Poglavlje 2, Jezik, Znacenje i Definicija

5/28/2018 Poglavlje 2, Jezik, Znacenje i Definicija

1/59

2

Jezik: znaenje i definicija

2.1 Kognitivno znaenje i emotivno znaenje

Obian jezik, ega je veina nas makar nejasno svesna, slui razliitim funkcijama u

naem svakodnevnom ivotu. Filozof iz dvadesetog veka Ludvog Vitgentajn

Lud!ig "ittgenstein# smatrao je da je broj ovi$ funkcija %raktino neogranien.

&ako, izme'u ostalog, jezik se koristi za(

%ostavljanje %itanja %rianje viceva

%rianje %ria flertovanje sa nekim

laganje davanje u%utstava

naga'anja %rilikom odgovora %evanje %esamaobrazovanje $i%oteza izdavanje naredbi

verbalne na%ade %ozdravljanje nekoga

i tako dalje.

)a nae svr$e, naroito su znaajne dve lingvistike funkcije( *#

%renoenje informacija i +# izraavanje i %obu'ivanje oseanja. azmotrite, na

%rimer, sledee iskaze(

-martna kazna, koja je legalna u trideset est drava, najee je bila

izvravana u ordiji/ i%ak, od *011. &eksas dri rekord u najveem broju

%ogubljenja.


2/59

-mrtna kazna je surov i ne$uman oblik kanjavanja %rilikom kojeg se

nesreni zatvorenici izvlae iz nji$ovi$ elija i %o kratkom %ostu%ku

ubijaju, samo da bi se zasitila krvoednost osvetnike javnosti.

2rvi iskaz je %rimarno namenjen tome da %renese informaciju/ drugi je

namenjen, makar delimino, da izrazi ili %obudi oseanja. -vaki od ovi$ iskaza

is%unjava svoju funkciju kroz razliitu vrstu terminologije kojom je izraen. )a

terminologiju koja %renosi informaciju se kae da ima kognitivno znaenje, a za

terminologiju koja izraava ili %obu'uje oseanja kae se da ima emotivno znaenje.

&ako, u %rvom iskazu rei 3legalno4, 3trideset est4, 3najee4, 3ordija4,

3rekord4 i druge, kao %rimarno imaju kognitivno znaenje, dok u drugom iskazu rei

3surov4, 3ne$uman4, 3nesrean4, 3izvuen4, 3ubijen4, 3krvoedan4 i 3osvetniki4

imaju jako emotivno znaenje. 5aravno, ove druge rei imaju i kognitivno znaenje.3-urov4 znai onaj koji tei da %ovredi druge, 3ne$uman4 znai neodgovarajui za

ljude, 3nesrean4 znai onaj koji nema sree i tako dalje.

6mocionalno nabijeni iskazi o smrtnoj kazni ilustruju dve vane %oente.

2rva je da iskazi ove vrste obino imaju ikognitivno znaenje iemotivno znaenje.

akle, %oto se logika %revas$odno bavi kognitivnim znaenjem, vano je da umemo

da razlikujemo i razluimo kognitivno znaenje takvi$ iskaza od emotivnog znaenja.

ruga %oenta je da je deo kognitivnog znaenja takvi$ iskaza jedna vrednosna

tvrdnja. 5a %rimer, iskaz o smrtnoj kazni izraava vrednosnu tvrdnju da je smrtna

kazna %ogrena ili nemoralna. 7 zaista, takve vrednosne tvrnje su esto najvaniji deo

kognitivnog znaenja emotivni$ iskaza. -toga, za svr$e logike, vano je da moemo


3/59

da razluimo vrednosne tvrdnje emocionalno nabijeni$ iskaza od emotivnog znaenja

i tretiramo te tvrdnje kao odvojene iskaze.

Ova za%aanja navode na razlog zbog kojeg ljudi tako esto u%otrebljavaju

emotivnu terminologiju( Vrednosne tvrdnje kao takve obino za$tevaju svedoanstvo

koje bi i$ %otkre%ilo. 5a %rimer, tvrdnja da je smrtna kazna nemoralna ne moe %rosto

da stoji sama za sebe. Ona va%i za razlozima koji bi je %odrali. 8e'utim, kada su

vrednosne tvrdnje usa'ene u emotivnu terminologiju, emotivna 3oblanda4 tei da

zamrai injenicu da je na%ravljena vrednosna tvrdnja i istovremeno daje %si$oloki

momenat toj tvrdnji. 9ao rezultat toga, itaoci i sluaoci su skloni da %rogutaju

vrednosnu tvrdnju u celini bez bilo kakvog svedoanstva. 2ovr$ toga, intelektualna

lenjost mnogi$ govornika i %isaca, kombinovana sa nji$ovom nes%osobnou da %rue

%otkre%ljujue razloge za svoje vrednosne tvrdnje, dodatno %ojaava %oeljnost

usa'ivanja takvi$ tvrdnji u emotivnu terminologiju.

8nogi ljudi e, na %rimer, o nekome govoriti kao o 3ludom4, 3glu%om4 ili3otkaenom4 kada ele da izraze tvrdnju da je ono to ta osoba ini loe ili %ogreno i

kada su nes%osobni ili nemaju volju da daju razloge za tu tvrdnju. &ako'e, mnogi ljudi

e o stvarima i situacijama govoriti kao o 3udesnim4 ili 3odvratnim4 iz isti$ razloga.

Oni koji se zadese da to sluaju, naroito ako su %rijateljski nastrojeni %rema

govorniku, esto e bez oklevanja %ri$vatiti ove tvrdnje.

: %rofesionalnijim krugovima, re 3etva4 se trenutno koristi da izazove

%ovoljne emocije u vezi sa aktivnostima koje nisu naroito ugodne ili o%ravdane.

3;etva4 izaziva oseanja %ovezana sa %otenim, vrednim farmerima koji su nagra'eni

za svoj rad na sejanju i uzgajanju useva. a bi %rofitirali na ovom %ozitivnom

oseanju, kom%anije za %reradu drveta govore o etvi drvea u +


4/59

govore o etvi organa iz tela donatora i tkiva iz abortirani$ fetusa. : svim ovim

sluajevima, u%otreba rei 3etva4 je s%ecifino %roraunata da %obudi %ovoljnu ili

odobravajuu reakciju na strani sluaoca.

