Embed Size (px)
Citation preview
stvenog brazilskog plavog mermera, koji jespecifi~an po tome {to je to jedini mermerna svetu prirodno plave boje.
Kad se izadje iz njegovog apart-mana, ulazite u hodnik ~ijom du`inomimate 10 potpuno istih soba, koje sukori{}ene za Titovu pratnju.
Na spratu su tri potpuno razli~itaapartmana po veli~ini, ali sli~na u dizajnu,i slu`ila su za sme{taj njegovih specijalnihgostiju i vode}ih ~lanova Vlade.
U vili “Galeb“ je i bazenolimpijske veli~ine koji na jednoj polovi-ni ima pokretno dno, a u }o{ku bazena senalaze dve male saune koje su i sada ufunkciji. Ovaj bazen je punjen morskom,
mineralnom ili obi~nom vodom, u zavis-nosti od potrebe i `elje mar{ala. A ispodnjega je ~itava ma{inerija koja je radila natome.
Tu su i sobe za hidroterapiju sakadama za sve vrste hidroterapije plustakozvani {kotski tu{ – terapija koja jenamenjena ba{ za njegovu tada{nju bolest, agde su kori{}ene topla i hladna voda naiz-meni~no pod odredjenim pritiskom.
Da bi sve bilo 100 postobezbedno za Broza, u podrumu senalazio akvarijum sa najosetljivi-jom tropskom ribicom, koji je kon-trolisao ~isto}u vode. Ukoliko vodaiole nije bila ~ista ribica bi uginu-
la i alarm bi se upalio. To se kontrolisalosedam dana pre no {to bi Tito do{ao. Jedan~ovek je sedeo pored akvarijuma i vodiora~una o tome, to mu je bio posao.
Ka`u da je Broz poslednji putbio u ovoj vili 15. aprila 1979, kada jebio veliki zemljotres u Crnoj Gori. Akada je zemljotres prestao, on je zatra`iovoza~a i adjutanta i obi{ao celu obalu davidi {tetu. Nakon toga ostao je tu u Igalu
jo{ jednu no}, a onda se vratio u Beogradodakle je uputio apel svim narodima inarodnostima i celom svetu za pomo}Crnoj Gori.
I sada ispod zgrade, u produ`etkupodruma, jo{ uvek postoji bunker koji jeslu`io za za{titu od radijacije u slu~ajubombardovanja.
Godine 1991. u zgradi je odr`ansastanak izmedju lorda Karingtona ipredsednika svih biv{ih republika SFRJ ucilju zaustavljanja gradjanskog rata
Na`alost, sastanak nije biouspe{an, rat se zavrsio ~etiri godine posletoga – ka`e na{ vodi~ Alen Filipovi} i timezavr{ava ovu turu.
R E P O R T A @ A
11www.serbianmirror.comOktobar 2016.
Pogled sa jedne od terasa vile Galeb
F I L M S K E P R E M I J E R E
Oktobar 2016.12
Kada smo u pro{lombroju “SrpskogOgledala“ preneli
odluku glavnog producenta iglumca da }e “Ma{inovodja“sti}i uskoro na Festival u^ikago, napisali smo i da je tonajbolji film iz ovogodi{nje pro-dukcije iz Srbije. I nismopogre{ili. Vrlo brzo Stru~niodbor Srpske filmske akademijepregledao je pet prijavljenih fil-mova koji su ispunili zahtevaneuslove i nakon ve}anja, u skladu sa pravili-ma ameri~ke i pravilnikom srpske akademi-je, tajnim glasanjem doneo je odluku da }e“Ma{inovodja“ biti predstavnik Srbije zaizbor za najbolji strani film za ameri~kogOskara. Odbor je birao izmedju filmova“Vla`nost“ u re`ijiNikole Ljuce, “Dobra`ena“ MirjaneKaranovi}, “Igra utami“ JugaR a d i v o j e v i } a ,“Isceljenje“ IvanaJovi}a i Radovi}evogostvarenja. Glasanju jepristupilo 14 od 19~lanova Stru~nog odbo-ra – film “Vla`nost“dobio je dva glasa,“Dnevnik ma{inovodje“osam glasova, a“Isceljenje“ ~etiri glasa.
