1.КЊИЖЕВНОСТ КАО УМЕТНОСТ

1.1.Појам о уметностиУметност-(лат. АRS- вештина)У уметницка дела спада свако људско стварање, творевина људског духа које при сазнању изазива осећање лепог, допадање, духовног уживања.Уметничка дела су друштбњна појава. Она врше друштвену функцију, јер у људима буде оне тежње и духовне потребе које су биле подстицај њиховим ствараоцима, изазивајући у њима осећање лепог.Време постанка уметности не може се тачно одредити. Стара је колико и само човечанство.

1.2.Врсте уметностиПрема начину сазнања уметности се деле на: -пластичне(посредне уметности): архитектура, скулптура, пиктура~ визуелни доживлјај;-гласовне(временске умет.): музика и књижевност.

1.3.Књижевност као уметност речиКњижевност је уметност, један облик друштвен свести у коме уметник своја осећања и мисли, своје представе и слике о стварном животу и природи исказује помоћу речи; то је уметност којој реч служи као средство сликанја стварности и живота.Синкретизам- лирска песма је била праћена музиком на инструменту (лира). Данас се књижевност јавља као посебна врста.

1.4.Значај уметности и књижевностиЦиљ: упознавање лјуди са стварношћу у циљу њеног искоришћавања за добро човеково.Васпитни значај: дело тежи идеалу и васпитава човека у правцу постизања и остваривања тог идеала.Друштвени значај: произилази из предходног.

2.НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ, ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ

2.1.Назив и појам књижевностиКњижевност је стваралачка делатност посебне врсте, којом се обликује дело које ће служити као извор посебног задовољства и сазнања, па се може упоредити са музиком, сликарством, архитектуром, вајарством и др. које се заједно зову уметност.Књижевност у ШИРЕМ смислу називамо све оно што је написано без обзира којем подручију људскеделатности припада, док књижевност УЖЕМ смислу обухвата само уметничка књижевна дела. Књижевност у ширем смислу се још назива литератуара, а књижњвност у ужем смислу уметничка или лепа књижевност (белетристика).Белетристика се дели на усмену (народну) и писану књиж.

2.2.Теорија књижевностиПОЕТИКА (гр.-Poietike-tehne= песничка вештина) јесте теоријска научна дисциплина о општим особинама књижевног дела као језичког уметничког дела. Она испитује природу књижевног дела као лао обобеног вида човековог стварања. Испитује језик као средство којим се остварује књижевно уметничко дело. Проучава и облик, структуру књижевног дела као уметничку форму у којој су се отеловиле уметникове мисли и осећања. Крајњи циљ тог проучавања јесте да се открије јединство форме и садржине у делу, тј. Склад који постоји између језичке материје и онога дубоког смисла који постоји у умет. делу.Главна питања која теорија књиж. Решава у својим испитивањима су:-питање процеса уметничког стварања,-питање природе језика као средства којим се књижевник служи и којим ствара уметничко дело,-питање врсте и облика у којима се књижевно дело јавља и функције коју поједини структурални елементи имају за уметничко уобличавање песникових садржаја,-питање историјског развитка појединих књижевних облика и врста и књижевног укуса у појединим историјским и културним епохама.

2.3.Историја књижевностиИсторија књижевности проучава историјски развитак књижевности једног народа или једне епохе. Она настоји обухватити појам књижевности у времену, описти и оценити поједина дела са обзиром на књижевни и општекултурни развитак, скупити искуства и знања о појединим раздобљима књижевности и одређеним развојним токовима унутер краћих или дужих временских размака.С обзиром на подручија која обухвата у историји књижевности разликујемо: историју поједине књиж.- обрађује развој, промене у времену и елитост неке националне књиж. или књиж. коју одређује неко друго заједништво. Подела је најчешће према националној припадности, језичког заједништва и начелима заједничке традиције.; компаративна (упоредна) историја књиж. – истражује везе и односе између две или више различитих књижевности.; опште историја књиж. – настојање да се обухвате све књиж. које повезују заједнички развој (сличан), на заједничким темељима у истој или барем великој сличној традицији.

2.4.Књижевна критикаКњиж. критика означава проучавање вредности појединих књиж. дела. Она служи као спона између књижевног дела и читалаца. Књиж. критикаима за циљ да што дубље открије она значења и лепоте која се садрже у појединим конкретним књиж. делима садашњости и прошлости како би олакшала читаоцима што потпуније разумевање и што пуније уживање у њима. Она увек полази од схватања савремености, тумачећи књиж. дела у светлости данашњег, савременог осећања и поимања уметности и књиж. Она врши и оцењивање књиж. дела. Књиж. критика мора бити научна и активистичка тј. она мора оцењивати књиж. дела на основу што ширег познавања модерних научних теоријских знања о природи уметничких дела и на основу што веће критичареве способности да уочава нове смернице у уметничком стварању појединих писаца.

