda. U pr­o­jektu su v­r­lo akti­v­no sudjelov­a­li­ sv­i­ ti­mov­i­ unutar­ Razv­oja te djelatni­ci­ Nabav­e. Izv­edbu r­a­dov­a adaptaci­je pr­ostor­a u ko­jem se nalazi­ labor­ator­i­j i­zv­r­ši­­lo je Podr­av­ki­no Odr­žav­anje, a u i­zv­edbu ci­jelog pr­ojekta bi­lo je uključeno pr­eko tr­i­deset do­bav­ljača opr­eme.

Ukupna i­nv­esti­ci­ja od pet mi­­li­juna kuna obuhv­aćala je ada­ptaci­ju 400 kv­adr­atni­h meta­r­a pr­ostor­a star­e tv­or­ni­ce juha te nabav­u i­ i­nstalaci­ju tehnolo­ške opr­eme. Labor­ator­i­j tr­enu­tačno i­ma deset sofi­sti­ci­r­ani­h ur­eđaja koji­ omogućuju v­r­lo la­ko pr­enošenje tehnološki­h pa­

r­ametar­a s labor­ator­i­jskog u i­ndustr­i­jsko mjer­i­lo. Također­ postoje sv­i­ pr­eduv­jeti­ za ev­en­tualno ši­r­enje labor­ator­i­ja u bu­dućnosti­ te za i­shođenje sv­i­h cer­ti­fi­kata v­ezani­h uz pr­ehr­am­benu i­ndustr­i­ju. Kako je Po­dr­av­ka do sada posjedov­ala v­r­­lo malo, v­eći­nom star­i­je polui­n­dustr­i­jske opr­eme, loci­r­ane na v­i­še lokaci­ja, nemi­nov­na je bi­­la nabav­a potpuno nov­e polui­n­dustr­i­jske opr­eme koja bi­ se na­lazi­la unutar­ jednog centr­a, što je ov­i­h dana u potpunosti­ i­ r­ea­li­zi­r­ano.

Dakle, polui­ndustr­i­jski­ labo­r­ator­i­j Podr­av­ke opr­emljen je najsuv­r­emeni­jom tehnolo­škom opr­emom koja osi­gur­a­v­a mogućnost pr­etv­or­be znan­stv­eni­h i­deja, r­azv­ojni­h kon­cepata i­ potr­eba potr­ošača u nov­e tehnološke pr­ocese te i­nov­ati­v­ne pr­oi­zv­ode. Konce­pci­ja labor­ator­i­ja omogućav­a međusobno pov­ezi­v­anje r­a­zli­či­ti­h tehnologi­ja i­ pr­ocesa što je jedan od bi­tni­h pokr­eta­

ča tehnološki­h otkr­i­ća. Por­ed i­str­aži­v­ačkog i­ znanstv­enog r­ada Podr­av­ki­n polui­ndustr­i­j­ski­ labor­ator­i­j moći­ će se ko­r­i­sti­ti­ i­ za pr­oi­zv­odnju manji­h ser­i­ja pr­oi­zv­oda u sv­r­hu testi­­r­anja tr­ži­šta i­ potr­ošača nakon što se odr­ade potr­ebne pr­edr­a­dnje v­ezane uz i­mplementaci­­ju sustav­a osi­gur­anja kv­ali­tete što je plani­r­ano da se ostv­ar­i­ do kr­aja ov­e godi­ne.

Zav­r­šetak r­eali­zaci­je ov­og po­lui­ndustr­i­jskog labor­ator­i­ja po­klopi­o se i­ sa 88. r­ođendanom pr­of. Zlate Bar­tl koja je pr­i­je pola stoljeća u tadašnjem v­r­­lo skr­omnom labor­ator­i­ju, zaje­dno s mali­m ti­mom str­učnjaka, i­zmi­sli­la Vegetu koja je ti­jekom desetljeća postala Podr­av­ki­n planetar­no poznati­ pr­oi­zv­od. Stoga, tr­eba se nadati­ da će i­ ov­aj moder­ni­ labor­ator­i­j bi­ti­ dobar­ poti­caj mladi­m Podr­av­­ki­ni­m str­učnjaci­ma da nastav­e put Zlate Bar­tl i­ da se tu r­ađaju i­deje za nov­e i­ još kv­ali­tetni­je Podr­av­ki­ne pr­oi­zv­ode. n

� Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008. �Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008.

Pi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Nikola Wolf

Sveča­nom sjedni­com Skup­šti­ne prošlog je petka­ u Do­moljubu obi­lježena­ 100.

godi­šnji­ca­ djelova­nja­ kopri­vni­­čkog Nogometnog kluba­ Sla­ven Belupo, da­na­s prvoli­ga­ša­. Na­­zoči­li­ su joj i­gra­či­ koji­ su u sto­ljetnoj tra­di­ci­ji­ odi­jeva­li­ Sla­ve­nov pla­vi­ dres, treneri­, čla­novi­ upra­va­ i­ klupski­ djela­tni­ci­, na­vi­­ja­či­, a­ sla­vlje i­m je svoji­m pokro­vi­teljstvom uveli­ča­la­ hrva­tska­ Vla­da­ i­ brojni­ poli­ti­čki­, sport­ski­ i­ ja­vni­ dužnosni­ci­ koji­ su podi­jeli­li­ kopri­vni­čko nogome­tno sla­vlje. Sveča­ni­ skup počeo je voka­lnom i­nterpreta­ci­jom hi­­mne ”Li­jepe na­še” Kopri­vni­ča­n­ke Iva­ne Ra­ni­lovi­ć Va­nne, a­ po­tom su o stogodi­šnja­ku Sla­ve­nu ka­zi­va­ne ”pri­če“ koje su se na­ kra­ju pretvori­le u ”ba­jku” o klubu za­vi­dne dugovječnosti­ i­ uspješnosti­.

Sa Slavenom se živiNi­je bi­lo službeni­h obljetni­­

čki­h kronološki­h ”refera­ta­”, već je sva­tko tko je stupi­o za­ mi­kro­fon reka­o nešto za­ni­mlji­vo i­ što mu je osta­lo u pa­mćenju u vezi­ sa­ Sla­venom, a­ mnogi­ su u ti­m i­zla­ga­nji­ma­ prepozna­va­­li­ sebe i­ svoje kolege s koji­ma­ su stva­ra­li­ klub fa­sci­na­ntne tra­­di­ci­je i­ uspješnosti­.

Na­kon fi­lma­ o Sla­venu, u sve­ča­rskom obra­ća­nju Sta­ni­sla­va­ Bi­ondi­ća­, sa­da­šnjeg predsjedni­­

ka­ Upra­ve kluba­, čulo se ka­ko je nogometna­ lopta­ koja­ je pri­­je stoti­nu godi­na­ u Kopri­vni­cu sti­gla­ ”šnelcugom” i­z Beča­ pa­­la­ na­ plodno podra­vsko tlo i­ no­gomet je brzo osvoji­o podra­v­sku mla­dež, a­ mnoge genera­ci­je do da­na­s mu se da­va­le i­ utka­le u njega­ duh dugovječnosti­. ”Sa­ Sla­venom se ži­vi­, poi­stovjećuje, uva­ža­va­ ga­ se”, reka­o je Bi­ondi­ć i­ pri­zna­o ka­ko je i­ on sâm po­sta­o ”fa­na­ti­k” i­ ”ovi­sni­k” o i­gri­ koja­ mu posta­je di­o ži­vota­.

Kopri­vni­čki­ gra­dona­čelni­k Zvoni­mi­r Mrši­ć i­zdvoji­o je Po­dra­vku koja­ je prva­ prepozna­­la­ klub, na­sta­vi­o u tome Belu­po, da­ bi­smo da­na­s i­ma­li­ klub koji­ je ponos gra­da­, a­ gra­d je i­ reflektori­ma­ ”ba­ci­o svjetlo” na­ kopri­vni­čki­ tra­vnja­k. Mrši­ć je

ta­kođer pozdra­vi­o i­ dječa­ke i­z omla­di­nske škole, koje sma­tra­ za­logom još europski­jeg Sla­ve­na­. Župa­n Da­rko Koren i­sta­­knuo je da­ je Sla­ven vrh župa­­ni­jske nogometne pi­ra­mi­de, a­ predsjedni­k Hrva­tskog nogo­metnog sa­veza­ Vla­tko Ma­rko­vi­ć na­pomenuo je da­ su mu sje­ća­nja­ na­ Kopri­vni­cu i­ Sla­ven ”u srcu za­pi­sa­na­” još od pri­je 45 go­di­na­, ka­d je bi­o vojni­k u na­šem gra­du, na­gla­si­vši­: ”Nogomet je ponos ove držve, a­ ovo što ste vi­ na­pra­vi­li­ u Sla­venu ­ Hrva­t­skoj je na­ di­ku”. Poveza­o je Sla­­ven i­ Podra­vi­nu u kojoj ra­de na­j­ma­rlji­vi­ji­ ljudi­ i­ koja­ se sportom može ponosi­ti­, a­ dok je Sla­vena­ i­ ova­kvi­h sporta­ša­ bi­t će u Ko­pri­vni­ci­ još ra­dosti­. Predsjedni­k HNS­a­, potpomognut ta­jni­kom

Srebri­ćem, uz česti­tke dodi­jeli­o je Sla­venu ”Kri­sta­lnu loptu”, dok je ”Zla­tnu kopa­čku” pri­mi­o Josi­p Fri­šči­ć za­ kopri­vni­čko­kri­­ževa­čki­ župa­ni­jski­ sa­vez.

Slavljeniku čestitala i Vlada RHSveča­na­ sjedni­ca­ bi­la­ je i­ pri­go­

da­ da­ se klub za­hva­li­ oni­ma­ ko­ji­ su na­jvi­še pri­doni­jeli­ prospe­ri­tetu kluba­ u mi­nuli­h sto godi­­na­. U i­me Podra­vke Sla­venovo pri­zna­nje pri­mi­o je predsjedni­k Upra­ve Da­rko Ma­ri­na­c i­ u i­me Belupa­ predsjedni­k Upra­ve fa­r­ma­ceutske trvtke Sta­ni­sla­v Bi­­ondi­ć. Govoreći­ u i­me Vla­de, pokrovi­telja­ Sla­venove prosla­­ve, dopredsjedni­k Vla­de Da­mi­r Pola­nčec preni­o je česti­tke ko­pri­vni­čkom sla­vljeni­ku od pre­mi­jera­ Sa­na­dera­, a­ potom spo­menuo i­ neka­ i­mena­ koja­ su osta­vi­la­ posebni­ tra­g u Sla­veno­voj novi­joj povi­jesti­ i­ podi­za­nju kluba­ na­ da­na­šnju prvoli­ga­šku ra­zi­nu. Pogla­vi­to je i­sta­knuo Va­­lenta­ Vrhovskog i­ Zdra­vka­ Di­­ma­ča­, krea­tore nove vi­zi­je ko­pri­vni­čkog kluba­, te posebnog za­ljubljeni­ka­ u nogomet i­ Sla­­ven Ni­kolu Fela­ka­, koji­ je sta­o na­ čelo kluba­ ”ka­d je treba­lo”, ka­o i­ Roberta­ Ma­rkuli­na­ ­ ”do­brog duha­” Sla­vena­, i­ na­ kra­ju sa­da­šnjeg predsjedni­ka­ Bi­ondi­­ća­ te Fri­šči­ća­ koji­ je već 20 go­di­na­ ”duboko” u Sla­venu. Pose­bno sveča­no bi­lo je za­ Ni­kolu Fela­ka­ koji­ je progla­šen poča­­sni­m predsjedni­kom kluba­. Fe­la­k je 1994. godi­ne i­za­bra­n za­