U Stru~nomodboru su bili filmologdr Petar Volk, predsed-nik, reditelj DarkoBaji}, reditelj Branko Baleti}, direktorfotografije Predrag Bambi}, glumica TanjaBo{kovi}, direktor fotografije MiloradGlu{ica, scenograf Jasna Dragovi}, glumicaRadmila @ivkovi}.
U medjuvremenu “Ma{inovodja“ jepremijerno prikazan u beogradskom Savacentru. Ovu toplu, duhovitu pri~u o ljud-
skosti, prijateljstvu, ljubavi...,koja je i vrsta oma`a jednojte{koj profesiji o kojoj gotovoni{ta ne znamo, na{a publikaispratila je ovacijama.
Naravno, na premijeriu Beogradu je bio prisutan iizve{ta~ “Srpskog Ogledala“Jasna Stanojev i li~no u ime~italaca ~estitala LazaruRistovskom kandidaturu zaOskara i uspe{nu premijeru uBeogradu. Zahvalio se i preneo
nam je `aljenje {to ne}e mo}i da li~no pris-ustvuje prikazivanju “Ma{inovodje“ u~ikagu, jer je u velikim obavezama, po{tosnima ~ak dva filma, od kojih }e jedannaredne godine sigurno biti na Festivalu u^ikagu. “Obe}ao sam i do}i }u u ^ikago
naredne godine!@elim da i ove godineFestival bude uspe{ankao i prethodnih god-ina. Verujem da }epublika u`ivati umom filmu“, rekao jeza “Ogledalo“ LazarRistovski, koji je natu temu razgovarao saAleksandrom Vlajko-vi}em, selektoromFestivala.
Podse}amo,komedija - melodramasa LazaromRistovskim u glavnojulozi, koji je i jedanod producenata(“Zilion film“),
do`ivela je svetsku premijeru na festivalu uMoskvi, gde je osvojila nagradu publike.Tokom leta, “Dnevnik ma{inovodje“ savelikim uspehom prikazivan je na gotovosvim festivalima u regionu, potom i uMontrealu, a o~ekuju ga i premijere na fes-tivalima u Londonu, Var{avi, Stokholmu...
Lazara Ristovskog smo pitali i
kako komentari{e okolnost da je dvostrukikandidat za ovogodi{njeg Oskara. “Da,{anse da dobijem Oskara sada su dvostrukove}e. Medjutim, kako sam i pro{li put rekaoza ”Ogledalo”, Oskar ne dobijaju uveknajbolji. Ali nikad se ne zna ... Trku nas-
tavljamo. Dovidjenja u ^ikagu. Pozdravitesve na{e ljude koji dodju na Festival, ali isve druge, jer znam da na{i ljudi dovode naFestival i svoje ameri~ke prijatelje“, rekaoje ekskluzivno za “Srpsko Ogledalo“ na{filmski velikan Lazar Ristovski.
”DNEVNIK MA[INOVODJE” U TRCIZA OSKARA PREKO ^IKAGA
OD NA[EG DOPISNIKA
Jasna Stanojevdopisnik iz Beograda
U`iva}ete u mom filmu na Festivalu u ^ikagu – ka`e ekskluzivno za “Srpsko Ogledalo“ Lazar Ristovski i najavljuje svoj novi film sa kojim }e se pojaviti naredne godine u ^ikagu!
N O V E K N J I G E
13www.serbianmirror.comOktobar 2016.
