Priručnik: razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini

1

Vodič za lokalne samouprave

RAZVOJ INDUSTRIJE I PROMOCIJA INVESTICIJA U VOJVODINI

Vodič za lokalne samouprave

RAZVOJ INDUSTRIJE I PROMOCIJA INVESTICIJA U VOJVODINI

© 2014 NALED Štampanje, izradu i distribuciju ove publikacije omogućio je Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu u okviru javnog Konkursa za podsticanje inovativnog pristupa u promovisanju povoljnog poslovnog okruženja u jedinicama lokalne samouprave. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je odgovorna za sadržaj ove publikacije, koji ne mora nužno odražavati stavove Vlade AP Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu.

Razvoj industrije i promocija investicija u Vojvodini 5

SADRŽAJ

UVOD ................................................................................................................................................................. 6

PROMOCIJA INVESTICIJA ................................................................................................................................. 10

AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA .......................................................................................................................... 24

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA .......................................................................................................................... 34

POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA .............................................................................................. 44

ANEKS - PREDNOSTI ULAGANJA U VOJVODINI ................................................................................................ 58

LITERATURA ..................................................................................................................................................... 61

Vodič za lokalne samouprave6

Iako je odgovornost za kvalitet života i ekonomski razvoj na lokalu decentralizovana još od 2007, mali broj opština u Srbiji i Vojvodini pokazao je da ima dovoljno znanja, iskustva i kapaciteta da bi se bavio razvojem privrede i promocijom investicija. Rešenje za ovaj problem je stalna edukacija i uvođenje standarda povoljnog poslovnog okruženja u rad lokalne administracije, te podrška opštinama u promociji njihovih investicionih potencijala u zemlji i inostranstvu. Upravo iz tih razloga, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) je u aprilu 2014, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, pokrenula projekat „Povoljno poslovno okruženje kao pokretač

UVOD

razvoja Vojvodine“, a jedan od njegovih rezultata je prvi Vodič za razvoj industrije i promociju investicija, koji se nalazi pred vama, namenjen lokalnim liderima i profesionalcima iz javne uprave. Početak projekta obeležilo je lansiranje četvrtog ciklusa naciona-lne kampanje za promociju ulaganja „Čekirajte se za bolje poslo-vanje: Investirajte u Srbiju“ na Aerodromu Nikola Tesla. Reč je o jedinstvenoj kampanji u svetu u okviru koje su na beogradskom aerodromu predstavljene ciljane grane privrede i mogućnosti za ulaganje u opštine i gradove sa povoljnim poslovnim okruženjem (aktuelni nosioci NALED-ovog certifikata): Kovačica, Kula, Nova Varoš, Odžaci, Pirot, Ruma i Smederevo. Na Aerodromu se pro-moviše i region Vojvodine koji je po oceni prestižnog Financial


Timesa i njegovog fDi magazina, prvi u Evropi po cenovnoj efi-kasnosti.U okviru projekta NALED je organizovao seriju edukativnih okruglih stolova na lokalu, u odabranim industrijskim i razvo-jnim centrima Vojvodine (u Sremu, Banatu i Bačkoj) i regionalni samit o investicijama u Novom Sadu. Kroz razgovor i moderira-nu diskusiju sa investitorima i predstavnicima razvojnih agenci-ja i međunarodnih organizacija, gradonačelnici i profesionalci iz kancelarija za lokalni ekonomski razvoj u Vojvodini imali su priliku da saznaju kako da stvore podsticajnu poslovnu klimu za razvoj prioritetnih grana privrede među kojima su poljoprivreda, prehrambena, automobilska i farmaceutska industrija. Ključni zaključci sa ovih diskusija i primeri najbolje prakse u promociji investicija sadržani su i u ovom Vodiču.

PROAKTIVAN PRISTUP LOKALNOM RAZVOJUUspešnost i konkurentnost jedne lokalne samouprave u velikoj meri zavisi od toga da li opština sebe vidi isključivo kao servis građana i čeka na pomoć države u privlačenju investitora, ili je spremna da samostalno preduzme inicijativu u cilju razvoja lo-kalne privrede. S jedne strane, uloga države jeste presudna za uspostavljanje kontakta i vođenje pregovora sa velikim investi-torima (primer FIAT-a), koji ulažu nekoliko stotina miliona evra i zapošljavaju hiljade ljudi, ali, na drugoj strani, opštine mogu mnogo da učine po pitanju privlačenja malih i srednjih investicija, u vrednosti od nekoliko miliona evra pa naviše. Među prvim lokalnim samoupravama koje su shvatile značaj proaktivnog delovanja na planu lokalnog ekonomskog razvoja (LER) pojavile su se Inđija i Zrenjanin u periodu između 2000. i 2003. godine, pre svega zahvaljujući snažnom lokalnom liderstvu. Međutim, institucionalni kapacitet za bavljenje LER-om nije bio razvijen sve do 2006. godine, kada su formirane prve Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, kao prvi organi opštinskih uprava koji su imali razvojnu, a ne upravnu (administrativnu) ulogu. Konačno, 2007. godine, novim Zakonom o lokalnoj samoupra-vi uspostavljen je i nedostajući pravni okvir, kada su promocija

investicija i razvoj postojeće privrede stavljeni u nadležnost opšti-na i gradova. Pošto su stvoreni svi uslovi za bavljenje lokalnim ekonomskim razvojem, ostalo je nerešeno samo jedno pitanje – kako se to radi? Iste godine (2007), odgovor na ovo pitanje ponudio je NALED, u saradnji sa državnim institucijama i uz podršku USAID-a, kroz program Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem. U narednih nekoliko godina, više od trećine lokalnih samouprava u Srbiji izabralo je NALED-ov pro-gram certifikacije kao mehanizam za reformu lokalne adminis-tracije i unapređenje kvaliteta usluga i informacija koje pružaju postojećoj privredi i investitorima.

POVOLJNO POSLOVNO OKRUŽENJE Zbog izuzetnih rezultata u Srbiji, program certifikacije 2012. go-dine, uz podršku Nemačke Vlade i GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga, prerasta u regionalnu inicijativu i međunarodno priznat standard (BFC SEE - Business Friendly Certification in Southeast Europe) koji osim u Srbiji, pri-menju opštine i gradovi u Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Herce-govini.BFC SEE program pruža opštinama jasne smernice o tome kako da kreiraju dobru poslovnu klimu i uvedu međunarodno priznate standarde efikasne i transparentne lokalne administracije. S druge strane, investitorima koji žele da presele ili prošire svoje poslovan-je u jugoistočnu Evropu, BFC SEE služi kao standardizovan meh-anizam za procenu lokalnih uslova za poslovanje i ukazuje na to koje opštine u regionu imaju najpovoljniju klimu za investiranje.

Nagrada Financial TimesaU proteklih sedam godina, certifikovane opš-tine u Srbiji (31) su uspele da privuku više od šest milijardi evra direktnih investicija. Najnovije priznanje stiglo je od specijalnog izdanja časopisa The Financial Times koji je šest lokalnih samouprava iz ove grupe (Inđija, Sremska Mitrovica, Vranje, Zaječar i Subotica) uvrstio u rang listu najboljih opština za ulaganje u Evropi 2014/15.


Kvalitet lokalnog poslovnog okruženja ocenjuje se na osnovu više od 80 kriterijuma certifikacije koji su grupisani u 12 kategorija: 1. Strateški pristup lokalnom ekonomskom razvoju2. Organizacioni kapacitet za pružanje podrške privredi

(Kancelarija za LER)3. Saradnja i direktna komunikacjia sa lokalnom privredom

(Privredni savet)4. Efikasan sistem za izdavanje građevinskih dozvola5. Baze podataka o dostupnim lokacijama, radnoj snazi, privredi6. Primena marketinga u cilju promocije investicija7. Kreditna sposobnost i finansijska stabilnost8. Promocija zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa9. Podsticanje privatno-javnih partnerstava10. Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge11. Transparentna i podsticajna politika lokalnih taksi, naknada

i podsticaja12. Primena informacionih tehnologija

BFC SEE programu certifikacije do danas je pristupilo više od 50 lokalnih samouprava iz jugoistočne Evrope. Uz opštine iz regiona, kao što su Bjelovar, Ivanec, Prijedor, Sanski Most, Veles i Strumi-ca, među prvim dobitnicima međunarodnog certifikata o povo-ljnom poslovnom okruženju, našle su se četiri opštine iz Srbije: Leskovac, Pirot, Ruma i Stara Pazova.

Prvi dobitnici regionalnog BFC SEE certifikata, Zagreb, 2013.



PROMOCIJA INVESTICIJA

U uslovima globalizacije koja ne poznaje granice, prisutan je specifičan oblik konkurencije između gradova, opština, država i regi-ja. Svi oni nastoje da privuku i zadrže resurse koji su neophodni za ekonomski i društveni prosperitet. Reč je o privlačenju i zadržavanju investitora, preduzeća, turista, kadrova, organizatora manifestacija i svega drugog što može pozitivno da utiče na razvoj lokalne zajednice i kvalitet života. U tom kontekstu, jasno je da postoji tržište lokacija, a primena marketing koncepta i promocije kao jednog od osnovnih elemenata marketinga, se i u ovom slučaju pokazuje kao najefektivni-ja. S obzirom na to da su strane investicije jedan od glavnih pokretača ubrzanog lokalnog ekonomskog razvoja i najčešća meta države i loka-lnih samouprava, važno je razumeti šta su to strane direktne investici-je (SDI), zašto su one važne i kako ih privući. Oslanjajući se na definiciju MMF-a i OECD-a, a iz perspektive zemlje domaćina, možemo reći da je strana direktna investicija ulaganje strane kompanije u domaća preduzeća i resurse u cilju uspostavljanja upravljačke kontrole nad njima i ostvarivanja tra-jnog interesa u našoj zemlji. Glavni tipovi ulaganja su tzv. grinfild investicije (ulaganje u nove objekte) i merdžeri i akvizicije (spaja- nja i pripajanja preduzeća, privatizacija).Jedan od instrumenata koji države i lokalne samouprave koriste u privlačenju novih ulaganja je promocija investicija koja se odnosi na komuniciranje prednosti i uslova ulaganja u određenu lokaciju, čiji je krajnji cilj povećanje broja SDI u zemlji / na lokalu. Promocija investicija je uži pojam od privlačenja investicija koje osim komu-nikacije, obuhvata još i unapređenje proizvoda – u ovom slučaju poslovne klime, i različite „popuste u ceni” – poreske olakšice i fi-nansijske podsticaje. Promocija investicija je komplementarna ali i supstitabilna sa drugim aktivnostima koje javna uprava čini da bi privukla investitore, a u uslovima ograničenih resursa često je potrebno praviti kompromise i izbore kao što je: da li ulagati u promociju investicija ili ponuditi poreske olakšice. I jedno i drugo može značajno da košta, pitanje je šta je efektivnije? Istraživanja u svetu govore da se promocija investicija daleko više isplati1.

PROCES SELEKCIJE LOKACIJAPoslovno okruženje, za koje se često koristi i sintagma „investi-ciona klima”, predstavlja kompleksan pojam koji obuhvata bro-jne makroekonomske, političke, demografske, infrastrukturne, pravne i druge parametre uslova za poslovanje, bilo na državnom, bilo na regionalnom ili lokalnom nivou. Analizu faktora privred-nog ambijenta i izbora investicione lokacije moguće je vršiti na dva nivoa: 1) za državu kao celinu i 2) za pojedine regione i gra-dove, odnosno opštine. Pritom je neophodno razumeti na koji način investitori, po pravilu, vrše selekciju lokacija. Ovaj proces varira u zavisnosti od kompanije i sektora. Neke kompanije postepeno pokreću poslovanje na lokacijama u inostranstvu, dok druge ulaganju pristupaju direktno. Na primer,

Moguće prednosti SDI• Priliv kapitala• Povećanje konkurentnosti i produktivnosti / rast GDP per capita• Transfer tehnologije i inovacija, menadžerskih veština• Uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta• Razvoj ljudskih resursa• Razvoj lokalne privrede (dobavljača)• Pristup globalnim tržištima (strana kompanija donosi svoja

tržišta) i porast izvoza• Povećanje zaposlenosti i bolji životni standard• Unapređenje imidža opštine i zemlje• Izvor novih prihoda za lokalnu samoupravu i državu

Mogući nedostaci SDI• Propadanje / stagnacija lokalnih preduzeća• Smanjenje zaposlenosti• Manja autonomija / zavisnost od spoljnih faktora• Pritisak na tržište radne snage

1) Marketing a Country: promotion as a tool for attracting foreign investments, Louis T. Wells, Jr., Alvin G. Wint


proizvodne firme, a naročito one sa nedovoljno međunarodnog iskustva, često rade po sekvencama, počevši sa izvozom preko agenata, nakon čega sledi licenciranje stranih proizvoda, dok konačno ne stignu do faze sklapanja, odnosno proizvodnje. Is-traživanja2 su pokazala da je većina stranih investitora u Srbiji (63 %) imala prethodne poslovne kontakate sa lokalnim kompanija-ma i dobavljačima, te da im tržište Srbije nije bilo nepoznato. Kada se ovom broju doda još 23 % onih koji su u Srbiju uložili zbog prijatelja i rođaka – onda dolazimo do brojke od čak 86 %. Odatle je jasno kakve investitore treba targetirati – one koji ima-ju poslovnu ili ličnu vezu sa lokalom. Ovde naša dijaspora može da odigra značajnu ulogu, ali svakako i lokalna preduzeća koja sarađuju sa stranim kompanijama. S druge strane, ulaganja koja su motivisana traganjem za resur-sima u zemlji domaćinu (recimo, mineralno bogatstvo), ili su us-merena na zadovoljenje lokalne tražnje (kao što su tržni centri), karakteriše relativno brz razvojni proces, jer ne postoji način da se pristupi ovim resursima i tržištu bez ulaska u zemlju. Štaviše, neke kompanije koje se bave proizvodnjom preskaču postepene faze i odmah se odlučuju za ulaganje u inostranstvu. Iz tih razloga, gen-eralna je preporuka da lokalne samouprave targetiraju izvozno orijentisane investitore, jer će ovi drugi u svakom slučaju, pre ili kasnije, i sami doći. Uz velike individualne razlike, u najvećem broju slučajeva, proces selekcije lokacija sastoji se iz tri faze:1) Sastavljanje šire liste lokacija2) Kreiranje uže liste lokacija3) Konačan izbor lokacijeNa početku, potencijalni investitori razmatraju veće regione (npr. Evropu u celini ili istočnu Evropu, kao region) ili grupe zemalja, kao potencijalne investicione lokacije, zatim prave uži izbor zemalja (recimo, Bugarska, Hrvatska, Rumunija i Srbija) i, konačno, moguće lokacije odnosno opštine u okviru izabranih zemalja. Ova analiza postaje sve detaljnija kako donosioci

odluka sužavaju listu mogućih investicionih lokacija na jedno ili dva mesta. Najčešći pristup selekciji lokacija podrazumeva da se kao predmet analize uzme veliki broj parametara, za koje se po-tom vrši kvanitifikacija koja na kraju služi kao osnova za rangira- nje lokacija. Da bi se našle na široj listi investitora, za zemlje i opštine je jako važno da se dobro kotiraju na međunarodnim listama konkurentnosti, kao što je Izveštaj o lakoći poslovanja Svetske banke, Globalni indeks konkurentnosti Svetskog ekon-omskog foruma, ili izveštaj Financial Timesa o najatraktivnijim investicionim destinacijama u Evropi.

2) Priručnik za praktičare: Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, Jelena Bojović

Iskustva iz prakse: investicija Cooper Standarda Kompanija Cooper Standard, koja spada u vodeće svetske doba- vljače u autoindustriji, pokrenula je 2014. proizvodnju u Sremskoj Mitrovici i otvorila 200 novih radnih mesta. Vrednost investicije je 24 miliona evra, a u naredne tri godine ova američka kompanija planira proširenje proizvodnje i zapošljavanje još 600 radnika. Zanimljiv je podatak kako je ova kompanija uopšte stigla do Srbije. Sremska Mitrovica je 2011. godine dobila NALED-ov nacionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju, a Finan-cial Times je ovu opštinu godinu dana kasnije uvrstio na listu top deset cenovno najatraktivnijih investicionih destinacija u Evropi 2012/2013. Na dodeli nagrada u Kanu gradonačelnik Sremske Mitrovice upoznao se sa predstavnicima Cooper Standarda i tako je započeo investicioni projekat ove kompanije. Vodeći lju-di Cooper Standarda kao jedan od razloga selidbe kompanije u Srbiju navode visokokvalifikovanu radnu snagu i vrlo konkurentne troškove proizvodnje – cenu koju plaćaju po satu za radnika je u Evropi 28, a u Srbiji 4,5 evra po satu. Cooper Standard je u ovoj investiciji imao i značajnu podršku države koja je uložila 4 miliona evra, plus 8.000 evra subvencija po radniku, dok je Vlada Vojvo-dine uložila 100.000 evra.


FAKTORI POSLOVNOG OKRUŽENJASkup faktora investicione klime na nivou lokalnih samouprava kojima je određen kapacitet opština za privlačenje novih (ali i za zadržavanje postojećih) investitora, bez obzira na njihovu veličinu ili zemlju porekla, može se podeliti na dva osnovna podskupa koje sačinjavaju:A. Egzogeni faktori (elementi privrednog ambijenta koji su u pot-

punosti određeni odlukama na centralnom nivou vlasti ili da-tim eksternim okolnostima)

B. Endogeni faktori (komponente poslovnog okruženja u većoj ili manjoj meri zavisne od aktivnosti lokalnih organa uprave

Ilustracije radi, geografski položaj opštine, kao jedan od na-jznačajnijih elemenata atraktivnosti za potencijalne investi-tore, predstavlja tipičan egzogeni faktor, isto kao i prisustvo glavnih saobraćajnica na teritoriji opštine. Primer gradova u Zapadnoj Srbiji, isključenih iz mreže međunarodnih putnih koridora, karakterističan je upravo sa ovog aspekta; u situaciji ceteris paribus, dakle, pod ostalim istim ili sličnim uslovima, ove lokacije će, po pravilu, biti u inferiornoj poziciji prilikom izbora mesta za ulaganje usled viših troškova i dužeg vremena za transport sirovina i proizvoda od dobavljača, odnosno ka kupcima.Na drugoj strani, proaktivne lokalne samouprave imaju na raspo-laganju niz instrumenata kojima mogu da oblikuju kvalitet poslov-nog okruženja na svojoj teritoriji, poput efikasnosti izdavanja građevinskih i ostalih dozvola, određivanja visine lokalnih taksi i naknada, ili kreiranja lokalnog promotivnog miksa.

Kada se uzmu u obzir razna empirijska istraživanja poslovnog okruženja na globalnom i lokalnom nivou3, zatim praksa funk-cionisanja lokalnih samouprava, kao i značaj endogenih i egzo-genih, odnosno kvantitativnih i kvalitativnih pokazatelja, dobi-ja se širok skup elemenata privrednog ambijenta koji određuju kapacitet gradova i opština da generišu nove direktne investicije.

1. Geografski položaj Geografski položaj je izuzetno značajan, pre svega u smislu udaljenosti u odnosu na veća uvozna i, posebno, izvozna tržišta, s obzirom da blizina glavnih dobavljača i kupaca može bitno da opredeljuje troškove transporta sirovina, poluproizvoda i finalnih proizvoda. Pristup tržištima zavisi ne samo od fizičke distance već i od saobraćajne povezanosti, pa se posmatra udaljenost opš-tine od najbližeg međunarodnog autoputa, odnosno, u našem slučaju, od autoputeva E-70 ili E-75, kao deonica panevropskog transportnog Koridora X. Dopunski faktor predstavlja udaljenost u odnosu na međunarodne aerodrome i luke.

2. Prirodni resursiPrirodni resursi, kao element poslovnog okruženja lokalnih samouprava, dobijaju na značaju u slučaju tzv. ulaganja ba-ziranih na resursima u sektorima poput poljoprivrede, rudarst-va, prerade nafte ili turizma. Iz tog razloga se raspoloživost sirovina određuje preko prisustva relevantnih prirodnih resur-sa kao što su: površina obradivog poljoprivrednog zemljišta, površina pod šumama, broj i kapacitet izvora mineralne i pi-jaće vode, rudno bogatstvo itd.4

3) Primera radi, u svom istraživanju globalnih perspektiva za strana ulaganja u periodu 2009-2011, UNCTAD, organizacija Ujedinjenih nacija koja se bavi praćenjem tokova stranih investicija u celom svetu, objavila je listu ključnih faktora ulaganja za sva tri privredna sektora: poljoprivredu, industriju i usluge. Rezultati Istraživanja pokazuju da relativan značaj pojedinih pokazatelja varira zavisno od vrste delatnosti (recimo, raspoloživost prirodnih resursa najvažnija je za investitore u sektoru poljoprivrede, dok troškovi radne snage najviše opredeljuju odluke kompanija koje se bave proizvodnjom). Kada se uzmu u obzir prosečne ocene za sva tri sektora, na vrhu liste se nalaze veličina i rast lokalnog tržišta, stabilnost poslovnog okruženja, kao i prisustvo dobavljača i poslovnih partnera, a na dnu su rangirani podsticaji za ulaganja, pristup tržištu kapitala i praćenje konkurenata.

4) Jedan od aktuelnih primera značaja prirodnih resursa za strane investitore u Srbiji predstavlja povećano interesovanje međunarodnih kompanija za istraživanje mineralnih sirovina na teritoriji Bora i Majdanpeka (bakar, zlato), Loznice (jadarit), Užica (nikl), Raške (olovo i cink) itd. Prema procenama nadležnog Ministarstva iz 2011. godine, Srbija poseduje potencijal da do 2020. privuče oko 3 milijarde evra ulaganja u istraživanja mineralnih resursa.


3. Ekonomska razvijenostEkonomska razvijenost lokalne samouprave može se odrediti na više načina, najčešće na osnovu prosečne mesečne neto i bruto zarade po stanovniku (ograničen koncept jer iz analize isk-ljučuje nezaposlene) ili bruto domaćeg proizvoda na nivou regiona i opština.

4. Razvijenost privatnog sektoraRazvijenost privatnog sektora od izuzetne je važnosti poseb-no kod ulaganja u tehnološki kompleksnim delatnostima sa velikom dodatom vrednošću koje su, u velikoj meri, zavisne od snabdevanja komponentama finalnih proizvoda ili različi-tih proizvodnih usluga (na primer, automobilska, elektronska, farmaceutska, prehrambena industrija itd.). Ovaj faktor sa-drži niz pokazatelja, kao što su: broj kompanija (ukupno i u

datom sektoru), broj novoregistrovanih i kompanija izbrisanih iz registra u toku godine, najvažnija domaća preduzeća i strani investitori.