)aista, ova te$nika usa'ivanja vrednosni$ tvrdnji u emocionalnu

terminologiju je toliko efikasna da je u nekim krugovima dos%ela do nivoa nauke.

-vet reklama %rua najbolji %rimer. >ilj svi$ reklama je da %renesu %oruku da je

%roizvod koji se reklamira dobar. 7%ak , u veini %rilika, ne is%lati se %ruati

svedoanstvo za ovu tvrdnju, tako da se ta tvrdnja izraava terminologijom koja

%obu'uje %ovoljne emocionalne reakcije. &ako, tokom mnogi$ godina &eksako je bio

nazivan 3zvezdom ameriki$ %uteva4. )vezda je neto to sjaji u tami to je dobro# i

3zvezda4 se %ovezuje sa idejom je neko %oznata linost ili da je us%ean to je tako'e

dobro#. ?nalogno tome, ravno 2oljo%rivredno Osiguranje je 3kao dobar komija4.

obar komija je osoba koja je uvek tu kada je %otrebno, to je u%ravo ono to svako

trai od osiguravajue kom%anije.@o jedno %olje gde se velika %anja %oklanja emotivnoj terminologiji je

vojska. @ezik %ovezan sa vojnim %odu$vatima esto izaziva negativne emocije. a bi

%otisnuli ove efekte, vojni govornici su obueni da o%iu te %odu$vate reima koje

bude neutralnu reakciju. 5a %rimer, o ljudskim metama se esto govori kao o 3mekim

metama4, a na%alm, koji je namenjen ljudskim metama, naziva se 3mekim oru'em4.

7s%utanje bombi se naziva 3o%sluivanjem lokacije4, razorno bombardovanje je

3izmena terena4, a bombarderi se nazivaju 3nosaima sile4. 9oncentracioni logor je

3centar za %acifikaciju4, %ovlaenje je 3%rilago'avanje fronta4, a rat se %onekad

naziva 3%olicijskom akcijom4.

azmotrimo sada emotivnu terminologiju kako se javlja u zakljuivanjima.

: zakljuivanjima, emotivna terminologija is%unjava u osnovi iste funkcije kao i


5/59

emotivna terminologija u iskazima. Ona dozvoljava onome koji zakljuuje da iznosi

vrednosne tvrdnje o %redmetu zakljuivanja bez %ruanja svedoanstva i daje

zakljuivanju neku vrstu snage %arnog valjka kojom on tei da smrvi %otencijalne

%rotivargumente %re nego to italac ili slualac ima ansu da o njima razmisli. &a

snaga %arnog valjka tako'e tei da %aralie logike misaone %rocese itaoca ili

sluaoca, tako da oni ne mogu videti nelogina zakljuivanja u svom %ravom svetlu.

Ovi efekti emotivne terminologije mogu da se izbegnu ako italac ili slualac razlui

vrednosne tvrdnje i druga kognitivna znaenja od emotivnog znaenja jezika i

%reformulie i$ u izdvojene %remise.

azmotrite, na %rimer, sledea emocionalno nabijena zakljuivanja uzeta iz

rubrike 32isma uredniku4 u jednim novinama(

-ada kada znamo da su stene na mesecu sline onima u naem zadnjem

dvoritu i da %unoglavci mogu da %ostoje u bezteinskom %rostoru, sadakada smo doveli u red ostatak sveta, moemo li se koncentrisati na

%robleme ovde kod kueA 9ao na %rimer, ta ini ljude gladnima i zato je

neza%oslenost tako neu$vatljivaA

obert @. Boland

)akljuak ovog zakljuivanja je da bi naa vlada trebalo da uzme novac koji je bio

%otroen na svemirski %rogram i me'unarodne %olicijske akcije i %reusmeri ga na

reavanje domai$ %roblema. ?utor umanjuje znaaj svemirskog %rograma %rikriveno

sugeriui da se on ne svodi ninata drugo nego na rad na kamenju i %unoglavcima

koji je sam %o sebi relativno beznaajan# i %reuveliava obim s%oljno%olitiki$

na%ora %rikriveno sugeriui da su oni reili svaki %roblem na )emlji sem naeg


6/59

so%stvenog. &ako'e, izraz 3dovesti u red4 sugerie da s%oljno%olitiki na%ori nisu bili

znaajniji od sre'ivanja sobe u neijoj kui. 8ogli bismo %reformulisati zakljuivanje

emocionalno neutralnim jezikom, uinivi im%licitne sugestije i vrednosne tvrdnje

eks%licitnim, na sledei nain(

-vemirski %rogram je sveden na rad na obinom kamenju i %unoglavcima.

Obino kamenje i %unoglavci su od manjeg znaaja nego domaa glad i

neza%oslenost.

5ai s%oljno%olitiki na%ori su %ovratili red u svakoj naciji u svetu sem u

naoj.

&i na%ori su bili usmereni na %robleme koji su manje za$tevni od nai$

domai$ %roblema.

akle, naa vlada bi trebalo da %reusmeri fondove koji su %otroeni na ove

%rojekte da bi reila nae so%stvene domae %robleme.

estruktuiranjem zakljuivanja na ovaj nain, mogli bismo lake %roceniti

ste%en u kojem %remise %otkre%ljuju zakljuak. 2regledanje %remisa otkriva da su

%rva, trea i verovatno etvrta %remisa lane. -toga, stvarno %otkre%ljenje koje

%ruaju %remise je manje nego to bismo u %rvi ma$ mogli oekivati. ?ko bi

zakljuivanja trebalo %reformulisati %o drugi %ut tako da %remise is%adnu istinite na

%rimer, %rva %remisa bi se mogla itati 3Deosvemirskog %rograma je bio %osveen

istraivanju obinog kamenja i %unoglavaca4#, %otkre%ljenje koje je %rueno zakjuku

bi i dalje bilo slabije nego to je autor nameravao.