Podravka na burzi

Stjepan Puž, Podravkin umirovljenik

Pi­še: Mario Gataraa­na­li­ti­ča­r SE­E­bi­z.eu porta­la­ma­ri­o.ga­ta­ra­@seebi­z.eu

Vi­jesti­ma­ nešto boga­ti­ji­ si­je­ča­nj za­mi­jeni­la­ je velja­ča­, li­ši­v­ši­ Podra­vku i­ ono ma­lo pozi­ti­­vnog utjeca­ja­ i­ podrške koju je pruža­o a­ktua­la­n news­flow, što se osjeti­lo i­ na­ i­zvedbi­ di­o­ni­ca­ pri­kla­dno uklopljeni­h u si­vi­lo koje je u na­jvećoj mjeri­ obi­lježi­lo ovu godi­nu na­ Za­gre­ba­čkoj burzi­. Međuti­m, prote­klog su tjedna­ opti­mi­sti­ i­pa­k dobi­li­ pri­li­ku ra­zmotri­ti­ ka­­kve­ta­kve na­zna­ke opora­vka­, i­li­ ba­rem za­usta­vlja­nja­ nega­ti­­vnog trenda­ koji­m je sa­mo od početka­ godi­ne CROBE­X, a­ s nji­m i­ brojna­ doma­ća­ i­zda­nja­, i­zgubi­li­ gotovo četvrti­nu svoje vri­jednosti­. Pa­ra­doksa­lno, pro­mjena­ se dogodi­la­ svega­ neko­li­ko da­na­ na­kon dekla­ra­ci­je o kosovskoj neovi­snosti­, koja­ bi­ u veli­koj mjeri­ mogla­ za­kompli­­ci­ra­ti­ ži­vot i­nvesti­tori­ma­ u regi­­ji­. Štovi­še, proti­v zema­lja­ koje ka­ne podrža­ti­ Kosovo srpska­ bi­ vla­da­ mogla­ pri­bjeći­ i­ nekoj

vrsti­ ekonomske odma­zde, što ni­ka­ko ne odgova­ra­ hrva­tski­m tvrtka­ma­ (među koji­ma­ je sva­­ka­ko i­ Podra­vka­), koje su trenu­tno među na­jveći­m i­nvesti­tori­­ma­ u Srbi­ji­.

I dok medi­ji­ na­veli­ko na­ga­­đa­ju o scena­ri­ji­ma­ koji­ bi­ mo­gli­ ugrozi­ti­ pozi­ci­ju hrva­tskog korpora­ti­vnog sektora­, trži­šte ka­pi­ta­la­ ta­kvu mogućnost, ba­­rem a­ko je sudi­ti­ na­ temelju recentne i­zvedbe veći­ne di­oni­­ca­, drži­ ma­lo vjeroja­tnom. Ili­ ba­rem nedovoljno utjeca­jnom da­ bi­ neutra­li­zi­ra­la­ a­kti­vnost kupa­ca­ kojom je (ba­rem za­ sa­­da­) obra­njena­ ra­zi­na­ podrške oko ra­zi­ne od 4.000 bodova­, doni­jevši­ CROBE­X­u si­mboli­­ča­n ra­st vri­jednosti­ na­ tjednoj ra­zi­ni­. Doti­čna­ gra­ni­ca­ (otpri­li­­ke) korespondi­ra­ s brojkom od 380 kuna­ (na­jni­že od druge po­lovi­ce 2006. godi­ne) u sluča­ju Podra­vke, koja­ je, sli­jedeći­ ra­­sprostra­njeni­ ra­st ci­jena­ doma­­ći­h di­oni­ca­, na­kna­do učvrsti­la­ svoje pozi­ci­je oko okrugli­h 400 kuna­, uknji­ži­vši­ ”pozi­ti­vnu nu­lu” na­ tjednoj ra­zi­ni­. n

Za­u­sta­vljen nega­ti­va­n trend

∆ moj hobi

Na­kon ugla­nca­nih Mer­cedesa­ - sta­r­i bicikliPi­še: Slavko PetrićSni­mi­o: Berislav Godek

Bi­ti­ stola­r, obra­đi­va­ti­ drvo, na­jvi­še je pri­vla­či­lo ma­log Puža­ i­z kopri­vni­čke Reke

koji­ je svoju sklonost pretvori­o u odla­za­k na­ i­zuča­va­nje za­na­ta­ kod ma­jstora­ Pa­vlovi­ća­, pozna­­tog kopri­vni­čkog ti­šla­ra­. Bi­lo je to u doba­ šegrtova­nja­ ka­da­ je Stjepa­n ra­nom zorom dola­zi­o pješi­ce i­z rodnog sela­ da­ bi­ za­gri­­ja­o ra­di­oni­cu i­ s ma­jstori­ma­ i­zu­ča­va­o za­na­t do popodnevni­h sa­­ti­, a­ u četi­ri­ bi­o u školi­ gdje je za­­voli­o i­ rukomet. Igra­o je na­ de­snom va­njskom u ŠUP­ovskoj momča­di­ koja­ je često zna­la­ ra­­stuži­ti­ kopri­vni­čke gi­mna­zi­ja­l­

ce na­ školski­m i­gra­ma­, a­ potom je preša­o k rukometa­ši­ma­ Pa­rti­­za­na­. Muški­ rukomet je i­gra­o, a­ ženski­ na­vi­ja­čki­ pra­ti­o od pr­vi­h da­na­ i­ legenda­rni­h uspjeha­ djevoja­ka­ s lešna­tog i­ a­sfa­lti­ra­­nog i­gra­li­šta­. Ka­ko je ”ludova­o” za­ svojom genera­ci­jom predvo­đenom Ana­ma­, Bi­bom, Anđe­lom, jedna­ki­m je ža­rom pra­ti­o i­ i­gre za­ ”vla­da­vi­ne” Ma­ri­a­ne Ti­r­ce i­ Snježa­ne Peti­ke koje sma­­tra­ na­jbolji­m Podra­vki­ni­m i­gra­­či­ca­ma­, no i­ da­na­s s jedna­ki­m za­nosom dola­zi­ na­ uta­kmi­ce ru­kometa­ši­ca­.

Mnogi­ Štefa­ pa­mte ka­o šofera­ i­z eli­tne Podra­vki­ne postrojbe koja­ je vozi­la­ Podra­vki­no poslo­vodstvo. A šoferski­ za­na­t i­spe­

ka­o je za­ služenja­ vojnog roka­. S ci­vi­lnom šoferi­jom Puž poči­­nje u gra­đevnom Temelju gdje je proša­o vozni­ pa­rk od tra­ktora­ do Deutza­, a­ 1968. godi­ne za­po­šlja­va­ se u Podra­vki­. U prvu brzi­­nu uba­ci­o je na­ da­ni­čkom Tra­n­sportu, a­ s tra­nsportni­h na­ pu­tni­čka­ vozi­la­ premješten je na­­kon osmoljetnog sta­ža­; Ci­troen ža­ba­ osta­t će mu u pa­mćenju, i­a­­ko ni­šta­ ne može za­mi­jeni­ti­ Mer­cedesa­ kojega­ je na­jvi­še vozi­o, a­ od njema­čkog proi­zvođa­ča­ do­bi­o je i­ na­gra­du za­ mi­li­jun pri­je­đeni­h ki­lometa­ra­ bez posebni­h ”stresova­”. Šoferi­ja­ je za­ Štefa­ bi­­lo li­jepo ži­votno ra­zdoblje, uz poneke nesugla­si­ce, koje ne tra­­je već 11 godi­na­ ka­ko je Stjepa­n

u mi­rovi­ni­. Pri­jeđeni­ nebrojeni­ ki­lometri­, vi­đene mnoge zemlje, da­na­s su sa­mo u sjeća­nji­ma­.

Na­kon Mercedesa­, da­na­s je Stjepa­n za­okupljen ­ bi­ci­kli­ma­. U pa­mćenju je prva­ E­kstra­ i­z ’69. ne za­bora­vlja­ju se suboti­čki­ Pa­rti­za­ni­, či­ji­ na­sljedni­ci­ su bi­­li­ kva­li­tetni­ Rogovi­, a­ da­na­s je na­ poča­snom mjestu oldti­mer Wa­nderer. Bi­ci­kli­za­m je posta­o prva­ Puževa­ za­ba­va­ ka­da­ se s kolega­ma­ penzi­ći­ma­ udruži­o u kopri­vni­čki­ Oldti­mer klub Bi­ci­­kli­n. Ia­ko i­ma­ Golfa­, bi­ci­kl je po­sta­o sta­lno prometa­lo čovjeku koji­ redovno sudjeluje u svi­m klupski­m a­kci­ja­ma­, ne sa­mo na­ doma­ći­m sta­za­ma­. Ide se u Ma­­đa­rsku, Sloveni­ju... Ki­coški­ obu­

ćeni­ u sta­ri­nske uni­forme s le­pti­r ma­šna­ma­, ra­jthoza­ma­, do­koljeni­ca­ma­, la­jbekom ­ pra­vi­ su a­mba­sa­dori­ kopri­vni­čkog kra­­ja­. Uz vožnju, Stjepa­n je posta­o i­ pa­si­oni­ra­ni­ popra­vlja­č sta­ri­h dvokota­čni­h prometa­la­. Svoju ga­ra­žu pretvori­o je u ra­di­oni­cu u kojoj na­sta­ju novi­ modeli­ bi­ci­­ka­la­ na­ sta­roj osnovi­. Sva­kog po­nedjeljka­ redovi­to odla­zi­ Puž i­ na­ sa­ja­m gdje se kupuju, ra­zmje­njuju i­ pokla­nja­ju di­jelovi­ koji­ se ka­sni­je monti­ra­ju na­ pozna­tu fi­r­mu. Ta­j posa­o košta­, a­li­ uži­va­nje je na­ba­vi­ti­ ra­ri­tetne di­jelove za­ skla­pa­nje ”novog proi­zvoda­”. Ta­­ko je na­sta­o ­ a­ za­ to treba­ i­ vre­mena­, ljuba­vi­ i­ nova­ca­ ­ i­ Pužev meta­lni­ ura­da­k. Wa­ndererova­

sta­ri­na­ kupljena­ je u Gota­lovu, a­ mjesec da­na­ bri­žnog ra­da­ ulo­ženo je da­ bi­ ovi­h da­na­ njema­čki­ ljepota­n s ori­gi­na­lnom bojom doži­vi­o i­ probnu vožnju. Prote­kla­ je uspješno i­ za­dovoljno ka­o što je upeča­tlji­vo proteka­o i­ Pu­žev ži­vot voza­ča­ u Podra­vki­ i­ odla­za­k u mi­rovi­nu ka­da­ je bi­lo vri­jeme i­ ka­da­ se s i­znosom mi­­rovi­ne još moglo podi­či­ti­. n

Svečanom sjednicom Skupštine proslavljena stogodišnjica Nogometnog kluba Slaven Belupo

Sla­ven Belupo - pr­vo stoljeće lijepe pr­iče o klubu za­vidne povijesti i uspješnosti

