1.Pojam i razvoj porodičnog pravaStara i značajna disciplina   Uticaj ekonomski, pravno-politički, religijski i drugi uslovi Bavi se odnosima u braku, vanbračnoj zajednici, usvajanje, starateljstvo, zaštita Spada u privatna prava (elementi javnopravnog karaktera) Tradicionalna – nova porodica (human i kvalitetan odnos) 2. Podela porodičnog pravaZnačajna i nadasve razgranatapravna disciplina (crkvena i državna) Podela na: Materijalno pravoProcesno pravo Organizaciono pravo Materijalno - uređuju se porodični odnosi Procesno - građansko procesno, upravno procesno, upravni spor, vanparnično-produžetak roriteljskog staranja, dozvola za zaključivanje braka, lišavanje poslovne sposobnosti Organizaciono – organi starateljstva i ostali u porodično pravnoj zaštiti (imamo i primjenu upravnog postupka) Mirno rješavanje bračnih sporova i konflikata u porodici (sistem zaštite porodičnih odnosa – predstavlja sveobuhvatnost porodičnog prava). Odredbe su svrstane u više zakona. 3. Metode izučavanjaPorodično pravo je živa materija (menja se i prilagođava). Smanjuje se uticaj običajnog prava Istorijsko-pravna metoda (istorijske okolnosti, miraz) Komparativno-uporedna metoda (drugi pravni sistemi, u svijetu, danas i zemlje bivše Jugoslavije, dostizanje pravnih standarda, edukovanja i širenja znanja) Sociološka metoda Sociološka komponenta (predmet se zvao porodično pravo i sociologija porodice) Normativni metod 4. Srodne grane pravaDeo je sistema građanskog prava i ukupnog sistema pravne zaštite Ciljevi izučavanja-rašanje, formiranje porodice, odrastanje, odnosi u braku Radno, nasljedno, upravno, krivično, imovinsko pravo, ustavno 5. Pojam i načela porodičnog prava i mjesta u pravnom sistemuPojam – skup pravnih normi kojima se uređuju odnosi između članova porodice, srodnika, odnosi u braku i bračnoj zajednici (moral, običaji, tradicije, opšte prihvaćena pravila ponačanja dopunjavaju domete norme) (porodično pravna nauka) Subjekti porodičnog prava – samo fizička lica – poslovna i pravna sposobnost Objekti ili predmeti porodičnog prava jesu ljudske radnje i stvari (radnje među sobom i prema drugim zainteresovanim), (stvari ili predmeti - javljaju se kod imovinskih prava) Porodično pravo možemo podijeliti da više načina: U užem i širem smislu (samo u porodici i van porodice) Prema načinu zasnivanja porodičnog odnosa (bračno, roditeljsko i starateljsko pravo) Materijalno i procesno pravo(materijalno pravo-odredbe koje se bave sadržinom odnosa, a procesno-postupak za ostvarenje porodičnih odnosa) Odnosi lični i imovinski Načela – principi – značaj pravu daju Načelo posebne zaštite porodice (ustavno pravna zaštita bez obzira da li je bračna, vanbračna, usvojenička), osnovna grupa društva Načelo posebne zaštite majke i djeteta (trudnoća, materinstvo i život djeteta – faktori uticaja na majku i djete) Načelo funkcije roditeljskog prava(roditelji da se staraju o djeci, a i djeca o roditeljima, društvo ne dozvoljava da funkcija roditeljskog prava ostane van društvenog interesa i brige) Načela – principi – značaj pravu daju Načelo ravnopravnosti bračne i vanbračne zajednice(ustav dozvoljava slobodu o odluci o zaključenju i razvodu braka)  Načelo ravnopravnosti polova(ne samo na porodično pravne odnose nego i sve građane-u našem pravu od 1946)  Načelo slobodnog odlučivanja o rađanju djeceUstav-slobodno odlučivanje o potomstvu (rađanju ili nerađanju), pravilno vođenje pronatalne politike-Ustav utvrđuje podsticanje. Mjesto u pravnom sistemu Mjenjan je kroz periode-od Hamurabijevog zakonika (o braku i porodici), zakonik XII tablica, Justinijanova kodifikacija.U privatna prava, poslednje vreme i elemente javnog prava (zaštita djece-prekid biološke veze roditelja i djece-drastični slučajevi). 6. Izvori porodičnog pravaMaterijalni i formalni izvori a sve njih na domaće i mađunarodne Ustav kao izvor porodičnog prava (najznačajniji nacionalni izvor prava pa i porodičnog prava, zaštita porodice, diskriminacije, ljudsko manjinsko pravo, prava djeteta, porodice, zaštita porodice, neka se Ustavna nečela) Zakon kao izvor porodičnog prava (zakon kao izvor u dva oblika-kao osnovni i kao dopunski) Zakon kao osnovni izvor porodičnog prava Porodični zakon Republike Srbije (17. februar 2005), do tada važio Zakon o braku i porodičnim odnosima.Četiri perioda porodičnog prava: I period – od 1918 do II svetskog rata-šest područja-uticaj verskih organizacija, patrijarhalna porodica, nejednakost bračne i vanbračne II period – II svetski rat do FNRJ-jedinstveno uređenje zakonom III period – od FNRJ do 1974, Zakon o braku, Zakon o odnosima roditelja i djece IV period – Ustav 1974 do raspada Jugoslavije, od tada republike imaju sopstvene zakone iz porodičnih odnosa Zakoni kao dopunski uzvori prava Jednim svojim delom dopunjuju osnovni porodični zakon, bez tih zakona ne bi se mogla rešiti sva pitanja: Zakon o obligacionim odnosima (naknada nematerijalne štete, zastarelost, rokovi, odgovornost za postupke dece) Zakon o nasleđivanju Republike Srbije (normira pitanja srodstva, krugove zakonskih i nužnih naslednika, izdržavanja) Zakon o porodičnom postupku Zakon o vanparničnom postupku (proglašenje nestalog lica za umrlo, oduzimanje poslovne sposobnosti, dokumentacija o smrti) Zakon o uređenju sudova (stvarna nadležnost) Zakon o opštem upravnom postupku Zakon o stanovanju Zakon o državljanstvu Republike Srbije (državljanstvo deteta, supružnika) Krivični zakon Srbije Zakon o krivičnom postupku (izuzeće) Zakon o radu

Zakon o matičnim knjigama Sudska praksa kao izvor porodičnog pravaPropisi se donose da ljudi po njima vladaju, Normativnost i stvarnost nisu uvijek u skladu, kod nas sudska praksa ne predstavlja formalan izvor prava, sudovi primjenjuju pravo, postoje različita mišljenja (slučaj pravnih praznina), sudska praksa supsidijarni izvor prava-kad se ne može primeniti propis Nesklad norme i stvarnosti – sud ne može čekati da se donese novi propis Sudska praksa postoji: u formi pravosnažnih sudskih presuda, u formi pravnih shvatanja (sudsko odlučivanje), u formi načelnih pravnih stavova (opšta sednica vrhovnog suda) Sudska praksa kao izvor porodičnog prava (nije izvor porodičnog prava) anglosaksonsko pravo se oslanja na sudsku praksu presude suda za ljudska prava u Strazburu (Engleska-batinanje dece u privatnim školama) i kod nas se sudska praksa mora uvažavati kao dopunski izvor (odluke nižestepenih sudova ne), vanbračna zajednica-do tri godine, to je mišljenje suda-ili kraće pravna nauka kao izvor porodičnog prava (u nekim spornim slučajevima poslužićemo se i dostignućima nauke),(najčešće-pitanja novorođenčeta-DNK analiza, osim pravnih i medicinski i genetski 8. Običaj kao izvor porodičnog pravaJustinijanove kodifikacije ga priznaju za izvor prava Društvene norme koje nastaju dugotrajnim ponavljanjem istog ponašanja Običaji još iz neuređenih zajednica-stečena znanja i iskustva Za neke običaje građani mogu biti sankcionisani, dok im neki nisu zabranjeni Običaji se razlikuju vremenski i prostorno, značajni su za porodično pravo Ne predstavljaju tradicionalni relikt, nego kasne za vremenom i savremenošću, ali mogu da budu korektiv nekih normi Ustanove kojih više nema u porodičnom zakonodavstvu: napredak i civilizacijske promene, ali i danas imaju neke institute Porodična zadruga Zajednica života – porodična zajednica, uzrok mali zemljišni fondovi i mali stočni fondovi, žive svi živi srodnici, sve generacije. Karakteristčna je zajednička imovina – neopredeljeni delovi (suvlasnici na idealnim dijelovima). Valtazar Bogišić – starješina nema pravo da raspolaže porodičnom imovinom ni testamentom, zadrugar može tražiti dio imovine, danas negdje u brdsko-planinskim krajevima. Oblici „zajedničke ruke u u savremenom pravu“ (zajednička imovina supružnika, posle starešine, zajednička ograda) Miraz (žena donosi prilikom zaključivanja braka, da se ojača novonastala porodica, dobijaju i muška i ženska djeca imovinu, muž ima pravo raspolaganja) Miraz se danas pojavljuje kao posebna predbračna imovina. Veridba (Nije regulisana zakonskim odredbama, to je dogovor o zaključivanju braka /ugovor o obećanju braka/ može se raskinuti sporazumom ili izjavom jednog verenika, smrću i na druge načine, naknada štete. To je javno objavljivanje namere za brak, te slede neke zajedničke radnje, ima pozitivne elemente). Oglašavanje braka (na neki način oglašavanje, da se utvrde okolnosti koje bi dovele do nevažnosti braka – gubi svaki smisao i značaj, tehnika elektronizacije) Muževljeva vlast (vlast muškarca, uloga starešine)  Rastava od stola i postelje (povremeno ili trajno razdvajanje supružnika /emotivna i seksualna veza/, po hrišćanstvu strogo zabranjena rastava supružnika).  Kumstvo Kumstvo je obred kojim kum uvodi dete u religijsku zonu, značajna uloga, kumovi su bliske osobe, sa generacije na generaciju-neka vrsta porodične veze, danas svjedočenje i dokazivanje stepena bliskosti. Pobratimstvo i posestrinstvo (bratimljenje-čin izuzetne bliskosti-zahvalnost lica za uslugu, za pomoć u nevolji ili stepen bliskosti, to je duhovni odnos i nema srodničkih odnosa, to su i obaveze budućih generacija-poštovanje). 9.Međunarodni ugovori kao izvor porodičnog pravaUstav kaže da su opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni dio pravnog poretka Srbije i neposredno se primjenjuju, mora biti u skladu sa ustavom. To pravo je sa kraćom istorijom.Dokumenti međunarodnog karaktera:Konvencije o pravima detetaKonvencie o zaštiti materinstvaKonvencije o eliminisanju diskriminacije ženaKonvencije o najgorim oblicima dečjeg radaKonvencije o pravima detetaNajvažniji međunarodni dokument koji reguliše pravni položaj djece.Pravna zaštita najširim potrebama djeteta.Za provođenje konvencije formiran je Odbor za prava djeteta, sastaje se jedanput.Sva prava iz konvencije možemo potpisati na temeljna i lična.- Temeljna: život, zdravlje, život sa roditeljima, odgoj, obrazovanje.- Lična: pravilan fizički, duhovni razvoj, prijava rođenja, državljanstvo, održavanje porodičnih odnosa, pravo na privatnost.Detetu pripadaju i sva druga građanska prava.Najviši standardi zaštite, zdravlje, olakšice.Ekonomska prava (zabrana izrabljivanja, štetni poslovi, životni standard).Kulturno pravo (veroispovest, kulturološki običaji, jezik).Odnos, slobodno vreme, igra i dr.Prava na pravosudnu zaštitu (kao stranke u postupku).Uloga porodice u životu djeteta, uslovi za odvajanje djeteta.Međunarodni ugovori u Evropi - Konvencije za zaštitu ljudskog prava i osnovnih sloboda (2003 Srbija) 47 zemalja potpisnica.- Evropske konvencije o priznavanju i izvršavanju odluka, o staranju o deci i niz drugih konvencija koje nisu ratifikovane osim ove. - Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava-pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života i na sklapanje braka (Evropski sud za ljudska prava).Praksa evropskog suda za ljudska prava i slobode Značaj suda (Evropske komisije za ljudska prava-ukinute 1994 godine a uveden sud).Nadležnost: Donošenje odluka o svim pitanjima, tumačenja imaju obavezujući karakter Donošenje savetodavnih mišljenja koja se tiču pravnih tumačenja Članice predlažu sudije-47 sudija-karakteristike-6 godina-odbori od tri i veliko vijeće od 17 sudija.

10. Pojam i struktura porodiceNajstarija društvena grupa, u svim sistemima- Razvoj porodice (Engels)- Definicija: porodica predstavlja krug lica vezanih brakom i vanbračnom zajednicom i srodstvom između kojih postoje zakonom utvrđena prava i dužnosti čije nepoštovanje povlači određene sankcije.- Po formi: bračna i vanbračna- Po stepenu srodstva i broju članova: velika i nuklearna porodicaFunkcije porodice: Biološko reproduktivna funkcija (potreba čoveka da se razmnožava i brine o potomstvu)Ekonomska-zajednica da se lakše preživi, sposobnost, firmeSocijalna-prenošenje vrednosti, škola, društvo, pravo da žive zajedno, stvaraju odnose poštovanjaPlaniranje porodice i populaciona politikaSlobodno odlučivanje o planiranju porodice, nekad i ograničavano, nekad nagrađivano (moć države i verska učenja)Metode planiranjaMetode planiranja sa ciljem rađanja dece (najčešće u braku)Metode planiranja s ciljem sprečavanja rađanja (preventivni i korektivni)Preventivni-koncepcije i sterilizacijaKorektivni-prekid trudnoćeZakon o postupku prekida trudnoće u zdravstvenoj ustanoviPrekid na zahtjev trudnicePrekid na zahtjev trudnice za koju je potrebna dozvola određenih organaZahtjev do 10 nedelje trudnoće-nisu bitni razloziLekar upozoravaPosle roka-razlog medicinski, eugenički, krivično pravni (silovanje, obljuba, nemoćnim i maloljetnim, rodoskrnavljenje, zloupotreba položaja).Između 10 i 20 nedelje-konzilijum ljekaraPreko 20 nedelje-etički odborMjesto izvršenja i pismena saglasnostSrbija negativan priraštaj-Ćuprija 3500011. Nasilje u porodiciKrivično pravna zaštita Prekršajna odgovornost Subjekti i mjere Postupak povodom zaštite od nasilja u porodici Posebni slučajevi zaštite u porodici Zaštita djece ometene u razvoju Djeca ometena u razvoju ili psihofizičke osobenosti, dovode do nemogućnosti normalnog odrastanja i školovanja imaju posebnu zaštitu. roditelji, medicinsko-socijalna zaštita, pomoć društvene zajedniceutvrđivanje uzroka poremećaja (nasledni, stečeni, privremeni, uslovi odrastanja, ekonomski)upućivanje u zdravstvenu ustanovu, upućivanje u posebnu ustanovu za djecu, upućivanje u hraniteljsku porodicu, te blaži slučajevi pomoćilišavanje roditeljskog prava, ograničavanje roditeljskog prava, upućivanje u hraniteljsku porodicu.Zaštita djece sa poremećajem u ponašanju Do 14 nema odovornosti, od 14-18 maloletnici, mlađi i stariji, od 18-21 mlađi punoletnici.‐ Vaspitni nalozi (do 6 mjeseci): poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole i posla, uključivanje u rad humanitarnih organizacija, podvrgavanje ispitivanju i odvikavanju.- Vaspitne mjere: kaznama maloletničkog zatvora i mere bezbednosti. Mere bezbednosti (sudski ukor, mere pojačanog nadzora, roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak).Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za lečenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva).Sud vrši stalni nadzor nad sprovođenjem mera.Sudije i tužilac moraju imati određena znanja iz oblasti prava deteta.Organ starateljstva ima značajnu ulogu 11. Nasilje u porodiciMere bezbednosti (sudski ukor, mere pojačanog nadzora, roditelja, staraoca, usvojioca u drugoj porodici, dnevni boravak).Zavodske mere (vaspitno popravni dom, ustanova za lečenje i osposobljavanje, uzrast i zrelost i druga svojstva).Sud vrši stalni nadzor nad sprovođenjem mera.Sudije i tužilac moraju imati određena znanja iz oblasti prava deteta.Organ starateljstva ima značajnu ulogu 12. SrodstvoPojam srodstva Posledica postojanja porodice je srodstvo, odnos dva ili više lica.Tri vrste srodstva: 1. krvno srodstvo 2. adaptivno srodstvo 3. tazbinsko srodstvo Srodstvom nastaje čitav niz važnih i značajnih posledica (prava, obaveze, zabrane i smetnje).Ti odnosi srodstva traju. agnatsko srodstvo (Rim), zajednica života i radasrodstvo po mleku-šelijatsko Definicija - Srodstvo je pravom priznati prirodni i društveni porodični odnos između dva ili više lica na osnovu koga se zasnivaju određena prava i obaveze.Krvno srodstvoNajznačajniji oblik i predstavlja prirodnu biološku vezu između dva ili više lica.Prava linija (linea recta) krvni srodnici potiču jedan od drugog neposredno ili posredno-uzlazna ili silazna linija (prema precima i prema potomcima).Pobočna linija (linea colateralis) – srodnici imaju zajedničkog pretka. Zajednički predak i po muškoj i po ženskoj lozi – punorodni – srodnici, a po jednoj polurodni. Ako je po muškoj – jednokrvnim, a po ženskoj – jednoutrobnim.Računanje krvnog srodstva po stepenima Kod nas je parentelarno – linearni sistem.Podjela srodnika u određene grupe parentele.U okviru linije po stepenima – koliko rođenja toliko i stepeni.Majka – dete baka – majka – dete to je prava linija Pobočna linija →Srodstvo nastalo u braku i van brakaPrava, obaveze i smetnje krvnih srodnika u porodičnom pravu Prava: pravo najbližih srodnika na izdržavanje pravo na nastavljanje parnice za razvod ili poništaj braka pravo da traže poništaj braka u slučaju apsolutne ništavosti pravo roditelja prema imovini i ličnosti njihove dece Obaveze: obaveza izdržavanja zakonom utvrđenog kruga srodnikaobaveza roditelja prema djeci

