UVODNE NAPOMENERealizacija savremenih poslovnih i drugih aktivnosti, poduhvata i projekata, optereena je izuzetnom sloenou i neizvjesnou:sve veom i rastuom sloenou samih projekata i okoline u kojoj djeluju,izuzetno brzim tempom razvoja nauke, tehnologije i civilizacije u cjelini.

Sloenost najee dovodi do problema u realizaciji koji se oituju:u velikim zakanjenjima i poveanim ukupnim trokovima realizacije,u neefikasnoj realizaciji u cjelini. Znai da se ne ostvaruju osnovni ciljevi realizacije svakog poslovnog poduhvata i projekta, a to je da se realizacija zavri u najkraem moguem vremenu i sa minimalnim trokovima.

Da bi analizirali u emu se ogleda sloenost savremenih projekata i njihove realizacije, treba najprije definisati ta se danas podrazumijeva pod pojmom projekat. U svakodnevnom privrednom i drutvenom ivotu termin projekat je u veoma irokoj upotrebi.

Bilo da se radi o: osvajanju novog trita, uvoenju novog informacionog sistema ili nove organizacije, razvoju novog proizvoda, rekonstrukciji proizvodnog pogona, izgradnji nove fabrike, brane, bolnice ili kole,uvijek se govori o realizaciji odreenog projekta.

Sloenost savremenih projekata izraava se kroz:veliki obim i iroku strukturu ovih poduhvata,dugo vrijeme trajanja, ogroman budet, veliki broj uesnika u realizaciji,druge parametre.

Svaki projekat obino sadri vei broj:podprojekata, faza, podfaza,pojedinanih aktivnosti, koji svi zajedno ine razgranatu strukturu projekta. Veliki projekti, gledano po obimu i strukturi, imaju izrazito veliki broj faza i aktivnosti i obino dugo traju.

Veze izmeu pojedinih faza i aktivnosti koje ine savremene projekte su mnogobrojne i proistiu iz:sloene strukture projekta,upotrebljene tehnologije. Sloenosti procesa realizacije jednog projekta doprinosi i:veliki broj pojedinih faza i aktivnosti, mnogobrojne veze i odnosi izmeu njih i izmeu njih i okoline.

Velikoj sloenosti realizacije savremenih projekata posebno doprinosi i veliki broj uesnika u realizaciji projekta:kako preduzea, tako i pojedinanih kadrova.

U realizaciji investicionih i razvojnih projekata, pored investitora uestvuje i veliki broj preduzea:projektantskih, inenjering i konsalting kompanija, glavni izvoa sa velikim brojem kooperanata u oblasti graevinskih radova i montae opreme, ureaja i instalacija, razni isporuioci opreme, ureaja, materijala i delova, i dr.

Sva ova preduzea koja uestvuju u realizaciji jednog veeg projekta su opremljene na razliite naine:tehniki, organizaciono,kadrovski I ulaze u realizaciju projekta sa razliitim:potencijalima, znanjima,iskustvima

Neke od njih su sposobne:da brzo i efikasno obavljaju svoje poslove, da zajedniki rade sa drugim uesnicima,da se brzo prilagode razliitim ulovima.Druge su sposobne da brzo i efikasno rade samo u posebnim uslovima i situacijama.

Poto postoje znaajne razlike izmeu veeg broja uesnika u realizaciji projekta, to mora da dovede do veih problema kada se pokuaju sve potrebne aktivnosti sloiti u jedan organizovan tok i koordinisati cjelokupan rad da bi se to bre i efikasnije odvijao.

Preduzea koje uestvuju u realizaciji projekta ulaze u posao sa velikim brojem ljudi razliitog: profila, strunosti, znanja,iskustva. Pri emu svaki pojedinac obavlja samo mali, pripadajui dio posla u ukupnoj realizaciji projekta.

Obavljanje pojedinanih aktivnosti je neophodno koordinisati i sinhronizovati da bi se ukupna realizacija projekta efikasno odvijala, to ukazuje na potrebu koordinisanja i organizovanja:pojedinaca, grupa,timova i sinhronizacije svih uesnika u realizaciji projekta.

