POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR - bofos.org.rs · Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom

VOJVOĐANSKA BANKA a.d. NOVI SAD Del.br. 01- 385 Novi Sad, 01.03.2002.god. Na osnovu člana 131., 132., 135., 136. i 145. Zakona o radu (“Sl. glasnik” br. 70/01), Konferencija sindikalnih organizacija Vojvodjanske banke a.d. Novi Sad, kao reprezentativni sindikat kod poslodavca, putem ovlašćenog lica i predsednik Vojvodjanske banke a.d. Novi Sad, mr Života Mihajlović, dana 01.03. 2002. godine, u Novom Sadu, zaključuju

POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR VOJVODJANSKE BANKE a.d. NOVI SAD

I OSNOVNE ODREDBE

Član 1. Ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor) uredjuje se prava, obaveze i odgovornosti po osnovu rada i iz radnog odnosa, medjusobni odnosi poslodavca i sindikata u Banci, postupak zaključivanja pojedinačnog kolektivnog ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlenog i poslodavca.

Član 2. Ovim Ugovorom uredjuje se: - zasnivanje radnog odnosa - radno vreme - odmori i odsustva - zaštita zaposlenih - zarada, naknade i druga primanja - zabrana konkurencije - naknada štete - prestanak radnog odnosa - ostvarivanja i zaštita prava zaposlenih - posebne odredbe, - savet i sindikat zaposlenih - zaključivanje Pojedinačnog kolektivnog ugovora i njegovih izmena i

dopuna - druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca - prelazne i završne odredbe

Član 3. Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim Ugovorom,ili nisu uredjena u skladu sa Zakonom i drugim zakonima, Opštim i Posebnim kolektivnim ugovorom koji obavezuju ugovorne strane ovog Ugovora, primenjuju se neposredno odredbe Zakona, i drugih zakona, Opšeg odnosno Posebnog kolektivnog ugovora.

PDF created with pdfFactory Pro trial version www.pdffactory.com

http://www.pdffactory.com

II ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 4. Radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje lice koje ispunjava zakonom propisane opšte uslove i posebne uslove utvrdjene zakonom i odgovarajućim aktom poslodavca. Aktom iz stava 1. ovog člana utvrdjuje se vrsta posla, stručna sprema i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima. Radni odnos sa licem mladjim od 18 godina života može da se zasnuje samo uz pismenu saglasnost roditelja ili staraoca, ako takav rad ne ugrožava njegovo zdravlje, moral, obrazovanje, odnosno ako takav rad nije zabranejn zakonom. Invalidna lica, strani državljani ili lice bez državljanstva zasnivaju radni odnos sa poslodavcem pod uslovima i na način utvrdjen Zakonom o radu, (u daljem tekstu: Zakon) ako posebnim zakonom nije drugačije odredjeno.

Član 5.

Zaposleni je dužan da obavesti poslodavca, pre zaključenja ugovora o radu, o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica, kao i da dostavi dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za rad. U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Član 6.

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa i broju lica sa kojima će se zasnovati radni odnos donosi predsednik Banke, odnosno zaposleni koga on ovlasti Poslodavac je dužan da slobodno radno mesto prijavi organizaciji nedležnoj za poslove zapošljavanja, a nema obavezu javnog oglašavanja.

Član 7.

O prijemu u radni odnos odredjenog lica, odluku donosi predsednik Banke.

2. Ugovor o radu

Član 8.

Radni odnos se zasniva ugovorom o radu, koji u pismenom obliku i u skladu sa odredbama Zakona zaključuju zaposleni i poslodavac i to pre stupanja na rad zaposlenog.



Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom. Ugovor o radu može da se zaključi na odredjeno ili neodredjeno vreme. Ugovor o radu u kome nije utvrdjeno vreme na koje se zaključuje, smatra se ugovorom o radu na neodredjeno vreme.

Član 9.

Ugovor o radu sadrži:

1) naziv i sedište poslodavca; 2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta

zaposlenog; 3) stručnu spremu i zanimanje zaposlenog; 4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja; 5) mesto rada; 6) vreme trajanja ugovora o radu na odredjeno vreme; 7) dan početka rada; 8) zaradu, rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja

zaposleni ima pravo; 9) vreme trajanja dnevnog i nedeljnog radnog vremena; 10) druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koji nisu utvrdjeni ugovorom o radu, primenjuju se odgovarajuće odredbe Zakona, opšteg akta, ovog Ugovora i drugog akta poslodavca.

Član 10.

Predsednik Banke zasniva radni odnos na osnovu odluke o izboru, ugovorom o radu, koji zaključuju Skupština Banke i predsednik Banke.

3. Stupanje na rad

Član 11. Zaposleni stupa na rad danom utvrdjenim ugovorom o radu. Ako zaposleni ne stupi na rad danom utvrdjenim ugovorom o radu, smatra se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen iz opravdanih razloga, ili ako se sa poslodavcem drukčije sporazumeo. Zaposleni ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa danom stupanja na rad.

4. Probni rad

Član 12.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad i dužina trajanja probnog rada.



Aktom iz člana 4. ovog Ugovora utvrdjuju se ona radna mesta za koja

je kao poseban uslov za rad predvidjeno da zaposleni odredjeno vreme provede na probnom radu, ali ne duže od tri meseca.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu Ugovor o radu sa otkaznim rokom, koji iznosi najmanje 5 radnih dana.

Probni rad u smislu stava 1. ovog člana ne može se utvrditi za pripravnika.

Član 13.

Obavljanje poslova na probnom radu prati neposredni rukovodilac i on

daje mišljenje o rezultatima probnog rada. Zaposlenom, koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće

radne i stručne sposobnosti, prestaje radni odnos istekom roka odredjenog ugovorom o radu.

5. Predhodna provera radnih sposobnosti

Član 14.

Aktom iz člana 4. ovog Ugovora utvrdjuju se poslovi za koje je kao poseban uslov za rad predvidjena predhodna provera radnih sposobnosti kandidata.

Član 15.

Predhodnu proveru radnih sposobnosti kandidata vrši neposredni rukovodilac u čiji organizacioni deo se vrši prijem.

Mišljenje o radnim sposobnostima kandidata neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dostavlja predsedniku Banke.

6. Radni odnos na odredjeno vreme

Član 16.

Radni odnos na odredjeno vreme, poslodavac može da zasnuje za obavljanje odredjenih poslova samo za period koji neprekidno ili sa prekidima traje najduže tri godine. Radni odnos na odredjeno vreme zasniva se pod uslovima i na način predvidjen za zasnivanje radnog odnosa na neodredjeno vreme. .

Član 17.

Radni odnos na odredjeno vreme može da se zasnuje: - kod obavljanja poslova koji se u toku svake kalendarske godine

obavljaju sa prekidima (sezonski poslovi, privremeno povećan obim rada);



- kod poslova čije obavljanje zahteva da zaposleni radi neprekidno duži vremenski period (rad na projektu i sl.);

- kad treba zameniti zaposlenog koji je privremeno odsutan; - u svojstvu pripravnika, radi osposobljavanja za samostalan rad. Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od

30 dana. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na odredjeno vreme,

prestaje radni odnos danom izvršenja posla, istekom odredjenog roka ili danom povratka odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na odredjeno vreme postaje radni odnos na neodredjeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovan radni odnos.

7. Radni odnos sa nepunim radnim vremenom

Član 18.

Radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom na odredjeno ili neodredjeno vreme. Aktom iz člana 4. ovog Ugovora utvrdjuju se poslovi sa nepunim radnim vremenom. Zaposleni, koji radi sa nepunim radnim vremenom, ima pravo na obavezno socijalno osiguranje i sva prava iz radnog odnosa, srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava nije zakonom, opštim aktom ili ovim Ugovorom drukčije odredjeno. Zaposleni iz stava 3. ovog člana može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

8. Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca

Član 19.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, izuzev poslova koji su opasni i štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu. Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu prethodnog stava, sadrži i odredbe o:

1) trajanju radnog vremena prema normativima rada za zaposlene u odredjenom vremenu;

2) vrsti posla i načinu organizovanja rada; 3) uslovima rada i načinu vršenja nadzora nad radom zaposlenih; 4) visini zarade za obavljeni rad i rokovima isplate; 5) uslovima korišćenja i upotrebe sredstava za rad zaposlenog i

naknade za njihovu upotrebu; 6) naknadi drugih troškova rada i načinu njihovog utvrdjivanja; 7) drugim pravima i obavezama.



Član 20.

Rad van prostorija poslodavca zaposleni obavlja sam, ili sa članovima

svoje porodice, u ime i za račun poslodavca.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug, kao i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.

9. Pripravnici

Član 21.

Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo odredjenu školsku spremu, ako je to kao uslov za rad na odredjenim poslovima utvrdjeno aktom iz člana 4. ovog Ugovora. Aktom iz stava 1. ovog člana utvrdjuju se poslovi na kojima se zasniva radni odnos sa pripravnikom.

Član 22.

Radni odnos sa pripravnikom zasniva se zaključenjem ugovora o radu na neodredjeno ili odredjeno vreme. Ugovorom o radu iz prethodnog stava utvrdjuje se naročito: dužina trajanja pripravničkog staža, mogućnost produžavanja pripravničkog staža, obaveza polaganja stručnog ispita i regulišu druga pitanja u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.

Član 23.

Radni odnos na odredjeno vreme može se zasnovati sa pripravnikom u slučaju:

- kada su pripravnički staž i položen stručni ispit odredjeni kao uslov za rad, a ne postoji mogućnost zapošljavanja pripravnika na neodredjeno vreme;

- kad u Banci postoje uslovi da lica koja se zapošljavaju posle stečene visoke, više ili srednje stručne spreme steknu potrebno iskustvo za samostalan rad u svojoj struci.

Pripravniku koji je zasnovao radni odnos na odredjeno vreme prestaje radni odnos nakon isteka roka odredjenog za pripravničku obuku.

Pripravnik koji je zasnovao radni odnos na odredjeno vreme može

polagati pripravnički ispit mesec dana pre isteka roka odredjenog za pripravničku obuku.



Član 24.

Poslodavac može odlučiti da pripravnik, koji je zasnovao radni odnos na odredjeno vreme, po isteku pripravničkog staža ostane u radnom odnosu na neodredjeno vreme.

Član 25.

Pripravnik, koji je zasnovao radni odnos na odredjeno ili neodredjeno

vreme, ima sva prava i obaveze koja mu pripadaju po zakonu i po kolektivnim ugovorima, kao i drugi zaposleni kod poslodavca.

Pored obaveza utvrdjenih zakonom i kolektivnim ugovorom, pripravnik je dužan da za vreme obuke vodi dnevnik rada.

Član 26.

Pripravnički staž traje dvanaest meseci za pripravnike sa višom ili

visokom stručnom spremom, a šest meseci za pripravnike sa srednjom stručnom spremom.

Pripravnički staž se produžava za vreme za koje je pripravnik u skladu sa zakonom bio odsutan sa rada, ako je to odsustvo trajalo duže od 30 dana.

