predmet :

tema :

Pojam i vrste čeka prema Zakonu o čeku

Student:

Profesor:

Maj, 2009.

Seminarski rad

Sadržaj

Sadržaj.........................................................................................................................................- 2 -

Uvod............................................................................................................................................- 3 -

Istorijat........................................................................................................................................- 4 -

Ček kao sredstvo za plaćanje......................................................................................................- 5 -

Razlike između čeka i menice.................................................................................................- 5 -

Činioci čeka.............................................................................................................................- 6 -

Vrste čekova................................................................................................................................- 7 -

Izdavanje i oblik čeka prema Zakonu o čeku..............................................................................- 9 -

Član 1......................................................................................................................................- 9 -

Član 2......................................................................................................................................- 9 -

Član 3......................................................................................................................................- 9 -

Član 4....................................................................................................................................- 10 -

Član 5....................................................................................................................................- 10 -

Član 6....................................................................................................................................- 10 -

Indosament................................................................................................................................- 10 -

Odgovornost i plaćanje prema Zakonu o čeku..........................................................................- 11 -

Zaključak...................................................................................................................................- 13 -

Literatura...................................................................................................................................- 14 -

2

Seminarski rad

Uvod

Razvoj robne proizvodnje i kreditnog sistema kontinuirano stvara različite oblike platnih

i kreditnih instrumenata kojima se registruju, prenose i realizuju novčane obaveze i potraživanja

različitih učesnika u procesu reprodukcije. Vrednosni papiri jesu vrsta platnog instrumenta i

predstavljaju pisane dokazne isprave koje vlasniku, korisniku ili zaduženiku daju određena

imovinska prava. Vrednosni papiri, bez obzira kojeg su oblika i vrste, jesu i instrumenti

finansiranja poslovnog subjekta, tačnije deoničkog društva ili korporacije, a i nekih drugih

pravnih osoba.

Ti instrumenti imaju različite funkcije: potvrđuju prava i obaveze iz robnog prometa,

izražavaju kreditne odnose, omogućavaju transfer rizika na sa jednog na druge ekonomske

subjekte, svedoče o ulaganju u različite oblike kapitala. Oni su prema tome formalizovani izraz

ekonomskih transakcija, s obzirom da zakonodavstvo detaljno utvrđuje pravila njihove emisije i

prometa. Najpoznatiji instrument za realizaciju novčanih aktivnosti u vidu hartije od vrednosti

koja je najpoznatija u građanstvu jeste ček.

Ček predstavlja pismenu ispravu kojom izdavalac/potpisnik daje banci bezuslovnu

naredbu da podnosiocu isplati naznačenu sumu novca. On predstavlja vrednosni papir kojim

njegov izdavatelj daje nalog drugoj osobi da preko njegovog pokrića isplati određeni iznos novca

korisniku čeka. Može se reći da je ček sredstvo ili instrument za prenos finansija, tj sredstvao

preko kojeg finansijska institucija može platiti određeni iznos u određenoj valuti.

Izraz ček (eng cheque) je vremenom evoluirao. Vodi poreklom još iz 17. veka gde je

izgovor uzet iz francuskog dok sama reč potiče od Arabskog izraza sakk koji je predstavljao

pismeni akt kao sredstvo za plaćanje na prostorima Persije.

3

Seminarski rad

Istorijat

Osnovne oblike čeka nalazimo još u antičkom zemljama, a naročito u srednjevekovnim

trgovačkim gradovima. Ček vodi poreklom još iz drevnih bankarskih sistema u kojim su bankari

izdavali nadoknade u pismenoj formi na zahteve njihovih mušterija koje su služile kao vid

novčane nadoknade za mušterije koje su se mogle identifikovati. Kao sredstvo za plaćanje se

javlja još pre mnogo vekova u raznim zemljama u različitim periodima i pod različitim nazivima.

Veruje se da su još antički Rimljani imali neku od ranih formi čeka poznatu kao praesciptiones

u prvom veku pre Hirsta.

Tokom trećeg veka posle Hrista u bankama u Persiji i na drugim teritorijama u

persijskom carstvu pod Saksonskim imperijom izdavalo je akreditivna pisma poznata kao Sakks.

Između 1118.g. i 1307.g. verovalo se da je vojni odred vitezova Knights Templar imao sistem

čekova za hodočasnike koji putuju u svetoj zemlji širom sveta. Ti hodočasnici bi dobijali

sredstva u vidu depozita u jednom mestu a zatim ih uzimali sa druge destinacije uz pomoć

draftova koji su bili neki vid zapisa na papiru, kodiranih posebnim kodom koji su samo Templari

mogli da rastumače.