2.5.Наука о књижњвности и суседне дисциплинеЕСТЕТИКА – наука о лепом. Постоје два основна правца. С једне стране постоји јасно изражена намера да се уметничка дела опишу, анализирају и разврстају према неким сродним особинама, те да се тако успостави неки систем свих појединачних уметности. С друге стране развија се филозофско разматрање природе уметности, такво разматрање које изван систематских решења и унапред одређена схватања о томе шта се у уметничка дела жели изнова поставити проблем начелног одређивања уметности и разумевања њене судбине у савременом свету.ЛИНГВИСТИКА – наука која се бави проучавањем језика претежно са становишта њеног историјског развоја и унапређивање између различитих језика. У ХХ веку се утемељује као наука која проучава језик као средство споразумевања и на тој основи развија широко замишљено проучавање језика као специфичне структуре која служи преношењу информација.СЕМИОТИКА – наука која проучава знакове и односе међу знаковима и знаковним системима. Њу занима како је уопште могуће означавање, какве врсте знакова постоје и како је могуће да знакове препознајемо.

3.СТИЛИСТИКА

3.1.Стилистика као наука о изражајним вредностима језикаСтилистика је наука која проучава емотивне особине језика и која тумачи сва она одступања од уобичајног начина споразумевања која у наш језички израз уноси наше емоције. Она проучава језик у његовој живој вези са ситуацијом у којој се изражавамо,ако и с мишљу, осећањем, намерама и хтењима онога ко говори, са циљем који је онај ко говори хтео да постигне код оних којима се обраћа, оцењујући колики је језички израз сагласан са тим намерама, колико је адекватан њима, колико је исцрпно, складно и убедљиво саопштио те намере говорника. Стилистика оцењује начин на који је та мисао саопштена и складност језичког израза са мишљу и осећањем, и у каквој ситуацији је та мисао изречена, која су језичка средства изабрана да се та мисао изрази, колико средства одговарају карактеру и њеним намерама, колико сугстивно делују на нас, итд. Стилистика посматра језички израз у свој његовој живој сложености и целовитости: -каквом је гестикулацијом и мимиком пропраћен тај израз; -с којом интонацијом, јачином и ритмичким темпом је изговаран; -коликом и каквом је осећајношћу прожет... Стилистика оцењује конкретну употребу језика у одређеној ситуацији и са одређеним намерама.

3.2.Нормативна и дескриптивна стилистикаНормативна стилистика је схватање стила као опште прихваћеног начина изражавања-модерна стилистика. Описан стилистика је лингвистичка дисциплина која има тек посредну важност за теорију књижевности, уколико она својим методама анализе и својим појмовним саставом омогућује такву анализу језика књижевног дела каква мора бити важна и за општу књижњевно теоријску анализу.

3.3.Традиционално и модерно схватање стилаСтил - метална писаљка за писање – рукопис – начин писања. Стил значи или добар начин писања или говорења, или такав начин говорења, односно писања који је својствен некој књиж. епохи, школи, писцу или неком поједином делу. Pod stilom podrazumevamo jedinstvo svih mislilackih , osecajnih i ostalih duhovnih sposobnosti jednog pisca izrazenih u njegovom delu jedinstvenim jezikom koji je svojstven tom piscu . Pod stilom jednog dela razumemo jedinstvo i harmoniju svih elemenata knjizevnog dela u jedinstvenoj umetnickoj strukturi

3.4.Песнички језикPesnicki jezik je : jezik knjizevnih umetnickih dela , koji se odlikuje konkretnoscu ( slikovitoscu ) u opisivanju , emocionalnoscu u tonu izrazavanja , ritmicnoscu i preobrazajem , punocom i sirinom znacenja reci.Konkretnost ( slikovitost ) pesnickog jezika je takva osobina njegova koja izvire iz konkretno-slikovitog karaktera umenickog stvaranja . Jezikom pisac stvara konkretne slike koje mi sugestivno dozivljavamo : koje kazuju misao i osecanje piscevo o pojavama koje je naslikao . Pisac zapaza konkretne pojedinosti neke licnosti , predmete ili pojavu u zivotu , odabira medju njima one koje su karakteristicne i znacajne za onaj smisao koji on vidi u tim licnostima , predmetima i pojavama i snagom svoje maste stvara jezikom novu , umetnicku sliku zivota. Umetnicka vrednost tih slika ogleda se u tome koliko je pisac uspeo da nam recima docara spoljasnji izgled , pokrete , boje , zvukove, mirise, oblike, i ostale osobine tih predmeta i pojava , tako da ih mi sto sugestivnije dozivljavamo. Ali umetnicka vrednost tih slika ogleda se i u tome koliko je dubokog i sirokog smisla pisac otkrio u tim licnostima , predmetima i pojavama i koliko je to jezicki verno naslikao i izrazio , tako da iz tih slika i mi saznamo onaj smisao koji je pisac u njima nasao.