: narednom %rimeru, autor %isma odgovara na lanak urednika jedni$

novina koji na%ada %okret za %rava ivotinja(


7/59

)ar bi bilo tako strano kada ne bi bilo klanica is%unjeni$ smrdljivim,

krvavim, odranim telesinamaA )ar bi nai ivoti bili siromaniji kada se

nijedna ivotinja ne bi ko%rcala u stu%icama sa elinim eljustimaA )ar bi

tako loe %rolazili nosei %rirodne tofove umesto krzna i koaA

9oliko bi loe bilo za nau decu da nisu %risustvovala va'enju kime

abama u svojim uionicamaA 9oliko bi nam dragoceno nedostajalo

%osmatranje %robadanja grudnog koa bika i odsecanja njegovi$ uijuA 9o

bi mogao da %rigovori medicinskoj nauci koja je una%redila %revenciju i

zdrav ivot umesto to je vrila vivisekciju ivi$ ivotinjaA

?utorov im%licitni zakljuak je da je naa sadanja u%otreba ivotinja za is$ranu,

odevanje, zabavu i medicinske eks%erimente %ogrena. 6mocionalno nabijene rei

3smrdljiva, krvava, odrana telesa4, 3ko%rcati se4, 3stu%ice sa elinim eljustima4#navode na vrednosne tvrdnje i daju %odstrek zakljuku. 2remise su izraene u obliku

%itanja, ali je jasan zakljuak da na ova %itanja treba afirmativno odgovoriti.

)akljuivanje se moe %reformulisati emocionalno neutralnim jezikom, uinivi razne

vrednosne tvrdnje eks%licitnim, na sledei nain(

:slovi %od kojima se ivotinje %retvaraju u $ranu su neukusni.

5e bi nam bilo nita loije kada ne bismo zavisili od ivotinja zbog $rane.

7ndustrija krzna $vata ivotinje u divljini u klo%ke.

Ove klo%ke ivotinjama nanose veliki bol.

Bilo bi bolje kada naa deca u uionicama ne bi %risustvovala va'enju

kimenog stuba aba.


8/59

Borbe sa bikovima su uzrok velikog bola za bikove.

)abava koju %ruaju borbe sa bikovima nema stvarnog znaaja za nas.

8edicinska nauka moe da o%stane i bez eks%erimentisanja sa ivotinjama.

akle, naa u%otreba ivotinja za is$ranu, odevanje, zabavu i medicinske

eks%erimente je %ogrena.

2reformulisanje %rvobitnog zakljuivanja na ovaj nain razotkriva njegove

slabosti. 9ao odgovor, %rotivnik bi mogao %rimetiti da samo to to je neto neukusno

ne moe da ga uini %ogrenim i da su mnoge, ako ne i sve ivotinje koriene u

industriji krzna, uzgajane iskljuivo za tu svr$u i da su $umano eutanazirane. &ako'e,

mnogi naunici tvrde da su eks%erimenti nad ivotinjama od sutinskog znaaja za

na%redovanje u medicinskoj nauci i da deca u uionicama, kao budui naunici,

moraju razviti ranu u%oznatost sa anatomijom ivotinja. 7ako ova za%aanja ne

unitavaju %reformulisano zakljuivanje, ona ga u nekoj meri zaista slabe.azmotrimo sada zakljuivanje koje je im%licitno u reklamama. ?meriki

odbor za ume %latio je reklamu u jednom broju aso%isa koja oslikava oveka koji

sadi drvo na %adini brega. 7s%od reklame je stajao tekst

3)a 5as, -vaki an @e an 2lanete )emlje.4

an %lanete )emlje je dan koga je odredila gru%a zatitnika ovekove

sredine u cilju jaanja javne svesti o stanju ugroenosti nae %lanete i nae okoline.

&vrdei da an %lanete )emlje s$vata ozbiljno i uinivi svaki dan anom %lanete

)emlje, ?meriki odbor za ume $oe da nas ubedi da je on organizacija koja se


9/59

odgovorno %onaa %rema ovekovoj okolini. )akljuivanje koje je im%licitno u ovoj

reklami moe se izraziti na sledei nain(

-vaka organizacija koja ozbiljno s$vata an %lanete )emlje odgovorno se

%onaa %rema ovekovoj okolini.

?meriki odbor za ume ozbiljno s$vata an %lanete )emlje.

akle, ?meriki odbor za ume je organizacija koja se odgovorno %onaa

%rema ovekovoj okolini.

7s%ravnost ovog zakljuivanja %oiva na navodnoj istini druge %remise.

Cinjenica da je ?meriki odbor za ume sastavljen od osamnaest gigantski$

kor%oracija koje su, u toku vie od *


10/59

staroj kolskoj zgradi, veoma je verovatno da je on zaista %odmetnuo %oar u njoj i da

je zato kriv za %aljevinu u moralnom smislu tog termina. - druge strane, Voren koristi

tu re u %ravnom smislu. )bog toga to -majli nije osu'en %red sudom zakona, on

%ravno %osmatrano nije kriv nizata. as%rave koje se usredsre'uju oko znaenja rei

nazivaju se verbalnim raspravama.

- druge strane, razmotrite ras%ravu(

97&( )nam da je Fredi ukrao kom%juter iz stare kolske zgrade. Barbara mi

je rekla da je videla Fredija kako je to uradio.

F7L7-( 2a to je smenoD Fredi nikada u svom ivotu nije nita ukrao.

Barbara mrzi Fredija i %okuava da kra'u %rebaci na njega samo da bi

zatitila svog deka kriminalca.

Ovde se ras%rava ne usredsre'uje na znaenje rei, ve na injenice( da liFredi jeste ili nije ukrao kom%juter. as%rave ove vrste se nazivaju injenike

rasprave. : razreavanju ras%rava je svakako od sutinskog znaaja odrediti od

samog %oetka da li su verbalne ili injenike ili moda neka kombinacija ove dve#.

Vebanje +.*

II. -ledee reklame se mogu inter%retirati kao da izraavaju %rikriveno zakljuivanje.

ekonstruiite svaku u obliku zakljuivanja(

*. 6r=kondineri Voz( &eko je zaustaviti Voz.

+. -mrznute veere -tafers( 5ita nije blie kui.