U vreme odsustvovanja sa rada iz stava 2. ovog člana ne uračunava se vreme provedeno na godišnjem odmoru.

Član 27.

Stručna obuka pripravnika se organizuje i obavlja putem: - upoznavanja pripravnika sa poslovima koje obavlja Banka, kao i sa

organizacijom Banke; - osposobljavanjem pripravnika za obavljanje poslova na kojima će

raditi nakon pripravničkog staža i položenog stručnog ispita; - upotpunjavanja znanja iz oblasti radnih odnosa i zakonskih propisa

iz ove oblasti, kao i zakonskih propisa o bankama i bankarskom poslovanju.

Član 28.

Pripravnik polaže stručni ispit pred poslodavcem ili zaposlenima koje pismeno ovlasti. Poslodavac, ili zaposleni koje on ovlasti, moraju imati najmanje isti stepen stručne spreme odredjene vrste zanimanja kao pripravnik koji polaže stručni ispit. Najmanje mesec dana pre isteka pripravničkog staža, pripravnik je dužan da podnese prijavu za polaganje stručnog ispita. Prijava za polaganje stručnog ispita podnesi se poslodavcu koji utvrdjuje datum polaganja stručnog ispita.



Član 29.

Uputstvom o načinu organizovanja stručne obuke pripravnika i polaganja stručnog ispita, bliže će se urediti uslovi za uspešno osposobljavanje za samostalan rad pripravnika, obaveze stručnih službi i odgovornih radnika, način polaganja stručnog ispita pripravnika, kao i druga pitanja od značaja za uspešno okončanje pripravničke obuke.

11. Stručno usavršavanje

Član 30.

Poslodavac može, u skladu sa potrebama procesa rada, tehničko-tehnološkim unapredjenjima i potrebama radnog mesta, da organizuje stalno stručno usavršavanje i osposobljavanje zaposlenih.

Svaki zaposleni ima pravo i obavezu da se uz rad i sam stručno usavršava.

Član 31.

Troškove stručnog usavršavanja snosi Centrala za zaposlene u

Centrali Banke, a svaka filijala za svoje zaposlene.

Član 32.

Poslodavac može uputiti zaposlenog na stručno usavršavanje, kao i organizovati neki od oblika internog stručnog usavršavanja, kada je to u njegovom interesu i:

- ako to zahtevaju poslovi i radni zadaci koje zaposleni obavlja; - ako je to predvidjeno planom i programom stručnog usavršavanja

zaposlenih; - ako se to predvidja aktima poslovne politike; - ako je to utvrdjeno nekim od akata poslovanja; - ako takva obaveza proizilazi iz zakona ili kolektivnog ugovora.

Član 33.

Stručno usavršavanje može se ostvarivati u zemlji ili inostranstvu, putem jednog od sledećih oblika:

1. stručnim predavanjem, seminarima, savetovanjima, kongresima i simpozijumima iz oblasti bankarskog i drugog njemu sličnog poslovanja;

2. pohadjanjem programsko-tematskih specijalizovanih škola, kurseva, odnosno tečajeva, studijskim putovanjima i drugim vidovima usavršavanja u bankarskim ili sličnim organizacijama;

3. postdiplomskim usavršavanjem (specijalizacija, magistratura, doktorat);

4. polaganjem pravosudnog ispita;



5. učenja i usavršavanja stranih jezika. Poslodavac može organizovati i interno stručno usavršavanje i

zaposlenom koji je pohadjao ovaj program izdati uverenje ili sertifikat da je uspešno uradio kontrolni ispit ili test, ako je to programom predvidjeno i naročito:

- ako je izvedenim programom usavršavanja ostvareno sticanje novih znanja iz oblasti dotadašnjeg ili budućeg poslovanja Banke ili

- ako je obuka trajala najmanje 50 časova, odnosno 5 dana.

Član 34.

Odluku o upućivanju na neki od, ovim Ugovorom predvidjenih oblika stručnog usavršavanja u zemlji, donosi, za zaposlene u Centrali Banke predsednik Banke ili lice koje on ovlasti, na osnovu pismeno obrazloženog predloga neposrednog rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni radi. Za zaposlene u filijalama Banke, odluku donosi direktor filijale, na osnovu pismeno obrazloženog predloga neposrednog rukovodioca organizacionog dela u kome zaposleni radi. Kada se stručno usavršavanje izvodi u inostranstvu, odluku o upućivanju zaposlenih Banke, donosi predsednik Banke ili potpredsednik Banke po ovlašćenju, s tim da su izvršni direktori u Centrali, odnosno direktori filijala predlagači za svoje zaposlene, a ovi predlozi, moraju biti pismeno obrazloženi. O upućivanju direktora filijala ili izvršnih direktora u Centrali Banke i potpredsednika Banke na neki od vidova stručnog usavršavanja u zemlji ili inostranstvu, odluku donosi predsednik Banke.

Član 35.

Poslodavac će sa zaposlenim, koji je uključen u neki od oblika stručnog usavršavanja, zaključiti ugovor kojim će se precizirati uzajamna prava i obaveze, ili će od zaposlenog zatražiti potpisivanje izjave o preuzimanju odredjenih obaveza. Izjavu zaposleni daje ako stručno usavršavanje u zemlji traje do 30 dana, a ugovor se zaključuje ako traje duže od tog vremena. Ako stručno usavršavanje treba da se ostvari u inostranstvu, zaposleni i poslodavac zaključuju ugovor. Ugovor, odnosno izjava utvrdjuju vreme obaveznog ostanka zaposlenog, koji se stručno usavršavao u zemlji ili inostranstvu, na radu kod poslodavca, kao i saglasnost zaposlenog da će u jednokratnom iznosu izvršiti povraćaj celokupnih troškova, koje je poslodavac imao po osnovu njegovog stručnog usavršavanja, sa ugovorenom kamatom, ako svojom krivicom ne izvrši preuzete obaveze.



Član 36.

Zaposleni za vreme stručnog usavršavanja ima pravo da odsustvuje sa

rada uz naknadu zarade i druga prava i obaveze, saglasno odredbama iz ovog Ugovora i propisima koji uredjuju ovu materiju.

Načini stručnog usavršavanja i broj zaposlenih koji će se stručno usavršavati utvrdjuju se posebnim Planom.

Član 37.

Godišnji plan stručnog usavršavanja donosi predsednik Banke. Za neke oblike stručnog usavršavanja mogu biti utvrdjeni i posebni

programi, radi ostvarivanja značajnih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, o čemu odluku donosi predsednik Banke. III RADNO VREME

Član 38.

Puno radno vreme iznosi 40 časova u radnoj nedelji. Puno radno vreme za zaposlenog mladjeg od 18 godina ne može da se utvrdi u trajanju dužem od 35 časova nedeljno.

Izuzetno u odnosu na stav 1. ovog člana, u organizacionim delovima poslodavca u kojima to proces rada zahteva, radno vreme se rasporedjuje u šestodnevnoj radnoj nedelji, saglasno odluci o rasporedu radnog vremena.

Radno vreme izmedju 22 časa i 6 časova narednog dana smatra se radom noću i predstavlja poseban uslov rada u pogledu utvrdjivanja prava zaposlenih.

Član 39. Radna nedelja traje 5 radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrdjuje poslodavac. Radni dan, po pravilu traje 8 časova.

Član 40.

Izuzetno od člana 39. ovog Ugovora, ukoliko se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva, radna nedelja može da se organizuje i na drugi način. Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena, najmanje 7 dana pre početka rada.



Član 41.

Poslodavac može uvesti radno vreme kraće od punog radnog vremena u skladu sa zakonom.

Član 42. Na zahtev poslodavca, zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenednog povaćanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u odredjenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Zaposleni ne može da radi prekovremeno duže od 4 časa dnevno, a najviše 240 časova u kalendarskog godini.

Član 43. Raspored radnog vremena u okviru ukupnog godišnjeg radnog vremena utvrdjuje svojom odlukom predsednik Banke.

Odluku o preraspodeli radnog vremena može doneti poslodavac u skladu sa zakonom, i kolektivnim ugovorima.

III ODMORI I ODSUSTVA 1. Godišnji odmori i drugi odmori

Član 44.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 5 radnih dana, stiče pravo da koristi godišnji odmor posle 6 meseci neprekidnog rada.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Godišnji odmor se može koristiti u dva dela. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od 10 radnih dana u toku kalendarske godine, a drugi najkasnije do 30. juna naredne godine.

Zaposleni se ne može odreći prava na korišćenje godišnjeg odmora, niti mu se to pravo može uskratiti.

Član 45. Dužina godišnjeg odmora utvrdjuje se tako što se zakonski minimum od 18 radnih dana, uvećava po osnovu sledećih kriterijuma:



1. po osnovu staža osiguranja - zaposlenima sa stažom osiguranja do 10 godina – 1 dana - zaposlenima sa stažom osiguranja do 20 godina – 2 dana - zaposlenima sa stažom osiguranja preko 20 godina – 3 dana 2. po osnovu uslova rada - zaposlenima na poslovima: vozača, daktilografa, radnika na teleprinteru, telefonskoj centrali, ofset mašiniste, mašinama za kopiranje i umnožavanje, poslovi brojača novca u trezoru, poslovima ložača kotlarnice konobara, spoljnog kurira, ostalih radnih mesta u štampariji, radnicima koji rade stalno u smenama i dvokratno, šalterskim radnicima – 2 dana. 3. po osnovu složenosti posla: - zaposlenima na poslovima gde je predvidjen I-III stepen stručne spreme –

3 dana - zaposlenima na poslovima gde je predvidjen IV-V stepen stručne spreme

– 4 dana - zaposlenima na poslovima gde je predvidjen VI-VII stepen stručne spreme

– 5 dana 4. Invalidu rada i vojnom invalidu – 3 dana 5. Samohranom roditelju sa detetom do 14 godina života – 2 dana 6. Roditelju koji ima više od troje dece do 14 godina života 2 dana Dužina godišnjeg odmora može da se utvrdi, uvećana po svim kriterijumima, u trajanju najviše i to: - za zaposlene do 5 godina penzijskog staža – 20 radnih dana - za zaposlene od 5 do 10 godina penzijskog staža-22 radna dana - za zaposlene sa više od 10 godina pezijskog staža-25 radnih dana

Član 46. Zaposleni (muškarac) sa navršenih 30 godina penzijskog staža ili navršenih 58 godina života i zaposlena (žena) sa navršenih 25 godina penzijskog staža ili sa navršenih 53 godina života, kao i zaposleni mladji od 18 godina života, imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana.

Član 47.

Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno nesposoban za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da po isteku bolovanja nastavi korišćenje godišnjeg odmora.



Član 48.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1. ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos

nema 6 meseci neprekidnog rada, 2. ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor, zbog

prekida radnog odnosa u smislu člana 44. stav 2. ovog Ugovora.