obaveza dece prema roditeljimaSmetnje:smetnja za usvojenje bračne smetnja do IV stepena zabrana seksualnih odnosa smetnja izbora sudija, branioca Adaptivno srodstvo – po usvojenju nastaje – pravnim putem prestaje veza između deteta i krvnih srodnika, nova građanska veza, dobija ista prava i obaveze kao djeca – nova pažnja, ljubav, normalan život predstavlja bračnu smetnju Tazbinsko srodstvo Nastaje kao posledica zaključenja braka – nastanak pravnim putem između jednog supružnika i srodnika drugog supružnika, supružnici – ne. Stepeni srodstva su kao i kod krvnog ali za drugog supružnika.Predstavlja bračnu smetnju – sud može dati sudsku dispenzaciju.Matične knjigePojam: Evidencije državljanstva, boravišta, prijave stana, oružja, vlastitog motornog vozilaLična stanja – matične knjige ( Zakon o matičnim knjigama, vode upravni organi - matičar)knjige rođenihknjige venčanihknjige umrlihJavne knjige, javne isprave Dokumenti koji se izadju su javne isprave. U matičnim knjigama su: osnovni podaci, dopunski podaci, naknadni podaci. Uvid u knjige lično ili članovi porodice. Načela: Oficijalnosti – službena dužnost – matičar Svetovnosti – (vođene u crkvama i one su i danas značajne) Verodostojnosti Jednoobraznosti Vrste:Rođenih – od rođenja – osnovni podaci i zabeležbe o promenama.Prijavu vrše: zdravstvena ustanova, najbliži srodnici, vlasnik stana, službena lica po porođaju, lice koje je saznalo. Živo rođeno 15 dana, a mrtvo 24 časa. Kasnije dolazi do promjena statusa (očinstvo, materinstvo, usvajanje, starateljstvo, promjene državljanstva, smrt). Svi ovi podaci su zabeležbe.Venčanih – zaključenje braka, prestanak braka, poništenje i promjena imena i prezimena, prisustvo punomoćnika.Umrlih – upis činjenice smrti (članovi porodice, zdravstvena ustanova ili druga ustanova – rok tri dana), proglašenje nestalog lica za umrlo.Lično ime Za razlikovanje i identifikaciju, ime i prezime Roditelji daju ime sporazumno u roku 60 dana, a ako ne onda organ starateljstva.Dijete preko 10 godina, daje saglasnost za promjenu, a ima pravo na promjenu imena.Nema promjene ako se vodi krivični postupak ili izbjegava kaznu (zabrana davanja imena – Adolf)Promjena prezimena Djeca istog braka – isto prezime 13.Bračno pravo i sklapanje brakaDio porodičnog prava, deo pravne nauke Manji dio normi su dispozitivne, a ostalo je prepuštano subjektima Brakovi vladajućih dinastija Različite forme i oblici, sloboda volje.Crkva – brak je sveta tajna Definicija: Brak je zakonom uređena zajednica života muškarca i žene da ispunjava zakonske uslovemonogamija – muškarac i ženazajednica života je temelj (osjećaji, biološki, materijalni, kulturni i dr.) Načela (nalazimo u Ustavu i Porodičnom zakonu)načelo institucionalnosti (pravni društveni odnos, uređeni zakoni)načelo slobodnog pristanka na brak – slobodna voljanačelo ravnopravnosti – nekad patrijarhatnačelo monogamijenačelo laiciteta – svetovnosti braka – (crkveni nekad)načelo potpunosti i trajnosti – nema na određeno vremenačelo slobodnog raskida brakaSklapanje braka Osnovno ljudsko pravo, ali treba ispuniti zakonske pretpostavke pozitivne i negativne pretpostavke (negativne-ništavan, rušljiv, bračne smetnje). Zajednica života (mornari, vozači, vojna lica i dr.) namera da žive zajedno i potomstvo Fiktivna namera Pretpostavke: Različitost polova – i prirodno je i zakonski, potomstvo i produženje (Homoseksualni brakovi Holandije, Belgije, Danske, Argentine...).Sudu u Strazburu se obraćaju homoseksualci.Saglasna izjava volje Da bi izjava volje bila relevantna potrebno je ispunjenje uslova:član 15. Brak skalapaju dva lica različitih polova davanjem izjava volje pred matičarem. Prećutno se brak ne zaključuje (neke osobe ne mogu izjaviti svoju volju).Izjava mora biti ozbiljna, razumljiva Izjava mora biti istovremena – ne može se opozvati niti povući.Ne mogu se postaviti uslovi Prisustvo oba bračna druga pred matičarom (uz odobrenje punomoćnika 3.Zakonska forma zaključivanja brakaZahteva se forma, samo građanski brak je punovažan, forma je konstitutivni element, forma se mora ispuniti. Kroz zakonsku formu država vodi evidenciju i vrši kontrolu ispunjenosti pretpostavki.Svečana forma zaključivanja braka (u poslednje vreme gubi na značaju). Svedoci pri zaključivanju brakaobavezno prisustvo (kumovi-svedoci) – ne moraju znati okolnosti vezane za lica koja zaključuju brak. Može se desiti da zahtevaju.Ako su upoznati sa nedostacima ozbiljne prirode trebali bi upoznati službeno lice.Ne treba minimiziratiPostupak sklapanja braka (svečana forma) Predhodni postupakPokreću zainteresovani budući supružnici – usmeno ili pismeno uz isprave (identitet i pretpostavke), matičar utvrđuje uslove, pravo žalbe, ako ne, onda datum, nema roka, a matičar razgovara o obavezama i planiranju porodice, imovinski odnosi.Postupak venčanja

Posupak venčanja na propisan način – svečani izgled prostorije, zastava, izvještaj matičara o identitetima, punomoć, postupak – odgovor jasan – DA, tumač, proglašenje, prezime.Postupak registracije sklapanja braka Pristupa se registraciji u matičnu knjigu, potpisuju novim prezimenom, svedoci, izvod iz matične knjige vjenčanih 4. Sklapanje braka radi ostvarivanja zajednice života Osnovni elemenat je zajednica života (brak je ništavan) ali se može konvalidirati. 5. Zaključivanje braka uz predhodnu saglasnost suda Punoletstvo, neke smetnje su apsolutno neotklonjive, brak maloletnika, ispod 16 nikako, biloška i svesna granica.Zaključivanje braka maloletnika – oba lica ili jedno, između 16 i 18 godina matičar upozorava, imena roditelja i budućih supružnika i podaci o njima.Sud to sve pribavlja, provjerava volju, zrelost lica, sveobuhvatan postupak i organ starateljstva.Saslušanje i roditelja – te maloletnika (bez prisustva javnosti), volja, mišljenje lekara, trudnoća, povećanje slučajeva, starosne granice nema.b. Zaključivanje braka po tazbini te usvojenika i usvojiocaKrvno srodstvo apsolutna smetnja:- vertikalna linija (roditelji, baba, deda, unuci), po svim osnovama- pobočna do četvrtog stepena, braća i sestre od stričeva i tetaka- usvojilac i usvojenik te njihovi rođaci- tazbinsko srodstvo samo prvi stepenRelativne smetnje – podnosioca zahteva uputiti na sud-postoji li opravdanost utvrđuje sud.Zalbe i revizije prema vrhovnom sudu.Bračne smetnje Bračne smetnje predstavljaju zakonom negativno određene činjenice čije postojanje u trenutku zaključivanja braka prouzrokuje ništavosttakvog braka.Takav brak se ne bi trebao ni zaključivati-može se poništiti.Podela bračnih smetnji:1. Postojanjem u trenutku povlače ništavost braka – apsolutno (bračnost, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo i starateljstvo).2. Posledice koje povlače rušivost braka – relativnu ništavost (maloletstvo, mane volje i nesposobnost za rasuđivanje koja je prestala brakom).3. Druge bračne smetnje delimo na otklonjive i neotklonjive (zavisno od toga da li se može dobiti sudsko oslobađanje). Smetnje mogu biti i privremene i trajne.Bračnost Bračnu smetnju predstavlja brak i nevažeći brak. Povlači apsolutnu ništavost – prema svima (erga omnes) i kod crkve smetnja (crkva dozvoljava do četri sklapanja i razvoda).Nesposobnost za rasuđivanje Nemogućnost lica da shvati značaj i posledice zaključenja pravnih poslova, duševna bolest.Rasuđivanje je psihička funkcija – duševna bolest (značaj i posledice sklapanja braka).Nesposobnost za rasuđivanje kao bračna smetnja opravdava se.Pravni razlozi – brak je ugovor (lišenje poslovne sposobnosti).Etički razlozi – zbog zaštite lica nesposobnih za rasuđivanje od prevare i iskorištavanja (nije stabilan i željen brak, pitanje je i zdravlja dece ili bolesna ili zdrava u bolesnoj porodici).Srodstvo (bračna smetnja) Krvno srodstvo, neotklonjiva i trajna smetnja (brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a pobočnoj brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođenih braće i sestara i deca polubraće i polusestara (u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva).Ništavan je – nije prihvatljivo iz iz moralnih i bioloških razloga (mešanje iste krvi kroz potomstva, poštovanje, pomačanje).Tazbinsko srodstvo – trajna, relativna, otklonjiva smetnja samo u prvom stepenu.Adaptivno srodstvo (neotklonjivo, trajna smetnja – apsolutna ništavost, usvajanje)Maloletstvo Ko je maloletnik, interes sa se spreče maloletnički brakovi, psihofizički smisao, stvaranje potomstva.Maloletstvo ispod 16 godina i iznad 16 godina (ispod 16 – neotklonjivo).Sud u vanparničnom postupku: podnosilac zahteva opravdani razlozi duševno i fizički zreo za brak Mane volje Volja je važan konstitutivni element, svečana izjava volje. Prinuda (psihička i fizička prinuda) Nedozvoljeni akt prisiljavanja na davanje izjave, postoji svesna nesaglasnost – volja je drugačija.Prinuda mora ispuniti sledeće uslove: mora biti ozbiljna – opravdan strah odnos takav da je vidljivo da je prinuda uticala Fizička prinuda – fizička sila – prisiljavanje na potpis, hipnoza ili zlostavljanje.Psihička prinuda – pretnje – slobodne volje nema, ona je rezultat straha (pretnje na ličnost, telesni integritet, bliske srodnike – strah većeg intenziteta).Zabluda Predstavlja nesvesnu nesaglasnost između prave i izjavljenje volje, kriva predstava o stvarnosti.Zabluda o fizičkoj ličnosti supružnika ili zabluda o identitetu (rijetka).Zabluda o građanskoj ličnosti (i fizički izgled a i podaci o identitetu).Zablude o bitnim osobinala ličnosti ( ne zna neku od bitnih osobina drugog supružnika).13 A. Dejstvo brakaSklapanjem braka - novi odnosi, neki su normirani, neki su trajni. a. Dejstvo braka na poslovnu sposobnost supružnikaAko maloletna osoba dobije saglasnost, može od suda tražiti potpunu poslovnu sposobnost, da ispuni uslove:- navršenih 16 godina- da je postala roditelj- duševna zrelost (za samostalno staranje), potreban vanparnični postupakb. Dejstvo braka na lične odnose supružnikaCilj braka je i stvaranje socijalno i društveno prihvatljivog odnosa za supružnike u društvu, uzajamno poštovanje i pomaganje, rod, zanimanje, vođenje zajedničkog domaćinstva i dr.

- Ravnopravnost supružnikaPo zakonu ravnopravni i po Ustavu – poštovanje ličnog dostojanstva.- Vođenje zajedničkog životaZajednica života je konstitutivni element, bez toga je apsolutno ništavan.Elementi su:Intelektualni – ljubav kao emocija, ispunjavanje bračnih obaveza,Materijalni – zajedničko stanovanje, zajedničko domaćinstvo, briga o djeci, seksualni odnosi.- Uzajamno poštovanje i pomaganje Zajedničko nastojanje i uzajamna ljubav da brak opstane, poštovanje i tolerancija, pomaganje, uzajamna vernost (član 25. Porodičnog zakona o tome govori).Brak nije statičan i dolazi u krizu, nasilje u porodici.- Sloboda izbora rada i zanimanja Samostalnost izbora, ekonomska samostalnost.- Izbor prezimena Mogućnost sporazuma (da zadrži, da promeni, da ima dva prezimena).- Određivanje mesta stanovanja – sporazumno, zajedničko mesto stanovanja, odlazak iz mesta zbog materijalnih razloga.- Vođenje zajedničkog domaćinstva – sporazum o obavljanju poslova- Dejstva braka na imovinske odnose supružnika i izdržavanje supružnikaZakonski imovinski režim i ugovorni imovinski režimPravne i moralne obaveze i u braku i van braka (lični imovinski odnosi)13 B. Prestanak brakaa. Prestanak braka smrćuZakonom zasnovana zajednica – smrću na prirodan način prestaje zajednica, prestaju sva prava i obaveze, a preživjeli drug dobija najšira prava u pogledu prestalog braka.Izvod iz matične knjige rođenih ili pravosnažnim rešenjemb. Prestanak braka proglašenjem nestalog lica umrlim nije naveden u porodičnom zakonu. Nestanak jednog lica - može se pokrenuti vanparnični postupak.Uslovi za proglašenje:- od rođenja proteklo više od 70 godina, a pet godina nema vesti- pet godina nema vesti, a okolnosti su verovatne da nije u životu- ako je nestalo u neposrednoj smrtnoj opasnosti, a nakon prestanka opasnosti 6 meseci nema vesti- nestalo u ratu a za godinu dana nema vesti po prestanku neprijateljstava.Postupci za utvrđivanje smrti i proglašenjeKonstatacija smrti: u bolnici – »umrlica« - vreme i čas. Van bolnice – mrtvozornik, da li trebaju dodatne analize. Pitanje uzroka smrti – krivični problemi. Dan smrti je značajan u porodičnom pravu – zbog rodbine, koji je to trenutak smrti. Postupak je zbog zaštite prava preživjelih članova porodice ili korisnika naslednih prava.13 C. Poništenje brakaKada nisu ispunjeni zakonom utvrđeni uslovi – posledica je ništavost ili rušivost. Poništeni brak prestaje na dan pravosnažnosti presude o poništenju.Slučajevi za poništenje:1. ukoliko nisu ispunjene pretpostavke za postojanje braka: različitost polova, saglasna izjava volje, zaključen bez zakonske forme (matičar).2. ukoliko postoje bračne smetnje3. brak nije zaključen sa ciljem zajednice životaNištavost braka apsolutna i relativna Apsolutna ništavost ima za cilj zaštitu javnog interesa, dok relativna štiti privatni interes jadnog užeg kruga, najčešće dve osoce.Ništavost je ovde (ex nunc) u porodičnom pravu od trenutka donošenja odluke o poništenju. Do tog trenutka brak proizvodi sve pravne posledice punovažnog braka, za razliku od građanskog prava.Razlozi ništavosti:nepostojanje različitih polova nepostojanje saglasne izjave voljenepostojanje zakonom propisane forme sklapanja brakanepostojanje namere za stvaranje zajednice života supružnikabračnost nesposobnost za rasuđivanjesrodstvo Starateljstvo Osnaženje ništavih brakovaNištav brak pred sudom može validirati, ostati na pravnoj snazi (zajednica života – se uspostavi, brak između tazbinskih srodnika – ako sud utvrdi opravdane razloge, bračnost – prestao I brak).Rušljivost brakaUzroci su:1. maloletstvo2. mane volje (prinuda i zabluda)3. nesposobnost za rasuđivanje (koja je prestala tokom braka).Maloletstvo ispod 16 godine predstavlja uzrok za poništenje, sklopljen brak bez sudske dozvole, pravo na tužbu roditelj ili staratelj, a i sam maloletnik- rok godina od dana sticanja punoletstva za maloletno lice. Rok za roditelje je do sticanja punoletstva.prinuda i zabluda – prinuda fizička i psihičkasupružnik može podneti tužbu za poništenje – rok je godina dana od dana kada je prestala prinuda ili uočena zabluda.lice koje je u trenutku zaključivanja braka bilo nesposobno za rasuđivanje, ako je nesposobnost prestala tokom braka. Rok je godina dana od dana ozdravljenja.Postupak poništenja braka U slučajevima ništavosti braka – prava na podnošenje tužbe, osim supružnika ima lice koje ima pravni interes i javni tužilac. U slučajevima rušivosti braka imaju supružnici pravo tužbe.Lično je pravo i ne može preći na naslednika, oni mogu nastaviti započeti postupak od strane supružnika.Kad je supružnik maloletan ili poslovno nesposoban u ime njega tužbu može podneti staratelj.Brak prestaje – danom pravosnažnosti presude – ako se tužba odbaci brak ostaje na snazi.

14. Razvod brakaIstorija razvoda Razvod noguć između živih supružnika, patrijarhat na strani muža.Hamurabijev zakonik – dva glavna razloga preljuba i neplodnost žene.Rimsko pravo – razvod braka po sporazumu i jednostran raskid može i jednostrana izjava – slanje glasnika.Po crkvi brak je sveta tajna. Rimokatolička crkva – nema razvoda, samo rastava od stola i postelje (doživotno i privremeno), dozvoljeno je poništenje.Pravoslavna dopušta mogućnost razvoda kao i protestantska.Islam prihvata učenje o raskidivosti braka (sporazumi, sudskom odlukom i otkazom brak)Savremena zakonodavstva dozvoljavaju razvod braka.14. Razvod braka - Brakorazvodni uzrociOpšti i posebni uzroci za razvod raka Opšti uzroci - ozbiljna i trajna poremećenost bračnih odnosa, nepovratni propast braka, nepostojanje duhovne i materijalne zajednice, neuspjeh braka Posebni uzroci - preljuba, sadističko ponašanje prema bračnom partneru, zlostavljanje, neopravdano napuštanje bračnih partnera, duševna poremećenost i nerazumno ponašanje Apsolutni i relativni uzroci za razvod braka Apsolutni samostalno dovode do razvoda braka, to je sasvim dovoljno.Najčešći je: odvojen život (koja je to dužina odvojenog života – najčešće od dve do pet godina). Relativni uzroci – ako samostalno postoje nisu dovoljni Skrivljeni i neskrivljeni uzroci Zavise od supružnika (zlostavljanje, preljuba, napuštanje i dr.).Neskrivljeni – bolest, nezaposlenost, neimanje sredstava.U našem pravu:ozbiljna i trajna poremećenost odnosa u braku ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života.Vrste razvoda braka Dva načina:Razvod braka na osnovu sporazuma supružnika Na osnovu tužbe za razvod 14. Razvod braka - Sporazumni razvod brakaSaglasna izjava volje oba supružnika da brak prestane. Samo kod supružnika koji imaju dobru komunikaciju i spremnost da to reše. Pismena izjava – pismeni sporazum, pooštreno, traži se i sporazum o vršenju roditeljskog prava i o deobi imovine, jer su ova dva sporazuma i teža (objasniti).Potrebno je sledeće: predlog za sporazumni razvod braka,pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava,pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Sud će tražiti dopunu ako treba i procjenjivati sporazume. (zajedničko vršenje roditeljskog prava) – odrediti prebivalište.Mnogo pitanja u ovim sporazumima, najbolji interes deteta.Eliminacija, troškovi.Niz prednosti – lakši i brži za supružnike, ne provodi se posredovanje, da da zadrže solidnu komunikaciju. Sporazum je u najboljem interesu deteta, sve se završava na jedan do dva ročišta.14. Razvod braka - Razvod braka po tužbiPodnošenje tužbe, ozbiljan i trajan poremećaj ili se ne može ostvariti trajna zajednica života, razvod je izlaz.Poremećaj mora biti ozbiljan i trajan. Sud je nadležan.Objektivna nemogućnost ostvarenja zajednice života, dužina poremećaja i ozbiljnost.Volja jednog supružnika dovoljna je da se brak razvede.Sudija na osnovu subjektivne procjene donosi odluku.Oba supružnika mogu podneti tužbu, to pravo ne prelazi na naslednike, a mogu nastaviti započeti postupak, može podneti i punomoćnik: staratelj. Postupak prestanka brakapostupak spada u bračne sporove, postupak pokreće jedan od supružnika.Tužbe mogu da budu: tužba za poništenje braka, tužba za utvrđenje postojanja braka i tužba za razvod braka.Aktivnu legitimaciju imaju supružnici, lično je pravo i nenasledivo. Nadležnost je područje prebivališta ili boravišta. Prvostepeni – jedan sudija i dva porotnika. Drugostepani – veće od troje sudija. Znanje o porodici, deci i dr.(pokretanje postupka, pripremanje glavne rasprave, donošenje odluke i eventualno ulaganje pravnih lekova).Specifičnosti i načela bračnih sporova Lični odnosi supružnika, karakter braka uslovljavaju i specifični postupci.Posebna načela:Načelo isključenja javnosti (službena tajna u svim fazama)Istražnp načelo (ići i van granica tužbenog zahtjeva)Načelo posebne zaštite pojedinih lica u postupku Načelo ograničenosti i raspolaganja predmetom spora (nema presude zbog propuštanja, na osnovu odricanja i priznanja)ne može se okončati poravnanjem Načelo hitnosti postupka – ročište u roku 15 dana, ne može čekati odgovot na tužbu, završiti na 2 ročišta, drufostepeni sud u roku 30 dana Načelo slobodne ocene troškova Uglavnom dozvoljena revizija, moguća objektivna kumulacija zakona, odricanje tužbenih zahtjeva kao i povlačenje.Tužilac može povući tužbu do zaključivanja glavne rasprave a uz saglasnost do pravosnažnosti.Presude kod poništenja ili razvoda – nama vanrednih pravnih lekova.Postupak posredovanjaFaze:Postupak mirenja Samo u postupcima koji su pokrenuti tužbom, svrha mirenja, značaj i posledice razvoda, razgovor, ako se poire – tužba je povučena. Rok je dva mjeseca, nakon toga sud 15 dana.Postupak nagodbe Kad mirenje nnije uspjelo sprovodi se nagodba ili pokušaj sporazumnog okončanja.Pokušava se postići sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o podjeli imovine,, supružnici i punomoćnici.Sud cijeni da li su sklopljeni sporazumi u najboljem interesu djece te ga može izmeniti.Može se dogovoriti i zajedničko ršenje roditeljskog prava ili jednog roditelja, ako ne odlučiće sud.