 Emocionalnost pesnickog jezika je : takva osobina njegova koja izvire misaono-emocionalnog stava piscevog prema opisanim pojavama . Pisac jezikom izrazava taj stav na taj nacin sto odstupa od obicnog nacina izrazavanja , harmonicno stilizujuci taj svoj poremeceni jezicki izraz. Knjizevnik je misaona i osecajna licnost koja humano reaguje na opisane pojave, iznoseci u svom delu veoma snazno i izrazito svoj emocionalno-misaoni stav . Uzbudjeni govor uopste , i kod obicnih ljudi , odlikuje se raznim odstupanjima od normalnog govora ; poremecenim redom reci i recenica , ponavljanjem i gomilanjem reci istog ili slicnog znacenja , redjanjem reci po jacini preuvelicavanjem , pitanjima i uzvicima , raznim neobicnim spregovima reci i upotrebom reci s prenesenim znacenjem, itd.Takav je i uzbudjeni emocionalni govor knjizevnika . Ali emocionalni govor knjizevnika razlikuje se od obicnog , spontano izrazenog afektivnog govora obicnih ljudi po tome sto je on harmonicno stilizovan u skladu sa emocijom koja se izrazava . Ta stilizacija se ogleda i u izboru reci , i u njihovom slaganju , i u ritmicnosti , i u skladnoj sugestivnoj kombinaciji slikovitih pojedinosti , kao i u adekvatnom i snaznom jezickom uoblicavanju tih pojedinosti. Ritmicnost pesnickog jezika je takva njegova osobina koja ritmickom organizacijom govora stilizuje i kondezuje emociju i misao stvarajuci i kod pesnika i kod citalaca predispoziciju za emocionalno pesnicko dozivljavanje i pojacavajuci to dozivljavanje skladom izmedju emocije i njene ritmicke stilizacije. Pored ostalih nacina stilizacije , emocija se i ritmicki stilizuje , nalazeci u odgovarajucem ritmu najbolje sredstvo da se zgusne , kondezuje i snazno izrazi. Bez ritmicke stilizacije pesnicki izraz bi se rasplinuo , razvodnio i oslabio emociju. Smisao pesme dobija svoju punu vrednost , svoje snazno emocionalno znacenje bas preko odredjenog ritma . Ritam u poeziji kao da nas prebacuje sa koloseka svakodnevnog obicnog sporazumevanja pomocu jezika na kolosek emocionalnog pesnickog dozivljavanja . Pesnik dozivljava i snazno izrazava svoju emociju bas njenom ritmickom stilizacijom , a citalac se njom najbrze prenosi u raspolozenje koje je vladalo pesnikom pri stvaranju knjizevnog dela . Ma koliko da je tesko uvek utvrditi i objasniti vezu izmedju ritma i emocionalno-misaone sadrzine , ta veza, sklad izmedju njih , uvek postoji i predstavlja i u tom ritmickom pogledu jedinstvo sadrzine i forme . Ukoliko je to jedinstvo vece , utoliko snaznije i potpunije dozivljavamo knjizevno delo. Preobrazaj , punoca i sirina znacenja pesnickog jezika ogleda se u njegovu bogatstvu i jezgrovitosti u njegovim simbolicnim znacenjima i u njegovoj ekspresivnosti. Knjizevnik prosiruje unutrasnja znacenja reci otkrivajuci u njima sve novije osobine i sve vece mogucnosti za novo, neobicno i neuobicajeno sprezanje njihovo. On bogati jezik ne samo time sto stvara nove reci ili sto uvodi sveze dijalekatske reci u svoj pesnicki jezik nego i time , i to mnogo vise sto prosiruje pojam reci puneci ih sve novijim znacenjem .Na taj nacin njegov jezik postaje zbijen i jezgrovit , sto mu omogucuje da ostvaruje osnovnu tendenciju umetnosti: da sa sto manje reci kaze sto vise. Toj osnovnoj tedenciji umetnicke knjizevnosti da njen izraz ima sto punije znacenje najbolje odgovara simbolicko izrazavanje kada jedna rec koja oznacava neki konkretan predmet u isto vreme siroko upucuje na slozen krug apstraktnih ideja . Simbolicnost pesnickog jezika ogleda se na prvom mestu u upotrebi reci - simbola , ali takodje i u upotrebi svih prenesenih znacenja reci.Njim se pored punoce znacenja postize i najpotpunije jedinstvo sadrzine i forme , jer simboli i uopste reci s prenesenim znacenjem oznacavaju i konkretno i opste. Ekspresija jezika , tj. sklad izmedju glasovnog sastava reci ili njenog oblika i njenog misaono-emocionalnog znacenja , neobicno se povecava u pesnickom jeziku. Opstoj ekspresiji jednog nacionalnog jezika knjizevnik predaje jednu posebnu , svoju, uvek novo ostvarivanu ekspresiju u svojim delima . Ekspresijom se i culno postize jedinstvo sadrzine i forme jer se fizicko zvucenje glasova sliva s njihovom apstraktnim znacenjem.