5. Raspoloživost radne snageOdređivanje raspoloživosti radne snage vrši se pomoću broja zaposlenih, odnosno preko broja nezaposlenih na teritoriji opštine, dok bi se za potrebe komparativne analize mogle koristiti stope nezaposlenosti kao relativni pokaza-telji. Na višem nivou analize, trebalo bi uključiti i broj (ne)zaposlenih u susednim opštinama i gradovima koji su, pri-mera radi, udaljeni do 1 časa vožnje u odnosu na posmatra-nu lokalnu samoupravu. Ovaj faktor postaje značajan kada konkretna opština po većini ključnih kriterijuma odgovara potrebama potencijalnih investitora, pa se problem defici-ta radne snage traženih kvalifikacija rešava angažovanjem


radnika iz drugih mesta, uz adekvatan aranžman u vezi sa njihovim transportom do i od radnog mesta.5

6. Kvalitet radne snageKao merilo kvaliteta radne snage po pravilu se uzima kvalifikacio-na struktura, po stepenima stručne spreme: bez osnovne škole, sa 1-3 razreda i od 4 do 7 razreda, sa osnovnom školom, sa sredn-jom školom, sa višom školom, sa fakultetom, odnosno sa magis-traturom i doktoratom. Takođe se posmatra koje škole i fakulteti postoje u opštini ili posmatranom regionu, raspoloživost različitih obrazovnih profila, postojanje tradicije u određenoj grani privrede.

7. Troškovi radne snageZa razliku od merenja kvaliteta, kalkulisanje troškova radne snage izvodi se na jednostavan način, uzimanjem prosečne mesečne neto ili bruto zarade u evrima (na nivou opštine, kao i po pojedinim delatnostima i granama).6

8. Ostali troškovi poslovanjaKada su u pitanju ostali troškovi poslovanja na lokalnom nivou, najveći značaj u procesu privlačenja privatnih ulaganja svakako imaju naknade za građevinsko zemljište koje se standardno iz-ražavaju u evrima po kvadratnom metru, a njima se mogu prido-dati cena zakupa hala i poslovnog prostora, takođe u evrima po m2 na mesečnom nivou. Svakako u ukupne troškove poslovanja na lokalu ulaze i porezi koje naplaćuje država (PDV, porez na do-bit, porezi i doprinosi na plate), cena električne energije i drugo.

9. Ponuda grinfild i braunfild lokacijaMeđu najbitnijim indikatorima kapaciteta lokalnih samouprava

za generisanje investicija nalazi se ponuda grinfild i braunfild lo-kacija, bilo u okviru industrijskih i, eventualno, slobodnih zona, bilo izvan njih. Radi se o ukupnoj površini zemljišta koje se nalazi na raspolaganju za dugoročan zakup ili kupovinu, dok ostale fak-tore u sklopu ovog indikatora predstavljaju merila iskorišćenosti zona, tačnije površina izdatog ili otuđenog zemljišta, apsolutno i relativno, kao i ukupna površina braunfild objekata na teritoriji lokalne samouprave koji, pre svega, podrazumevaju neiskorišćene proizvodne i skladišne kapacitete i vojnu imovinu.

10. Stanje infrastruktureNa prethodni kriterijum nadovezuje se i stanje infrastrukture koja, pored ukupne dužine drumske, železničke i vodovodne i kanal-izacione mreže, broja aerodroma, raspoloživosti telekomunik-acione mreže, obuhvata i visinu ulaganja u infrastrukturu, kako ukupnu, tako i u procentu lokalnog budžeta.

11. Podsticaji za ulaganjaNivo podsticaja za ulaganja može se meriti u formi procentualnog umanjenja naknada za građevinsko zemljište, odnosno ostalih

5) Broj (ne)zaposlenih određenih kvalifikacija od značaja je kod svih tipova investicionih projekata, a naročito kod radno-intenzivnih ulaganja koja angažuju veliki broj zaposlenih. Najbolji primer te vrste predstavljaju ulaganja u tekstilnoj industriji u Srbiji koja su locirana u opštinama sa velikim brojem nezaposlenih tekstilne struke (Benetton u Nišu, Golden Lady u Loznici, Pompea u Brusu i Zrenjaninu itd.).

6) Visina zarada nosi veliki ponder kod radno-intenzivnih ulaganja koja su primarno motivisana nivoom troškova, zbog njihovog značajnog učešća u ceni koštanja proizvoda. Na taj način objašnjava se lociranje proizvodnje brojnih multinacionalnih kompanija na tzv. low-cost lokacijama (zemljama sa niskim troškovima poslovanja, a posebno radne snage), kakve su države Istočne Azije, poput Kine, Indonezije, Tajlanda, Vijetnama i drugih. Kada su opštine i gradovi u Srbiji u pitanju, cena radne snage rangirana je na visokom 3. mestu među faktorima privlačenja investicija, prema Istraživanju investicione klime iz 2008. godine.

Problem radne snagePoznat je primer opštine Pećinci koja je privukla veliki broj domaćih i stranih investitora (kao što su nemački Bosch i domaći Pink) ali sa svojih 3.000 stanovnika ne može ni izbliza da podmiri potrebe za radnom snagom, pa lokalne kompanije zapošljavaju veliki broj radnika iz Beograda zbog čega opština gubi začajne prihode od pore-za na zarade. U tom smislu, strategija opštine bi trebalo da bude unapređenje kvaliteta života, privlačenje ulaganja u nekretnine i povećanje broja stanovnika.


lokalnih naknada i taksi. Značajni su i podsticaji koje obezbeđuje država odnosno Pokrajina preka agencija za promociju investicija SIEPA i VIP fond.

12. Kvalitet životaKvalitet celokupne socijalne infrastrukture obuhvata, između ostalog, obrazovni sistem, ponudu i cene stambenog prosto-ra, prisustvo ekspozitura poslovnih banaka, kulturne sadržaje i drugo. U ovom trenutku, s obzirom na relativno nizak nivo kvaliteta ostalih faktora lokalnog poslovnog okruženja i neo-phodnost njihovog unapređenja, razvijenost obrazovnog siste-ma i ostali elementi socijalne infrastrukture objektivno imaju manji značaj. Međutim, sa podizanjem stepena konkurentno-sti lokalnih samouprava po ostalim, važnijim indikatorima, kvalitet života svakako će imati rastući uticaj. U praksi pro-mocije investicija, poznat je primer Slovačke koja je uspela da opredeli konačnu odluku korejske kompanije Kia Motors da locira svoj projekat u gradu Žilina između ostalog i time što je finansirala otvaranje škole na korejskom jeziku za decu me-nadžera kompanije.

13. Pravni okvir i politička stabilnost Kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, važna je politička stabilnost koja predstavlja svojevrsan garant pred-vidivog poslovnog okruženja. U tom smislu, česte promene vlasti nisu dobra indikacija. Značajan je i regulatorni okvir za poslovanje i pravna sigurnost, što ponajviše zavisi od države, a u manjoj meri od lokalne samouprave. U tom smislu, sticanje statusa kandidata za EU šalje pozitivan signal investitorima. Međunarodni sporazumi i ugovori o slobodnoj trgovini kakve ima Srbija sa Rusijom, CEFTA regijom itd, mogu imati oprede- ljujuć uticaj na investitore. Na osnovu ovako definisanih opštih elemenata privrednog am-bijenta, lokalne samouprave mogu da organizuju sistematsko prikupljanje podataka za navedene faktore i kreiranje baza podataka (recimo, u .xls formatu) koje će biti ažurirane na

godišnjem nivou. Baze podataka imaju višestruku upotrebnu vrednost: 1) u slučaju upita i interesovanja investitora, omo-gućavaju efikasno prikupljanje traženih podataka i brzi odgovor na upit; 2) informacije iz baza koriste se za izradu promo-tivnih materijala opštine; 3) na višem nivou analize, oni mogu poslužiti za statističko merenje međuzavisnosti pojedinih kom-ponenti poslovnog okruženja (kao nezavisnih promenljivih) i broja i vrednosti direktnih investicija u konkretnoj opštini (u svojstvu zavisnih promenljivih veličina).

TARGETIRANI PRISTUP PROMOCIJI INVESTICIJATargetirani pristup promociji investicija podrazumeva usmer-avanje marketinških napora na prioritetne industrije i one investitore koje lokalna samouprava ima najviše šansi da privuče. Targetiranje se smatra naj- adekvatnijim pristupom u promociji investicija, posebno za slabije raz-vijene zemlje, jer omogućava da se ograničeni resursi opštine efikasnije koriste i usmeravaju na ključne grane privrede koje imaju najviše potencijala za razvoj i zapošljavanje. Osnovni preduslov za uspeh u privlačenju investicija jeste da opština identifikuje prioritetne sektore, zemlje i, eventualno, kompanije koje imaju značajan potencijal za ulaganje na lo-kalnom nivou. U tom cilju, koristan instrument predstavlja matrica: sektori – zemlje, gde će biti označene privredne delat-nosti i grane, kao i zemlje sa najvećom verovatnoćom ulaganja. Naredni filter, nakon određivanja prioriteta u dimenzi-ji sektor–zemlja, predstavlja procena potencijala za ulaganje među kompanijama iz odabranih sektora i zemalja. Ova pro-cena se vrši na osnovu detaljnog istraživanja poslovanja rele-vantnih kompanija, ali, generalno, najveća verovatnoća ulag-anja dolazi od stranih kompanija koje: • Imaju veliki broj filijala u inostranstvu• Delom obavljaju proizvodnju van matične zemlje


• U istočnoj i jugoistočnoj Evropi imaju mali broj fabrika ili uopšte nemaju svoje fabrike

• Imaju značajan izvoz u istočnoj Evropi ili, u slučaju vanevro- pskih kompanija, u Evropi kao celini

• U Srbiji već imaju neki oblik poslovanja (predstavništvo, distri-bucija, marketing itd.), ali nisu realizovale investicione projekte

• Suočavaju se sa konkurentskim slabostima na sopstvenom tržištu

• Zainteresovane su za strateška partnerstva sa firmama u našoj zemlji

• Nabavljaju sirovine, poluproizvode, usluge i druge inpute iz Srbije.

Generalno, preporučuje se targetiranje izvozno orijentisanih in-vestitora jer na njih promocija ima najviše efekta (investitori koji dolaze da bi opslužili unutražnje tržište će doći u svakom slučaju).Ako neka kompanija prođe kroz navedene filtere, neophodno je oceniti da li u našoj zemlji, odnosno u regionu i opštini postoje resursi koji su potrebni za realizaciju investicije. U takve resurse ubrajaju se: radna snaga (broj i kvalifikaciona struktura radni-ka); sirovine (količina, kvalitet i cena); građevinsko zemljište (površina, lokacija, komunalna infrastruktura, cena); saobraća-jna i telekomunikaciona infrastruktura; lokalni dobavljači (broj domaćih firmi u određenom sektoru, asortiman, kvalitet i cene njihovih proizvoda, sertifikati kvaliteta) i drugo. Na kraju, kada dođete do liste željenih kompanija – potrebno je da identifikujete konkretne osobe, donosioce odluka, koji su zaduženi za tržište i/ili investiranje u istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Osim potencijalnih investitora, važno je targetirati i različite posredinke u promociji investicija u zemlji: pored državnih agencija kao što su SIEPA i VIP fond, ovde spadaju i strane privredne komore, poslovne asocijacije, konsultantske firme i ad-vokatske kancelarije koje se bave savetovanjem prilikom selekcije lokacija. Neretko, internacionalne kompanije posao prikupljanja i analize podataka o potencijalnim lokacijama prepuštaju upra-vo ovim specijalizovanim firmama i agencijama.

Koga da pitamo za investitore? • Postojeća preduzeća – njihov lanac vrednosti (dobavljači i kupci u

inostranstvu)• Logističke centre• Međunarodne konsultantske kuće i advokatske kancelarije• Sajmove – listing preduzeća izlagača• Agencije za promociju investicija (SIEPA, VIP fond) • Domaće i strane privredne komore i asocijacije u zemlji• Privredne komore i sektorske asocijacije u inostranstvu• Ministre i druge visokopozicionirane funkcionere• Strane ambasade • Dijasporu• Internet – baze kompanija (Kompass, Hoover’s)• Banke (međunarodno odeljenje)

Zašto je targetiranje investitora bitno?1. Targetiranje omogućava opštinama i gradovima da usmere svoje

ograničene resurse na one industrije i kompanije koje imaju najviše šanse da privuku

2. Targetiranje pomaže opštinama u definisanju proizvoda – veliči-na industrijske zone, infrastruktura

3. Targetiranje pomaže opštinama da kreiraju najefektivniju strate-giju promocije: na koje sajmove ići, kakve promotivne materijale napraviti, koje kompanije obuhvatiti kampanjom direktnog marketinga

4. Targetiranje omogućava proaktivan pristup promociji investicija i prednost u pregovorima sa investitorom

DIFERENCIRANJE I POZICIONIRANJE PONUDETargetiranje je samo prva faza u marketingu lokacije, a potom slede diferenciranje i pozicioniranje ponude – odnosno promo-cija. Svrha etape diferenciranja i pozicioniranja sastoji se u tome da se ustanovi šta je to u vezi sa našom zemljom, regionom ili opštinom što je izdvaja od konkurencije – šta je to što će uveriti


potencijalnog investitora da konkretna lokalna samouprava nudi najbolju priliku za ulaganje. Za uspešno diferenciranje neophod-no je detaljno poznavanje sopstvenog „proizvoda“, klijenata i konkurencije. Ocena karakteristika jedne opštine, kao potenci-jalne lokacije, vrši se pomoću SWOT (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats) analize. Ova analiza, kojom se ispituju jake i slabe strane lokacije, odnosno šanse i pretnje iz okruženja, služi da omogući razumevanje pozitivnih i negativnih aspekata lokacije, kao potencijalnog mesta za ulaganje. Analiza konkurencije podrazumeva četiri faze: 1) određivanje fak-tora poređenja; 2) izbor konkurentskih lokacija i prikupljanje podataka; 3) poređenje konkretne lokacije sa konkurentskim lo-kacijama; 4) formulisanje Jedinstvene prodajne poruke (Unique Selling Proposition – USP) za lokaciju.Kada je reč o zemaljama, naši glavni konkurenti su, pre svega, države jugoistočne Evrope (Rumunija, Bugarska, Hrvatska i, u manjoj meri, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Crna Gora), kao i članice Evropske unije iz istočne Evrope (Češka, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i druge). Konkurenti među lokalnim samoupravama su opštine i gradovi iz zemlje i regiona, koji pre svega imaju sličnu privrednu strukturu i veličinu. Kada se vrši poređenje sa konkurentskim lokacijama, od koristi je da se kvantifikuje ovaj proces, tako što će izabranim faktori-ma biti dodeljeni odgovarajući ponderi, prema njihovoj relativ-noj važnosti. Najzad, na osnovu komparativne analize, moguće je precizno odrediti konkurentsku poziciju lokacije i formulisa-ti Jedinstvenu prodajnu poruku. Ova poruka treba, u sažetom obliku, da izrazi one karakteristike lokacije koje su superiorne u odnosu na konkurenciju i za koje postoji velika verovatnoća da će biti atraktivne određenim privrednim sektorima.Nakon faze diferenciranja, slede aktivnosti na pozicioniranju ponude koje podrazumeva prezentovanje ponude na način koji zadovoljava interese ciljne grupe investitora i promocija, odnosno

izgradnja željenog imidža. Ključne aktivnosti u okviru pozicioniranja ponude sastoje se u sledećem: 1) istraživanje postojećih per-cepcija potencijalnih investitora; 2) definisanje željenih percepci-ja; 3) informisanje targetirane grupe u cilju izgradnje pozitivnog imidža lokalne samouprave kao potencijalne investicione lokacije, odnosno promocija.

ALATI I TEHNIKE PROMOCIJE INVESTICIJAKao jedan od četiri instrumenta lokalnog marketing miksa7, promocija uključuje brojne tehnike pomoću kojih lokalne samouprave mogu da prezentuju svoju ponudu ciljnim kategori-jama investitora:

Unapređenje prodajeU kontekstu promocije investicija, unapređenje prodaje se pre svega odnosi na sajamske nastupe (sektorski i investicioni sa-jmovi), poslovne konferencije i skupove, štampane materijale (brošure, kataloge i info listove). Unapređenje prodaje omo-gućava lokalnim samoupravama da se informišu o aktuelnim trendovima, konkurenciji i stanju na tržištu, da grade željeni im-idž, privlače investicije, pomažu razvoj postojeće privrede (pod-sticanje izvoza i poslovne saradnje sa stranim kompanijama).Štampani promotivni materijali nalaze svoju primenu na sajmov-ima, konferencijama i drugim poslovnim skupovima, zatim pri-likom održavanja prezentacija i sastanaka, u okviru direktnog marketinga kada se distribuiraju ciljnim kompanijama, kao i u elektronskom obliku na veb stranicama opština. Njihova osnovna svrha je da, zavisno od obima materijala, zainteresuju potenci-jalne investitore te da pruže osnovne informacije o mogućnos-tima, uslovima i prednostima ulaganja u određenoj lokalnoj samoupravi. Generalno, poželjno je da brošure budu manjeg obi-ma (tri do deset strana), tako da sadrže samo najvažnije podat-ke u konciznoj formi koji služe samo da zaintrigiraju investitora,

7) Marketing miks – 4P (Product – proizvod, Price – cena, Promotion – promocija i Place – distribucija) u smislu investicionog marketinga na lokalnom nivou podrazumeva kombinaciju elemenata poslovnog okruženja ili konkretnu poslovnu ponudu (proizvod), troškove poslovanja u opštini (cena), instrumente prezentovanja investicionih potencijala opštine (promocija), odnosno efikasnost procesa realizacije investicionih projekata (distribucija).


uključujući: prednosti ulaganja, geografska lokacija, infrastruk-tura, radna snaga, struktura privrede, industrijska zona, porezi i podsticaji, uspešne priče investitora. Info listovi su manjeg obima (jedna strana) i sadrže još konciznije informacije bilo generalno o investicionoj ponudi opštine, ili specifično – o konkretnoj grani privrede ili o konkretnom projektu. Investicioni sajmovi, opšteg ili sektorskog karaktera, mogu da budu značajan alat u generisanju novih investicija ukoliko se sajamskom nastupu pristupi na organizovan i sistematičan način. Na prvom mestu, budžetom lokalne samouprave treba predvideti sredstva za učešće samo na onim sajmovima, gde postoji najveća verovatnoća ugovaranja novih poslova. Važno je napomenuti da opština ne mora da zakupljuje sopstveni štand (jer je to obično jako skupo), već može da se opredeli za daleko povoljniju alternativu – a to je da pošalje odabranu delegaci-ju lokalnih zvaničnika i profesionalaca samo da posete sajam.

Takođe, lokalna samouprava treba da prati pozive koje imaju SIEPA ili VIP fond za učešće na zajedničkim nacionalnom ili pokrajinskom štandu pod subvencionisanim uslovima. Na kraju – uvek postoji mogućnost udruživanja i zajedničkog nastupa sa lokalnom privredom, što je korisno i sa aspekta uštede opština i sa aspekta promocije investicija i trgovine. Najbolji sajmovi su najčešće sajmovi u inostranstvu koji su fokusirani na određeni sektor ili granu privrede, kao što su MIPIM u Kanu i Expo Real u Minhenu (sektor nekretnina), Fruit Logistica u Berlinu (preh-rambena industrija), Hannover Messe u Hanoveru ili Autome-chanika u Frankfurtu (za automobilsku industriju). U poslednje vreme postaju aktuelni sajmovi u zemljama u razvoju koje se

Info-list certifikovane opštine Stara Pazova


pojavljuju ne samo kao velika uvozna tržišta, nego i kao rele-vantni izvori stranih investicija (pre svega, Kina i države Dalekog Istoka, kao i zemlje Arapskog poluostrva).

Lična prodaja Lična prodaja podrazumeva prezentacije i demonstracije proizvoda i usluga, u ovom slučaju – investicione lokacije i lo-kalne administracije. Lična prodaja je neophodna kod proiz-voda i usluga koji su skupi, tehnički složeni i retko se kupuju, kao što je ovde slučaj. Prednosti lične prodaje su fokus na potencijalne poslovne partnere – investitore, kastomizovana komunikacija, neposredna povratna reakcija tokom i posle sastanka. Najveći izazov je imati kompetentnog prezentera (prodavca) koji dobro razume ponude opštine i zna strani jezik. Direktni kontakti sa investitorima tokom prodajnih prezentacija predstavljaju jedinstvenu priliku da opština saz-na što više informacija o njihovim planovima, utiscima, koje sve lokacije razmatraju itd.

Dobra priprema za sajam – ključ uspeha Ključni preduslov uspešnog nastupa na sajmu, pored striktne selekcije sajamskih manifestacija, podrazumeva adekvatnu pripremu za učešće koja obuhvata:

• Sastavljanje liste kompanija sa kojima će biti uspostavljen kontakt na sajmu: na osnovu privrednih potencijala opštine treba odabrati najviše trideset kompanija koje bi mogle da budu zainteresovane za ulaganja (spisak svih izlagača na sajmu uvek postoji na veb sajtu ili u sajamskom katalogu)

• Zakazivanje sastanaka unapred – izabranim kompanijama treba se unapred obratiti putem elektronske pošte (najkasnije dve nedelje pre počet-ka sajma), ukratko predstaviti svoju ponudu i dogovoriti vreme i mesto sastanka

• Uspostavljanje kontakata sa relevantnim osobama – kada se radi o ulaganjima, ključni top menadžeri u organizacionoj strukturi, pored generalnog direktora, mogu biti direktori zaduženi za razvoj poslovanja, ili direktori odgovorni za pojedine geografske regione (Srbija se najčešće svrstava u region centralne i istočne Evrope, ili jugoistočne Evrope, ili u tzv. EMEA zonu koja obuhvata Evropu, Bliski Istok i Afriku)

Nakon posete sajmu potrebno je uraditi tzv. follow-up sa svim kompanijama sa kojima je uspostavljen kontakt, poslati e-mail sa dodatnim infor-macijama, pozvati na dalju saradnju te u narednom periodu održavati odnose u cilju eventualnog uspostavljanja saradnje.

