Profesionalizam u politici Dr. Stojan Tomi

KONSTITUTIVNI ELEMENTI POLITIKE 1. INSTITUCIONALIZACIJA DJELOVANJA UENJA I PROFESIONALIZACIJA POLITIKOG

Svaka profesija je institucionalizirana u smislu uobiajenog naina osposobljavanja profesionalnog podmlatka i ponaanja u toku obavljanja profesionalne djelatnosti. Prepreke institucionalizaciji politike: Za razliku od nekih drugih profesija u kojima se laik teko snalazi, politikom se svi bavimo, svi manje ili vie smo za tu oblast sposobni. Politika nije samo zanat, vjetina i profesija, nego je i pokret esto veoma masovan pokret. Politika je oduvijek bila javna stvar. U oblasti politike profesionalizacija se vrlo fragmentirano pojavila. Politika je zaraena elementima zdravog razuma i promjenjivom ideologijom. Politiki razum misli unutar okvira politike, nije dovoljno sposoban da shvati socijalne nedostatke jednog drutva. 2. STEPEN PROFESIONALIZACIJE POLITIKIH ULOGA U svakoj profesiji postavlja se pitanje do kojeg stepena pojedine socijalne uloge treba profesionalizirati? Stepen profesionalizacije moemo mjeriti na dva naina: 1. Prvim indikatorom mjerimo broj i znaaj funkcija koje su profesionalizirane, koje su povjerene profesionalnim ekspertima. Broj prof. funkcija u sferi politike je velik i pokazuje tendenciju poveanja. Glavne i najodgovornije politike funkcije zauzimaju profesionalni politiki rukovodioci, a sporednije vre amateri.2. Drugi indikator pokazuje do kojeg stepena je profesionalizam pojedinac-nosilac politike

profesije. Da li je profesionalna politika djelatnost jedino zanimanje i jedini izvor prihoda politikog profesionalca? Ili je to sporedna djelatnost? Nekima je politika jedino, drugima sporedno, a treima povremeno zanimanje i izvor prihoda. GRANICE PROFESIONALIZACIJE I DOMINACIJE POLITIKIH PROFESIJA a) Prva granica profesionalizacije politike nalazi se tamo gdje poinju i dokle seu pojedine drutvene nauke i profesije koje one obrazuju. b) Ideologije su as stimulans, as prepreka profesionalizaciji politike. Sve one odreuju granice do kojih e se politika profesionalizirati, kada i u kojim oblastima e se podii na akademski i univerzitetski nivo.c) Klasna orijentacija takoer odreuje granice do kojih e ii politika kao profesija. 1

U svakoj profesiji su prisutni opi i profesionalni interesi koji oznaavaju granice do kojih e ii profesionalizacija. 3. POLITIKO VODSTVO KAO PROFESIJA Nijedno politiko vodstvo nije se moglo konstituisati a da ne postane i profesija. Voenje revolucije, drave, politike partije pretpostavlja odreenu vjetinu, koja se, po pravilu, pretvara u posebnu profesiju. Struktura politikog vodstva kao profesije je raznovrsna profesionalna i amaterska. 4. ODNOS IZMEU SOCIJALNOG SISTEMA I SISTEMA ZANIMANJA Izmeu sistema zanimanja i socijalnog sistema uspostavljena je povratna sprega: socijalni sistem modifikuje postojea i stimulie nova zanimanja, a zanimanja snano utjeu na dalji razvoj socijalnog sistema. Veina profesija i zanimanja su institucionalizirali svoj odnos sa drutvom u vidu privatnih i dravnih kola, i te institucije su centar savremenih profesija. Osnovno profesionalno obrazovanje profesionalnih politiara locirano je izvan tih centara. Partijsko-politiki kursevi, seminari i kole, a posebno politiki ivot i praksa u sindikatima i partijskim organima, su manje institucionalizirani modeli odnosa izmeu politike i socijalnog sistema. Svi sistemi politike kao profesije, u sferi su uenja i sferi primjene nauenog. Sfera uenja je sve vie institucionalizirana, a sfera primjene nauenog je sve vie profesionalizirana. Sticajem okolnosti, sistem zanimanja stanovnitva u pojedinim zemljama je determinirisao izvore iz kojih se regrutuju profesionalni politiari. Pravna profesija esto ima privilegovan poloaj u regrutovanju profesionalizma u politici. Politiar advokatskog ili slinog zanimanja moe se lako vratiti svojoj prvobitnoj profesiji ili nekom drugom poslu koji mu obezbjeuje prihvatljiv status. 5. KONSTITUTIVNI ELEMENTI POLITIKE KAO PROFESIJE

