POJAM O SEBI SLABOVIDIH ADOLESCENATA I … Stojković, I. i dr: Pojam o sebi slabovidih adolescenata i njihovih vršnjaka neoštećenog vida nje na osnovu procene koju o nama izražavaju

467

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 3. 467-478, 2011.

UDK: 159.923.2.072-056.262-043.6(497.11)

ID: 187381516Originalni nau!ni rad

Irena STOJKOVI"1

Fadilj EMINOVI"Sanja DIMOSKIAleksandra GRBOVI"Radmila NIKI"Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

POJAM O SEBI SLABOVIDIH ADOLESCENATA I NJIHOVIH VR!NJAKA NEO!TE"ENOG VIDA2

Cilj istra!ivanja bio je da ispitamo da li se slabovidi adolescenti razlikuju od vr"njaka neo"te#enog vida u pogledu dimenzija pojma o sebi. Uzorkom je obuhva#eno 49 slabovidih ispitanika i 123 ispitani-ka neo"te#enog vida uzrasta 14-18 godina koji poha$aju "kole u Beo-gradu. Kori"#ene su skale pojma o sebi Opa%i#a (1995) i skala op"teg samopo"tovanja Rozenberga (Rosenberg, 1965). Rezultati su pokazali da slabovidi adolescenti imaju ni!e op"te samopo"tovanje i ni!e proce-njuju vlastitu &zi%ku privla%nost, dok se u pogledu slede#ih dimenzija pojma o sebi: intelektualne sposobnosti, &zi%ke sposobnosti, vrednova-nje od strane drugih i racionalnost-emotivnost ne razlikuju od vr"nja-ka neo"te#enog vida. Rezultati upu#uju na potrebu daljih istra!ivanja mehanizama kojim slabovidost uti%e na formiranje pojma o sebi.

Klju!ne re!i: slabovidost, pojam o sebi, samopo"tovanje, adolescenti

1 E-mail: [email protected] Rad je realizovan u okviru projekta “Efekti primenjene #zi!ke aktivnosti

na lokomotorni, metaboli!ki, psiho-socijalni i vaspitni status populacije R Srbije” pod brojem III 47015, a kao deo podprojekta “Efekti primenjene #zi!ke aktivnosti na lokomotorni, metaboli!ki, psiho-socijalni i vaspitni status populacije osoba sa posebnim potrebama R Srbije” koji je #nansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnolo$ki razvoj R Srbije – Ciklus nau!nih projekata 2011-2014.

468


Slabovidost se, kao i drugi oblici ometenosti, odra!ava na razli"i-te domene psihosocijalnog funkcionisanja osoba (Huurre i Aro, 2000; Kef, 2002). Uticaj slabovidosti na psihosocijalno funkcionisanje je uglavnom posredan, odre#en "iniocima spolja$nje sredine. U tom pro-cesu naro"ito su zna"ajni "inioci dru$tvenog okru!enja: ekonomski, kulturni, obrazovni i vrednosni.

U nau"noj literaturi se sre%u brojna odre#enja pojma o sebi. Na osnovu analize de&nicija pojma o sebi razli"itih autora, Havelka zaklju-"uje da se pojam o sebi naj"e$%e odre#uje kao “ukupnost opa!aja, misli i ose%anja, ocena i predvi#anja osobe o sebi kao iskustvenom objektu i kao u"esniku u interakciji sa &zi"kim i socijalnim okru!enjem” (Havel-ka, 1992:175). Prema stanovi$tu ve%ine savremenih autora, me#u ko-jima je i Harter (Harter, 1990), pojam o sebi je izdiferenciran, odnosno osoba opa!a i vrednuje vlastito funkcionisanje u pojedinim oblastima relativno nezavisno od toga kako opa!a i vrednuje svoje funkcionisa-nje u drugim oblastima. Me#utim, mada izdiferenciran, pojam o sebi je integrisan, $to zna"i da osoba na osnovu do!ivljaja vlastitog funk-cionisanja u pojedinim domenima gradi op$tu sliku, do!ivljaj vlastite li"nosti. Mogu se razlikovati opisna i vrednosna komponenta pojma o sebi. Opisnu komponentu pojma o sebi "ine uverenja osobe o vlastitim osobinama. Vrednosnu komponentu pojma o sebi predstavlja samopo-$tovanje. Prema D!ejmsu (James, 1890/1950), samopo$tovanje osobe se mo!e izraziti kao odnos izme#u onoga $to osoba posti!e i njenih ambicija. Iz ovoga proizlazi da samopo$tovanje raste kako sa pove%a-njem uspe$nosti osobe, tako i sa smanjenjem njenih ambicija. Prema Rozenbergu (Rosenberg, 1979), jednom od najuticajnijih istra!iva"a pojma o sebi, samopo$tovanje nije jednostavan zbir vrednovanja vla-stitog funkcionisanja u razli"itim domenima, ve% doprinos razli"itih domena izgradnji op$teg samopo$tovanja zavisi od va!nosti koju za osobu imaju pojedini domeni. Iz ovakvog teorijskog stanovi$ta, prema kome je pojam o sebi izdiferenciran i celovit, proisti"e i da se pri empi-rijskoj proceni pojma o sebi pa!nja usmerava kako na procenu vlastite uspe$nosti u pojedinim domenima, tako i na op$te samopo$tovanje (Opa"i%, 1995).