Direktni marketingDirektni marketing podrazumeva direktno obraćanje po-tencijalnim investitorima ili poslovnim partnerima, sa konk-retnom ponudom, preko pošte, telefona (telemarketing), e-maila ili društvenih mreža. Osnovni uslov za sprovođenje ovakvih kampanja jeste izrada i održavanje baze potencijal-nih investitora. Za opštine se preporučuje da se fokusiraju na male i srednje kompanije izvozne orijentacije koje mogu samostalno da kontaktiraju, bez prethodnog posredovanja na nivou centralne vlasti. U pitanju je krajnje personalizovan vid komunikacije, prilagođen tačno određenom i unapred poznatom potencijalnom investitoru, usmeren na odgovor i akciju. Krajnji cilj je zakazati sastanak – u lokalnoj samoupra-vi, u kompaniji, na sajmu itd. U značajne prednosti ove teh-nike spada merljivost rezultata i relativno niski troškovi, a izazov je stalno zastarevanje kontakata u bazi i potreba za održavanjem kontinuiranog (često višegodišnjeg) odnosa sa potencijalnim investitorima.


Ekonomska propaganda (advertajzing)Propaganda se odnosi na oglašavanje u stručnim i poslovnim časopisima, novinama, na internet portalima i mrežama, putem bilborda, reklamiranje na televiziji ili radiju. Oglaša-vanje i reklamiranje je u principu više namenjeno za proizvode koji se masovno i često kupuju (različita potrošna dobra koja se mogu pronaći u svakoj prodavnici) jer je reč o izuzetno skupom vidu promocije (u apsolutnom smislu) koji postaje relativno jeftin po jedinici proizvoda (ako nam je cilj da proda-jemo velike količine određenog proizvoda što očigledno nije slučaj sa investicionom lokacijom). Ipak, lokalne samouprave mogu pronaći interes u oglašavanju – bilbordi kraj autoputa ili na aerodromu mogu biti relativno povoljan i atraktivan vid promocije koji pomaže u jačanju svesti o lokalnoj samoupra-vi kao investicionoj destinaciji i izgradnji povoljnog imidža i

prepoznatljivosti. Takođe, dobro osmišljeni oglasi i plaćeni PR članci u poslovnim i industrijskim časopisima su se pokazali efektivnim u privlačenju investitora.

Odnosi sa javnošću (PR)Publicitet se često doživljava kao besplatna promocija, ali to je samo delimično tačno: iako možda niste platili oglas – sigurno ste morali da uložite dosta vremena, ideja i na kraju – novca da biste postigli željeni efekat u medijima. Ali velika prednost publiciteta je kredibilitet poruke. Za lokalne samouprave je sigurno važno da budu zastupljene u nacio-nalnim medijima, jer je to nešto što strani investitori zainteresovani za Srbiju sigurno prate i analiziraju. A važno je da za opštinu čuju i svi donosioci odluka i posrednici u promo-ciji investicija na nacionalnom nivou. Takođe, opštine mogu

Kampanja na beogradskom aerodromu za jačanje imidža

Srbije i Vojvodine kao investicione destinacije


da učestvuju na međunarodnim konkursima i takmičenjima kao što je fDi konkurs Financial Timesa za najbolje investi-cione destinacije u Evropi koji se održava na svake dve go-dine – dobri rezultati na ovakvim takmičenjima mogu doneti mnogo pozitivnog publiciteta ne samo u Evropi – već širom sveta. Neki od najčešće korišćenih instrumenata u PR-u su promotivni događaji, pres konferencije, organizacija studi-jskih poseta i treninga za novinare, saopštenja za štampu, medijski bilteni itd.

Internet marketingU domenu internet marketinga, za lokalne samouprave je na-jvažnije da imaju ažurnu i informativnu internet prezentaciju (vebsajt) na srpskom i engleskom jeziku (najmanje). Vebsajt je prozor u svet lokalne samouprave i često prva tačka sus-reta s investitorom, pa može značajno uticati na prvi utisak. Sadržaj informacija na sajtu treba da prati stukrutu investici-one brošure opštine, uz dodatak sekcije za preuzimanje važnih

dokumenata, odluka, strategija i promotivnih materijala. Pored održavanja vebsajta, izuzetno je korisno da lokalna samoupra-va ima aktivne profile na ključnim društvenim mrežama – Face-book, Twitter, Youtube, Linkedin, Slideshare, iako u praksi opš-tine retko imaju kapaciteta za ovu aktivnost. Postoji mogućnost oglašavanja na internetu – sponzorisani linkovi na Googleu, kam-panje na Facebooku, postavljanje reklamnih banera na sajto- vima koji ostvaruju veliki broj poseta itd. Prednosti interneta su brojne: pristup globalnom tržištu po veoma niskoj ceni, potpuna kontrola i velika fleksibilnost sadržaja, interakcija sa ciljnim javnostima i ažuriranje informacija u realnom vremenu, praćenje rezultata promotivnih kampanja (kretanje broja pose-ta), učenje o posetiocima kroz specijalizovane besplatne alate za praćenje statistika (Google Analytics).

KONZISTENTNA I KOORDINISANA KOMUNIKACIJAKako bi se ostvarila sinergija i postigli željeni rezultati neophodna je osmišljena i koordinisana upotreba različitih promotivnih ala-ta i tehnika koje smo opisali u prethodnom poglavlju. Prilikom razvijanja svakog od promotivnih instrumenata, od izuzetne je važnosti da se najpre odredi centralna tema promotivnih poru-ka koja će zatim konzistentno biti korišćena kroz sve promotivne aktivnosti. Između ostalog, ova tema treba da bude bazirana na sledećim principima:

• Tema mora reflektovati želje investitora – treba da demonstrira način na koji će opština pomoći investitoru da zadovolji svoje ključne potrebe

• Tema mora izražavati jedinstvenost lokacije – da bi se konkret-na lokacija razlikovala od ostalih, tema marketinga mora jasno da izrazi Jedinstvenu prodajnu poruku

• Tema mora biti precizna i istinita – bez obzira na eventualne konkurentske nedostatke određene lokacije, oni ne smeju da budu neistinito predstavljeni, zbog toga što takav način pro-movisanja stvara veoma negativne percepcije i umanjuje kredi-bilitet lokalne samouprave

Sajt za promociju investicija grada Subotice


• Tema mora biti konzistentna – centralna marketinška poruka mora da bude više od reklamiranja i treba da se provlači kroz sve promotivne aktivnosti.

Sadržaj teme treba da bude zasnovan na Jedinstvenoj proda-jnoj poruci – kratkom i efektom sloganu kojim se izražava njena ključna konkurentska prednost, tj. ono po čemu je jedna lokalna samouprava bolja od konkurentskih opština. Jedan od najboljih slogana koji je svojevremeno korišćen u opštini Ruma glasi: „Ruma ima petlju“. Kao takav, on predstavlja kombinaciju popularnog kolokvijalnog izraza, koji dugo ostaje zabeležen u memoriji, i zvaničnog naziva radne (industrijske) zone u Rumi – Rumska petlja, što sugeriše široku ponudu komunalno opremljenog građevinskog zemljišta, kao glavni ili jedan od glavnih promotivnih argumenata Rume pred potencijalnim investitorima. Ruma je takođe koristila slogan „Fit for profit” za ciljanu promociju investicija u industriju kože i obuće na beogradskom aerodromu. Pored definisanja Jedinstvene prodajne poruke, promotivni miks opština treba da izražava i njihov prepoznatljiv vizuelni identitet kojeg će se dosledno pridržavati prilikom izrade dizajna promo-tivnih materijala (logo, karakteristične boje, vrsta, veličina i boja fonta, oblici i drugo).

Reklama za promociju investicija u certifikovanu opštinu Ruma, kampanja na beogradskom aerodromu 2014.



AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA

Automobilska industrija je jedan od najvažnijih i najvećih privred-nih sektora u svetu, kako po prihodima, tako i po broju zaposlen-ih. U svetu se godišnje proizvede oko 90 miliona motornih vozila, od čega preko 70 miliona spada u kategoriju putničkih vozila.Po svojoj strukturi, automobilska industrija je strogo hijerarhi-zovana. Na vrhu hijerarhije nalaze se proizvođači automobila. Današnja uloga proizvođača automobila (OEM) je da razvija au-tomobil, kontroliše svoje dobavljače i vrši montažu. Većina proiz-vođača automobila proizvodi i motore u sopstvenim pogonima. Neki proizvođači proizvode i svoje transmisije (menjače) i otpre-ske (limove) tj. karoseriju. Sve ostale delove (uključujući i delove

motora i transmisije) proizvode njihovi dobavljači. Na jednog zaposlenog kod proizvođača automobila dolaze 3 zaposlena kod dobavljača. Dobavljači stvaraju skoro 80% vrednosti automobila.

LANAC VREDNOSTI Dobavljači su razvrstani u razrede ili tzv. redove (Tier). Takozvani Tier 1 dobavljači imaju direktnu vezu sa proizvođačem automobi-la i vrše dostavu komponenti u fabrike automobila. U pitanju su uglavnom velike kompanije koje proizvode veće grupe ili sisteme (Bosch, Continental, Magna, Denso, TRW itd.). Oni proizvode sisteme ubrizgavanja goriva, instrumental table, sedišta, izduvne


sisteme, klima uređaje, turbo punjače, šasije ili osovine, tzv. frontendove, krovne sisteme itd. Tier 2 dobavljači proizvode za potrebe Tier 1 dobavljača i nemaju direktnu vezu sa proizvođačem automobila. Tier 3 dobavljači proizvode za potrebe Tier 2 doba- vljača i tako redom. Standardna praksa je da svaki OEM ima četi-ri reda dobavljača od Tier 1 do Tier 4. U Tier 4 dobavljače, koji se nalaze u dnu piramide, generalno spadaju proizvođači sirovina, poput Thyssen Kruppa, Arcelor Mitala, Alcoae, BASF-a, DuPonta itd. Pošto su Tier 1 dobavljači velike kompanije, sa mnogo različi-tih proizvoda, čest je slučaj da Tier 1 dobavljač bude u isto vreme i Tier 2, ali za različite proizvode. Za automobilski sektor karakteristična su dva osnovna mod-ela proizvodnje i isporuke: Just in Time – JIT i Just in Sequence – JIS. Oba tipa proizvodnje podrazumevaju proizvodnju sa min-imalnim, samo nužnim zalihama, kako sirovina, tako i gotovih proizvoda. Pošto je karakteristika automobilske industrije proiz-vodnja velikih količina proizvoda od relativno skupih materijala, JIT omogućava minimalnu rezervaciju kapitala za resurse koji u datom trenutku ne ostvaruju dodatu vrednost, što znači da se proizvodnja i nabavka materijala organizuju u direktnoj vezi sa narudžbinama klijenata (OEM, ili Tier 1, 2). JIT podrazumeva postojanje male zalihe robe koja ima za cilj očuvanje kontinuite-ta proizvodnje u slučaju nepredviđenih problema (sa mašinama, fabrikom, kvalitetom proizvoda itd.). Takođe, kod JIT-a postoji međukorak skladištenja gotovih proizvoda pre isporuke na lini-ju za montiranje sistema tj. automobila. JIS model se zasniva na istim principima kao JIT sa tom razlikom što se komponente is-poručuju direktno na liniju za proizvodnju klijenta (OEM, ili Tier 1) u tačno utvrđenom vremenskom intervalu (sekvenci, otuda i naziv). JIS podrazumeva nepostojanje zaliha. Budući da se danas skoro svaki automobil razlikuje od drugog u skladu sa željama krajnjih kupaca, JIT i JIS sistem moraju da obezbede veliku fleksibilnost proizvodnje. Kada kupac naručuje automobil u salonu, on bira osnovni paket opcija i opreme, ali može i da dodaje opremu. Ovakva narudžbina dolazi do proiz-vođača koji potom obaveštava svoje dobavljače koje i kakve

delove treba da mu isporuče. Dobavljači potom imaju nekoliko dana ili sati da komponente proizvedu i isporuče. Da bi doba- vljači udovoljili zahtevima svojih neposrednih kupaca oni svoje kapacitete organizuju na nekoliko načina. OEM-ovi zahtevaju od svojih Tier 1 dobavljača da formiraju tzv. sekvencione fabrike. Te fabrike montiraju ili proizvode sisteme i komponente koji su veliki i za koje se ne isplati transport na veće udaljenosti. Ove fabrike su, po pravilu, razmeštene u parkove dobavljača (supplier park) i nalaze se ili u sklopu kruga fabrike automobila ili u neposrednoj blizini. Isporuka se vrši ili kamionima ili posebno napravljenim trakama koje omogućavaju direktnu vezu sa linijom za montažu automobila, što je ređi slučaj.OEM-ovi i Tier 1 dobavljači često primoravaju svoje dobavljače da lokalizuju svoju proizvodnju tj. smeste je u neposrednu blizinu ili

Primer iz prakse: FIATItalijanski FIAT u Kragujevcu ima nekoliko Tier 1 dobavljača sa sekvencionim fabrikama u krugu fabrike i u zoni Grošnica: Johnson Controls, Magneti Marelli, HTL, Sigit, Proma. Oni montiraju sledeće komponente: instrument table, centralne konzole, obloge vrata i zadnje obloge, prednje i zadnje branike, izduvne sisteme, gume, sedišta, plastične delove, otpreske za vozilo. Komponente u Kragujevac dolaze od njihovih dobavljača sa fabrikama širom Evrope. Sekvencione fabrike rade isključivo za jednu fabriku. Za FIAT u Srbiji od stranih kompanija takođe rade i Draexlmaier u Zrenjaninu (centralni kablovski set), Mecaplast Zrenjanin (plastični delovi), AD Plastik Mladenovac (plastični delovi) itd. Međutim, ove fabrike ne rade isključi-vo za FIAT, već i za druge proizvođače (BMW u Nemačkoj, Renault u Sloveniji, Dacia u Rumuniji, Suzuki u Mađarskoj). Ostale fabrike Tier dobavljača su teritorijalno raspoređene tako da pokrivaju što veće geografsko tržište (ceo kontinent, pojedinačnu zemlju ili regiju) naravno u skladu sa rasporedom postojećih i potencijalnih kupaca.


istu zemlju gde se nalazi njihova sopstvena fabrika, ukoliko žele da dobiju posao. Postoji nekoliko razloga koji utiču na odluku doba- vljača da otvore novi pogon, ali se uglavnom svode na optimizaciju poslovanja i smanjivanje troškova, bilo da je u pitanju izmeštanje postojećih kapaciteta ili otvaranje novih. Dodatni razlog je ulazak na novo tržište koje se nalazi u fazi intenzivnog rasta. Svaki OEM ima po nekoliko dobavljača za istu komponentu. Na taj način se povećava konkurencija, smanjuje cena, kao i rizik vezivanja samo za jednu kompaniju. OEM-ovi, takođe, insistiraju da njihovi dobavljači imaju nekoliko klijenata, kako bi smanjili rizik propadanja dobavljača, što bi značilo i ugrožavanje sopst-vene proizvodnje. Certifikat koji je standard u automobilskoj industriji i koji poseduje skoro svaka kompanija, pored sistema upravljanja kvalitetom, zaštitom na radu i zaštitom životne sredine, jeste certifikat TS 16949.

GLAVNI FAKTORI INVESTICIJA

Radna snaga Prilikom sastavljanja dobre ponude za investitore iz prateće au-tomobilske industrije, mora se imati u vidu koji su to faktori i kriterijumi koji utiču na donošenje njihovih odluka i šta ih uopšte pokreće da traže novu lokaciju. Najvažniji i najčešći opšti razlog je

smanjenje troškova poslovanja. Ovo se pre svega odnosi na trošk-ove radne snage, energenata, carinske stope u zemljama krajnjeg uvoza proizvoda, logistike itd. Ključ privlačenja investitora je radna snaga. Stoga je veoma bitno da se investitoru prenesu potpune informacije o stanju raspoložive radne snage u opštini. Svaka lokalna samouprava bi trebalo da poseduje pregled obrazovnih ustanova sa posebnim naglaskom na tehničke škole i fakultete. Investitori često traže od lokalnih škola da se program učenja uskladi sa potrebama firme i da se napravi veza između škole i firme u pogledu prakse koju bi učenici svakako morali da steknu u toku školovanja.Kadrovi koji se najčešće traže su: • Tekstilni radnici – zapošljavaju se ne samo za potrebe krojenja i

šivenja, već i u finoj montaži zbog razvijene motorike i spretnosti u radu rukama

• Operateri na mašinama – različiti profili operatera za rad na mašinama za razne namene; prednost pri zapošljavanju imaju teh-nički obrazovani radnici (srednje tehničke škole raznih smerova)

• Inženjeri – različitih tehničkih smerova• Menadžment – logistika, HR, finansije, proizvodnja i drugo.Kompanije često obuhvataju veći region za potrebe zapošljava- nja. Radijus od 25 km je prihvatljiv za investitora u pogledu troško-va transporta radnika u proizvodnji. Radijus je veći za inženjere i menadžere. Najbolje rešenje je ukoliko od mesta stanovanja do fabrike postoji mogućnost organizacije javnog prevoza autobu-som, ili da se investitoru ponudi opcija privatnog prevoznika.

Braunfild lokacijeInvestitori su često zainteresovani da u početku samo zakupe proizvodni, skladišni i kancelarijski prostor, a ne da kupe pos-tojeći ili izgrade svoj. Ovo uglavnom rade zbog smanjivanja rizika da im proizvodnja ne bude uspešna u Srbiji, jer ne poznaju zemlju i nemaju poverenja u nju, zbog izbegavanja velikih finan-sijskih ulaganja u početku ili zbog potrebe da krenu veoma brzo u realizaciju investicije i proizvodnju. Pored toga, postoje prim-eri investitora koji uzimaju u zakup prostor zbog planova da u


zemlji ne ostanu duži vremenski period, što bi značilo nerent-abilnost izgradnje sopstvenih objekata. Postoje, međutim, i in-vestitori koji u početku pokazuju isključivu zainteresovanost da uzmu u zakup prostor, ali ipak promene odluku i preorijentišu se na grinfild investiciju (ovo je veoma bitno znati i zbog toga treba svakom investitoru predstaviti sve opcije, koje naravno imaju smisla). Ovo se dešava iz nekoliko razloga, ali pre svega zato što ne postoji velika ponuda adekvatnih braunfild lokacija u Srbiji, zato što postojeće ne odgovaraju potrebama (prestare, nedovoljno energetski efikasne, nisu namenjene proizvodnji, već prvenstveno skladištenju) ili su preskupe. Investitori traže braunfild lokacije različitih površina. Dosadašnje investicije iz prateće automobilske industrije u Srbiji podrazume-vale su zapošljavanje velikog broja radnika, što se odražava i na veličinu braunfilda – od 2.000 m2 pa naviše. Ukoliko su hale namenjene za jednostavnu montažu i operacije na mašinama, one ne treba da budu visoke, već upravo suprotno zbog smanjen-ja potrebe za grejanjem zimi. Međutim, kod proizvodnje u kojoj postoje veće mašine ili potreba instaliranja krana, tražena visina je od 8 m pa naviše. Za jednostavne operacije dovoljna je struja od nekoliko stotina kW. Prosek je jedan normalan trafo od 630 kW. Kod proizvodnje sa većim brojem mašina (guma, plastika, livnica) traži se kapacitet struje od nekoliko MW. Hale moraju da imaju dovod vode, kanalizaciju, kišnu kanalizaciju, telefonske linije, internet, gas (koji se koristi za grejanje, ali i za proizvodn-ju). Takođe, hale treba da poseduju i dovoljno mokrih čvorova za zaposlene sa tuševima, garderobom i kantinom. Oko hale treba da postoji dovoljno prostora za manevrisanje kamionima, jer su istovari/utovari česti i zbog toga se traže i rampe za utovar/ isto-var. Prostor mora da bude ograđen zbog sigurnosti. Starije hale uglavnom imaju više kancelarija nego što je danas po-trebno, nisu energetski efikasne, nemaju adekvatan sistem grejan-ja (skoro isključivo se danas traži gas) i nemaju hlađenje. Prateća automobilska industrija traži visoke standarde u pogledu hale i zbog toga je teško pronaći adekvatnu halu starije gradnje koja bi investitorima odgovarala.

Lokacije treba da budu u blizini većeg naseljenog mesta i idealno je da radnici mogu da dolaze do njih biciklima ili javnim prevo-zom. Investitori vrlo često traže da na lokaciji postoji dovoljno prostora za kasnije širenje površine pod krovom.

Grinfild lokacijeInvestitori koji su zainteresovani za grinfild lokacije obraćaju pažnju na prethodnu upotrebu zemljišta zbog mogućeg zagađen-ja, opremljenost lokacije infrastrukturom, položaj lokacije, pos-tojanje planske dokumentacije itd. Investitori uglavnom zahteva-ju da lokacija ima svu neophodnu infrastrukturu (pristupni put, vodovod, struja, gas, kanalizacija, optički kabl) i da se tačke za priključke nalaze u neposrednoj blizini ili na samom obodu lokaci-je. Ukoliko ne postoji sva neophodna infrastruktura, investitor će tražiti uveravanje od strane Vlade da će infrastruktura biti dovede-na u dogovoreno vreme do lokacije i nije retko da se u Ugovor sa lokalnom samoupravom uvrste i penali za slučaj kašnjenja. Investitori uglavnom traže lokacije koje su veće od potrebnog kako bi sebi ostavili prostor za dalji rast u narednim fazama poslovanja. Pošto većina lokalnih samouprava ima lokacije kod kojih je stepen zauzetosti 50% (između 40% i 70%), to znači da će investitor za halu od 5.000 m2 tražiti više od 1 ha zemljišta. U poslednje vreme investitori traže oko 5 ha zemljišta, pogotovo

Industrijska zona u Staroj Pazovi


što koriste mogućnost dobijanja besplatnog zemljišta od lokalnih samouprava. Investitori obraćaju pažnju i na blizinu stambenih objekata u odnosu na lokaciju, budući da se proizvodnja kod ve-likih fabrika odvija u često u tri smene, uključujući i vikend pa, stoga, postoji zabrinutost izazivanja buke i problema sa lokalnim stanovništvom.

DobavljačiDobar efekat investicija je i stvaranje posla za lokalne firme koje mogu da prave opremu, alate ili čak da budu i direktni dobavljači investitorima. Zato je dobro imati pripremljenu listu kompani-ja koje bi mogle da budu dobavljači investitorima. S tim u vezi, poželjno je imati i pripremljenu listu i preporuku (više od jedne firme ako je moguće) za projektantsku kuću, špeditera, advokat-sku kancelariju, knjigovođu itd.