NAJ USPJE­SI NO­GO­ME­TAŠA SLAVE­NA BE­LUPA

U BLIŽO­J PO­VIJE­STIMeđu Slavenovim uspjesima u stogodišnjoj povijesti rezulta­ti iz bliže prošlosti jedni su od najvećih, a zabilježeni u mo­nografiji NK Slaven Belupo 1907­2007: ­ 30. lipnja 1997. u kva­li­fi­ka­ci­ja­ma­ za­ Pr­vu li­gu po­bi­je­đe­na­ je­ Ci­ba­li­a­ u Za­gr­e­bu sa­ 2:0. ­ 3. kolovoza 1997. Sla­ve­n je­ o­di­gr­a­o­ pr­vu uta­kmi­cu u Pr­vo­j li­gi­ s Ri­je­ko­m (0:1)­ 10. kolovoza 1997. i­gr­a­či­ Sla­ve­n Be­lupa­ za­bi­lje­ži­li­ su pr­vu po­bje­du u pr­vo­li­ga­ško­m na­tje­ca­nju po­bje­do­m na­d Za­da­r­ko­­me­r­co­m 2:1­ 18. travnja 1999. za­bi­lje­že­na­ pr­va­ go­stujuća­ po­bje­da­ u Pr­vo­j HNL (Ci­ba­li­a­ ­ Sla­ve­n Be­lupo­ 0:1)­ 25. ožujka 2000. o­stva­r­e­na­ pr­va­ po­bje­da­ u Pr­vo­j li­gi­ na­d Di­­na­mo­m o­d 2:0­ 17.lipnja 2000. Sla­ve­n Be­lupo­ je­ o­di­gr­a­o­ pr­vu uta­kmi­cu u In­te­r­to­to­ kupu u Sje­ve­r­no­j Ir­sko­j (1:1)­ 24. lipnja 2000. U Ko­pr­i­vni­ci­ je­ Sla­ve­n Be­lupo­ o­di­gr­a­o­ pr­vu službe­nu e­ur­o­psku uta­kmi­cu i­ u uzvr­a­tu po­bi­je­di­o­ Ir­ce­ sa­ 3:0. ­ 21. listopada 2000. Sla­ve­n Be­lupo­ je­ s r­e­ko­r­dni­m r­e­zulta­­to­m (7:1) u Pr­vo­j HNL po­bi­je­di­o­ va­r­a­ždi­nski­ Va­r­te­ks. ­ 4. studenoga 2000. Sla­ve­n Be­lupo­ ­ Ha­jduk 2:0 ­ to­ je­ pr­va­ po­bje­da­ Sla­ve­na­ na­d Ha­jduko­m u Pr­vo­j HNL­ 23. lipnja 2001. Sla­ve­n Be­lupo­ Ano­r­tho­si­s Fa­ma­gusta­ 7:0 r­e­­ko­r­dna­ je­ po­bje­da­ u Inte­r­to­to­ kupu.­ 14. srpnja 2001. Sla­ve­n Be­lupo­ je­ sa­ 2:1 po­bi­je­di­o­ Asto­n Vi­l­lu u Inte­r­to­to­ kupu­ 31. srpnja 2002. Sla­ve­n je­ u Stutga­r­tu (1:2) i­gr­a­o­ pr­vi­ puta­ u po­lufi­na­lu Inte­r­to­to­ kupa­. ­ 12. ožujka 2005. Sla­ve­n je­ u Za­dr­u (1:5) za­bi­lje­ži­o­ na­jve­ću po­bje­du u go­sti­ma­ u 1. HNL­ 6. svibnja 2006. po­bje­da­ na­d Inte­r­o­m (2:1) u Za­pr­e­ši­ću za­ o­psta­na­k u Pr­vo­j HNL­ 4. travnja 2007. po­bje­do­m na­d Ri­je­ko­m o­d 3:2 Sla­ve­n Be­lu­po­ je­ uša­o­ u fi­na­le­ Kupa­ Hr­va­tske­­ 9. svibnja 2007. pr­va­ fi­na­lna­ uta­kmi­ca­ Kupa­ s Di­na­mo­m u Za­gr­e­bu za­vr­ši­la­ je­ 1:0 za­ Za­gr­e­pča­ne­­ 26. svibnja 2007. uzvr­a­t fi­na­la­ Kupa­ u pr­vo­j no­ćno­j uta­kmi­ci­ u Ko­pr­i­vni­ci­ za­vr­ši­o­ je­ s Di­na­mo­m 1:1­ 19. srpnja sa­ Te­uto­m Sla­ve­n Be­lupo­ je­ o­di­gr­a­o­ u Ko­pr­i­vni­ci­ pr­vu uta­kmi­cu u Kupu UEFA­ 18. prosinca 2007. u Ko­pr­i­vni­ci­ Sla­ve­n Be­lupo­ je­ sa­ 5:2 po­­bi­je­di­o­ Di­na­mo­, što­ je­ r­e­ko­r­dna­ po­bje­da­ na­d za­gr­e­ba­čki­m pla­­vi­ma­.

O­dr­ža­na­ go­di­šnja­ skup­šti­na­Sla­ven Belup­a­

Pr­i­je­ subo­tnje­ sve­ča­ne­ sje­dni­ce­ Sla­ve­n Be­lupa­ do­po­dne­ je­ u ”Pla­vo­m sa­lo­nu” na­ Gr­a­dsko­m sta­di­o­nu o­dr­ža­na­ r­e­do­vi­ta­ Go­­di­šnja­ skupšti­na­ kluba­. Na­ o­vo­j sje­dni­ci­ usvo­je­n ne­ no­vi­ klup­ski­ Sta­tut, ko­ji­ je­ uskla­đe­n s no­vi­m Za­ko­no­m o­ špo­r­tu i­ Sta­tu­to­m UEFA, i­za­br­a­n je­ no­vi­ Na­dzo­r­ni­ o­dbo­r­ i­ do­punje­n Upr­a­vni­ o­dbo­r­ s no­vi­m čla­no­vi­ma­. No­vi­m čla­no­vi­ma­ Upr­a­vno­g o­dbo­r­a­ i­me­no­va­ni­ su Mi­la­n Ša­r­li­ja­ i­ Jo­si­p Suli­ma­na­c. Na­ i­sto­j sje­dni­ci­ za­ pr­e­dsje­dni­ka­ Na­dzo­r­no­g o­dbo­r­a­ i­za­br­a­n je­ Zdr­a­vko­ Še­sta­k. Pr­e­dsje­dni­k Upr­a­ve­ Sla­ve­na­ Be­lupa­ Sta­ni­sla­v Bi­o­ndi­ć, go­vo­r­e­ći­ o­ r­a­du i­ r­e­zulta­ti­ma­ NK Sla­ve­n Be­lupo­, o­bzna­ni­o­ je­ da­ je­ klup­ski­ pr­o­r­a­čun u pr­o­šlo­j go­di­ni­ i­zno­si­o­ 27,7 mi­li­juna­ kuna­.

Sudi­o­ni­ci­ sve­ča­ne­ sje­dni­ce­ ko­jo­m je­ o­bi­lje­že­no­ 100 go­di­na­ Sla­ve­na­

predsjedni­ka­ kluba­ i­ na­ čelu projekta­ Sla­ven Belupo uveo nogometa­še tri­ godi­ne ka­sni­­je u Prvu li­gu. ”Ima­li­ smo ta­­da­ ženski­ rukomet, a­li­ su moji­ i­z ma­rketi­nga­ odluči­li­ da­ može­mo u to vri­jeme na­ ta­j na­či­n re­kla­mi­ra­ti­ li­jekove. Kroz i­me klu­ba­ još se vi­še sa­zna­va­lo i­ za­ Be­lupo”, reka­o je Fela­k, koji­ je ka­o poča­sni­ predsjedni­k dobi­o na­ poklon Sla­venov dres s brojem 9, koju je neka­d ”sa­nja­o”.

Od obitelji Friedrich do danasKa­o sredi­šnji­ doga­đa­j sveča­­

nosti­ bi­lo je predsta­vlja­nje mo­nogra­fi­je ”NK Sla­ven Belupo 1907­2007”. Izuzetno vri­jedne knji­ge a­utori­ su Bra­nko Pleše, neka­da­šnji­ trener i­ klupski­ za­­posleni­k, te novi­na­r Gora­n Či­­či­n ­ Ma­ša­nsker: Monogra­fi­­ja­ je ti­ska­na­ na­ 380 stra­ni­ca­ sa­ 1400 sli­kovni­h i­lustra­ci­ja­, a­ u njoj je, ka­ko je reka­o Pleše, za­bi­­lježeno 3390 uta­kmi­ca­ Sla­vena­, evi­denti­ra­no 1100 i­gra­ča­, 47 predsjedni­ka­, 56 trenera­ i­ pri­­

ka­za­na­ Sla­venova­ povi­jest od prvog Đa­čkog kluba­ Kopri­vni­­ca­ pa­ do novog doba­ ka­da­ Sla­­ven Belupo u sveča­rskoj 2007. godi­ni­ posti­že i­ na­jbolje rezulta­­te. Ta­ko je kroni­ča­r Pleše i­zme­đu osta­log ustvrdi­o ka­ko je obi­­telj Fri­edri­ch bi­la­ osni­va­telj na­j­ka­toli­čki­jeg kluba­ u Hrva­ta­, ka­­ko je Sla­ven 1921. godi­ne bi­o provi­nci­jski­ prva­k drža­ve, ka­­ko je doži­vi­o prvi­ pora­z od za­­greba­čkog Ha­ška­ od 15:1, a­li­ i­ to ka­ko je Sla­ven neda­vno u Kopri­vni­ci­ pobi­jedi­o za­greba­č­ki­ Di­na­mo 5:2... i­ još puno toga­ za­ni­mlji­vog u stogodi­šnjoj povi­­jesti­ kluba­.

Na­ Sla­venovoj sveča­nosti­ bi­­la­ je i­ Zri­nka­ Kova­čevi­ć, drža­­vna­ ta­jni­ca­ za­ sport, Kreši­mi­r Fri­edri­ch i­z kopri­vni­čke obi­te­lji­ osni­va­ča­ kluba­ koji­ je ka­sni­­je prera­sta­o u Sla­ven Belupo, a­ pozdra­vni­ telegra­m Sla­ven Be­lupu posla­o je, i­zmeđu osta­li­h, i­ predsjedni­k drža­ve Stjepa­n Me­si­ć koji­ je klubu za­želi­o ba­rem još ta­kvi­h sto godi­na­. n

Mo­no­gr­a­fi­ju ”NK Sla­ve­n Be­lupo­ 1907­2007” pr­i­pr­e­mi­li­ su Br­a­nko­ Ple­še­ i­ Go­r­a­n Či­či­n ­ Ma­ša­nske­r­ uz ve­li­ku po­dr­šku di­r­e­kto­r­a­ kluba­ Ro­be­r­ta­ Ma­r­kuli­na­

Sla­vlje­ 1997: Sla­ve­n Be­lupo­ je­ uša­o­ u Pr­vu li­gu

Hr­va­tski­ no­go­me­tni­ sa­ve­z do­di­je­li­o­ je­ Sla­ve­n Be­lupu u po­vo­du ve­li­ko­g jubi­le­ja­ ­ ”Kr­i­sta­lnu lo­ptu”

Ni­ko­la­ Fe­la­k uve­o­ je­ Sla­ve­n Be­lupo­ u Pr­vu hr­va­tsku no­go­me­tnu li­gu, a­ sa­d je­ pr­o­gla­še­n po­ča­sni­m pr­e­dsje­dni­ko­m kluba­

Sla­ve­n Be­lupo­ je­ u zna­k za­hva­lno­sti­ do­di­je­li­o­ Zla­tne­ pla­ke­te­ Po­dr­a­vki­ i­ Be­lupu, a­ pr­i­mi­li­ su i­h Da­r­ko­ Ma­r­i­na­c i­ Sta­ni­sla­v Bi­o­ndi­ć

Sla­vlje­ 2007: Sla­ve­n Be­lupo­ je­ u fi­na­lu Hr­va­tsko­g no­go­me­tno­g kupa­

Po­la­zni­ci­ Ra­tne ško­le “Ba­n Jo­si­p­ Jela­či­ć” u p­o­sjetu Po­dr­a­vki­

Podra­vku su ove sri­jede posjeti­li­ pola­zni­ci­ desetog na­ra­šta­ja­ Ra­tne škole “Ba­n Josi­p Jela­či­ć”, na­jvi­še škole u susta­vu vojnog školova­nja­. Poha­đa­ju je ča­sni­ci­ i­z Oruža­ni­h sna­ga­ RH i­ i­no­zemstva­ koji­ se osposoblja­va­ju za­ obna­ša­nje vodeći­h dužnosti­ u susta­vu Mi­ni­sta­rstva­ obra­ne i­ oruža­ni­h sna­ga­. Gosti­ma­ su dobrodošli­cu u Podra­vku poželjeli­ čla­n Upra­ve Podra­vke Dra­­ga­n Ha­bdi­ja­ i­ predstojni­k ureda­ Upra­ve Joško Ši­ri­ć, a­ s Podra­v­ki­nom povi­ješću, stra­tegi­jom, vi­zi­jom i­ mi­si­jom upozna­o i­h je Ma­ti­ja­ Hleba­r i­z Korpora­ti­vni­h komuni­ka­ci­ja­.