Kao i svaka druga profesija, i politika konstituie i razvija svoje posebne elemente koji je izdvajaju od svih drugih profesionalnih djelatnosti. Konstitutivni elementi politike imaju i posebno ulogu diskriminacije, diferencijacije, izdvajanja politike od najmanje dvije grupe pojava: od svih drugih profesija i od politike kao neprofesionalnog djelovanja. Konstitutivni elementi politike su: a) Naunost, egzaktnost ponaanja i djelovanja b) Odreenost, omeenost, izdvojenost od drugih vidova profesionalne i neprofesionalne djelatnosti c) Visoka specijalizacija2

d) Sredstva koja upotrebljavae) Usavravanje profesionalnih modela ponaanja i posebnih instrumenata i metoda

f) Standardi za prijem pojedinaca u profesionalne politiare g) Specijalne organizacije i institucije u kojima ljudi vre profesionalnu djelatnost h) Vrenje djelatnosti za potrebe javnih slubi i) Elementi odricanja, altruizmaj) Materijalna nagrada, plara za rad

Nedostaci profesionalne politike djelatnosti: A) Pomankanje sigurne line perspektive B) Politike funkcije podlone brzim promjenama C) Politika veoma mnogo angauje ovjeka D) Rad je neodreen, svatarski E) Nije dovoljno priznat u drutvu F) Dovodi u sukob profesionalca sa mnogim graanima G) Nema dovoljno ovlatenja u svom rad H) Politiki rad je nedovoljno drutveno koristan i potreban DEMOKRATIJA I PROFESIONALIZAM U POLITICI 1. POLITIKA DEMOKRATIJA I POLITIKI PROFESIONALIZAM A) Manipulativna demokratija demokratija kojom diriguju neke druge snage, a ne svarna volja i interes biraa B) Formalna demokratija forma i formalizam dominiraju nad sutinom, oni stvaraju iluziju da svi vladaju i tako obezbjeuju vladavinu profesionalnih upravljaa C) Politika demokratija potpomae politiku kao profesiju onoliko koliko i sama ne moe da ivi bez profesionalnih politiara; ona je krnja demokratija

3

2. PROFESIONALIZAM U POLITICI DOMINIRA KADA DEMOKRATSKE VEINE POSTAJU MANJINE LI NEZNATNE I ILUZORNE VEINE Sa opadanjem demokratske veine rastu uloge i utjecaj profesionalne politike manjine. Profesionalci u politici svakako su manjina u masovnom drutvu, a postaju dominantna grupa po snazi svoga utjecaja u situacijama kada klasina demokratija nema iza sebe ubjedljivu nekadanju veinu.3. SADRAJ I OBLICI NEPOSREDNE DEMOKRATIJE I PROFESIONALIZAM U

POLITICI Oblici neposredne demokratije:A) Referendum On je najnerazvijeniji oblik neposredne demokratije i odluivanja. Izuzetno

je rijedak vid odluivanja, neobavezan je, odrava se na fabrikom i lokalnom nivou. B) Imperativni mandat Ovaj model je veoma aktuelan u fazi funkcionisanja delegatskog sistema. Moe da se suzi na sferu politikog posredovanja, on je model odnosa izmeu reprezentacije i identifikacije. C) Zborovi biraa Ovo je najmasovniji vid neposredne demokratije. Predmet je politikog i naunog istraivanja, i ne ba uvijek dovoljno argumentovane kritike. Jedini je ustavno institucionalni oblik uea graana koji od postanka do danas nije pretrpio nikakve izmjene. Zborovi biraa su izdrali sve otpore, te su preteno institucionalizovani oblici neposredne demokratije.