TržištaGlavno tržište za većinu kompanija koje ulažu u Srbiji predstavlja Evropska unija. Iako sa EU Srbija ima preferencijalni trgovinski odnos, Sporazum nije toliko jednostavan u smislu sticanja porek-la i EUR1 certifikata, koji omogućava uvoz robe iz EU u Srbiju i obrnuto bez carine. Rusija, s druge strane, nije toliko zanimljiva investitorima iz prateće automobilske industrije, iz dva razloga. Prvi i najvažniji je velika udaljenost, tako da transportni troškovi ne dozvoljavaju da kompanije iz Srbije snabdevaju rusko tržište. Drugi razlog je postojanje Dekreta 166 po kojem svaki proiz-vođač automobila u Rusiji mora da lokalizuje 60% svoje proiz-vodnje kako bi izbegao plaćanje uvoznih carina na komponente. Zbog toga, OEM-ovi sa fabrikama u Rusiji primoravaju svoje do-bavljače da otvaraju fabrike u Rusiji kako bi ispunili uslov 60% domaćeg porekla robe.

Slobodne zoneLokalne samouprave koje na svojoj teritoriji imaju formirane slo-bodne zone mogu i treba da ih koriste kao instrument privlačen-ja investitora. Činjenica da većina investitora u Srbiji proizvodi

za potrebe automobilske industrije koja je bazirana u Evropskoj uniji, čiji Srbija nije deo, pre svega u carinskom smislu, znači da pri uvozu i izvozu dobara (sirovina i gotovih proizvoda) sva roba podleže carinskom postupku koji iziskuje dokumentaviju koju većina investitora ne poznaje, kao i postupcima koji vremenski opterećuju organizaciju transporta dobara i proces proizvodnje. Bez obzira na to da li u konkretnoj lokalnoj samoupravi posto-ji Slobodna zona ili ne, nužno je investitora na vreme detaljno upoznati sa carinskim propisima u Srbiji. Mnogo je primera da su zbog nedovoljne informisanosti investitori nezadovoljni carinskim sistemom, pa čak i da trpe neočekivane i najvažnije neplanirane gubitke zbog naplate carinskih stopa prilikom uvoza robe u Srbiju.

CarinjenjeCarinjenje predstavlja jednu od najbitnijih stavki uspešnosti in-vestitora u Srbiji, jer odlučujuće utiče na logističke performanse kompanija. Automobilska industrija je, zbog modela JIT i JIS, ve-oma rigorozna u pogledu kašnjenja isporuke proizvoda. Ovo se naročito odnosi na JIS model koga odlikuje nepostojanje zaliha roba, što znači da, ukoliko dobavljač kasni sa isporukom, kasni i cela proizvodnja automobila i traka mora da se zaustavlja. Svi proizvođači komponenti imaju ugovore sa proizvođačima auto-mobila u kome se jasno definišu penali koje komponentaši plaća-ju u slučaju kašnjenja i zaustavljanja proizvodnje. Oni se neretko mere u milionima evra za svaki sat kašnjenja. Pored ove direktne kazne postoji i indirektna, a ona se sastoji u gubitku posla tj. kli-jenta. Zbog ovoga je automobilska industrija izuzetno osetljiva i oprezna u pogledu pitanja logistike i carinjenja. Drugi razlog je finansijske prirode – prateću automobilsku industriju karakterišu relativno niske jednocifrene marže, što znači da svaka carinska stopa veća od nule značajno smanjuje zaradu.

KANALI PRIVLAČENJA INVESTITORAStrani investitori do informacija o Srbiji dolaze kroz nekoliko kanala. Prvi kontakt sa njima često ostvaruju diplomatska pred-stavništva njihovih matičnih zemalja u Srbiji, SIEPA-a i VIP fond,


konsultantske kuće, Privredna komora Srbije, ili predstavništva inostranih privrednih komora u Srbiji. Takođe, sve su češći sluča-jevi da investitori direktno kontaktiraju lokalne samouprave. Izvor kontakata sa kompanijama mogu biti specijalizovani sajmovi, konferencije, manifestacije na kojima se okupljaju velike inos-trane kompanije ili pojedini industrijski sektori. Jedan od kanala koje ne treba potceniti jesu i neformalni kontakti preko prijatelja, rođaka, ili bivših sugrađana koji se nalaze na radu u inostranstvu u raznim proizvodnim kompanijama.Lokalne samouprave bi trebalo da održavaju redovan kontakt sa svim navedenim institucijama, što uključuje i ažuriranje informaci-ja o opštini i postojećim lokacijama u bazama SIEPA-e i VIP fonda.Preporuka je, ukoliko naravno za to postoje preduslovi, da i loka-lna samouprava samostalno preduzima aktivnosti vezane za ak-tivno privlačenje investitora. Jedan od načina je obilazak sajmo-va specijalizovanih za prateću automobilsku industriju. Najveći takav sajam je bijenale Automechanika (https://automechanika.messefrankfurt.com) koja se održava u nekoliko zemalja sveta, ali je najveća i najvažnija u Nemačkoj, u Frankfurtu. Tu se okuplja najveći broj kompanija. Savet je da se ide na prva dva dana jer je tada najveća šansa da se na štandovima firmi pronađu me-nadžeri zaduženi za potragu za novim lokacijama (bilo da su oni vlasnici, potpredsednici, ili zaposleni u odeljenjima za planiranje i investicije). Ovo pravilo pogotovo važi za veliki i poznati sajam automobila (http://www.iaa.de/) u Frankfurtu. On se smenjuje sa Automechanikom i isto se održava svake druge godine. Iako su kompanije koje izlaže na sajmu uglavnom proizvođači automobi-la, postoje i hale u kojima su isključivo dobavljači i to velike firme. Specijalizovane konferencije su takođe značajan kanal za privlačenje investitora. Postoji nekoliko konferencija, a dve najbolje su nemačke: konferencija časopisa Automobil Produktion (http://www.automobil-forum.de/) i konferencija Zulieferer In-novativ (http://www.bayern-innovativ.de/zulieferer2014). Obe se održavaju u Minhenu u letnjim mesecima svake godine. For-mat konferencija je takav da se u dva dana održi desetak preda-vanja na temu trendova u automobilskoj industriji. Postoji i mini

prostor za izlaganje, ali pravi razlog za posećivanje ovih konferencija su kafe pauze i pauze za ručak, kao i večera na završetku prvoga dana zbog prilike da se uz kafu ili obrok obave razgovori sa direktorima velikih nemačkih i svetskih kompanija koji dolaze zbog predavanja i sticanja novih kontakata. Naredni način uspostavljanja kontakata sa investitorima podra-zumeva direktnu komunikaciju, bez posebnog povoda. Primera radi, ukoliko se u medijima pojavi vest da je neka kompanija u problemima, zatvara fabrike ili da reorganizuje kapacitete, ona često znači seljenje proizvodnje u zemlju sa nižim operativnim troškovima. Tipična procedura za ovakav vid kontaktiranja inves-titora sastoji se u tome da se unapred pripremi kratka prezentacija (ne duža od dve stranice A4 formata) sa najvažnijim karakteristi-kama Srbije i lokalne samouprave. Potom se centrala kompanija pozove i zamoli se za kontakt osobe koja je zadužena za planiranje,

Primer iz prakse: komunikacija sa potencijalnim investitoromJedan od najvećih dobavljača u automobilskoj industriji u svetu u Srbiju je investirao nakon nekoliko godina komunikacije. Osoba iz te kompanije zadužena za prodaju na području jugo-istočne Evrope je upoznata je na automobilskoj konferenciji u Austriji. Iako ta osoba nema veze sa investicijama, prosleđena joj je prezentacija potencijala Srbije. I pored toga što nije bilo nikakvog interesa kompanije u tom momentu, sa dotičnom osobom je komunikacija održavana sledeće dve godine povre-menim slanjem newslettera ili novih informacija o promenama regulative u Srbiji. Nakon dve godine, kao odgovor na poslati newsletter osoba iz te kompanije je ponudila sastanak u Aus-triji sa članovima odeljenja kompanije iz Nemačke zaduženim za odabir novih lokacija. Pokazalo se da je kompanija upravo krenula u analizu novih lokacija za nekoliko proizvoda za koje su bili neophodni novi kapaciteti. Sastanak je održan, nakon čega je delegacija posetila Srbiju. Godinu i po dana nakon prvog sastanka kompanija je odlučila da investira u Srbiji.


ili nove investicije. Idealno bi bilo kada bi se mogao obaviti i tele-fonski razgovor sa relevantnom osobom, ali u realnosti se uglav-nom se dobije email adresa na koju se pošalje kratak mejl koji mora da bude tako formulisan da skrene pažnju osobi koja ga čita i zainteresuje je da pogleda prezentaciju. Nakon nekoliko dana se vrši provera da li je mejl primljen i da li postoji zainteresovanost. Kasnije se, ukoliko trenutno ne postoji zainteresovanost, osobi pe-riodično šalju mejlovi sa novim aktuelnim informacijama o ponu-di Srbije, dolasku nekog novog investitora, ili novim podsticajima u lokalnoj samoupravi. Najzad, jedan od načina da se napravi veza sa investitorima je i kroz održavanje redovnog kontakta sa kompanijama koje već posluju na teritoriji opštine. Naime, direktori lokalnih fabrika imaju uvid u planove svojih kompanija i često partnerskih firmi i dobavljača i znaju kada se ove firme spremaju na nove investicije.

OD KOMUNIKACIJE DO INVESTICIJEKompanije iz prateće automobilske industrije koje najviše investi-raju i stalno su potrazi za novim lokacijama uglavnom uključuju velike multinacionalne kompanije sa složenom organizacijom i mehanizmom odlučivanja koji se vertikalno proteže na više nivoa menadžmenta. Ovo znači da se istraživanje i analiza lokacije radi detaljno u nekoliko ciklusa, što podrazumeva česte posete i veliki broj pitanja, bez obzira na to što se odluke ponekad donesu i u roku od nekoliko meseci. Praksa je ipak pokazala da se rokovi za donošenje odluka često probijaju od strane samih investitora do te mere da se ponekad donošenje odluka produži na nekoliko godina. U svakom slučaju, komunikacija sa investitorom treba da bude konstantna čak i kada je donošenje odluke odloženo ili se kompanija odlučila za drugu zemlju ili lokaciju. Za vođenje jednog projekta trebalo bi da bude opredeljenja jed-na osoba u lokalnoj samoupravi zadužena samo za konkretnog investitora. Prilikom inicijalnog kontakta, lep gest je da prvom sastanku, kao i drugim važnijim posetama, prisustvuje rukovodst-vo lokalne samouprave, kao dokaz da lokalna samouprava zaista želi da dobije projekat. Dalja komunikacija mora da se održava

redovno, bez velikih pauza. Organizacija poseta dogovara se unapred ili sa samim investi-torom, ili sa konsultantima tj. SIEPA-om i VIP-om. Pošto se, po pravilu, obilazi više lokalnih samouprava u toku jednog dana, neophodno je dobro organizovati posetu i držati se dogovo-rene satnice. Najlakše je kada investitor unapred pošalje pitanja, međutim, u slučajevima kada to izostane, trebalo bi pretpostaviti šta investitora interesuje. Radi se uglavnom o pitanjima vezanim za lokalnu samoupravu (opšti podaci), radnu snagu (proseč-na cena, raspoloživost prema kvalifikacijama, polu i starosti), ponuđene lokacije, ili podsticaje za ulaganja. Najbolje pripremljene opštine za sastanke organizuju predstavni-ke svih službi koje su bitne za realizaciju investicije, a koji su pri-premljeni sa podacima kako bi mogli odmah da odgovore na sva pitanja. Naravno, to ponekad nije moguće, ali je tada bitno da se odgovori naknadno pošalju u što kraćem roku. Kada investitor donese odluku da investira u lokalnu samoupra-vu, dalja realizacija investicije mora da bude dobro usklađena između onoga što je lokalnoj samoupravi neophodno u pogledu birokratije i kapaciteta investitora da brzo pripremi svu neophod-nu dokumentaciju sa svoje strane. Najbolje je sa investitorom dogovarati u koracima sve faze realizacije unapred sa dobro pro-cenjenim rokovima. I nakon realizacije investicije, posao se ne za-vršava, već bi investitora trebalo pratiti i nadalje ukoliko se ukaže potreba za naknadnom pomoći, što je uvek i slučaj. PRIMERI REALIZOVANIH INVESTICIJAU poslednjih 10 godina u Srbiji su investirale kompanije koje su uglavnom Tier 1 i Tier 2 dobavljači i jedan OEM – FIAT. Najveći broj kompanija koje su došle do sada u Srbiju potiču iz nekoliko podsek-tora prateće automobilske industrije. Uglavnom je reč o proizvod-nji koja zahteva mnogo ljudskog, a manje mašinskog rada poput: konfekcioniranja kablova (Yura, Draexlmaier, Leoni, PKC, Lear), obrade tekstila (Magna, Grammer, Aunde), pneumatici i tehnička guma (Mitas, Michelin, Cooper Tires, Cooper Standard) i montaža raznih vrsta sklopova (Bauerhin, Bosch, Lames).


IG Bauerhin IG Bauerhin je nemačka firma koja se bavi proizvodnjom grejača za sedište. Nastupa na tržištu kao Tier 1 i Tier 2 dobavljač, jer za pojedine grejače isporuku vrši direktno OEM-ovima (poput Au-dia) ili Tier 1 dobavljačima (npr. Faurecia). Kompanija je otvorila fabriku u Inđiji u zakupljenoj hali u privatnom vlasništvu, zatim je izgradila sopstvene objekte u industrijskoj zoni u Inđiji i trenutno zapošljava 1.300 radnika.VIP fond je direktno kontaktiran od strane direktora kompanije koji je pročitao članak o Vojvodini u OWC magazinu 2007. go-dine. Kompanija je prvo proverila VIP fond preko kancelarije PKS-a

u Frankfurtu. Nakon nekoliko izveštaja i velikog broja ponuđenih lokacija širom Vojvodine, doneta je odluka da se u zakup uzme lo-kaciju u Inđiji. Razlozi su bili dobar položaj (autoput, aerodrom), raspoloživa radna snaga (tekstilna industrija, prevashodno su os-obe ženskog pola u proizvodnji) i objekat koji je odgovarao zada-tim kriterijumima. Investicija je realizovana u roku od tri meseca od prvog kontakta do početka proizvodnje i to sve u 2007. godini. Kompanija nije planirala zapošljavanje ovolikog broja radnika, ali se lokacija u Inđiji pokazala kao odlična zbog dobre radne snage i činjenice da je matična kuća uspela da poveća godišnju količinu prodatih grejača na evropskom tržištu.

Continental Nemačka kompanija Continental je u 2013. godini postala naj- veći svetski proizvođač automobilskih delova po prometu. Do tada je ovo mesto zauzimao Bosch. Kompanija je najpoznatija po proizvodnji pneumatika, iako najveći deo prihoda (sa tendenci-jom porasta udela) ostvaruju u proizvodnji mehaničkih, meha-troničkih i elektronskih komponenti. Najmanji deo grupe je teh-nička guma koja je bila i zainteresovana za proizvodnju u Srbiji.Prvi kontakt sa kompanijom ostvarili su predstavnici grada Sub-otice, upoznavši zaposlenog u kompaniji tokom njegovog pri-vatnog boravka u Subotici 2010. godine. Ubrzo zatim je Con-tinental uputio zvaničan upit ekonomskom diplomati Srbije u Berlinu, koji je zatim upit prosledio SIEPA-i i VIP fondu. Inves-titoru je ponuđen veliki broj braunfild i grinfild lokacija. Investi-tor je odabrao nekoliko i one su ubrzo posećene. Continental je zatim odustao od zakupa, jer nijedna ponuđena lokacija nije bila adekvatna (preskupa ili prestara). U trci su preostale tri grinfild lokacije, sve na autoputu. Posle druge posete lokacijama u užem krugu, Continental se odlučio za Suboticu. Nekoliko razloga bilo je presudno: postojanje slobodne zone, iskusna i profesionalna lokalna samouprava, blizina autoputa i granice, raspoloživost radne snage. Investitor je 2012. godine u rekordnom roku podi-gao halu, započeo proizvodnju i već sada je prevazišao planove u pogledu broja radnika i visine investicije.

Kvalifikacije za FIATKada je FIAT započeo sa procesom rekonstrukcije Zastave, VIP fond je predložio kompaniji Draexlmaier da pokuša da se kva- lifikuje kao dobavljač za kablovske setove. Prosleđen je kontakt generalnog direktora FIAT-a. Na kraju je Draexlmaier dobio posao i zaposlio novih, neplaniranih 700 radnika u Zrenjaninu.


Magna U pitanju je kanadska kompanija koja ima snažno prisustvo u Austriji sa preko 20.000 zaposlenih, budući da je osnovana od strane Kanađanina rođenog u Austriji. Bavi se proizvodnjom ve-likog broja raznorodnih komponenti i spada u pet najvećih kom-panija u sektoru prateće automobilske industrije. Prvi kontakt sa kompanijom je ostvarila SIEPA-a dobivši upit od direktora fab-rike u Češkoj 2010. godine. SIEPA je ponudila veći broj lokaci-ja u Srbiji. Posle nekoliko poseta Srbiji i ponuđenim lokacijama, odabrana je grinfild lokacija u opštini Odžaci. Razlozi za odluku su postojanje radne snage sa iskustvom u tekstilnoj industriji, blizina granice, nepostojanje većih proizvodnih kompanija u oko-lini i proaktivnost lokalne administracije. Magna je počela proiz-vodnju 2011. godine i već premašila prvobitne planove, tako da trenutno zapošljava oko 650 ljudi sa tendencijom rasta.

Draexlmaier Draexlmaier je porodična nemačka firma koja se bavi proizvod-njom kablovskih setova i komponenti enterijera. Najveći pojedi-načni klijent je BMW, za koji im je najveća konkurencija nemačka firma Leoni koja takođe ima fabriku u Srbiji, u Prokuplju.Prvi kontakt je ostvario VIP fond za predstavnikom kompani-je u Rumuniji posredstvom Nemačke organizacije za tehničku

saradnju – GTZ još 2005. godine. U Rumuniji je u tom trenutku Draexlmaier imao oko 20.000 zaposlenih i bio je najveći privatni poslodavac. Za investitora su izlistane sve braunfild lokacije u Vo-jvodini koje su odgovarale zadatim kriterijumima u skoro 15 loka-lnih samouprava. Kompanija je bila zainteresovana isključivo za zakup. Nakon godinu dana analize lokacija, investitor je odlučio da ipak ne investira u Srbiji. Sa investitorom je, bez obzira na pro-bitnu odluku, i dalje održavana komunikacija. Posle dve godine, Draexlmaier je odlučio da još jednom pokrene proces analize lo-kacija u Srbiji. Sredinom 2007. godine doneta je odluka da to bude postojeća hala u Zrenjaninu. Presudilo je nekoliko faktora, ali pre svega raspoloživost radne snage, blizina granice sa EU i blizina postojećih fabrika u Rumuniji. Draexlmaier je proizvodnju počeo 2008. godine. Trenutno zapošljavaju duplo više radnika od prvobitnog plana – oko 3.000.

Bosch Radi se o nemačkoj porodičnoj firmi u vlasništvu Bosch fondaci-je. Sve do 2013. godine Bosch je bio najveći svetski proizvođač delova za automobile. Kontakti sa ovom kompanijom su sigur-no ostvarivani od strane više institucija na sajmovima i konfer-encijama u toku prethodnih deset godina. VIP fond je kontakt

Fabrika Draexlmaiera u Zrenjaninu

Fabrika Magne u Odžacima


sa kompanijom ostvario na konferenciji u Gracu, u Austriji, gde je upoznata osoba zadužena za prodaju u jugoistočnoj Evropi. Komunikacija je održavana sve do 2010. godine kada su pred-stavnici VIP-a pozvani da održe prezentaciju odeljenju kompanije iz centrale u Štutgartu koja se bavi planiranjem novih lokacija i investicija. Ubrzo nakon prezentacije, organizovana je poseta Sr-biji. Već 2011. godine, kompanija odlučila da investira na grinfild lokaciji u opštini Pećinci, zona Šimanovci. Za početak, kompanija

planira da proizvodi brisače sa oko 600 zaposlenih u sledećih ne-koliko godina. Razlozi za odabir lokacije bili su blizina Beograda zbog radne snage i većeg broja tzv. expat-ova (stranih državljana iz iste firme), blizina aerodroma, autoputa itd. Prilikom odlučivanja, velike kompanije koje u lokalnoj fabrici an-gažuju zaposlene u kompaniji iz čitavog sveta favorizuju blizinu velikih gradova. Logična pretpostavka je da će menadžeri želeti da žive u velikim gradovima gde postoji infrastruktura za strance. Najbolja infrastruktura je u Beogradu, gde se takođe nalazi i aero-drom. Ovo je logika koju prate mnoge velike kompanije i treba je imati u vidu.

Tisza Cipo Group Mađarska kompanija koja se bavi autsorsingom, tj. proizvodi za potrebe drugih proizvođača. Investititor je ostvario direktan kon-takt sa više lokalnih samouprava na severu Vojvodine 2013. go-dine. Najbitnija su bila tri kriterijuma: raspoloživost radne snage, blizina granice sa Mađarskom i postojanje adekvatnog prostora. U konkurenciji nekoliko lokacija odluka je 2014. godine done-ta da se proizvodnja započne u Senti u iznajmljenom prostoru nekadašnjeg Sentex-a, u vlasništvu Phiwa-e iz Subotice. Plan je da kompanija zaposli oko 1.300 ljudi u sledeće tri godine.

Fabrika Boscha u Pećincima


FARMACEUTSKA INDUSTRIJA

Posmatrano po fabričkim vrednostima farmaceutskih proizvoda, procenjena vrednost globalnog farmaceutskog tržišta u 2013. go-dini iznosila je 665 milijardi evra. U Evropi, prema podacima EF-PIA (The European Federation of Pharmaceutical Industries and Associations), ukupna vrednost proizvodnje u 28 država člani-ca EU, Norveškoj, Švajcarskoj, Srbiji i Turskoj dostigla je 217,5 milijardi evra i direktno obezbeđivala oko 690.000 radnih mesta. Indirektno, farmaceutska industrija je generisala još tri do četiri puta više radnih mesta u pratećim delatnostima. U pogledu tr-govinskog bilansa, evropska farmaceutska industrija je u 2013. godini ostvarila za 90 milijardi evra veći izvoz od uvoza. Specifičnost ovog sektora sastoji se u dominantnom zapošlja-vanju visokokvalifikovane radne snage različitih profila, kao i u

ogromnim ulaganjima u oblasti istraživanja i razvoja. Samo tokom 2013. godine, prema podacima EFPIA, izdvajanja za is-traživanje i razvoj u Evropi premašila su 30 milijardi evra. U odnosu na neto prihode od prodaje, ovaj podatak farmaceut-sku industriju stavlja na ubedljivo prvo mesto po izdvajanju za istraživanje i razvoj (primera radi, izdvajanje za sektor softvera i kompjuterskih tehnologija bilo je gotovo dvostruko manje).U odnosu na globalni trend rasta, farmaceutsku industriju nisu mimoišle mere štednje nacionalnih vlada koje se sprovode od 2010. Tako je na evropskom i američkom farmaceutskom tržištu u 2013. godini zabeležen rast od 3%, odnosno 1%, dok su, u isto vreme, tzv. brzorastuća tržišta, poput Brazila, Kine i Indije, imala rapidan rast od 14% do 17% (IMS Retail Drug Monitor, 2014).