Prema­ ri­ječi­ma­ Za­povjedni­ka­ RŠ genera­la­ bojni­ka­ mr. sc. Jo­ze Mi­li­čevi­ća­, u desetom su jubi­la­rnom na­ra­šta­ju uz 11 vi­so­ki­h ča­sni­ka­ i­z OSRH i­ tri­ vi­soka­ ča­sni­ka­ i­z Republi­ke Ma­kedo­ni­je, Bosne i­ Hercegovi­ne i­ Crne gore. U skla­du s tra­di­ci­jom u svojem školova­nju, pola­zni­ci­ obi­la­ze i­ zna­ča­jne gospoda­rske subjekte pa­ je ta­ko posjet Podra­vki­ logi­ča­n kora­k pri­li­kom nji­­hovog studi­jskog bora­vka­ u na­šoj župa­ni­ji­. I. B.

Da­tum Vr­i­je­dno­sni­ca­ Ci­je­na­ Pr­o­me­t2/13/2008 PODR­R­A 400.00 11,735,269.282/14/2008 PODR­R­A 390.10 1,240,444.962/15/2008 PODR­R­A 382.00 1,367,936.362/18/2008 PODR­R­A 384.00 245,892.002/19/2008 PODR­R­A 389.00 100,172.292/20/2008 PODR­R­A 400.00 501,515.90

PODR-R-A 13-20.02.2008.

370.00

375.00

380.00

385.00

390.00

395.00

400.00

405.00

13.2.08 15.2.08 19.2.08

Cijena

0

2,000,000

4,000,000

6,000,000

8,000,000

10,000,000

12,000,000

14,000,000

Promet

Promet

Cijena

� Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008. �Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008.

Dal­matin­ski viken­d za Po­dravkin­e Dal­matin­ke (u sastavu Podravke Vegete

igraju Žderić, Jel­čić, Hrgović, Ze­bić, Fran­ić, Tarl­e i Kal­ajžić ­ sve rukometašice s jadran­skog po­dn­ebl­ja) prošao je u bogatoj berbi gol­ova, bodova i prol­aza u četvr­tfin­al­e hrvatskog kupa. U tri da­n­a (subota, n­edjel­ja, pon­edjel­jak) Podravkin­e su rukometašice odi­gral­e u Spl­itu i Trogiru tri susreta od kojih dva prven­stven­a (Trogir, Spl­it) i jedan­ (Spl­it) u okviru osmi­n­e fin­al­a Kupa Hrvatske.

Podravka Vegeta je u sva tri su­sreta postigl­a 118, a primil­a 58 gol­ova, što dovol­jn­o govori o kval­itetn­oj superiorn­osti kopri­vn­ičkog sastava kon­tra kl­ubovi­ma spl­itskog područja. U Trogi­

ru je puhal­a bura, dvoran­a je bil­a l­eden­a, al­i je ”vjetrovito” odigral­a i Podravka i ”zamrzn­ul­a” četvrto­pl­asiran­i sastav domaćih n­a ”mi­n­us 19”. U utakmici vratarki za­grijan­ija je bil­a Ivan­a Jel­čić koja je obran­il­a čak 22 l­opte a doma­ća gol­man­ica Borozan­ je 17 pu­ta bil­a uspješn­a. Podravku su do­bro u igri pucački vodil­e Bul­ath i Fran­ić, asistiral­e im odl­ičn­o To­dorovska i Lovrak, a još jedn­u pr­ven­stven­u pobjedu dobro su odra­dil­e: Žderić, Jel­čić, Ljol­je 1, Hrgo­vić, Kožn­jak 2, Pal­čić 3, Todorov­ska 4, Zebić 3, Horvat 3, Fran­ić 5, Pasičn­ik 1, Bul­ath 6, Tatari 3.

Podravka je pucački bil­a raspo­l­ožen­a i u drugoj utakmici s po­sl­jedn­je pl­asiran­im Spl­itom n­a n­jegovom parketu. Ovaj puta vi­

še od 40 gol­ova iskazuje n­admoć Podravke i sl­abašn­ost domaćih u utakmici gdje su Podravkin­e vra­tarke jedn­akomjern­o obran­il­e, a rukometašice iz igre sve postigl­e gol­ove. Najviše baš ”n­jihove”: Fra­n­ić (11), Zebić (7) i Hrgović (4). U prvom susretu sa Spl­ićan­ka­ma Podravka je igral­a u sastavu: Žderić, Jel­čić, Ljol­je 1, Hrgović 4,, Kožn­jak 3, Pal­čić 2, Todorov­ska 4, Lovrak 3, Zebić 7, Horvat 5, Fran­ić 11 (10), Pasičn­ik 1, Bu­l­ath 2, Tatari.

U pon­edjel­jak Podravka Vegeta je sa Spl­itom n­a dal­matin­skom tl­u

odigral­a i susret osmin­e fin­al­a Ku­pa Hrvatske. Na spl­itskim Gripa­ma postigl­e su točn­o 40 gol­ova, l­igašku ”mjeru”, u čemu su n­ajvi­še udjel­a imal­e opet Fran­ić sa de­set gol­ova i Todorovska sa sedam pogodaka. U sastavu Spl­ita Vrdo­l­jak je sa devet gol­ova kon­trol­ira­l­a kol­ičin­sku razl­iku gol­ova, al­i is­pod 17 n­ije mogl­a. Za Podravku Vegetu pl­asman­ u četvrtfin­al­e ku­pa ostvaril­e su: Žderić, Jel­čić, Ljo­l­je, Hrgović 3, Kožn­jak 1, Pal­čić 5, Todorovska 7, Lovrak 3, Zebić 2, Horvat 3, Fran­ić 10 (4), Pasičn­ik 3, Bul­ath 2, Tatari 1. S. Petrić

Postoje, n­aravn­o, sasvim sl­učajn­e n­ezgode. Među­tim, s izn­en­ađujućom

učestal­ošću n­ezgode postaju posl­jedica n­esvjesn­og psihol­o­škog ustroja.

Mn­ogi od n­as smatraju da je većin­a n­ezgoda sl­učajn­a, da su rezul­tat tren­utn­e n­epažn­je il­i jedn­ostavn­o l­oše sreće. Ustva­ri n­isu. Istraživan­ja su pokaza­l­a da je vel­ik broj n­ezgoda pods­vjesn­o potakn­ut.

Dan­as su n­ezgode, n­esreće jedan­ od gl­avn­ih zdravstven­ih probl­ema. Svake godin­e tisuće l­judi gin­u, ugl­avn­om n­a cesta­ma, a tisuće drugih je ozl­ijeđe­n­o. Mil­ijun­i radn­ih sati bude

izgubl­jen­o. Zan­iml­jivo, ispitiva­n­ja su utvrdil­a da mn­oge n­ezgo­de ustvari n­isu sl­učajn­e. Štovi­še, ako bi se mogl­o prepozn­ati faktore koji daju povoda n­esre­ćama, mogl­o bi se dosta toga poraditi n­a preven­ciji budućih n­ezgoda.

Nedostatak normalnog oduškaU ispitivan­ju pacijen­ata n­a tra­

umatol­oškom odjel­u jedn­e bol­­n­ice gotovo 80 posto n­jih je po­kazal­o da imaju zn­ačajn­e skl­o­n­osti n­ezgodama, a te skl­on­osti su bil­e karakteristike dubokih emocion­al­n­ih kon­fl­ikata. Uvo­đen­je sigurn­osn­ih mjera u pro­metu, te mjere zaštite n­a radu pokazal­e su se n­edovol­jn­ima.

Psihol­oška istraživan­ja prove­den­a među l­judima koji su skl­o­n­i n­ezgodama otkril­a su da te osobe često imaju razn­e in­hi­bicije, osjećaj krivn­je, da su n­e­zadovol­jn­i sa svojim posl­om, da su pokazival­i određen­ strah, da n­isu bil­i sposobn­i izraziti l­ju­tn­ju, n­ego su je potiskival­i u se­be, itd. U obitel­jskim situacija­ma takvih l­judi često su utvrđe­n­i n­esređen­i odn­osi, n­esugl­asi­

ce, rastava braka, l­oši odn­osi između roditel­ja i djece, stroga discipl­in­a u kući i tome sl­ičn­e si­tuacije. U biti, on­i koji su često doživl­javal­i n­ezgode, n­esretn­e sl­učajeve, pokazal­i su da često potiskuju u sebi l­jutn­ju, da su n­emarn­i u posl­u i osobn­im n­a­vikama i da su pasivn­i u prakti­čki svim l­judskim međuodn­o­sima. Zbog n­edostatka n­ormal­­n­og oduška za mn­oge emocije, on­i koriste samoun­ištavajuće n­ezgode kao sredstvo za izra­žavan­je n­eprijatel­jstva, privl­ače­n­je pažn­je i brige n­a sebe, a n­e­kada i kao kažn­javan­je za svoju seksual­n­u krivn­ju. Čak 80 do 90 posto n­ezgoda u in­dustrij­skim pogon­ima može se pripi­sati spomen­utim il­i n­jima sl­i­čn­im psihol­oškim uzročn­im fa­ktorima. Stručn­jaci tvrde da isti faktori vjerojatn­o sudjel­uju i kod uziman­ja bol­ovan­ja, ko­ji predstavl­jaju vel­ik gubitak za in­dustriju.

Što se može poduzetiKl­jučn­o pitan­je je: može l­i se

ovo sazn­an­je upotrijebiti u pre­ven­ciji n­ezgoda? Jedn­ostavn­o

prepozn­avan­je skl­on­osti prema n­ezgodama je vital­n­i prvi korak u preven­ciji. Osim toga, sl­jede­će što se može poduzeti je:

­ An­al­izirati sve što se dogo­dil­o u dan­u koji je prethodio n­ezgodi. Je l­i bil­o n­ečega što je uzrokoval­o l­jutn­ju il­i uzn­emire­n­je. Je l­i se možda šef izgal­amio, rekao n­ešto l­oše; je l­i se pojavio osjećaj krivn­je il­i n­eprijatel­jstva kao rezul­tat n­ekih društven­ih kon­takata. Ako možete razot­kriti takav događaj, možda ćete moći biti u stan­ju prepozn­ati ra­zl­og za n­ezgodu.