11/59

E. 8obilni telefoni 8otorola( &e$nologija koja to moe da %onese.

. Osiguranje -tejt Farm( 9ao dobar sused.

G. ?utomobili Heo 2rizm( 5ije se %okvario, ali smo ga svejedno %o%ravili.

I. eterdnt &ajd( ?ko treba da bude isto, to mora biti &ajd.

1. Osiguranje azboritost( -tena.

J. 8erkjuri -ejbl( 2rimorao je ostale automobile da %re'u u biznis sa fotoko%iranjem.

0. eji &ilenol( 9onano, lek koji nema ukus kao lek.

*


12/59

G. -a %ozivanjem na neuraunljivost treba raskrstiti/ kriminalci moraju da izgube taj

nain da se lako izvuku. &eorijski, ubica moe %rovesti nita manje nego est meseci u

mentalnoj bolnici, a onda biti %uten. Vreme je da stanemo na stranu bezbednosti i

stavimo %si$otine ubice u zatvor.

9it 6jkens 9eit$ ?ikens#

1. Vreme je da dovedemo u %itanje sve te besmislice o 3slavljenju razlika4 u naem

drutvu. to vie izofrenici %ro%ovedaju divote razliitosti, mi se sve vie ras%adamo.

Ovim se ne eli %oricati %otovanje etniki$ korena, rituala i is$rane, koje ivotu daju

arolikost. ?li stavljanje ne%otrebnog naglaska na rezultate %rocesa stvaranja razlika

%redstavlja unitenje 3socijalnog le%ka4 koji nas s%aja. 5ai %radedovi su uokvirili

jednu naciju, nedeljivu. : %romaenom na%oru da 3slavimo4 jedinstvenost svake

dis%aratne kulture i %otkulture, mi izdajemo nae nasle'e i rastvaramo nae identitetekao ?merikanaca.

ut ut$# 8. ?rmstrong

J. obri Bog koji voli je sigurno naklonjen ostavljanju mogunosti izbora u %ogledu

abortusa. On eli da na svet bude nastanjen srenom, dobro u$ranjenom deicom sa

roditeljima koji i$ vole i brinu se o njima.

)a brzo rastue stanovnitvo zemalja &reeg sveta, stalno izgladnelo, bolesno i

%ogo'eno raznom ljudskom bedom, bilo bi olakanje kada bi 9atolika crkva

%rilagodila svoju %rastaru %olitiku sadanjoj civilizaciji.


13/59

IV. Odredite da li su sledee ras%rave verbalne, injenike ili neka kombinacija ove

dve. ?ko su injenike, odredite ta bi moglo biti %otrebno da se s%or razrei.

*. F659( 2ogledaj ono ogromno drvo koje je %role noi %alo. 8ora da je %roizvelo

straan tresak kada se sruilo.

7L7( 5e, bojim se da %rilino grei. )vuk je %erce%cija, a %erce%cija zavisi od

onoga ko %erci%ira. akle, %oto %role noi u okolini nije bilo nikoga, nije bilo ni

treska.

E. F7L( 9akva je strana koarkaka utakmica bila sino. ekil OM5il -$aNuille

OM5eal# je %ostigao E1 %oena.

?&:( &voje statistike su skroz trule. OM5il je %ostigao samo E %oena.

0. C67L( -utra idem na koncert gru%e 8egasmrt. 5ji$ova muzika je sjajna.OL7V6( &i to naziva muzikomA : stvari, to je samo buka i to neverovatno velika

buka.

**. 679( :%ravo sam se u%isao na kurs filozofije na nivou G


14/59

;O@-( tajnbek je u stvari idiot. @ue sam gledala dok je %okuavao da u%ali kola.

9ada nije $tela da u%ali, otvorio je $aubu i nije ak ni %rimetio da je neko ukrao

akumulator.

2.2 Intenzija i ekstenzija termina

Hlavni zadatak logike je %rocenjivanje zakljuivanja i, kao to smo videli, deo tog

zadatka se sastoji u ustanovaljavanju da li su %remise istinite. : bezbrojnim

zakljuivanjia ovo ustanovljavanje daje %ovoda komentaru( 32a, to zavisi od toga ta

%odrazumeva %od...4, to ukazuje na %otrebu za definicijama. 5a %rimer, -ajentolozi

tvrde da nji$ova organizacija treba da bude izuzeta od %laanja %oreza zato to je,

kako kau, sajentologija religija. eavanje ovog %itanja za$teva definiciju 3religije4.

Borci %rotiv abortusa tvrde da je abortus %ogrean zato to rezultira ubijanjem

ljudskog bia. ?li ta je znaenje rei 3ljudsko bie4A Feministkinje tvrde dazavodniki %ogledi %redstavljaju seksualno zlostavljanje. a bismo %rocenili nji$ova

zakljuivanja, %otrebna nam je definicija 3zavodniki$ %ogleda4 i 3seksualnog

zlostavljanja4. -toga, me'usobno is%re%letane teme znaenja i definicije su blisko

%ovezane sa glavnim zadatkom logike. : ovom odeljku nastavljamo nae istraivanje

as%ekata lingvistikog znaenja, a rezultati ovog istraivanja %ruaju osnovu za teoriju

definicije u sledeem odeljku.

Osnovne jedinice svakog obinog jezika su rei. 7%ak, na glavni %redmet

bavljenja u ovom %oglavlju nisu rei, ve termini. Terminje svaka re ili s%oj rei

koji moe %osluiti kao subjekat nekog iskaza. &ermini se sastoje od vlastiti$ imena,

o%ti$ imenica i deskri%tivni$ fraza. 6vo neki$ %rimera(


15/59

Vlastita imena Opte imenice Deskriptivni izrazi

5a%oleon ivotinja %rvi %redsednik

-jedinjeni$ rava

-everna akota restitucija autorHamleta

-enat -jedinjeni$ kua knjige u mojoj

rava biblioteci

Hore Vidal osoba oficiri vajcarske

mornarice

obinson 9ruso %lave stvari

oni koji mnogo ue

ei koje nisu termini ukljuuju glagole, nesu%stantivne %rideve, %riloge,

%redloge, sveze i sve nesintaktike s%ojeve rei. -ledee rei ili izrazi nisu termini/

nijedan ne moe da %oslui kao subjekat nekog iskaza(

diktatorski tavie

brzo tri va%i

iznad i izvan ku%usi u o%et uma

2oslednji %rimer %redstavlja jedan nesintaktiki s%oj.