Marko Lopu{ina, jedan odretkih hroni~ara `ivotana{ih ljudi u rasejanju,
objavio je novu knjigu “Srbi uIsto~noj Ervopi“. A na njenoj pro-mociji u Novom Sadu najavljen jeizlazak prvog toma njegove“Enciklopedije srpske dijaspore“,kao i rad na knjigama “Srbi uVelikoj Britaniji“ i “Srbi uSkandinaviji“. Ovim informacijamazapo~elo je predstavljanje novogdela Marka Lopu{ine.
“Nastavljaju}i svojaistra`ivanja Srba u rasejanju,Marko Lopu{ina je napisao knjiguu dva toma o na{em narodu uzemljama biv{e carske Rusije iVar{avskog pakta. Ovo je retko
svedo~anstvo o postojanju Srba naprostorima Isto~ne Evrope, sa kogsu potekli i kome se stalnovra}aju“, rekao je na prezentacijiovog dela dr Neboj{a Kuzmanovi},predstavnik Pokrajinskog sekretari-jata za kulturu Vojvodine.
Promocija dvotomnehronike, koju je sufinansiralaUprava za dijasporu a izdali“Prometej“ i “Euprogres“, odr`anaje 20. septembra u Gradskoj ku}i uNovom Sadu. Na promociji sugovorili izdava~i Zoran Kolund`ija,Radomir ~ubranovi}, dr Neboj{a
Kuzmanovi} i autor MarkoLopu{ina.
“Jo{ u sedmom veku Srbisu bivstvovali na prostorimaIsto~ne Evrope, ali su ih tada zvaliVenedi, Raci, Bojki, Lugi i Servi.Imali su svoje zemlje Venediju,Bojkiju, Slavenoserbskuju, BeluSrbiju i Novu Serbiju. Prva masov-na seoba bila je pod patrijarhom~arnojevi}em, a potom se na{narod selio na istok Starog konti-nenta posle velikih ratova. Tada suSrbi bili grani~ari i borci u ^e{koj,Slova~koj, Madjarskoj, carskojRusiji, a danas su graditelji ovogdela Evrope“, naglasio je Lopu{ina.
Na Istoku `ivi oko250.000 Srba, najvi{e ih je u Rusiji80.000 i Sloveniji 60.000, a naj-manje u Belorusiji, tek nekolikostotina. Srbi imaju status za{ti}enenacionalne manjine u Madjarskoj,Rumuniji, ~e{koj i Slova~koj, uRusiji i Poljskoj su etni~ka grupa,a u Sloveniji izbrisani ljudi.
Na promociji je bilo okostotinu ljubitelja knjige. Medjunjima su bili i Kosta Papi} izKlivlenda i dr Rajko Radojevi} izToronta. U umetni~kom programuu~estvovao je hor starih narodnihpesama ISON iz Novog Sada,koji vodi prof. Miodrag Mi{aBlizanac. Z. K.
SRBIJA NA ISTOKUPromocija knjige o Srbima u rasejanju
U Gradskoj ku}i u Novom Sadu odr`ana promocija knjige Marka Lopu{ine “Srbi u Isto~noj Evropi“, koju je sufinansirala Uprava za dijasporu
Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionuMinistarstva spoljnih poslova organizuje tradicionalni{tand dijaspore i Srba iz regiona na ovogodi{njem 61.
Medjunarodnom sajmu knjiga. Prijave do 10. oktobra 2016.godine.
Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionuMinistarstva spoljnih poslova, upu}uje poziv autorima, udru`enji-ma pisaca, knji`evnim klubovima, izdava~ima, bibliotekarima,knji`arima iz regiona i dijaspore da se prijave za promotivni nast-up u okviru {tanda Uprave u hali 4 Beogradskog sajma.
Ovogodi{nji 61. Medjunarodni beogradski sajam knjigabi}e odr`an od 23. oktobra do 30. oktobra 2016. godine.