15. Posledice prestanka brakaPravna dejstva u zavisnosti od načina na koji je prestao odnose se na supružnike i na decu. Posledice prestanka braka smrću supružnika Smrću ili proglašenjem nestalog lica za umrlo – preživjeli ima prava:Sklapanja novog braka Prezime supružnika (u roku od 60 dana daje predlog matičaru)Kasnije promene u upravnom postupku.Zajednička imovina – ima pravo na izdvajanje imovine.Posledice prestanka braka poništenjem i razvodom Proizvode iste posledice ali i još dve pravne posledice a to su:Izdržavanje supružnika Povraćaj poklona Posledice prestanka braka na decu Posledice mogu da budu i u odnosu na decu i to:Vršenje roditeljskog prava U braku to vrše oba roditelja, a nakon smrti jednog to pravo vrši drugi, a nakon razvoda to pravo mogu vršiti oba ili jedan roditelj (sporazum ili sudska odluka).Roditelj koji ne vrši roditeljska prava ima obavezu da izdržava i da ima kontakte i da dogovata o bitnim pitanjima.Pravo stanovanja – uvodi se pravo stanovanja Roditelj kome je povereno vršenje roditeljskog prava ima pravo stanovanja u stanu drugog roditelja (do punoletstva).Poveravanje deceAko postoje maloletna deca sud odlučuje o njihovoj deci:Briga, čuvanje, vaspitanje i uređenje odnosa sa drugim roditeljem.-Deca se daju jedinstveno jednom roditelju, sem izuzetno opravdanih razloga-Sud prvo saslušava roditelje, sud neme uvek prihvatiti sporazum, sud pazi na interese deteta-Ako nema sporazuma sud će odlučiti nakon izvođenja određenih dokaza uz prihvatanje mišljenja određenih institucija-Pribavljanje pravno – relevantnih podataka o roditeljima, njihov status. Može se doći do sveobuhvatne analize.Imovno stanje nije ni jedini ni glavni kriterij, sve zavisi od roditelja i njihove ukupne ličnosti. Odluka je složena, šta saslušati i koje dokaze sprovesti.Poslednjih pet godine 18% odluka poverava decu ocu.•Izmena odluke o poveravanju dece U novom parničnom postupku čest je slučaj podnošenja tužbe od strane roditelja kome sud nije dodelio decu, ali mora navesti razloge da je došlo do promene okolnosti.Pogoršanja i poboljšanja stanja kod roditelja.-Ne treba donositi preterano česte odluke, jer će promene kod deteta biti česte (samo izuzetni slučajevi)-Ne treba prekinuti odnose deteta i drugog roditelja (on ima i prava da aktivno učestvuje u održavanju kontakata, donošenju odluka, te vaspitanju, čuvanju, kontroli).•Utvrđivanje načina viđanjaU slučaju maloletne dece sud će urediti odnos roditelja prema deci.-Dete i deca se poveravaju jednom roditelju, ali i drugi roditelj ima prava da učestvuje u vaspitanju i odgoju dece.Izuzetak – lišavanje rodteljskog prava ili ograničavanje vršenja roditeljskih prava.Sporazum o načinu viđanja djece – konkretne okolnosti i mogućnosti, i ovde se pribavljaju mišljenja stručnih organa i ustanove gde dete boravi.Neophodan je dogovor roditelja, bitna je njihova posvećenost deci.-Problem je kada su odnosi razvedenih supružnika poremećeni i ne žele da sarađuju između, a ni sa organima.Izmena odluke o uređenom načinu viđanjaMoguća je promena odluke, promena rada, mesta boravka, tužba može odvojeno a i sporazumno, traži se: -Potpuno ukidanje načina viđanja (lišen roditeljskog prava)-Promena rasporeda viđanja-Privremeno neviđanje deteta (razlozi loši)-Sud ima velika ovlaštenja16. Vanbračna zajednicaZajednica života jedne žene i jednog muškarca koji nisu u braku.Stabilna i dugotrajna zajednica kojoj nedostaje zakonska forma (dva lica različitog pola i trajanje i stabilnost).Istorijat Rimsko pravo (konkubinat) trpe žene i deca, hrišćanstvo U Srbiji 1980 i zakon prihvata, danas su izjednačene i bračna i vanbračna zajednica.Vanbračnu zajednicu karakterišu sledeći uslovi:Različitost polova Monogamija Zajednica života vanbračnih partnera (volja za stanovanje, ishranu, brigu)Trajnost zajednice vanbračnih partnera (ne zasniva se na formi, papiru, partneri zadovoljavaju sve svoje potrebe (emotivne, seksualne, kulturne, ekonomske)Bračne smetnje (bračnost, nesposobnost za rasuđivanje, srodstvo, starateljstvo, maloletstvo i mane volje)Zajednica lica istog pola Istopolne zajednice (Belgija, Holandija, Norveška, Španija i Švedska, od aprila 2013 i Francuska)Veliki broj država priznaje koncept registrovanog partnerstva.Hrvatska i Portugalija priznaje neregionalne zajedice.Usvajanje dece od istopolnih parova: Andora, Belgija, Ujedinjeno kraljevstvo, Holandija, Island, Norveška, Švedska, Španija, Argentina.17. Dečja i roditeljska pravaPotrebno je rođenje i pravni osnov – usvajanje.Subjektivno pravo oca i majke nastalo rođenjem ili na osnovu prava prema detetu, nazivamo roditeljskim pravom.Dečje pravo kao skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvrđenih zakonom, da traži od roditelja i da uživa samostalnu, pojačanu i posebnu zaštitu društva u odnosu na ostale članove.Termin roditeljsko pravo su uglavnom obaveze roditelja to je subjektivno pravo, ne može se ustupati lično je i apsolutno To pravo roditelji vrše u interesu deteta Istorijat Rimsko pravo – neograničena vlast nad decom (pater familijas)Prodaja ženske dece Srednji vek – otac gospodar žene i dece, počinju i dužnosti Roditeljsko pravo u kodifikaciji XIX veka i dalje ima pravo nad decom Van braka deca Savremena prava uspostavljaju ravnopravnost muškarca i žene u roditeljskim odnosima, bračna i vanbračna deca izjednačena.Prava dece se štite i međunarodnim dokumentima:

1.Deklaracije o pravima deteta – UN – 1959 – posebna kategorija prava nije imala obavezujući karakter.2.Konvencije o pravima deteta iz 1989 - obavezujući karakter Osnovan je komitet za prava deteta. Urođeno dostojanstvo i jednaka i neotuđiva prava.Načela dečjeg i roditeljskog prava 1.Načelo posebne zaštite majke i deteta (porođaj i nakon porođaja, samohrani roditelj)2.Načelo ravnopravnosti roditelja i jednakosti roditelja i usvojitelja (zabrana diskriminacije i ravnopravnost roditelja-polova)3.Načelo posebne zaštite dece bez roditeljskog staranja i dece ometene u razvoju (bez roditelja – pod zaštitom države kroz razne oblike staranja) – konkretni slučajevi.4.Načelo ravnopravnosti bračne, vanbračne i usvojene dece. Svako dete ima pravo da raste i da se razvija u najboljem interesu, to je civilizacijska tekovina Porodični status deteta  Bračno i vanbračno dete Status je izjednačen Razlika kod utvrđivanja statusa očinstva Odnos majke i deteta.Za bračno dete tri uslova: da postoji brak, da ga rodi majka u braku i pretpostavka bračnog očinstva.Materinstvo – Rimsko pravilo majka je uvek poznata (mater semper in jure). Žena koja ga je rodila – nije bitan status u roku od 15 dana upis.Ko prijavljuje?Utvrđivanje materinstva sudskom odlukom (može da se desi da se ne upiše – legitimisane osobe su: dete, žena koja tvrdi da je majka, žena koja tvrdi da je majka na način da osporava materinstvo druge žene).Majka – 10 godina od rođenja deteta U trećem slučaju – samo ako je upisano u matičnu knjigu rođenih.Pravne posledice sudske odluke:1.Utvrđno je poreklo deteta 2.Nastupaju prava i obaveze (od trenutka rođenja) – erga om nes 3.Promena ličnog imena (10 godina)Osporavanje materinstva - Dešava se ali retko – osporavanje nije dopušteno:Materinstvo koje je utvrđeno sudskom odlukom Posle usvojenja deteta Posle smrti deteta Pravo na tužbu je lične prirode. Ko ima pravo isto ko ima pravo da utvrđuje Dete – nema roka Majka koja je upisana – 10 godina Koja nije upisana a tvrdi da je majka, mora dokazivati Muškarac koji se smatra ocem – godinu dana od saznanja da majka koja je upisana nije rodila dete. Očinstvo Očinstvo se utvrđuje u odnosu na postojanje činjenice da li je u braku li van braka. Dete u braku rođeno ima za oca muža svoje majke. Očinstvo van braka na osnovu priznanja muškarca ili ljudskom presudom Utvrđivanje očinstva Bračnog: 1.Da je dete rodila žena koja je bila u braku u vreme začeća ili rođenja 2.Da dete potiče od muža majke (u vreme začeća ili rođenja)300 dana od dana prestanka braka (trudnoća 280 dana)Pater is est quem nuptiae demonstrant (otac j na koga ukazuje brak)(Pretpostavka bračnog očinstva je oboriva – medicina?)Sklapanje braka u roku 300 dana od dana prestanka braka.Utvrđivanje vanbračnog očinstva Utvrđivanje očinstva priznanjem oca Je lični, dobrovoljni čin, neopozive izjave kojem neko dete priznaje za svoje (pred matičarem, organom starateljstva – ili pred sudom (ne može preko zakonskog zastupnika). Uslovi su: Prvi uslov je da muškarac ima 16 godina i da je sposoban za rasuđivanje Drugi uslov da je dete živo u vreme priznanja, ili da je začeto Treći uslov je davanje saglasnosti od majke. Priznanje pred matičarem u zapisnik ili pred organom starateljstva koji je dostavlja matičaru, matičar poziva majku u roku od 30 dana, takvu izjavu je majka mogla dati pri upisu. Data izjava se ne može opozvati (samo prevara, zabluda, prinuda, u roku od godine dana). Može i u praničnom i vanparničnom postupku. Postupak priznanja u testamentuOstavilac ili testator – pored poslednje izjave volje može dati izjavu o priznanju – sve zavisi od proglašenja testamenta, ništavan testament Ako je delimično ništavan – priznaje se izjava o očinstvu. Dete dobija oca, zasnivaju se roditeljski odnosi. Utvrđivanje putem suda (vanbračno očinstvo) Odbija da prizna očinstvo. Aktivno legitimisana lica za utvrđivanje su dete, majka, otac koji traži priznanje. Dete pokreće spor bez obzira na vreme, praksa kaže 25 godina. Majka – godina dana od saznanja da otac ne priznaje a do 10 godina nakon rođenja deteta. Pasivno legitimisani muškarac je koji ne priznaje (protiv naslednika ili Republike Srbije). Presuda deluje (ex tunc) od dana rođenja i prema svima (erga omnes) i trajno jer se ne može osporavati. Osporavanje očinstva Upisani muškarac ne mora uvek biti otac. Ko je bračni – ko vanbračni Osporavanje bračnog očinstva Smatra se muž majke deteta , cilj je utvrđivanje materijalne istine biološkog oca. Nije dozvoljeno utvrđivati posle smrti ili usvojenja deteta. Ukoliko je očinstvo utvrđeno putem suda nije dozvoljeno njegovo osporavanje. Majka – godinu dana od dana saznanja ili 10 godina od rođenja deteta. Pretpostavka da se rodilo u braku ili posle 300 dana braka (prestanka). Muž majke – može se sumnjati – u roku od godine dana od dana saznanja ili 10 godina od rođenja. Ako je lišen poslovne sposobnosti – njegov staratelj. Dete – traži prirodnog oca, nije ograničeno rokom, ako je maloletno mora mu se odrediti koliziciski staratelj. Muškarac koji tvrdi da je otac deteta, ali da istovremeno traži utvrđivanje svoga očinstva (jedna godina od saznanja ili 10 godina od rođenja deteta). Ne prelazi na naslednika ali mogu nastaviti postupak Osporavanje vanbračnog očinstva Može se osporavati samo ako je učinjeno na osnovu priznanja (očinstvo utvrđeno na osnovu sudske presude se ne osporava) Majka, dete i muškarac koji tvrdi da je otac (zahtev za osporavanje i zahtev da utvri vlastito očinstvo).

Više se ne smatra ocem muškarac koji je priznao očinstvo (za svoje dete). Začeće uz biomedicinsku pomoćRazličite reproduktivne tehnologije telesnog i vantelesnog začeća kad biološkim putem nije moguće, primenjuje se i prema ženama i prema muškarcima – ne može se utvrđivati ni materinstvio ni očinstvo.Smatraju se bračni i vanbračni partneri. Maternitetski i paternitetski sporovi Neka modifikovana načela: Pokretanje postupka – aktivno legitimisana lica Nadležnost suda – opšte nadležnosti (viši i apelacioni) Mesto prebivališta i boravišta – mesni. Hitnost postupka (I ročište za 15 dana, II stepeni sud – 30 dana) Posebno znanje sudije i porotnika Istražno načelo Isključenje javnosti Slobodna ocena sudskih troškova – pravičnost Nedozvoljenost nekih presuda (propuštanje, odricanje, priznanje, sudsko poravnanje) Pravila punomoćja Dokazivanje u maternitetskim i paternitetskim sporovima. Dokazivanje je zadatak i suda i stranaka, proveravanje istinitosti navoda. Strane u sporu nisu dužne da se podvrgnu medicinskom veštačenju. Analiza krvnih grupa, antropološko – genetski metod (kojim se upoređuju nasledne osobine (otisci prstiju, pigmentacije, boji kose), analiza DNK otiska. DNK – kod utvrđivanja 99,8 a kod isključenja 100 procenata 18. Prava detetaPojam i sadržinaDete nije sposobno da se samo brine, nije uvek bilo isto. Dodatna posebna zaštita, prava su bila inkorporirana u prava roditelja. Roditeljska prava su lična i apsolutna, ne mogu se odreći i prava deteta su u direktnoj vezi sa datim pravima roditelja, povećanje prava deteta na teret roditeljskih prava. Konvencije o pravima deteta 1989. Život, opstanak i razvoj, da ga čuvaju roditelji. Najbolji interesi deteta, sprečiti zanemarivanje, te fizičko i psihičko zlostavljanje. Obavezno – porodica, hraniteljska porodica, institut kolektivnog zbrinjavanja. Pojedina prava detetaPravo deteta da zna svoje poreklo Da zna svoje poreklo, upis u matičnu knjigu rođenih (način, postupak i lica, ko su mu roditelji i državljanin, da dobije lično ime, državljanstvo). Sa 15 godina uvid u državljanstvo može da izvrši i drugu dokumentaciju. Pravo da utvrđuje svoje poreklo. Pravo deteta na život sa svojim roditeljima Najbolji uslovi su u porodici, razvoj, školovanje, pripremanje. Roditelji imaju prirodnu i biološku odgovornost prema detetu, u najboljem interesu. Može se ograničiti sudskom odlukom i to zbog najboljeg interesa deteta (hraniteljska porodica ili upućivanje u ustanove – za decu ometenu u razvoju). Sa 15 godina će dete moći da odluči sa kojim roditeljem će da živi (ali da izrazi želju samo), život maloletnika je nemoguć. Pravo deteta na održavanje ličnih odnosaMeđusobne odnose i kontakte. To pravo se daje detetu. Posebno je pitanje prilikom hraniteljstva i usvojenja, ti odnosi se ne mogu ograničavati – osim sudskom odlukom u slučaju lišenja roditeljskog prava. Navršenjem 15 godina dete samostalno odlučuje o kontaktima i viđenjima. Lični kontakti sa srodnicima – bliskim. Prava deteta na potpuni i pravilan razvoj Potpuni i pravilan razvoj, obezbeđivanje moguđih i najboljih životnih i zdravstvenih uslova, obaveza roditelja da vode računa o životu i zdravlju dece. Zaštita i podizanje dece, fizičko, psihičko i socijalno blagostanje. Roditelji sarađuju sa ostalim institucijama. Pravo deteta na obrazovanjeObavezno do završetka osnovne škole, apsolutno i lično pravo. To je opšta norma, roditelji pravo na izbor i pomoć. Materijalni uslovi u porodici, društvo je obavezno da stvara uslove Pravo deteta da preduzima pravne poslove Maloletni nemaju poslovnu sposobnost, ali ima i pravo da preduzima neke poslove, zavisi od uzrasta deteta i poslova. Razlikujemo: Mlade maloletnike: nije navršilo 14 godina, poslovi kojima preduzima samo pravne poslove, kojim pribavlja neka prava, pravne poslove i poslove malog značaja, svi drugi poslovi bili bi apsolutno ništavi i ne bi proizvodili pravno dejstvo. Starije maloletnike: 14 navršenih godina života, može preduzimati gore navedene poslove i druge poslove uz saglasnost roditelja. Nakon navršene 15. godine stariji maloletnik ima pravo zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade, zakonodavac daje pravo raspolaganja zaradom i imovinom stečenom vlastitim radom. Maloletnik čije su izjave volje uslov za punovažnost pravnog posla Stariji maloletnik – 16 godina – sam mora izvršiti priznanje očinstva. Trudnica koja ima 16 godina prekid trudnoće može izvršiti samo na njen zahtev. Maloletno lice preko 15 godina sačinjava testament. Dete starije od 10 godina – saglasnost za usvojenje. Promena ličnog imena dete preko 10 godina daje saglasnost. Navršenih 16 godina – traži dozvolu za sklapanje braka. Ovi i slični poslovi su pobrojani u zakonu. Pravo deteta na slobodno izražavanje mišljenjaDete u nekim poslovima ličnom voljom da izjavi i odluči. Kad navrši 10 godina ima pravo da izrazi svoje mišljenje u sudskom i upravnom postupku. U tom smislu dete postaje partner roditelju u skladu sa godinama, psihičkom i fizičkom zrelošću. Škola mora da vodi računa o obrazovanju. 19. Roditeljska pravaSkup prava i dužnosti roditelja prema svojoj deci nazivamo roditeljsko pravo, to su ustvari dužnosti roditelja. Pravo je da imaju decu, ostala prava su ograničena pravima deteta. U rimskom pravu očinska vlast - pravo ima samo otac. Tek u XIX veku imamo roditeljska prava. Roditeljska prava postoje u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti prava i interesa dece. Lično je i ne može se prenositi. S njim se ne može raspolagati, apsolutno je pravo. Roditeljsko pravo ne podrazumeva neograničenu vlast i pravo nad detetom.