4. STVARNI DEMOKRATIZAM POTISKUJE SUVINI PROFESIONALIZAM U POLITICI Samo stvarni demokratizam koji se pribliava razvijenom samoupravljanju svodi profesionalnopolitiko posredovanje na minimun i ograniava ga u kompetencijama. Elementi stvarnog demokratizma sastoje se u svakodnevnom uestvovanju radnih ljudi u upravljanju procesom proizvodnje, razmjene, raspodjele i potronje. Demokratija i samoupravljanje treba da obuhvate sve drutvene i javne poslove. Stvarna demokratija je neposredna, a ne predstavnika. Socijalistika demokratija je masovna demokratija, te je ona demokratija za sve i od svih, a ne samo za odabrane. Program SKJ ukazuje na neophodne konstitutivne elemente stvarne demokratije: stvarni demokratizam, svakodnevno uestvovanje, neposrednost, masovnost, direktnost, otvorenost za sve, osjeaj odgovornosti.

4

PROFESIONALIZAM U POLITICI U SVJETLOSTI TEORIJE AVANGARDE I TEORIJE ELITE 1. RAZLIITE SOCIJALNE FUNKCIJE AVANGARDE I ELITE DETERMINIU RAZLIITE VARIJANTE U POLITICI Teorija i praksa avangarde proleterijata konstituisala je jedan, dok je teorija elite ponudila drugi model profesionalizma u politikoj sferi. Glavne funkcije elite svugdje su sline da simbolizuju moralo jedinstvo zajednice time to naglaavaju zajednike ciljeve i interese, da koordiniraju i humaniziraju razliite aktivnosti, pobijede razdor i razrijee grupne konflikte i da zatite zajednicu od spoljne opasnosti. Sve pripada eliti, sve zavisi od nje i zato se valja boriti da elita bude to bolja, strunija, profesionalnija. Tzv. strategijska elita za glavnu funkciju ima odranje drutva u ispravnom stanju i pomaganje drutvu da prevazie kolektivne krize. etiri funkcije strategijskih elita: postizanje cilja, adaptacija, integracija i odravanje uzora. Elita dijeli ljude na sposobne i nesposobne. Avangarda ne namee, kao elita, svoju svijest nesvjesnoj masi, nego prije svega i iznad svega izraava proletersku svijest, stavlja se na elo naroda, predstavlja uvijek i u svuda interes pokreta u cjelini. Avangarda je djelo i historijska odgovornost radnike klase i marksizma. Ona je virtuelna delegacija klase, angaovana je i predvodi klasu. Socijalna funkcija avangarde je da neorganizovane slojeve i odnose izdigne na nivo svijesti i organizovanosti. Avangarda odbija podjelu ljudi na sposobne i nesposobne. 2. RAZLIITI IZVORI I MODELI FORMIRANJA I PROMOVISANJA AVANGARDE I ELITE Elita je razvila jedan, a avangarda drugi model konstituisanja i promovisanja podmlatka. Tako postoje: regrutovanje na osnovu biolokog nasljea, regrutovanje na osnovu talenta i uspjeha, regrutovanje na osnovu linih ostvarenja, na osnovu poloaja. Regrutovanje zasnovano na drutvenom nasljeu ustupa pred regrutovanjem zasnovanim na individualnim dostignuima. 3. PROFESIONALNA POLITIKA ELITA I POLITISTI U AMERIKOM DRUTVU

5

Za onoliko za koliko je graansko drutvo hijerarhijsko za toliko su vidljive stepenice koje odvajaju politiku elitu na njezine vrhove od ostalih slojeva podetlite i obinih masa. Pored profesionalne politike elite, u SAD je poznata i kategorija politista sloj istaknutih graana zainteresovanih za politiku i koji se kao takvii neto vie od obinih graana bave politikom. SAD imaju oko milion i po politista u vrijeme kampanje. Politisti nisu grupno formalno oblikovani, ve fluidno povezani politici naklonjeni ljudi. 4. MODEL PROFESIONALNE POLITIKE ELITE JE MODEL POLITIKE POMOU UPRAVLJANJA Politika elita je sva okrenuta ka politici pomou upravljanja i manipulisanja masama. Parlamentarci, partijski lideri, vojna politika elita, sindikalni lideri i menaderi i drugi su eksperti za voenje masa u smislu potinjavanja, navoenja i zavoenja. Profesionalizam u politici sve vie pomjera centar razrjeavanja konfliktnih situacija na izvrno rukovodstvo. Politika nalazi novu ansu tako to potiskuje sve one tradicionalne institucije u koje je mogao dolaziti val narodne demokratije i neprofesionalnih upravljaa. Izvrna vlast dominira iznad parlamenta. Profesionalizam u politici dominira pomou upravljanja. Birokratija je u rapidnm porastu, a savremeno drutvo je drutvo mnogobrojnih organizacija, grupa i institucija. Sve ide ka pomjeranju inicijative prema vrhu.5. POLITIKA ELITA I STUPNJEVI PARTIJSKO-POLITIKE PARTICIPACIJE