U prijavi je potrebno da se navede:- Ime i prezime autora, ili ime organizacije- Naziv i kratak opis dela ili programa promocije- Kratka biografija i bibliografijaNajmanje jedan primerak knjige na adresu: Uprava za
saradnju s dijasporom i Srbima u regionu (za Sajam knjiga) Vase^arapi}a 20, 11000 Beograd.
Prijave slati do 10. oktobra 2016. na elektronske adrese:[email protected] i [email protected]. Kontaktosobe su Danijela Mitrovi} i Miroslava Ka~uri}, telefoni +381 (11)3202971, +381 (11) 3202945.
POZIV ZA U^E[]E NA SAJMU KNJIGA
J U B I L E J I
14 Oktobar 2016.
J U B I L E J I
15Oktobar 2016. www.serbianmirror.com
15 GODINA OGLEDALAU Tuscano’s restoranu, 25.Septembra, Ogledalo je sve~ano obele`ilo 15 godina svoga rada,Uz prijatelje na{eg lista i prigodan kulturno-umetni~ki program, proslavili smo ovaj va`an
jubilej. Nismo pri~ali o zna~aju srpskih medija, jer smatramo da svako od nas to zna. Nismo se `alilkako te{ko opstajemo i kako se dovijamo zahvaljuju}i dobrim saradnicima, novinarima i organizu-ju}i druge projekte, kako bismo izlazili redovno svakog meseca, svih ovih 15 godina. Potpunosvesni ozbiljnosti i odgovornosti ovog posla, sigurni smo da srpska re~ zaslu`uje da su ~uje i negu-je.
Zato smo uvek iskreno zahvalni svim na{im dopisnicima i saradnicima na nesebi~nom radui dugogodi{njoj saradnji. Takodje se zahvaljujem svim u~esnicima kulturno-umetni~kog programa,koji su svojim dobrovoljnim nastupom i iskrenom ̀ eljom da podr`e na{ list Ogledalo, uveli~ali pro-gram jubileja. A onda su tu i na{i prijatelji, Petar Jovanovi}, vlasnik Tuscano’s restorana, AleksaLazi} vlasnik radnje Harczak -Lazi} Deli, i svim sponzorima na{e lutrije: Sandy’s Bakery & Deli,Zepter International, City Fresh, Radiant Spa & Salon, Beograd Café, Shear Ellegance Salon, ABCBakery, Grada Markovi} i njegov frizerski salon i mnogi drugi.
Hvala na{im cenjenim gostima, koji ne propu{taju na{e godi{njice i koji nas podr`avajumoralno i svojimnov~anim prilozima.
Svima od srca hvala.Slavica Petrovi} sa redakcijom
Sve~ano obele`avanje 15. godina rada Ogledala
Konzul `eran Dejan Radulovi} na proslavi jubileja
B I Z N I S
16 Oktobar 2016.
B I Z N I S
17Oktobar 2016. www.serbianmirror.com
V A [ E P O R U K E
18 Oktobar 2016.
19www.serbianmirror.comOktobar 2016.
STARI BEOGRAD
Pored Kne`evog,Starog ili Gospoda-rskog konaka, pove-
like i ukra{ene ku}e kojase nalazila na zemlji{tutada{nje Patrijar{ije i ukojoj je knez Milo{Obrenovi} sa svojomporodicom stanovao kadaje boravio u Beogradu,postoji i Novi ili Ljubi~inkonak, a koji se nalazi uUlici Sime Markovi}a br.8, a u neposrednoj bliziniSaborne crkve. Kne`evkonak zidalo je 1816. godine ~etrdesetmajstora. Bio je od drveta i imao je, osimprizemlja, jedan sprat. Za stari konak,ispred koga se nalazio ulaz sa srpskimgrbom na limu i sultanovim potpisom,ka`e jedan posetilac da se “ve} spoljamo`e kroz otvorene prozore u sobi nauglu videti ru`ni moleraj koji se ovdeceni kao najve}i ukras“.