5a ovom mestu je vano razlikovati upotreburei odpominjanjarei. Bez

ove distinkcije za svaku re se moe zamisliti da slui kao subjekat nekog iskaza i, na

osnovu toga, da vai kao termin. e 3gdegod4, na %rimer, nije termin, ali 3gdegod4

%od navodnicima# moe %osluiti kao subjekat iskaza kao to je( 3MHdedgodM je re

od est slova4. 8e'utim, u ovom iskazu nije sama re ta koja je subjekat, ve je to %re


16/59

navedenare. )a re se kae da jepomenuta= a ne upotrebljena. - druge strane, re

3gdegod4 je upotrebljena u sledeem iskazu( 32ratiu te gdegod iao4. 2rilikom

razlikovanja termina od rei koje nisu termini mora se biti siguran da re ili gru%a rei

mogu biti upotrebljenikao subjekat nekog iskaza.

)a rei se obino smatrada su simboli, a entiteti koje one simboliu se

obino nazivaju znaenjima. &ermin su, %oto se sastoje od rei, tako'e simboli, ali

%ostoje dve vrste znaenja koja oni simboliu( intenzionalna i ekstenzionalna.

Intenzionalno znaenje se sastoji od kvaliteta ili atributa koje termin konotira, a

ekstenzionalno znaenjese sastoji od lanova klase koje termin denotira. 5a %rimer,

intenzionalno znaenje termina 3maka4 sastoji se od atributa imati krzno, etiri noge,

kretati se na izvestan nain, is%utati izvesne zvuke i tako dalje, dok se ekstenzionalna

znaenja sastoje od sami$ maaka = svi$ maaka u univerzumu. &ermin konotira

atribute, a denotira make.

7ntenzionalno znaenje termina je inae %oznato i kao intenzija ilikonotacija, a ekstenzionalno znaenje je %oznato kao ekstenzija ili denotacija.

37ntenzija4 i 3ekstenzija4 su, grubo uzevi, ekvivalenti modernijim terminima

3smisao4 i 3referencija4, tim redom. &ako'e, treba za%aziti da logika koristi termine

3konotacija4 i 3denotacija4 razliito od naina na koji su u%otrebljavani u gramatici. :

gramatici, 3konotacija4 referira na su%tilne nijanse rei, dok 3denotacija4 referira na

ne%osredno i s%ecifino znaenje rei.

lanovi klase !tri"#ti

ekstenzija# denotira konotira intenzija#

&omas 6dison %ronalaza %ametan

?leksander Hrejem Bel domiljat


17/59

-emjuel F. B. 8orze kreativan

braa ajt matovit

&o kako termin tano konotira sku% atributa dozvoljava makar dve razliite

inter%retacije. 5eki filozofi imaju objektivan %ristu% i smatraju da termin konotira

koje god atribute to neto mora da ima da bi bilo denotirano tim terminom. Ostali

imaju %ristu% koji bi se mogao nazvati subjektivnim %ristu%om i smatraju da termin

konotira atribute koji se javljaju u svestima ljudi koji u%otrebljavaju te termine. Ova

knjiga ima ovaj drugi %ristu%.

7%ak, u vezi sa ovim %ristu%om susreemo se sa %roblemom termina koji

konotiraju razliite stvari za razliite ljude. &ako, ljubitelju maaka bi termin 3maka4

mogao da konotira atribute kudravosti i lju%kosti, dok bi nekome ko mrzi make on

mogao da konotira atribute mrskosti i odvratnosti. a bismo izbegli ovaj %roblem,

ograniavamo znaenje konotacije na neto to se obino naziva konvencionalnomkonotacijom. $onvencionalna konotacija termina ukljuuje atribute koje taj termin

obino %riziva u svesti kom%etentni$ govornika datog jezika. : okviru ove

inter%retacije, konotacija termina ostaje manje ili vie ista od jedne do druge osobe i

od jednog do drugog trenutka.

enotacija termina ti%ino ostaje ista od osobe do osobe, ali se moe

menjati sa %rotokom vremena. enotacija termina 3maka koja je sada iva4, na

%rimer, stalno se menja %oto neke make uginu, a druge se rode. enotacija termina

3maka4 je, s druge strane, %o %ret%ostavci konstantna, zato to on denotira sve

make, %role, sadanje i budue.

2onekad se denotacija termina sa %rotokom vremena moe radikalno

%romeniti. &ermini 3%tica dodo koja je sada iva4 i 3sadanji kralj Francuske4, na


18/59

%rimer, u jednom trenutku su denotirali stvarno %ostojee entitete, ali su danas svi

takvi entiteti iezli. 2rema tome, ti termini sada imaju ono to se naziva praznom

ekstenzijom. )a nji$ se kae da denotiraju %raznu ili 3nultu4# klasu, klasu koja nema

lanove. rugi termini sa %raznom ekstenzijom ukljuuju 3jednoroge4, 3%atuljke4,

3gnome4, 3elfove4 i 3grifone4. 7ako ovi termini imaju %raznu ekstenziju, oni nemaju

%raznu intenziju. 32tica dodo koja je sada iva4 i 3sadanji kralj Francuske4, kao i

3jednorog4, 3elf4 i 3grifon4, konotiraju razne vrste inteligibilni$ atributa.

Cinjenica da neki termini imaju %raznu ekstenziju vodi nas ka znajanoj

vezi izme'u ekstenzije i intenzije = naime, toj da intenzija odreuje ekstenziju.