Velikoj sloenosti realizacije projekata doprinosi i injenica da se u realizaciji projekata, naroito velikih, troe ogromne koliine resursa i velika finansijska sredstva. Poto su raspoloiva sredstva za realizaciju projekata najee ograniena ili pozajmljena iz skupih izvora, neophodno je da se ona racionalno troe kako bi se postigla zadovoljavajua efikasnost ukupne realizacije posmatranog projekta. Jer jedan od osnovnih ciljeva svakog projekta je da se realizacija obavi sa minimalno moguim finansijskim sredstvima.

Pored finansijskih sredstava, vaan faktor u realizaciji svakog projekta, je i vrijeme realizacije svake pojedine aktivnosti, faze i projekta u celini. Veliki broj aktivnosti koje sadri svaki projekat, obine zahtijeva i znaajno vrijeme za obavljanje, tako da vano za svaki projekat da se sve predviene aktivnosti i projekat u cjelini obave u planiranom, odnosno minimalno moguem vremenu.

Ovaj zahtijev poveava sloenost realizacije svakog projektata istovremeno je povezan sa zahtjevima u vezi finansijskih sredstava, poto su vrijeme i trokovi realizacije svakog projekta direktno povezani. Poto se vrijeme realizacije svakog projekta protee u bliu i dalju budunost, koja je u principu neizvjesna i nepoznata, to se na ovaj nain u realizaciju svakog projekta unosi neizvesnost i dodatna sloenost njenog sagledavanja.

Sve ovo jasno pokazuje koliko sloenosti, neizvesnosti i problema donosi realizacija svakog projekta, i zato se ona spontano i neorganizovano ne moe odvijati na efikasan nain. Efikasna realizacija projekata je jedino mogua ako se izvodi na organizovan nain, ako se detaljno sagledaju i planiraju svi pojedinani procesi i koordiniraju i usmjeravaju pojedine aktivnosti i proces realizacije projekta u cjelini.

Sasvim je oigledno da je neophodno upravljati ovim sloenim procesima realizacije projekata da bi se oni na efikasan nain odvijali i obezbijedili efikasan zavretak celokupnog projekta. Realizacija raznovrsnih poduhvata i projekata, posebno poslovnih projekata, zbog svoje sloenosti, dinaminosti i neizvjesnosti, neophodno zahtjeva organizovano voenje i upravljanje. Zbog toga su danas razvijene mnogobrojne metode i tehnike planiranja, organizovanja i voenja, koje se koriste za upravljanje projektom.

Kao najbolja metoda (koncept) za efikasno upravljanje projektom, danas se u svijetu i kod nas koristi koncept project mnagement - koncept upravljanja projektom. Ovaj koncept je razvijen u SAD prilikom realizacije krupnih vojnih programa i projekata, i danas se veoma uspjeno koristi kao izvanredno upravljako sredstvo za postizanje planiranih ciljeva projekta, a to je realizacija projekta:traenih performansi,planiranom vremenu,sa planiranim trokovima.

Danas je koncept upravljanja projektom iroko razvijen u svijetu i nezamjenljiv posebno kod sloenih, dugotrajnih i skupih razvojnih i investicionih projekata.

Koncept upravljanja projektom se bazira na uspostavljanju efikasne organizacije koja omoguava da se na najbolji nain iskoriste raspoloive metode planiranja i kontrole za efikasniju realizaciju projekta.

Upravljanje projektom predstavlja nauno zasnovan i u praksi provjeren koncept kojim se, uz pomo odgovarajuih metoda organizacije, planiranja, voenja i kontrole vri racionalno usklaivanje svih potrebnih resursa i koordinacija potrebnih aktivnosti da bi se odreeni projekat realizovao na najefikasniji nain.

Osnovni cilj upravljanja realizacijom svakog projekta je da se realizacijom obezbijede: zahtjevane tehnike performanse kvalitet projekta uz najmanje vrijeme i trokove realizacije. Ako nije mogue postii planirano vrijeme i trokove realizacije, onda je cilj da se vremenska i trokovna prekoraenja svedu na mogui minimum.

Efekti koji se postiu primjenom koncepta upravljanja projektom u realizaciji raznovrsnih projekata su viestruki i ogledaju se u znaajnim vremenskim i finansijskim utedama i racionalizacijama. Sve ove utede i racionalizacije zavise od vrste projekta koji se realizuje i karakteristika procesa realizacije kojim se upravlja.