Posle Drugog srpskog ustanka1815. Godine, celokupan `ivot srpskogdela Beograda po~eo se usredsredjivatioko Saborne crkve i stare Mitropolije. Pozabele{ci Todora Stefanovi}a Vilovskog,istori~ara starog Beograda, “oko ovogacentra toliko zna~ajnog u istoriji preporo-da na{e dr`ave grupisalo se srpsko grad-janstvo i sav ostali gr~ki i cincarski trgo-va~ki svet u Beogradu …“ U tom deluna{e prestonice otpo~eli su radovipo~etkom juna 1829. godine na podizan-ju Ljubi~inog konaka, koji je gradiojedan Makedonac, rodom iz Vodena,Had`i Nikola @ivkovi}, prvi neimarobnovljene Srbije, a nadzor nad zidarskimradovima vodio Toma Vu~i} Peri{i}. OtoDubislav Pirh, nema~ki oficir i putopisac,zabele`io je ovih nekoliko redova oLjubi~inom konaku: “… U blizinikne`eve ku}e (Gospodarskog konaka), ustranu od prostora, le`i konak, koji jeknjaz tada sazidao; iako nije najve}a, posvojoj formi to je najlep{a zgrada kojusam video u Srbiji. Ukrasi na njoj izrad-jeni su od drveta, ina~e je ciglom ozi-dana, nad visokim parterom ima jo{ jedansprat, a u sredini je njenoj jedna velikasala koja ide u visinu sve do gore, a usamoj njoj je uzvi{ica na formu balkona,iz koje se sa dve strane glavne ulazi urazne sobe …“ Podizanje zgrade po~eloje 1829. godine. Malim sredstvima iprimitivnom tehnikom zgrada je zavr{enaza dve godine, iako pokriva povr{inu odblizu 300 m2 , a sadr`i podrum, prizeml-je i sprat. Zgrada u dana{njem svomobliku gradjena je u dva maha. Jedandeo, koji se nalazi na ju`noj strani,dogradjen je 1836. godine. Ku}a jeizgradjena kombinovanim sistemommasivnog zidanja opekom i drvenog bon-druka za spoljne zidove, a ~istim drven-
im bondrukom zaunutra{njost. Zidovi temel-ja su od ta{majdanskogkamena, utegnuti hras-tovim gredama. Tavanicanad podrumom je zasvede-na opekom, a ostale su oddrveta. Sva drvena gradjaje hrastova, koje je ondabilo u izobilju po celoj{umadiji. Krov je pokriven}eramidom, tada{njim nor-malnim pokriva~em svih
boljih zgrada. Na krovuzgrade, uzdignuta nad
najvi{om ta~kom njegovom, nalazila se
jedna kula-~ardak osmougaonog oblikakojoj se prilazi specijalnim stepenikom izsrednje sobe na isto~noj fasadi. Ova kulaima sedam prozora kroz koje se pru`apogled na okolinu Beograda, od Avale doBanata. Polo`aj kule kao i specijalni
obradjeni stepenik pokazuju da je onaslu`ila u`ivanju u lepom izgledu.Dvori{te je bilo ogradjeno visokimzidom, a ulazilo se u njega kroz velikuozidanu i pokrivenu kapiju. Od ovogazida i kapije nije ni{ta o~uvano.