3.5 Stilske figure

- su posebni oblici i nacini izrazavnja u pesnickom jeziku koji se ogledaju u novim i neobicnim spregovima reci, u upotrebi reci s prenesenim znacenjem (tzv. Tropi) u izmenjenoj recenickoj intonaciji. Kao i u zvukovnom saglasavanju reci s misaono-emocionalnim znacenjem sadrzine sto sve dolazi kao posledica pesnikove teznje da kondezovanim i sugestivnim jezikom sto konkretnije i dublje izrazi svoje misaono-emocionalne sadrzaje. Ako je pesnicki jezik posebna , specificna upotreba jezika kojom se postizu odredjeni umetnicki efekti (konkretnost slike, jacina emocije, i sirina i dubina misli), onda ce i oblici i nacini njegova izrazavanja biti drugaciji od oblika i nacina izrazavanja bilo koje druge upotrebe jezika (naucne, svakodnevne, novinarske). Knjizevnik povezuje reci tako da iz njih izvuce najdublji i najizrazitiji smisao za odredjenu situaciju da ih ucini snaznim u njihovom sugestivnom delovanju {poredjenje, epitet, hiperbola, gradacija, tautologija...} Osnovna teznja knjizevnika jeste da se kondezovano izrazava , da sa sto manje reci postigne maksimum znacenja i efekta. Tropi {metafora, metonimija, personifikacija, simbol}, narocito su pogodni za tu kondezaciju izraza, jer oznacavaju jedan predmet po nekoj njegovoj bitnoj osobini a u isto vreme siroko obuhvataju i niz drugih njegovih osobina .Upucujuci pak svojim prenesenim smislom na drugi predmet , oni obuhvataju taj predmet ne samo sa svim njegovim osobinama nago i sa svim njegovim vezama s drugim predmetima , i tako dovode do snaznog emocionalnog zvucanja i dubokog misaonog prodiranja. Emocija izaziva izmenjenu intonaciju , i obrnuto - razne promene intonacije dovode do odredjenih emocionalnih efekata: intimiziranja, sugestinosti {apostrofa,retorsko pitanje...} Odredjenom zvukovnom orkestracijom { onomatopeja, onsonanca, alteracija, lirski paralelizmi} postizu se jezikom i zvucni efekti , kao sto se snazno povecava i ekspresivnost jezika. Stilske figure su prirodni izraz umetnickog nacina misljenja, osecanja,i saopstavanja . Knjizevnik se drugacije i ne moze izrazavati jer ga njegova misao-emocija i umetnicka potreba da te svoje misli - emocije saopsti u konkretnom culnom obliku nagone da svakodnevni jezik tako preinacava i preobrazava kako bi njim sto celishodnije { u skladu sa svojim umetnickim , estetskim namerama } saopstio svoje duhovne sadrzaje.Stilske figure su samo, dakle, prirodni izraz umetnicki stilizovanih misli i emocija pesnikovih.One jos jednom potvrdjuju jedinstvo sadrzine i forme { izraza} u knjizevnim umetnickim delima.

Stilske figure:

-Poređenje, osnovna i najčešća figura. Sastoji se od tri člana: od predmeta koji se poredi, od zajedničke osobine tog predmeta i onog sa kojim se poredi, i od samog predmeta sa kojim se poredi. Poređenjem nam pisac i svoj misaoni i svoj emocionalni stav prema predmetima koje opisuje. npr:¸¸žuti se drum kao neubjeljena krpa platna¸¸-Kontrast (antiteza), suprotstavljanje dveju ili više reči ili pojmova uočljivo različita ili suprotna značenja. npr:¸¸šta se beli u gori zelenoj,..¸¸-Metafora, (skraćeno poređenje) najpoznatija pesnička figura kojom se prema principu sličnosti prenose pojmovi i imena iz jednog polja značenja u drugo polje i tako povezuju naizgled udaljeni i nespojivi fenomeni. npr: ¸¸čovek=lisica¸¸-Personifikacija, pridavanje osobina živih bića neživoj prirodi. npr:¸¸nesreća brzo korača¸¸-Alegorija, prenesen govor; proširena metafora prenesena na sliku i radnju. Npr:¸¸tebe, braću ljude, i sve žive duše¸¸-Epitet, reč ili grupa reči koja se dodaje glavnoj reči da bi se nešto konkretnije označilo. Npr:¸¸Sivo sumorno nebo¸¸-Perifraza, nastaje kada se prava reč kaže opisno radi življeg i tačnijeg utiska. npr:¸¸umro je=otišao u večna lovišta¸¸-Metonimija, zamena pojma drugim koji su u vezi. npr:¸¸živi od svojih ruku¸¸-Ironija, pretvaranje, kazivanje suprotnog od onog što se misli. Npr:¸¸dobar si mi ti prijatelj¸¸-Simbol, ime nekog konkretnog predmeta postaje oznaka za neki apstrktan pojam. npr:¸¸gavran=nesreća¸¸-Paradoks, misao koja na prvi pogled izgleda protivrečna a u stvari je tačna i duboka. npr:¸¸četvrti svetski rat bi se vodio lukom i strelom¸¸-Aluzija, misao se kazuje na uvijen način,posredno. npr:¸¸pošao kao Janko na Kosovo¸¸-Hiperbola, preuveličavanje osobina predmeta ili intenziteta radnje u cilju jačeg emotivnog delovanja. npr:¸¸kad je viđu đe se sije mlada, svijet muse oko glave vrti¸¸-Gradacija, postepeno pojačavanje izraza ređanjem osećanja i slika od najslabijih do najjačih. Npr:¸¸jes slobodo moj rođeni sinko¸¸ -Tautologija, kad se isti pojam ili ista misao kaže dva ili više puta rečima istog ili sličnog značenja. npr:¸¸život teče burno, glamurosno...¸¸-Apostrofa, neposredno obraćanje rečima osobi koja nije prisutna, ako da jeste. npr:¸¸o Vrbo selo drago...¸¸-Retorsko pitanje, kada se jedna misao kaže u upitnom obliku, anjen smisao je u osnovi potvrdan, negativan i pozitivan. npr:¸¸-Elipsa, kratko jezgrovito izražavanje. npr:¸¸mladost-ludost¸¸-Asident, da bi dinamika radnje bila življa, brža, napregnutija u nabrajanju se izostavljaju sveze. npr:¸¸ i polsident, isti zadatak samo sa svezama.-Lirski paralelizam, . npr:¸¸-Onomatopeja, imitiranje peirodnih zvukova dajući njegov akustični ekvivalent. npr:¸¸vetar huji¸¸-Asonanca, ponavljanje istih samoglasnika u više reči jednog ili više stihova. npr:¸¸...tu ludu, ludu vruću krv.¸¸ i aliteracija, podudaranje početnih slova kad dve ili više reči počinju istim suglasnikom. Npr:¸¸i cvrči, cvrči cvrčak¸¸-Igra rečima, glasovno podudaranje dveju reči ili izraza s različitim značenjem koristi za duhovito variranje po smislu tih reči. npr:¸¸šta me seca s meseca¸¸3.6..ВЕРСИФИКАЦИЈА- метрички системЈесте наука о ритму у стиловима. Систем метричких правила настао у античкој књижевности. Данашња наука о стиху утврдила је још ТРИ система версификације који су се историјски смењивали у европским књижевностима:-МЕТРИЧКИ (квантитативна версификација)- узима се количина (квантитет) времена потребног за изговарање једног слога. -ТОНСКИ и ТОНСКОСИЛАБИЧКИ (квалитативна версификација)- систем се у њима одређује према наглашености слогова, без обзира на дужину њиховог трајања. Дужине слога: мора (2/5 сец.), неколико мора чине такт (стопа), неколико стопа стих и неколико стихова строфу.Слогови се деле на дуге и кратке. Дуги траје две море, а кратки једну мору. Према броју и распореду дугих и кратких слогова су одређене стопе. Трохеј- стопа од три море (дуг+кратак); Јамб- стопа од три море (кратак+дуг); Дактил- стопа од четири море (дуг+2кратка). Трохејски стихови имају наглашене све непарне слогове, јампски све парне, а дктилски сваки тређ слог почевши од првог (1,4,7...).-СИМБИЧКА. Сви стихови исте дужине, краткоћа и дужина слога се изгубила. Слогови се изговарају једнаком дужином, а илтус (гласни удар) пада на крају стиха, а по некад и на почетку. Од наглашених асонанци на крају стиха развила се р и м а. Најчувенији стих АЛЕКСАНДРИНАЦ. Поред овога јављају се: 8-ерац, 10-терац, 11-терац, 13-терац, 16-терац.Наша версификација је СИЛАБИЧКО- ТОНСКА. Ритам се у њој одређује према броју слогова у стиху и према оgмору на одређеном месту у стиху, према цезури (силабички принцип), као и према распореgу акцената (тонски принцип).