Član 49. U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odredjenog za početak korišćenja godišnjeg odmora. Poslodavac može da izmeni vreme odredjeno za korišćenje godišnjeg odmora, ako to zahtevaju potrebe posla. Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor ima pravo na naknadu štete u visini naknade zarade koju bi ostvario da je koristio godišnji odmor.

Član 50. Zaposleni ima pravo na: - odmor u toku dnevnog rada u trajanju od 30 minuta, koji se ne može

koristiti na početku i na kraju radnog vremena, - odmor u toku dnevnog rada za zaposlenog koji radi duže od 4, a kraće od

6 časova u trajanju od 15 minuta, koji se ne može koristiti na početku i na kraju radnog vremena,

- odmor izmedju dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno,

- nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno, a ako je neophodno da radi na dan svog nedeljnog odmora, mora mu se obezbediti jedan dan u toku naredne nedelje za taj odmor.

Vreme odmora iz alineje 1. i 2. stava 1. ovog člana uračunava se u radno vreme. 2. Odsustvovanje sa rada.

a) Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 51. Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u toku kalendarske godine do pet radnih dana u sledećim slučajevima: - stupanje zaposlenog u brak – 3 radna dana - porodjaja supruge – 5 radnih dana - smrt člana uže porodice – 5 radnih dana



- zaštite i otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarnom nepogodom – 3 radna dana

- selidbe sopstvenog domaćinstva na području istog naseljenog mesta – 1 radni dan

- selidbe domaćinstva iz jednog u drugo naseljeno mesto – 3 radna dana - polaganja stručnog ili drugog ispita – 1 radni dan, a ukupno pet radnih

dana u toku jedne kalendarske godine - pripreme za odlazak na odsluženje vojnog roka – 1 radni dan - regulisanje prava zaposlenog pred nadležnim organima – 1 radni dan - nega bolesnog člana zajedničkog domaćinstva – 5 radnih dana - smrt člana šire porodice zaposlenog – 1 radni dan

Ako je zaposleni koristio plaćeno odsustvo po više osnova iz stava 1. ovog člana, zbir radnih dana u toku kalendarske godine ne može preći 5 radnih dana.

Član 52. Zaposleni ima pravo, u toku kalendarske godine i na plaćeno odsustvo za slučaj: - psihofizičkog oporavka u slučaju smrti člana uže porodice – 3 radna dana - oporavka zaposlenog dobrovoljnog davaoca krvi do 2 radna dana po

davanju, a najviše 4 dana.

Pravo na plaćeno odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima i za slučaj da je iskoristio dane plaćenog odsustva po osnovu slučajeva predvidjenih članom 51. ovog Ugovora.

Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo i u dane državnih i verskih praznika, u skladu sa zakonom.

Član 53. Članovima uže porodice u smislu člana 51. stav 1. i člana 52. stav 1. ovog ugovora smatraju se bračni drug, deca, braća i sestre, roditelji, usvojioci, staraoci i lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu. Članovi šire porodice zaposlenog, u smislu člana 51. stav 1. , su baba i deda zaposlenog i njihovi potomci. Plaćeno odsustvo zaposleni ima pravo da koristi isključivo u vreme nastanka dogadjaja, koji predstavlja osnov za njegovo korišćenje.

Član 54. Uz zahtev za odsustvo zaposleni dostavlja odgovarajuće dokaze na osnovu kojih može da se utvrdi opravdanost odsustva. Izuzetno, dokaz o stupanju u brak i o smrtnom slučaju u porodici zaposleni dostavlja u roku od pet dana po isteku plaćenog odsustva.



Zaposleni neopravdano odsustvuje sa posla ako u roku iz stava 2. ovog člana ne dostavi dokaze.

Član 55.

Plaćeno odsustvo može se odobriti i u drugim slučajevima kada je to u interesu poslodavca i kada se sa zaposlenim o tome zaključi poseban sporazum.

b) Odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo)

Član 56. Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo) najviše do pet radnih dana u slučaju: - negovanja bolesnog člana uže porodice u smislu člana 53. stav 2. ovog Ugovora - 5 radnih dana. - smrt srodnika koji nisu navedeni u članu 53. stav 2. i 3. ovog Ugovora - 1 radni dan - izvršavanja posla u mestu stanovanja koji mora lično obaviti -1 radni dan - izvršavanja posla van mesta stanovanja koji mora lično obaviti- 3 radna

dana - učestvovanja u kulturno-umetničkim i sportskim takmičenjima najmanje 1

radni dan, u zavisnosti od udaljenosti mesta održavanja takmičenja - i u drugim slučajevima utvrdjenim opštim aktom. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. i 2 ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ovim Ugovorom nije drugačije odredjeno.

Član 57. Poslodavac može, na zahtev zaposlenog, da zaposlenom odobri neplaćeno odsustvo i u dužem trajanju, kada to ne remeti proces rada, a u sledećim slučajevima: - lečenja o sopstvenom trošku u trajanju do 30 dana - posete članu uže porodice u inostranstvu do 30 dana. Neplaćeno odsustvo iz alineje 1. stava 1 ovog člana se odobrava i za zaposlenog koji u svojstvu pratioca bolesnog deteta, usvojenika, bračnog druga, brata, sestre ili roditelja ide na lečenje u inostranstvo. Neplaćeno odsustvo zaposleni, iz stava 1. ovog člana, može da koristi uz saglasnost neposrednog rukovodioca. Prilikom utvrdjivanja dužine neplaćenog odsustva dani odsustva se računaju kao kalendarski dani.



Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1 i 2 ovog člana, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, aktom poslodavca i ovim ugovorom nije drukčije odredjeno.

c) Mirovanje radnog odnosa

Član 58. Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom i ovim Ugovorom, drukčije odredjeno, ako odsustvuje sa rada zbog: - odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka - upućivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru

medjunarodne tehničke, ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva

- izbora, odnosno imenovanja na odredjenu javnu ili drugu društvenu funkciju u zemlji ili inostranstvu.

- izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze u smislu predhodnog stava ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana odsluženja, odn. dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere. Prava iz stava 1 i 2 ovog člana ima i zaposleni čiji je bračni drug upućen na rad u inostranstvo u okviru medjunarodno-tehničke, kulturno-prosvetne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva, kao i zaposleni koji koristi pravo iz člana 57. stav 1 alineja 2.

Član 59. Odluku o pravu na neplaćeno odsustvo po svim osnovima, donosi predsednik Banke, odnosno zaposleni koga on ovlasti. IV ZAŠTITA ZAPOSLENIH 1. Opšta zaštita zaposlenih

Član 60.

Zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja na radu, u skladu sa Zakonom i drugim zakonom, opštim aktom, ovim Ugovorom i drugim aktom poslodavca. Poslodavac je dužan da organizuje rad kojim se obezbedjuje zaštita života i zdravlja zaposlenih u skladu sa posebnim zakonom i drugim propisima, opštim aktom, ovim Ugovorom i drugim aktima poslodavca.



Član 61.

Zaposleni ne može da radi prekovremeno, odnosno noću, ako bi, po nalazu nadležnog organa za ocenu zdravstvene sposobnosti, u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrdjenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne po njegovu okolinu.

Član 62.

Na poslovima na kojima postoji povećana opasnost od povredjivanja,

profesionalnih ili drugih oboljenja, može da radi zaposleni koji, pored posebnih uslova utvrdjenih aktom iz člana 4. ovog Ugovora, ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizičkih sposobnosti i doba života, u skladu sa zakonom.

2. Zaštita omladine

Član 63.

Zabranjen je prekovremeni rad zaposlenog koji je mladji od 18 godina života. 3. Zaštita materinstva

Član 64.

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno, odnosno noću. Jedan od roditelja sa detetom do tri godine života može da radi prekovremeno, odnosno noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. Samohrani roditelj koji ima dete do sedam godina života ili dete koje je težak invalid može da radi prekovremeno ili noću, samo na osnovu njegove pismene saglasnosti. 4. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa

rada radi nege deteta

Član 65.

Zaposlena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u trajanju od 365 dana.



Zaposlena žena može da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena odredjenog za porodjaj. Porodiljsko odsustvo traje do navršenih tri meseca od dana porodjaja. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege detete do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta može da koristi prava iz stava 1. ovog člana u slučaju kada majka napusti dete, ako umre ili je iz drugih razloga sprečena da koristi ta prava (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest). Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana. Pravo iz stava 5. ovog člana ima otac deteta i kada majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.

Član 66.

Ako zaposlena žena rodi mrtvo dete ili ako joj dete umre pre isteka porodiljskog odsustva, ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo iz člana 65. stav 3. ovog Ugovora.

5. Odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe

Član 67.

Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ometenosti, osim za slučajeve predvidjene propisima o zdravstvenom osiguranju, ima pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom radnog vremena, najduže do navršenih pet godina života deteta. Pravo u smislu stava 1. ovog člana utvrdjuje organ nadležan za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci. Za vreme odsustvovanja sa rada, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci. Za vreme rada sa polovinom punog radnog vremena, u smislu stava 1. ovog člana, zaposleni ima pravo na zaradu u skladu sa opštim aktom i ovim Ugovorom, a za drugu polovinu punog radnog vremena naknadu zarade, u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 68.

Jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta mladjeg od pet godina života ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada osam meseci neprekidno od dana smeštaja deteta u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu, a najduže do 5 navršenih godina života deteta.



Ako je smeštaj u usvojiteljsku, hraniteljsku, odnosno starateljsku porodicu iz stava 1. ovog člana nastupio pre navršenih 3 meseca života deteta, jedan od usvojilaca, hranitelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da, radi nege deteta, odsustvuje sa rada do navršenih 11 meseci života deteta.

Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta, usvojilac,hranitelj, odnosno staratelj, ima pravo na naknadu zarade u skladu sa propisima o društvenoj brizi o deci.

Član 69.

Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

Zaposleni koji radi sa skraćenim radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana, ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa opštim aktom i opštim kolektivnim ugovorom.

Član 70.

Pravo iz člana 67. ovog Ugovora ima i jedan od usvojilaca, hranitelj,

odnosno staratelj deteta, ako je detetu, s obzirom na stepen psihofizičke ometenosti, potrebna posebna nega.

Član 71.

Jedan od roditelja ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši

tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana, prava i

obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, odnosno opštim aktom i ovim Ugovorom ili ugovorom o radu nije drukčije odredjeno.

6. Zabrana otkaza

Član 72.

Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, kao i odsustva radi posebne nege deteta, poslodavac ne može zaposlenom dati otkaz, osim ako je radni odnos zasnovan na odredjeno vreme ili ako su se stekli uslovi iz člana 124. tačka 3. do 5. i tačka 7.ovog kolektivnog ugovora.

Član 73.

Pravo iz člana 64. stav 2. i člana 71. ovog kolektivnog ugovora ima i

usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj deteta mladjeg od tri godine.



7. Zaštita invalida

Član 74.

Zaposlenom invalidu rada, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrdjeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na odredjenim poslovima, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

Član 75.

Poslodavac može zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu

člana 74. ovog Ugovora da otkaže ugovor o radu.

8. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 76.

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana, od dana

nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, potvrdu iz stava 1. ovog člana, umesto zaposlenog, poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domačinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrdjivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

V ZARADA, NAKNADE I DRUGA PRIMANJA 1. Zarade

Član 77.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu u skladu sa Zakonom, ovim Ugovorom i ugovorom o radu.



Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruje kod poslodavca. Zarada, u smislu stava 1. ovog člana sastoji se iz: 1. zarade koju je zaposleni ostvario za obavljeni rad i vreme provedeno na

radu, 2. uvećane zarade, 3. naknade zarade, 4. drugih primanja, osim naknada koje po Zakonu imaju tretman troškova, 5. zarade po osnovu uspešnosti poslovanja Banke, odnosno poslodavca Mesečna zarada zaposlenog se isplaćuje u dva dela, i to: - kao akontacija zarade za odnosni mesec u visini od najmanje 50%

prosečne vrednosti boda za obračun zarada na nivou pravnog lica, odnosno Banke za sve poslovno-organizacione delove Banke. Isplata se vrši kada to omogućava likvidnost Banke, a najkasnije do 20-tog dana odnosnog meseca,

- kao konačna isplata zarada za odnosni mesec, kada to omogućava likvidnost Banke, a najduže za 20 dana posle isplate akontacije zarada

Zarada zaposlenog isplaćuje se samo u gotovom novcu, izuzev u slučaju obavljanja posla van prostorija poslodavca. Poslodavac je dužan da zaposlenom, prilikom svake isplate zarade dostavi kompletan obračun. Zaposlenima u organizacionim delovima Banke i Centrale Banke kojima zbog iskazanog negativnog finansijskog rezultata nije isplaćen konačan obračun zarada na način predvidjen u alineji 2. ovog člana, isplata konačnog obračuna zarada izvršiće se za 15 dana od dana proteka najdužeg roka isplate zarada.

Član 78.

Podaci o isplatama zarada pojedinim zaposlenima, predstavljaju poslovnu tajnu. Ovi podaci mogu biti saopšteni jedino na zahtev suda ili drugog nadležnog organa, a u skladu sa Zakonom. Postupanje koje je u suprotnosti sa odredbama iz stava 1. ovog člana, smatra se povredom radne obaveze i kažnjava se po odredbama ovog Ugovora. Uvid u podatke o isplatama zarada u filijali i centrali Banke imaju predsednici reprezentativnih sindikata. U cilju praćenja primene ovog ugovora, predsednik Konferencije Sindikalnih organizacija Banke, ima pravo uvida u odgovarajuću dokumentaciju iz koje se može utvrditi poštovanje odredaba Ugovora.



Član 79.

Zarada zaposlenog se obračunava u bruto iznosu. Poslodavac na ostvarenu zaradu zaposlenog uplaćuje odgovarajuće poreze i doprinose u skladu sa Zakonom i drugim propisima. Elementi za utvrdjivanje zarade i način utvrdjivanja zarade Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 80.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu utvrdjuje se na osnovu cene rada posla koji zaposleni obavlja (u daljem tekstu: cena rada), radnog učinka, uvećane zarade, drugih primanja i zarade iz dobiti. Cena rada

Član 81. Cena rada utvrdjuje se na osnovu cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenata posla koji zaposleni obavlja. Koeficijent za utvrdjivanje cene rada poslova koji zaposleni obavlja sadrži sve elemente koji utiču na cenu rada i to: složenost posla, odgovornost u radu, uslova rada i stručnu spremu.

Član 82.

Cena rada za najjednostavniji rad utvrdjuje se ovim Ugovorom, a po donošenju Opšteg, odnosno Posebnog Kolektivnog ugovora i u skladu sa tim kolektivnim ugovorima. Cenu rada za najjednostavniji rad utvrdjuje poslodavac i reprezentativni sindikat. Cena rada za najjednostavniji rad može biti veća od cene rada za najjednostavniji rad utvrdjene Opštim, odnosno Posebnim kolektivnim ugovorom. Cena rada za najjednostavniji rad utvrdjuje se za januar 2002. godine u iznosu od 4.380,00 dinara, što izraženo u baznoj vrednosti boda za obračun zarada iznosi 27,00 dinara.



Cena rada iz prethodnog stava se utvrdjuje na osnovu mesečnog rasta troškova života i finansijskog rezultata Banke, odnosno poslodavca. Podatak o rastu troškova života utvrdjuje Republički organ za poslove statistike. O ceni rada za najjednostavniji rad pregovara se kada rast troškova života kumulativno iznosi 5% u odnosu na mesec kada je poslednji put utvrdjena najniža cena rada od strane poslodavca i reprezentativnog sindikata. Cena rada za tipična radna mesta

Član 83.

Cena rada za tipična radna mesta utvrdjena ovim Ugovorom utvrdjuje se množenjem cene rada za najjednostavniji rad i koeficijenta posla koji se obavlja na tom radnom mestu. Najniži koeficijent po tipičnim radnim mestima i zahtevima stručnosti za grupe poslova utvrdjuje se ovim Ugovorom, i to: Grupe poslova i radnih mesta

Tipična radna mesta Zahtevi stručnosti Koeficijent

1. 2. 3. 4. I Fizički radnik ne zahteva se

stručnost 1,00

II Radnik obezbedjenja-čuvar, spremačica, kurir, kafe-kuvarica

stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci

1,32

III Daktilograf, radnik na umnožavanju materijala, ekspedicija pošte i sl.

stručna osposobljenost u trajanju od 6 meseci do 2 godine ili II st.str.

1,56

IV Vozač, električar, vodoinstalater, bravar i sl.

stručna osposobljenost u trajanju od 2 do 3 godine, KV radnik ili III stepen stručnosti

1,85

V referent, radnik na šalteru, knjigovodja, operater, sekretar i sl.

srednje stručno obrazovanje u trajanju 4 ili više godina, ili IV stepen stručnosti

2,02

VI precizni mehaničar, grafičar, vozač, sekretar, organizator manjih delova posla

specijalizacija ili posle srednjoškolsko obrazov. stečen V stepen stručnosti ili VKV radnik

2,11



VII viši referent za kredite, garancije, depozite, organizatora poslova manjih org. celina i sl.

više stručno obrazovanje ili VI stepen stručne spreme

2,44

VIII saradnik za kredite, depozite, plan, reviziju, projektant, programer AOP-a i sl.

završeno visoko školsko obrazovanje, VII-1 stepen stručnosti

3,25

IX samostalni saradnici za

pravne poslove, kredite, investicioni projekti, istraživači, savetnici i sl.

završeno visoko školsko obrazovanje, VII-1 stepen stručnosti

3,50

X specijalni stručnjaci za odredjene poslove

završeno visoko školsko obrazovanje, postdiplomska specijalizacija, ili magisterijum,VII-2 stepen stručnosti

4,30

XI specijalni stručnjaci i koordinatori najsloženijih poslova iz delatnosti Banke

završeno visoko školsko obrazovanje, doktorat, odnosno VIII stepen stručnosti

5,00

Član 84.

Članom 83. ovog Ugovora utvrdjeni su koeficijenti samo za pojedine tipične grupe poslova. Za svako pojedino radno mesto utvrdjeno Odlukom o utvrdjivanju radnih mesta u Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad, utvrdjuje se broj bodova radnog mesta Odlukom o vrednovanju radnih mesta u Vojvodjanskoj banci a.d. Novi Sad koju donosi poslodavac. Broj bodova radnog mesta pomnožen vrednošću boda predstavlja zaradu za rad na radnom mestu koja u nominalnom iznosu ne može biti niža od cene rada utvrdjene ovim Ugovorom.

Član 85.

Cena rada posla koji obavlja pripravnik utvrdjuje se u visini od 80% cene rada posla na koje je pripravnik rasporedjen.



Radni učinak Član 86.

Zaradu koju zaposleni ostvari za obavljeni rad i vreme provedeno na radu predstavlja zaradu za odredjenu vrstu posla prema Odluci o utvrdjivanju radnih mesta (Akt o sistematizaciji) i Odluci o vrednovanju radnih mesta (Akt o pojedinačnom vrednovanju radnih mesta). Ova zarada se može uvećati ili umanjiti za deo zarade po osnovu radnog učinka. Deo zarade po osnovu radnog učinka utvrdjuje na se bazi kriterijuma iz Odluke o utvrđivanju dela zarade po osnovu radnog učinka koje donosi poslodavac, u zavisnosti od rezultata rada zaposlenog i rezultata rada poslovno-organizacionog dela Banke. Rezultat rada zaposlenog (ostvareni radni učinak) ocenjuje za Filijalu direktor Filijale, a za Centralu izvršni direktori po oblastima poslovanja Banke. Ocenu u smislu prethodnog stava direktor filijale, odnosno izvršni direktor, dostavlja najkasnije do 3. u mesecu za prethodni mesec, Odeljenju za sistematizaciju radnih mesta i merenje učinka u Centrali. Odeljenje za sistematizaciju radnih mesta i merenje učinka će najkasnije do 5-og u tekućem mesecu za prethodni mesec objediniti ocene pojedinačnog radnog učinka na nivou Banke i dostaviti ih poslodavcu. Poslodavac, ili lice koje on ovlasti odlučuje o radnom učinku zaposlenog, a imajući u vidu ocene direktora filijala, odnosno izvršnih direktora.

Član 87.

Poslodavac i reprezentativni sindikat su saglasni: 1. da zaposleni koji u celosti ispunjava planirani obim poslova svog radnog

mesta, a izvršeni poslovi su prosečnog kvaliteta za tu vrstu posla, ima pravo na zaradu u visini cene rada njegovog radnog mesta uvećane za radni staž.

2. da zaposleni koji izvršava veći obim posla od planiranog, pri prosečnom

kvalitetu rada, ili ostvaruje natprosečni kvalitet u radu pri izvršavanju planiranog obima poslova, ima pravo na zaradu koja je jednaka ceni rada njegovog radnog mesta uvećanoj za ostvareni procenat prebačaja u odnosu na planirani obim poslova, odnosno prosečan kvalitet rada, s tim da ovako utvrdjena zarada ne može biti veća od 30% cene rada njegovog radnog mesta uvećano za radni staž.

3. da zaposleni koji ne izvršava planirani obim poslova svog radnog mesta ili

njegovi izvršeni poslovi nisu prosečnog kvaliteta za takvo radno mesto, cena rada se umanjuje za ostvareni procenat podbačaja-obimu ili kvalitetu posla, ali najviše do 20% od cene rada njegovog radnog mesta, s tim što se tako dobijena cena rada uvećava za radni staž.



Ostvarivanje planiranog obima poslova iz tačke 1-3 prate direktori filijala za filijale, i izvršni direktori za radnike Centrale, prema posebnom aktu koji donosi poslodavac. Poslodavac odlučuje o uvećanju ili umanjenju zarade za direktore filijala i izvršne direktore u Centrali. Poslodavac isplaćuje zarade u visini cene rada utvrdjene ovim Ugovorom i Odlukom o vrednovanju radnih mesta, ako posluje na granici rentabiliteta (bez dobiti i bez gubitaka).