Ljubi~in konak je od istorijskogzna~aja. Za vreme prve vlade knezaMilo{a Obrenovi}a u toj zgradi bila jesme{tena Glavna dr`avna blagajna. Pare sudr`ane u podrumu, u zobnicama, oka~enena gvozdene alke. U Konaku je stanovalaknjeginja Ljubica sa sinovima Milanom iMihailom. Posle abdikacije kneza Milo{aObrenovi}a 1. juna 1839. Godine, nasledioga je stariji sin Milan. On je bio bolestan
i vladao je svega 26 dana. Umro je u kon-aku 26. juna 1839. godine. Nasledio ga jemladji Milo{ev sin Mihailo. Ni Mihailo niMilo{ nisu bili u Srbiji kada je umroMilan i, dok je Mihailo iz Vla{ke oti{aoda se kao novi knez pokloni sultanu,
Srbijom je u njegovom odsustvu upravlja-lo skoro tri meseca “Namesni{tvoknja`evog dostojanstva”, prvo namesni{tvou kne`evini Srbiji, koje su sa~injavaliJevrem Obrenovi}, Avram Petronijevi} iToma Vu~i} Peri{i}. Oni su u Konakudr`ali sednice dok se knez Mihailo nijevratio u Beograd. Knez je u toj zgradistanovao sve do 1842. godine kada jemorao napustiti zemlju i oti}i u inostranst-vo. Po{to je prestala biti kne`ev dvor,zgrada je slu`ila za sme{taj raznihdr`avnih ustanova. Tako je tu, u prvovreme, bio sme{ten Licej – prvo velikou~ili{te u Srbiji; zatim od 1845. godinePrva beogradska gimnazija, u kojoj je pre-davao mladi profesor i budu}i putopisacLjubomir Nenadovi}, potom od godine1863. Apelacioni i kasacioni sud. Predbalkanski rat 1912. godine sme{ten jeovde Zavod za vaspitanje gluvoneme dece,koji je tu bio sve do 1929. godine, kad jezgrada restaurirana skoro u svom prvobit-nom obliku za Muzej savremene umetnos-ti. Do 6. aprila 1941. godine bio je u tojzgradi sme{ten Crkveni muzej Srpskepatrijar{ije.
Tako je ta istorijska znamenitost,po re~ima arhitekte Nikole B.Nestorovi}a, “prva solidna izgradjenagradjevina koju su Srbi posle oslobodjen-ja podigli u Beogradu…“, zgrada sazi-dana u tipi~nom stilu koji se mo`e naz-vati balkanskom profanom arhitekturom,a koji se obi~no pogre{no naziva turskomarhitekturom.
Novi konak su slikali mnogi na{iumetnici. Izmedju ostalih i PedjaMilosavljevi}. U Novom Ljubi~inom kon-aku prvobitno je sme{ten Zavod zaza{titu i nau~no prou~avaje spomenikakulture Srbije, osnovan 25. juna 1947.godine.
Dr Vojin Drenovac
KONAK KNJEGINJE LJUBICEKONAK KNJEGINJE LJUBICEKONAK KNJEGINJE LJUBICEKONAK KNJEGINJE LJUBICEKONAK KNJEGINJE LJUBICE
I Z N A [ E P R O [ L O S T I
O D N A [ E G D O P I S N I K A
20 Oktobar 2016.
Generalni konzulatRepublike Srbije u^ikagu je svojim
anga`ovanjem pomogao real-izaciji zna~ajnih dogadjaja utoku meseca septembra, a koji suna svojevrstan na~in doprineliafirmaciji Srbije, srpske kulture itradicije.
To je pre svega koncert,odnosno dva koncerta LakeForest simfonijskog orkestra poddirigentskom palicom ame-ri~ko-srpskog dirigentaVladimira Kulenovi}a, na kojimaje specijalni gost bio StefanMilenkovi}, najpoznatiji srpskiviolinista. Bio je to svojevrsniameri~ko-srpski muzi~ki dogad-jaj, odnosno sna`na afirmacijaSrbije, srpske kuture i njenihvrhunskih muzi~kih umetnika.Koncerti su odr`ani pred punomsalom prevashodno ameri~kepublike, ali i one iz srpske zajed-nice, koja je ovacijama pozdrav-ila izvodja~e, dirigenta VladimiraKulenovi}a i specijalnog gostaStefana Milenkovi}a.