Mogućnost intervencije u roditeljsko pravo. Sadržina roditeljskog pravaStaranje o ličnosti deteta Određivanje ličnog imena – po rođenju određuju lično ime, pravo deteta na lični identitet. 30 dana od dana rođenja, stvar je izbora i dogovora, kakvo će ime dati detetu. Matičar upozorava roditelje – pogrešna ima, nemoralna imena, suprotna običaju. Zajednička deca ne mogu nositi različita prezimena. Ako nema dva roditelja jedan roditelj određuje ime, ako i nema organ starateljstva, čak i prezime (razlozi). Sadržina roditeljskog pravaČuvanje deteta – smeštaj deteta, ima pravo da živi zajedno sa roditeljima (osiguravaju opstanak i izgradnju ljudskih osobina). To je njegov opstanak. Trajan nadzor nad kretanjem deteta. Može da živi i odvojeno od svojih roditelja ako je to u interesu. Sadržina roditeljskog pravaPodizanje deteta Kontinuirani proces – briga o životu i zdravlju deteta. Hrana, odeća, zdravstvena zaštita, preventivne zdravstvene mere. Nema ponižavajućeg postupka i kazni a i da ga štite od drugih osoba. Sadržina roditeljskog pravaVaspitanje deteta Ovo je najkompleksnije pravo i dužnost roditelja, to je najprijatniji i najteži zadatak. Roditelji da budu moralno i mentalno sposobni. Odnos ljubavi, poverenja, uzajamnog poštovanja. Bitan je skladan odnos roditelja, više vrsta obrazovanja: Moralno vaspitanje – stvaranje i prihvatanje etičkih vrednosti: ljubav, poštovanje drugih, solidarnost, humanost, da nauče dete da razlikuje dobro od zla, moralno od nemoralnog, dozvoljeno od nedozvoljenog, zakonito od nezakonitog Njihov odnos i lični primer od presudne su važnosti. Društveno vaspitanje – priprema deteta da se uklopi u društvenu zajednicu i postane poštovan i koristan član, poštovanje ličnih i imovinskih prava. Seksualno vaspitanje - Savremeno društvo postavlja nove zahteve u pogledu seksualnog vaspitanja. Tradicionalno se o tome u porodici malo govorilo. Dete će samo o tome saznati. Zbog negativnosti roditelji moraju razgovarati na tu temu. Ostali oblici vaspitanja Fizičko, intelektualno i emocionalno vaspitanje omogućuje da se formira kao zdrava, kreativna i samostalna ličnost. Nekad ne prihvata roditeljske metode vaspitanja, nastupalo je fizičko kažnjavanje i psihičko maltretiranje. Zabrana upotrebe sile. Sadržina roditeljskog pravaObrazovanje deteta Dužnost roditelja, do nivoa završene osnovne škole zakonska je obaveza. Dalja je obaveza u mogućnostima roditelja i sposobnostima i sklonostima dece. Koliko je besplatno dalje školovanje, stipendije, domovi, odlični učenici, ostalo. Sadržina roditeljskog pravaZastupanje deteta Punoletstvo 18 godina. Maloletna deca ograničena posl. sposobnost. Svako lice po rođenju stiče neograničenu pravnu sposobnost. Puna poslovna sposobnost – 16 godina za brak, 16 godina ako radi - roditeljsko pravo. U ostalim slučajevima roditelji su kao zakonski zastupnici. Roditelji su ravnopravni. Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrđenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Sticajem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja. Zakonsko zastupanje nakon 18 godina može da se produži (odluka suda – duševna bolest, lični i imovinski odnosi). Sadržina roditeljskog pravaIzdržavanje deteta Odnosi se i na maloletno i na punoletno lice i nerođeno dete tri meseca pre rođenja. Obaveza oca i na izdržavanje majke u periodu tri meseca pre porođaja i godinu dana posle porođaja. Pravo na izdržavanje od roditelja, ako roditelji ne mogu ili nisu živi pravo izdržavanja prelazi na ostale srodnike u uspravnoj liniji. Ovo je najznačajnija obaveza roditelja (zdravstvena zaštita, hrana, odeća, obuća, obrazovanje, kultura, socijalne potrebe). Od uzrasta deteta zavisi i nivo potreba. Mogućnost roditelja zavisi od njihovih prihoda i materijalnog statusa porodice. Izdržavanje sporazumno. Ostalo sa jednim roditeljem, obaveza drugog roditelja stupa na snagu. Sadržina roditeljskog pravaStaranje o imovini deteta Roditelji raspolažu i upravljaju imovinom deteta, zavisi od uzrasta deteta. Ako je imovinu steklo besteretnim raspolaganjem, staraju se roditelji. Ako je imovina stečena vlastitim radom onda ono raspolaže i upravlja tom imovinom – uslov je da je navršilo 15 godina. Iz ove imovine da podmiruje dio troškova. Vršenje roditeljskih pravaZajednički i sporazumno, postoje izuzeci. Kad su zajedno bilo u braku ili vanbračnoj zajednici zajednički i na osnovu dogovora vrše roditeljsko pravo. Razlikujemo kad su zajedno ili razdvojeni. Postoji prećutna saglasnost drugog roditelja. Vršenje roditeljskog prava od strane oba roditelja Roditelji stiču roditeljska prava automatski rođenjem bračnog deteta. Ako nisu u braku, majka stiče automatski, a očinstvo na uređen način. Dve vrste zajedničkog staranja: Zakonsko ili pravno staranje i faktičko staranje. Obuhvata donošenje odluka o bitnim pitanjima za dete i njegovu imovinu. Faktičko staranje je donošenje dnevnih odluka. I nakon prestanka braka roditelji imaju priliku da nastave vršenje prava. Dete treba da u najmanjoj meri oseti razlaz svojih roditelja. Sporazumno prebivalište deteta. Vršenje roditeljskog prava od strane jednog roditeljaPreuzima drugi roditelj Jedan od roditelja nije poznat, umro, lišen roditeljskog staranja, nisu roditelji u mogućnosti, jedan ili oba. Samostalno vršenje roditeljskih prava zbog faktičke ili pravne nemogućnosti drugog roditelja

Faktički sprečen roditelj može biti u slučaju teže bolesti, odlaska na izdržavanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla. Pravna sprečenost – kad je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (manje od 16 godina), lišen poslovne sposobnosti ili se odrekao roditeljskog prava. Ako oba roditelja nisu u situaciji, dete će biti stavljeno pod starateljstvo (ako razlozi prestanu može tražiti povraćaj roditeljskih prava). Samostalno vršenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditelja Ako roditelji ne žive zajedno, mogu se sporazumeti da jedan roditelj samostalno vrši roditeljsko pravo. Takav sporazum mora da prihvati i sud. Sporazumom se poverava vršenje roditeljskog prava jednog roditelja. Sporazum o visini doprinosa od drugog roditelja i sporazum o načinu održavanja deteta s drugim roditeljem. Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost: Da izdržava dete Da održava lične kontakte Da o bitnim pitanjima dogovara sa drugim roditeljem koji ima roditeljsko pravo (bitna pitanja: medicinski zahvati, promena prebivališta, raspolaganje detetovom imovinom). Samostalno vršenje roditeljskog prava na osnovu sudske odluke Odluku o vršenju roditeljskog prava ako ne postoji sporazum doneće sud. Dete ne može da ostane bez roditeljskog staranja. Pribavlja se mišljenje organa staratelja, porodičnog savetovališta i druge specijalne ustanove. Sud ceni i druge okolnosti: stavovi i želje roditelja, stav i želje deteta, opšte i materijalne prilike roditelja, ponašanje roditelja, uzrast deteta. Sud donosi odluku: sva deca da ostanu na čuvanju i vaspitanju kod jednog roditelja, da neka ostanu kod majke, a neka kod oca, da budu poverena nekom trećem licu ili ustanovi. Pravni položaj roditelja koji ne vrše starateljsko pravo Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo je i dalje titular prava, bez obzira da li je o poveravanju deteta odlučio sud ili sporazum: Pravo i dužnost da izdržava dete Ne može se osloboditi obaveze izdržavanja deteta, to je pravo i dužnost, visina doprinosa se određuje sporazumom ili sudskom odlukom, čak i u slučaju lišenja prava postoji obaveza izdržavanja. Pravo i dužnost održavanja ličnih odnosa sa detetom Kad prestane da živi sa svojim detetom zakon mu daje pravo da održava lične odnose. Kontakti su značajni za pravilan razvoj deteta. I ovo se reguliše sporazumom ili putem suda (određujući vreme, mesto viđanja i trajanja viđanja, korištenje nedeljnih i godišnjih odmora). Sud može ograničiti pravo i dužnost na održavanje ličnih odnosa (u slučaju nasilja u porodici i dr.). Pravo na zajedničko odlučivanje o bitnim pitanjima koja utiču na život deteta. Saglasnost oba roditelja, u ovim pitanjima to su: obrazovanje, medicinski zahvati, prebivalište, raspolaganje imovinom deteta, sudu je ostavljeno da ceni koja su to još pitanja. Pravo roditelja koji ne vrše roditeljsko pravo da traže da se odluka o poveravanju deteta drugom roditelju izmeni. Roditelj može tražiti izmenu odluke ako su se promenile prilike. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (bolest, alkohol, lišen slobode, droga) ili na strani drugog roditelja (vratio se, zaposlio se), zahtev mogu podneti oba roditelja, staratelj i dete. Roditelji donose novi sporazum koji potvrđuje sud. Pravo roditelja da u slučaju smrti roditelja koji je vršio roditeljsko pravo sam počne vršiti roditeljsko pravo. Ima pravo da mu se preda dete na čuvanje i vaspitanje, ako mu spreče odluku donosi sud (može biti nepovoljno – nasilje). Pravo roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje (mora dati saglasnost na eventualno usvajanje svoga deteta od strane drugih lica, ako su oba roditelja živa mora postojati saglasnost osim ako je jedan od roditelja potpuno lišen roditeljskog prava). Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava Postoje ograničenja, kroz istoriju da se država ne meša u porodične odnose. Savremeni sistemi ograničavaju i pooštravaju odgovornost roditelja. Biološki je prirodno da roditelji vole svoju decu (nisu nekad sposobni, a nekad to pravo zloupotrebljavaju ili krše, zanemaruju, tad država preko svojih organa preduzima mere, a to su organi starateljsva i sud). Preventivni nadzor Vrši organ starateljstva preko centra za socijalni rad, kad roditelji imaju nedoumice, neslaganja ili ne znaju kako. Posledica još nije nastala. Još uvek je zajednički i sporazumno. Nesporazumi – nesporazumi oko škole, izbor slobodnih aktivnosti Slobodno vreme deteta, druženje deteta. Organ starateljstva nekad daje saglasnost na određene pravne poslove – upravljanje imovinom, lično ime i sl. Nekad je potrebno da se sa savetima ili davanjem saglasnosti uključi centar za socijalni rad. Roditelji se obraćaju zahtevom za preventivni nadzor, može se uključiti i sud. Korektivni nadzor U preventivnom nadzoru se omogućava vršenje prava, a u korektivnom koriguje. Roditelji kad donose odluke, znači korekcija već učinjenog Upozorenje roditelja na nedostatke u vršenju roditeljskog prava Ovo je prva i najblaža mera, ovlašćenje da ukaže roditeljima na nedostatke (neuredna deca, nedolazak u školu, agresivnost, zapuštenost, bolest). Ako i treba dužni su da dolaze u centar kako bi dobili određene savete (neznanje i neiskustvo roditelja). Da roditelji posećuju predavanja, obilazak roditelja u stanu i na radnom mestu, sve u interesu deteta. Upućivanje roditelja na razgovor u porodično savetovalište i ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima Ako mera upozorenja ne uspije, organ će obavezati roditelje da se obrate Polaganje računa o upravljanju imovinom deteta Zaštita imovinskih prava i interesa deteta, roditelji imaju pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta, nemaju obavez da polažu račune. Ali ako postoji smetnja organ starateljstva ima pravo da zahteva da roditelji polože račun o upravljanju imovinom, bez obzira zbog čega je nastupilo štetno upravljanje (sve do punoletstva). Trajanje mera nije propisano. Pokretanje sudskih postupaka Ako mere ne daju rezultate organ starateljstva može preduzeti i ovu meru, sudski postupak.

19.1 Lišenje roditeljskog pravaNajteža porodično – pravna sankcija, radi zaštite prava i interesa deteta. Lišenje u pojedinim slučajevima može imati i krivično pravnu odgovornost. Potpuno lišenje roditeljskog prava Može potpuno a razlozi su: Zloupotreba prava – kad ugrožava osnovna prava deteta na njihov nesmetan i pravilan psihički i intelektualni razvoj, posledice se direktno odnose na život, zdravlje, razvoj i vaspitanje deteta. Zakon navodi: Fizičko, seksualno i emocionalno zlostavljanje Izrabljivanje – preteranim radom i zabranjenim radom Ako ga navikava rđavim sklonostima Druge zloupotrebe Svesno i voljno ponašanje roditelja da se to ponavlja. Namernim ponašanjem se dete upropaštava, ponavljanje se ne sme čekati već odmah reagovati. Grubo zanemarivanje roditeljskih dužnosti – je nevršenje roditeljskih prava prema detetu, ne brine o svome detetu. Vršenje roditeljskih prava je aktivna uloga kroz činjenje i vršenje obaveza. Postupci grubog zanemarivanja su:Ako napušta dete Ako se uopšte ne stara o detetu Ako izbegava da izdržava dete, ne održava lične kontakte i odnose Ako izbegava stvaranje uslova za zajednički život Ako na drugi način zanemaruje dužnosti. Ovo ponašanje mora biti okrivljeno. Vlada Srbije je 2005. godine usvojila Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (uvod i peta glava, poziva se na Konvenciju UN o pravima deteta, treba da donese i doprinese poboljšanju prijavljivanja i registrovanja svih vidova zloupotrebe i zanemarivanja dece). Osnovni su ciljevi: pravo deteta na život, opstanak i razvoj, nediskriminacije i najbolji interes. Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizičkog ili emocionalnog zlostavljanja, seksualnu zloupotrebu, zanemarivanje, nemaran postupak, kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja, ugrožavanja razvoja i dostojanstva. Fizičko zlostavljanje Koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizičkog povređivanja deteta usled činjenja i nečinjenja.Primeri fizičkog zlostavljanja su: udaranje, šutiranje, trošenje, davljenje, bacanje, posipanje vrelom vodom. Seksualna zloupotreba Uključivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata potpuno, sa kojom nije saglasni i nije doraslo. Aktivnost između deteta i odrasle osobe. Seksualnom zloupotrebom smatra se: navođenje ili primoravanje deteta na učešće u seksualnim aktivnostima, bilo da je reč o kontaktnim ili nekontaktnim. eksploratorsko korištenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite radnje. Emocionalna zloupotreba Propuštanje da se obezbedi razvojno prikladna sredina uključujući i dostupnost primarne figure, kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti koje odgovaraju njegovom potencijalu. Emocionalnom zloupotrebom vrši se omalovažavanje, ocrnjivanje, okrivljivanje bez razloga, zastrašuje, ograničava kretanje deteta, diskriminacija, ismejavanje i drugi oblici odbacujućeg ponašanja. Zanemarivanje i nemarno postupanjePropuštanje pružaoca njege, roditelja ili druge osobe koja je preuzela odgovornost da obezbedi razvoj deteta: zdravlje, obrazovanje, emocionalni razvoj, ishrana, smeštaj, sve u okviru raspoloživih mogućnosti i sredstava porodice. Eksploatacija Komercijalna i druga eksploatacija odnosi se na korištenje deteta za rad ili druge aktivnosti u korist drugih osoba (rad dece, prostitucija, kidnapovanje, prodaja dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacija. Sve ovo narušava zdravlje i obrazovanje. Lišavanje – roditelj gubi pravo i dužnost da se stara o detetu, njegovom životu i zdravlju i drugom, ali ima obavezu izdržavanja. Unosi se u matičnu knjigu rođenih lišavanje roditeljskog prava. Delimično lišavanje roditeljskog prava Kad nesavesno vrši neka roditeljska prava može da se delimično liši, a ostala prava vrši koja mu nisu oduzeta. Dva slučaja: 1.Delimično lišenje roditeljskog prava roditelja koji vrši roditeljsko pravo Ako sud utvrdi da je roditelj nesavesno vršio ta prava može ga lišiti sledećih prava: pravo i dužnosti na čuvanje, vaspitanje, podizanje, obrazovanje, zastupanje deteta te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Kog roditeljskog prava će biti lišen zavisi od njegove radnje ili postupka 2.Delimično lišenje roditeljskog prava roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo U ovom slučaju može biti lišen roditeljskog prava da održava odnose sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta (mera se izriče u slučajevima veće ili manje nesavesnosti roditelja. Odluka se donosi na neodređeno vreme i može se odnositi na jedno ili svu decu. U delu u kome nije lišen normalno nastavlja vršenje roditeljskog prava. Mora se postaviti privremeni staratelj ili pak u socijalnu ustanovu. Vraćanje roditeljskog prava Da li je potpuno ili delimično oduzeta može se vratiti odlukom suda. Odluka suda je privremenog karaktera i donosi se na neodređeno vreme. Ko može podneti tužbu za vraćanje roditeljskog prava: roditelji, deca, OJT, organ starateljstva. Postupak je isti, i vraćanje se beleži u matičnu knjigu rođenih i u knjige nepokretnosti. 19.2. Prestanak roditeljskog pravaNakon 18 godina života, može i ranije kad dobije punu poslovnu sposobnost (sklapanje braka i roditeljstvo) – emancipacija. Roditeljsko pravo se gubi i usvojenjem deteta od strane drugih, prava prelaze na usvojitelja (izuzetak je usvojenje od strane očuha ili maćehe). Prestaje smrću roditelja ili dece ili proglašenjem nestalog lica za umrlo.