Prema ogledalnom modelu selfa (looking glass model of self) koji je razvio Kuli (Cooley, 1902), pojam o sebi osoba gradi pounutrenjem stavova zna"ajnih osoba prema njoj. Dakle, mi gradimo samopo$tova-

469

Stojkovi!, I. i dr: Pojam o sebi slabovidih adolescenata i njihovih vr"njaka neo"te!enog vida

nje na osnovu procene koju o nama izra#avaju za nas zna$ajne osobe. Istra#ivanje koje su sproveli Kef i Dekovi! (Kef i Dekovi!, 2004) je po-kazalo zna$aj podr"ke koju primaju od roditelja i vr"njaka za samopo-"tovanje adolescenata o"te!enog vida.

Uticaj dru"tvenog okru#enja na razvoj pojma o sebi odvija se i kroz proces socijalnog pore%enja (Festinger, 1954). Osobe grade pro-cenu o vlastitoj uspe"nosti u pojedinim oblastima kroz pore%enje sa sebi sli$nim osobama. Tako%e, ostvarivanje ciljeva koje je osoba sama sebi postavila, ili su pred nju postavljeni od drugih osoba, predstav-lja kriterijum na osnovu kojih osobe grade sliku vlastite uspe"nosti. Istra#ivanja pokazuju da slabovidi adolescenti imaju zna$ajne te"ko!e u prevladavanju raznolikih situacija u okviru porodice, "kole i "irih socijalnih odnosa (Lopéz-Justicia, 2001). Iz toga se mo#e pretposta-viti da oni negativnije procenjuju vlastite kompetencije u razli$itim oblastima od vr"njaka neo"te!enog vida.

Dosada"nja istra#ivanja pojma o sebi slabovidih adolescenata dala su nesaglasne nalaze. Lif"ic i saradnici (Lifshitz, Hen & Weisse, 2007) su utvrdili statisti$ki zna$ajno pozitivnije vrednosti u svim do-menima pojma o sebi adolescenata o"te!enog vida (slabovidih i slepih) u odnosu na adolescente bez o"te!enja u Izraelu. Hure i Aro (Huurre & Aro, 1998) su utvrdili ni#e samopo"tovanje devojaka sa vizuelnim o"te!enjem od devojaka bez takvog o"te!enja, dok nije bilo razlika u nivou samopo"tovanja mladi!a sa vizuelnim o"te!enjem i bez njega koji poha%aju redovne "kole u Finskoj. Biti (Beaty, 1992) izve"tava o ni#im vrednostima samopo"tovanja i ni#im vrednostima porodi$nog selfa (procene vlastite adekvatnosti u porodi$nim odnosima) me%u slabovidim adolescentima nego me%u adolescentima o$uvanog vida, dok u drugim oblastima pojma o sebi nisu utvr%ene zna$ajne razli-ke izme%u te dve grupe adolescenata na uzorku mladih iz Sjedinjenih Ameri$kih Dr#ava.