Na poziv Generalnogkonzulata i zah-valjuju}i saradnji saLake ForestSymphony, koncer-tu su prisustvovaligeneralni konzuli,~lanovi konzularnogkora u ^ikagu kojesu na po~etku kon-certa pozdravilimuzi~ki direktorVladimir Kulenovi} iizvr{ni direktorSusan Lape.Konzul-`eran DejanRadulovi} se susreo saizvodja~ima i predstavnicimaLake Forest Symphony i tomprilikom im po`eleo uspe{nu 59.muzi~ku sezonu. Nakon koncertaodr`an je koktel uz podr{ku iGeneralnog konzulata.
I ove godine, kao isvakog septembra, u ^ikagu jeodr`ana manifestacija “Danmira” ustanovljena 1978. godine.Sa centralnog gradskog trgaDaley Plaza upu}ena je poruka
mira. U manifestaciji suu~estvovali predstavnici grada,dr`ave Ilinois, konzularni kor,predstavnici etni~kih zajednica,kulturnih i obrazovnih institucijai drugi. Prilikom ceremonijeWorld Peace Flag no{ene suzastave svih zemalja sveta –~lanica UN. Za svakupojedni~anu zemlju upu}ena jemolitva za mir. Generalnikonzuli ili predstavnici konzula-ta sa sedi{tem u ^ikagu su nosili
zastavice svojih zemalja. U imeGeneralnog konzulata RepublikeSrbije u~estvovao jekonzul-`eran Dejan Radulovi}.U kulturno-umetni~kom progra-
mu je u~estvovaosrpski folklorni ansambl “Bo`ur“iz ^ikaga. Ovo je prvi put da suu ovoj manifestaciji u~estvovalii predstavnici srpske zajednice u
^ikagu. Srpska akademija
“Sveti Sava” u ^ikagu jeproslavila 15-godi{njicu osnivan-ja. Tim povodom u koncertnojdvorani Nichols u Evanstonuodr`an je sve~ani koncert nakome su u~estvovali MajaBogdanovi}, ~elistkinja izPariza, sopran Olga Bojovi} ipijanista Kristijan Civljak,guda~ki kvartet {kole zamuzi~ke telanete iz ]uprije, hor“Branko Radi~evi}“ i studentiAkademije “Sveti Sava”.Specijalno za ovu priliku Nata{aBogojevi}, srpski kompozitor iz^ikaga, napisala je kompoziciju“O~e premudri, svetitelju Savo”za me{oviti hor i violon~elo,koja je premijerno izvedena nasve~anom koncertu u Evanstonu.Koncertu su prisustvovali ugled-ni gosti medju kojima je bio iDjerdj Matkovi}, ambasadorRepublike Srbije u SAD.Ambasador Matkovi} je ~estitkepovodom jubileja {kole preneo usvom obra}anju na sve~enojakademiji odr`anoj u crkvenomdomu. Istovremeno,konzul-`eran Dejan Radulovi} jeuru~io zahvalnicu Generalnog
konzulata za
zna~ajan doprinos {kole u obra-zovanju najmladjih generacija,o~uvanju jezika, kulture, istorijei religije srpskog naroda.
^ESTITKA POVODOM GODI[NJICE OGLEDALAAmbasada Republike Srbije u Vašingtonu i generalni konzulati Republike Srbije u ^ikagu
i Njujorku ~estitaju redaciji lista “Ogledalo” 15-godišnjicu osnivanja.Zna~ajno je imati list kao što je “Ogledalo”, koji pisanom re~ju povezuje srpsku zajed-
nicu sa maticom i koji svojom anga`ovanoš}u doprinosi afirmaciji i o~uvanju srpskog jezi-ka, pisma, kulture i tradicije u srpskom rasejanju.
Diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u SAD su zahvalna na saradnjisa redakcijom lista i `ele “Ogledalu” da istraje u svojim naporima, kao i puno uspeha u dal-jem radu.
AFIRMACIJA SRPSKE KULTURE I TRADICIJE