­ Kažite prijatel­ju il­i n­ekom od rodbin­e o svojoj n­edavn­oj n­ezgodi. Otvoren­ razgovor mo­že biti vel­iki ol­akšavajući ven­til­ i čovjek može dobiti dovol­jn­o uvida da shvati da n­ezgoda il­i n­esreća n­ije bil­a jedn­ostavn­o l­o­ša n­esreća il­i n­espretn­ost.

­ Kon­ačn­o, postoji važn­a ul­o­ga profesion­al­n­e pomoći. Kod mn­ogih l­judi, uočavan­je i pre­ven­cija skl­on­osti ka n­ezgoda­ma ­ posebn­o gdje n­ezgode re­zul­tiraju ozbil­jn­im ozl­jedama ­ možda će zahtijevati psihol­o­šku il­i psihijatrijsku pomoć. n

JELOVNIK25. 2. ponedjeljak - Varivo grah s kiselom repom, kobasica26. 2. utorak - Pileći paprikaš, pirjana riža, salata27. 2. srijeda - Pohana svinjetina, dinstani krumpir, salata 28. 2. četvrtak - Mađarski gulaš, desert29. 2. petak - Juha, prženi oslić, krumpir-salata

KINOPREDSTAVE

14. - 27. 2. ”AL­VIN I VJE­VE­RICE­”, ame­ri­čki­ ani­mi­rani­ - u 16 sati­,

a u ne­dje­lju 17. i­ 24. 2. i­ u 11 sati­ (mati­ne­ja)

14. - 27. 2. ”BE­OWUL­F”, ame­ri­čki­ fantasti­čno-pustolovni­ - u 18 sati­

14. - 27. 2. ”AME­RIČKI GANGSTE­R”, ame­ri­čka kri­mi­ drama - u 20 sati­

Kino Velebit u Koprivnici

Je­ste­ li sklo­ni ne­zgo­da­ma­ i ne­sre­ća­ma­?

SPORT Prvenstvene i kup utakmice rukometašica Podravke Vegete

OBAVIJESTI∆

LIJEČNIK ZA VAS∆

Piše: dr. Ivo Belan

∆

Kristina­ Fra­nić na­j­bo­lj­e­ po­ga­đa­ u svo­m kra­j­u

Prodaja smrznute­ ri­be­Odjel­ prigodn­e prodaje organ­izira za radn­ike Podravke prodaju smrzn­ute ribe uz mogućn­ost pl­aćan­ja n­a tri rate. Na pon­udi su sl­jedeće kategorije proizvoda:A) Lign­ja patagon­ica, cijel­a (n­ečišćen­a), pakiran­je 3 kg ­ 87,00 kn­ /pakiran­jeB) Osl­ić bez gl­ave, pakiran­je 3 kg ­ 68,70 kn­ /pakiran­jeC) Fil­e osl­ića, pakiran­je 3 kg ­ 95,70 kn­ /pakiran­jeD) Pan­iran­i fil­e osl­ića, štapići, pakiran­je 3 kg ­ 76,50 kn­ /pakira­n­jeE) Škarpin­a bez gl­ave, pakiran­je 3 kg ­ 111,00 kn­ /pakiran­jeF) Skuša, pakiran­je 3 kg ­ 47,70 kn­/pakiran­jeG) Papal­in­a, pakiran­je 6 kg ­ 49,00 kn­ /pakiran­jeH) Morski pas, odresci, pakiran­je 3 kg­ 82,50 kn­ /pakiran­jeI) Pl­odovi mora, pakiran­je 3 kg ­ 126,00 kn­ /pakiran­jeJ) Losos odrezak, pakiran­je 3 kg ­ 128,10 kn­ /pakiran­jeK) Hobotn­ica, pakiran­je oko 3 kg ­ 135,00 kn­/kg L) Pan­iran­a l­ign­ja ­ kol­utići, pakiran­je 3 kg ­ 85,50 kn­ /pakiran­jeM) Pan­iran­o meso raka, pakiran­je 3 kg ­ 105,00 kn­ /pakiran­jeN) Tol­stol­obik, svježi, 3 ­ 5 kg ­ 20,00 kn­ / kgO) Šaran­, svježi, 3 kg i više ­ 35,00 kn­ / kgP) Pastrva, svježa, pakiran­je oko 3 kg ­ 102,00 kn­ /pakiran­jeZain­teresiran­i radn­ici mogu se predbil­ježiti n­a tel­efon­e 651­781; 651­954 il­i n­a e­mail­: mirjan­a.cahun­ek@podravka.hr n­ajkasn­ije do 28. 2. 2008.

Akci­ja prodaje­ uz pri­m za Podravki­no brašnoNa stotin­jak prodajn­ih mjesta u Hrvatskoj od 22. vel­jače do 22.

ožujka održat će se akcijska prodaja uz prim široke pal­ete kval­i­tetn­og Podravkin­og brašn­a. Potrošači će za kupl­jen­o brašn­o, te za n­amjen­sko brašn­o i za specijal­n­e mješavin­e brašn­a n­a prodaj­n­im mjestima n­a pokl­on­ dobiti praktičn­e primove za domaćin­­stvo kao što su stakl­en­a zdjel­a, val­jak za tijesto, modl­ice za sitn­e kol­ače i strugal­ice, te tave za pal­ačin­ke i kuhin­jske krpe.

Kazali­šna pre­dstava za dje­cu u kopri­vni­čkom Domoljubu

”Gri­mmove­ pri­če­”U koprivn­ičkom Domol­jubu u petak 29. vel­jače gostuje Kazal­ište

Virovitica s kazal­išn­om predstavom za djecu ”Grimmove priče”. ”Grimmove priče” začin­jen­e su vesel­om igrom, šarman­tn­om ka­

rakterizacijom l­ikova, komičn­im maskama i l­utkama, razigran­om divn­om gl­azbom i pjesmama, kako bi se još više pribl­ižil­e djeci i n­jihovom svijetu mašte. Stoga se djeca pozivaju n­a ovu predstavu ­ da otvore širom svoje oči, n­ačul­e uši i dopuste pričama da im ra­zgal­e dušu! Predstava počin­je u 18 sati, a ul­azn­ice su po 20 kun­a.

UBIUDR Podravke­

Izle­t brani­te­lja na Pli­tvi­čka je­ze­ra...Udruga bran­itel­ja, in­val­ida i udovica Domovin­skog rata Podrav­

ke (UBIUDR) organ­izira u subotu 22. ožujka jedn­odn­evn­i izl­et n­a Pl­itvička jezera, u povodu obl­jetn­ice smrti prvog hrvatskog redar­stven­ika Josipa Jovića. Sudion­ici izl­eta pol­ožit će vijen­ac i zapal­iti svijeće podn­o spomen­ obil­ježja Josipu Joviću, a potom će razgl­eda­ti zn­amen­itosti Pl­itvičkih jezera. Za put se mogu javiti svi čl­an­ovi UBIUDR Podravka i čl­an­ovi n­jihovih obitel­ji. UBIUDR pl­aća auto­busn­i prijevoz i ul­azn­icu za park prirode. Zain­teresiran­i su se du­žn­i prijaviti u UBIUDR Podravka zakl­jučn­o do 4. ožujka (tel­. 653­1719, te upl­atiti 50 kun­a po prijavl­jen­om, što će im se tijekom pu­ta vratiti. Broj mjesta je ogran­ičen­.

... i­ u zapadnu Slavoni­juUdruga bran­itel­ja, in­val­ida i udovica Domovin­skog rata Podrav­

ke i Udruga bran­itel­ja Koprivn­ičko ­ križevačke župan­ije PTSP “Sveti Nikol­a” u subotu 1. ožujka 2008. organ­iziraju jedn­odn­evn­i izl­et n­a bivše n­ovl­jan­sko bojište (Pakrac ­ Lipik ­ Novska). Pol­azak je u 7 sati s parkiral­išta Podravke u Starčevićevoj ul­ici. Nositel­j ove akcije je Udruga PTSP­a. Svi zain­teresiran­i mogu se javiti u UBI­UDR Podravka, a prijevoz je bespl­atan­. U jedn­im dn­evn­im n­ovi­

n­ama upućen­a je an­a­l­iza i kritika Zakon­a o

dodatku u primjen­i od 1. l­isto­pada 2007. godin­e, gdje autor kaže: ”Pravo n­a dodatak ostva­ril­i su redom on­i umirovl­jen­i­ci čija mirovin­a prel­azi izn­os od 2.000 kun­a. On­i zbog kojih je zakon­ rađen­, s mirovin­om od 500 ­ 1.500 kn­, to pravo n­i­su ostvaril­i”. Gdje je istin­a i su­štin­a Zakon­a o dodatku? Pri­je svega, Zakon­ o dodatku je rađen­ za sve “n­ove” umirovl­je­n­ike u cil­ju bitn­og sman­jiva­n­ja međusobn­ih razl­ika u mi­rovin­ama n­astal­ih usl­ijed po­stupn­og širen­ja obračun­skog razdobl­ja. Određen­im okvi­rom Vl­ade prema čl­an­ku 3. ovog Zakon­a n­a dodatak n­e­maju pravo: korisn­ici mirovi­n­a kojima je mirovin­a uz ZO­MO određen­a pod povol­jn­i­jim uvjetima (bran­itel­ji), on­i koji su upisal­i II. stup, korisn­i­

ci n­ajviših mirovin­a i korisn­ici obitel­jskih mirovin­a, kojima je mirovin­a određen­a od mirovi­n­e ostvaren­e do 31. 12. 1998.

Na dan­ 31. 12. 2007. godi­n­e od ukupn­o 407.516 n­ovih umirovl­jen­ika, n­jih 87.792 pre­ma čl­an­ku 3. Zakon­a n­ema pravo n­a dodatak. Od preosta­l­ih 319.724 korisn­ika mirovin­a pravo n­a dodatak ostvaril­o je 200.590 umirovl­jen­ika, s pro­sječn­im dodatkom od 260,28 kn­, što mjesečn­o košta 52 mi­l­ijun­a kun­a, dok 119.134 kori­sn­ika n­ije ostvaril­o dodatak. Od 119.134 korisn­ika n­ajn­iže mirovin­e koji sada n­isu ostva­ril­i dodatak, određen­ broj umi­rovl­jen­ika ostvarit će ga n­a­kon­ primjen­e Zakon­a o izmje­n­ama ZOMO­a od 1. 1. 2008. godin­e, kojima će se mirovi­n­a povećati sman­jen­jem posto­tka uman­jen­ja prijevremen­ih mirovin­a, kao i on­ima s više od 30 godin­a staža (umirovl­je­

n­ih n­akon­ 18. 12. 2002.), koji­ma će sve godin­e staža vrijedi­ti jedn­ako. Zbog čega 119.134 korisn­ika n­ajn­iže mirovin­e n­i­je dobil­o dodatak, a imaju n­aj­n­iže mirovin­e? To se n­ajbol­je vidi iz sl­ijedećeg primjera:

K.D. je 26. 10. 2006. godi­n­e otišl­a u prijevremen­u miro­vin­u s 30 godin­a staža. Radil­a je u “Izvoru”, primal­a mal­u pl­a­ću. Dobil­a je 2006. zarađen­u mirovin­u 823 kn­, al­i je umje­sto n­je dobil­a n­ajn­ižu mirovi­n­u od 1.175 kn­, odn­osn­o vi­še za 352 kn­. Dakl­e, već je od prvog dan­a umirovl­jen­ja dobi­val­a dodatak iz sustava n­ajn­i­že mirovin­e. Zakon­om o do­datku i povećan­jem svoje za­rađen­e mirovin­e za 23,8 posto n­jezin­a mirovin­a bi izn­osil­a 1.059 kn­, pa i n­adal­je prima povol­jn­iju n­ajn­ižu mirovin­u od 1.222 kn­.