Tradicionalna dominacija severnoameričkog tržišta potvrđena je podacima da ovaj kontinent učestvuje sa 41% ukupne prodaje lekova u svetu, a evropsko tržište učestvuje sa 27,4%. Pored toga, zbog manje kupovne moći i okrenutosti dela evropske farma-ceutske industrije ka proizvodnji generičkih lekova (zemlje Istočne Evrope), tržište Severne Amerike učestvovalo je u prometu čak 55% novih, originalnih lekova, a Evropa sa svega 23% (IMS Data). Uprkos usporavanju rasta, farmaceutska industrija, gledano kroz trgovinski bilans visokotehnoloških sektora 28 zemlja članica EU, drži visoko prvo mesto sa 55,6 milijardi evra suficita, znatno više u odnosu na ostale visokotehnološke grane. Prema aktuelnim prognozama IMS, očekuje se da godišnja sto-pa rasta globalnog farmaceutskog tržišta bude između 3% i 6% u periodu do 2017. godine, a evropskog od 0% do 3%. Očigledno je da će na navedenu pozitivnu stopu presudno uticati rast tržišta Kine, Indije, Brazila i Rusije sa godišnjim stopama rasta od 10% do 13%. Poseban faktor koji sve ozbiljnije utiče na tržište i sektor farmaceutske industrije predstavlja sivo tržište lekova i tzv. para-lelna tgovina koja je samo u 2011. godini, na osnovu veleproda-jnih cena, iznosila oko 5 milijardi evra. U strukturi cene (bez hospitalne potrošnje) lekova na evrops-kom tržištu, proizvođač zauzima oko 66%, ostatak pripada vele-drogerijama, apotekama i državama (porezi i druga davanja).

Struktura cene leka u Evropi

Proizvođač

Veledrogerija

Maloprodaja

Država

5,20%

18,80%

9,90%

66,10%

LANAC VREDNOSTI I TRŽIŠTESloženost farmaceutske industrije može se analizirati kroz lanac vrednosti i faza u osvajanju proizvodnje i plasmanu na tržište. Prva karika u lancu je otkriće aktivne supstance ili leka, kroz ra-zličita prethodna istraživanja. U daljem procesu sledi faza razvoja leka kroz pretklinička i klinička ispitivanja koja imaju za rezultat patentiranje leka i postupak licenciranja i dozvole za proizvodnju. Posebnu fazu čini osvajanje proizvodnje leka, odnosno standard-izacija proizvodnog procesa kroz dobru proizvođačku praksu, pri čemu se za stavljanje u promet zahtevaju odgovarajuće dozvole kod nadležnih regulatornih tela. Nakon toga slede faze distribuci-je, marketinga i prodaje kroz veleprodajne i maloprodajne mreže. Inače, ovaj izuzetno složen i skup proces zahteva (kada je u pitanju inovativni preparat) između 12 do 15 godina.Farmaceutsko tržište možemo podeliti na tri segmenta: original-ni lekovi, generički lekovi i proizvodi koji se prodaju bez recep-ta. Za razliku od proizvođača originalnih lekova, čije je korišće- nje patentnih prava oročeno, proizvodnja generičkih lekova ima drugačiji karakter i podrazumeva lekove čija je patentna zaštita istekla. Bazirani na istoj aktivnoj supstanci, generički lekovi se plasiraju na tržište pod drugim imenom u odnosu na originalni lek. Najčešće, proizvođači genričkih lekova nisu oni koji su bili proizvođači originalnog leka. Udeo generičkih lekova na tržištu značajno je veći u zemljama istočne i centralne Evrope u odnosu na na ,,stare’’ članice EU. Tako, za razliku od tržišta Francuske i Belgije, gde iznosi u proseku oko 13%, u Poljskoj je iznad 60%, u Slovačkoj 52%, a u Mađarskoj 35%. Zbog niza faktora, kao što je isticanje patentne zaštite na jedan broj veoma zastupljenih orig-inalnih lekova (posebno u periodu do 2016. godine), slabljenja kupovne moći, te zvaničnih politika EU, nacionalnih vlasti, kao i Svetske zdravstvene organizacije, očekuje se dalji rast udela gener-ičkih lekova na tržištu. Tako, IMS u okviru svojih prognoza, pro-cenjuje da će na tradicionalnim tržištima generičkih lekova udeo generika sa današnjih 50% rasti do 57% u 2017. U narednih pet do šest godina, značajan broj patenata će isteći, ostavljajući pros-tor za prodor generičkih kopija na tržište. Po pravilu, nakon isteka


patenta, generički lek zauzme oko 90% udela u njegovoj prodaji. Predviđanja pokazuju da će samo američki proizvođači original-nih lekova, zbog isteka patenata, do 2015. izgubiti do 250 mili-jardi dolara. Iako kompanije polažu nade u mogućnost razvijanja novih originalnih proizvoda, male su šanse da se do takvih ino-vacija dođe. Zbog toga će već prisutni merdžeri i akvizicije kom-panija originalnih lekova sa proizvođačima generika biti sve češći. Kroz merdžere i akvizicije, kompanije će pokušati da nadomeste pad profita, dajući pravo licence kompanijama da prodaju autor-izovane generike.Pored originalnih i generičkih proizvoda, treći segment farma-ceutskog tržišta i proizvodnje su OTC proizvodi tj. oni koji se prodaju bez recepta. Ovaj deo tržišta, iako beleži usporenje rasta zbog pada kupovne moći, ima stalnu ekspanziju i čini sve značajniji deo farmaceutske proizvodnje. Stalnu ekspanzi-ju na globalnom tržištu beleže i proizvodi za oralnu higijenu, tradicionalni biljni lekovi, te dijetetski preparati, što se ocenjuje kao jedan od značajnih potencijala farmaceutske indus-trije. U prilog budućeg razvoja i osvajanja proizvodnje pojed-inih generičkih lekova ide i to što se osnovna i klinička, izuzetno skupa ispitivanja ne moraju ponavljati, pa je trošak proizvođača takvog leka mnogo niži.

POVEZANE GRANE PRIVREDERazvoj farmaceutske industrije ima direktan ili indirektan uticaj na većinu ostalih prerađivačkih industrija, ali i drugih delatnosti.

Direktan efekat se pre svega ostvaruje u oblasti hemijske indus-trije, koja može igrati značajnu ulogu u proizvodnji i preradi sirovina i polusirovina kao sastavnih komponenti farmaceutske proizvodnje (proizvodnja neorganskih i organskih hemikalija, destilovane vode, industrijskih gasova i dr), kao i proizvodnji gotovih proizvoda hemijske industrije (parfemi i toaletni prepa-rati, paste i preparati za oralnu higijenu i drugi kozmetički preparati). Isti efekat se može očekivati i na prateću industri-ju proizvodnje papirne i druge ambalaže, pakovanja i prepa-kivanja, štamparsku industriju. Investiranje u farmaceutsku in-dustriju podrazumeva angažovanje svih proizvodnih i uslužnih delatnosti neophodnih za pokretanje i realizaciju kompleksnog procesa proizvodnje (usluge planiranja, projektovanja, izgradnje i opremanja objekata, proizvodnju i prodaju proizvodne, laboratorijske i druge opreme, usluge servisa i održavanja, usluge iz oblasti IKT, usluge transporta itd). Poseban segment koji sve više dobija na značaju jeste odlaganje, uništavanje i eventualna reciklaža farmaceutskog otpada. Farmaceutska in-dustrija, zbog svoje strukture i potreba, može podstaći sektor malih i srednjih preduzeća u pratećim delatnostima, kakav je slučaj u Irskoj i Mađarskoj.

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA U SRBIJIU odnosu na razvijene farmaceutske industrije i tržišta Evrope, Srbija ima relativno slabo razvijen sektor farmacije. Farmaceutska industrija u našoj zemlji doprinosi ukupnom BDP-u sa 0,6% do 0,7%.


Udeo ove grane industrije u ukupnoj industrijskoj proizvodnji iznosi oko 3,5%, a u okviru ukupne proizvodnje domaće hemijske indus-trije učešće je oko 22%. Ukupna proizvodnja u ovoj grani industrije dostiže 450 miliona evra, dok je ukupna potrošnja lekova na nivou od 740 miliona evra, prema statistici Privredne komore Srbije za 2011. Domaća farmaceutska industrija direktno zapošljava oko 6.600 radnika, dok se indirektan broj radnih mesta procenjuje na oko 30.000. Vrednost srpskog izvoza lekova kreće se u rasponu od 155 do 160 miliona evra. Najveća izvozna tržišta su Ruska Federaci-ja (50 miliona dolara), Nemačka (40 miliona dolara), zatim Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Makedonija i Itali-ja. Na drugoj strani, uvoz lekova je dvostruko veći, na nivou od oko 370 miliona evra. Uvoz lekova bio je dominatno iz EU. Pre svega iz Nemačke (99 miliona dolara), Francuske (76 miliona dolara), Italije (47 miliona dolara), Velike Britanije (30 miliona dolara) itd.Udeo farmaceutskih i medicinskih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije, u prvom polugodištu 2014. bio je svega 1,6%, a u uvozu 3,4%. (Republički zavod za statistiku, Saopštenje za jun 2014). Farmaceutska industrija, u pogledu direktnog doprinosa budžetu Republike Srbije, učestvuje sa oko 40 miliona evra (porezi, dopri-nosi, carine). Na domaćem maloprodajnom tržištu lekova, procenjenom na oko 740 miliona evra, po broju prodatih pakovanja, domaća industrija i dalje je dominantna sa preko 70% udela. Međutim, u smislu vrednosti prodatih lekova, odnos je bitno drugačiji i ide u korist inostranih proizvođača i do 55% (ovo se objašnjava značajno nižim cenama domaćih lekova u odnosu na uvozne). Vrednosno posmatrano, domaće farmaceutsko tržište dom-inantno čine generički lekovi sa oko 60%, a originalni lekovi učestvuju sa 29%. Posebnu karakteristiku domaćeg tržišta čine OTC proizvodi koji su u stalnoj ekspanziji i zauzimaju oko 12% tržišta. Uočava se i trend stalnog proiširivanja dela tržišta za di-jetetske suplemente, proizvode za oralnu higijenu, kao i tradi-cionalne biljne lekove.

Učešće pojedinih vrsta lekova na tržištu Srbije

Generički

Originalni

OTC

11%

29%

60%

Sa druge strane, Srbija pripada zemljama sa najmanjim brojem originalnih lekova koji se nalaze na pozitivnoj listi (lekovi koji se u celini ili delom plaćaju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja). Zbog toga se u narednom periodu očekuje veći prodor uvoznih originalnih proizvoda, ali i investiranje velikih komapnija u farmaceutski sektor, kada je u pitanju proizvodnja inovativnih lekova.Proizvodnjom osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata u Srbiji bavi se 59 poslovnih subjekata. Za domaće farma-ceutsko tržište karakteristična je dominacija nekoliko kom-panija. Zajedničko učešće Hemofarma, Galenike i Zdravlja Actavis iznosi oko 45%. Vodeći proizvođač u okviru farma-ceutske industrije jeste Hemofarm, koji je u 2011. zauzimao u ukupnoj prodaji lekova na domaćem tržištu od 26%. Gale-nika, nekada dominantni snabdevač tržišta sa udelom koji se kretao i preko 60%, u kontinuitetu gubi pozicije na tržištu, sa udelom od oko 13%. Izuzimajući Galeniku, Institut za imunologiju i virusologi-ju Torlak, kao i Jugoremediju, najznačajniji domaći proiz-vođači u oblasti farmaceutske industrije su u privatnom vlasništvu i tu spadaju: Hemofarm, Zdravlje Actavis, Phar-maswiss, Alkaloid Srbija, Pharmanova, Slaviamed, Ivančić i sinovi i drugi.


Strane kompanije su u najvećem broju na farmaceutskom tržištu prisutne kroz uvozne i licencirane proizvode ili su na tržištu zas-tupljene kroz ugovore sa domaćim proizvođačima. U Srbiji je da-nas aktivno oko 70 stranih farmaceutskih kompanija koje ima-ju svoja registrovana predstavništva u zemlji. Najvažnije strane kompanije prisutne u Srbiji su Pfizer, GSK, Sanofi-Aventis, Novo Nordisk, Novartis, Boehringer Ingelheim, Bayer Healthcare, Al-kaloid, Merck Sharp&Dohme, Janssen-Cilag.Distribucija lekova u Srbiji, na osnovu važeće zakonske regu-lative, odvija se preko veledrogerija. Pored više desetina regis-trovanih veledrogerija, oko 75% lekova i medicinskih sredstava se plasira preko 17 najvećih veledrogerija, koje su okupljene u Grupaciju veledrogerija i zapošljavaju oko 2.500 radnika.Na kraju lanca snabdevanja lekovima pojavljuju se apoteke, koje se nalaze, pored državnih apotekarskih ustanova, uglav-nom u privatnom vlasništvu. Broj apoteka je u stalnom porastu i danas se kreće oko 5.000.

ISTICANJE PATENTNE ZAŠTITE KAO ŠANSA ZA DOMAĆU INDUSTRIJUOd 2010. godine, farmaceutska industrija je suočena sa prob-lemom isteka patentne zaštite nad vodećim lekovima na svets-kom tržištu. U narednih 5 do 6 godina , značajan broj patenata će isteći, ostavljajući prostor za prodor generičkih kopija na tržište. Po pravilu, nakon isteka patenta, generički leka zauzme oko 90% udela u njegovoj prodaji. Predviđanja pokazuju da će samo američki proizvođači originalnih lekova, zbog isteka pate-nata, do 2015. izgubiti do 250 milijardi dolara. Iako kompanije polažu nade u mogućnost razvijanja novih originalnih proizvo-da, male su šanse da se do takvih inovacija dođe. Zbog toga će već prisutni merdžeri i akvizicije kompanija originalnih lekova sa proizvođačima generika, biti sve češći. Kroz merdžere i akvizicije kompanije će pokušati da nadomeste pad profita, dajući pravo licence kompanijama da prodaju autorizovane generike. Najilustrativniji primer efekata osvajanja proizvodnje generičkih le-kova, jeste lek Imatinib, od strane kompanije Actavis, koji proizvodi

Hemofarm u Vršcu


Originalni lek Generičko ime Proizvođač Rok isteka patenta

Celebrx Celecoxib Pfizer 2014

Lyrica Pregablin Pfizer 2013

Viagra Sildenofil Pfizer 2020

Crestor Rosuvastatin AstraZeneca 2016

Nexium Esomeprazol AstraZeneca 2014

Evista Raloxifen Lilly 2014

Gleevec Imatinib Novartis 2015

Reyataz Atazanavir Bristol-Myers Sq 2017

Plavix Clopidogrel Sanofi-Aventis 2012

Izvor: DeRuiter J. (2012), Drug Patent Expirations and ,,Patent Cliff ’’, Auburn University

kompanija Novartis, pod originalnim nazivom Gleevec. Ovaj lek je u Srbiji registrovan pre nego u EU i SAD, zato što ga proizvođač originalnog leka nije patentirao na srpskom tržištu. Na poslednjem pregovaračkom postupku sa RFZO, ovaj lek je postigao četvorostru-ko manju cenu, od one koja je do tada plaćana za originalni lek.Domaće kompanije u Srbiji, uz odgovarajuću pripremu mogu pronaći šansu za sopstveno jačanje. Idući u susret privatizaciji Galenike i Jugoremedije, kao i otvorenosti već privatizovanih kom-panija za ovaj proces, proaktivan pristup i pronalaženje partnera u velikim svetskim kompanijama mogu značajno ojačati domaću far-maceutsku industrijsku proizvodnju. Činjenica da generički lekovi imaju 20-90% nižu cenu u odnosu na originalne, veoma su značajni i za standard stanovništva, štede zdravstveni dinar, a u privrednom smislu jačaju konkurentnost na domaćem i stranim tržištima.


Geografski položaj Vojvodina ima izuzetno atraktivan položaj za razvoj indus-trije, uključujući farmaceutsku, koji pre svega proističe iz dve

glavne panevropske saobraćajnice – autoputa (Koridor 10) i reke Dunav (Koridor 7). Od posebnog značaja za razvoj farma-ceutske industrije je mogućnost udruživanja potencijala hemi-jske i farmaceutske industrije Vojvodine sa susedima, posebno kada se u pitanju Rumunija i Mađarska.

Tržište - sporazumi o slobodnoj trgoviniSrbija ima izuzetno povoljne bilateralne i multilateralne trgov-inske sporazume, čiji potencijali nisu ni izbliza iskorišćeni. Uz uvažavanje činjenice da farmaceutski proizvodi i njihov izvoz moraju ispuniti brojne i različite standarde, tržišta koja su ot-vorena kroz pomenute sporazume predstavljaju veliki izazov za buduće ulagače.• CEFTA: Sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja Ju-

goistočne Evrope (Albanija, Bosna i Hercegovina, Makedoni-ja, Crna Gora i Kosovo-UNMIK) obuhvata tržište sa oko 30 miliona stanovnika. Sporazum je posebno atraktivan za izvoz farmaceutskih proizvoda, zbog prepoznatljivosti brendova i sličnih potreba tržišta.

• Rusija: Sporazum omogućava da roba sa dodatom vrednošću stvorenom u Srbiji sa više od 51%, bude tretirana kao roba srpskog porekla. Tržište od 142 miliona potrošača, na koje je i u prethodnom periodu bila usmerena domaća farmaceutska industrija, ima ogroman potencijal za dalje ulaganje u proiz-vodnju i izvoz na tržište Ruske Federacije.

• Belorusija: Sporazum omogućava oslobađanje od carine, tak-si, poreza i količinskih ograničenja za izvoz proizvoda porek-lom iz Srbije. Država od 9,4 miliona potrošača, kao i u slučaju Rusije, predstavlja izuzetno atraktivno tržište za domaću far-maceutsku industriju.

• Kazahstan: Sporazum predviđa obostrano oslobađanje od ca-rina, taksi i poreza za izvoznu robu domaćeg porekla. Kazah-stansko tržište sa oko 17 miliona stanovnika, kao i u slučaju drugih bivših sovjetskih republika, predstavlja izazov i ogro-man potencijal za razvoj farmaceutske proizvodnje u Srbiji.

• EU: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji se postepeno


Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima uređuje uslove za proizvodnju, promet i ispitivanje lekova i medicinskih sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj i veterinarskoj medicini i uređu-je nadzor u ovim oblastima. U cilju sprovođenja Zakona, donet je skup pravilnika koji regulišu uslove za proizvodnju leka, način dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet, način izmene ili dopune dozvole, način uvoza lekova i medicinskih sredstava koji nemaju dozvolu, registre dozvola i lekova, kontrolu kvaliteta le-kova i medicinskih sredstava i drugo (svi pravilnici su dostupni na zvaničnom sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva).

Poreski okvirU našoj zemlji, lekovi se, na osnovu Zakona o porezu na doda-tu vrednost, oporezuju po nižoj stopi PDV-a.

Radna snagaFarmaceutska industrija zahteva pretežno visokokvalifikovanu radnu snagu. Ovo se pre svega odnosi na obrazovne profile inženjera u proizvodnji, biohemičara, farmaceuta, hemičara, kao i kvalifikovanih tehničara u proizvodnji. Tržište radne

Država Standardna stopa PDV-a

Stopa PDV-a na lekove

Stopa PDV-a na OTC

Austrija 20% 10% 10%

Belgija 21% 6% 6%

Bugarska 20% 20% 20%

Hrvatska 25% 5% 25%

Češka 21% 15% 15%

Mađarska 27% 5% 5%

Rumunija 24% 9% 9%

Slovenija 22% 9,5% 9,5%

Turska 18% 8% 8%

Srbija 20% 10% 10%Izvor: EFPIA

proširuje na pojedine robe i usluge, te preferencijalni status, omogućava bescarinski izvoz proizvoda poreklom iz Srbije. Ev-ropska unija, sa 500 miliona stanovnika, zajendo sa Rusijom i zemljama regiona, i sada predstavlja najvažnije izvozno tržište za farmaceutsku industriju. Ulaganje u standarde GMP, kao i harmonizacija propisa u oblasti proizvodnje i prometa farma-ceutskih proizvoda daju mogućnost za jačanje izvozno-orijen-tisane farmaceutske proivodnje u Srbiji.

• EFTA: Sporazum o slobodnoj trgovini sa Irskom, Lihtenšta-jnom, Norveškom i Švajcarskom otvara srpskoj farmaceutskoj industriji tržište od oko 13 miliona stanovnika. Treba imati u vidu da su u većini ovih zemalja stacionirani globalni farma-ceutski giganti, ali to ne isključuje mogućnost izvoza i zajed-ničkih ulaganja u budućnosti.

• SAD: Sporazum predviđa preferencijalni status za oko 4.600 proizvoda iz Srbije. Ogromno tržište svetskog lidra u farma-ceutskoj proizvodnji, ali i potrošnji, može biti podsticaj za domaće proizvođače u pravcu unapređenja proizvođačke prakse i osvajanja standarda za izvoz na jedno ovako sofisti-cirano tržište.

• Turska: Sporazum o slobodnoj trgovini omogućava bescarinski izvoz na tržište od 75 miliona stanovnika. U pitanju je izuzetno atraktivno tržište sa rastućim potrebama, kao veoma ozbiljna šansa za razvoj potencijala domaće farmaceutske industrije.