Član 88.

Ako poslodavcu, odnosno Banci na bazi preliminarnih pokazatelja rezultata poslovanja preti poslovanje sa gubitkom, na ime zarade, mogu se isplatiti zarade niže od cene rada utvrdjene ovim Ugovorom ako se za to izjasni poslodavac i o tome upozna reprezentativni sindikat. Procenat umanjenja iz stava 1. ovog člana ne može da iznosi više od 20%, a vreme u kome se vrši umanjenje ne može da traje duže od trajanja okolnosti iz prethodnog stava, odnosno ne duže od godinu dana. Ukoliko poslovni deo Banke (filijala ili Centrala) iskaže mesečni negativan finansisjki rezultat, zaposlenima u tom poslovnom delu može se umanjiti zarada najviše u visini do 20%, i to umanjenjem bazne vrednosti boda prema posebnom aktu poslodavca kojim se utvrdjuju parametri za ocenu uspešnosti poslovnog dela Banke. Ukoliko poslovni deo Banke iz prethodnog stava duže od tri meseca iskazuje negativne finansijske rezultate, za taj organizacioni deo se donosi Program konsolidacije pod nadzorom Centrale Banke,a ukoliko se ne uspe u konsolidaciji njegovog stanja, zarade zaposlenih u tom organizacionom delu mogu se smanjiti do nivoa minimalne zarade. Uvećana zarada

Član 89.

Zaposleni ima pravo, u slučajevima utvrdjenim Zakonom, na uvećanu zaradu za prekovremeni rad, rad na dane praznika koji je neradni dan i noćni rad. Pored slučajeva iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i za rad subotom i nedeljom.

Član 90.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu za: 1. prekovremeni rad (rad duži od punog radnog vremena)-26%



2. rad na dan praznika koji je neradni dan – 110% 3. rad noću (izmedju 22 i 6 časova narednog dana) – 26% 4. rad subotom i nedeljom – 26% Uvećanje zarade iz stava 1. tačka 1.2.3. i 4. ovog člana utvrdjuje se prema zaradi koju je zaposleni ostvario na osnovu cene rada, radnog učinka i radnog staža. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrdjenih u stavu 1. tačka 1.2.3. i 4. ovog člana, procenat uvećanja ne može biti niži od zbira procenata uvećanja po svakom osnovu.

Član 91.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu i za: - minuli rad (radni staž) – u visini od 0,5% od cene rada za svaku punu

godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem

Član 92.

Zaposleni ima pravo na primanja koja imaju karakter zarade i to: -za mesečnu ishranu u toku rada ( topli obrok ) u visini najmanje 20% prosečne mesečne zarade u privredi Republike Srbije prema poslednjem poznatom podatku objavljenom u Službenom glasniku srazmerno vremenu provedenom na radu. -za regres za korišćenje godišnjeg odmora najmanje u visini prosečne mesečne zarade u privredi Republike Srbije u mesecu koji prethodi mesecu u kome se isplaćuje regres. Pravo na isplatu regresa u visini utvrdjenoj u stavu 1 ovog člana ostvaruje zaposleni koji ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 18 radnih dana, a pravo na srazmeran deo regresa za korišćenje godišnjeg odmora ostvaruje zaposleni koji ostvaruje pravo na korišćenje godišnjeg odmora kraćeg od 18 radnih dana, u skladu sa Zakonom. Regres u smislu stava 1. tačka 1. ovog člana po pravilu se isplaćuje pri odlasku zaposlenog na godišnji odmor. Ako se iz opravdanih razloga isplata regresa ne može izvršiti u celosti u skladu sa stavom 3. ovog člana, isplata ostatka regresa će se izvršiti najkasnije do kraja godine, s tim da se deo neisplaćenog regresa utvrđuje na osnovu procenta neisplaćenog dela u prethodnoj isplati i visine prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike koja je poznata na dan konačne isplate regresa.



Prava na primanja iz stava 1. ovog člana zaposleni ostvaruje počev od 01.05.2003.g. Druga primanja i novčane nakande Druga primanja

Član 93.

Zaposleni ima pravo na isplatu otpremnine pri odlasku u penziju i pomoć u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice u visini utvrdjenoj ovim Ugovorom. 1. Otpremninu pri odlasku u penziju radi korišćenja prava na penziju ili pri

prestanku radnog odnosa po sili zakona zbog gubitka radne sposobnosti – u visini 2 zarade koje bi ostvario za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, s tim što tako isplaćena otpremnina ne može biti niža od 2 prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene kod poslodavca za mesec koji prethodi mesecu u kojem se vrši isplata otpremnine, odnosno dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u privredi republike prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to za zaposlenog povoljnije.

2. Pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice zaposlenog – u visini troškova pogrebnih usluga ili u visini neoporezivog iznosa prema zakonu. Ova isplata može se izvršiti prema računima, odnosno fakturama ili u gotovom novcu.

Pod članom uže porodice u smislu tačke 2. ovog člana smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

Član 94.

Poslodavac može zaposlenom da isplati jubilarnu nagradu i to: 1. Zaposlenom koji je navršio 10 godina radnog staža kod poslodavca – u

visini do 70% prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela Banke u kome zaposleni radi, ostvarene u prethodnom mesecu koji prethodi mesecu isplate

2. Zaposlenom koji je navršio 20 godina radnog staža kod poslodavca – u visini do 70% od dve prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela Banke u kome zaposleni radi, ostvarene u prethodbnom mesecu koji mesecu isplate

3. Zaposlenom koji je navršio 30 godina radnog staža kod poslodavca – u visini do 70% od tri prosečne mesečne zarade na nivou organizacionog dela Banke u kome zaposleni radi, ostvarene u prethodnom mesecu koji prethodi mesecu isplate

Isplata jubilarne nagrade iz tačke 1.2. i 3. može se isplatiti povodom obeležavanja Dana Banke, za sve radnike koji u toj godini ispunjavaju



navedene uslove ili pojedinačno za svakog radnika koji u odredjenom mesecu ispuni uslove iz tačke 1.2. i 3., o čemu odlučuje poslodavac početkom svake godine.

Član 95.

Pored primanja iz prethodnog člana poslodavac može isplatiti i sledeća druga primanja: 1. Troškove odobrenog korišćenja sopstvenog putničikog automobila za službeno putovanje do 30% cene 1 litra super beznina, a najviše do neoporezivog iznosa. Korišćenje sopstvenog vozila u službene svrhe u lokalu se ne priznaje. 2. Zajam za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika – najviše do jedne prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Novčane naknade

Član 96.

Poslodavac je dužan da isplati sledeće novčane naknade prema Zakonu i to: 1. Zaposlenom kome je Ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje

potrebne rezultate rada ili što nema potrebna znanja i sposobnosti, novčanu naknadu u visini utvrdjenoj Zakonom,

2. Zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena otpremninu najmanje u visini utvrdjenoj Zakonom.

Ukoliko finansijske mogućnosti dozvoljavaju, u smislu tačke 2. prethodnog stava zaposlenom se može ponuditi isplata i većih otpremnina i to: - do visine dinarske protivvrednosti 125 eura po godini navršenog staža

osiguranja, - do visine 15 prosečnih zarada u privredi Republike prema poslednjem

objavljenom podatku u mesecu koji prethodi momentu početka isplate, - do visine 10 prosečnih zarada Banke, odnosno poslodavca u mesecu koji

prethodi momentu početka isplate. -

Član 97. Ukoliko poslodavac ponudi zaposlenom otpremninu iz člana 96. stava 2. ovog Ugovora zaposleni kome se otkazuje ugovor o radu ima mogućnost izbora najpovoljnije ponuđene opcije za otpremninu, koja se može isplatiti u tri mesečne rate, s tim da se prva rata isplaćuje momentom otkaza ugovora o radu u visini zakonom utvrdjenog iznosa otpremnine, a ostale dve rate do 15-og u mesecu u naredna dva meseca.



Član 98.

Poslodavac može zaposlenom, do osnivanja Fonda solidarnosti iz člana 171, da isplati solidarnu pomoć za nabavku skupih lekova i učešće u plaćanju težih operativnih (hirurških zahvata) zaposlenog ili člana njegovog užeg porodičnog domaćinstva, a u smislu člana 93. stav 2. Minimalne zarade

Član 99.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, a u skladu sa Zakonom. Zarada iz dobiti

Član 100.

Poslodavac može, zavisno od rezultata poslovanja da zaposlenom obezbedi zaradu iz dobiti. Zarada iz dobiti isplaćuje se na osnovu utvrdjenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Naknada zarade

Član 101.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva u smislu člana 51 i 52. ovog Ugovora, vojne vežbe i odazivanje na poziv državnog organa. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvario da radi i u slučaju: davanja krvi, tkiva i drugih delova tela, prisustvovanje sednicama organa uprave i lokalne samouprave, organa privredne komore, organa upravljanja kod poslodavca, organa Sindikata i Saveza sindikata u svojstvu člana, stručnog osposobljavanja i usavršavanja radi potreba rada kod poslodavca i učešća u sportskim i radno proizvodnim takmičenjima i izložbama inovacija i drugih vidova stvaralaštva. Poslodavac ima pravo na refundaciju isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili



odazivanja na poziv državanog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako Zakonom nije drukčije odredjeno.

Član 102.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene nesposobnosti za rad do 30 dana i to: 1. U visini najmanje 85% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je

nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrdjene Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako Zakonom nije drukčije odredjeno.

2. U visini 100% zarade koju bi ostvario u mesecu u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrdjene u skladu sa Zakonom o radu, ako je ona prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako Zakonom nije drukčije odredjeno.

Član 103.

Zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade u skladu sa Zakonom koji uredjuje pitanja društvene brige o deci.

Član 104.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od najmanje 45% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Član 105.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 65% zarade koju bi ostvario da radi za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca, zbog neobezbedjivanja mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu koji je uslov daljeg obavljanja rada, bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica i u drugim slučajevima u skladu sa Zakonom. Pravo na naknadu zarade u visini utvrdjenoj u stavu 1. ovog člana ima zaposleni za koga je utvrdjeno da predstavlja višak zaposlenih za vreme čekanja na premeštaj na druge poslove, za vreme čekanja na rad kod drugog poslodavca, za vreme čekanja na prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, za vreme



prekvalifikacije i dokvalifikacije i za vreme čekanja na premeštaj na odgovarajuće poslove posle obavljene prekvalifikacije i dokvalifikacije. 2. Naknada troškova

Član 106.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za vreme provedeno na službenom putu u zemlji u visini utvrdjenoj ovim Ugovorom i to: 1. Troškove prevoza za dolazak i povratak sa posla u javnom saobraćaju u

visini najniže cene prevozne karte. Zaposlenom čiji iznos nakande utvrdjen u tački 1. ovog člana prelazi neoporezivi iznos prema Zakonu, isplaćuje se pun iznos naknade troškova uz plaćanje pripadajućeg poreza. Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla obezbedjuje se putem mesečne pretplatne karte u visini stvarnih troškova. Isplata nakande troškova može se izvršiti zaposlenom u gotovini, a na osnovu potvrde ili profakture javnog prevoznika, ukoliko se zaposleni za to opredeli. Zaposlenom iz tačke 1. ovog člana pripada pravo na naknadu troškova prevoza samo za dane provedene na radu . 2. a) Troškove dnevnica u cilju podmirivanja troškova koji su u funkciji

izvršenja posla, u vidu naknade za ishranu na službenom putovanju prema priloženom računu u iznosu neoporezivog dela

b)Troškove dnevnica za službeno putovanje u zemlji i naknadu za ishranu – u visini od 5% prosečne mesečne zarade u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se putni troškovi priznaju u celini prema priloženom računu, a troškovi noćenja do iznosa cene A i B kategorije hotela.