Mogu!i razlog nesaglasnosti prikazanih rezultata je kori"!enje razli$itih operacionalizacija, odnosno instrumenata za procenu pojma o sebi. Me%utim, mogu!e je da ovi rezultati ukazuju na stvarne razlike koje postoje u efektima o"te!enja vida na pojam o sebi me%u adoles-centima u razli$itim zemljama. Naime, kako smo ukazali u uvodnom delu, efekti slabovidosti na pojam o sebi uslovljeni su socijalnim $i-niocima koji poti$u sa razli$itih nivoa, od neposredne interakcije sa

470


bliskim socijalnim okru!enjem, do "irokih kulturnih i ekonomskih faktora. Cilj ovog rada je da utvrdimo da li postoje razlike u pojmu o sebi izme#u slabovidih adolescenata i njihovih vr"njaka neo"te$enog vida na uzorku ispitanika iz na"e zemlje.

METOD

Uzorak

Uzorak slabovidih je obuhvatio 49 adolescenata (25 mladi$a i 24 devojke) uzrasta 14 – 18 godina koji su u periodu ispitivanja poha#ali slede$e "kole u Beogradu: Osnovnu "kolu za za"titu vida “Dragan Ko-va%evi$”, &kolu za u%enike o"te$enog vida “Veljko Ramadanovi$” i Sred-nju medicinsku "kolu. Uslovi da ispitanici u#u u uzorak slabovidih bili su da su slabovidi i da imaju intelektualni koli%nik iznad vrednosti 80. Slabovidost je odre#ena kao o"te$enje pri kome osoba na boljem oku, sa korekcijom, ima o"trinu vida u opsegu od 0,05 do 0,3. Podatke o o"te$e-nju vida i intelektualnom koli%niku, na osnovu kojih smo vr"ili odabir ispitanika, preuzeli smo iz "kolske dokumentacije o u%enicima.

Uzorkom ispitanika neo"te$enog vida obuhva$eno je 123-oje ado-lescenata (60 mladi$a i 63 devojke). Pri tome, vodili smo ra%una da uzorci ispitanika sa o"te$enjem i bez o"te$enja vida budu ujedna%e-ni na nivou grupa u pogledu pola, godina i "kolskog uspeha. Ujedna-%enost po mestu stanovanja je postignuta samo na srednjo"kolskom uzrastu, s obzirom da nismo mogli da do#emo do ispitanika osnov-no"kolskog uzrasta neo"te$enog vida koji borave u domu za u%enike.

Procedura ispitivanja

Nakon dobijanja saglasnosti od uprava "kola za sprovo#enje ispi-tivanja, pristupili smo prikupljanju podataka. Ispitanike smo upozna-li sa ciljevima istra!ivanja i pitali ih za saglasnost da u%estvuju u nje-mu. Ispitanicima neo"te$enog vida instrumenti su zadavani grupno u pisanom obliku. Ispitivanje slabovidih je sprovo#eno individualno, tako "to im je istra!iva% %itao tvrdnje, a oni su se usmeno opredeljivali za ponu#ene odgovore na skalama.

471


Instrumenti

Instrument za procenu pojma o sebi #iji je autor Opa#i! (1995) omo-gu!ava procenu vrednovanja vlastite uspe"nosti odnosno sposobnosti u slede!im oblastima: $zi#ka privla#nost, $zi#ke sposobnosti, opa%eno vrednovanje li#nosti od strane drugih osoba, emocionalnost-racional-nost i intelektualne sposobnosti. Skale namenjene svakoj od oblasti su Likertovog tipa. Ispitanici su za svaku tvrdnju birali jedan od ponu&e-nih odgovora na petostepenoj skali (1 - uop!te ne, 2 - uglavnom ne; 3 - ni da ni ne; 4 - uglavnom da; 5 – u potpunosti da). U Tabeli 1 za svaku skalu je naveden broj stavki koje je #ine, pouzdanost izra%ena Kronbahovim koe$cijentom Į unutra"nje konzistentnosti (Cronbach’s Į) utvr&ena na poduzorcima ispitanika sa o"te!enjem vida i bez o"te!enja, kao i tvrdnja koja pokazuje najvi"u korelaciju sa skalom u celini (posmatra-no na celokupnom uzorku).Tabela 1 - Skale instrumenta za procenu pojma o sebi Opa"i#a (1995):

broj tvrdnji, pouzdanost i reprezentativne tvrdnje

Skala Broj tvrdnji

Kronbahov Į koe$cijentReprezentativna tvrdnja

Slabovidi Bez o"te!enja vida

Fizi#ka privla#nost 12 .78 .91 Zadovoljan/na sam svojim

izgledom..Fizi#ke sposobnosti 12 .86 .86 Ose!am da imam puno

snage.Vrednovanje od drugih 14 .84 .96 Drugi ljudi imaju dobro

mi"ljenje o meni.Emocionalnost-racionalnost 9 .80 .88 Te"ko mi je da sakrijem

ono "to ose!am.Intelektualne sposobnosti 13 .85 .88 Malo mi je potrebno da

ne"to shvatim.