Regulatorni okvirFarmaceutska industrija je jedna od delatnosti sa najvišim ste-penom regulatorne i kontrolne prakse. Osnovni regulatorni okvir čine sistemski zakoni iz oblasti zdravstvene zaštite: Za-kon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.Zbog prirode proizvodnje i plasiranja proizvoda na tržište, ova grana industrije regulisana je i zakonima koji uređuju oblast trgovine (Zakon o trgovini, Carinski zakon itd.). Posebno važan deo zakonskog okvira čine zakoni koji regulišu zaštitu prava in-telektualne svojine.


snage u Vojvodini, posebno u lokalnim sredinama sa tradici-jom farmaceutske industrije, može odgovoriti na zahteve potencijalnih investitora. U prilog tome govori i činjenica da Vojvodina, u pogledu kvalifikovane radne snage, jeste region sa najboljom kvalifikacionom strukturom (kvalifikovana radna snaga čini 54% radno sposobnog stanovništva). Cena radne snage u farmaceutskom sektoru daleko je iznad proseka u Srbiji i iznosi oko 76.000 dinara neto, odnosno oko 108.000 bruto po zaposlenom.

Grinfild i braunfild lokacijeZbog karaktera visokotehnološke industrije, investiranje u far-maceutsku industriju je, po svom karakteru, veoma skupo. Kada su pitanju grinfild investicije, ovo posebno dolazi do iz-ražaja, jer, pored ulaganja u sofisticiranu proizvodnu opremu, edukaciju radne snage, troškove primene proizvođačkih stan-darda i kontrole, visina investicije se povećava za iznos ulaganja u infrastrukturno opremanje i izgradnju objekta. Ipak, pored kupovine postojećih proizvodnih kapaciteta, grinfild investicije

Proizvodnja plastične ambalaže u Hemofarmu


predstavljaju najčešći oblik ulaganja u farmaceutsku industriju.Kao i za ulaganja u drugim industrijama, cene zemljišta za-vise od lokacije, infrastrukturne opremljenosti i tražnje. Cena građevinskog zemljišta u većini opština se kreće u rasponu od 5 do 15 evra po m2, dok je cena izgradnje objekta slična kao u regionu i kreće se od 300 do 500 evra po m2 objekta, u zavis-nosti od tipa objekta i zahteva investitora.Po podacima SIEPA, Vojvodina raspolaže sa preko 100 po-tencijalnih braunfild investicionih lokacija. Međutim, zbog specifičnosti farmaceutske industrije, ovi kapaciteti ne pred-stavljaju ozbiljniji potencijal za privlačenje investitora u ovu gra-nu industrije. Razlozi leže i velikim troškovima osposobljavanja postojećih objekata i njihove prenamene u svrhu farmaceutske proizvodnje. Dosadašnja iskustva u privlačenju investicija su po-kazala da potencijalni ulagači u farmaceutski sektor, posebno

proizvodnju, traže lokacije i kapacitete u sredinama koje ima-ju tradiciju u farmaceutskoj industriji. Najbolji primer za to je ulaganje kompanije Stada u vršački Hemofarm, kao i kupovina Zdravlja od strane Actavis-a.

PRAVCI RAZVOJA Dosadašnja skromna investiciona praksa u domaćoj farma-ceutskoj industriji pokazala je da se ulagači usmeravaju na regije i industrijske zone koje su prethodno imale izgrađenu tradiciju ove vrste industrijske delatnosti, a da industrijski po-tencijali ostalih lokalnih sredina mogu naći šansu u pratećim delatnostima. U jačanju domaće farmaceutske proizvodnje, ključna su očekivanja od procesa privatizacije kompanija Ga-lenika i Jugoremedija. Konsolidacija ovih kompanija sa svežim obrtnim kapitalom značila bi zamajac za celokupan sektor.

Primer iz prakse: Industrijsko-tehnološki park Vršac Industrijsko-tehnološki park Vršac nastao je 2004. godine, kao projekat lokalne samouprave potpomogut od strane Evropske agencije za rekonstrukciju (bespovratni zajam od 3,3 miliona evra), baziran na analizi potreba lokalnih sedam kompanija (među kojima je najznača-jniji bio Hemofarm). U finansiranju projekta učestvovali su, pored lokalnog budžeta, Fond za kapitalna ulaganja Vojvodine i Nacionalni investicioni plan. ITP zauzima ukupnu površinu od 27 hektara, sa mešovitom strukturom vlasništva, u formi društva sa ograničenom odgovornošću. Početna cena zakupa po m2 bila je 6 evra za kompletno komunalno opremljeno zemljište sa mogućnošću zakupa do 99 godina. U okviru ovog parka svoje mesto su prevashodno našle farmaceutske kompanije koje se oslanjaju na kompaniju Hemofarm, i to: Hemofarm Inžen-jering, Fresenius Medical Care, West Pharmaceutical Services i druge. Samo Hemofarm inženjering investirao je, kao prvi zakupac ITP Vršac, približno 300.000 evra. U ovom trenutku, ITP Vršac se nalazi u novoj fazi infrastrukturnog opremanja i proširenja na druge lokacije.ITP Vršac se izdvaja kao primer dobre prakse privlačenja investicija u lokalnu zajednicu i razvoj farmaceutske industrije iz nekoliko razloga:• Partnerski odnos lokalne samouprave sa uspešnim kompanijama (Hemofarm)• Strateško planiranje na bazi potreba lokalnih kompanija• Usmerenost na privlačenje određenih proizvodnih delatnosti (farmaceutska industrija).


Domaća farmaceutska industrija mora ići u susret trendovi-ma na globalnom i evropskom tržištu. Strateško opredeljenje domaćih proizvođača treba da bude u pravcu traženja part-nera za osvajanje proizvodnje generičkih linija lekova. S druge strane, nerazvijena proizvodnja inovativnih lekova takođe se može shvatiti kao potencijal za Srbiju, ali zahteva proaktivan odnos prema zainteresovanim stranim kompanijama i sprem-nost na ulaganja u istraživanje i razvoj. Na kraju –potencijali farmaceutske industrije leže i u ekspanziji OTC preparata, di-jetetskih suplemenata te tradicionalnih biljnih preparata. Po-trebna je jača podrška malim i srednjim preduzećima sa ovom vrstom proizvodnje, koja ima i izvozne potencijale.

REALIZOVANE INVESTICIJEU periodu od 2001. godine, farmaceutska industrija bila je jedan od sektora sa najvećim udelom u ukupnim investicijama. Tome je posebno doprinela investicija nemačke kompanije Stada u Hemo-farm u iznosu od 650 miliona evra, što je po vrednosti bila četvrta od 20 najvećih investicija u poslednjih 13 godina. Uz dalja ulag-anja Stada-e, posebno se ističe i ulaganje Actavis-a u kompaniju Zdravlje iz Leskovca u iznosu od 35 miliona evra. U procesu usva-janja standarda GMP, procenjuje se da je farmaceutska industrija u Srbiji uložila dodatnih 150 miliona evra. Ukupan iznos investicija u oblast farmaceutske indusrije u periodu od 2001. godine procenjuje se na oko 800 miliona evra, sa daljom tendencijom ulaganja.


POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA

Proizvodnja hrane je postala ogroman biznis, naročito na relaciji između proizvođača hrane i lanaca supermarketa, i njena vred-nost u svetu prevazilazi 3 biliona američkih dolara. O njenom značaju govori i podatak da više od jedne trećine svetske popu-lacije danas radi u poljoprivredi. Hrana je sve skuplja a njen značaj sve veći kako broj stanovnika u svetu skokovito raste, a resursi se smanjuju: 1950. bilo je svega 2,5 milijardi stanovnika i 0,5 ha poljoprivredne površine po stanovni-ku, a samo 50 godina kasnije broj stanovnika raste na 6 milijardi dok poljoprivredna povšina per capita pada na 0,3 ha. Procenjuje

se da će do 2020. svetska populacija porasti na 7,5 milijardi sta-novnika, a da će poljoprivredna površina iznositi svega 0,2 ha po stanovniku, pa plodna zemlja postaje sve vredniji resurs. Ista je situacija i sa vodama – u poslednjih nekoliko decenija primetan je trend smanjenja ovog životno važnog resursa. Iz tih razloga ulažu se značajna sredstva u razvoj agronomije i un-apređenje poljoprivredne proizvodnje što je doprinelo značajnom povećanju prinosa, ali ne bez posledica po ekologiju i zdravlje ljudi. Slična situacija je i sa uzgojem stoke, gde se javlja sve veća bojazan vezana za primenu antibiotika, hormona rasta i drugih


hemikalija koje se koriste u industriji mesa radi veće proizvodnje. Veliki uticaj na porast potrošnje hrane u svetu ima naročito brzi porast životnog standarda u Kini i Indiji, te Rusiji i Brazilu, i promena njihovog načina ishrane. Ogroman uticaj na proizvod-nju hrane imaju i globalne promene klime (iako efekti globalnog zagrevanja na poljoprivredu, i obrnuto, još uvek nisu u potpuno-sti razjašnjeni) i pristup energentima. Nafta je izuzetno bitan fak-tor za poljoprivredu i od nje u najvećoj meri zavisi proizvodnja sredstava za zaštitu bilja i mineralnog đubriva. U potrazi za alter-nativnim izvorima energije, sve veći deo poljoprivrednih površina se koristi za kulture od kojih se dobiva biogorivo (žitarice, kuku-ruz, uljana repica, šećerna repa i druge).Dve osnovne grane poljoprivrede su zemljoradnja i stočarstvo, a glavni poljoprivredni proizvodi se mogu okvirno podeliti na če-tiri grupe: hrana, vlakna, goriva i sirovine. Hranu čine žitarice, povrće, voće, ulja, mesa i začini. Vlakna uključuju pamuk, vunu, konoplju, svilu, lan. Sirovine obuhvataju drvnu građu i bambus. Ne treba zaboraviti na cveće i na druge korisne materijale koji se proizvode od biljaka – boje, lekovi, parfemi, biogoriva itd.

POLJOPRIVREDA U SRBIJITokom poslednjih nekoliko godina, Srbija se etablirala kao neto izvoznik žitarica i jestivog ulja. Poljoprivredni proizvodi se uglav-nom izvoze u zemlje CEFTA, EU i Rusku Federaciju. Međutim, većina ratarske proizvodnje je sa niskim prinosom, znatno ispod potencijala. Ovaj podatak značajan je za potencijalne investi-tore, jer se cena resursa formira na bazi prinosa koji mogu biti značajno uvećani upravo investiranjem znanja i savremenih teh-nologija. Poljoprivreda Srbije je u 2013. godini ostvarila izvoz od 2,799 milijardi dolara (skok od 3,5%), uvoz je bio 1,562 milijardi dolara (skok 5,2%). Ostvaren je suficit od 1,237 milijardi dolara, što je više za 1,5% od ostvarenog suficita u 2012. godini. Učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu Srbije je 19,2%, a učešće uvoza poljoprivrede u ukupnom uvozu je 7,6%. Srbija ima veoma po-voljne klimatske uslove za poljoprivrednu proizvodnju sa 4,2 mil-iona hektara obradivog zemljišta (od ukupno 5 miliona hektara

poljoprivrednog zemljišta). Od toga, u Vojvodini obradive površine pokrivaju 1,5 miliona hektara, odnosno 89% od ukupne površine zemljišta. Sektor poljoprivrede u Vojvodini čini više od 40% ukupne proizvodnje ove pokrajine, i učestvuje sa više od 30% u njenom izvozu. Proizvodi koji čine 54% vojvođanskog izvoza su kukuruz, beli šećer, jestivo suncokretovo ulje, sirova soja i pivo. Glavna izvozna tržišta su EU i zemlje CEFTA regije.

Žitarice: pšenica, ječam, kukuruzU Srbiji se godišnje u proseku proizvodi 2 miliona tona pšenice, na oko 528 hiljada ha, a u Vojvodini oko milion tona na 271 hiljada ha. Ostvareni prosečni prinosi po hektaru u Srbiji iznose 3,6 tona, a u Vojvodini su 4 tone. Prisutne su oscilacije u površinama, prinosima i kvalitetu na teritoriji Vojvodine. Vojvo-dina ostvaruje više prosečne prinose po ha od proseka Srbije (za 11%), zemalja CEFTA (za 17%), novih zemalja članica EU - NZČ (za 11 %) i sveta (za 27%), dok su prosečni prinosi u Hrvatskoj viši za 18%, a u EU15 čak za 50% u odnosu na Vojvodinu. Prosečne proizvođačke cene pšenice u Srbiji niže su od cena u svim zemljama EU, osim u Bugarskoj (182$/t u Srbiji, a 292$/t u Italiji). Ta-kođe su niže i od cena u Hrvatskoj i Bosni, uz vrlo velike razlike u ceni pšenice nakon žetve i tokom godine (skok od skoro 3 puta u 2010. godini, sa 12,5 na oko 30 RSD).Srbija u proseku godišnje proizvede oko 285 hiljada tona ječma, na oko 92 hiljade ha. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje, FAO (Food and Agriculture Organization) je Srbiju rangirao kao 30 prozvođača ječma u svetu u 2010. godini. Vojvodina u ukup-noj prozvodnji ječma u Srbiji učestvuje sa 52,43%. Prozvodnja ječ-ma u Vojvodini u 2011. godini iznosila je 133 hiljade tona na 30 hiljada ha. Ostvarena proizvodnja u Vojvodini je na nivou proseka CEFTA zemalja, ali je oko 5 puta niža od proseka NZČ.U Srbiji se godišnje u proseku proizvede 6 miliona tona kukuru-za na oko 1,2 miliona ha, dok se u Vojvodini proizvede oko 3,9 miliona tona kukuruza na 685 hiljada ha. Prema proizvedenim količinama, FAO je Srbiju rangirao kao 15 proizvođača kukuruza u svetu u 2010. godini. Vojvodina ostvaruje više prosečne prinose


po hektaru od proseka Srbije (za 13%), zemalja CEFTA (za 16%), NZČ (za 21%) i sveta (za 10%), dok su prosečni prinosi u Mađar-skoj viši za 10%, a u EU15 čak za 67% u odnosu na Vojvodinu. Prosečna proizvodnja kukuruza u NZČ je za trećinu niža od proiz-vodnje u Vojvodini. Rast proizvodnje kukuruza i u Vojvodini i u Sr-biji je prilbližan prosečnom rastu NZČ i CEFTA zemalja. Takođe, ovaj rast je dosta sporiji od rasta proizvodnje u konkurentnim NZČ poput Mađarske i posebno Rumunije.

Voće: jabuke, šljive, kruškeU Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 266 hiljada tona jabuka, na oko 16 miliona rodnih stabala, što predstavlja povećanje proiz-vodnje od 10,7% u odnosu na prethodnu godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 108 hiljada tona jabuka, na oko 5,5 miliona rodnih stabala. Udeo Vojvodine u rodnim stablima Srbije je 33,34%. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje jabuka u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 35 svetskog proiz-vođača. Prosečni prinosi po rodnom stablu u Vojvodini u periodu 2006-2011. iznosili su 19 kg po stablu, što je više od proseka

Srbije gde je prinos 16 kg po rodnom stablu. Prinosi jabuke po ha u Srbiji iznose u proseku 6,63 tona, što je nešto više od proseka CEFTA zemalja, ali skoro duplo manje od proseka NZČ (11,3 t/ha), i skoro pet puta manje od EU15 proseka (31,47 t/ha). Pored jabuke, Vojvodina prosečno proizvodi 50 hiljada tona šljive, 12 hiljada tona kruške, 20 hiljada tona višnje i 16 hiljada tona breskve.

Povrće: krompir, crni luk, paradajzProzvodnja krompira u Srbiji u 2011. godini iznosila je 892 hiljade tona, na oko 78 hiljada ha. U 2011. godini, Vojvodina je ostvarila proizvodnju od 277 hiljada tona, na približno 18 hiljada ha. Prosečna proizvodnja krompira u Vojvodini niža je od prosečne proizvodnje u CEFTA zemljama, NZČ i EU15. Vojvodi-na ostvaruje više prosečne prinose po hektaru od proseka Srbije (za 25,73%) i zemalja CEFTA (za 19,20%), ali niže od proseka NZČ (za 18,88 %) i skoro 2,5 puta niže prinose od EU15. Postoje velike oscilacije u obimu proizvodnje i prinosima između profesio-nalnih proizvođača krompira i velikog broja malih proizvođača.


Osim krompira, Vojvodina prosečno proizvodi 62 hiljade tona crnog luka na 5,2 hiljade hektara, 57 hiljada tona paradajza, 17 hiljada tona krastavaca, 52 hiljade tona paprika i 40 hiljada tona šargarepe.

MlekoU Srbiji je, u 2011. godini, proizvedeno 1,46 milijardi litara mleka, od čega je 98% kravlje. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 330 miliona litara mleka, od čega je 324 miliona litara kravlje. Prema vrednosti proizvodnje kravljeg, odnosno ovčijeg mleka u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 51. u proizvodnji kravljeg, odnosno 53. u proizvodnji ovčijeg mleka na svetu. Pri-nosi kravljeg mleka po grlu u Srbiji su među najnižima u posma-tranim zemljama, i iznosili su u proseku 2.793 l/grlu. Posled-njih godina difernciraju se sve veće farme bilo kao pravna lica ili porodična gazdinstva koja proizvode mleko usklađeno sa EU direktivama i standardima.

MesoU Srbiji je u 2011. godini proizvedena 81 hiljada tona goveđeg mesa, što je smanjenje od 15,63% u odnosu na prethodnu godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proiz-vedeno 22 hiljade tona goveđeg mesa. Pad proizvodnje u Vojvodini odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije. Broj zaklanih goveda u Vojvodini u 2011. godini smanjen je za 24%, sa 80 hiljada na 61 hiljadu grla. Pozitivan trend u proizvodnji goveđeg mesa na nivou Vojvodine bio je pri-sutan do 2010. godine, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 3%. 2011. godine u Srbiji je proizvedena 271 hiljada tona svinjskog mesa, što predstavlja povećanje proizvodnje od skromnih 1% u odnosu na prethodnu godinu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 123 hiljade tona svinjskog mesa, što predstavlja povećanje od 6% u odnosu na pre-thodnu godinu. U istoj godini je zaklano 1,9 miliona svinja (skok 3%). Prosečan udeo zaklanih svinja u Vojvodini u Sr-biji je oko 34%.

Uljarice: soja, suncokretU Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 441 hiljada tona soje, na oko 165 hiljada hektara. Prema proizvedenim količinama soje u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 15. proizvođača soje na svetu. U Vojvodini je u 2011. godini proizvedeno 411 hiljada tone soje, na oko 152 hiljade hektara. Vojvodina je u 2011. godini zabeležila pad proizvodnje soje od 19%, usled pada u površinama i prinosima. U periodu 2006-2010. godina, proizvodnja soje u Vojvodini ima-la je relativno visoku pozitivnu stopu rasta, od oko 10% godišnje u proseku. Srbija je u 2011. godini proizvela 432 hiljade tona suncokreta, na oko 174 hiljade hektara. Prema proizvedenim količinama suncokreta u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 16. proiz-vođača suncokreta i ulja od suncokreta. Skoro celokupna proiz-vodnja suncokreta je u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 400 hiljada tona, na 159 hiljada hektara, što je povećanje od 14%


u odnosu na 2010. Prosečan prinos u 2011. godini je za 12% veći od 2010. i iznosi 2,5 t/ha.Uprkos oscilacijama u proizvodnji, Vojvodina u proseku beleži godišnji rast od 3,4%.

ŠećerU Srbiji je u 2011. godini proizvedeno 2,8 miliona tona šećerne repe. Prema ostvarenoj vrednosti proizvodnje u 2010. godini, FAO je rangirao Srbiju kao 16. proizvođača šećerne repe i 15. proizvođača šećera od šećerne repe u svetu. Najveći deo proizvodnje šećerne repe nalazi se u Vojvodini. U 2011. godini proizvedeno je 2,7 miliona tona šećerne repe, na 54 hiljade ha. Značajan pad proizvodnje šećerne repe u Vojvodini u 2011. godini, od 15% u odnosu na prethodnu godinu, odgovara padu proizvodnje na nivou cele Srbije. Pozitivni trendovi u proizvodnji šećerne repe u Vojvodini bili su prisutni do posmatrane godine i prosečna godišnja stopa rasta iznosila je 3,4% u prethodnom petogodišnjem periodu.

PREHRAMBENA INDUSTRIJA

Prerada mesaOvaj podsektor u Vojvodini obuhvata oko 30 industrijskih klan-ica, koje godišnje mogu da obrade oko 350.000 grla stoke, 3,7 miliona svinja i 32 miliona pilića.Proizvodnja sirovog mesa se smanjuje, jer je Srbija neto izvoznik mesnih proizvoda, a neto uvoznik svežeg mesa i stoke. Najveći deo uvezenog mesa se obrađuje u domaćoj klaničarskoj industriji. Vodeće kompanije u sektoru mesne industrije su Carnex, Matije-vić, Zlatiborac i Yuhor (aktivna na tržištu više od jednog veka, a od 2004. kao deo Delta M Grupe). Uspehu sektora doprinose i kompanije Famis, Topiko (prerada živinskog mesa iz Bačke To-pole koju je 2007. kupila grupa Perutnina iz Ptuja, Slovenija) i Neoplanta iz Novog Sada, takođe u okviru Delta M Grupe.

Prerada mlekaPrerada mleka je po vrednosti jedan od najznačajnijih sekto-ra poljoprivrede u Srbiji sa 18 industrijskih mlekara godišnjeg kapaciteta od oko 365 miliona litara mleka.Srbija je neto izvoznik mleka i mlečnih proizvoda, a najznačajnija izvozna tržišta su zemlje u okruženju. Sve mlekare su privatizo-vane i sada ima 36 industrijskih i 130 privatnih mlekara. Ovim sektorom dominira kompanija Danube Foods Group (DFG, deo engleskog investicionog fonda Salford) koja poseduje 15 mleka-ra, uključujući i dve najveće: Imlek i Subotička mlekara i pokriva 47,4% srpskog tržišta. Mlekara Šabac je jedina mlekara u Srbiji u potpunosti u vlasništvu domaćih akcionara (Farmakom MB). Somboled iz Sombora koja ima tržišni udeo od 5,4% kupila je hrvatska mlečna industrija Dukat, koja je u vlasništvu francuske Lactalis grupe. Mlekara Mlekoprodukt Zrenjanin ima tržišni udeo od 3,9%, a u vlasništvu je francuske firme Bongrain.