19.3. Produžetak roditeljskog pravaSa 18 godina dete postaje punoljetno i stiče punu poslovnu sposobnost. Ex lege prestaje roditeljsko pravo. Ako zbog bolesti i smetnji ne dostigne zrelost, kad nije sposobno da se samo stara o svojim pravima i interesima zakon predviđa produženje. Osnov je bolest ili smetnje u psihofizičkom razvoju jer će ugrožavati sopstvena prava i interese. Neophodna je sudska odluka, roditelji nastavljaju roditeljsko pravo pripada za oba roditelja, ako je imao samo jedan roditelj tako se i nastavlja, i to se upisuje u matičnu knjigu rođenih i registar nepokretnosti ako ih ima. Produžetak roditeljskog prava razlikujemo od roditeljskih obaveza. Sud cijeni do kada to traje, a prestaje poboljšanjem zdravstvenog stanja, sticanjem poslovne sposobnosti, smrću roditelja, smrću deteta, nemogućnošću vršenja daljeg roditeljskog prava i drugo. Obaveza je da se brinu o školovanju u vreme studiranja a najkasnije do 26 godine (prestaje gubitkom zaposlenja, lošeg zdravstvenog stanja i drugo). 19.4. Postupak u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenju roditeljskih pravaPostupak u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenju roditeljskih prava Vode se prema pravilima parničnog postupka, ali uz specifičnosti. pokreću se tužbom: tužba za zaštitu, za vršenje, za lišenje. Aktivnu legitimaciju imaju: dete, roditelji, OJT i organ starateljstva. sudovi opšte nadležnosti, u mestu prebivališta sudije i dva porotnika U drugom stepenu – troje sudija Da budu stručni Sa deset godina dete može tražiti kolizijskog staratelja Najbolji interesi deteta Može i privremeni zastupnik, ako nije dobro zastupano. Istražno načelo Isključenje javnosti, nužna je zaštita privatnosti Postupak je hitan (prvo ročište 8 dana, drugostepeni sud u roku od 15 dana) Sud može tražiti stručno mišljenje Nema presude zbog propuštanja, priznanja ili odricanja Nema sudskog poravnanja Može izreći i meru zaštite od nasilja osim navedenih presuda 20. Dete bez roditeljskog staranjaPojam i zaštita bez roditeljskog staranja Porodično pravna zaštita u dva pravca: zaštita dece pod roditeljskim staranjem i zaštita dece koja nemaju roditeljsko staranje. U prvom slučaju provodi se putem opšteg nadzora (preventivni i korektivni) – organ starateljstva. Porodični zakon daje sledeću definiciju: Dete koje nema žive roditelje, dete čiji roditelji su nepoznati ili je nepoznato njihovo boravište, dete čiji su roditelji i potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, ili su lišeni prava na čuvanje i podizanje, odnosno vaspitanje deteta i dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način (čl. 113). U istu kategoriju svrstavamo i dete čiji je roditelj ili oba roditelja dao saglasnost za usvojenje, takođe i deca čiji su se roditelji odrekli roditeljskog prava. Deca bez roditeljskog staranja uživaju odgovarajuću pravnu i socijalnu zaštitu. Država je obavezna da preduzme sve potrebne mere da zaštiti dete od zanemarivanja, zlostavljanja i eksploatacije. Država prati efekte preduzetih mera. Kolektivni oblik zaštite nije uvek u stanju da zameni porodicu i odrastanje u njoj. Načelo slobodnog izbora oblika zaštite Zakon je propisao: usvajanje, hraniteljstvo, starateljstvo. Kolektivni smeštaj i zbrinjavanje deteta u ustanove (Zvečanska ulica – Beograd). Postoje i specijalne zdravstvene ustanove za decu. Ne treba mešati decu bez roditeljskog staranja sa problemom zdravstvenog stanja deteta. Danski smeštaj je nešto izuzetno (iz nužde) i vremenski ograničeno. Usvojenje (adoptio) - Ustanova socijalne zaštite i porodičnog prava kojom se veštačkim putem formira roditeljski odnos između tuđeg maloletnog deteta (usvojenika) i punoletne poslovno sposobne osobe (usvojitelja). - Između njih nastaje neraskidiv odnos srodstva i sva prava i dužnosti koja iz toga proizilaze. Znači roditeljski odnos ne može biti uvek zasnovan na biološkoj vezi. Usvojenjem nastaje roditeljski odnos. Postoji od 2005. godine potpuno usvojenje. Moguća ograničenja se navode u ugovoru o usvojenju. Usvojenje je dopušteno ako je to u najboljem interesu deteta. Istorijski razvoj – adoptio naturam imitatur (usvojenje podržava prirodu i prije nastanka države). U Rimu – adopcije – izabrati nekog – posiniti, napušta se ranija porodica. adrogacija – samo odrasla lica muškog pola. U Justinijanovom pravu – adoptio plena – potpuno usvojenje i adoptio minus plena – nepotpuno usvojenje. Cilj je zaštita interesa usvojitelja i obezbeđenje naslednika. Razlika između usvojitelja i usvojenika – 18 god. u srednjem veku usvojenje gubi na značaju. period posle II svetskog rata – velike promene vezane za usvojenje, veliki broj ratne siročadi podstaklo je na usvajanje. Donešen je i zakon o usvojenju (maloletnik mlađi od 5 godina može biti potpuno usvojen). Zakonski uslovi za zasnivanje usvojenja Usvojenje je institut javnog prava, postoje određeni uslovi koji se mogu ispuniti. Odluka organa starateljstva – rešenjem. Faktički odnos u kome je dete usvojeno u porodicu novu kao svoje. Uslovi: uslovi koji se odnose na usvojenika uslovi koji se odnose na usvojitelja zajedničke uslove Usvojiti se može samo lice koje je subjekt u pravu, ne može začeto, a ne rođeno dete. Starost deteta tri meseca. Za pasivnu adoptivnu sposobnost potrebno je (za usvojenika): Interes deteta Osnovni je uslov – uslov svih uslova, ako nije u najboljem interesu deteta nema usvojenja – odlučuje organ starateljstva. Dete starije od 10 godina da da saglasnost na vlastito usvojenje, ako je dete protiv iako je u najboljem interesu do usvojenja neće doći. Dete ima apsolutno pravo. Maloletstvo deteta

Usvojiti se može samo maloletno lice do navršene 18 godine, najmanje tri mjeseca da nije steklo punu poslovnu sposobnost (prije punoletstva) tada nije dopušteno. Porodični status usvojenika: dete koje nema žive roditelje roditelji nisu poznati ili nije poznato boravište da su roditelji lišeni poslovne sposobnosti i roditeljskog prava da su saglasni sa usvojenjem (tad su i živi). Krvno i adoptivno srodstvo usvojenika Zabranjuje usvajanje deteta koje je usvojitelju krvni srodnik u pravoj liniji. Izuzetak nije moguć. Sprečavanje dupliranja porodičnih obaveza. Nema ponovnog usvojenja dok usvojenje traje. Starateljstvo usvojitelja nad usvojenikom – staratelj ne može usvojiti svog štićenika, nakon prestanka može. Saglasnost roditelja ili staratelja usvojenika Roditelji koji su živi i imaju roditeljsko pravo i poslovnu sposobnost moraju dati saglasnost. Pre davanja saglasnosti preporučuje centar za roditelje – psihosocijalno savetovanje, da shvate sve posledice. Dva načina: označavanje usvojitelja i bez označavanja. Ne može bez dva meseca života i rok od 30 dana da mogu povući saglasnost, tako da je to tri meseca, pravo povlačenja iskoristiti samo jednom. Ako nema roditelja – starateljstvo najbolji interes deteta. Organ starateljstva može pokrenut sudski postupak. Saglasnost usvojenika – nakon 10 godina potrebna i njegova saglasnost, ako je sposobno za rasuđivanje. Uslovi koji se odnose na usvojitelja Usvojitelj treba da ispuni neke uslove, mora biti stariji od usvojenika najmanje 18, a najviše 45 godina. Starost usvojitelja – ne manja od 18, a najviše 45, razlika. Samo uz saglasnost ministarstva može drugačiji odnos godina. Poslovna sposobnost usvojitelja Lice koje je delimično ili potpuno poslovno nesposobno ne može usvojiti. Samo sposobni su aktivno legitimisani za usvojenje. Zašto razlika 18 Zbog emancipacije pre navršene 18 godine. Lična svojstva usvojitelja Ako ima lična svojstva da se može zaključiti da će se roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu. Organ starateljstva to ispituje. Cijeni moralne i ljudske osobine, porodične i materijalne prilike kao i sposobnost za podizanje dece. Dobro je da pribavi nalaz i stručno mišljenje psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara. Da se utvrde motivi za usvojenje i stabilnost. Ko ne može usvojiti: potpuno i delimično nesposobno lice, delimično ili potpuno lišeno roditeljskog prava, lice obolelo od bolesti koja će štetno delovati na usvojenika, lice koje je osuđeno za krivično delo protiv braka i porodice, protiv slobode. (Frete protiv Francuske). Bračni i roditeljski status usvojitelja Zakon je dao pravo na usvojenje supružnicima ili vanbračnim partnerima ako usvajaju zajedno. Usvojenje je dozvoljeno ako postoje dva roditelja. Postoje dva izuzetka – jedan roditelj – supružnik, kad on usvaja svog supružnika ili vanbračnog partnera ili davanje odobrenja od strane ministarstva osobi koja živi sama. Priprema usvojitelja – novim zakonom ostavljeno je potpuno usvojenje, došlo je do poštovanja da bi došlo do pravno valjanog usvojenja. Jedan od važnih uslova je priprema usvojitelja. Priprema po pose – priprema da budu dobri roditelji. Državljanstvo usvojitelja Državljani Srbije. Da bi stranac usvojio dete treba dva uslova: da ne postoji usvojitelj među domaćim državljanima i da se saglasi nadležni ministar. Potreban je rok od godinu dana da bi se utvrdilo da nema domaćeg usvojitelja, ali ako je u dobrom interesu onda ministar može i ranije odobriti. Zajednički uslovi – da bi bilo pravovaljano i da bi proizvodilo pravne posledice: Forma usvojenja – da usvojenje provede nadležni organ i da je usvojenje provedeno u propisanom postupku. Nadležnost stvarna, mesna i funkcionalna. U prvostepenom postupku – centar za socijalni rad, u drugostepenom postupku – nadležni ministar. Postupak usvojenja – regulisan je kroz tri faze predhodni postupak – sastoji se od inicijative organa. Pismeni zahtev budućih usvojitelja, pismeni zahtev roditelja ili staratelja. Strani državljanin podnosi zahtev ministarstvu. nadležni organ starateljstva je gde dete ima prebivalište uz zahtev izvod iz MKR kao i druge dokaze (dokaz da nisu lišeni roditeljskog prava, da se ne nalaze u krvnom srodstvu, lekarsko uverenje). Roditelji deteta dostavljaju dokaze o podobnosti deteta za usvojenje a pre toga roditelji na psihološko savetovanje. saglasnost u pismenoj formi, određuje se privremeni staratelj organ starateljstva je dužan da utvrdi opštu podobnost obe strane ako nema podobnosti u roku od 60 dana zahtev će biti odbijen žalba ministru od 15 dana Ako postoji opšta podobnost podaci se unose u Jedinstveni registar koji je javna isprava i vodi se evidencija o usvojiteljima: usvojenicima. Registar vodi ministarstvo. Nakon izbora usvojitelja dete ide u tu porodicu radi prilagođavanja (izuzetak stranci) – najduže do 6 meseci. Organ starateljstva prati prilagođavanje, da li dete to može prihvatiti u novoj sredini. Proverava se i posebna podobnost (lična i međusobna), ako prilagođavanje nije uspelo odbiće se zahtev za usvojenje. Žalba ministru u roku 15 dana. Postupak donošenja odluke Ako se ispune sve pretpostavke doneće se konačno rešenje o usvojenju. Rešenje se uručuje usvojiteljima i staratelju usvojeniku i dete može prisustvovati svečanom činu, ako je zrelo da to shvati. Nakon toga bez javnosti službeno lice obavlja razgovor – upoznavanje sa pravnim posledicama, može i sa detetom. Ukupan postupak je tajan, podaci su službena tajna (za sve učesnike u postupku). Prekid da bude potpun i definitivan (sakrivanje i držanje u tajnosti, da nikada više ne dođu u kontakt), stav psihologa, princip istine i nesakrivanja. Nakon 15 godina života ima pravo uvida u matičnu knjigu. Postupak registracije Nakon rešenja o usvojenju, donosi se rešenje o novom upisu rođenja usvojenika i bez odlaganja se dostavlja matičaru, poništava se raniji upis i podaci o roditeljima se zamenjuju podacima za usvojitelje (samo ih precrtava, a u naknadnim upisima upisuje podatke iz rešenja o usvojenju). Uvid ima dete i usvojitelji, upozorenje detetu daje matičar Upravne posledice usvojenja Nastaju prava i dužnosti nakon usvojenja – neraskidiv odnos srodstva Lično ime usvojenika – (kao upravne posledice)

Od čega se sastoji, dobija prezime jednog od usvojitelja ili zajedničko, ime ne bi trebalo menjati (ali nakon 10 godina života saglasnost, a nakon 15 godina ima samostalnost u tome). Kao porodično pravna dejstva Zasnivanje građanskog srodstva Stvara se pravni odbor odnos između usvojitelja i njegovih srodnika i usvojenika i njegovih potomaka. Adoptivno srodstvo – krvno srodstvo na osnovu toga prestaje u smislu postojanja prava i obaveza (zakonska obaveza izdržavanja roditelja i dece, te nasledno pravne obaveze) biološka veza ne može prestati. Zabrana osporavanja porekla usvojenika dozvoljava se osporavanje očinstva i materinstva, jer se po rešenju upisuju usvojenici kao roditelj »novo roditeljstvo«. Ustanovljavanje bračne smetnje Konstituisanje roditeljskog prava - zasnivanje svih prava i dužnosti koje roditelji imaju prema vlastitom detetu. Ova prava se konstituišu danom donošenja rešenja, bez izuzetka i bez ograničenja, sadržina je identična u svim roditeljskim pravima, primenjuju se ista pravila. Raskida se pravni odnos prema biološkim roditeljima (prestaju prava naslednog, socijalnog obligacionog prava i dr.) Najznačajnija posledica usvojenja je konstituisanje roditeljstva identičnog kao biološko. Počinje novi život i integracija u novu porodicu (ne određuje se vremenski), ako zloupotrebljavaju desiće se lišavanje roditeljskog prava. Jedini pravni osnov prestanka jeste poništenje. Usled postojanja činjenica koje dovode do ništavosti (apsolutna ništavost) Nastaje ako nisu bili ispunjeni uslovi Relativna ništavost (saglasnost data pod prinudom ili zabludom) Tužbu daje lice koje je dalo saglasnost na usvojenje u roku godinu dana. Nadležni Osnovni sud – a u drugom stepenu – viši – nadležnost po sjedištu organa starateljstva. Prestaje danom pravosnažnosti presude, dostavlja je organu starateljstva, na osnovu čega on pravi novo rešenje, na osnovu čega se osnažuje prvobitni upis. Dejstva prestanka Samo poništenjem – sudskim putem, gase se sva prava i obaveze između subjekata usvojenja, o starateljstvu nad detetom odlučuje organ starateljstva. Sve se očituje u gašenju adoptivnog srodstva, ne vraća se bivše roditeljsko pravo, dete dobija staratelja. Roditeljima ostaje mogućnost pokretanja sudskog spora kojim traže poništenje izjave o davanju saglasnosti na usvojenje svoga deteta. Promena i prezimena. 20. C Hraniteljstvo (porodični smeštaj)Novi pojam u porodičnom zakonu. Uzimanje tuđeg deteta na besplatnu brigu i staranje, kao društveno organizovan oblik zbrinjavanja u drugoj porodici. Zaštita dece bez roditeljskog staranja ili dece ometene u razvoju. U odnosu na porodični smeštaj hraniteljstvo je besplatno, hranitelj može biti i pojedinac. Pojam hraniteljstva Porodica - značaj, sposobnost, sigurnost – kad nema dete bez roditeljskog staranja. Tad treba da uživaju zaštitu od države smeštajem u drugu porodicu smeštajem u institucionalni kolektivni smeštaj (država) Prednost je porodice, najbliži vlastitoj porodici. Razlike u odnosu na usvojenju Roditeljska zaštita života i ličnosti dece i njihovog pravilnog odgajanja. Hraniteljstvom se na hranjenika ne prenosi roditeljsko pravo. Prenose se neka prava i obaveze iz sadržine roditeljskog prava kao što su čuvanje, hranjenje, vaspitanje, obrazovanje. Izvan toga hranitelj i hranjenik nemaju nikakvih međusobnih prava i dužnosti (za razliku od usvojenja). Hraniteljstvo je kvaziporodični odnos. Kod hraniteljstva se postavlja staratelj koji će brinuti o njegovim ličnim i imovinskim pravima i zastupa u pravnim poslovima. Hranitelj može da bude postavljen za staratelja. Odnos sa ranijom porodicom – zadržana sva prava i obaveze po rođenju i krvnom srodstvu. Samo privremeno smeštanje radi zbrinjavanja Lični odnosi ostaju (ograničeno do 18 godine). Uslovi za zasnivanje hraniteljstva Opšti uslov je da bude u najboljem interesu deteta. Može i posle 18 godine ako ima smetnje u psihofizičkom razvoju. Formalni – na osnovu organa starateljstva, kad se utvrdi postojanje potrebe za zaštitom dece (odredbe ZUP-a) Materijalno – zakon propisuje uslove za oba subjekta. Opšta podobnost hranitelja Hranitelj – koji ima lična svojstva, da se stara o detetu, najbolji interes i da prođe program priprema. Lična svojstva: Hranitelj ne mora biti lice koje živi u porodici, ili pojedinac može biti. Lica koja ne mogu biti hranitelji: lice koje je delimično ili potpuno lišeno roditeljskog prava delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti obolelo od bolesti koje je osuđeno za KD iz grupe protiv braka i porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela. Priprema hranitelja - treba da prođe poseban program obuke Opšta podobnost hranjenika Samo u slučaju postojanja interesa hranjenika uz pretpostavke: Interes hranjenika Razlozi detetove porodice i na strani samog deteta. Unutar porodice subjektivni: osuda na kaznu zatvora, lišenje roditeljskog prava, narkotik, alkos, vaspitna zapuštenost, smetnje u psihofizičkom razvoju, izbeglištvo. Na strani deteta objektivni: teška bolest roditelja, lišenje poslovne sposobnosti, duže vreme inostranstvo. Maloletstvo hranjenika – do navršene 18 godine, nakon toga govorimo o smeštaju odraslih. Porodični status hranjenika Daje se dete bez roditeljskog staranja, kao i dete pod roditeljskim staranjem, ali ima smetnje u psihofizičkom razvoju (kad roditelji ne mogu da pruže adekvatnu pomoć (loši uslovi, udaljenost zdravstvene ustanove, neobrazovanje roditelja). Zatim loše navike stečene u porodici, roditelji skitnice, prosjače, prostitucija, droga, alkosi, nema preduslova za normalan život. Organ starateljstva povremeno smešta u hraniteljsku porodicu. Obavezno lečenje roditelja. Saglasnost roditelja ili staratelja: saglasnost je neophodna, a ako je dete bez roditeljskog staranja saglasnost daje staratelj. Saglasnost hranjenika – ako je starije od 10 godina i sposobno za rasuđivanje - njegova lična saglasnost potrebna.