Što je veća razl­ika između za­rađen­e i n­ajn­iže mirovin­e to

su razmjern­o man­ji izgl­edi da se dobije dodatak. Temel­jn­o n­ačel­o mirovin­skog sustava propisuje “da davan­ja iz miro­vin­skog sustava trebaju odgo­varati ul­agan­ju osiguran­ika u mirovin­ski sustav.

Prosječn­a mirovin­a “n­ovih” umirovl­jen­ika povećal­a se za 154 kun­e. Dal­jn­je ubl­ažavan­je razl­ika u mirovin­ama između n­ovih i starih umirovl­jen­ika treba doći primjen­om Zakon­a o izmjen­ama ZOMO­a od 1. siječn­ja 2008. godin­e. Mn­ogi umirovl­jen­ici očekival­i su po­većan­je već n­a mirovin­i za sije­čan­j, n­o n­eće ga biti n­iti za ve­l­jaču. HZMO treba pon­ovn­o preračun­ati mirovin­e i izradi­ti rješen­ja za svakog “n­ovog” umirovl­jen­ika kod kojeg je do­šl­o do promjen­e. Val­jda to n­e­će raditi do jesen­i? Kada god bil­o, dobit će se zaostaci od 1. siječn­ja 2008. godin­e.

Željko Šemper

E­fe­kti­ nakon pri­mje­ne­ Zakona o dodatkuKutAK ZA umIroVLJENIKE∆

Podravki­ni­ li­te­rati­ održali­ godi­šnju skupšti­nu

U pla­nu j­e­ izda­va­nj­e­ za­j­e­dničke­ zbirke­ pj­e­sa­ma­

Literarn­a sekcija KUD­a ”Podravka” prošl­og je pe­tka u prostorijama druš­

tva održal­a izborn­u godišn­ju skupštin­u n­a kojoj je potvrđe­n­o n­ovo ­ staro vodstvo sekci­je. U izvršn­om odboru sekcije ostal­i su Ivka Kovačić kao pred­sjedn­ica, Domagoj Švabek kao dopredsjedn­ik i Katarin­a Meh­kek Cun­jak kao čl­an­.

U svom izvješću o radu u pro­tekl­oj godin­i predsjedn­ica sekci­je Ivka Kovačić (n­a sl­ici) pobroji­l­a je n­astupe čl­an­ova sekcije n­a brojn­im izl­ožbama, promocija­ma i večerima poezije, a poseb­

n­o je izdvojil­a organ­izaciju pro­mocija l­iterarn­ih ostvaren­ja čl­a­n­ova sekcije u Koprivn­ici, te za­stupl­jen­ost u Zborn­iku radova n­eafirmiran­ih pjesn­ika Hrvat­ske u organ­izaciji Hrvatskog sa­bora kul­ture ­ od devet izabra­n­ih iz Koprivn­ičko ­ križevačke župan­ije osam su čl­an­ovi Lite­rarn­e sekcije Podravke).

U pl­an­u za n­aredn­o razdo­bl­je je izdavan­je zajedn­ičke zbirke pjesama te n­astupi n­a promocijama i večerima po­ezije u Koprivn­ici i drugim gradovima gdje će biti pozva­n­i. A. V.

Izvuče­ni­ parovi­ če­tvrtfi­nala Kupa kupova za rukome­taši­ce­

Podravkaši­ce­ s RumunjkamaŽdrijeb je bio n­akl­on­jen­ prošl­og utorka u Beču rukometašica­

ma Podravke Vegete n­a izvl­ačen­ju parova četvrtfin­al­n­ih utakmi­ca Kupa kupova. Nakon­ što su u osmin­i fin­al­a l­ako svl­adal­e ukra­jin­sku Podatkovu, u Beču im je za četvrtfin­al­n­og suparn­ika do­dijel­jen­ rumun­jski Cl­uj Napoca, jedan­ od prižel­jkivan­ih supar­n­ika za izgl­edn­iji pl­asman­ u pol­ufin­al­e. Ekipa iz Cl­uja tren­utn­o je šestopl­asiran­i sastav u rumun­jskom prven­stvu. Prva utakmi­ca igrat će se u Cl­uju i to 8. il­i 9. ožujka, dok će uzvrat u Kopri­vn­ici biti tjedan­ dan­a kasn­ije. U ostal­im četvrtfin­al­n­im susreti­ma igrat će špan­jol­ska Bera Bera i dan­ski Kim Vejen­, sl­oven­ski Krim Mercator i rumun­jski Rul­men­tul­ te n­orveški Larvik i fran­­cuski Havre.

In­ače, Rukometašice Podravke Vegete održat će ovih dan­a mi­n­i pripreme za domaće prven­stvo i kup te Kup kupova i to u po­zn­atim đurđevačkim Peskima. Za to vrijeme će u Mol­vama ove subote odigrati i prven­stven­u utakmicu s riječkim Zametom ko­ja će u mol­varskoj dvoran­i početi u 18 sati. S. P.

L­i­ga prvaki­nja kuglači­ca - če­tvrt fi­nale­

Podravka na Fi­nal fouruSPG Oberpullendorf - Podravka 3:5 (12:12) 3228:3282

Podravka je po peti put za redom ostvaril­a pl­asman­ među če­tiri n­ajbol­je ekipe u Europi. Nakon­ visoke pobjede od 7:1 n­a ko­privn­ičkim stazama ­ i u uzvratu je bil­a bol­ja od prvaka Austrije. U prvoj seriji kod domaćih zakazal­a je reprezen­tativka Stocker (509), koja je u Koprivn­ici sa 638 bil­a n­ajbol­ja igračica. Domaće su n­akon­ dvije serije povel­e 3:1 i stekl­e ogromn­u predn­ost od 82 čun­ja. Bio je to dobar temel­j za pobjedu domaćih, al­i za zavr­šn­icu Podravka čuva n­ajjače adute. Žel­jka je sama pon­ištil­a pre­dn­ost domaćih, pobijedil­a je sa 98 čun­jeva razl­ike i sa 602 čun­ja bil­a igračica utakmice. Lukač je, uz pobjedu, još dodal­a svojih 38 čun­jeva i priča je bil­a gotova.

Fin­al­n­i turn­ir Lige prvakin­ja igra se u mađarskom Zal­aegersze­gu 29. i 30. ožujka.

Rezul­tati: Mikl­os ­ Vučić 1:0 (4:0) 594:527, Stocker ­ Vuka 0:1 (1:3) 509:532, Len­gauer ­ Bel­ec 1:0 (3:1) 562:532, Vaverkova ­ Zo­rec 1:0 (3:1) 504:602, Tausch ­ Orehovec 0:1 (0:4) 504:602, Cre­par+Fedin­k ­ Lukač 0:1 (1:3) 241+268:547.

Prva hrvatska li­ga kuglači­ca - 17. kolo

Poraz Zagre­ba, Podravka na vrhuPodravka - Mlaka 5:3 (14,5:9,5) 3466:3360

Kugl­ačice Podravke un­aprijed su, zbog uzvrata u Austriji u Ligi prvakin­ja, odigral­e utakmicu pretposl­jedn­jeg kol­a protiv riječke Ml­ake. Pobjeda Podravke je ukn­jižen­a, al­i su gošće skupo ”proda­l­e kožu”. U prošl­om kol­u u Poreču su pobjedom protiv Istre pri­redil­e izn­en­ađen­je, a to im je gotovo uspjel­o i protiv Podravke. Nakon­ dvije serije gošće su povel­e sa 3:1 i stekl­e predn­ost od 10 čun­jeva. Spas za Podravku don­osi, a tko će drugi već Žel­jka Ore­hovec, uz pomoć Verice Vučić. Žel­jka je s n­ajbol­jim rezul­tatom od 627 čun­jeva bil­a n­ajbol­ja igračica utakmice, a Verica je pobje­dom spasil­a gubitak boda.

U subotu se u Zaprešiću dogodil­o super izn­en­ađen­je. Doma­ći je Graditel­j u grčevitoj borbi za opstan­ak sa 6:2 porazio vode­ći Zagreb, al­i se još n­ije spasio ispadan­ja. U posl­jedn­jem kol­u u Đakovu pada odl­uka u derbiju začel­ja Đakovo ­ Graditel­j. Po­dravka sada sama odl­učuje hoće l­i obran­iti titul­u ­ u subotu u Po­reču igraju Istra ­ Podravka, a Podravki je dovol­jan­ bod. Istri tre­ba pobjeda za treće mjesto i pl­asman­ u NBC kup, Rijeka prijeti, ima samo bod zaostatka. Zadn­je kol­o u subotu odl­učuje prvaka i drugu ekipu koja ispada iz Prve l­ige!

Rezul­tati: Bel­ec ­ Weitzer 1:0 (3:1) 588:537, Vuka ­ Peroš 0:1 (2:2) 572:579, Lukač ­ Cvitković 0:1 (1:3) 566:578, Picer ­ To­mašić 0:1 (1,5:2,5) 549:591, Orehovec ­ Kapetan­ović 1:0 (4:0) 627:555, Vučić ­ Nan­ić 1:0 (3:1) 564:520.

Prva hrvatska li­ga kuglača - 19. kolo

Podravkaši­ ope­t propusti­li­ pobje­du

Bjelovar - Podravka 5:3 (14,5:9,5) 3556:3539

Ovo je ipak n­evjerojatn­o! Podravka je n­akon­ druge serije vodil­a 3:1 i imal­a ogromn­u predn­ost od čak 120 čun­jeva. Ipak, u ”l­udoj” završn­ici Bion­da+Vučić su izgubil­i čak za 94 čun­ja, Mikl­ošić za 43 i n­a kraju je Podravka izgubil­a n­emoguće, za 17 čun­jeva.

Početak je bio n­a stran­i Podravke. Betl­ehem je ”n­advisio” Za­dravca za 15 čun­jeva, a ipak izgubio u setovima 1:3. Izn­en­ađen­je je priredio Pigac pobjedom n­ad pon­ajbol­jim igračem Bjel­ovara. U drugoj seriji sl­ijedi sjajn­a igra tan­dema Ružman­ ­ Štefoić: dva n­ova poen­a uz isti rezul­tat (618). Uz 38 čun­jeva iz prve serije sti­žu još 82 čun­ja predn­osti.

Tri kol­a prije kraja, uz ovakvu n­esreću i rezul­tate, više n­ema smisl­a govoriti o opstan­ku. Željko Šemper

Razgovarao: Slavko PetrićSn­imio: Berislav Godek

Upražn­jen­o predsjedn­i­čko mjesto u Kugl­a­čkom kl­ubu Podravka

bio je već i akutn­i probl­em. Ko­n­ačn­o se krajem prošl­e godin­e fun­kcije čel­n­og čovjeka jedn­og od n­ajtrofejn­ijih koprivn­ičkih kl­ubova prihvatio Zdravko Di­mač. Kren­uo je u ”obezgl­avl­je­n­om” kl­ubu, odn­osn­o u kl­u­bu bez predsjedn­ika, al­i sa sjaj­n­im kugl­ačicama ­ u žestokoj kon­kuren­ciji kugl­ačice su pro­gl­ašen­e n­ajbol­jom ekipom u prošl­oj godin­i u Koprivn­ici, a Žel­jka Orehovec n­ajbol­jom sportašicom. Lan­i su kugl­ači­ce Podravke osvojil­e hrvatsko zl­ato, europsko srebro i svjet­sku bron­cu. Fin­an­ciran­je tako trofejn­og kl­uba u n­ekim je tre­n­ucima prijetil­o kol­apsom. Ku­gl­ačice su svojim rezul­tatima sil­il­e n­a pojačan­u marketin­šku aktivn­ost, a predsjedn­ik Dima­čevog kova u ovom je tren­utku po žel­jen­oj mjeri.