7ntenzionalno znaenje termina slui kao kriterijum za odluivanje od ega se sastoji

ekstenzija. )bog toga to znamo atribute konotirane terminom 3jednorog4, na %rimer,

mi znamo da taj termin ima %raznu ekstenziju. &o jest, znamo da nema etvorononi$

sisara koji imaju jedan %rav rog koji izrasta iz nji$ovog ela. -lino tome, intenzija

rei 3maka4 slui kao kriterijum za odre'ivanje ta jeste i ta nije lan klase maaka.@edna vrsta termina koja %ravilu intenzija=odre'uje=ekstenziju stvara

%robleme jesu vlastita imena. 5a %rimer, ime 3avid4 bi moglo da izgleda kao da

nema intenziju, ve da denotira osobu koja ima ovo ime. 7ako se filozofi nisu slagali

oko ovoga, izgleda kao da vlastita imena moraju imati neku vrstu intenzije ili inae ne

bismo znali koje osobe denotiraju, ako uo%te neke denotiraju. @edan od mogui$

odgovora na ovo %itanje je da su imena simboli koji %redstavljaju skraenice za o%ise

ili gru%e o%isa. 5a %rimer, 3avid4 bi mogla biti skraenica za 3osobu koja ivi u

komiluku4 ili 3osobu koja radi u %rodavnici na uglu i vozi zelenog evroleta4.

rugo mogue reenje za %roblem vlastiti$ imena je da se intenzija vlastiti$

imena sastoji od kauzalnog lanca doga'aja koji vode od take u kojoj je ime %rvi %ut

dato, do take u kojoj izvesna osoba uje za to ime. &ako, %rva karika u takvom lancu


19/59

bi mogao biti doga'aj krtenja %ri kome je ime 3avid4 dato izvesnom detetu, druga

karika bi mogla biti doga'aj %ri kome je izvesna trea strane obavetena o %rvom

doga'aju i tako dalje. Ovaj celoku%ni lanac doga'aja koji se %rotee kroz jeziku

zajednicu bi onda sainjavao intenziju termina 3avid4. -toga, zakljuujemo da za

sve termine, ukljuujui vlastita imena, intenzija odre'uje ekstenziju.

istinkcija izme'u intenzije i ekstenzije se moe dalje ilustrovati

u%ore'ivanjem naina na koje ovi %ojmovi mogu da budu u%otrebljeni da daju

%oredak nasuminim nizovima termina. &ermini mogu biti stavljeni u %oredak rastue

intenzije, rastue ekstenzije, o%adajue intenzije i o%adajue ekstenzije. 5iz termina je

u %oretku rast#%e intenzijekada svaki termin u nizu izuzev %rvog# konotira vie

atributa nego onaj koji mu %ret$odi. rugim reima, svaki termin u nizu izuzev

%rvog# je specifinijiod onog koji mu %ret$odi. &ermin je s%ecifian u onoj meri u

kojoj konotira vie atributa.# 2oredak opadaj#%e intenzije je obrnut u odnosu na

%oredak rastue intenzije.5iz termina je u %oretku rast#%e ekstenzije kada svaki termin u nizu

izuzev %rvog# denotira klasu koja ima vie lanova nego klasa koju denotira termin

koji mu %ret$odi. rugim reima, veliina klase raste sa svakim sledeim terminom.

Opadaj#%a ekstenzijaje, naravno, obrnuta u odnosu na ovaj %oredak. 2rimeri(

rastua intenzija( ivotinja, sisar, maka, tigar

rastua ekstenzija( tigar, maka, sisar, ivotinja

o%adajua intenzija( tigar, maka, sisar, ivotinja

o%adajua ekstenzija( ivotinja, sisar, maka, tigar


20/59

Ovi %rimeri ilustruju injenicu koja vai za veinu takvi$ nizova( 2oredak rastue

intenzije je obino isti kao %oredak o%adajue ekstenzije. 7 obrnuto, %oredak

o%adajue intenzije je obino isti kao %oredak rastue ekstenzije. 7%ak, %ostoje neki

izuzeci. azmotrite sledei niz(

jednorog/ jednorog sa %lavim oima/ jednorog sa %lavim oima i zelenim rogom/

jednorog sa %lavim oima, zelenim rogom i teinom od %reko


21/59

iznu'ivanje &omas eferson

radni 6m%ajer -tejt Bilding

lukavo uznemiravati

izleitelj is%asti zadovoljavajue

ozbiljnost graciozni %lesa

zauvek %robudi se

ko god studira ne samo

zanimljivo neosetljiv najvii ovek u odredu

skarletno vr$ %lanine

%onovna investicija izme'u

dakle %oto

+. 5avedite neke od atributa koje konotiraju sledei termini. 7zrazite va odgovor%ridevima ili %ridevskim izrazima. 2rimer( &ermin 3slon4 konotira atribute veliine,

%osedovanja kljova, %osedovanja surle.

bubanj vuk fanatik %obuna

%olitiar 8ona Liza argare%a klavir

'avo 9i% -lobode

E. 5avedite tri stvari koje denotiraju termini iz levog stu%ca i sve stvari koje

denotiraju termini iz desnog stu%ca(

novine najvia %lanina na )emlji


22/59

naunik %rost broj manji od *oleridge# ili eli -$elleT#.

5esinonimni termin je 36nglez4.

a. neboder

b. kor%oracija

c. ostrvo

d. kom%ozitor

e. roman

+. 9onstruiite kom%letne enumerativne definicije za sledee termine(

a. okean

b. kontinent

E. 9onstruiite definiciju %o %odklasi za sledee termine imenujui tri %odklase klase

koju termin denotira. Onda %rona'ite nesinonimni termin za koji ove %otklase mogu

%odjednako dobro %osluiti da ga definiu.

a. ivotinja

b. riba

c. vozilo

d. dragi kamen


48/59

e. mnogougao

. 9onstruiite kom%letne definicije %o %odklasi za sledee termine(

a. etvorostran

b. ameriki novi u o%ticaju

G. 9onstruiite sinonimne definicije za sledee termine(

a. raskrsnica

b. tkanina

c. nukleus

d. %rebivalite

e. brakf. %odrum

g. samit

$. nonja

I. 9onstruiite o%eracionalne definicije za sledee rei(

a. genije

b. feromagnetski

c. fluorescentno

d. alkalno

e. %olarizovana svetlost#


49/59

1. 9onstruiite definicije %rema rodu i razlici za sledee termine. : svakoj definiciji

identifikujte rodni termin.

a. %atak

b. biolog

c. krivino delo

d. %rozor

e. biblioteka

J. 9onsultujte renik da biste %ronali etimoloke korene sledei$ rei, a onda

objasnite kako se oni odnose %rema konvencionalnom znaenju ti$ rei.

a. morfologijab. izomorfno

c. izotro%no

d. fototro%no

e. fotografija

f. litografija

g. litologija

$. %si$ologija

III.Odgovorite sa 3istinito4 ili 3lano4 na sledee iskaze.