Skraivanje vremena realizacije jednog projekta, ili makar smanjenje realno mogueg vremenskog prekoraenja, najee donosi velike finansijske utede.Znaajne utede se mogu ostvariti i kod korienja finansijskih sredstava iz tuih izvora, a takoe veliki pozitivni finansijski efekti se mogu dobiti, ranijim zavretkom projekta i ranijim poetkom funkcionisanja i ostvarenja profita.

UPRAVLJANJE POSLOVNIM SISTEMIMA Upravljanje predstavlja univerzalno sredstvo, neophodno orue savrermenog industrijskog svijeta. Svako preduzee, svaki iole sloeniji posao ili ozbiljnija aktivnost, zahtijeva upravljanje da bi se dovela do odabranog cilja odnosno da bi se efikasno zavrila. Savremene organizacije, privredne i neprivredne, zahtijevaju stalne upravljake akcije da bi djelovale i razvijale se u sloenom i dinamikom okruenju u kome funkcioniu.

Upravljanje je neophodno za efikasno funkcionisanje i razvoj svakog preduzea, svakog pojedinanog drutvenog sistema i drutva u cjelini, za efikasnije odvijanje svakog sloenijeg posla i poduhvata.Upravljaki pristup rjeavanju raznovrsnih problema, osnovna je karakteristika modernog menadmenta, savremene naune discipline bez koje je nemogue efikasnije djelovanje, funkcionisanje i razvoj.

Upravljanje postaje sve znaajnije kako rad postaje sve specijalizovaniji i sloeniji, kako se umnoava opseg aktivnosti koje treba izvriti. Brzi tehnoloki razvoj potencira potrebu korienja upravljakih metoda i pristupa, odnosno upotrebu menadmenta kao naune discipline koja se bavi upravljanjem poslovnim sistemima i procesima i upravljanjem svim organizovanim sistemima, radi poboljanja njihove efikasnosti.

Menadment je posebna nauna disciplina, multidiseiplinarnog karaktera,koja se bavi istraivanjem problema upravljanja odreenim poslovima, poduhvatima I drutvenim sistemima. Pojedinane, specijalizovane discipline menamenta, kao to je project management, usmjerene su na upravljanje pojedinanim procesima, poduhvatima ili funkcijama u cilju njiihovog efikasnijeg izvravanja.

U opterm smislu pod upravljanjem se podrazumijeva kontinuirano dejstvo upravljakih akcija kojima se uticajem na parametre sistema, sistem prevodi iz jednog stanja u drugo. Pod upravljanjem se takoe podrazumijeva izbor i realizacija upravljakih akcija kojima se odreeni sistem prevodi iz postojeeg, u novo stanje.

Upravljanje je dejstvo na objekat koje poboljava funkcionisanje ili razvoj datog objekta. Upravljanje se vezuje za dostizanje ciljeva sistema, pa se u tom smislu i definie kao kontinualni proces koji se usmjerava ka realizaciji ciljeva sistema. To je proces (skup akcija) kojima se dejstvuje na sistem da bi on dostigao deflnisane ciljeve.U osnovi, ciljevi sistema predstavljaju budua stanja koja sistem eli dostii.

Upravljanje preduzeem Noviji pristupi upravljanju preduzeem govore o tzv. stratekom upravljanju (strategic management) pod kojim se podrazumijeva kontinuiran proces stalnog prilagoavanja preduzea promjenljivoj okolini, u kome okolina vri uticaj na preduzee, a samo preduzce, takoe, vri uticaj na okolinu u kojoj egzistira.Strateko upravljanje obuhvata utvrivanje i definisanje ciljeva i strategije preduzea, zatim proces realizacije definisane strategije i kontrolu realizacije.

Pod upravljanjem poslovnim sistemom podrazumijevamo integralan proces koji obuhvata sve pojedinane procese upravljanja i funkcije u poslovnom sistemu:upravljanje proizvodnjom, upravljanje prodajom, upravljanje razvojem, itd Suma svih ovih pojedinanih procesa upravljanja integrisana u cjelovit sistem predstavlja upravljanje poslovnim sistemom, upravljanje preduzeem.

Upravljanje, kao posebna nauna disciplina, je ustoliena pedesetih godina prologa vijeka sa istraivanjem uvenog amerikog naunika Norberta Wienera. Wiener se smatra osnivaem kibernetike opte nauke o upravljanju, ije je osnovne principe izloio u svom poznatom djelu "Kibernetika" 1964. godine. Meutim, istraivanja upravljanja preduzeem potie iz ranijeg perioda, od F. r i H. Fayola.