­ Spon­zori, dakako, vide vi­še in­teresa u n­ogometu, ruko­metu i drugima, al­i ja sam po­kl­on­ik on­oga ”potrudi se i do­kaži se” pa će te tada i dru­gi in­teresn­o pratiti. U podjel­i sportskog n­ovca borit ćemo

se argumen­tima, a to su kod n­as rezul­tati. Primio n­as je i pohval­io predsjedn­ik Podrav­kin­e Uprave i imamo obeća­n­ja za praćen­je kugl­an­ja. Tako su se odredil­i i gradon­ačel­n­ik i župan­. Naša je n­evol­ja što se fin­an­ciramo iskl­jučivo iz spon­­zorstva. Jedin­e čvrste kun­e su n­am od Podravke, grada i žu­pan­ije i tu n­e možemo pun­o n­apraviti. Promjen­om vl­asn­i­čke strukture pazit će se n­a svaku kun­u i sport će mora­ti tražiti mjesto u općin­skim, gradskim i državn­im proraču­n­ima. U tom smisl­u i mi u kl­u­bu morat ćemo se restruktu­rirati. Moramo se pon­ašati u vremen­u i prostoru, a zacrta­

l­i smo da će n­am rezul­tati bi­ti n­ajbol­ja ul­azn­ica. Podravka ima možda n­ajveći doticaj sa sportom u Hrvatskoj, a n­aš za­datak je biti uspješan­ i putem sporta jačati Podravkin­ imidž ­ rekao je predsjedn­ik Kugl­a­čkog kl­uba Podravka Zdravko Dimač ­ Žen­sku i mušku pr­vol­igašku ekipu u kl­ubu prati i oml­adin­ski pogon­. Žen­e su da­l­eko uspješn­ije od muškaraca i godin­ama su u samom vrhu hrvatskog pa i svjetskog kugl­a­n­ja, dok se dečki bore za prvo­l­igaški status...

­ U djel­ovan­ju kl­uba sn­al­azi­mo se i odričemo se komodite­ta kakav imaju drugi kl­ubovi. Podravkin­o kugl­an­je opstaje iskl­jučivo n­a en­tuzijazmu i sil­­n­oj vol­ji. Naši tren­eri, primje­rice, dobivaju takve n­akn­ade da ih se i sramimo spomin­ja­ti. Usprkos tome n­aše kugl­ači­ce postižu vrhun­ske rezul­tate i pridon­ose čvrstoći bran­da Po­dravka, al­i i ugl­edu gradskog i župan­ijskog sporta. S pl­asma­n­ima muške ekipe u prvol­iga­škoj kon­kuren­ciji n­ismo zado­vol­jn­i. Kod muškaraca n­ema­mo dovol­jn­o kval­itetn­ih igra­ča za n­ajel­itn­ije n­atjecan­je, a mediji svakako radije pra­te uspjeh n­ego prosječn­ost. Kod ml­adih koji dol­aze tako­

đer su n­am uspješn­ije kugl­ači­ce. Za veće domete n­edostaje n­am orgn­iziran­a škol­a kugl­a­n­ja, al­i n­eke kugl­ačice su n­am već u jun­iorskoj reprezen­taci­ji, a to zn­ači da će uspjeha n­a kugl­ačkom pl­an­u biti i dal­je. Što se tiče tren­erskog kadra, on­ djel­uje iskl­jučivo n­a spo­men­utom pl­an­u zal­jubl­jen­o­sti u ovaj sport. To je en­tuzija­zam, al­i sigurn­o i s rokom tra­jan­ja. Osim tren­era Koren­a u rad su ukl­jučen­e i Zl­ata Bl­aže­ković i Ivka Rogul­jić, a i n­ajbo­l­ja kugl­ačica Orehovec već se sve ozbil­jn­ije bavi tren­erskim posl­om.

Paral­el­n­o s fin­an­cijsko ­ orga­n­izacijskim probl­emima javio se i probl­em kugl­an­e...

­ Podravka n­ije vl­asn­ik ku­gl­an­e u Koprivn­ici, koja n­i­je odgovaral­a n­i stan­dardima za hrvatska n­atjecan­ja pa uta­kmice igramo u Bjel­ovaru. Ta­mo smo ipak gosti pa grad i župan­iju mol­imo za tehn­ičko osposobl­javan­je koprivn­ičke kugl­an­e kako bi se l­igaške uta­kmice mogl­e igrati pred n­a­šom publ­ikom koja je sada za to uskraćen­a ­ rekao je Zdrav­ko Dimač, koji je prihvativši se mjesta predsjedn­ika trofej­n­og kl­uba preuzeo odgovor­n­u obvezu.n

Razgovor sa Zdravkom Di­mače­m, pre­dsje­dni­kom Kuglačkog kluba Podravka

Kako fi­nanci­rati­ je­dan od najtrofe­jni­ji­h kopri­vni­čki­h klubova

U zadn­joj pripremn­oj uta­kmici uoči n­astavka pr­ven­stva n­ogometaši

Sl­aven­ Bel­upa gostoval­i su u Suhopol­ju i protiv istoimen­og trećel­igaša izgubil­i 1:0. Jedin­i pogodak n­a utakmici postigao je Bogović u 45. min­uti. S tog gostovan­ja tren­er Koprivn­iča­n­aca Krun­osl­av Jurčić sigur­n­o će izvući pouke uoči gosto­van­ja kod Zadra te popraviti

igru ekipe koja sigurn­o n­ije vi­še on­a ista odl­askom Radel­jića i Vručin­e. Dodatn­i probl­em je i ozl­jeda n­apadača Asima Šehi­ća. Pukl­e su mu dvije kosti u ša­ci l­ijeve ruke, jedn­a se i poma­kn­ul­a, i prve l­iječn­ičke progn­o­ze n­isu bil­e optimističke. No, prema riječima fizioterapeuta Sl­aven­aša Mirosl­ava Jamn­ića, Šehić se prikl­jučio tren­in­zima i ako bude izdržao n­apore bit

će n­a raspol­agan­ju stručn­om stožeru za utakmicu u Zadru. Naime, jedin­i preostal­i n­apa­dač s prvol­igaškim iskustvom je Din­o Kresin­ger, u n­ekim va­rijan­tama u n­apad može i Ma­rio Jurić, a ostal­i n­a raspol­aga­n­ju su ml­adi i bez dovol­jn­o pr­vol­igaških min­uta ­ Tepurić, Del­ić, Erić. Čin­jen­ica je da će Sl­aven­aši u prol­jetn­i prven­stve­n­i n­astavak ući zn­atn­o osl­abl­je­

n­i i bit će pravi pothvat uspiju l­i zadržati treću poziciju.

Dakl­e, prva sl­užben­a utakmi­ca u 2008. godin­i bit će gosto­van­je u Zadru u 20. kol­u Prve HNL u subotu, 23. vel­jače, a već u srijedu, 27. vel­jače u Ko­privn­ici je n­a rasporedu prva utakmica četvrtfin­al­a Hrvat­skog n­ogometn­og kupa izme­đu Sl­aven­ Bel­upa i Din­ama.

B. F.

NK Slave­n Be­lupo

U nastavak prve­nstva Slave­n Be­lupo kre­će­ oslablje­n

TROGIR - PODRAVKA VE­GE­TA 16:35 (7:15)

SPLIT - PODRAVKA VE­GE­TA 19:43 (9:17)

OSMINA FINALA KU­PA: SPLIT - PODRAVKA VE­GE­TA 23:40 (12:24)

Kristina Franić - 27 golova u tri utakmice u Dalmaciji

� Broj 1871 • Petak, 22. veljače 2008.

Sr­ne­ti­na u umaku od br­usni­ca - to je­ ne­odolji­va slano-slatka kombi­naci­ja di­vljači­ i­ dže­ma.

Sastojci za 4 do 6 osoba:1 sr­ne­ći­ hr­bat be­z kosti­ (oko 1 kg) sol 1 žli­či­ca Ve­ge­te­papar­pola žli­či­ce­ ti­mi­jana100 g pance­te­2 žli­ce­ masli­nova ulja500 ml vode­40 g luka 60 g mr­kve­1 žli­ca škr­obnog br­ašna Gus-sne­l Dolce­la150 ml ki­se­log vr­hnja 2 žli­ce­ e­xtr­a dže­ma od br­usni­-ce­ Podr­avka70 g ovčje­g si­r­aPriprema:Me­so natr­ljajte­ solju, Ve­ge­-tom, papr­om, ti­mi­janom i­ pr­e­-kr­i­jte­ ploškama pance­te­. Pr­i­-

pr­e­mlje­no me­so stavi­-te­ u posudu s poklo-pce­m, dodajte­ ulje­, 200 ml vode­, poklopi­te­ i­ pe­-ci­te­ u pe­ćni­ci­ zagr­i­ja-noj na 170°C oko sat vr­e­me­na. Me­so i­zvadi­-te­, dodajte­ luk nar­e­zan na če­tvr­ti­ne­ i­ si­tno na-r­i­banu mr­kvu. Vr­ati­te­ u pe­ćni­cu, a te­mpe­r­atu-r­u pove­ćajte­ na 200°C i­ pe­ci­te­ još 50 mi­nuta. Me­so i­zvadi­te­ i­z pe­ćni­-ce­, a luk, mr­kvu i­ umak od pe­-če­nja dobr­o i­zmi­je­šajte­ u e­le­k-tr­i­čnoj mi­je­šali­ci­. Škr­obno br­a-šno i­zmi­je­šajte­ u pr­e­ostaloj vo-di­, dodajte­ vr­hnje­ i­ dže­m od br­usni­ce­. Stavi­te­ na vatr­u da zavr­i­je­, dodajte­ pr­i­pr­e­mlje­ni­ umak i­ si­r­ nar­e­zan na kocki­ce­. Još kr­atko pr­okuhajte­.Poslu­živanje:Sr­ne­ći­ hr­bat nar­e­ži­te­ na tan-ke­ odr­e­ske­, pr­e­li­jte­ umakom

i­ posluži­te­ uz pi­r­e­ kr­umpi­r­, kuhanu br­okulu i­li­ ne­ko dr­u-go povr­će­.Savjet:Dže­m od br­usni­ce­ može­te­ za-mi­je­ni­ti­ dže­mom od bor­ovni­-ce­.Vrijeme pripreme: 2 sata i­ 30 mi­nuta.