Žitomlinski podsektorOvaj podsektor obuhvata 52 mlina i 19 proizvođača hleba i tes-ta, sa godišnjom proizvodnjom od 1,5 miliona tona. Ukupni

Proizvod Srbija Vojvodina

Pšenica 2.000.000 1.000.000

Ječam 285.000 133.000

Kukuruz 6.000.000 3.900.000

Jabuke 266.000 108.000

Krompir 892.000 277.000

Mleko 1.460.000.000 330.000.000

Goveđe meso 81.000 22.000

Svinjsko meso 271.000 123.000

Soja 441.000 411.000

Suncokret 423.000 400.000

Šećerna repa 2.800.000 2.700.000

Izvor: FAO, 2011.

Obim proizvodnje poljoprivrednih proizvoda (t)


kapaciteti za skladištenje zrna iznose 620.000 t, od kojih 550.000 t u silosima. Ovaj podsektor obuhvata najveći broj proizvođača u celom sekto-ru hrane. Među 25 većih kompanija, jedna od najvećih je Fidelin-ka iz Subotice koja se bavi proizvodnjom i prometom žitarica, brašna i testenine. Pored nje izdvajaju se Žitko iz Bačke Topole (koju je kupio domaći Verano Group), Žitoprodukt, Zrenjanin (žitomlin, pekarski proizvodi, testenine i trgovina žitaricama), Danubius iz Novog Sada (brašno i testenine, ćerka Delta M od 2007. godine), kao i Kikindski mlin (mlin, testenine, u vlasništvu Agrokora). Najveća kompanija za proizvodnju hleba i pekarskih proizvoda je grupa Klas koja uključuje Beogradsku pekarsku in-dustriju i kompaniju Klas. Druga pekara po veličini je Hleb iz No-vog Sada.

Proizvodnja uljaČetiri fabrike u okviru ovog podsektora mogu da proizvedu oko 630.000 tona biljnih masti i ulja. U industriji ulja i masti dominiraju dve velike kompanije: Dijamant i Victoria Oil. Dija-mant iz Zrenjanina, u kojem je hrvatski Agrokor većinski akciona-ra, predstavlja najvećeg proizvođača jestivog ulja i vodećeg proiz-vođača margarina, biljnih masti i majoneza. Victoria Oil iz Šida je deo Victoria Group i proizvodi sirovo i rafinisano ulje, proteinsku kašu i biodizel.

Proizvodnja hrane za životinjeU ovom podsektoru dve kompanije su u ekspanziji: Sto posto (proizvođač stočne hrane i uvoznik sojine pogače) i Gebi (speci-jalizovana za uvoz i proizvodnju stočne hrane).

Proizvodnja šećeraProizvodnja šećera je stabilna sa oko 430.000 tona. Domaća potrošnja šećera iznosi 240.000 tona (25-30 kg po stanovniku), izvoz je 180.000 tona (uglavnom u EU, a u okviru bescarinske izvozne kvote od 180.000 tona). Velike kompanije u sektoru su: Sunoko (39,1 % udela na tržištu, 116 miliona evra prometa,

najveći akcionar MK Group). U poslednjih nekoliko godina, Su-noko je u četiri šećerane uložio 13 miliona evra. Hellenic Sugar Industry je glavni akcionar u fabrici šećera Crvenka i Šajkaška sa 38,9% tržišta velikih šećerana. Pored toga, velike šećerane su TE-TO (17,6% udela na tržištu, u vlasništvu italijanskog Finanziaria SII) i Sugar + (4,4% tržišnog udela, u vlasništvu crnogorske kom-panije Rokšped).

Prerada voća i povrća

Prerada voća i povrća u Vojvodini obuhvata oko 20 fabrika sa sledećim kapacitetom: 47.000 tona hladne prerade, 42.000 tona tople prerade, 8.000 tona sušenih proizvoda i 5.300 tona slatke paprike.Srbija je svetski lider u proizvodnji maline. Drugi ključni proizvo-di u sektoru voća su jabuke, šljive, kupine i višnje (ukupno oko 20 vrsta voća). Ovo podneblje karakteriše vrhunski kvalitet ja-godičastog voća zbog optimalnih klimatskih i zemljišnih uslova (rezultira višim sadržajem suve materije). Postoji više od 300 firmi koje su aktivne u sektoru proizvodnje i prerade voća u Srbiji.Prerađivačka industrija u sektoru povrća obuhvata oko 25 firmi


sa kapacitetom za proizvodnju smrznutog, konzerviranog i sušenog povrća. Velike kompanije su: PIK Južni Banat koji posluje sa Agromarket Kragujevac kao većinskim akcionarom. Osnovna delatnost kompanije je uzgoj voća i grožđa na površini od 1.830 hektara sa rastućom izvoznom pozicijom. Lučić grupa obuhva-ta nekoliko kompanija: Lučić Prigrevica, Kinđa Agrar iz Kikinde, Panonka Sombor i trgovinsko preduzeće Sunfoods. Lučić grupa je najveći pojedinačni proizvođač povrća i ratarskih kultura u Sr-biji sa hladnjačom kapaciteta 50.000 tona, kao i objekatima za preradu i pakovanje. Fruit Land je grupa spojenih zadruga koje poseduju moderne hladnjače za skladištenje svojih proizvoda. Mondi Foods je danas jedan od vodećih evropskih prerađivača sitnog crvenog voća čiji kapacitet proizvodnje je preko 6.000 tona zamrznutih proizvoda godišnje. Frikom je najveći domaći proiz-vođač i distributer smrznute hrane, uglavnom sladoleda i smrznu-tog voća i povrća. Kompanija je u vlasništvu hrvatske Agrokor Grupe. Akcionarsko društvo Prehrambena industrija Aleva Novi Kneževac, deo Flori Trading Group, je moderna prehrambena kompanija sa više od 160 vrsta različitih proizvoda koja gotovo 30% godišnjih prihoda ostvaruje od izvoza.

Proizvodnja grožđa i vinaUkupna proizvodnja vina u Srbiji iznosi oko 170 miliona litara iako u lokalnoj potrošnji dominiraju uvozna vina (tri četvrtine vina je iz uvoza). Niske otkupne cene grožđa rezultirale su padom proizvodnje i ograničenim investicijama u proizvodnju i preradu grožđa. Najdominantnija vina na domaćem tržištu su od make-donske firme Tikveš i crnogorske kompanije Plantaže. Domaće privatizovane vinarije (pet veoma velikih vinarija i deset podru-ma srednjeg kapaciteta) obezbede većinu trenutne sposobnosti zemlje za proizvodnju vina i preradu grožđa. Kompanija Rubin iz Kruševca (u vlasništvu je kompanije Invej) je drugi po veličini proizvođač vina, a manje firme su Navip (proizvodnja vina, rakije i drugih alkoholnih pića, kao i bezalkoholnih pića i sokova) i Vršač-ki vinogradi koji se bave uzgojem vinskog grožđa i proizvodnjom vina iz svežeg grožđa i proizvodnjom rakija. Nekoliko porodica

proizvođača vina su se pozicionirala na tržištu kao proizvođači vina visokog kvaliteta, posebno Vinarija Radovanovic i Vinarija Aleksandrović.

Pivo, mineralna voda i bezalkoholna pićaProizvodnja piva obuhvata veliku industriju, gde se izdvaja Apa-tinska pivara kao najveća pivara u zemlji, čiji vlasnik je američki Molson Coors. Carlsberg Srbija, kao vlasnik Pivare Čelarevo, dru-gi je gigant na tržištu piva Srbije, a na osnovu tržišnog učešća, veće pivare su u Novom Sadu i Zaječaru (Heineken), kao i Beo-gradska industrija piva.U sektoru bezalkoholnih pića se izdvaja Coca-Cola HBC koja posluje u Srbiji od 1997. godine. Arteska International Company posluje na tržištu alkoholnih pića pod brendom Sinalco. Nektar iz Bačke Palanke je lider u proizvodnji voćnih sokova i voćnih napitaka, dok Fruvita kao domaća kompanija koja se bavi prera-dom voća i proizvodnjom sokova predstavlja najveću rastuću kompaniju u segmentu bezalkoholnih napitaka.Mineralna voda Knjaz Miloš (u vlasništvu Danube Foods Group) i


BB Minakva su najveći proizvođači mineralne vode u Srbiji. Vodeći proizvođači kafe su Grand Prom (u vlasništvu hrvatske Atlantic grupe) i Doncafe (u vlasništvu izraelske Strauss grupe), a znača-jan tržišni udeo pripada i Nestle Grupi i kompaniji Kraft Foods.

Konditorska industrijaOvaj podsektor u Vojvodini ima kapacitet da godišnje proiz-vede 70.000 tona konditorskih proizvoda sa izvozom koji čini 50% ukupnog prihoda, iako ima oštru konkurenciju iz regio-na, uglavnom iz Hrvatske i Turske. Velike kompanije u sektoru su Swisslion Takovo, kao gigant prehrambene industrije koji proizvodi voćne sokove, hranu za bebe, keks, vafle i čokoladu, kao i alkoholna pića. Soko Štark je jedan od najvećih kondi-tora u regionu kao deo Atlantic grupe. Bambi Banat je jedan od najstarijih čokoladnih i drugih konditorskih proizvođača u Srbiji i sastavni deo Danube Foods Group. Pionir Subotica drži 10% udela na tržištu Srbije, a Jaffa Crvenka proizvodi naj- poznatiji brend Jaffa keks i drugi poznati brend Munchmal-low. Medela iz Vrbasa se bavi proizvodnjom i prodajom keksa, a Marbo koji je kupio PepsiCo ima širok spektar proizvoda grickalica i čipsa i jedan je od najpopularnijih brendova u kon-ditorskoj industriji.

Sektor lekovitog i aromatičnog biljaUkupan prihod podsektora, uključujući i šumsko bilje i plodove, kao i gurmanske vrste gljiva, dostiže 150 miliona evra, sa 50 miliona evra izvoza. Srbija je neto izvoznik koji štiti sopstveno tržište ad valorem tarife za uvoz 30%. Postoji oko 20 organizacija u Srbiji koje okupljaju preko 1.500 sakupljača, uzgajivača, i/ili prerađivača lekovitog bilja, pečuraka i šumsk-og voća. Mala preduzeća i preduzetnici se obično bave primar-nom preradom, vršidbom, sušenjem, sečenjem i pakovanjem. Pored toga, postoji oko 20-25 većih prerađivača koji su ak-tivni u završnoj preradi. Vodeći prerađivači lekovitog bilja su Macval (Novi Sad), Melissa (Čoka), Fructus (Bačka Palanka), Aleva (Horgoš) i Herba (Beograd).

Sektor prerade pečuraka i šumskog voćaU ovom podsektoru vodeće kompanije su Jurofongo (Kuršumli-ja), Interfood (Čačak), Marni (Kruševac) i Foodland (Beograd). Organska proizvodnja pokriva 15.000 ha a ključni organski proiz-vodi su sveže maline, višnje i šljive, kao i smrznuti organski proiz-vodi (jagode, kupine, jabuke, i povrće), odnosno kaše i koncen-trati. Prerada organskih proizvoda se odvija u specijalizovanim fabrikama koje imaju relativno male kapacitete) ili u velikim kom-panijama za preradu voća, kao što su Nektar ili Mondi Srbija. Kompanija Foodland proizvodi voćne džemove, sokove, vina od voća i puter (pod brendom Bakina tajna). Zlatni Soko je mešo-vito društvo koje uključuje ulaganje kompanije Trading Organic Agriculture iz Amsterdama i njegovog srpskog partnera Den Jur. Fabrika je prvi pogon za duboko zamrzavanje (IQF) prema HAC-CP standardu. Druge kompanije u sektoru su Zdravo Organic i Royal Eco Food.


Poljoprivredno zemljištePoljoprivredno zemljište u Vojvodini predmet je velikog intereso-vanja investitora, a njegova cena nalazi se u stalnom rastu koji premašuje rast prihoda po jedinici površine. Iz razloga sagleda-vanja krajnjih cena, dobro je znati da su cene zemljišta u Vojvo-dini i nekoliko puta niže od cena po hektaru u EU15 zemljama (Holandija, Belgija, Velika Britanija) i nalaze se na nivou cena u NZČ. Prosečna cena zemljišta zavisi od kvaliteta, lokacije, veličine poseda i drugih faktora, a gornja granica cena dostiže 20.000-25.000 evra u pojedinim reonima Srema i Bačke. Takođe, za ra-zliku od tržišta poljoprivrednog zemljišta u centralnoj Srbiji, koje je karakteristično po vrlo usitnjenim parcelama, na teritoriji Vo-jvodine dominantne su veće parcele, kao i katastarski uređeno zemljište. Tržište obeležava veća tražnja od ponude, ali i dalje postoje značajni izvori ponude koji će se otvarati u budućnosti i koje in-vestitori moraju imati u vidu. Tu, pre svega, spadaju restitucija,


zeleni pul i ostali kombinati koji su i dalje u vlasništvu države te prodaja državne zemlje. Značajne površine i dalje su u vlasništvu nepoljoprivrednika i staračkih domaćinstava, tako da i taj izvor predstavlja potencijalnu ponudu zemljišta.

Vodni resursiSa velikim rekama, Dunavom, Savom i Tisom koje teku kroz ter-itoriju Vojvodine, ovaj region poseduje 1.400 km plovnih reka i kanala. Najznačajniji razvojni potencijal predstavlja mreža kanala Dunav-Tisa-Dunav, ukupne dužine 930 km, od čega 591 km čini plovni deo kanala. Ovaj sistem trenutno omogućuje navodnja-vanje oko pola miliona hektara poljoprivrednog zemljišta.

Lokalni proizvođačiPrema popisu poljoprivrede iz 2011. godine, u Vojvodini

je poslovalo 147.588 poljoprivrednih gazdinstava koja su obrađivala ukupno 1,6 miliona hektara poljoprivrednog ze- mljišta. Prosečna površina zemljišta po jednom gazdinstvu iznosila je 8,3 ha, dok je prosečna površina poljoprivrednog zemljišta po stanovniku, od 0,86 ha, znatno veća u odnosu na prosek u Evropi i ostalim delovima Srbije.

Obrazovni sistemPored visokoškolskih ustanova, u gradovima širom Srbije postoji četrdesetak srednjih poljoprivrednih škola koje nude usmereno obrazovanje i školuju različite profile tehničara u prehramben-oj industriji i poljoprivredi. Najvažnije obrazovne institucije u oblasti poljoprivrede uključuju: Poljoprivredni fakultet u No-vom Sadu, Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Zemunu, Fakultet za biofarming u Bačkoj Topoli (Uni-verzitet Megatrend), Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Veterinarski institut u Novom Sadu, Institut za prehram-bene tehnologije u Novom Sadu, Institut za kukuruz u Zemun Polju, Institut za stočarstvo u Beogradu i Institut za higijenu i tehnologiju mesa u Beogradu. Najveća tražnja u sektoru vlada za profilima zanatskog tipa (KV mesar, KV pekar i drugi,) kao i za smerovima u visokom obrazo-vanju (tehnolog proizvodnje), odnosno za različite vrste poljop-rivrednih inženjera kada je primarna proizvodnja u pitanju.

Primer iz prakse: Plodovi iz PodgoriceGrad Podgorica, Vlada Republike Crne Gore i dva udruženja poljoprivrednika su 2004. godine osnovali preduzeće Plodovi. Grad je uložio zemljište i infrastrukturu u vrednosti od 409.000 EUR i stekao udeo u kompaniji od 50,5%, Vlada Crne Gore je bila garant za kredit za kupovinu hladnjače i time postala vlasnik 24,5% kapitala, dok su dva udruženja imala vlasnički udeo od po 12,5%. Kompanija je od 70.000 evra prometa 2005. godine, za tri godine uvećala promet više od 10 puta i koji je dostigao 800.000 evra.


Podsticaji razvoju poljoprivredeGeneralno, u oblasti poljoprivrede postoje različite vrste pod-sticaja (za biljnu proizvodnju, uzgoj stoke, nabavku opreme, uvođenje standarda kvaliteta, istraživanje i razvoj itd) koje su u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, pri čemu se pojedinačni iznosi za svaku kategoriju podsticaja određuju na godišnjem nivou uredbom koju donosi Vlada Republike Srbije.

INSTITUCIONALNO DEFINISANJE PODRŠKE POLJOPRIVREDI Opština može formirati Agenciju za ruralni razvoj, odnosno Agenciju za poljoprivredu ili Odeljenje u opštini nadležno za poslove poljoprivrede. Pored toga, opština može zadužiti nekog da se bavi poljoprivredom u okviru odeljenja za privredni razvoj. U manjim opštinama bilo bi najlogičnije i isplatljivije fomiranje odeljenja za poljoprivredu i ruralni razvoj pri Regionalnim razvo-jnim agencijama u okviru koje bi mogle da zadovolje potrebe više opština, osnivača Regionalne razvojne agencije. Agencije su se iskustveno pokazale kao bolje rešenje, jer uključuju u rad sve zainteresovane strane za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj. Po pravilu, njeni osnivači su najzainteresovaniji za razvoj poljoprivrede – opština, zadruge, udruženja, poljoprivrednici, prerađivači i drugi. Za razliku od odeljenja pri opštini, ona može da konkuriše za sredstva kod nadležnih ministarstava, ali i drugih donatora, čime se povećavaju dostupna sredstva. Agencija bi u odnosu na odeljenje trebalo da bude brža u donošenju odluka, jer se pretpostavlja da je lišena komplikovanih birokratskih proce-dura. Dodatno joj se mogu dati nadležnosti vezane za ruralni tur-izam i ruralnu diverzifikaciju i samim tim proširiti njenu delatnost ne samo na poljoprivredu, nego i na ruralni razvoj. Uloga Agenci-je (ili bilo kojeg drugog organizacionog tipa) u podršci opštini ili regionu mogla bi da obuhvati:• Prikupljanje podataka o proizvodnji, prodaji, investicijama,

problemima, mogućnostima i pripremanju mesečnih izveštaja o novostima u poljoprivredi opštine ili regiona, kao i godišnji izveštaj o stanju poljoprivrede koji usvaja Skupština

• Definisanje i izradu programa podrške ruralnom razvoju • Predstavljanje poljoprivrede opštine ili regiona pred donatorima

i centralnim nivoom vlasti• Pružanje podrške opštinskoj administraciji u domenu poljop-

rivrede: organizovanje komisije za procenu štete od elemen-tarnih nepogoda, vođenje baze podataka o nastalim šteta-ma, sprovođenje zemljišne politike (komasacija, pretvaranje u građevinsko, planovi unapređenja i sl.)

• Organizovanje i priprema projekta i tehničke dokumentacije za potrebe opštine u domenu izrade ruralne (seoski vodovodi, kanalizacija itd) i poljoprivredne (navodnjavanje, poljski putevi, pijace ) infrastrukture

• Definisanje i sprovodenje opštinskih mera podrške poljoprivredi i poljoprivrednicima

• Pružanje informacija poljoprivrednicima• Pružanje podrške poljoprivrednicima prilikom popunjavanja

administrativnih zahteva bilo opštinskih, entitetskih, ili državnih• Priprema projekata za potrebe opštine kod donatora iz domena

poljoprivrede i ruralnog razvoja• Izrada operativnih programa razvoja ruralnog turizma• Definisanje kriterijuma za kategorizaciju smeštaja u ruralnom

turizmu, sprovođenje i kontrola kategorisanih objekata• Promovisanje poljoprivrede, ruralne turističke ponude i ruralnih

područja opštine.

PROGRAMSKO DEFINISANJE PODRŠKE POLJOPRIVREDI Pored institucionalnog delovanja opštine, ona ima mogućnost da organizuje razne programe podrške usmerene ka korisnicima u skladu sa svojim mogućnostima. S obzirom na krizu javnih fi-nansija, dobar pristup bi bilo vezivanje budžeta i sufinansiranje programa sa donatorskim programima.

Povećanje potrošnjeJedan od osnovnih ciljeva bi trebao da bude povećanje potrošnje proizvoda proizvedenih u opštini, jer se tada stvara prostor i za


Primeri iz prakse: promocija autentičnih proizvodaMeđimurska županija u Hrvatskoj je, zajedno sa lokalnom Poljo-privrednom zadrugom i udruženjem proizvođača jabuka, radila na izgradnji brenda međimurske jabuke – REGINA. Županija promov-iše, savetodavna služba pruža edukaciju o integralnoj proizvodnji, a udruženja nadgledaju sprovođenje projekta. Opstina Lakatši u Bosni i Hercegovini organizuje manifestaciju Dani jagode u maju koja, pored turističkog, ima i stručni karakter. Pre manifestacije se obiđu proizvođaci koji se prijave za takmičenje. Komisija odabere najbolja tri proizvođača, koji dobiju po 1000 frigoživica, novih sorti jagode. Tog dana se održe i stručna predavan-ja. Ovo je dovelo do toga da su Laktaši danas opština sa najvećom proizvodnjom jagode u Republici Srpskoj.Po ovlašćenju Istarske županije, Istarska razvojna agencija razvila je oznaku vizuelnog označavanja kvaliteta – Istrian Quality (IQ) sa na-merom podsticanja razvoja domaće proizvodnje i podizanja kvaliteta istarskih proizvoda, kao i naučno-istraživačkog rada i inovacija.

povećanje proizvodnje, što je moguće ostvariti kroz: • Pronalaženje novih tržišta – ovde opština može da pomogne

u promociji lokalnih proizvoda, pružanjem podrške u pripremi proizvoda za tržište, obezbeđenjem tržišnih informacija, akci-jom koja bi dovela do toga da posetioci opštine ili regiona ko-riste pretežno lokalne proizvode i na druge načine

• Snižavanjem cene koštanja lokalnih proizvoda (povećan-jem konkurentnosti kroz investiranje u opremu, podsticanje udruživanja, ulaganje u poljoprivrednu infrastrukturu, subvencije)

• Povećanjem kupovne moći potrošača.

Podrška tržištuKod uvođenja subvencija kao tržišne mere, treba voditi računa da one imaju značajno veći efekat kada se primenjuju na nivou cele zemlje nego na lokalu, jer ukoliko tu subvenciju imaju samo proizvođači u jednoj oblasti, regiji, opštini, tada je cena diktirana od strane većine ostalih koji nemaju subvenciju tj. tražnja je ne-promenjena i ona definiše cenu, zbog čega proizvođači nemaju


Primer iz prakse: BongrainOd kako je, pre deset godina, multinacionala prehrambena kompanija Bongrain, sa sedištem u Francuskoj, postala većinski vlasnik zrenja- ninskog Mlekoprodukta, godišnja proizvodnja sireva je sa 2.000 tona povećana na 4.500 tona, uz ostvarenu profitnu stopu od 7,44%. Paralelno sa investicijama u transportna sredstva, opremu, proizvodne pogone i skladišne prostore za mleko i mlečne proizvode, ulagano je i u obuku i specijalizaciju kadrova, uz posebnu pažnju posvećenu bezbed-nosti na radu. Kao rezultat uspešnosti rada i privatizacije, sledeći izazov je priprema zrenjaninske mlekare za ulazak na tržiste Evopske unije.

razloga da spuste cenu, nego će samo imati veću zaradu, što podrazumeva direktan transfer od poreskih obveznika ka proiz-vođaču. Ukoliko pak subvencija postoji u celoj državi, dolazi do toga da svi imaju subvenciju, pri čemu, ukoliko postoji konkurenci-ja na strani ponude koja u ovom slučaju definiše cenu koštanja, nastaje transfer od poreskih obveznika ka potrošačima.