Dejstva hraniteljstva Hranitelji imaju prava da čuvaju, podižu, vaspitavaju i obrazuju dete, da ga osposobe za samostalan život. Odlučuju zajedno sa roditeljima, o svim pitanjima. Posete roditelja, saradnja sa organima starateljstva. Nadzor nad hraniteljstvom. Za svoje staranje ima naknadu i namenska sredstva. Nadležno ministarstvo. Roditelji deteta – da zastupaju dete, da održavaju kontakte i druga pitanja, osim ako nisu lišeni poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava. Prestanak hraniteljstva Prestanak potrebe za hraniteljstvom kad navrši 18 godina (može se produžiti do okončanja škole) kad prestanu razlozi (ozdravljenje, prestanak loših navika, povratak iz zatvora) kad dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva kad bude usvojeno kad stavi primedbu na rad hranitelja kad hranitelj ne može više da obavlja poslove kad umre dete ili hranitelj kad odluči organ starateljstva da valjano ne obavlja svoju funkciju smrt hranitelja (mogućnost prestanka nastavka hraniteljstva licu koje je sa njim živelo) Raskid hraniteljstva Odlukom organa starateljstva, a na zahtev: Hranitelja, roditelja – odnosno staratelja, na osnovu sporazumnog zahteva. Organ ima pravo da po službenoj dužnosti, ako utvrdi da je prestala potreba ili da nije u najboljem interesu. Zahteve stranaka razmatra organ starateljstva (dokazi, razlozi). Traži se najbolji interes deteta. Organ nastavlja da vodi brigu o detetu kroz druge oblike zaštite. 21. StarateljstvoStarateljstvo se odnosi na decu bez roditeljskog staranja, lica lišena poslovne sposobnosti, strane državljane i druga lica. U ovom slučaju ustanova porodičnog prava, razlozi starost (maloletstvo), zdravstveno stanje ili sprečenost lica maloletno lice bez roditeljskog staranja punoletna lica koja nisu sposobna da brinu o svojim pravima i interesima (lišeni sposobnosti) druga lica – privremeno starateljstvo Pravna sposobnost – rođenjem – smrću – svako lice subjekt pravnog prometa. Poslovna sposobnost – pravno priznata relevantna volja za sklapanje punovažnih poslova u pravnom prometu, sa 18 godina, maloletno lice zastupaju roditelji. Punoletno lice – mentalna bolest Staratelj – štićenik - Rimsko pravo – tutorstvo (tutelo), kuratorstvo (cura) - Prve građanske kodifikacije U srbiji - zakon regulisao Opštinski centri – centar za socijalni rad (pravnici, sociolozi, psiholozi, pedijatri – timski rad) Obavljaju i druge poslove, u nužnom slučaju – stavljanje lica pod starateljstvo, postavljanje i razrešenje starateljstva i nadzor, tri vrste poslova:- Neposredno i posredno obavljanje poslova starateljstva Zavisi od odluke organa starateljstva – kadrovske i materijalne mogućnosti - Neposredno kad sam organ obavlja funkciju – imenuje se stručno lice, može angažovati i stručno lice van centra. Ovo starateljstvo nastaje ukoliko organ nije uspeo da obezbedi staratelja ili je baš ova stručna pomoć potrebnija. - Posredno - kad organ postavlja staratelja, da on brine o ličnosti. - Obaljanje nadzora i pomoći u ostvarivanju poslova starateljstva radi mogućih zloupotreba, pravilnog, savjesnog i zakonitog rada i pružanja neophodne pomoći, stalna je obaveza organa starateljstva da vrše nadzor i pružaju pomoć (obavezno je dostavljanje izveštaja), redovni na kraju godine. Razmatranje pritužbi od štićenika i zainteresovanih lica – rok 15 dana. Pritužba na rad organa Ministarstvu. Rukovođenje poslovima starateljstva:- donošenje rešenja o stavljanju pod starateljstvo - preduzimanje mera prema staratelju - potrebno odobrenje staratelju - nagrada staratelju - naknada staratelju - vođenje dokumentacije - donošenje odluke o prestanku starateljstva Prestanak pred organom starateljstva Postupak pokreće organ starateljstva po službenoj dužnosti. Sve počinje od obaveštenja od zdravstvene, obrazovne, socijalne, pravosudne i druge ustanove da neko nije sposoban. Postupak pred mesno nadležnim organom u prvom stepenu centar za socijalni rad. Javnost isključena najkasnije u roku od 30 dana. Nakon postupka donosi odluku. - Rešenjem se konstituiše starateljstvo nad štićenikom, nakon sprovedenog postupka, ako postoje razlozi. Imovina se predaje staratelju na upravljanje i raspolaganje. U rešenju su i prava i dužnosti staratelja. Staratelj Staratelj je poslovno sposobno fizičko lice, izuzetno i pravno koje postavlja organ starateljstva da se samostalno i savesno stara o drugom licu koje nije u stanju da se stara o sebi, svojim pravima i interesima po njegovom dobrovoljnom pristanku i to pod nadzororm organa starateljstva. Posredno i neposredno starateljstvo (uglavnom fizičko lice, ali kroz centar za socijalni rad i pravno lice). Izbor i postavljanje staratelja Osnovni zadatak starateljstva je da punoletnom licu razreši pitanje egzistencije. Štićenik može da ostane i u krugu porodice ili u specijalnim zdravstvenim ustanovama. Nakon rešenja smeštaja rešava se pitanje finansiranja (penzija, renta, socijalna pomoć, naknada porodice). Zatim potpis imovine, brižljivo se stara o imovini, te sa tu imovinu uvećava, te izveštava centar. Ko može da bude staratelj: lična svojstva i potrebne sposobnosti prvenstveno supružnik, srodnik, hranitelj (ako interes ne nalaže drugačije) Kod maloletnika se uglavnom poslovi staratelja poklapaju sa roditeljima. Ne može se postaviti:

lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti, roditeljske sposobnosti čiji su interesi u suprotnosti licu koje već ima neke odnose sa štićenikom i neće se očekivati da pravilno obavlja poslove staratelja. Princip dobrovoljnosti izbora, samo tako se može odgovorno i svesno obavljati posao staratelja, ali je prirodno da najbliži najbolje brinu o štićeniku. Ako maloletno lice ima 10 godina i sposobno je za rasuđivanje zakon mu daje da predloži staratelja. Vrste staratelja Sve vrste staratelja imaju iste funkcije. Prema prirodi starateljske funkcije: Posredni staratelj - Najčešći oblik – porodični krug uz zakonski okvir, dobrovoljno se prijavljuje – donosi se rešenje. Neposredni staratelj - Ne može naći odgovarajućeg staratelja, a i u interesu štićenika obavljaće organ starateljstva (pravno lice) obavljaće jedno lice u ime organa starateljstva. Prema obimu starateljske funkcije matični staratelj – obavlja sve poslove – osnovni – glavni. staratelj imovine – imovina u drugom mestu onda će se odrediti staratelj imovine – pored matičnog staratelja (stara se samo o imovini). poseban staratelj – postavlja se u svim slučajevima radi obavljanja posebnih poslova, jer matični staratelj nema dovoljno stručnog znanja (zastupanje pred sudom ili državnim organima). Po završenom poslu prestaje posebno starateljstvo. Prema trajanju starateljske funkcije Stalni staratelj – svakoj osobi, traje dok postoji potreba. Privremeni staratelj – kad je neophodno privremeno zaštititi prava i interese pojedinih lica, bez obzira koliko će trajati (dete pod roditeljskim staranjem i poslovno sposobnom licu ako je neophodno). Specifičnosti konkretnog slučaja i nužnost hitne i neodložne zaštite nečijeg interesa. Razlikovati privremenog procesnog od privremenog, jer njega postavlja parnični ili upravni sud, a obaveštava organ starateljstva. Razlog za postavljanje privremenog procesnog zastupnika leži u ekonomičnosti postupka i obostranosti postupka. Privremeni staratelj postavlja se:licu čije je boravište nepoznato a nema zastupnika nepoznatom vlasniku imovine licu čiji su interesi u suprotnostima sa interesima njegovog zastupnika stranom državljaninu koji ima imovinu na teritoriji Srbije licu koje to zahteva Razrešava se čim se stvore uslovi da se lice može samostalno starati. Prema broju lica pod starateljstvom inokosni staratelj – staratelj za jedno lice – najčešće je tako staratelj većeg broja lica – dobrovoljnost, stručnost, postojanje pogodnih uslova, međusobni odnos lica ne postoji koja su pod starateljstvom. kolektivni staratelj – u ustanovama za kolektivni smeštaj dece bez roditeljskog staranja nalazi se veći broj lica kojima je potrebna starateljska njega. Može se postaviti direktor ustanove. Dužnosti staratelja Savesno, odgovorno, na zakonit način obavlja poslove za štićenika. Dužnost da se stara i dužnost da odgovara za štetu. Staranje o štićeniku Normalan i pravilan razvoj osobe, normalan život, neprestana briga o imovini. Obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje štićenika i pribavljanje sredstava za život i upravljanje imovinom. Odgovornost za štetu Organ starateljstva – kontroliše jer se mogu pojaviti propusti, ali se stvaraju uslovi za odgovornost za učinjeno (imovinsko pravna i krivična odgovornost). Staratelj sam odgovara za prouzrokovanu štetu, dužan je da pokaže pažnju. Važno je da je imovinska i neimovinska šteta nastupila kao posledica ponašanja staratelja (Zakon o obligacionim odnosima). Potrebno je postojanje krivice, krivica prouzrokovana namerno ili nepažnjom. Organ starateljstva obaveštava komisiju. Ako ne nadoknadi štetu, štićeniku se postavlja privremeni staratelj da putem tužbe u sudskom postupku nadoknadi štetu. Odgovornost - Može i solidarno i staratelj i organ. Imovinsko pravna odgovornost staratelja. Princip odgovornosti za drugog. Osnov je u propuštanju dužnog nadzora od strane staratelja. Staratelj se može osloboditi ako dokaže da je vršio nadzor na način na koji je trebalo. Krivično pravna odgovornost - Nastaje zbog zloupotrebe ovlašćenja (obljuba, protivpravna blud, zloupotreba položaja, zapuštanje i zloupotreba maloletnika – vezano za imovinu utaje štićenikovih stvari, krađa, oštećenje). Izveštavanje - Staratelj je dužan podnositi izveštaje. Redovni na početku kalendarske godine, vanredni na zahtev organa, a završni nakon prestanka starateljstva. Sadrži podatke o ličnosti, o uslovima, smeštaju, zdravlju, vaspitanju, obrazovanju i svemu drugom, podatke o upravljanju i raspolaganju imovinom, prihodi, rashodi. Prava staratelja Dobrovoljno i u interesu štićenika. Pravo na naknadu troškova. Ima troškove, priznaju se samo opravdani troškovi. Troškovi se naknađuju iz imovine štićenika i prihoda, ali da se ne ugrožava štićenikovo izdržavanje. Ako nema imovinu a ni prihode onda iz sredstava socijalne zaštite, ako ni ovako, onda putem suda. Pravo na nagradu – Porodični zakon je uveo pravo na nagradu. Razlog je u principu dobrovoljnosti, potrebno je vreme, odricanje, znanje. Zbog toga što su nekad članovi porodice staratelji upravo je nagrada iz imovine štićenika. Evidencija lica pod starateljstvom Pravilnik o evidenciji (a sastoji se iz): registar štićenika starateljske knjige maloletnih štićenika starateljske knjige punoletnih štićenika Registar – podatke o štićeniku Starateljska knjiga maloletnih štićenika – podatke o štićeniku (ime, prezime, roditeljski dom, mesec i godina rođenja, opština, MB, boravište, državljanstvo, nacionalnost, smeštaj, rešenje, imovina, vrednost, podaci o starateljstvu), podatke o prestanku starateljstva. Starateljska knjiga punoletnih lica – sve kao kod maloletnih ali i podaci o lišenju poslovne sposobnosti, broj i datum, sadržina odluke. Svi podaci su poverljivi i čuvaju se odvojeno, ovlašćena lica i u cilju naučno – istraživačkog rada. Prestanak dužnosti

Smrću staratelja. Bitne su lične karakteristike, lični odnos, smrću staratelja, gasi se i lični odnos. Ne može se naslediti niti preneti. Razrešenjem dužnosti staratelja. Po službenoj dužnosti – organ starateljstva cijeni i razrešava ga.Razlozi (prestanak obavljanja, zloupotreba prava, grubo zanemarivanje dužnosti, nastupanje nekih okolnosti). Odluka o razrešenju u roku od 30 dana, a žalba 15 dana (ministarstvu). Na zahtev staratelja treba da se razreši u roku od 60 dana. Treba blagovremeno sprovesti postupak postavljanja novog staratelja. Prestanak starateljstva Kad prestanu razlozi i potreba: kad maloletni štićenik navrši 18 godina kad maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva kad maloletni štićenik bude usvojen kad se presudom vrati roditeljsko pravo kad mu se presudom vrati poslovna sposobnost kad štićenik umre Posebne vrste starateljstvaZbog specifičnosti konkretnih poslova delimo na: starateljstvo nad maloletnim starateljstvo nad osobama lišenim poslovne sposobnosti privremeno starateljstvo Starateljstvo nad maloletnim licima Stavljaju se deca bez roditeljskog staranja: dete koje nema žive roditelje dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato boravište čiji su roditelji potpuno ili delimično lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti dete čiji roditelji nisu stekli poslovnu sposobnost ako su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje deteta dete čiji se roditelji ne staraju o detetu ili se ne staraju na odgovarajući način. Odluku o lišenju roditeljskog prava donosi sud. Dužnosti staratelja nad maloletnikom Obim dužnosti i prava zavisi od starosti deteta, staratelj ima samo dužnosti: Staranje o ličnosti deteta Čuvanje i podizanje Nije smešteno kod staratelja, ne mora biti (bliski srodnici). Staratelj brine o smeštaju, jer je to bitno. Staratelj predlaže a organ daje saglasnost i konačnu odluku. Smeštaj se može obezbediti u: srodničkoj porodici, hraniteljskoj porodici, ustanovi koja se bavi čuvanjem i vaspitanjem. Srodnička porodica, hraniteljska porodica, ustanova (podmirivanje njegovih svakodnevnih potreba - ishrana, odeća, obuća, zdravstvena zaštita). Vaspitanje i obrazovanje U saradnji sa porodicom i ustanovom, staratelj treba da obezbedi najbolje mogućnosti štićeniku za obrazovanje i vaspitanje. Uključena je osnovna škola, a i kasnije ostale ustanove za obrazovanje, materijalne mogućnosti uslovljavaju dalje obrazovanje, veoma je teško. Zastupanje maloletnih štićenika Staratelj je zakonski zastupnik. Maloletni štićenik je kao i dete pod roditeljskim staranjem, razlike za uzrast od 14 godina pa na više, može preduzimati neke poslove, raspolagati imovinom i zaradom nakon 15 godine. Staratelj kao zakonski zastupnik obavlja sve pravne poslove u ime i za račun štićenika – odnosi se na zaštitu prava i interesa ličnosti i na zaštitu u pogledu imovine i imovinskih prava. U cilju sprečavanja zloupotrebe i zaštite štićenika nekad će biti obavezan da traži saglasnost za donošenje određenih odluka a to je: da odluči o školovanju da odluči o preduzimanju medicinskih zahvata nad štićenikom da da saglasnost na preduzimanje pravnih poslova štićenika starijeg od 14 godina da preduzme pravne poslove kojim upravlja i raspolaže prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina. Pribavljanje sredstava za izdržavanje Staratelj brine kao roditelj, ali nema obavezu da izdržava štićenika, ali mora preduzimati mere da obezbedi potrebna sredstva a to su materijalna i finansijska sredstva koja obezbeđuju pravilan i normalan život i zadovoljenje njegovih potreba, a pribavljaju se iz: štićenikovih prihoda sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna sredstava socijalne zaštite drugih izvora (da se zaštiti imovina štićenika). Upravljanje i raspolaganje imovinom maloletnog štićenika Starateljstvo nad licem lišenim poslovne sposobnosti Pored staratelja nad maloletnim licem zakon poznaje i starateljstvo nad punoletnim osobama koje nisu sposobne da se staraju o svojim pravima i interesima, te svojim postupcima ugrožavaju vlastita prava, a i tuđa prava. Ne uspostavlja se po automatizmu već je osnov sudska presuda kojom se oduzima poslovna sposobnost. Razlozi stavljanja Osnovni razlog je činjenica da je odraslo lice lišeno poslovne sposobnosti i da više nije sposobno da se samo stara i brine o sebi. Pravosudna presuda se odmah dostavlja organu, da odmah lice stavi pod starateljstvo (vanparnični postupak). Poslovna sposobnost se stiče punoletstvom »ex lege«. Mimo toga još dva načina: emancipacijom – roditeljstvo, sklapanje punovažnog braka (sudska dispenzacija). Dva načina lišenja: potpuno lišenje poslovne sposobnosti delimično lišenje poslovne sposobnosti Potpuno se lišava lice koje zbog bolesti ili smetnji nije sposobno za normalno rasuđivanje, te nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava. Delimično se lišava lice koje zbog bolesti ili smetnje u psihofizičkom razvoju neposredno ugrožava sopstvena prava i interese odnosno prava i interese drugih. Razlika je u težini posledica koje proizilaze iz takvog stanja. Pod pojmom bolesti i psihofizičkih smetnji može biti ponašanje lica koje za posledicu ima nemogućnost staranja o sebi i svojim interesima na normalan i prihvaćen način (alkohol, rasipništvo, kockanje, igre na sreću) a za bolesti – važeće bolesti. Postupak lišenja poslovne sposobnosti Postupak pokreće sud po službenoj dužnosti, na predlog organa starateljstva, bračnog druga, deteta ili roditelja lica, mogu i lica sa kojim živi u porodičnoj zajednici, pa i samo lice koje treba da se liši poslovne sposobnosti.