Kako pokazuju vrednosti Kronbahovog alfa koe$cijenta u Tabeli 1, utvrdili smo adekvatnu pouzdanost skala na oba poduzorka. Zani-mljivo je da, dok je pouzdanost drugih skala pribli%no jednaka me&u slabovidim i neslabovidim ispitanicima, na skalama $zi#ke privla#no-sti i vrednovanja od drugih pouzdanost je znatno ni%a me&u slabovi-dima nego me&u drugim ispitanicima.

472


Skala op!teg samopo!tovanja (Rosenberg, 1965) je skala koja ima !iroku primenu u istra"ivanjima. Sastoji se iz 10 tvrdnji od kojih sa skalom u celini u na!em istra"ivanju u najve#oj meri korelira stavka Uop!teno govore"i zadovoljan/na sam sobom. Pouzdanost skale koju smo utvrdili u na!em istra"ivanju izra"ena Kronbahovim alfa koe$cijen-tom iznosi .85 za obe grupe ispitanika. Na ovoj skali su ispitanici, kao i na instrumentu Opa%i#a, procenjivali koliko se sla"u sa svakom tvrdnjom biraju#i jedan od ponu&enih odgovora na ranije prikazanoj petostepenoj skali.

REZULTATI

Primenili smo jednosmernu analizu varijanse sa stanjem vida kao faktorom (kategorije: 1 - slabovidost; 2 - bez o!te#enja) i dimen-zijama pojma o sebi kao zavisnim varijablama za ispitivanje razlika u pojmu o sebi slabovidih adolescenata i adolescenata bez o!te#enja vida. Rezultati su prikazani u Tabeli 2.

Tabela 2 - Rezultati jednosmerne analize varijanse za ispitivanje razlika u dimenzijama pojma o sebi izme#u slabovidih adolescenata i

adolescenata sa o$uvanim vidom

DimenzijaSlabovidi

adolescentiAdolescenti bez o!te#enja vida F (1,170)

M SD M SDFizi%ka privla%nost 3.18 .81 3.46 .75 6.71**

Fizi%ke sposobnosti 3.58 .72 3.44 .64 0,56

Vrednovanje od drugih 3.80 .73 3.92 .71 0.02

Emocionalnost-racionalnost 4.56 .93 4.39 .98 0.44

Intelektualne sposobnosti 3.92 .83 3.88 .86 1.09

Op!te samopo!tovanje 3.44 .78 3.89 .65 15.35**

Legenda: M-aritmeti%ka sredina; SD-standardna devijacija; **p < 0.01.

473


Podaci u Tabeli 2 pokazuju da slabovidi adolescenti statisti#ki zna#ajno ni$e vrednuju svoju %zi#ku privla#nost od adolescenata bez o"te!enja vida (p<0.01). Dalje, op"te samopo"tovanje statisti#ki je zna-#ajno ni$e kod slabovidih nego kod njihovih vr"njaka bez o"te!enja vida (p<0.01). Nema statisti#ki zna#ajnih razlika izme&u dve posma-trane grupe ispitanika u vrednovanju vlastite uspe"nosti u slede!im domenima: %zi#ke sposobnosti, vrednovanje od drugih, racionalnost-emocionalnost i intelektualne sposobnosti.

DISKUSIJA

Cilj ovog rada je bio da istra$imo da li postoje razlike u pojmu o sebi slabovidih adolescenata i adolescenata neo"te!enog vida. Smatramo da ovaj problem ima teorijsku i prakti#nu va$nost. Sa teorijskog stanovi-"ta, zna#ajno je utvrditi da li se slabovidost odra$ava na pojam o sebi i, nadalje, na mehanizme kojima se taj uticaj ostvaruje. Sa prakti#nog sta-novi"ta, va$no je utvrditi da li je slabovidost povezana sa ni$im nivoima samopo"tovanja kako bi se vaspitni rad sa slabovidim u#enicima mogao usmeriti ka uklanjanju ili ubla$avanju ovog negativnog efekta.