Ipak, smatra se da se ček razvija od tzv. blagajničkih pisama, pomoću kojih se u

Holandiji i Belgiji u XVI veku obavljala isplata i promet novca. Na početku XVIII veka u

Engleskoj se pojavila isprava koju su izdavali zlatari, a pomoću koje se imaocu te isprave

isplaćivala određena količina zlata. Ček u savremenom smislu reči definitivno se pojavio u

drugoj polovini XVIII veka, kada su engleski bankari počeli da svojim klijentima izdaju čekovne

knjižice, čija je namena bila ista kao i kod današnjeg čeka. Na brzi razvoj čeka kao sredstva

plaćanja uticalo je i to što se pomoću čeka upotreba gotovog novca svodi na najmanju meru, a

podstiče bezgotovinski platni promet.

4

Seminarski rad

Ček kao sredstvo za plaćanje

Pod čekom, jednom od najčešćih i najznačajnijih hartija od vrednosti u unutrašnjem i

spoljnotrgovinskom robnom prometu, podrazumeva se obligaciono-pravna hartija od vrednosti

kojom izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (najčešće banci) da korisniku čeka (remitentu),

isplati određenu sumu novca iz trasantovog pokrića, i to odmah čim mu se isprava podnese na

isplatu. U savremenom privrednom životu ček se isključivo pojavljuje kao sredstvo plaćanja.

Ček kao pismena forma kojom se stiče pravo na novčanu naknadu predstavlja sredstvo za

plaćanje koje je jako slično menici. Menica je hartija od vrednosti izdata po naredbi kojom njen

izdavalac daje bezuslovni nalog drugom licu da korisniku isprave (remitentu) isplati određenu

svotu novca ili sam izdavalac obećava da će izvršiti tu isplatu. Za razliku od menice koja se

izdaje i kada nema novca na računu, ček se izdaje samo uz postojanje novčanog pokrića.

Razlike između čeka i menice

Ček je sredstvo plaćanja, menica je sredstvo kredita, i trasat kod čeka može biti samo

banka dok kod menice ne mora. Za svaki ček mora biti osigurano likvidno pokriće u novcu kod

banke dok kod menice ne mora. Postoji još nekoliko osnovnih stavki u kojima se ogleda razlika

između čeka i menice. Pre svega :

ček može glasiti na donosioca menica ne

čekovi se mogu opozvati menica ne

kod čeka nema ustanove akcepta, intervencije, umnožavanja

čekovi ne mogu imati klauzulu o kamati menica može imati

ne može se izdati blanko ček

5

Seminarski rad

kod izdavanja čeka se ne plaća porez, taksa...

Činioci čeka

Kod čeka se moraju razlikovati bitni, nebitni i zabranjeni elementi.

Bitni čekovni elementi su:

oznaka čeka - označenje da se radi o čeku i to napisano u samom tekstu

naziv trasata - ime trasata koji treba da plati, najčešće domaća

bankarska organizacija

bezuslovni uput da se plati određena suma novca iz trasantovog pokrića

mesto gde treba da se plati

dan i mesto izdavanja čeka

potpis lica koje je ček izdalo (trasant)

Nebitni čekovni elementi: unose se u ček radi tačnijeg objašnjenja čekovnih odnosa, ali ne

utiču na pravnu valjanost čeka. To su:

naznačenje remitenta - s obzirom da ček može da glasi i na donosioca

klauzula o prezentaciji - jer ček dospeva po viđenju

klauzula po naredbi - i ček koji nije izričito trasiran po naredbi, osim čeka - na donosioca,

prenosi se indosamentom

klauzula o izveštaju

Zabranjeni elementi kod čeka su:

klauzula o oslobođenju izdavaoca čeka (trasanta) od odgovornosti za isplatu čeka,

6

Seminarski rad

klauzula o akceptu je nedozvoljena kod čeka, jer kod čeka nema akcepta, pošto on uvek

dospeva po viđenju

klauzula o domiciliranju čeka, jer bi se moglo dogoditi da ček bude trasiran na lice kod

kojeg trasant nema pokrića

klauzula o kamati, jer ček mora da bude pogodan za brzu cirkulaciju

klauzula o dospeću, jer se ček plaća po viđenju

Vrste čekova

Masovna upotreba čekova u unutrašnjem i spoljnotrgovinskom robno-novčanom prometu

i sve raznovrsnije mogućnosti upotrebe čekova, stvorili su veliki broj vrsta čekova. Podela