Podrška ulaganjima u opremuPrilikom sprovođenja mere za podršku investicija u opremu, u praksi postoje tri različita modela. Prvi je distribucija opreme ko-risnicima, gde 100% troškova snosi opština. Obično je u pitanju oprema manje vrednosti, kao što su muzilice, motokultivatori i slično. Drugi je kada opština doprinosi sredstvima u određenom procentu, a sam korisnik sa ostatkom, dok treći podrazumeva da se napravi partnerstvo između korisnika (zadruga ili proizvođač), fondova ministarstva i opštine. Do sada se u praksi najbolje po-kazao treći model. Primeri gde opština dodeljuje građevinsko zemljište, oslobađa plaćanja određenih dažbina i raznih taksi, do-nator ili ministarstvo daje bespovratna sredstva, a korisnik ulaže svoju ideju, rad i novac, čest je i vrlo uspešan model izgradnje kapitalnih objekata (hladnjača, silosa, velikih farmi itd).

Kreditna podrškaOvaj tip podrške ima veliku istoriju uspeha i neuspeha bilo da se mera sprovodi obezbeđivanjem direktnih kredita sa javnim sredstvima (tj. pravljenjem obrtnog fonda), subvencionisanjem kamate, ili uspostavljanjem garancijskog fonda. Jedan od mogućih pravaca kreditne podrške predstavlja osniva- nje garancijskih agencija koje bi imale za cilj podršku poslovnim projektima za ulaganja u poljoprivredu i investicije u poljoprivre-di. Moguće je i da opština osnuje Fond koji bi sa komercijalnim bankama sklapao ugovore o subvencionisanom kreditiranju za određena ulaganja u poljoprivredi.Primera radi, tako je opština Dimitrovgrad formirala fond za raz-voj poljoprivrede i preduzetništva koji je sklopio ugovor sa Pro-Credit Bankom, što je omogućilo obezbeđivanje subvencionisanih

kredita za razvoj poljoprivrede, ali i ruralne diverzifikacije, kao što je ruralni turizam.

Podrška poljoprivrednoj infrastrukturiInvesticije u izgradnju poljoprivredne infrastrukture (poljski putevi, poljoprivredne zone, sistemi za navodnjavanje, pi-jace...) jesu dobra ulaganja i nisu samo potreba nego i obav-eza opštine, naročito ukoliko za krajnji cilj imaju privlače- nje investitora ili motivisanje zadruga za ulaganja u preradne kapacitete. Opština može da napravi poseban program za ulaganja u prerađivačku industriju, gde bi opština obez-beđivala infrastrukturu (vodu, struju, dozvole i slično), a zauz-vrat bi zadruga ili investitor bio obavezan da napravi određe-ni broj ugovora sa lokalnim proizvođačima poljoprivrednih proizvoda. Zato je najbolje prilikom izgradnje poljoprivredne infrastrukture ispitati mogućnosti zajedničkih ulaganja sa pri-vatnim sektorom ili pak pronaći sufinansijera u donatorskim ili vladinim fondovima.

Podrška udruživanjuMnogi donatori i opštine na razne načine podržavaju inicijativu poljoprivrednika za udruživanjem. S jedne strane, potrebno je proces udruživanja ubrzati, ali, isto tako, loši primeri uspora-vaju ovaj proces. Ovi oblici podrške se najčešće manifestuju u sledećem:


• Edukacija o udruživanju i funkcionisanju udruženja, kroz studi-jske posete i stručna predavanja

• Podrška registrovanju udruživanja• Obezbeđivanje bespovratnih ili kreditnih sradstava za izgradnju

skladišnog ili preradnog prostora za zadruge• Dodeljivanje prostorija bilo onih za sedište zadruge/udruženja,

bilo onih u kojima bi prodavali svoje proizvode, u matičnoj opš-tini ili u nekom većem gradu gde postoji tržište

• Oslobađanje od komunalnih i ostalih opštinskih taksi.

Podrška brendiranju proizvoda i uvođenju standardaPodizanje kvaliteta moguće je izvesti zaštitom proizvoda (brend, GI, PDO…), čime proizvod dobija dodatu vrednost. Uvođenje savremenih metoda proizvodnje (integralne, organske, biodin-amičke itd.) takođe podiže vrednost proizvoda i čini ga traženijim na novim tržištima. Jedan od dobrih načina podzanja vrednosti proizvoda je i uspostavljanje lokalnog znaka kvaliteta, što podra-zumeva organizovanje udruženja, uvođenje kriterijuma, ali i njeg-ovu dobru promociju. Podrška uvođenju standarda u poljoprivrednu proizvodnju (EU standardi, GGAp, IPM, IFS, BRS, HALAL, KOSHER, GOST) pred-stavlja meru koja bi trebalo da ima prioritet u podršci. U posled-njih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični ili zbog toga što su jedinstveni, ili zato što su proizvedeni na način koji garantuje i više od osnovnih standarda o bezbednosti proizvoda ili sa zaštićenom geografs-kom oznakom porekla.

Podrška lokalnoj promocijiPromocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradici-jom i proizvodima može se ostvariti značajna ekonomska i socijal-na korist. Sve je više globalnih proizvoda, a sve manje autentičnih lokalnih proizvoda. Upravo zato je autentičnost i posebnost sve više na ceni, pa sve veći broj potrošača spreman je da plati više za jedinstveni i specifični proizvod ili uslugu. Za opštinu ili region značajno je da definiše specifičnosti svog kraja, da radi

na kvalitetu i kontinuitetu proizvodnje ovih proizvoda, ali i na promovisanju. Prilikom finansiranja i organizovanja promocija nabolji je zajednički nastup privatnog i javnog sektora. Takođe je važno znati da nestručna promocija može da ima potpuno supro-tan efekat i da kvalitetan proizvod ili uslugu promoviše na način koji će samo umanjivati profit.Organizovanje manifestacija čiji će centralni deo biti lokalni proiz-vod takođe predstavlja mogući oblik prezntacije i promovisanja. Oragnizovanje izložbi stoke bila bi još jedna od mogućih akcija u okviru ove mere, isto kao i razvijanje posebne oznake kvaliteta koja će garantovati da je proizvod autentično iz određene oblasti i da zadovoljava pretpostavljene kriterijume. Ovakvom merom bi se doprinelo promociji regije, ali bi i lokalni proizvodi dobili do-datu vrednost.

Podrška edukaciji poljoprivrednih proizvođačaEdukacija poljoprivrednika nije u osnovi u nadležnosti opštine, međutim mnoge opštine imaju u svojim programima i edukaciju. Da bi se povećala delotvornost edukacije, potrebno je da opština ima uvid i da zna kakva vrsta edukacije i iz koje oblasti je potreb-na. Treninzi, predavanja i seminari trebalo bi da prate strateške dokumente i strateške ciljeve opštine. Oblasti iz kojih se održavaju edukacije mogu biti raznovrsni, ali u nekim sektorima edukacija je značajnija nego u ostalim (udruživanje, pristup EU fondovima, dostupnost tržišnih in-formacija o novim načinima proizvodnje, o ruralnom razvoju koja ide u pravcu diverzifikacije aktivnosti u ruralnim krajevima i slično).

KLJUČNE PREPORUKE• Pripremiti ažurne baze podataka (proizvođači, dobavljači, izvori

sirovina) i osnažiti kapacitet u lokalnoj samoupravi za rad sa proiz-vođačima, privredom, institucionalnim partnerima i donatorima

• Identifikovati radnu snagu u poljoprivredi i izgraditi evidenciju o održivom broju gazdinstava u poljoprivredi po sektorima (povr-tarstvo, voćarstvo, stočarstvo) kojima je to primarna delatnost,


kao osnov za sektorske analize i razvoj konkurentnosti ove grane privrede

• Planski rešavati pitanje investicione podrške i izgradnje poljske infrastrukture, kao i pitanja odvodnjavanja i navodnjavanja (u dijalogu sa privredom)

• Organizovati zajednički nastup lokalne samouprave i postojeće privrede na odabranim sajmovima u zemlji i inostranstvu, uz dob-ru prethodnu pripremu i ciljani pristup potencijalnim partnerima

• Anketirati stavove privrede i planove za širenje poslovanja u cilju definisanja mera podrške, lokalne poreske politike i strateškog pristupa razvoju poljoprivrede i prehrambene industrije

• Pratiti potrebe privrede za radnom snagom i obrazovnim profili-ma i prilagođavati školske programe u skladu sa tim potrebama

• Staviti lokalnu privredu u funkciju promotera novih investicija i privlačenja strateških partnera

• Dodati vrednost lokalnim proizvodima, kroz uvođenje regio-nalnih oznaka porekla ili oznaka kvaliteta koje su tipične za određenu opštinu ili region

• Prezentovati mogućnosti za ulaganje javnog kapitala (imovine) u zajednička društva sa jednim partnerom ili u društva kapitala sa više partnera (zadruge i udruženja) i time ostvariti učešće u upravljačkoj strukturi i skupštini društva na neprofitnoj bazi, sa osnovnim ciljem razvoja društva

• Oživeti braunfild investicije u poljoprivredi (magacini, silosi, kapac-iteti za preradu), kroz zajedničko ulaganje sa privatnim sektorom i proizvođačima i/ili uslove za zakup poljoprivrednog zemljišta

• Podsticati formiranje otkupnih mesta ili trgovačkih kuća koje su sposobne da investitorima iz prehrambene industrije obezbede stabilnu i kontinuiranu isporuku sirovina za preradu.

Fabrika JTI u Senti

STRANI INVESTITORIU Vojvodini ima više od 50 stranih kompanija koje posluju u sek-toru prehrambene industrije i poljoprivrede. Ove kompanije su uložile više od 2 milijarde evra, obezbedivši posao za 12.000 lju-di. Među njima su poznati svetski brendovi kao što su: Carlsberg, Nestlé, Hellenic Sugar, Salford, Heineken, Lactalis, Pepsi, Japan Tobacco International, Coca-Cola, the Soufflet Group, Bongrain, Van Drunen Farms, i Osi Food Solutions.


POTENCIJAL BESCARINSKOG IZVOZASrbija ima potpisane preferencijalne sporazume i ugovore o slo-bodnoj trgovini sa Evropskom unijom, zemljama CEFTA i EFTA regije, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom i SAD koje zajedno sačinjavaju tržište od 1,1 milijarde stanovnika.

EU (506 miliona stanovnika): Procesom stabilizacije i pridruživa- nja Evropskoj uniji Srbiji su omogućene posebne trgovinske mere koje podrazumevaju bescarinski izvoz svih proizvoda srpskog porekla, izuzimajući vino i teletine. Pored toga, sporazum sa EU ukida carinske tarife i kvantitativna ograničenja za uvoz srpskih tekstilnih proizvoda te garantuje sprovođenje iste politike u budućnosti.

CEFTA (22 miliona stanovnika): Sporazum o slobodnoj trgovini između zemalja jugoistočne Evrope obuhvata sedam zemalja iz regiona: Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Make-donija, Moldavija, Crna Gora i UMNIK (u ime Kosova).

EFTA (13 miliona stanovnika): Sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EFTA (Irska, Linhenštajn, Norveška, Švajcarska) omo-gućava pristup tržištu od 13 miliona potrošača.

Rusija (144 miliona stanovnika): Roba sa većom dodatom vred-nošću stvorenom u Srbiji (više od 51%) tretira se kao roba sa srpskim poreklom, što omogućava bescarinski ulaz velikog broja proizvoda na tržište Rusije.

Belorusija (9 miliona stanovnika): Ugovorne strane obavezale su se da neće primenjivati carine, takse i dažbine, kao ni količinska ograničenja na uvoz i izvoz proizvoda poreklom sa teritorije jedne od država. Iz sporazuma su izuzeti proizvodi kao što su šećer, al-kohol, cigarete, korišćena putnička i ostala motorna vozila, gume.

Kazahstan (18 miliona stanovnika): Sporazum propisuje da se na uvoz i izvoz proizvoda neće primenjivati carine, takse i dažbine,

ANEKS - PREDNOSTI ULAGANJA U VOJVODINI

osim za proizvode koji su izuzeti ovim Sporazumom, među koji-ma su meso, sir, beli šećer, cigarete, penušavo vino, nedenaturi-san etil – alkohol, pneumatske gume, tkanine od pamuka, kom-presori za rashladne uređaje i motorna vozila.

Turska (77 miliona stanovnika): Sporazum je potpisan 1. juna 2009, a stupio je na snagu 1. septembra 2010. godine. Omo-gućava bescarinski izvoz iz Srbije na tursko tržište koje ima 75 miliona stanovnika.

SAD (319 miliona stanovnika): U okviru Generalnog sistema preferencijala (GSP), koji je odobren od strane SAD, omogućen je preferencijalni slobodan ulaz za preko 4.650 proizvoda iz Srbije. Među njima je i većina finalnih proizvoda i poluproizvoda, kao i određeni poljoprivredni i osnovni industrijski proizvodi. Proizvodi od tekstila, kože i obuća izuzeti su sa ove liste koja se dva puta godišnje ažurira.

KVALIFIKOVANA RADNA SNAGA Optimalan odnos između cene, produktivnosti i kvaliteta radne snage obezbeđuje dobru osnovu za uspešan biznis u Vojvodini. Kvalifikovana radna snaga čini 54% stanovništva, što predstavlja najveći procenat u Srbiji.

Specifičnost Vojvodine takođe predstavlja izuzetno razvijeno vi-soko obrazovanje sa jakim tehničkim fakultetima i naučnim insiti-tutima smeštenim u Novom Sadu. Sa nekoliko ogranaka u drugim mestima Vojvodine, Univerzitet u Novom Sadu nudi obrazovanje za oko 47.500 studenata, sa specifičnim programima prilagođe-nim i stranim investitorima i najnovijim tehnologijama.

NISKI TROŠKOVI POSLOVANJA• Sa prosečnom mesečnom neto zaradom od oko 400 evra i ukup-

nim troškovima za poslodavce od približno 650 evra, radna sna-ga u Vojvodini ubraja se u troškovno najkonkurentnije u Evropi

• Troškovi zakupa poslovnih objekata relativno su niski i


variraju u zavisnosti od geografske pozicije lokacije, lokalnog tržišta i stanja objekata. Hale u lošijem stanju, u manjim lo-kalnim samoupravama, van glavnih putnih koridora mogu da se nađu i za 1 EUR/m2, dok se prosečna cena hala kreće oko 2,5-3,5 EUR/m2. Najskuplje hale, napravljene po najnovijim standardima, dostižu cenu od 4 EUR/m2

• Cena izgradnje objekata najčešće je u rasponu od 400-600 EUR/m2, ali može biti i niža (250-450 EUR/m2) za jedno- stavnije objekte

• Prosečna cena gradskog građevinskog zemljišta nalazi se u ra-sponu od 5-10 EUR/m2, uz naknadu za uređenje zemljišta koje se kreće od 5-10 EUR/m2 neto izgrađene površine

• Poreski režim u zemlji veoma je pogodan za poslovanje. Porez na dobit je jedan od najnižih u regionu (15%), dok su porez na dodatu vrednost (20% standardna i 10% niža stopa), kao i porezi i doprinosi na neto zarade (ukupno oko 65%) među najkonkurentnijim u centralnoj i istočnoj Evropi

RAZVIJENA POSLOVNA INFRASTRUKTURA• Na teritoriji Vojvodine postoji veliki broj potpuno komunalno

opremljenih industrijskih zona, sa više od 4.000 hektara zem-ljišta i odličnim pristupom panevropskim saobraćajnim kori-dorima 10 i 7, u ponudi za potencijalne investitore.

• U Vojvodini posluju slobodne zone u Zrenjaninu, Subotici i Novom Sadu, gde investitori imaju pravo na brojne podsticaje i oslobođenja od poreza i carina.

POVOLJNA ŠEMA PODSTICAJA

Poreski podsticaji• Oslobađanje od poreza na dobit u periodu od 10 godina za

investicije preko 8,8 miliona evra i 100 novih radnih mesta.• Umanjenje do 50% godišnjeg poreza na dohodak.• Umanjenje oporezivog dela zarade u fiksnom iznosu od oko

11.000 dinara.

• Poreski kredit u iznosu od 20% investicije za srednja i velika preduzeća, maksimalno do 33% ukupnih poreskih obaveza.

• Poreski kredit u iznosu od 40% investicije za mala preduzeća, maksimalno do 70% ukupnih poreskih obaveza.

• Pravo na povraćaj 65-75% plaćenih doprinosa za obavezno soci-jalno osiguranje, u zavisnosti od broja novozaposlenih u odnosu na broj od 31. marta 2014. godine.

Finansijski podsticaji na nivou državeUredba o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija pred-viđa odobravanje bespovratnih sredstava za različite tipove inves-ticija (grinfild, braunfild, privatizacija, akvizicije) u sektorima proiz-vodnje, usluga namenjenih izvozu i strateških turističkih projekata. Iznos podsticaja zavisi od vrednosti investicije i broja novih radnih mesta. Sredstva se dodeljuju za sledeće delatnosti: 1) Proizvodnja – osim sintetičkih vlakana, uglja i čelika, duvana i

duvanskih proizvoda, oružja i municije.2) Usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine – uglav-

nom IT usluge namenjene izvozu: razvoj softvera, skladištenje i obrada podataka, logistički, korisnički i proizvodni centri, ob-jedinjeno i/ili ustupljeno obavljanje administrativnih poslova.

3) Strateški projekti u oblasti turizma kojima se sprovodi Strategi-jski master plan ili Program razvoja turizma ili Program razvoja turističkog proizvoda.

Iznos sredstava određuje se zavisno od vrednosti investicije ili visine bruto zarada u periodu od dve godine nakon realizacije investicije:• Investicije do 50 miliona evra: do 50% vrednosti.• Investicije od 50 do 100 miliona evra: do 25% vrednosti.• Investicije preko 100 miliona evra: do 17% vrednosti.

Vrste projekata:1) Proizvodnja: investicije od najmanje 500.000 evra i 50 novih

radnih mesta (devastirana područja ili opštine/gradovi u 4. grupi razvijenosti) ili najmanje 1.000.000 evra i 100 novih rad-nih mesta (opštine/gradovi od 1-3. grupe razvijenosti).


2) Usluge koje mogu biti predmet međunarodne trgovine: inves-ticije od najmanje 300.000 evra i 20 novih radnih mesta.

3) Strateški projekti u oblasti turizma: investicije od najmanje 5.000.000 evra i 50 novih radnih mesta.

4) Veliki investicioni projekti: investicije od najmanje 50.000.000 evra i 300 novih radnih mesta ako se najmanje 20% vrednosti ulaganja realizuje u roku od 1 godine.

5) Srednji investicioni projekti: investicije od najmanje 30.000.000 evra i 150 novih radnih mesta ako se 100% vrednosti ulaganja realizuje u roku od 1 godine.

Finansijski podsticaji na nivou Pokrajine• Podsticaji za zapošljavanje u iznosu do maksimalnih 150.000

dinara po novozaposlenom.• Podsticaji za grinfild investicije kroz refundaciju troškova projek-

tne dokumentacije ili troškova jednogodišnjeg zakupa prosto-ra pre završetka grinfild lokacije u rasponu od 50.000-100.000 evra.

Podsticaji na lokalnom nivou• Umanjenje cene građevinskog zemljišta u skladu sa Uredbom

o uslovima i načinu pod kojima lokalna samouprava može da otuđi ili da u zakup građevinsko zemljište po ceni, manjoj od tržišne cene, odnosno zakupnine ili bez naknade. Osnovni uslovi za umanjenje podrazumevaju da se: a) broj zaposlenih u privredi povećava za najmanje 1%, ili b) broj zaposlenih u privredi povećava za najmanje 0,5%, uz uslov da je za real-izaciju projekta potrebno zaposliti više od 50% lica sa visokim obrazovanjem.

• Umanjenje naknade za uređenje zemljišta dostupno u većini opština delimično ili u celini. Praksa je da se popust od 50% omogući svima koji naknadu plate neposredno nakon nas-tanka obaveze plaćanja. Dodatni popusti do potpunog os-lobađanja se omogućavaju za pojedinačne slučajeve zavisno od broja zaposlenih, visine investicije, ili izgradnje određene površine objekata. Reklama za Vojvodinu na beogradskom aerodromu, kampanja 2014.


Agrobusiness in Vojvodina, Fond za podršku investicija u Vojvodini (VIP)

Attracting FDI to Transition Countries, The Use of Incentives and Promotion Agencies, Fergus Cass

Doing Business in Serbia, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)

Investment Climate in Serbia: Investors’ Perspective, Strategic Marketing Research, Municipal Economic Growth Activity (MEGA)

Investment Prospecting: A Guide for Canadian Trade Commissioners & Investment Officers

Marketing a Country: Promotion as a Tool for Attracting Foreign Investments, Louis T. Wells, Jr., Alvin G. Wint, The International

Finance Corporation, The Multilateral Investment Guarantee Agency, The World Bank

Poslovni žurnal Sinergija, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), broj 2

Priručnik za praktičare: Lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, Jelena Bojović, the Urban Institute

Priručnik za podsticanje stranih ulaganja, World Bank Group, Multilateral Investment Guarantee Agency (MIGA)

Priručnik za promociju investicija i izvoza, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)

World Investment Prospects Survey, United Nations Conference on Trade and Investment (UNCTAD)

LITERATURA


Izdavač:Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED

Za izdavača:Violeta Jovanović

Urednik:Milica Stefanović

Stručni saradnici:Simo Vuković, Dragan Pušara, Damir Patarčić, Dragan Pejčić

Prelom i priprema:Zoran Zarković

Štampa:Gama Digital Centar d.o.o. Tiraž:500

Beograd, septembar 2014.www.naled-serbia.org

IMPRESUM


Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj | Makedonska 30/VII, 11000 Beograd, Srbija +381 11 337 30 63, +381 11 337 30 61 (faks) | [email protected] | www.naled-serbia.org

NALED