Dalja istraivanja upravljanja preduzeem dovela su do konsituisanja menadmenta kao opte naune discipline vezane za upravljanje preduzeem ali i niza uih/specijalizovanih disciplina, kao to je project management, koje se bave problemima upravljanja:pojedinanim procesima, podprocesima,poduhvatima.

Podjela procesa upravljanja preduzeem Funkcija upravljanja se, prema Fayolu, sastoji iz sledeih osnovnih elemenata:Predvianja: - koje obuhvata sagledavanje moguih buduih stanja i definisanje buduih akcija (znai u dananjem smislu, obuhvata predvianja i planiranje),Organizovanja:- koje obuhvata obezbjeenje preduzea svim faktorima koji su neophodni za efikasno funkcionisanje preduzea,

Komandovanja: - koje omoguava poetak funkcionisanja, davanjem odreenih nareenja,Koordinacije (usklaivanja): - koje obuhvata usklaivanje svih aktivnosti i faktora u cilju odravanja efikasnog funkcionisanja,Kontrole: - koja omoguava nadgledanje i provjeravanje da li se sve aktivnosti odvijaju u skladu sa naredbama.

Neto detaljniju podjelu prilae J.L. Massie. On navodi sledeih sedam funkcija ili potprocesa koji ine proces upravljanja:Odluivanje, - proces izbora najbolje akcije izmeu vie raspoloivih alternativa, radi postizanja eljenog cilja.Organizovanje,- proces odreivanja strukture i raspodjele poslova.Kadrovanje, - proces odabiranja, obuke i promocije kadrova.

Planiranje: - proces predvianja budunosti.Kontrolisanje: - proces mjerenja tekueg izvoenja i voenja prema odreenim ciljevima.Komuniciranje: - proces u kome se ideje prenose na druge u svrhu dobijanja eljenog cilja.Voenje (usmjeravanje):- proces u kome se potinjeni vode prema zajednikim ciljevima.

Prema istraivanjima vezanim za oblast industrijskog inenjerstva, upravljaki proces u preduzeu se sastoji od sledeih podprocesa:Planiranje: - obuhvata predvianje buduih stanja i definisanje buduih ciljeva, zadataka, politika i programa.Organizovanje: - obuhvata odreivanje potrebne radne snage, maina, materijala i finansijskih sredstava.Rukovoenje:- obuhvata kontaktiranje sa ljudima u smislu davanja uputstava, podsticanja i posredovanja i izvrenja zadataka.Kontrola:- obuhvata mjerenje i ocjenjivanje izvoenja, i potrebne isporuke i reviziju.

Jedna varijanta prethodne podjele takoe je interesantna za praktinu primjenu. Obuhvata etiri podprocesa, odnosno poliinkcije:Planiranje:- predstavlja proces utvrivanja ciljeva i zadataka i iznalaenje najpovoljnijeg naina njihove realizacije.Organizovanje:- predstavlja proces izgradnje organizacije koja bi trebala da izvri planirane zadatke.Koordinacija:- predstavlja usmjeravanje svih uesnika usvojenom cilju.Kontrola:- predstavlja provjeru ostvarivanja planskih zadataka i obezbjedenje informacija neophodnih za donoenje konkretnih odluka.

U okviru pristupa upravljanju pojedinanim funkcijama, procesima i poduhvatima u preduzeu, kao to je npr. upravljanje razvojem preduzea, upotrebljavana je jedna dosta jednostavna podjela procesa upravljanja preduzeem koja respektuje tri osnovna podprocesa:planiranje,realizaciju,kontrolu.

Planiranje predstavlja primarnu fazu procesa upravljanja koja obuhvata:definisanje ciljeva, pravaca i globalne strategije razvoja,odreivanje naina i sredstava za dostizanje ciljeva,izbor najbolje alternative.

Da bi se planiranje obavilo valjano, neophodno je prethodno izvriti potrebna istraivanja na osnovu kojih se dobijaju podaci i informacije neophodne za cjelokupan proces upravljanja, i time omoguilo njegovo efikasno odvijanje.