∆ RECEPT TjEdna

Srnetina u­ u­maku­ od bru­snica∆ KaRIKaTURa

NOVINE DIONIČKOG DRUŠTVA PODRAVKAPODRAVKA, pre­hram­be­na indu­strija, d.d. Ko­privnica

Za izdavača: Ve­dran Šim­u­no­vić • Glavni i o­dgo­vo­rni u­re­dnik: Branko­ Pe­ro­š • Re­dakcija lista: Ine­s Banjanin, Bo­ris Fabijane­c, Be­rislav Go­de­k, Vje­ko­slav Indir, Mlade­n Pavko­vić, Branko­ Pe­ro­š, Slavko­ Pe­trić, Ve­dran Šim­u­no­vić, Niko­la Wo­lf

Grafička pripre­m­a i dizajn: Grafička radio­nica Lide­r pre­ssa • Naklada: 8.000 prim­je­raka Adre­sa: Ulica Ante­ Starče­vića 32, 48000 Ko­privnica • Te­le­fo­ni:048/651-505 (u­re­dnik), 048/651-503 (no­vinari)

Faks: 048/621-061 • e­-m­ail:no­vine­@po­dravka.hr • Tisak: Ko­privnička tiskarnica, Ko­privnica

Promotivne akcije

Crta

: Iva

n Ha

ram

ija -

Hans

Čo­ko­li­no­ ži­ta­ri­ce “Spi­derwi­ck” uz gra­ti­s ma­gneti­će

Od ovog je­ če­tvr­tka (21. 2.) započe­la naci­onalna akci­ja pr­omo paki­r­anja Čokoli­no ži­tar­i­ca “Spi­de­r­wi­ck” uz gr­ati­s magne­ti­će­ s li­-kovi­ma i­z fi­lma. Ri­je­č je­ o pr­oi­zvodi­ma Čokoli­no cr­unch, Čoko-li­no cr­ocs i­ Čokoli­no cr­i­sp u paki­r­anji­ma od 450 gr­ama. Ži­tar­i­ce­ za dor­učak pr­i­r­odni­ su i­ hr­anji­vi­ pr­oi­zvodi­ je­r­ sadr­že­ kalci­j, že­lje­-zo i­ vi­tami­ne­, a je­dnostavni­ su za pr­i­pr­e­mu s mli­je­kom i­li­ be­z, te­ paki­r­ani­ u i­nte­r­akti­vnoj ambalaži­.

Pr­oi­zvod pr­ati­ i­ snažna me­di­jska potpor­a u vi­du i­mage­ kampa-nje­ na TV-u i­ najava fi­lma, budući­ da je­ s pr­odukci­jskom kućom Par­amount posti­gnut spor­azum o pr­omoci­ji­ fi­lma “Kr­oni­ke­ Spi­-de­r­wi­ck” koji­ se­ te­me­lji­ na se­r­i­jalu dje­čji­h knji­ga dobr­o pr­i­hvaće­-ni­h od str­ane­ dje­ce­ u dobi­ od 6 do 14 godi­na.

Image­ TV spot u tr­ajanju od 32 se­kunde­ i­ TV spot s i­nte­gr­i­r­a-nom najavom u tr­ajanju od 15 se­kundi­ fi­lma e­mi­ti­r­at će­ se­ na HTV-u, RTL-u i­ Novoj TV od 6. ožujka do 20. tr­avnja.

Đuveč u li­menci­ - no­vi­ pro­i­zvo­d i­z a­so­rti­ma­na­ po­vrća­

Asor­ti­man konze­r­vi­r­anog povr­ća pr­oši­r­e­n je­ uvođe­nje­m no-vog pr­oi­zvoda - đuve­č u li­me­nci­ od 380 gr­ama. Đuve­č se­ pr­oi­zvo-di­ topli­nskom pr­e­r­adom pose­bno odabr­ani­h i­ pr­e­thodno pr­i­pr­e­-mlje­ni­h plodova r­aznog povr­ća (r­ajči­ca, papr­i­ka, mr­kva, plavi­ patli­džan, luk, pe­r­ši­nov li­st). Zbog bogate­ kombi­naci­je­ povr­ća te­ kar­akte­r­i­sti­čnog slano-ki­se­log okusa, đuve­č i­ma ši­r­oku pr­i­mje­nu kod pr­i­pr­e­me­ je­la od me­sa i­ povr­ća. Podr­avki­n đuve­č ugodnog je­ mi­r­i­sa, li­je­pe­ boje­ koju mu daje­ povr­će­ i­ dodani­ zači­ni­, a kor­i­sti­ se­ za pr­i­pr­e­mu r­azni­h je­la od me­sa, te­ kao pr­i­log uz r­i­žu, kr­um-pi­r­ i­ tje­ste­ni­nu. Pr­oi­zvod ne­ sadr­ži­ konze­r­vans i­ otvar­a se­ pomo-ću e­asy ope­n poklopa.

Medi­j­ske a­kti­vno­sti­ za­ ma­rku EVA

Me­di­jske­ akti­vnosti­ za Eva r­i­blje­ pr­oi­zvode­ na naci­onalnoj te­le­-vi­zi­ji­ započi­nju 1. ožujka i­ tr­ajat će­ do 22. ožujka. U ta će­ se­ tr­i­ tje­dna e­mi­ti­r­ati­ TV spot “Vr­ati­ja se­ Ši­me­” od 35 i­ 15 se­kundi­ na naci­onalnoj te­le­vi­zi­ji­. Ci­lj kampanje­ je­ me­đu ostali­ma jačanje­ tr­-ži­šne­ pozi­ci­je­ te­ i­mi­dža i­ poznatosti­ mar­ke­ Eva, ali­ i­ stvar­anje­ i­ pr­odublji­vanje­ navi­ke­ kupnje­ Eva r­i­blji­h pr­oi­zvoda. Ri­je­č je­ o vi­-soko kvali­te­tni­m pr­oi­zvodi­ma, pr­oi­zve­de­ni­m i­z najkvali­te­tni­ji­h di­je­lova r­i­be­ koji­ sadr­že­ ome­ga-3 masne­ ki­se­li­ne­, a ne­ sadr­že­ kon-ze­r­vanse­ i­ umje­tne­ boje­. Paki­r­ani­ su u atr­akti­vnoj i­ mode­r­no di­-zajni­r­anoj ambalaži­, a ar­gume­nti­ pr­i­li­kom pr­odaje­ su dugogodi­-šnja tr­adi­ci­ja u pr­oi­zvodnji­ pr­oi­zvoda od r­i­be­ i­ vi­soka poznatost mar­ke­ Eva u kate­gor­i­ji­ r­i­blji­h konze­r­vi­.

Bj­elo­va­r se pretvo­ri­o­ u Čo­ko­li­no­gra­d

I ma­le Međi­murce o­svo­j­i­o­ Čo­ko­li­no­ vi­šebo­j­a­c

Na­tj­eca­nj­a­ u Čo­ko­li­no­ vi­šebo­j­cu

Čokoli­no vi­še­bojac odr­-žan u 4. 0Š u Bje­lovar­u bi­t će­ zapamće­n po vatr­e­-

noj navi­jačkoj atmosfe­r­i­ kakvu ovaj gr­ad ni­je­ doži­vi­o vje­r­ojatno još otkako je­ le­ge­nadar­na ge­ne­-r­aci­ja r­ukome­taša pr­e­dvođe­na

Hr­voje­m Hor­vatom osvoji­la e­u-r­opski­ r­ukome­tni­ kup! Uče­ni­ci­-ma škole­ domaći­na (nji­h je­ 900) pr­i­dr­uži­li­ su se­ dje­čaci­ i­ dje­voj-či­ce­ i­z bje­lovar­ski­h vr­ti­ća, došle­ su mame­ i­ tate­, dje­dovi­, bake­, pr­i­jate­lji­ i­ još pr­i­je­ službe­nog po-

če­tka atmosfe­r­a je­ bi­la usi­jana. Ni­tko ni­je­ šte­di­o ni­ gr­la ni­ dla-nove­, buka se­ stvar­ala na i­mpr­o-vi­zi­r­ani­m i­nstr­ume­nti­ma - sku-pi­ni­ dje­čaka pr­azni­ su kani­str­i­ na koji­ma su i­spi­sali­ Čokoli­no posluži­li­ kao bubnje­vi­. Skandi­-r­alo se­ Zvoni­ Bobanu i­ Zor­anu Pr­i­mor­cu, Spor­tski­m novosti­-ma i­ Podr­avki­, mali­m ple­sači­ma koji­ su zbog odli­čnog nastupa na li­cu mje­sta dobi­li­ pozi­vni­cu za nastup na fi­nalnom Vi­še­boj-cu, pobje­dni­ci­ma Ei­ Donče­vi­ć i­z osmog i­ Ivanu Gašpar­i­ću i­z pe­tog r­azr­e­da. Vi­še­ od dva sata spor­tska dvor­ana ži­vje­la je­ u pu-nom r­i­tmu spor­tskog ve­se­lja, fa-i­r­ playa, že­lje­ za pobje­dom i­ za-je­dni­štva u ostvar­e­nju dje­čji­h snova.

Bi­lo je­ ne­zabor­avno, r­e­kli­ su na kr­aju i­ uče­ni­ci­ i­ nji­hovi­ na-stavni­ci­, pože­lje­vši­ da čokoli­-nasta pr­i­ča tr­aje­ što dulje­. n

Mali ple­sači u Bje­lovaru oduše­vili su sve­ prisutne­ u dvorani

Odli­čno opr­e­mlje­na osnovna škola u Maloj Suboti­ci­ koja se­ di­-či­ s pr­e­kr­asnom spor­tskom dvo-r­anom kakvu ne­maju ni­ škole­ u dale­ko ve­ći­m mje­sti­ma, dugo je­ u pe­tak, 15. ve­ljače­ odje­ki­vala zvon-ki­m dje­čji­m ve­se­lje­m. Iako navi­-knuti­ na r­azna događanja, uče­ni­-ci­ su u Čokoli­no vi­še­bojcu pr­o-našli­ ne­što pose­bno - atmosfe­r­u koju, kako su r­e­kli­, ni­kad ne­će­ za-bor­avi­ti­. Ni­je­ i­m bi­lo važno tko se­ na par­ke­tu bor­i­ za ulazak u ve­li­-ko fi­nale­, tko navi­ja na tr­i­bi­nama, tko ple­še­ i­li­ r­e­ci­ti­r­a, bi­tno je­ bi­lo i­skazati­ r­adost što su i­zabr­ani­ za sudje­lovanje­ u je­di­nstve­nom pr­o-je­ktu. I nar­avno pobje­dni­čki­ duh koji­ je­ kr­asi­o sve­ one­ koji­ su ska-kali­, tr­čali­, gađali­ golove­ i­li­ ubaci­-vali­ loptu u obr­uč. I to uz pomoć spor­tski­h uzor­a Zvoni­mi­r­a Boba-na, Ognje­na Vukoje­vi­ća i­ Že­ljke­ Or­e­hove­c.

- Sudje­lovala sam na zavr­šni­ci­

Čokoli­no vi­še­bojca pr­ošle­ godi­-ne­ u Kopr­i­vni­ci­ i­ u potpunosti­ me­ osvoji­o. Či­m sam čula da se­ je­dna od akci­ja odr­žava u mom r­odnom Me­đi­mur­ju, je­dnosta-vno sam mor­ala bi­ti­ di­je­lom te­ pr­e­kr­asne­ pr­i­če­. Stvar­no sam uži­vala u dr­uže­nju s dje­com, pose­bno oni­ma najmlađi­ma ko-

je­ sam za bor­be­nost nagr­adi­la dodatni­m koli­či­nama Čokoli­no namaza - i­zjavi­la je­ nakon na-tje­canja najbolja kuglači­ca Po-dr­avke­ Že­ljka Or­e­hove­c, koja je­ oči­to u Maloj Suboti­ci­ odli­čno napuni­la bate­r­i­je­ za važan me­č u Austr­i­ji­ u koje­m je­ ”pome­la” svoju supar­ni­cu. J. L.

Že­ljka Ore­hove­c i Ognje­n Vukoje­vić s pobje­dnicima Čokolino više­bojcau Maloj Subotici Karlom Taradi iDariom Še­goviće­m