Troškove naknada iz podtačaka a) i b) tačke 2. ovog člana, zaposleni može da koristi samo po jednom osnovu. Puna naknada za ishranu, odnosno punu dnevnicu ima zaposleni ako je službeno putovanje trajalo duže od 12 sati. Pola naknade za ishranu, odnosno pola dnevnice ima zaposleni ako je službeno putovanje trajalo duže od 8 sati, a manje od 12 sati. Ako je zaposleni proveo manje od 8 sati na službenom putovanju, nema pravo na troškove ishrane, odnosno na dnevnicu.



Ako je službeno putovanje trajalo duže od 24 sata, ili više dana, zaposleni ima pravo na punu naknadu troškova ishrane, odnosno na punu dnevnicu za svakih 24 sata provedenih na putu i na pola dnevnice za svaki započeti dan ako je u tom danu proveo više od 8, a manje od 12 sati. Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu pod uslovima, na način i u visini utvrdjenoj posebnim propisima (»Uredba o izdacima za službeno putovanje...«) Zaposleni je dužan da podnese obračun troškova putovanja najkasnije u roku od 8 dana od dana povratka sa službenog putovanja. Naknada troškova prevoza i naknadu za ishranu u smislu tačke 1. i 2. ovog člana poslodavac može da ugovori sa licem koje obavlja privremene i povremene poslove i poslove van prostorija poslodavca. Dnevnica u smislu tačke 2. ovog člana može se isplatiti licu koje nije u radnom odnosu kod poslodavca, a koje je poslodavac angažovao radi obavljanja odredjenog posla, odnosno vršenja funkcije. 3. Pomoći, nagrade i pokloni

Član 107.

Poslodavac može, ukoliko mu finansijske mogućnosti dozvoljavaju, da isplati i druge naknade, pomoći, nagrade, poklone zaposlenima, penzionerima, kao i drugim licima koja nisu u radnom odnosu kod poslodavca. 4. Zaštita zarade i naknade zarade

Član 108.

Poslodavac može, samo uz pristanak zaposlenog ili na osnovu pravosnažne odluke suda, potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od zarade. Na osnovu pravosnažne odluke suda poslodavac može zaposlenom da odbije od zarade najviše do 1/3 zarade, odnosno naknade zarade, ako Zakonom nije drukčije odredjeno.

VI ZABRANA KONKURENCIJE



Član 109. Uovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne može da radi svoje ime i za svoj račun, kao i u ime za račun drugog pravnog ili fizičkog lica, bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odosu (u daljem tekstu: zabrana konkurencije) Zabrana konkurencije može da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova, posebna važna tehnološka znanja, širok krug poslovnih partnera ili da dodje do saznanja važnih poslovnih informacija i tajni. Aktom poslodavca iz člana 4. ovog Ugovora utvrdjuju se poslovi za koje može da se ugovori zabrana konkurencije, rok i teritorijalno važenje zabrane za svaki od tih poslova Zabrana konkurencije može da se odnosi samo za poslove iz osnovne delatnosti poslodavca. Ako zaposleni prekrši zabranu konkurencije, poslodavac ima pravo da od zaposlenog zahteva naknadu štete.

Član 110. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore zabranu konkurencije u smislu ovog Ugovora i naknadu štete po prestanku radnog odnosa, u roku koji ne može da bude duži od dve godine po prestanku radnog odnosa Postojanje štete, njenu visinu, način i rokove naknade štete po osnovu ovog člana, utvrdjuje poslodavac na osnovu predloga zaposlenih iz člana 112. ovog Ugovora. Odredba stava 1. ovog člana neće se primenjivati, ako poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu, a za to nije imao opravdani razlog u smislu ovog Ugovora. VII NAKNADA ŠTETE

Član 111.



Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom i ovim Ugovorom. Ako štetu prouzrokuje više zaposlenih, svaki zaposleni odgovoran je za deo štete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog iz stava 2 ovog člana ne može utvrditi deo štete koju je prouzrokovao, smatra se da su svi zaposleni podjednako odgovorni i štetu nadoknadjuju u jednakim delovima. Ako je više zaposlenih prouzrokovalo štetu krivičnim delom sa umišljajem, za štetu odgovaraju solidarno.

Član 112. Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se nadoknadjuje, utvrdjuje poslodavac pismenim rešenjem, a na osnovu predloga koji će u svakom organizacionom delu gde radi zaposleni koji je štetu prouzrokovao, sačiniti zaposleni i to: 1. neposredni rukovodilac zaposlenog, 2. rukovodilac pravnih poslova organizacionog dela Banke u kome zaposleni

radi, 3. stručni radnik koga odredi rukovodilac zadužen za ljudske resurse u delu

Banke u kome zaposleni radi

Član 113.

Predlog iz člana 112. stav 1. daje se u pismenom obliku, a nakon sprovedenog postupka i naročito sadrži: ime i prezime zaposlenog koji je štetu prouzrokovao poslodavcu, vreme, mesto i način izvršenja štetne radnje, dokaze koji ukazuju da je zaposleni prouzrokovao štetu poslodavcu.

Član 114.

Zaposleni iz člana 112. ovog ugovora su obavezni da o pokretanju

postupka za utvrdjivanje štete obaveste organizaciju sindikata čiji je član zaposleni koji je štetu prouzrokovao, kao i da razmotri njeno mišljenje.

Član 115.

Kad utvrdi sve činjenice i okolnosti od uticaja na odgovornost zaposlenog pismeni predlog se dostavlja poslodavcu koji donosi rešenje kojim se zaposleni obavezuje da nadoknadi štetu ili se oslobadja od odgovornsoti.

Predlog iz stava 1 ovog člana dostavlja se i zaposlenom u pismenom obliku.



Član 116.

Ako poslodavac nadje da je zaposleni dužan da naknadi štetu,

odredjuje način i visinu , kao i rok u kome će zaposleni štetu nadoknaditi. Poslodavac može zaposlenog obavezati da štetu naknadi u novcu ili,

ako je to moguće popravkom ili dovodjenjem oštećene stvari u stanju u kome je postojalo pre nastupanja štete.

O tome da li pristaje ili ne pristaje da nadoknadi štetu, zaposleni je dužan da da pismenu izjavu.

Ako zaposleni ne pristane da nadoknadi štetu ili ne nadoknadi štetu u roku od tri meseca od dana davanja izjave da pristaje da štetu nadoknadi, o šteti odlučuje nadležni sud.

Član 117.

Poslodavac može, u opravdanim slučajevima, delimično osloboditi zaposlenog od naknade štete koju je prouzrokovao osim ako je štetu prouzrokovao namerno. Predlog za oslobadjanje od naknade štete može podneti zaposleni. Pri donošenju odluke o delimičnom oslobadjanju od naknade štete, poslodavac će ceniti rad i ponašanje zaposlenog, kao i da li bi zaposleni sa nadoknadom štet bio doveden u težak materijalni položaj.

Član 118. Zaposleni koji je u radu ili u vezi sa radom, namerno ili krajnjom nepažnjom, prouzrokovao štetu trećem licu, a koju je naknado poslodavac, dužan je da poslodavcu naknadi iznos isplaćene štete.

Član 119. Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu nadoknadi štetu, u skaldu sa zakonom opštim aktom i ovim Ugovorom. Ako se u roku od 30 dana od dana pretrpljene povrede ili štete na radu ili u vezi sa radom poslodavac i zaposleni ne sporazumeju o naknadi štete, zaposleni ima pravo na naknadu štete zahteva pred nadležnim sudom. VIII PRESTANAK RADNOG ODNOSA 1. Prestanak radnog odnosa

Član 120. Radni odnos, u skladu sa odredbama Zakona, prestaje: 1. istekom roka za koji je zasnovan;



2. kad zaposleni navrši 65 godina života i 15 godina staža osiguranja, ako se zaposleni i poslodavac drukčije ne sporazumeju;

3. pismenim sporazumom izmedju zaposlenog i poslodavca; 4. otkazom Ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog; 5. na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mladjeg od 18 godina života: 6. smrću zaposlenog; 7. u drugim slučajevima utvrdjenim zakonom.

Član 121. Zaposlenom u skladu sa odredbama Zakona, prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca: 1. ako je na način propisan zakonom utvrdjeno da je kod zaposlenog došlo

do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrdjivanju gubitka radne sposobnosti;

2. ako je zaposlenom po odredbama zakona, odnosno po pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja odredjene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova – danom dostavljanja pravnosnažne odluke;

3. ako zaposleni zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od 6 meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne;

4. ako je zaposlenom izrečena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada - danom početka primenjivanja te mere;

5. usled stečaja, likvidacije, odnosno u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca, u skladu sa zakonom.

Član 122.

Radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog.

Član 123.

Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni poslodavcu mora da podnese u

pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je naveo kao dan prestanka radnog odnosa. U slučaju otkaza iz stava 1. ovog člana zbog povrede obaveze od strane poslodavca utvrdjenih zakonom, ovim ugovorom ili ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava po osnovu rada, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

Član 124. Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnosi na: - radnu sposobnost zaposlenog; - ponašanje zaposlenog; i



- potrebe poslodavca i to u sledećim slučajevima: 1. ako je utvrdjeno da zaposleni ne ostvaruje rezultate rada; 2. ako je utvrdjeno da zaposleni nema potrebna znanja i sposobnosti za

obavljanje poslova na kojima radi; 3. ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze , 4. ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, odnosno ako je njegovo

ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca; 5. ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom; 6. ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od

dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu Zakona ;

7. ako zaposleni zloupotrebi bolovanje; 8. ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane

potreba za obavljanjem odredjenog posla; 9. ako zaposleni odbije da zaključi ugovor o radu po izmenjenim uslovima

koji mu je iz opravdanog razloga ponudio poslodavac. Radnu sposobnost zaposlenog procenjuje neposredni rukovodilac,za koju procenu treba da ima obrazloženje koje na zahtev prezentuje sindikatu. Radna sposobnost se obavezno utvrđuje za zaposlenog koji u periodu od 3 meseca ne pokazuje predviđene rezultate rada.