Najvii domet elite je graanska i birokratska dirigovana participacija. Politika elita razvila je politiki ivot do njoj svojstvenih najviih ljestvica do politike participacije kombinovane sa politikom manipulacijom. 6. JAANJE OBLIKA LINE VLASTI POLITIKIH LIDERA Za razliku od avangarde proletarijata, graansko-birokratska politika elita sve vie tei ka oblicima line vladavina. Vrhunski dravni lideri, sve vie prisvajaju politiku i partijsku vlast, ispoljavajui elemente line vladavine. Princip efikasnosti i racionalnosti takoer proiruje prostor linoj vladavini. Trai se vrsta, jaka ruka genijalca koji e rijeiti konflikte i obezbijediti efikasnost. Disciplina je takoer jedan od faktora koji jaa elemente line demokratije. Na pomolu su dva razliita puta, dvije razliite vizije. Jedna je birokratska i birokratizirana u raznim varijantama, a druga je samoupravna socijalistika.

6

Politika etika i javna sluba Denis F. Tompson Demokratski prljave ruke Problem potie iz doba kraljeva i prineva koji su u interesu drave prekoraivali konvencionalni moral svog vremena.U skorije doba neki politiki teoretiari su upozorili da lideri etabliranih politikih demokratskih drava mogu imati podjednako prljave ruke. Lau da bi zatitili nacionalnu bezbednost i spremin su da narede smrt i razaranja u nuklearnoj razmeri. Ovi teoretiari su u pravu kada vide prljavtinu na rukama zvaninika modernih demokratija, ali proputaju da uoe razliku koja postoji u demokratiji. Budui da se od polotiara oekuje da djeluju uz pristanaka graana, oni se suoavaju sa jo jednom dilemom. Ako dobiju taj pristanak, oni nisu jedini krivci. S druge strane, ako djeluju bez tog pristanka, oni ne samo da ine dodatnu pogreku, ve dovode u pitanje opravdanost same odluke. Na ovaj nain tradicionalni problem prljavih ruku postaje moderni problem demokratski prljavih ruku. Istraivanje problema Makijaveli sugerira da postoji sukob izmeu dvije vrste morala: jednog sainjenog za obian ivot i drugog koji vai za politiki ivot. On sugerie da se politiki ne smao razlikuje, ve da u svojoj sferi u potpunosti zamenjuje obian moral. Dobrobit drave zahteva 'neto to podsea na porok', dok 'neto to podsea na vrlinu' moe da donese propast. Prema ovom shvatanju, politiki moral u potpunosti opravdava (prividnu) nemoralnost sredstava koja su neophodna da osiguraju ciljeve drave. (Kada in optuuje, rezultat opravdava) Makijaveli ukazuje da u politikoj sferi neprestano opstaje sukob izmeu moralnih principa. Politiari ne mogu da izbjegnu sukob ni tako to bi se pozivali na neki vii princip za konanu presudu. On lae i ubija za doborbit drave, ali takoer zna da su ti inovi loi i da, iako se mogu obrazloiti, nikada nisu opravdani.Zbog toga Makijaveli savjetuje vladaoca 'da naui kako da ne bude dobar'. Majkli Volcer ukazuje na kontrast izmeu kosekvencijalizma i deontologije. Volcer prihvata nunost konsekvencijalistikog djelovanja u politici, ali odbacuje konsekvenc. Pretpostavku da je sve opravdano to je neophodno. Volcer ak smatra kako bi mi trebali da 'elimo da nama vladaju ljudi koji dosljedno prihvataju takvu pozociju', ali on opet insisitira da politiar svejedno ostaje kriv zbog krenja pravila.7