Kako smo u uvodnom delu rada ukazali, dosada"nja istra$ivanja o povezanosti pojma o sebi i slabovidosti dala su nesaglasne rezulta-te. To ukazuje da slabovidost ne deluje neposredno na pojam o sebi, ve! da njeni efekti zavise od drugih #inilaca koji poti#u od osobe, ali i od njenog dru"tvenog okru$enja. U ovom istra$ivanju smo nastojali da utvrdimo da li se slabovidi adolescenti u na"oj sredini razlikuju od svojih vr"njaka neo"te!enog vida u pogledu pojma o sebi.

Na"i podaci su pokazali da instrumenti Opa#i!a (1995) i Roze-nberga (Rosenberg, 1965) razvijeni za populaciju osoba bez ometeno-sti pokazuju zadovoljavaju!u pouzdanost na uzorku slabovidih adoles-cenata (ona se kre!e u rasponu .78 - .86). Zanimljivo je da su koe%cijen-ti pouzdanosti utvr&eni me&u slabovidim i neslabovidim ispitanicima pribli$no jednakih vrednosti izuzev na skalama procene %zi#ke pri-vla#nosti i vrednovanja od strane drugih na kojima je ni$a pouzdanost me&u slabovidim adolescentma. To ukazuje na postojanje nesigurno-sti ovih adolescenta u pogledu vrednovanja svog %zi#kog izgleda i u pogledu toga kako ih vide i prihvataju osobe iz njihove okoline.

474


Rezultati na!eg istra"ivanja su pokazali da slabovidi adolescenti imaju lo!iju sliku o vlastitoj #zi$koj privla$nosti od vr!njaka neo!te%e-nog vida. Radoman (1986) je primenom tehnike crte"a ljudske #gure utvrdila da slabovidi adolescenti pokazuju “poreme%aj u telesnoj !emi, telesnom Ja i slici o sebi” kao i da ispoljavaju anksioznost u vezi sa sopstvenim telom i slikom o sebi. Slabovidost je $esto pra%ena spolja vidljivim deformacijama o$iju, prisilnim dr"anjem glave ili celog tela, smanjenom brzinom i skladno!%u telesnih kretnji. Usled ovoga, slabo-vidi se tokom odrastanja %e!%e sre%u sa ismevanjem vr!njaka, !to kod njih mo"e dovesti do sni"enog vrednovanja vlastitog #zi$kog izgleda.

Rezultati tako&e pokazuju da slabovidi ispitanici imaju staisti$ki zna$ajno ni"e samopo!tovanje od ispitanika neo!te%enog vida. Obja!-njenje ovog nalaza mogu%e je tra"iti u vi!e pravaca. Najpre, kako smo ukazali u uvodnom delu rada, samopo!tovanje osobe se formira pod uticajem socijalnog okru"enja, pri $emu je posebno zna$ajan odnos ro-ditelja prema detetu tokom detinjstva. Biti (Beaty, 1992) ukazuje da roditelji dece sa vizuelnim o!te%enjima, usled ose%anja krivice, poka-zuju sklonost ka preza!titni$kom i povla&uju%em odnosu prema nji-ma. Ovo vodi ka jo! ve%em ograni$enju detetove samostalnosti, koja je i ina$e umanjena usled o!te%enja vida. Kao posledicu, deca imaju manje mogu%nosti da do"ive ose%aj uspeha u ovladavanju razli$itim ve!tinama !to mo"e negativno uticati na njihovo samopo!tovanje. Da-lje, stavovi !ireg socijalnog okru"enja tako&e su zna$ajni u izgradnji samopo!tovanja osobe. Slabovide osobe izve!tavaju o ve%im te!ko%a-ma u sklapanju prijateljstava i izra"enijem ose%anju usamljenosti od osoba bez o!te%enja. Njihova dru!tvena mre"a je ograni$ena na po-rodicu, ro&ake i osobe sa ometeneo!%u (Huurre & Aro, 1998). Istra"i-vanja sprovedena u na!oj zemlji ukazuju da u razli$itim kategorijama stanovni!tva preovla&uju negativni stavovi prema osobama sa omete-no!%u (Mateji%-'uri$i% i 'uri$i%, 2007), kao !to su otvoreno ili prikri-veno odbacivanje, omalova"avanje i sa"aljenje. Ovakvi stavovi mogu se odraziti na samopo!tovanje osoba. Tre%e, prema D"ejmsu (James, 1950), samopo!tovanje se mo"e izraziti kao odnos postignu%a i aspi-racija individue. Slabovide osobe se susre%u sa izra"enijim te!ko%a-ma u porodi$nom, !kolskom i socijalnom funkcionisanju od njihovih vr!njaka neo!te%enog vida (Lopéz-Justicia, 2001), !to se odra"ava na samopo!tovanje. U na!em istra"ivanju se nije pokazala tendencija ka