Član 125. Povredom radne obaveze i nepoštovanjem radne discipline u smislu člana 124. stav 1. tačke 3. i 4. smatra se: 1. neopravdano zakašnjavanje najmanje u 6 radnih dana u toku 3 meseca, 2. neopravdano napuštanje rada pre završetka radnog vremena najmanje 6

radnih dana u toku 3 meseca, 3. nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima (svadja,tuča, uvreda i

slično), neposrednom rukovodiocu, poslodavcu, strankama, 4. neopravdani iznostanak sa posla od 2 radna dana u toku 1 meseca, 5. neopravdano izostajanje sa rada najviše 5 radnih dana sa prekidima u

toku 12 meseci, 6. dolazak na rad u napitom ili drogiranom stanju i opijanje ili drogiranje u

toku rada, 7. davanje netačnih podataka koji su od uticaja za donošenje odluka

nadležnih organa, 8. nesavestan odnos prema poverenim sredstvima rada, ukoliko iz toga

proistekne šteta za Banku, 9. nezakonito raspolaganje srestvima , 10. neostvarivanje predvidjenih rezultata rada iz neopravdanih razloga u

periodu od 3 meseca uzastopno, 11. povreda propisa o zaštiti od požara, eksplozije, elementarnih nepogoda i

štetnog delovanja otrovnih i drugih opasnih materija, kao i povreda propisa



i nepreduzimanje mera zaštite zaposlenih, sredstava rada i životne sredine,

12. zloupotreba položaja i prekoračenje ovlašćenja, 13. odavanje poslovne, službene i druge tajne utvrdjene Zakonom, ovim

Ugovorom ili aktom poslodavca, 14. ometanje jednog ili više zaposlenih u procesu rada kojim se izrazito

otežava izvršavanje radnih obaveza, 15. falsifikovanje novčanih i drugih dokumenata, 16. povreda radne obaveze koja predstavlja krivično delo, 17. primanje mita i poklona veće vrednosti radi pribavljanja materijalne koristi, 18. povrede akata poslodavca sa težim posledicama po poslodavca, 19. neovlašćena posluga novcem, hartijama od vrednosti i drugim sredstvima

poverenim zaposlenom u izvršavanju poslova, odnosno radnih zadataka, 20. prouzrokovanje veće štete drugom zaposlenom ili poslodavcu ili prikrivanje

načinjene veće štete, 21. sprečavanje organa unutrašnje kontrole kao i sindikata u vršenju njihovih

zadataka, 22. zloupotreba pečata ili štambilja Banke, ili omogućavanje neovlašćenom

licu da ih upotrebi, 23. obavljanje poslova u prostorijama Banke koji se ne mogu podvesti u

sistematizovane poslove zaposlenog, a kojima se pribavlja materijalna korist sebi ili drugima,

24. neprijavljivanje povrede radne obaveze . .

Član 126.

Poslodavac je dužan da, pre otkaza ugovora o radu zaposlenom u slučaju iz člana 124. tačka 3. i 4., zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom iz člana 124. stav 1. tačka 1. do 4., 6. i 7. najkasnije u roku od 3 meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno najkasnije u roku od 6 meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

Član 127.

Postupak utvrdjivanja činjenica na osnovu kojih poslodavac može da otkaže ugovor o radu , vode zaposleni iz člana 112. ovog ugovora.

Nakon što izvrši potrebne provere, pribavi i izvrši uvid u pismene izjave

svedoka i zaposlenog i obavi druge potrebne radnje za koje se zaključi da su neophodne radi pravilnog i zakonitog utvrdjivanja činjenica i odlučivanja, zaposleni iz stava 1. ovog člana sačiniće predlog u pismenoj formi i dostaviti ga poslodavcu.

Član 128.



Otkaz Ugovora o radu iz člana 124. stav 1. tačka 8. poslodavac može dati zaposlenom samo ako ne može da mu obezbedi obavljanje drugih poslova, odnosno da ga osposobi za rad na drugim poslovima. Poslodavac ne može u slučaju otkaza Ugovora o radu zaposlenom iz stava1 ovog člana , na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka iz stava 2. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

Član 129. Opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu, ne smatra se: 1. privremena sprečenost zaposlenog za rad usled bolesti, nesreće na radu

ili profesionalnog oboljenja; 2. korišćenje porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i

odsustva sa rada radi posebne nege deteta; 3. odsluženje ili dosluženje vojnog roka; 4. članstvo u političkoj organizaciji, sindikatu, pol, jezik, nacionalna

pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest, političko ili drugo uverenje ili neko drugo lično svojstvo zaposlenog;

5. obraćanje zaposlenog sindikatu ili organima za zaštitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu;

Član 130.

Pre otkaza ugovora o radu zaposlenom, poslodavac je dužan da pismenim zahtevom zatraži mišljenje sindikata čiji je član zaposleni. U zahtevu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da obrazloži činjenice i razloge na kojima zasniva nameru otkaza ugovora o radu. Sindikat iz stava 1. ovog člana dužan je da u roku od 5 dana od dana prijema zahteva iz stava 1. i 2. ovog člana poslodavcu dostavi svoje obrazloženo pismeno mišljenje. Zahtev i mišljenje iz stava 1, 2 i 3. ovog člana istovremeno se dostavljaju i zaposlenom.

Član 131. Otkaz ugovora o radu daje se u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Otkaz ugovora o radu je konačan danom dostavljanja rešenja zaposlenom.

Član 132.



Do dana prestanka radnog odnosa poslodavac je dužan da zaposlenom izvrši isplatu svih dospelih zarada i drugih primanja u skladu sa opštim aktima, ovim Ugovorom i ugovorom o radu. 2. Nezakonit otkaz

Član 133. Ako sud donese pravosnažnu odluku kojom je utvrdjeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad, ako to zahteva. Pored vraćanja na rad iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po Zakonu, Opštem aktu, ovom Ugovoru i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Naknada štete iz stava 2. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koji je zaposleni ostvario po bilo kom osnovu, po prestanku radnog odnosa. 3. Udaljenje zaposlenog sa rada

Član 134. Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada: - ako je protiv njega prokrenuti krivični postupak zbog krivičnog dela

učinjenog na radu ili u vezi sa radom, ili - ako je učinio povredu radne obaveze koja ugrožava imovinu veće

vrednosti.

Član 135. Zaposleni kome je odredjen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje.

Član 136. Udaljenje iz člana 134. ovog Ugovora, može da traje najduže 3 meseca u kome periodu je poslodavac dužan da zaposlenog vrati na rad, ili da mu, u skladu sa odredbama ovog Ugovora, otkaže Ugovor o radu, ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 124 stav 1. tačka 3, 4. i 5. ovog Ugovora.



Član 137. Za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 138. ovog Ugovora, zaposlenom pripada naknada zarade u visini ¼ , a ako izdržava porodicu u visini 1/3 mesečne zarade koju je ostvario za mesec pre privremenog udaljenja. Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u smislu člana 135. ovog Ugovora, isplaćuje se na teret organa koji je naredio pritvor.

Član 138. Ako krivični postupak protiv zaposlenog bude obustavljen pravosnažnom odlukom, ili ako pravosnažnom odlukom bude oslobodjen optužbe, ili je optužba protiv zaposlenog odbijena, ali ne zbog nenadležnosti i ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 124. tačka 3. do 5. ovog Ugovora, zaposleni ima pravo da mu se isplati razlika naknade zarade iz člana 137. ovog Ugovora i punog iznosa zarade ostvarene za mesec pre privremenog udaljenja uvećanog za prosečan porast zarada zaposlenih kod poslodavca za vreme u kome mu pripada naknada. 4. Višak zaposlenih

Član 139. Ukoliko poslodavac iskaže višak zaposlenih usled ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena u toku kalendarske godine koji prelazi 10% ukupnog broja zaposlenih, dužan je da donese Program rešavanja viška zaposlenih. Na predlog Programa poslodavac je dužan da pribavi mišljenje reprezentativnog sondikata, da ga uzme u obzir i da obavesti sindikat o svom stavu u zakonskom roku. Program iz stava 1 ovog člana sadrži podatke o zaposlenima koji predstavljaju višak,poslove koje obavljaju, kvalifikacionu strukturu, godine starosti, mere kojima se ostvaruju uslovi za njihovo zapošljavanje i rok u kome će dati otkaz, a donosi se u saradnji sa organizacijom nadležnom za poslove zapošljavanja.

Član 140. Program iz člana 139. ovog Ugovora sadrži i kriterijume za određivanje zaposlenog za čijim je radom prestala potreba, a to su obavezno:



- rezultati rada zaposlenog, kao osnovni kriterijum, koji se utvrđuju na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca, a na bazi elemenata za utvrđivanje dela zarade po osnovu radnog učinka

- dopunskih kriterijuma, koji se primenjuju ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada koji će biti definisani u Programu uz dogovor poslodavca i sindikata.

Član 141.

Program rešavanja viška zaposlenih sadrži predlog mera kao što su: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, skraćeno radno vreme, a zaposlenima koji su višak i kojima poslodavac ne može obezbediti radno pravni status na drugi način, poslodavac može otkazati ugovor o radu. U slučaju otkaza ugovora o radu zaposlenom za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena poslodavac je dužan da zaposlenom isplati zakonom utvrdjenu otpremninu, a može isplatiti i veću, u skladu sa odredbom člana 96. ovog Ugovora. Ukoliko poslodavac isplaćuje otpremninu zaposlenom samo u iznosu Zakonom utvrđene, dužan je da pruži reprezentativnom sindikatu obrazloženje nemogućnosti isplate otpremnine u većem iznosu od Zakonom utvrđene.

Član 142.

Poslodavac može zaposlenom, u cilju smanjenja broja zaposlenih, ponuditi mogućnost korišćenja stimulativne mere u skladu sa posebnim aktom poslodavca, čijim istekom odnosno iskorišćenjem poslodavac zaposlenom otkazuje ugovor o radu bez obaveze isplate otpremnine iz prethodnog člana, jer se zaposleni samim prihvatanjem stimulativne mere sa tim saglasio.

Član 143.

Zaposleni kome poslodavac otkaže ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, ostvaruje pravo na novčanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zaštitu, u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Član 144.

Po osnovu viška zaposlenih poslodavac ne može otkazati ugovor o radu zaposlenom za vreme trudnoće,porodiljskog odsustva,odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta, osim u slučajevima koje Zakon predviđa kao opravdan razlog koji se odnosi na povredu radne obaveze, nepoštovanje



radne discipline, učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom i zloupotrebu bolovanja. Po osnovu iz stava 1 ovog člana poslodavac ne može otkazati ugovor o radu predsedniku, članu organa organizacije sindikata, ako postupa u skladu sa zakonom, sem u slučaju da ne pokazuju potrebna znanja i sposobnosti u obavljanju posla, ne ostvaruju odgovarajuće rezultate rada, ili učine povredu radne obaveze. X OSTVARIVANJE I ZAŠTITA POJEDINAČNIH PRAVA ZAPOSLENIH

Član 145. O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje predsednik Banke, ili zaposleni koga on pismeno ovlasti. O izboru, odnosno postavljanju predsednika Banke i njegovom razrešenju, odlučuje zakonom, Ugovorom o osnivanju Banke i Statutom Banke, ovlašćeni organ. Zaštita pojedinačnih prava

Član 146. Poslodavac i zaposleni mogu svako nastalo sporno pitanje reše sporazumno. Predlog za rešavanje spornog pitanja sporazumno mogu pismeno podneti i poslodavac i zaposleni u roku od 3 dana, od dana nastanka spornog pitanja.