čekova vrši se najčešće po dva osnovna kriterijuma: prvi kriterijum polazi od diferenciranja

imaoca prava iz čeka, a drugi respektuje namenu čeka. Prema načinu određivanja imaoca prava

iz čeka, treba razlikovati sledeće vrste čekova:

Čekovi na ime

Čekovi po naredbi

Čekovi na donosioca

Alternativni čekovi

Sa stanovišta namene čeka, može se identifikovati više njegovih vrsta. Tu su :

Gotovinski, isplativi čekovi;

Obračunski (virmanski) čekovi;

Barirani (ili precrtani);

7

Seminarski rad

Akreditivni čekovi;

Putnički čekovi;

Cirkularni čekovi;

Poštanski čekovi;

Gotovinski ček je onaj kojim trasant upućuje trasata da remitentu isplati određeni iznos

gotovog novca iz njegovog pokrića.

Virmanski ček je onaj ček kojim trasant nalaže trasatu da određeni iznos novca prenese s

njegovog (trasantovog) tekućeg računa na tekući račun remitenta.

Barirani ček je onaj ček koji je s prednje strane precrtan dvema uporednim crtama i koji

može imalac čeka naplatiti samo preko banke. Ovo precrtavanje može izvršiti bilo trasant

bilo imalac čeka. Precrtavanje može biti opšte i posebno. Precrtavanje je opšte ako između

dve crte nije ništa naznačeno ili ako je napisano "banka". Precrtavanje je posebno, ako je

između njegovih crta npr. napisano ime neke banke. Opšte precrtavanje može se pretvoriti u

posebno, a posebno ne može u opšte. Brisanje precrtavanja ili imena označene banke je

zabranjeno. Trasat koji u slučaju opšteg precrtavanja ne isplati ček banci nego drugom licu,

ili koji u slučaju posebnog precrtavanja isplati ček nekoj drugoj, a ne u precrtavanju

označenoj banci, odgovara za nanesenu štetu do svote koja odgovara čekovnoj svoti.

Putnički (Traveller) čekovi smatraju se najsigurnijim načinom za nošenje novca u

inostranstvo. Nije moguće upotrebiti bez potpisa vlasnika. Kada se kupi, ne postoji

vremensko ograničenje u kome ček mora da se iskoristi, a za plaćanje čekom ne naplaćuje se

provizija.

Cirkularni ček je vrsta čeka čija posebnost se sastoji u tome što se kao trasant pojavljuje

banka, a kao trasat ona sama ili njena filijala ili njena korespondentna banka. Korisnik takvog

čeka je komitent banke koji kod banke ima pokriće.

8

Seminarski rad

Izdavanje i oblik čeka prema Zakonu o čeku

Prema Zakonu o čeku koji je u našoj zemlji stupio na snagu 18. maja 2004.g. ček jeste

pismeni dokaz kojim se nalaže da se njegovom podnosiocu isplati određena suma novca. U

nastavku su date osnovne stavke koje određuju šta sve svaki ček, prema Zakonu o čeku, mora da

sadrži.

Član 1

Ček sadrži:

označenje da je ček, napisano u samom slogu isprave ili, ako je ova izdana na stranom

jeziku, izraz koji na tom jeziku odgovara pojmu čeka;

bezuslovni uput da se plati određena svota novca iz trasantovog pokrića;

ime onoga koji treba da plati (trasat);

mesto gde treba platiti;

označenje dana i mesta izdanja čeka;

potpis onoga koji je ček izdao (trasant).

Član 2

Ček koji je plativ u zemlji može se trasirati samo na banku. Ček plativ van zemlje može

se prema zakonu mesta plaćanja trasirati na druga lica.

Član 3

Isprava u kojoj ne bi bilo ma kojeg od sastojaka pobrojanih u čl. 1 ili koja nije trasirana

prema čl. 2 ovog zakona ne vredi kao ček, osim u slučajevima koji su određeni u sledećim

stavovima.

9

Seminarski rad

Ako nije naročito određeno, važi kao mesto plaćanja ono mesto koje je označeno pored

trasatovog imena. Ček u kome nije naznačeno mesto izdanja smatra se da je izdat u mestu koje je

označeno pored trasantovog imena. Određivanje kamate u čeku smatra se kao da nije napisano.