3.7.Врсте стихова и строфа; Слободни стих и римаВрсте стихова и строфа које су карактеристичне за југословенску књижевност су:Народна поезија:а)Епски gесетерац – одређен са бројем стихова. Четврти и десети слог су наглашени. Стална цезура (пауза) након 4-тог слога дели га на дава дела;б)Лирски gесетерац – има сталну цезуру након 5-тог слога;в)Стих буговштица – стих са прилично нестабилним бројем слогова, најчешћи 15-терац или 16-терац са цезуром иза седмог одн. Осмог слога;г)Трахејски или симетрични осмерац – има 8 слогова и цезуру након четвртог, при чему слог на крају стиха и слог пре цезуре никад нису наглашени;д)Двоструко римовани 12-терац – стих од дванаест слогова са изразитом цезуром након шестог слога и са парним римама првих делова стиха и на крају стиха.Поред гор наведених имамо још и симетрички и несиметрички 16-терац (3+3, 2+4, 4+2), и несиметрички осмерац (5+3,3+5).Уметничка поезија:Поред епског и лирског десетерца и осмерца из народне поезије, које су нарочито употребљавли наши романтичари: Б. Радичевић, Змај, Јакшић, јављају се и непарни стихови (7-мерац, 9-терац, јампски десетерац, 11-терац). Код Дучића Ракића веома су чести и стихови од 12 слогова, а код новијих песника преовлађује тонски стих (број слогова у стиху као и број ненаглашених слогова између наглашених слободно варира, док је сталан број само наглашених слогова) и слобоgни стих (одбијање риме. Стихови су различите дужине. Уместо риме користи се асонанца и алитерација строфе).

4. КЊИЖЕВНИ РОДОВИ И ВРСТЕ

Podela knjizevnosti na rodove i vrste je prirodna podela poezije izvrsena najpre na osnovu tri osnovna nacina pesnikovog dozivljavanja sveta{ tri knjizevna roda : lirska, epska i dramska poezija } ; a zatim na osnovu konkretnih nacina uoblicavanje odredjenih sadrzaja u pojedinim knjizevnim delima { knjizevne vrste: lirska pesma, ep. pripovetka, roman, tragedija , komedija...} pri cemu se spoljasnje i unutrasnje osobine njihove skladno spajaju ostvarujuci jedinstvo sadrzine i forme. Pesnikovo dozivljavanje sveta zavisi u stvari od njegovog odnosa prema objektivnom svetu: ako se pesnik stapa sa svetom oko sebe , ako unesi sebe u njega i njega u sebe , i boji taj svet svojom subjektivnom osecajnoscu , imamo lirsku poeziju; ako pak pesnik sa svog udaljenog stajalista mirno posmatra svet i zivot kao nesto sto se odvija van njega , ako on kao posmatrac ima interese i ljubavi za sve pojedinosti u tom zivotu i objektivno nam slika sarolikosti i punocu tog zivota , imamo epsku poeziju; najzad ako pesnik dozivljava svet i zivot prvenstveno kao sukob protivrecnosti koje traze da budu razresene i ako se takvo njegovo osecanje prikazuje jednom dinamickom akcijom njegovih licnosti , imamo dramsku poeziju. Taj odnos pesnikov i njegova razlicita osecanja najpotpunije se uoblicavaju u pojedinim knjizevnim vrstama . Tako, npr. melanholicna osecanja najpotpunije se izrazavaju u lirskoj pesmi{elegija } , osecanje mirnog posmatranja sveta i uzivanja u njegovoj sarolikosti - u epu , osecanja punoce sveta - u romanu, osecanje tragicnog - u tagediji, osecanje komicnog - u komediji itd. Na taj nacin knjizevni rodovi i vrste su ustvari posledice osnovne teznje u umetnosti da se odredjenim formalnim oblicima postigne najpotpunije uoblicavanje pojedinih umetnickih sadrzaja {jedinstvo sadrzine i forme } , tako da svako knjizevno delo predstavlja po jedan osoben vid pesnikovog dozivljavanja sveta.Od pesnikove individualnosti zavisi koliko ce se njegovo delo po svojim osobinama pribliziti cistom teorijskom vidu knjizevnog roda i vrste kome njegovo delo pripada , a svako ne slaganje u tom pogledu moze nam posluziti za blize odredjivanje pesnikova talenta , obrazovanja , pripadanja odredjenoj skoli, sirine dozivljavanja , svesne teznje i potrebe za novinama.