Član 147. Ako se poslodavac ili zaposleni ne izjasne o predlogu za sporazumno rešavanje spornog pitanja u roku od 3 dana od dana podnošenja predloga ili ako zaposleni i poslodavac ne mogu sporno pitanje da reše sporazumom, mogu pokrenuti spor pred nadležnim sudom.

Član 148. Protiv odluke kojom je povredjeno pravo zaposlenog ili kada je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat, ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke kojom je povredjeno pravo zaposlenog, odnosno od dana saznanja za povredu.

Član 149. Sva novčana potraživanja iz radnog odnosa smatraju se obročnim davanjima i zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze.



Član 150.

Zaposlenom se u pismenom obliku dostavlja svako rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, sa obrazloženjem i porukom o pravnom leku. XI POSEBNE ODREDBE 1. Privremeni i povremeni poslovi

Član 151. Poslodavac može za obavljanje poslova iz delatnosti poslodavca koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 180 radnih dana u kalendarskoj godini, sa odredjenim licem da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Lice sa kojim je zaključen ugovor iz stava 1 ovog člana ima pravo na penzijsko i invalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom Obveznik uplate doprinose iz stava 2 ovog člana je poslodavac.

Član 152. Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova iz prethodnog člana, da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge. Lice sa kojim je zaključen ugovor u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na osiguranje za slučaj povrede na radu i profesionalog oboljenja, u skladu sa zakonom. 2. Ugovor o delu

Član 153. Poslodavac može, sa odredjenim licem, da zaključi ugovor o delu, radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili o pravu odredjene stvari ili samostalno izvršenje odredjenog fizičkog ili intelektualnog rada. 3. Radna knjižica

Član 154.



Zaposleni ima radnu knjižicu, koja je javna isprava i koju izdaje nadležni organ opštinske uprave. Prilikom zasnivanja radnog odnosa, zaposleni predaje radnu knjižicu poslodavcu, koji je dužan da je vrati zaposlenom, uredno popunjenu, na dan prestanka radnog odnosa. U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom. XII SAVET I SINDIKAT ZAPOSLENIH

Član 155. Zaposleni kod poslodavca mogu obrazovati savet zaposlenih, u skladu sa ovim Ugovorom. Posebnim aktom bliže će se urediti rad Saveta iz stava 1. ovog člana, ukoliko se zaposleni opredele za njegovo obrazovanje.

Član 156. Zaposlenom kod poslodavca jemči se sloboda sindikalnog udruživanja i delovanja. Sindikati se osnivaju radi zaštite prava i unapredjivanja profesionalnih i ekonomskih interesa njihovih članova. Sindikat se osniva bez odobrenja, uz upis u registar sindikata koji vodi ministarstvo nadležno za poslove rada. Sindikat se upisuje u registar u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Član 157.

Sindikat Banke deluje u skladu sa zakonom, opštim, posebnimi ovim Ugovorom. Za delovanje sindikata Banke poslodavac obezbedjuje: - korišćenje odgovarajuće prostorije i potrebne administrativno-tehničke

uslove; - predsednicima organizacija sindikata po 60 plaćenih časova mesečno za

obavljanje njihovih funkcija; - predsednicima sindikalnih podružnica po 30 plaćenih časova mesečno

za obavljanje njihovih funkcija.

Član 158. Predseniku Koordinacionog odbora Konferencije sindikalnih organizacija Banke za vreme trajanja mandata, odnosno za vreme obavljanja funkcije predsednika, obezbedjuje se rad na sindikalnim poslovima u punom radnom vremenu i zarada utvrdjena Odlukom o vrednovanju radnih mesta.



Predsedniku viših oblika organizovanja sindikata na pokrajinskom, republičkom i saveznom nivou, ukoliko se radi o reprezentativnom sindikatu u Banci, za vreme trajanja mandata, odnosno za vreme obavljanja funkcije predsednika, obezbeđuje se rad na sindikalnim poslovima u punom radnom vremenu i pravo na naknadu zarade u visini zarade koju bi ostvarili na svom radnom mestu, pod uslovom da ovu funkciju ne obavljaju profesionalno. Sekretaru Konferencije i članovima Koordinaiconog odbora Konferencije Sindikalnih organizacija Banke, ako nisu profesionalno angažovani u Sindikalnoj organizaciji, obezbedjuje se za rad na sindikalnim poslovima dodatak na zaradu u visini 30% zarade koju ostvari na radnom mestu, za vreme provedeno na radu i sindikalnim aktivnostima. Po prestanku profesionalog obavljanja funkcije iz stava 1. ovog člana, zaposleni se rasporedjuje na odgovarajuće radno mesto, koje ne može biti manje vrednovano od radnog mesta sa koga je zaposleni izabran za predsednika Koordinacionog odbora.

Član 159. Predstavnici sindikata Banke mogu odsustvovati sa posla kada prisustvovuju sindikalnim sastancima, konferencijama i sednicama , koje su u funkciji obavljanja sindikalnih aktivnosti u Banci. Predstavnici sindikata mogu odsustvovati i kada prisustvuju kongresima sindikata, sindikalnim tečajevima i seminarima, koje organizuju institucije van Banke, a čije troškove u celini snosi sam sindikat. Odsustvovanje iz stava 1.i 2. ovog člana može iznositi najduže 30 dana godišnje, s tim da se u ovo vreme ne uračunava vreme provedeno u pregovaranjima o izmenama i dopunama ovog Ugovora. Odluke iz stava 1. i 2. ovog člana donosi direktor za ljudske resurse, u Centrali, odnosno direktor filijale za zaposlenog u filijali;

Član 160.

Predsednik Banke je dužan da omogući da se sredstva, koja zaposleni kao članovi sindikata izdvajaju od zarade na ime sindikalne članarine, uplaćuju na račun organizacije sindikata.

Član 161. Aktivnosti sindikata vrše se tako da ne idu na štetu redovnog funkcionisanja banke i radne discipline.



XIII PREGOVARANJE I ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA

Član 162. Ovaj ugovor zaključuju reprezentativni sindikat i predsednik Banke. Učesnici u zaključivanju ovog Ugovora dužni su da pregovaraju U postupku pregovaranja radi zaključenja ovog Ugovora, reprezentativni sindikat je dužan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat.

Član 163. Predstavnici reprezentativnog sindikata koji učestvuju u pregovaranju za zaključenje ovog Ugovora i zaključuju ga, moraju imati ovlašćenje svog organa.

Član 164. Ovaj ugoor se smatra zaključenim kada ga potpišu ovlašćeno lice organa reprezentativnog sindikata i predsednika Banke. Ovaj Ugovor zaključen je na neodredjeno vreme. Ovaj ugovor obavezuje i zaposlene kod poslodavca koji nisu članovi sindikata, potpisnika ovog Ugovora.

Član 165. Postupak za izmenu i dopunu ovog Ugovora pokreću, na osnovu obrazloženog, pismenog predloga, učesnici Ugovora. Učesnici ovog Ugovora dužni su da u roku od 15 dana razmotre pismeni predlog za izmenu i dopunu ovog Ugovora i da o predlogu odluče. Ugovor o izmenama i dopunama ovog Ugovora smatra se zaključenim kada ga potpišu ovlašćena lica učesnika ovog Ugovora.

Član 166. Važenje ovog Ugovora može prestati sporazumom učesnika ili otkazom, na način utvrdjen ovim Ugovorom. Ovaj Ugovor prestaje sporazumom, kada pismeni sporazum o prestanku ovog Ugovora potpišu njegovi učesnici. Ovaj Ugovor prestaje otkazom kada jedan od učesnika podnese pismeni otkaz drugom učesniku ovog Ugovora U slučaju otkaza ovaj Ugovor se primenjuje najduže šest meseci od dana podnošenja otkaza, ako zakonom nije drukčije odredjeno, s tim što su učesnici dužni da postupak pregovaranja započnu najkasnije u roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza.



Po isteku roka iz stava 4. ovog člana, ovaj Ugovor prestaje da važi, ako se učesnici ovog Ugovora drukčije ne sporazumeju.

Član 167. Ako nastane spor u postupku zaključivanja, odn. izmena i dopuna ovog Ugovora, spor se rešava mirnim putem. Sporna pitanja u primeni ovog Ugovora rešava arbitraža koju po potrebi obrazuju učesnici u pregovorima, a u skladu sa Zakonom. Odluka arbitraže o spornom pitanju obavezuje učesnike.

Član 168. Učesnici u zaključivanju ovog Ugovora mogu pred nadležnim sudom da ostare zaštitu prava utvrdjenih ovim Ugovorom.

Član 169. Ovaj Ugovor sačinjen je u 4 originalna primerka, od kojih svaki učesnik zadržava po 2 primerka. XIV DRUGA PITANJA OD ZNAČAJA ZA ZAPOSLENE I POSLODAVCA

Član 170.

Poslodavac može, u zavisnosti od rezultata poslovanja Banke, izdvojiti sredstva za rešavanje stambenih potreba zaposlenih u Banci. Posebnim aktom urediće se način i kriterijumi za izdvajanje i korišćenje sredstava iz stava 1. ovog člana.

Član 171.

Kod poslodavca se može doneti odluka o osnivanju Fonda solidarnosti. Posebnim aktom urediće se obveznici izdvajanja sredstava u Fond solidarnosti, iznosi sredstava, način raspolaganja sredstvima i praćenje njihovog namenskog korišćenja.

Član 172.

Obaveštavanje radnika poslodavac će vršiti putem internog glasila, kao i na način utvrdjen zakonom, aktima poslodavca i ovim Ugovorom.



XV PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 173. Ovaj Ugovor stupa na snagu danom potpisivanja. Član 174. Zaključivanjem ovog Ugovora, prestaje da važi Pojedinačni kolektivni ugovor Vojvodjanske banke a.d. Novi Sad, broj 01-1441, od 24.09.1999. godine, sa svim izmenama i dopunama. PREDSEDNIK KOORDINACIONOG PREDSEDNIK BANKE ODBORA SINDIKALNIH ORGANIZACIJA _________________________ ______________________ Vladislav Jevtović mr Života Mihajlović



POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR

VOJVOĐANSKE BANKE a.d. NOVI SAD

MART 2002.god.



Documents

POJEDINAČNI KOLEKTIVNI UGOVOR - bofos.org.rs · Poslodavac je dužan da lice sa kojim je zasnovao radni odnos prijavi organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja u skladu sa zakonom