Sud zakazuje ročište, pozivaju se predlagač, lice prema kome se postupak vodi, privremeni staratelj i organ starateljstva. Da se sasluša lice (ili u ustanovi), ako nije moguće neće se ni saslušati, medicinsko veštačenje – obavezno je (dva lekara), mogu predložiti lečenje do tri meseca. Ako ga liše poslovne sposobnosti – da se odmah odredi staratelj. Izjednačuje sa poslovnom sposobnosti mlađeg maloletnika. Poslovna sposobnost delimično lišenog izjednačuje se sa poslovnom sposobnošću starijeg maloletnika, određuje se koje poslove može obavljati. Vraćanje poslovne sposobnostiAko prestanu razlozi može se vratiti. Pokreće sud po službenoj dužnosti, te organ starateljstva i ostala lica. I jedna i druga odluka se upisuju u MKR. Ako ima nepokretnosti upisaće se u javni registar. Dužnosti staratelja nad punoletnim licem lišenim poslovne sposobnostiPrioritet je savesno staranje a obuhvata: Staranje o ličnosti Zastupanje punoletnog lica lišenog poslovne sposobnosti Upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika Pribavljanje sredstava za izdržavanje – dužnost je da se pribave sredstva. Privremeno starateljstvoPrivremeno starateljstvo nad imovinom nepoznatog sopstvenika Kolizijsko starateljstvo Privremeno starateljstvo nad stranim državljanima Privremeno starateljstvo osnovom volje lica Privremeno starateljstvo u drugim slučajevima. 22. Imovinski odnosi bračnih i vanbračnih partneraPojam izdržavanja Važna ustanova za brak je izdržavanje, porodična solidarnost i međusobni odnosi, unutar porodice i unutar celog društva. Kao porodični odnos veoma je staro, mesto za zadovoljenje potreba lica koja nemaju sredstava za život ili nije sposobno da ih stvara, te da bude izdržavano od ostalih članova porodice. Izdržavanje je humana, etička obaveza lica koje se nalazi u određenom srodničkom i porodičnom odnosu i možemo ga posmatrati kao pravnu obavezu između dva lica ili dva subjekta porodičnog odnosa. Pravna priroda izdržavanjaIma svoje karakteristike: Uređeno je imperativnim normama Iako osnov leži u porodičnim i srodničkim odnosima i da postoji obaveza i prirodna i humana, nužno je zakonsko uređenje, da to lice ne bi trpilo posledice. Zakon je uredio da poverilac izdržavanja nema pravo da se odrekne svog prava na uzdržavanje. Zakonsko izdržavanje je lično i imovinsko pravo Obligacija nastala iz porodičnog odnosa, stogo su lične prirode. Vezano je za poverioca i dužnika, ne može se ustupati niti prenositi, zabranjena je kompenzacija. Pravo ne zastareva Ostvarenje svoga prava može tražiti putem suda, ne zastareva. Dva izuzetka: Radi se o pravu na izdržavanje razvedenog supruga i partnera iz vanbračne zajednice. Zastarevaju dospele obaveze davaoca izdržavanja (Zakon o obligacionim odnosima), zastarni rok tri godine. Pravilo neprenosivosti dospelih obaveza. Zakonsko izdržavanje daje se za buduće vreme U prošlosti se ne živi (in praeteritum non vivitur), Rimljani. Pravo se priznaje od trenutka podnošenja tužbe a ne unazad. Isplaćeno izdržavanje se ne vraća Međusobno pomaganje i izdržavanje. Nije trebalo da daje ili je davao, više nema zakonskog osnova za povrat. Zakonsko izdržavanje može se menjati Menja se u smislu povećenja ili smanjenja. Promena okolnosti na osnovu kojih je odluka doneta. U obzir se uzimaju i potrebe i mogućnosti (lice raste – rastu i potrebe). Mimo suda može se i sporazumno doći do promene visine izdržavanja, utiču i okolnosti u društvu. Može i u procentualnom i u fiktivnom iznosu u odnosu na redovna mesečna primanja (ni manji od 15% ni viši od 50% zarade, naknade, penzije, honorara, umanjeni za poreze i doprinose). Minimalna suma izdržavanja – ovaj iznos utvrđuje Ministarstvo. Zavisi od okolnosti i na strani primaoca i davaoca. Zakonsko izdržavanje ima privilegovan status u izvršenom postupku Ima prvenstvo prilikom namirenja od izvršnog dužnika. Od prodaje se namiruju troškovi postupka, pa troškovi zakonskog izdržavanja. Izvršenje na plati i penziji može da bude do dve trećine. Ako se radi o minimalnoj zaradi ne preko 50 procenata. Postupak u sporovima je hitan Parnični postupak se zakazuje u roku 8 dana, drugostepeni 15 dana po žalbi. Postupak je specifičan u odnosu na klasični pp Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva. Odstupanje od načela dispozicije staranaka, ostavlja mogućnost da sud izvede sve potrebne dokaze i rasvetli okolnosti. Nadležan je sud prebivališta, boravišta tužioca. Zakonsko izdržavanje ima krivično pravne i nasledne posledice Za nepoštovanje obaveze krivična sankcija. Ko ne daje ... kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine i KD kršenja porodičnih obaveza. Ako se teško ogreši prema ostaviocu (vezano za izdržavanje) ne može biti zakonski ili testamentarni naslednik. Zakon je precizirao redosled u izdržavanju U novom zakonu preciziranje redosleda u izdržavanju: supružnik – prvenstveno od drugog supružnika krvni srodnici međusobno pravo na izdržavanje (redosledom kojim nasleđuju) tazbinski srodnici posle krvnih ako ima više poverioca – pravo deteta ima prvenstvo ako više lica istovremeno daje izdržavanje obaveza je podeljeno Izdržavanje supružnika Tokom braka i nakom braka. U braku se potrebe dobrovoljno i ravnomerno izdržavaju, isti životni standard. Uporedno pravni pregled. Izdržavanje supružnika u braku Da bi se ostvarila obaveza izdržavanja potrebne su zakonske pretpostavke, pretpostavke koje se odnose na poverioca izdržavanja i na dužnika (supružnik nesposoban za rad a nema sredstava ima pravo na izdržavanje). Pretpostavke za poverioca: Nedostatak sredstava za izdržavanje

Nije u stanju da sam podmiruje troškove, nema sredstava za život, nema prihoda, nema egzistencije. Supružnik može imati određena sredstva i prihode, ali je odlučujuće da li su ta sredstva dovoljna za egzistenciju. Odluku donosi sud. Ceni se u momentu odlučivanja. Uzeće se u obzir i okolnosti koje mogu nastupiti. Nesposobnost za rad ili nezaposlenost Predstavlja drugi uslov za priznavanje prava izdržavanja. Ili supružnik nije sposoban ili nije zaposlen, dobro je da se ovaj uslov kumulativno ispuni, u protivnom je zahtev neosnovan. Nesposobnost je bolest, invalidnost, starost, nesposobnost privremena i trajna, delimična i popuna. Uslov nezaposlenosti je teže definisati i odrediti. Formalno – zavod za zapošljavanje Očigledna nepravdaNema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva predstavljalo očiglednu nepravdu (sam se doveo u besparicu i nemaštinu, kocka, rasipa, otuđuje imovinu). Bilo bi to pogrešna primena, sud ceni sve okolnosti. Grubo ponašanje Ponašanje koje vređa fizički integritet drugog supružnika. Vređa, omalovažava, ponižava, zlostavlja, zapostavlja i dr. Nedolično ponašanje Ponašanje prema spoljnoj sredini, suprotno moralu, tako da nanosi štetu drugom supružniku (kocka, prosjačenje, prostitucija, besposličarenje). Zlonamerno napuštanje Kad napuštanjem želi da ponizi i uvredi drugog supružnika, ispoljava bezobzirnost.Neopravdano napuštanje Napuštanje bez zle namere, ali iz neopravdanih razloga zbog želje da promeni način života. Mogućnost za davanje izdržavanja Jedini je uslov na strani davaoca izdržavanja. Zakon štiti davaoce time što će davalac davati srazmerno svojim mogućnostima (ne po cenu vlastite oskudice), može se desiti delimično davanje. Drugi deo davanja može tražiti putem suda od drugih srodnika (postoje kriteriji). Prestanak izdržavanja u braku Odluka se donosi na neodređeno vreme. Prestaje u sledećim slučajevima: Smrt poverioca ili dužnika izdržavanja Razvod braka ili poništenje braka Prestanak izdržavanja usled prestanka okolnosti koje su dovele do izdržavanja u braku (promene okolnosti i na jednoj i na drugoj strani), obraćanje sudu radi nove odluke (očigledna nepravičnost), dostojnost dosuđenog izdržavanja. Izdržavanje posle prestanka braka i izdržavanje posle poništenja braka Pravna posledica prestanka braka je izdržavanje. Postojanje posebne i zajedničke imovine i njihova podela utiče na imovinsko stanje (EU sopstvena sredstva za samostalni život). Kod nas veliki broj nezaposlenih a i veliki broj žena su domaćice. Tri različita shvatanja: Alimentaciona teorija – nastavak jedne od bračnih dužnosti, pomaganje od strane jačeg partnera, zadržavanje nekih odnosa i brige. Odštetna teorija – naknada štete nevinom partneru u smislu postojanja krivice za razvod. Izvor obligacije je u činjenici razvoda. Mešovita teorija – (osnov i u činjenici postojanja, ali i u činjenici krivice za razvod). Pretpostavke – uslovi za sticanje prava na izdržavanje Slične su sa pretpostavkama za izdržavanje za vreme trajanja braka. Na strani poverioca izdržavanja potrebno je da lice nema dovoljno sredstava, da je nesposobno za rad, da je nezaposleno (objektivni uslov), subjektivni uslovi su da ne postoji očigledna nepravda za davaoca. Na strani davaoca – da ima mogućnost davanja. Pokretanje postupka Postupak za izdržavanje tužbom za razvod braka ili poništenje braka, ako nije iznet u tužbi onda, može se zahtev postaviti najkasnije do zaključenja glavne rasprave ili podneti tužbu najkasnije u roku godine dana. Trajanje izdržavanja Trajanje je ograničeno najduže pet godina. Ako postoje naročito opravdani razlozi, izdržavanje se može produžiti. Sudu je ostavljena mogućnost da tvrdi koji su to razlozi (bolest, starost). Vremensko ograničenje pokušava da natera primaoca izdržavanja da pokuša obezbediti sopstvene izvore. Prestanak izdržavanja supružnika nakon razvoda braka Na osnovu zakona (ex lege) prestaje: smrću poverioca ili dužnika istekom vremena trajanja kad poverilac izdržavanja sklopi brak ili vanbračnu zajednicu Na osnovu odluke suda: kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdržavanje dužnik izgubi mogućnost za davanje kad izdržavanje za davaoca izdržavanja postave nepravično U ovim slučajevima podnosi se zahtev. Izdržavanje vanbračnih partnera Ovo pravo je uvedeno Zakonom iz 1980. godine, do tada ovo pravo nije bilo priznato. Porodični zakon je potpuno izjednačio pravo bračnih i vanbračnih partnera. Izdržavanje u vanbračnoj zajednici Svojevoljno je formirana zajednica života, nosi i obavezu izdržavanja. Da bi se to pravo konstituisalo potrebne su pretpostavke i na strani poverioca i na strani dužnika. Potrebno je da poverilac nema sredstava a da dužnik ima sredstava. Poverilac je nesposoban ili nezaposlen. Pitanje nepravde rešava sud. Potrebni su još neki uslovi: Postojanje zajednice života.To je konstitutivni element, zajednica u kojoj zadovoljava sve svoje individualne i zajedničke potrebe. Trajanje zajednice – mora biti trajna – trajne i stabilne prirode, zakon nije utvrdio neki vremenski period. Nepostojanje bračnih smetnji. Ovaj uslov je bitan. Izdržavanje nakon prestanka vanbračne zajednicePriznaje se pravo, tužba u roku od godine dana od prestanka zajednice ili od dana kada je učinjeno poslednje izdržavanje, predhodno pitanje utvrđivanja zajednice života što je neizvesno i komplikovano. Do 5 godina izdržavanje, iz opravdanih razloga može se produžavati. Prestanak izdržavanja Prestaje: smrću jednog od vanbračnih partnera istekom vremena na koje je dosuđeno kad poverilac izdržavanja sklopi brak ili stupi u novu vanbračnu zajednicu.

Mimo ovih zakonom utvrđenih razloga, izdržavanje može da prestane i na osnovu sudske odluke: kad poverilac stekne dovoljno sredstava za izdržavanje kad dužnik izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili ono postane nepravično Izdržavanje majke i deteta Žena koja je postala majka a ne živi u braku ili vanbračnoj zajednici po pravilu se nalazi u teškoj situaciji (pogotovo u prvoj godini života deteta, materijalne potrebe se povećavaju, a mogućnost zarade manja). Zakonska obaveza je tri meseca pre rođenja i godinu dana nakon rođenja, ako ona nema mogućnosti, to je izvor sigurnosti za majku. Razlikuje se obaveza izdržavanja majke i izdržavanja deteta. Očinstvo je uređeno ili priznanjem ili sudskom odlukom. Činjenica postojanja vanbračne zajednice nije dovoljna, bitno je očinstvo (ono je osnov za izdržavanje). Izdržavanje između roditelja i dece Obaveza roditelja da izdržava svoju decu je osnovna dužnost, bez obzira na status. Deca nisu sposobna da se staraju o sebi. Ova obaveza ima prvenstvo. I roditelj koji je lišen roditeljskog prava ima obavezu da izdržava decu. Izdržavanje maloletne deceStrožija je obaveza izdržavanja maloletne dece, dužni su na svaki mogući način da izdržavaju decu po cenu vlastite egzistencije. Ako je dete starije od 15 godina i radi, i ono je dužno da doprinosi. Ako dete poseduje veće vrednosti pokretne i nepokretne imovine roditelji uz saglasnost organa mogu otuđiti ili opteretiti imovinu u cilju izdržavanja deteta. Sud vodi računa po službenoj dužnosti. Izdržavanje punoletnog detetaRoditeljska prava prestaju navršenom 18 godinom, roditeljsko pravo izdržavanja i još neko mogu se produžiti:ako su deca nesposobna za rad i nemaju sredstava za izdržavanje ako se deca redovno školuju Ima pravo na nastavak izdržavanja samo ako je nesposobno ili da nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Ovaj drugi uslov je kumulativan, postojanje jednog uslova nije dovoljno. Ograničeno je trajanjem lošeg zdravstvenog i psihofizičkog stanja. Da li je produženo ili ne obaveza izdržavanja postoji. Ako roditelji nisu živi ili ako nemaju sredstava obaveza prelazi na krvne srodnike (shodno njihovim mogućnostima). Za redovno školovanje do 26 godina, uz savesno ispunjenje obaveza. I ovde obaveza može da pređe na krvne srodnike. Izdržavanje roditeljaDa se deca staraju o roditeljima i da im pomažu, utvrđeno zakonom. Roditelj koji je nesposoban i nema sredstava ima pravo na izdržavanje od deteta ili krvnog srodnika u pravoj ushodnoj liniji, ima pravi i od maloletnog deteta ako ono zarađuje. Zakon i ovde utvrđuje pravične standarde Izdržavanje srodnika Uporedno pravo retko poznaje, naše poznaje kao izraz solidarnosti između brata i sestre, između krvnih srodnika, između adoptivnih i između tazbinskih. Ova obaveza nastaje ukoliko nema lica koja imaju prvenstveno pravo izdržavanja prema nekom licu. Izdržavanje između brata i sestre Pravo je maloletnih lica da ga izdržavaju punoletni a koji imaju zaradu i imovinu, a ako roditelji nemaju dovoljno sredstava ili da nisu živi. Izdržavanje između krvnih srodnikaObuhvata sve srodnike u pravoj ushodnoj i nishodnoj liniji u pobočnoj između braće i sestara. između tazbinskih → maćeha i očuh, može se pojaviti i maloletni pastorak. - između adoptivnih srodnika (kao između roditelja i deteta). 23. Imovinski odnosi supružnikaPorodica ne može postojati ni razvijati se ako među članovima ne postoje i određeni imovinski odnosi. Osnov je rad člana porodice. Može se steći i na drugi način (poklonima, nasledstvom, besteretnim raspolaganjima). Imoninski odnosi su regulisani zakonom i sporazumom. Posebna imovina Je ona imovina u braku koju je supružnik stekao pre sklapanja braka, kao i imovina stečena u braku deobom zajedničke imovine ili nasleđem, poklonom ili drugim p/p kojim se stiču isključiva prava. Stečena pre braka, drugi deo imovine stiče se deobom zajedničke imovine i drugo, ali ne stečena radom. Supružnici stvore određenu imovinu, da porodična zajednica opstane, potrošnja, stanovanje, školovanje, ishrana. Zajednička imovina skup prava i obaveza predstavlja njihovu imovinu. Činjenice za postojanje zajedničke imovine: Rad – je osnov za sticanje (stvaranje, uvećavanje ili održavanje, mogu raditi zajednički a i odvojeno), neki poslovi nemaju neki ekonomski efekat (čuvanje dece...). Ne mogu podjednako doprinositi, postoji nemogućnost izračunljivog doprinosa svakog supružnika. Zajednica života supružnika – zavisi zajednička imovina. Sve što je stečeno ulazi u zajedničku imovinu: prihodi od zajedničke imovine (prirodni plodovi) rezultat rada, civilni (kamate, zakupnine). prihodi od posebne imovine (zajednički rad) prihod posebni – radom supružnika stvari nabavljene iz zajedničke imovine naknade dobijene za stvari naknade koje su dobijene po osnovu rada (otpremnine, nagrade...) autorsko – pronalazačko pravo igre na sreću imovina stečena ugovorom o doživotnom izdržavanju imovina nabavljena sredstvima kredita Sud određuje sporna pitanja. Rad domaćice. Pravna priroda i upravljanje zajedničkom imovinom Zajednička imovina predstavlja celinu, nema ni idealnog ni realnog dela. Imovina uživa porodično pravnu zaštitu. skup stvarnih prava na neodređenim delovima pokretnih i nepokretnih stvari i obligacionih prava čiji iznos nije unapred određen. Ni jedan supružnik ne može samostalno raspolagati svojim pravom svojine nad zajedničkom imovinom. Normalno da pripadaju supružniku koji se služi tim stvarima, te stvari mu obezbeđuju egzistenciju. Dužan je da isplati drugog supružnika u slučaju velikih nesrazmera u odnosu na ostalu zajedničku imovinu (nešto skupoceno). Odgovornost supružnika za obaveze Pretpostavka je da su oba supružnika poslovno sposobna. Za preuzete obaveze supružnik odgovara svojom posebnom imovinom (lične obaveze).