50/59

*. &e$nika ekstenzionalne definicije se moe koristiti da bi se %roizvele %recizirajue

definicije.

+. &e$nika ekstenzionalne definicije se moe koristiti da bi se %roizvele sti%ulativne i

leksike definicije.

E. Veina ekstenzionalni$ definicija %renosi tano intenzionalno znaenje termina.

. 7ntenzionalna definicija %renosi znaenje termina navodei lanove klase koju

termin denotira

G. : sinonimnoj definiciji definijens mora biti jedna re.

I. &e$nika sinonimne definicije se moe koristiti da bi se konstruisale %recizirajue

definicije.

1. O%eracionalne definicije ti%ino %renose celoku%no intenzionalno znaenje rei.

J. Vrsta je %odklasa roda.

0. -%ecifina razlika je atribut ili sku% atributa koji identifikuje vrstu.

*


51/59

funkcije kojima slue sti%ulativne, %recizirajue, teorijske i ube'ivake definicije

%ro%isuju razliite sku%ove kriterijuma.

-ravilo : 'eksika definicija "i tre"alo da se prilago(ava standardima ispravne

gramatike

efinicija, kao i svaka druga vrsta izraza, mora biti gramatiki is%ravna. 2rimeri

definicija koje su gramatiki neispravne su sledei(

Odmor je kada ne mora da ide na %osao ili u kolu.

Besan znai ako si ljut na nekoga.

9ardijalni je kao neto u vezi srca.

7s%ravljene verzije su(

3Odmor4 znai %eriod u toku kojeg je aktivnost sus%endovana sa %osla ilikole.

3Besan4 znai biti u stanju ljutnje.

39ardijalni4 znai neto to se odnosi na srce, nalazi se u blizini srca ili

deluje na njega.

&e$niki, definiendum treba staviti %od znake navoda ili %isati kurzivom,

ali ova konvencija se ne sledi uvek.

-ravilo 2: 'eksika definicija "i tre"alo da prenosi s#tinsko znaenje rei koja

se definie


52/59

e 3ovek4 je %onekad definisana kao dvonoac bez %erja. &akva definicija ne

us%eva da %renese sutinsko znaenje rei 3ovek4, onako kako se re koristi u

obinom engleskom. Ona ne govori nita o vanim atributima koji razlikuju ljude od

drugi$ ivotinja, naime, o s%osobnosti da rezonuje i koristi jezik na jednom

sofisticiranom nivou. ?dekvatnija definicija bi bila 3MovekM znai ivotinja koja ima

s%osobnost rezonovanja i govora.4

?ko leksiku definiciju treba %ruiti %osredstvom o%eracionalne definicije

ili %osredstvom bilo kojeg oblika ekstenzionalne definicije, obino bi i$ trebalo

do%uniti ovim ili onim oblikom intenzionalne definicije, %o mogustvu definicijom

%rema rodu i razlici. 9ao to smo ve za%azili, s take gledita obine u%otrebe jezika,

o%eracionalna definicija esto %renosi samo deo intenzionalnog znaenja rei, a taj

deo esto %ot%uno %romauje sutinsko znaenje. to se tie ekstenzionalni$

definicija, u najboljem sluaju one mogu samo dasugeriusutinsko znaenje rei/

one ne mogu da ga %recizno odrede. 9ao rezultat toga, nijedna adekvatna leksikadefinicija ne moe se sastojati iskljuivo od ekstenzionalni$ definicija.

-ravilo /: 'eksika definicija ne "i tre"alo da "#de ni preiroka ni pre#ska

?ko je definicija %reiroka, definiens sadri %revie toga/ ako je %reuska, definiens

sadri %remalo. ?ko bi, na %rimer, 3%tica4 bila definisana kao bilo koja to%lokrvna

ivotinja koja ima krila, definicija bi bila %reiroka zbog toga to bi ukljuivala sle%e

mieve, a sle%i mievi nisu %tice. ?ko bi, s druge strane, 3%tica4 bila definisana kao

bilo koja to%lokrvna %ernata ivotinja koja moe da leti, definicija bi bila %reuska

zbog toga to bi iskljuivala nojeve, koji ne mogu da lete.

@edine vrste leksiki$ definicija koje imaju tendenciju da budu %odlone bilo

kojem od ovi$ nedostataka su sinonimne definicije i definicije %rema rodu i razlici. -a


53/59

sinonimnim definicijama se mora biti na o%rezu da li je definiens zaista sinonim

definienduma. 5a %rimer, definicija 3MkraljM znai vladar4 je %reiroka zato to mnogi

vladari nisu kraljevi. 3Vladar4 nije istinski sinonimno sa 3kralj4. to se tie definicija

%rema rodu i razlici, mora se osigurati to da s%ecifina razlika suava rod na %ot%uno

is%ravan nain. Obe navedene definicije rei 3%tica4 su definicije %rema rodu i razlici4

u kojima s%ecifina razlika ne us%eva da suzi rod na %ot%uno is%ravan nain.

-ravilo 0: 'eksika definicija "i tre"alo da iz"egava cirk#larnost

2onekad se %roblem cirkularnosti javlja u vezi sa parovimadefinicija. -ledei %ar je

cirkularan(

35auka4 znai aktivnost u kojoj se angauju naunici.

35aunik4 znai neko ko se angauje u nauci.

rugom %rilikom definicija moe biti intrinsino cirkularna. Od sledei$, %rva

definicija je sinonimna, druga je definicija %rema rodu i razlici(

3&iina4 znai ti$ost.

3&iina4 znai biti u stanju ti$osti.

-ledee o%eracionalne definicije tako'e rizikuju cirkularnost(

3Vreme4 znai bilo ta to se meri satom.