Član 4

Ček se sme trasirati samo na ono lice (čl. 2 ovog zakona) kod koga trasant ima pokriće

kojim može raspolagati putem čeka na osnovu izričnog ili prećutnog sporazuma sa tim licem.

Trasant koji izda nepokriven ček dužan je dati imaocu čeka potpuno obeštećenje.

Član 5

Ček može glasiti na ime, po naredbi ili na donosioca. Ček na ime koji sadrži naznačenje

"ili donosiocu", odnosno drugi izraz koji to isto znači, vredi kao ček na donosioca. Isto tako, ček

bez označenja lica kome se ima platiti (korisnik, remitent) vredi kao ček na donosioca. Ček može

glasiti i na ime ili po naredbi samoga trasanta. Ne vredi ček na donosioca u kome su trasant i

trasat jedno isto lice.

Član 6

Trasant odgovara za isplatu. Svaka odredba kojom bi se on oslobađao odgovornosti za

isplatu smatra se da nije ni napisana.

Indosament

Indosament je izjava dosadašnjeg korisnika papira (prenositelja –indosanta) kojom

prenosi vrednosni papir (ček ili menicu npr) na drugog korisnika (indosatara). Ispisuje se na

poleđini papira (talijanski «in dosso» - na poleđini) zbog čega se i naziva indosamentom. Kod

menice i čeka postoji odgovornost indosanata svim indosatarima sve dok glavni dužnik ne iskupi

vrijednosni papir.

Ček na donosioca prenosi se prostom predajom. Svaki drugi ček, pa ma i ne bio izrično

trasiran po naredbi, prenosi se indosamentom. Ček, u kome je trasant stavio reči: "ne po naredbi"

10

Seminarski rad

ili drugi izraz koji znači to isto, prenosi se samo u obliku i sa dejstvima običnog ustupljenja

(cesije). Ček na donosioca može se pretvoriti u ček na ime ili u ček po naredbi odgovarajućim

punim indosamentom.

Indosament mora biti bezuslovan. Svaki uslov koji bi bio stavljen smatra se kao da nije

napisan. Delimičan indosament je ništavan. Isto tako ništavan je i trasatov indosament.

Indosament "na donosioca" vredi kao blanko indosament. Ko god, izuzimajući trasata, stavi na

poleđini čeka izdatog na donosioca svoj potpis, ne ispisujući odredbu o indosamentu, odgovara

kao trasantov avalista. Ček ovim ne gubi svojstvo čeka na donosioca. Indosament na trasata vredi

kao priznanica o isplati.

Odgovornost i plaćanje prema Zakonu o čeku

Izjava o prihvatanju, koja bi se na ček stavila, nema čekovno-pravnog dejstva. Isplata

čeka može se za celu čekovnu svotu ili za izvestan njen deo obezbediti jemstvom (avalom).

Izuzimajući trasata, ovo obezbeđenje može dati svako treće lice, pa i ono koje je ček potpisalo.

Ček se plaća po viđenju i isprava u kojoj bi dospelost bila drukčije naznačena ne vredi kao ček.

Prema 12. članu zakona o čeku ček koji se ima platiti u našoj zemlji mora se trasatu

podneti na isplatu, i to računajući od dana izdanja:

u roku od osam dana ako je mesto izdanja i plaćanja u našoj zemlji jedno isto; a u roku od

petnest dana ako su to različita mesta;

u roku od dvadeset dana ako je ček izdat u kojoj od evropskih zemalja;

u roku od četrdeset dana ako je ček izdat u kojoj zemlji van Evrope, i to na obalama

Sredozemnog ili Crnog mora ili na ostrvima u njima;

u roku od sedamdeset dana ako je ček izdat u kojoj drugoj zemlji izvan Evrope.

11

Seminarski rad

Izuzetno od prednjih propisa cirkularni ček može se podneti na isplatu i u roku od šest meseci

od dana izdanja. Smatra se da je ček podnet na isplatu i onda kad je podnet nekom obračunskom

zavodu čiji je trasat član ili kod koga ima zastupnika.

Na dejstvo čeka nikakvog nemaju uticaja smrt trasantova ni njegova čekovna nesposobnost

za obvezivanje, kad nastupe posle izdanja čeka. Trasat mora odbiti isplatu čeka ako zna da je nad

imovinom trasanta otvoren stečaj.