Solidarna odgovornost postoji za preuzete obaveze radi podmirenja zajedničkih potreba kao i obaveze koje po zakonu terete oba supružnika. Ova odgovornost proizilazi iz načela ravnopravnosti supružnika. Njihova imovina je jedinstvena prema trećim licima Imovinski odnosi vanbračnih partneraPorodični zakon je izjednačio ove zajednice. I vanbračna zajednica mora ispunjavati određene uslove. Mogu imati i vlastitu i zajedničku imovinu (zajednička je koja je stečena zajedničkim radom). Važno je da je to faktička zajednica. Imovinski odnosi roditelja i dece (tri vrste odnosa)Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta: I pravo i dužnost (roditelji kao zakonski zastupnici). Ovlašćenja nisu ograničena. Ponašati se kao dobri domaćini, nastojeći da se imovina očuva, a i poveća (stiče se dobročinim - besteretnim i vlastitim radom). Upravljanje imovinom Imovinom koja je stečena nasleđem, poklonom i slično, upravljaju samostalno (čuvanje, održavanje i uvećavanje). Imovinom stečenom radom maloletnik upravlja samostalno, ali ima i obavezu da iz te imovine učestvuje u sopstvenom izdržavanju. Raspolaganje imovinom deteta Vršenje pravnih radnji na imovini deteta (otuđenje, upis), gubitak svojine, predhodna i naknadna saglasnost centra, ako se otuđuje ili opterećuje. Mogu imovinu opteretiti samo iz razloga detetovog izdržavanja ili drugih interesa. Odgovornost roditelja za štetu Princip deliktne odgovornosti – opšta pravila odgovornosti za štetu. Zajednička ili pojedinačna (roditeljsko pravo). Kolizijski staratelj za decu ako im roditelji naprave štetu. Za štetu trećim licima odgovaraju roditelji. Krivica deteta i odgovornost za štetu može se dokazivati i utvrđivati. Pravo stanovanja (Habitatio) Još od rimskog prava. Kod nas se pravo stanovanja ustanovljava do punoletstva deteta. Uspostavlja se ako ne predstavlja nepravdu za drugog roditelja. Imovinski odnosi staratelja i štićenika Odnosi upravljanja i raspolaganja. Odgovornost staratelja za štetu pričinjenu štićeniku i štetu pričinjenu trećim licima od strane deteta. Staratelj da brižljivo i savesno se odnosi prema poverenoj imovini koju štićenik nije stekao radom (popis i procena). Staratelj je samostalan. U pogledu raspolaganja mora imati saglasnost centra ili ministarstva. Ako je imovina stečena radom raspolaganje vrši štićenik. Staratelj će za pričinjenu štetu odgovarati samo u slučaju postojanja grube namere ili nepažnje. Teret dokaza je na staratelju. Ugovorni imovinski režim Zakonom uređen imovinski režim, ali dozvoljeno je i ugovorno raspolaganje (kako posebnom, tako i zajedničkom). Zaključenjem bračnog ugovora isključuje se zakonski imovinski režim. Zakon je normirao neke od ugovora: bračni ugovor ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom ugovor o poklonu ugovor o doživotnom izdržavanju. Bračni ugovor (pacta nuptialia) Porodični zakon je uredio da to može. Ugovor da bude u pismenoj formi, svečani je pravni akt. Overen od sudije, da pročita i upozori da se isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Ako se radi o nekretninama ugovor se upisuje u registar prava na nepokretnostima. Forma javne isprave – zaštita bračnih partnera. Pošto je pre braka – predbračni ugovor – i matičar upozorava (ugovor koji nije suprotan pozitivnim propisima). Nužno poštovanje impetarivnih odredbi u pogledu svojine, izdržavanja, vršenja roditeljskog prava. Ispunjenje određenih uslova: sposobnost za zaključivanje ugovora saglasnost volja budućih supružnika Oba supružnika poslovno sposobna. Prestanak pacte nuptialie – prirodnim i pravnim putem (smrt – pravni – usljed razvoda braka ili poništaja braka, može i raskidom i poništenjem ugovora). Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom Supružnici bi trebali ova pitanja da urede bračnim ugovorom. Ovaj ugovor se može sklopiti nakon sklapanja braka i nakon sticanja zajedničke imovine. Može jedan supružnik upravljati ili samo raspolagati, raspolaganje u okviru redovnog poslovanja (ako se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti). Ograničen je postojanjem imperativnog zakona. Ugovor o poklonu Poklonodavac – poklonoprimac prenosi pravo svojine određene stvari ili drugo, imovinsko pravo bez naknade. Porodični zakon to reguliše samo u delu koji se odnosi na poklone između supružnika u braku. Izraz ljubavi i međusobnog poštovanja. Prestankom braka dovodi se u pitanje osnovni motiv poklanjanja, dve vrste poklona, uobičajeni i pokloni velike vrednosti. Uobičajeni se ne vraćaju u slučaju spora sud ceni imovinske prilike. Nesrazmerno veliki pokloni se vraćaju. Pravo na povraćaj nema supružnik ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Ako se vraćaju zakon nalaže da se vraćaju u stanju kako su bili u trenutku prestanka zajedničkog života. Ako je otuđen – protunovčana vrednost. Ugovor o doživotnom izdržavanju Klasičan ugovor obligacionog prava. Ovim ugovorom jedan supružnik se obavezuje da izdržava drugog supružnika doživotno, a da mu drugi supružnik prenese pravo svojine na posebnoj imovini i delu zajedničke imovine. Ugovorom se pojačava sigurnost supružnika u pogledu izdržavanja. Ugovor nastaje kad su se ugovarači saglasili o njegovoj sadržini i o tome sastavili pismenu ispravu, overenu od strane sudije. Da bi ugovor bio punovažan, supružnik koji se obavezuje na izdržavanje čini to preko okvira zakonskog izdržavanja jer ako toga nema i nema razlike, ugovor o doživotnom izdržavanju ne bi bio punovažan. Upravno pravna zaštita i upravno pravni postupak Učešće države i njenih organa u ostvarivanju određenih porodičnih odnosa. Intervencija države (in adiceto) u suprotnosti je sa osnovnim pojmom i bićem porodice (puna sloboda i slobodna volja) Evropska konvencija – poštovanje privatnog i porodičnog života. Postupci pred organima uprave su:

poslovi vezani za sklapanje braka, postupak priznavanja očinstva, postupak zasnivanja usvojenja i postupak stavljanja pod starateljstvo (da se vode pred nadležnim organima, po pravilima ZUP-a, konačna upravna rešenja u ovoj materiji mogu da budu predmet Upravnog spora - sudska zaštita). Sklapanje braka – registrovano Porodičnim zakonom – postupak pred matičarom (nekad se sklapao pred predstavnikom skupštine opštine, danas RS). Sva pitanja toga postupka su registrovana Porodičnim zakonom. Zaključivanje braka je u potpunosti upravni akt. Malo je prigovora i žalbi. Postupak priznavanja očinstva Procesne radnje i ovlaštenja upravnog organa koje ima. Postupak vodi matičar. Izjava lica upisuje se u MKR. Izjava je validna ukoliko se sa njom saglasi majka, u protivnom se prelazi na sudski postupak. Potpuna usaglašenost – sporovi su retki (Rasmusen – kraljevina Danska). Postupak zasnivanja usvojenjaDa brigu o detetu preuzmu drugi roditelji – usvojioci. Ovo je administrativni postupak pred centrom za socijalnirad. Inicijativu daju roditelji, budući usvojioci, staratelj ili organ starateljstva (najbolji interes deteta), donosi se rešenje i upisuje se u MKR (postupak bez prisustva javnosti). Postupak stavljanja pod starateljstvo Tradicionalni, efikasan i vrlo raširen instrument zaštite lica koja nisu u mogućnosti da sama organizuju svoje životne aktivnosti i zaštite svoje interese. Inicijativu daju zdravstvene ustanove, obrazovanja, socijalne zaštite, sudski i drugi organi, udruženja, građani, po službenoj dužnosti organ starateljstva koji i vodi postupak. Hitan – javnost isključena, proverava, sagledava ispunjenost uslova i donosi rešenje koje se dostavlja organu za MKR, a organ vodi posebnu evidenciju o štićenicima. U postupcima o vrlo delikatnim i osetljivim odnosima, suprotstavljenim i nepomirljivim interesima neke prvostepene odluke bivaju usporene u žalbenom postupku – upravni spor. Finansijska podrška porodici sa decom Neposredna materijalno finansijska intervencija države radi očuvanja i razvoja porodice, kao osnovnog činioca socijalne, demografske i razvojne politike zemlje. (Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom 2002. god.) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva i radi nege deteta roditeljski dodatak dečji dodatak naknada troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja naknada troškova boravka dece u predškolskoj ustanovi za decu ometenu u razvoju regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica. Izvršenje sudskih uodluka sporovima iz porodičnih odnosa Opšta pitanja Pravno regulisanje položaja dece u porodici i njihova zaštita. Problemi (pravno politički, ekonomski, sociološki, kulturološki, religijski, tradicionalni), negiranje novih intencija, izvršenje sudskih odluka). Reforma 2005. god. – moderan i sveobuhvatan način, brojne obaveze državnim organima, sudovi aktivnije uloge, ubrzava se postupak, zaoštrava parnična disciplina. Nije realizovana ideja o formiranju porodičnih sudova (specijalizovane sudije, manja opterećenost, uključivanje stručnjaka). Posredovanje, medijacije mogu dati značajne rezultate. Izvršavanje odluka o poveravanju deteta Odluku o poveravanju dece donosi opštinski sud (osnovni) i to prilikom donošenja presude o razvodu braka. Koji će od roditelja neposredno vršiti roditeljsko pravo. Sva deca jednom roditelju - najčešće (iz razloga da drugi ne može pravilno vršiti roditeljska prava ili drugi razlozi), emocionalna veza i smanjenje traume. Poveravanje trećem licu. Briga, čuvanje, vaspitanje. Obaveza drugog roditelja da ovu odluku prizna, izvršenje odluke (predaja deteta, a ako žive u istom stanu – ne) Faktičke radnje. Sporni momenti predaje, uloga suda. Poverilac može da bira nadležnost gde je on ili gde je dete. Zaprećenje novčanom kaznom i njeno uvećanje do desetostrukog iznosa – do sprovođenja izvršenja. Fizičko oduzimanje deteta i predaja (posebne odredbe). Izmena odluke o poveravanju deteta Ako postoje opravdani razlozi drugi roditelj, organ starateljstva ili ustanove tražiće izmenu odluke o poveravanju deteta. Sud procenjuje razloge, jer je reč o presuđenoj stvari i ove odluke ne treba često menjati niti prihvatiti beznačajne situacije Kao razlog (povećanje zarade, pogoršanje zdravstvenog stanja, lišenje slobode, prestanak radnog odnosa, gubitak stana, duševna bolest itd). Izvršni dužnik postaje sada izvršni poverilac. Naznačena odluka primenjuje se i na sva druga lica. Postupak sprovođenja odluke podrazumeva sprovođenje svih naznačenih faza oko predaje deteta. Oduzimanje deteta Postoji razlika oko predaje i oko oduzimanja deteta. Primenom sile dete se fizički oduzima od jednog roditelja ili trećeg lica i predaje drugom roditelju ili trećem licu (radi zaštite interesa deteta). Nekad ta lica ili roditelji možda ne mogu da shvate. Brzo reagovanje u interesu zaštite deteta. Tri grupe sporova: kad predhodne faze ne urode plodom, ni posedovanje ni novčane kazne – pristupa se oduzimanju deteta. kad sud u toku brakorazvodnog postupka utvrdi da jedan od roditelja seksualno zlostavlja ili teže fizički narušava integritet deteta, donosi se privremena mera o oduzimanju ili udaljenju deteta. oba roditelja lišena roditeljskog prava (potpuno ili delimično) (zloupotreba roditeljskih prava i zanemarivanje roditeljskih prava). Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava roditelje svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskih prava, osim dužnosti da izdržava dete. Sud može doneti i neku od mera zaštite deteta od nasilja u porodici. Zakonodavac uvodi i delimično lišenje roditeljskih prava. (lišenje jednog ili više prava, osim dužnosti izdržavanja deteta) Roditeljska prava se mogu vratiti kad prestanu razlozi – zakonodavac ne utvrđuje razloge – navesti. Najkompleksnije i najkomplikovanije pitanje odnosa, jer se biološkim roditeljima uskraćuje pravo, »Deca nisu u situaciji da biraju svoje roditelje«. Ovi standardi nisu ujednačeni ni u okviru jednog nacionalnog zakonodavstva (patrijarhalni odnosi, ekonomska beda, religijska shvatanja, tradicionalno viđenje i drugo). Generalni standardi – grubo zanemarivanje i zlostavljanje dece. Deoba zajedničke imovine

Zajednička imovina može se podeliti na zahtev jednog ili oba supružnika. Deobu mogu zahtevati i naslednici, može i treće lice kao poverilac. Dogovor ili sporazum supružnika Najpovoljniji, potreban je u pismenoj formi. Sporazumni razvod, traži i sporazum o podeli imovine. Deli se imovina sa kojom raspolažu u momentu podele – deobe. Sudska deoba Ako se supružnici nisu mogli dogovoriti. Zakon polazi od pretpostavke da se imovina deli na jednake delove, zbog ravnopravnosti bračnih partnera, zajedničkom doprinosu, ljubav, želja, emotivnost, povezanost, stvaranje potomstva (ne sticanjem – nego odricanjem). Teško je utvrditi doprinos. Ko želi da dobije veći deo dokaz je na njemu. Potrebno je utvrditi obim imovine, izdvojiti stvarna i obligaciona prava, kao i obaveze. Kad sud namiri sve obaveze ostatak će podeliti na jednake delove ili po doprinosu. Ako se ne dogovore sud će sprovoditi podelu. Deoba privilegovanih stvari: Stvari za ličnu upotrebu - Dodeljuje se supružniku bez uračunavanja u njegov deo (ako se radi o stvarima manje vrednosti). Ako je to velika vrednost ostaće supružniku, ali će se uračunati u vrednost njegovog dela. Stvari namenjene detetu – dodeljuju se onome ko dobija roditeljsko pravo, ako oba dobiju roditeljsko pravo onda i te stvari imaju pravo zajedničke imovine. Predmeti domaćinstva – nakon tri godine pripadaju kome su ostali u državnini Predmeti domaćinstva – predmeti koji ostanu kod jednog supružnika u državnini u trajanju tri godine nakon prestanka zajedničkog života pripadaju mu. Vrednost se uračunava u njegov deo. Stvari za vršenje zanata ili zanimanja. Izvršni sud ima aktivniju ulogu Predaja nije uspela – nastupa oduzimanje Uređivanje načina viđanja deteta Odlukom o razvodu braka, poveravanjem dece uređuju se odnosi deteta i roditelja kome dete nije povereno na čuvanje (isto je i sa poveravanjem ustanovi). Sud može delimično lišiti roditelja prava održavanja ličnih kontakata sa detetom. Ako se roditelji ne dogovore, sud to mora ugovoriti svojom presudom, pravilno utvrđenje činjenice i konsultacije stručnjaka. Antagonizam se prenosi na decu, merenje ljubavi deteta. Određivanje termina viđanja, neophodno je doneti odluku, izvršni sudija, odluka se može menjati, a njom će se zaprijetiti. Sud može izaći i na lice mesta, gde će urediti i neka sporna pitanja. Izdržavanje Detaljno je razrađeno pitanje obaveze izdržavanja, egzistencijalna pitanja članova porodice (supružnika, vanbračnog partnera, majke deteta, deteta, roditelja i drugih srodnika). Utvrđena su prava na izdržavanje. Mogućnosti dužnika izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja može biti ograničena i neograničena, rešenje se dostavlja poslodavcu. Ako je davalo izdržavanje, a nije trebalo ima pravo na naknadu od lica koje je trebalo da daje izdržavanje. Sprovodi se kao i svako drugo novčano potraživanje od ukupnih primanja, a ako boravi u inostranstvu – prodajom nekretnina ili pokretnih stvari. Imovinski sporovi Imovina koju su supružnici stekli tokom trajanja braka je zajednička imovina, oni to mogu uređivati bračnim ugovorima. Za obaveze koje preuzima jedan bračni drug, odgovara svojom sopstvenom imovinom kao i delom zajedničke imovine. Bračni ugovor i njegove odredbe predmet su mnogih nedoumica i zloupotreba. Nakon razvoda supružnici mogu podeliti svoju imovinu, podela bračne tekovine. Neophodno je precizno odrediti predmete izvršenja. Privremene mere Značajno i veoma moćno sredstvo u rukama suda. Na brz i efikasan način bez preterane procedure može privremeno rešiti sporni odnos (Zbog sprečavanja ogromne štete). Sve privremene mere sprovode se po pravilima izvršnog postupka, u težim situacijama koristi se sudska praksa (iseljenje iz stana). Uvek zaštita deteta i najboljeg interesa. Ovlašćenje centra za socijalni rad u sistemu porodično pravne zaštite - Upravnostručni položaj, oni su stožer rada u oblasti socijalne zaštite. Ustav Srbije – zaštita deteta i majke, porodice, roditelja. Koordinirajuća uloga centra. kontrola nad ostvarenjem roditeljskog prava, preventivna i korektivna briga o deci bez roditeljskog staranja (hraniteljstvo, starateljstvo, zaštita dece bez roditelja u upravnom postupku). Položaj organa starateljstva u vanparničnom postupku U zemljama Evrope beležnik je preuzeo dosta ovlašćenja iz vanparničnog postupka. Za sada kod nas organ starateljstva je ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku radi zaštite prava i pravnih interesa maloletnika i drugih lica pod posebnom društvenom zaštitom, da predlože izvođenje dokaza i da izjavljuje pravne lekove. U svakom trenutku može uzeti učešće u postupku. postupak za lišavanje poslovne sposobnosti (teška bolest i smanjena uračunljivost (od strane suda, a mogu pokrenuti i druga lica) smeštaj u zdravstvenu ustanovu proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti (sud odlučuje) zloupotrebe punoletstvo pre 18 god. produženje roditeljskih prava lišavanje i vraćanje roditeljskih prava Položaj organa starateljstva u parničnom postupku Različite procesne pozicije (tužilac, umješač, zakonski zastupnik, veštak, davalac stručnog mišljenja i dr.). Sveobuhvatnost njegove pozicije. izdržavanje deteta – podnosi tužbu konsultovanje od strane suda u pogledu potreba maloletnog deteta voditi imovinske sporove imovinski odnosi roditelja i dece nasilje u porodici saglasnost centra za podnošenje tužbe mirno rešavanje sporova utvrđivanje materinstva i očinstva lišavanje roditeljskog prava (roditelj, dete i organ starateljstva) delimično i trajno (centar je tužilac, a može pre vračanja biti i tuženi) poništavanje usvojenja o usvojenju. Položaj organa starateljstva u izvršnom postupku Organ starateljstva može biti u različitim procesnim položajima: izvršnog poverioca, izvršnog dužnika, punomoćnika, zastupnika trećeg lica, obaveznog učesnika ili fakultativnog učesnika

Dva vida ovlašćenja: Stručna pomoć zaštita interesa dece