475


izgradnji za"titnog idealnog pojma o sebi ili la#nog samopouzdanja na koje su ukazala ranija istra#ivanja (Beaty, 1992; Stanimirovi!, 2005, prema Stanimirovi! i $igi!, 2006). Ovo zaklju%ujemo na osnovu toga "to slabovidi adolescenti ni u jednom domenu pojma o sebi nisu posti-gli vrednosti vi"e od vrednosti vr"njaka neo"te!enog vida.

Nismo utvrdili statisti%ki zna%ajne razlike izme&u slabovidih ado-lescenata i adolescenata bez o"te!enja vida u pogledu procene vlastitih 'zi%kih i intelektualnih sposobnosti, vrednovanja od strane drugih i racionalnosti-emocionalnosti. Utvrdili smo statisti%ki zna%ajne ra-zlike izme&u dve grupe ispitanika u pogledu op"teg samopo"tovanja i procene svoje 'zi%ke privla%nosti koje nisu velike. To ukazuje da slabo-vidi adolescenti raspola#u uglavnom zadovoljavaju!im vlastitim sna-gama i podr"kom okoline da izgrade pozitivan pojam o sebi. Pfajfer i Pinkart (Pfei(er & Pinquart, 2011) su utvrdili da adolescenti o"te!e-nog vida pokazuju ve!e te"ko!e od drugih adolescenata u oblasti ukla-panja u vr"nja%ku grupu i romanti%nih odnosa, ali da se ne razlikuju od njih u pogledu procene vlastite uspe"nosti savladavanja razvojnih zadataka u brojnim drugim oblastima: prihvatanju pubertetskog sa-zrevanja, razvoju identiteta, autonomiji u odnosu na roditelje, izboru profesije, sticanju profesionalnih kompetencija, razvoju realisti%nog samo-opa#anja, bliskim prijateljstvima, svesnosti o polnoj ulozi i soci-jalno-politi%koj svesnosti.

Na kraju, potrebno je da uka#emo na metodolo"ku te"ko!u sadr-#anu u istra#ivanju. Dok su skale za procenu pojma o sebi ispitanici-ma neo"te!enog vida zadavane grupno, u pisanoj formi, slabovidim adolescentima su zadavane usmeno i individualno. Na%in zadavanja je mogao da uti%e na te#nju slabovidih ispitanika da se prika#u u ve!oj meri na dru"tveno po#eljan na%in, odnosno da biraju me&u odgovori-ma one koji ukazuju na pozitivniji pojam o sebi.

ZAKLJU)AK

Mo#emo zaklju%iti da se slabovidost kod adolescenata negativno odra#ava na pojam o sebi, mada efekti nisu veliki. Potrebno je dalja istra#ivanja usmeriti na utvr&ivanje %inilaca koji u%estvuju u ovoj vezi i mehanizama putem kojih se ta veza ostvaruje. Teorijska razmatranja

476


i dosada!nji empirijski nalazi ukazuju da izvore ove veze treba tra"iti pre svega u interakciji slabovidih i njihovog socijalnog okru"enja. Ova saznanja omogu#i#e delovanje u pravcu unapre$enja pojma o sebi sla-bovidih adolescenata.

LITERATURA

1. Beaty, L. A. (1992). Adolescent self-perception as a function of vision loss. Adolescence, 27, 707-714.

2. Cooley, C. H. (1902). Human nature and the social order. New York: Charles Scribner & Sons.

3. Festinger, L. A. (1954). %eory of social comparison processes. Human Relations, 7, 117-140.

4. Harter, S. (1990). Self and identity development. U: S. Feldman & G. Elliott (Eds.), At the !reshold (pp. 352-387). Cambridge: Harvard University Press.