Potpuni moralni sud koji donosimo o politiaru kombinuje deontoloki i konsekvencijalistiki stav. Preporuka za djelovanje je konsekvencijalistika, a procena motivacije je deontoloka. Deonotloki izazov koristi dva razliita pristupa: jedan koji porie neophodnost nemoralnih sredstava za postizanje dobrih ciljeva i drugi koji porie nemoralnost sredstava nunih da se ciljevi ostvare. Oni koji koriste prvi insistiraju da ona dobra koja ostvaruju politiki lideri ne zahtevaju nepravde kakve oni ine. Neki deontolozi tvrde kako deontoloki pristup, shvaen na pravi nain, ne sprjeava politiare da upotrebe mnogoa sredstva koja bi propisivao konsekvencijalizam. Branei deontloke principe u obliku koji on naziva obinim moralom, Alen Donegan tvrdi da oni koji veruju u paradoks prljavih ruku preterano pojednostavljuju pomenute principe. Principi nisu ili ne moraju da budu tako apsolutistiki kakoa ih obino tumae. Nijedan plauzibilan politiki moral ne bi smeo da politiara ostavi bez odbrane pred nemoralnim inovima drugih. Pretpostavka odgovornosti Zvaninici se nalaze u drugaijem odnosu sa loim stvarima koje ponekad iziskuje politika. Ali, dokle god se smatra da oni djeluju uz odobravanje graana, oni ne mogu biti optereeni nikakvom veom odgovornou od one koja se pripisuje graanima. Iako e paradoks ostati, politiari ponekad moraju uiniti neto loe da bi postigli neto dobro, problem prljavih ruku vie nee biti problem tog kako bi graani trebalo da posmatraju politiare koji su poinili neto loe. On e se pretvoriti u pitanje ta bi graani i njihovi lideri trebalo da urade za rtve kolektivnog nedela. Centralno pitanje bi se ticalo kompenzatorske pravde, prirode i koliine odtete koja se duguje osobama kojima je nakodila izvesna drutvena politika. Ako zvaninici ne isprljaju ruke pri samom donoenju odluka, verovatno e ih zaprljati prilikom pokuaja da ih ouvaju tajnim. Kada odluke i napori da se one prikriju zahtevaju moralno upitna sredstva, onda imamo sluaj dvostruko prljavih ruku. Tri metoda:retrospekcija, generalizacija i posredovanje jesu nain za pomirenje tajnosti i demokratije