  4.1.Lirska poezija- je najsubjektivniji knjizevni rod , u kome se neposredno iskazuje cista emocija , ritmicki i zvucno uoblicena izrazena subjektivnim simbolickim slikama , koje se asocijatrivno grupisu oko osnovnog motiva. U osnovi svakog knjizevno umetnickog dela lezi subjektivna pesnikova emocija i smisao.Ali u lirskoj poeziji ta subjektivnost je najjace izrazena jer lirski pesnik projicira svoje osecajnost u citav spoljni svet , unosi sebe u njega i njega u sebe. Emocija lirskog pesnika je jedinstvena i nedeljiva . Ona ne dopusta da je remete druga osecanja i misli . jer pesnik boji sve stvari i pojave u svetu emocionalnom totalnoscu svoga osnovnog osecanja . Ona je zbog toga zgusnuta , intezivna i prozima celo bice pesnikovo. U isto vreme ona se neposredno pretvara u jezik, bez posredovanja nekog dogadjaja kao u epici i drami .U njoj nema ni pricanja ni razvijanja dogadjaja . Lirska emocija nalazi svoj najpotpuniji i najadekvatniji izraz u ritmickoj organizaciji jezika , kao i u zvucnoj , ekspresivnoj vrednosti reci i jezika . Ritmom se emocija kondezuje i stilizuje , a ekspresivnoscu reci se materijalizuje u jezik , tako da se emocija i jezik , preko ritma i ekspresivnosti slivaju u jedinstvo sadrzine i forme . Lirski pesnik ne stvara detaljnu sliku , vec izborom odredjenih pojedinosti koje su u skladu sa njegovom emocijom sugestivno prenosi i na citaoca ili slusaoca svoje osecaje. Te slike imaju obicno preneseno dublje i sire znacenje , tako da se njima simbolicki siroko upucuje na niz pojava koje su u harmoniji sa pesnikovim osecanjem . Sve to omogucuje da se u lirici postize u najvecoj meri osnovna teznja u umetnosti ; da se minimumom jezickih sredstava postigne maksimum pesnickog sadrzaja. Posto u lirici nema pricanja ni fabule , oko koje bi se kao oko jezgra okupljele sve pojedinosti , njena kompoziciona arhitektonika se postize asocijativnim grupisanjem pojedinosti oko osnovnog motiva . Osnovni motiv se tako prosiruje nizom asocijativnih slika , a na kraju se poentom ukazuje na zakljucni smisao pesme .

Podela lirske pesme:Ljubavna pesma – osnovno osećanje je osećanje ljubavi prema osobi drugog pola;Elegija – pesma sa izrazito tužnim osećanjem u kojoj pesnik žali za nečim što je nepovratno prošlo ili izgubljeno za njega;Opisna pesma – povezuje se raspoloženje pesnika sa nekom pojavom u prirodi koja odgovara tom raspoloženju;Rodoljubiva i socijalna pesma – inspiriše se kolektivnim osećajem nacije ili jedne klase društva;Satirična pesma – iskazuje se osećanje pesnikove ogorčenosti na mane pojedinca i društva;Epigram – kratka duhovita pesma u kojoj u jezgrovitom obliku se ismejava negativna osobina pojedinca i društva;Oda, himna, ditiramb – pesma svećenog tona u obraćanju mitskim ličnostima i značajnim ljudima.  - specijalna svečana pohvalna pesma upućena bogu ili heroju, - stara Grčka kultna pesma u slavu boga Dionisa; Misaona pesma – pesma iznosi svoj duboko emocionalni odnos povodom misli koja ga je uzbudila;Gnoma – kraća pesma koja izražava duboku misao Epitaf – nadgrobni natpis u kome se u ozbiljnom ili šaljivom tonu iznosi neka osobina pokojnika, Moto - kazivanje glavne ideje nekog dela;