5. Havelka, N. (1992). Socijalna percepcija. Beograd: Zavod za ud"benike i nastavna sredstva.

6. Huurre, M., & Aro, H. M. (1998). Psychosocial development among adolescents with visual impairment. European Child and Adolescent Psychiatry, 7, 73-78.

7. Huurre, M., & Aro, H. M. (2000). %e psychosocial well-being of Finnish adolescents with visual impairments versus those with chronic conditions and those with no disabilities. Journal of Visual Impairment & Blindness, 94, 625-637.

8. James, W. (1890/1950). !e principles of psychology. New York: Dover.

9. Kef, S. (2002). Psychosocial adjustment and the meaning of social support for visually impaired adolescents. Journal of Visual Impairment & Blindness, 96, 22-37.

10. Kef, S. & Dekovic, M. (2004). %e role of parental and peer support in adolescents well-being: a comparison of adolescents with and without a visual impairment. Journal of Adolescence, 27, 453-466.

477


11. Lifshitz, H., Hen, I., Weisse, I. (2007). Self-concept, adjustment to blindness, and quality of friendship among adolescents with visual impairments. Journal of Visual Impairment & Blindness, 101, 96-107.

12. Lopez-Justicia, M. D., Pichardo, M. C, Amezcua, J. A., & Fernandez, E. (2001). #e Self-Concepts of Spanish Children and Adolescents with Low Vision and #eir Sighted Peers. Journal of Visual Impairment and Blindness 95(3), 150-60.

13. Mateji!-$uri%i!, Z., $uri%i!, M. (2007). Socijalni stavovi studenata prema ometenima. U: D. Radovanovic (Ur.) Nove tendencije u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji, 87-106. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

14. Opa%i!, G. (1995). Li!nost u socijalnom ogledalu. Beograd: Institut za pedago"ka istra&ivanja.

15. Pfei'er, J. P. & Pinquart, M. (2011). Attainment of developmental tasks by adolescents with visual impairments and sighted adolescents. Journal of Visual Impairment & Blindness, 105, 33-44.

16. Radoman, V. (1986). Crte& ljudske (gure u funkciji istra&ivanja li%nosti gluvih, slabovidih i cerebralno paraliti%nih. Psihologija, 19, 128-137.

17. Rosenberg, M. (1965). Society and the adolescent self-image. Princeton, NJ: Princeton University Press.

18. Rosenberg, M. (1979). Conceiving the self. New York: Basic Books.

19. Stanimirovi!, D., )igi!, V. (2006). )ivotna perspektiva slepih adolescenata. Specijalna edukacija i rehabilitacija, 1-2, 47-58.

478


SELF-CONCEPT OF LOW VISION ADOLESCENTS AND THEIR PEERS WITHOUT VISUAL IMPAIRMENT

Irena Stojkovi!, Fadilj Eminovi!, Sanja Dimoski,Aleksandra Grbovi!, Radmila Niki!

University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

"e aim of the study was to investigate di#erences in self-concept between partially sighted adolescents and their peers without visual impairment. "e sample included 49 low vision adolescents and 123 adolescents without visual impairment aged 14 -18 who attended schools in Belgrade. Self-concept was measured using scales developed by Opa$i! (1995) and Rosenberg’s scale of general self-esteem (Rosenberg, 1965). "e results show that low vision adolescents have lower general self-esteem and lower levels of self-perceived physical attractiveness than their peers without visual impairment. "ere are no di#erences between the two groups in terms of other dimensions of self-concept: self-perceived intellectual and physical abilities, perceived attitudes of other persons toward oneself and rationality-emotiveness. Further research should focus on mechanisms through which low vision in%uences adolescents’ self-concept.

Key words: low vision, self-concept, self-esteem, adolescents

Primljeno, 5. 9. 2011. Prihva!eno, 22. 9. 2011.

Documents

POJAM O SEBI SLABOVIDIH ADOLESCENATA I … Stojković, I. i dr: Pojam o sebi slabovidih adolescenata i njihovih vršnjaka neoštećenog vida nje na osnovu procene koju o nama izražavaju