U okviru faze planiranja vre se i predvianja buduih stanja i buduih dogaaja, bez kojih se ne bi mogi formulisati ciljevi koje bi upravljnjem trebalo dostii, i ne bi mogla da se realizuje faza planiranja i proces upravljanja razvojem u cjelini.Faza planiranja je svojim izlazom, kanalom direktne veze, povezana sa sledeom fazom, fazom realizacije, dok je povratnom vezom vezana za fazu realizacije i za fazu kontrole,

Faza realizacije obuhvata konkretno izvrenje izabrane alternative i sastoji se od:neposredne pripreme za realizaciju,direktne realizacije.Priprema za realizaciju sadri elemente pripreme i organizovanja akcija i aktivnosti koje bi trebalo vriti u direktnoj realizaciji.

Ulaz u fazu realizacije ine informacije iz faze planiranja, sa kojom je faza realizacije povezana direktnom vezom, a takoe i informacije iz okoline. Izlaz je povezan direktnom vezom sa fazom kontrole. Faza realizacije je vezana povratnom vezom za fazu planiranja.

Faza kontrole je poslednja faza procesa upravljanja u kojoj se vri uporeenje izmeu zadatog (planiranog) i ostvarenog.Faza kontrole prima izlaze od faze realizacije, kao svoj izlaz, i odmjerava da li su ovi realizovani izlazi u skladu sa planiranim. Izlaz faze kontrole je ovratnom vezom povezan sa fazom planiranja i sa fazom realizacije, te se na taj nain reaguje na mogua odstupanja u realizaciji i novim planiranjem utie na realizaciju, u cilju korekcije.

Fazu kontrole bi trebalo shvatiti dinamiki, odnosno kao kontrolu realizacije i kontrolu realizovanog. Kontrola ne uporeuje samo konane izlaze realizacije, ve permanentno prima informacije od realizacije, i tako kontrolie da li se proces realizacije odvija kako je to predvieno. U tom smislu eventualne korekcije koje, na osnovu informacija dobijenih povratnom vezom, vri faza planiranja, ili faza realizacije, su pravovremene i znatno poboljavaju konane efekte.

Konane izlaze iz faze realizacije, kontrola prima i uporeuje ih sa zadatim, i alje informacije o tome ponovo u fazu planiranja. Na osnovu ovih informacija u ponovljenom procesu, vre se potrebne korekcije i poboljavanja procesa kojima se upravlja.

Proces upravljanja u preduzeu, bilo kao globalno upravljanje cjelokupnim poslovanjem, bilo nekim pojedinanim procesom ili funkcijom:proizvodnjom, razvojem,investicijama,je kompleksa proces koji se, moe sagledati kroz tri osnovne faze:planiranje, realizaciju,kontrolu.

To je neprekidan i stalno ponavljajui proces u kome se tri navedene faze stalno ponavljaju i smjenjuju, a veoma esto i preklapaju u kontinualnom procesu upravljanja.

Pojedine faze, globalni podprocesi ukupnog procesa upravljanja su takoe neprekidni i stalno ponavljajui procesi, koji se, uopte gledano, sastoje od istih podprocesa:planiranja, realizacije,kontrole.

Znai planiranje kao globalna faza procesa upravljanja, se takoe sastoji od istih procesa:planiranja, realizacije,kontrole, pa imamo:planiranje planiranja, realizaciju planiranja,kontrolu planiranja, itd.

ematski prikaz opte podjele procesa upravljanja

Navedena opta podjela procesa upravljanja sadri i dijelove procesa koji se odnose na pripremu i donoenje odluka. Proces odluivanja najee dolazi nakon definisanja ciljeva i zadataka bi trebalo realizovati, i obuhvata:definisanje moguih alternativa za realizacnu odnosnog zadatka, odabiranje kriterijuma izbora,pripremu za izbor najbolje alternative - donoenje odluke.

Donoenje odluka se vri u procesu upravljanja vie puta u raznim vremenskim trenucima, zavisno od procesa ili podprocesa koji se odvija, i iz toga nastale potrebe za donoenjem odgovarajuih odluka.

Logino je da nakon svakog od osnovnih podprocesa:planiranja, realizacije,kontrole, dolazi odgovarajue odluivanje. Meutim, unutar svake od ovih faza, vri se takoe donoenje odgovarajuih odluka, rema potrebama specificnosiima svakog pojedinog procesa.