4.2.Epska poezija

- je knjizevni rod u kome pesnik prica o dogadjajima koji su prosli i zavrsili se , u stihu ili prozi , i u kome pesnik posmatrajuci svet sa jednog udaljenog stajalista i uzivajuci u njegovoj sarolikosti i celovitosti , sa interesovanjem se zadrzava na mnogim pojedinostima u tom svetu , sto sve daje ovom knjizevnom rodu vid objektivnosti i neutralnog pesnikovog odnosa prema dogadjajima koje opisuje . Epski pesnik je posrednik izmedju dogadjaja i slusalaca , odnosno citalaca , i to postojanje pricaoca je osnovna formalna karakteristika epske poezije , iz koje izviru i sve njene unutrasnje osobine . Dogadjaji o kojima epski pesnik prica i koji su se zavrsili daju utisak kao da su se vrsili nezavisno od njegove volje , iako je u stvari epski pesnik subjektivni tvorac pesnickog sveta koji opeva .  Epska poezija je najpre nastala kao kolektivna umetnicka tvorevina u stihu . Njena najglavnija vrsta bio je ep u kojem je u uzvisenom pesnickom tonu ispricana mitska i legendarna povesnica jednog naroda , njegova idealizovana herojska proslost, koja je budila divljenje i podsticala na pozrtvovanje .Kada je u 18. veku razvitak nauke onemogucio mitsko shvatanje sveta, a razvitak stampe omogucio obracanje pesnika pojedinacnom citacu , epopeju u stihu smenio je roman u prozi, koji je opisivao zanimljive zgode iz zivota pojedinca, a kasnije slikao coveka kao clana drustva i , u moderno doba , kao duhovnu jedinku u svetu ideja . Posto je udaljen od dogadjaja koje opeva, epski pesnik je u mogucnosti da iz jedne vremenske distance obuhvata svet sirokim pogledom, da sagleda celovitost njegovog zbivanja i da uziva u njegovoj pomoci i raznovrsnosti, pridajuci svome kazivanju vid neutralnog posmatranja i opisivanja dogadjaja. Zbog toga radnja epskih tvorevina tece lagano , siroko, sa obiljem epizoda, narocito u velikoj epskoj formi { epopeji i romanu } , a kompoziciona struktura je veoma slobona , vremenski i prostorno neogranicena, sto je omogucilo modernim romanopiscima da kompozicionim mesanjem kategorija vremena ukazu na problematiku vremena koja sve vise pritiskaju savremenog coveka . Objektivnost epske poezije ne treba shvatiti kao pasivnu neutralnost pesnikovu u odnosu na dogadjaje koje opisuje { jer pesnik je njihov tvorac i on upravlja njihovim tokom, a ta njihova neutralnost je samo prividna }, nego kao sto vecu saglasnost imedju epske tvorevine i objektivnih zakonitosti koje vladaju u zivotu.Podela epske poezije: Deli se na u stihu: - epska pesma - mnogo manji obim od epa, o jednom događaju manjeg značaja sa manje lica ;i -ep – junačka pesma, jedinstveno pesničko prikazivanje izvesnog niza znatnih događaja okupljenih oko jednog središta; i u prozi – pripovetka – mala epska forma, kraća od novele; - novela – mala epska forma, kraći period, duža od pripovetke; i –roman – velika epska forma koja je zamenila epopeju, opisuje veće periode iz života nekih ličnosti iz najrazličitijih oblasti života.

 4.3.Dramska poezija

- je knjizevni rod u kome pesnik u obliku neposrednog predstavljanja na pozornici prikazuje neku razdvojenost u coveku i u svetu , borbu dvaju suprotnih stavova , koja u jedinstvenoj i dinamickoj radnji dovodi do pobede jednog od njih , jacajuci nasu moralnu osetljivost i potrebu za suprostavljanjem zla. Drama je knjizevni rod koji tek na pozornici dobija svoje puno ovaplocenje . Pozornica pridaje dramskoj radnji istinitost i uverljivost koje ima svaka pojava u zivotu koju vidimo svojim ocima i cujemo svojim usima . Pri tome veliki znacaj imaju reziseri i glumci , koji u pozorisnom izvodjenju treba da postignu najtacnije i najdublje tumacenje smisla drame . Predmet dramske poezije je sva slozena skala zivotnih i drustvenih protivrecnosti , pocevsi od unutrasnje podvojenosti licnosti i sukoba dveju oprecnih teznji u njoj, preko borbe covekove protiv neke spoljasnje sile {prirodne ili moralne } , sve do velikih drustvenih sukoba. Otuda drama prikazuje svesni i voljni napor covekov da neku neprijateljsku prirodnu ili drustvenu stihiju humanizuje , da je pobedi ili savlada{drama i tragedija } ili bar da se pomiri sa njom {komedija } . Zato su dramski likovi, kao olicenje jedne ideje, veoma izrazite licnosti, izgradjeni kao od jednog komada , puni svesnog, namernog voljnog htenja i aktivnosti. Ta tematika sukoba i borbe najbolje se izrazava u obliku radnje, akcije i reakcije suprotnih sila. Zato je dramska radnja jedinstvena i celovita, bez prekidanja i umetanja statickih motiva, sva usmerena ka svome kraju , tj. ka svome razresenju. Posto je dramska radnja umetnicki apstrahovana iz slozenosti zivotnog i svetskog zbivanja, ona nuzno zahteva predstavljanje na pozornici, da bi na njoj dobila svoju zivotnu punocu i uverljivost.

 Bez obzira na to sto tragicni ili dramski junak strada, tragedija i drama podrzavaju nasu moralnu osetljivost jer izazivaju u nama sazaljenje za stradanje tragickog ili dramskog junaka, a pobudjuju osecanje protesta protiv zla.Komedija ucvrscuje tu nasu osetljivost samom pobedom razumnog principa u njoj. Otuda je dramska poezija i dobila naziv "skola za narod ".

Dramska se deli na: komediju (sa komične strane obrađuje rešive sukobe društvenog i psihološkog problema); tragediju (žalosna igra u kojoj je istaknut karakter boreći se za neku višu zamisao, i dolaz u sukob sa interisima svoje okoline); drama u užem smislu (dramska radnja u koju je unešen prozni govor)