Opozivanje čeka dejstvuje:

kad proteče rok koji je određen za podnošenje radi isplate;

ako trasant neposredno pošalje ček koji glasi na ime ili "po naredbi" trasatu, sa

naređenjem da ga izmiri licu označenom u čeku, a opozivanje stigne trasatu pre nego

što je to naređenje izvršeno.

Kad nema opozivanja trasatu je dužnost prema trasantu da ček isplati i pošto proteče rok

za podnošenje, osim ako ne postoji drukčiji sporazum.

Trasant, koji bi posle isteka roka za podnošenje, raspolagao pokrićem, mada nije

punovažno opozvao ček, odgovara za naknadu štete.

Prilikom isplate čeka trasat može zahtevati da mu imalac preda ček s potvrdom na njemu

da je isplaćen. Imalac čeka može odbiti delimičnu isplatu. U slučaju delimične isplate trasat

može zahtevati da se ona zabeleži na čeku i da mu se uz to izda priznanica na isplaćenju svotu.

Ček koji je s prednje strane precrtan dvema uporednim crtama može imalac čeka naplatiti

samo preko kakve banke (čl. 2 ovog zakona). Ovo precrtavanje može izvršiti bilo trasant bilo

imalac čeka. Precrtaj može biti opšti ili poseban. Precrtaj je opšti ako između dveju njegovih crta

nije ništa naznačeno ili ako je napisano "banka" odnosno kakav drugi izraz koji znači to isto.

Precrtaj je poseban ako je između njegovih crta napisano ime neke određene banke.

12

Seminarski rad

Ček sa posebnim precrtajem može imalac čeka naplatiti samo preko banke označene u

precrtaju. Ali ona može odrediti neku drugu banku da tu isplatu izvrši. Brisanje precrtaja ili

imena označene banke smatra se kao da nije izvršeno. Trasat koji u slučaju opšteg precrtaja ne

isplati ček banci nego kome drugom licu, ili koji u slučaju posebnog precrtaja isplati ček kome

drugom a ne u precrtaju označenoj banci, odogovara za prouzrokovanu štetu. Naknada štete ne

može biti veća od čekovne svote. Trasant, a i svaki imalac čeka, može zabraniti da se ček isplati

u gotovom novcu. Toga radi on mora da na prednjoj strani čeka, preko sloga napiše "samo za

obračun" ili drugi kakav izraz koji znači to isto.

U tom slučaju ček se može izmiriti samo putem obračuna sa trasatom ili sa licem koje

ima kod trasata račun ili sa članom obračunskog zavoda koji postoji u mestu plaćanja. Ako trasat

nije član takvog zavoda, on može prilikom podnošenja čeka označiti na njemu nekog člana toga

zavoda u svrhu obračunavanja. Ovakav obračun vredi kao isplata.

Zaključak

Osnovna funkcija čeka jeste da zamenjuje novac u opticaju tako da se za ček može reći

da je on sredstvo za plaćanje u savremenom svetu. Ček dospeva po vidjenju i mora postojati

pokriće za njegovo unovčavanje. Sam način razmene finansijskih sredstava je u velikoj meri

unapređen pojave čeka kao jednog od vida plaćanja.

Prednosti su velike jer se u razmeni dobara ne mora gubiti vreme prilikom primopredaje

novca, ukoliko je neka veća suma u pitanju, već se samo ispiše ček sa određenom sumom koja se

kasnije naplati. Osnovni rizik vezan za čekove jeste rizik prevare. Glavni cilj zakona o prenosivim

instrumentima je da se omogući njihov slobodan transfer u komercijalnim transakcijama. U tom cilju,

zakon obično dozvoljava da onaj ko je "blagovremeno" uzeo prenosivi instrument - pravovremeni

imalac - zahteva isplatu od trasata čak i ako je postojala prevara prvobitnog platioca osnovnoj

13

Seminarski rad

transakciji. Pojava čeka u savremenom društvu je u velikoj meri unapredila funkcionisanje

finansijskog sistema i olakšala ljudima da do željenih stvari dođu na što brži i bolji način.

Literatura

Zakon o čeku, "Sl. list SRJ" br. 46/96"

http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/20/plp/pp_instrumenti.pdf

http://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cek

http://en.wikipedia.org/wiki/Cheque

http://hr.wikipedia.org/wiki/Vrijednosni_papir

http://www.chequeandcredit.co.uk/

14