54/59

-vakako da neka osoba mora znati ta to 3vreme4 znai %re nego to bi razumela

svr$u sata.

-ravilo 1: 'eksika definicija ne "i tre"alo da "#de negativna kada "i mogla da

"#de afirmativna

Od sledee dve definicije, %rva je afirmativna, a druga negativna(

3-klad4 znai $armonija.

3-klad4 znai odsustvo nesklada.

5eke rei su, i%ak, intrinsino negativne. )a nji$ je negativna definicija sasvim

odgovarajua. 2rimeri(

3Uelav4 znai onaj koji nema kosu.3&ama4 znai odsustvo svetlosti.

-ravilo : 'eksika definicija "i tre"alo da izegava fig#rativni3 nejasan3

neodre(en ili dvosmislen jezik

efinicija jefigurativnaako ukljuuje metafore ili tei da oslika neku sliku, umesto

da izloi sutinsko znaenje termina. 2rimeri(

3?r$itektura4 znai zamrznuta muzika.

39amila4 znai %ustinjska la'a.


55/59

efinicija je nejasnaako je njeno znaenje skriveno kao rezultat defektnog

ili neodgovarajueg jezika. @edan od izvora nejasnosti je i %reterano te$niki jezik.

:%oredite sledee dve definicije(

3)eka4 znai sisar iz %orodice Le%orida, reda Lagomorfa, iji se mladi

ra'aju bez krzna i sle%i.

3)eka4 znai zec.

2roblem ne lei toliko u te$nikom jeziku kao takvom, ve u nepotrebnote$nikom

jeziku. )bog toga to je 3zeka4 %rilino nete$niki termin, nikakva nete$nika

definicija nije %otrebna. - druge strane, neke rei su intrinsino te$nike i za nji$ bi

samo te$nika definicija bila zadovoljavajua. 2rimer(

35eutrino4 znai le%ton koji je naizgled bez mase, ije %onaanje slediFermi=irakovu statistiku i koji ima %ola kvantne jedinice s%ina.

efinicija je neodreenaako joj nedostaje %reciznost ili ako je znaenje

zamueno = to jest, ako ne %ostoji nain da se tano kae na koju se klasu stvari

definiens odnosi. 2rimer(

3emokratija4 znai vrsta vlasti gde ljudi imaju kontrolu.

Ova definicija ne us%eva da identifikuje ljude koji imaju kontrolu, kako oni vre tu

kontrolu i to nad im oni imaju kontrolu.


56/59

efinicija je dvosmislena ako je %odesna za vie od jedne razliite

inter%retacije. 2rimer(

3&rougao4 znai figura sastavljena od tri %rave linije u kojoj su sva tri ugla

jednaka *J


57/59

Ovo %ravilo vai za svaku definiciju u kojoj je kontekst definiensa vaan za znaenje

definienduma. 5a %rimer, definicija 3MusM znai nereeno u %oenima u jednom gemu

ili u gemovima u okviru jednog seta4, %raktino je bez znaenja ako uo%te ne

%ominje tenis. 9ad god je definiendum re koja znai razliite stvari u razliitim

kontekstima, znaajno je u%uivanje na kontekst.

3-trajk4 znai u bezbolu# bacanje %osle kojeg udara zama$uje i

%romauje.

3-trajk4 znai u kuglanju# in ruenja svi$ kegli %rvom lo%tom iz rama.

3-trajk4 znai u %ecanju# %ovlaenje ta%a linijom koju je na%ravila riba

kada je zagrizla.

5ije uvek nuno eksplicitnou%uivati na kontekst, ali bi bar frazeologija definiensa

trebalo da ukae na kontekst.

Vebanje +.G

9ritikujte sledee definicije u svetlu osam %ravila za leksike definicije(

*. -kul%tura je trodimenzionalna slika izra'ena od mermera.

E. 3azvijanje4 znai transformisanje %od dejstvom $emikalija.

G. 3-emantika4 je kad neko %rouava rei.

I. 32rako4 je ure'aj izra'en od %lastike kojim se manuelno o%erie i koji %oseduje

baterijsko na%ajanje, %roizvodei zujav zvuk kad kod se aktivira %rekida.

J. 37nteligencija4 je sve ono to se meri testom 7W=a.


58/59

*


59/59

okviru date lingvistike zajednice, %recizirajue definicije redukuju nejasnost rei,

teorijske definicije sugeriu teoriju koja daje izvesnu karakterizaciju entitetima koje

termin denotira, a ube'ivake definicije se koriste da utiu na stavove ljudi u zajednici

%rema stvarima koje ta re denotira.

ve vrste znaenja koja re ima, intenzionalno i ekstenzionalno, mogu se

koristiti kao osnova za %roizvo'enje definicija. 6kstenzionalne definicije dodeljuju

znaenje rei identifikujui stvari koje re denotira, a intenzionalne definicije

ostvaruju istu svr$u identifikujui atribute koje re konotira.

8e'u ekstenzionalnim definicijama, demonstrativne definicije 3%okazuju4

na stvari koje su u %itanju, enumerativne definicije imenuju razliite individue u klasi,

a definicije %rema %odklasi identifikuju %odklase ti$ stvari. 8e'u intenzionalnim

definicijama, sinonimne definicije izjednauju definisanu re sa drugom rei koja

konotira iste atribute, etimoloke definicije razotkrivaju %oreklo rei, o%eracionalne

definicije s%ecifikuju eks%erimentalne %rocedure za odre'ivanje toga da li se re moeu%otrebuti za izvesnu stvar, a definicije %rema rodu i razlici identifikuju iru klasu

stvari, a zatim je suavaju da bi se %oklo%ila sa klasom na koju re referira.

2ostoje %ravila koja rukovode konstruisanjem leksiki$ definicija. &akve

definicije bi trebalo da se %rilago'avaju gramatikim standardima, da %renose

sutinsko znaenje rei koja se definie, da ne budu ni %reiroke ni %reuske, da

izbegavaju cirkularnost, da izbegavaju negativan, figurativan, nejasan, neodre'en,

dvosmislen i afektivan jezik i da ukazuju na kontekst na koji se definiens odnosi.

Documents

Poglavlje 2, Jezik, Znacenje i Definicija