8

Kraj prljavih ruku Poput drugih oblika odgovornosti, i posredovanje delimino pomae u tome da se prljave ruke uine demokratskim. Generalizacija moe da dobije veu vrednost preko zabrane odreenih vrsta aktivnosti.Posredovanje moe da funkcionie bolje ako prilikom glavbnim neslaganja o principima zakonodavci proire publiku koja promiljao odlukama. Ako nijedan od ovih oblika odgovornosti ne obuhvata itavu klasu odluka sa prljavim rukama, a to se tie onih koje ostaju nedotaknute, tradicionalni problem prljavih ruku opstaje. Zvaninici djeluju na svoju ruku kada prilikom donoenja ovih odluka kre pravila konvencionalne moralnosti. Oni nemaju demokratske prljave ruke koje bi delili sa graanima. Njihove ruke su dvostruko prljave i u tome su sami. Sama odluka ukljuuje neto loe, a donoenje odluke bez demokratskog legitimiteta prdstavlja jo jednu greku. Ako prihvatimo paradoks prljavih ruku, prva greka je neizostavna, ali ta je sa drugom? Ona bi se mogla ukloniti ako bismo zabranili donoenje bilo kakvih odluka sa prljavim rukama. Demokratsko zastraivanje Problem prljavih ruku u politici nuklearnog zastraivanja ima oblik paradoksa, ali ne u formi u kojoj se obino pretpostavlja. Sama neizvesnost na koju se oslanjaju zastupnici zastraivanja da bi odrali kredibilitet onoga ko zastrauje vodi u pravcu podrivanja njegove kontrole unutar organizacione strukture. Neizvesnost smanjuje nae poverenje da se opcije u ogranienijim strategijama mogu ouvati od eskalacije u totalnu nuklearnu razmenu. Demokratski razlog za smanjenje oslanjanja na nuklearno zastraivanje moe da ne izgleda tako znaajan u poreenju s razlogom opstanka koji dele sve nacije. Smanjenje rizika od nuklearnog rata svakako jeste dovoljan razlog za svaku naciju. Ali demokratski razlog svejedno ima vanu i posebnu ulogu. Prvo, on otkriva cenu koju demokratije plaaju bez obzira kako ograniena ili kako uspena njihova strategija zastraivanja bila. teta koja se nanosi demokratskom procesu nije prosto rizik, ona je kontinuirana i aktuelna. Drugo, demokratski razlog u znaajnom smislu prethodi svakom drugom razlogu za usvajanje nuklearne politike. Okolnost da demokratija ima dodatne razloge da ne istie zastraivanje ukazuje na to kako bi trebalo da bude hrabrija u svom zalaganju za denuklearizaciju. Ali, to naravno ne implicira da bi demokratija trebalo da se preda neprijatelju ili da se odrekne svojih demokratskih saveznika. Jedna od impliciranih premisa argumenta o asimetriji jeste da je demokratija vana moralna vijrednost koju treba sauvati. Da bi delovanje u ovom pravcu donelo neke praktine promene u aktuelnim pregovorima, zavisi od drutvenih i politikih kretanja koja je teko predvidjeti. Da bi se postigao meusobno koristan dogovor, demokratski pregovarai e moda morati da od svojih partnera sakriju injenicu da oni veruju da demokratija ima vie toga to moe dobiti u pregovorima. Politika nuklearnog zastraivanja u najakutnijem obliku pokazuje generalnu dilemu koju problem prljavih ruku postavlja pred demokratski proces. Ne suoavamo se samo sa problemom prljavih ruku, ve i sa problemom demokratski prljavih ruku. Kada zvaninici ine neto loe da bi postigli neto dobro,9

oni djeluju bez pristanka graana. Zvaninici ak mogu i da obmane graane kako bi osigurali da sredstvo ostvari svoj cilj. U politici poroci povezani sa prikirvanjem- obmana, tajnovitost i manipulacija- spadaju meu najlukavije. Oni nas sprevaju da donesemo kolektivni sud o drugim grekama vlade (ukljuujui i poroke nasilja). Oni opstruiu sudove o zvaninicima koji bi koristili nemoralna sredstva za postizanje moralnih ciljeva. Razumevanje demokratske dimenzije problema prljavih ruku ne mora da uini problem manje reivim. Ono ne vodi nuno snaenju shvatanja koje afirmiu mnogi vernici u paradoks prljavih rukuda je politika moralnost sutinski nekoherentna. Demokratski graani bi najprije trebalo da pokuaju da spree donoenje odluka koje ne mogu biti opravdane u javnosti, ak i onih odluka koje zvaninici smatraju opravdanim. to se tie onih odluka koje ne mogu da budu eliminisane, graani bi trebalo da nastoje ojaati mehanizme odgovornosti, ak iako znaju da takvi napori nikada ne mogu u potpunosti rezreiti probleme prljavih ruku. Delimino demokratski prljave ruke manje su zlo od naprosto prljavih ruku. Moralna odgovornost mnogih ruku Portret koji dominira raspravama o moralnim dilemama javnih zvaninika predstavlja usamljenu figuru koja se sama mui dok prave moralne izbore i sama dela kad ih sprovodi. To je slika kojoj nedostaje znaajna politika dimenzija i stoga prikirva vaan problem politike etike- problem mnogih ruku. ak i kad moemo odluiti da je politika bila moralno pogrena, moemo ne biti sposobni da odredimo bilo koga ko je za nju zasluan. Mnogo ruku takoer izaziva demokratski problem: sama priroda stvaranja politike opstruie odgovornost. Kada graani tragaju za slubenikom koji bi bio odgovoran za neku poltiku, teko nau bilo koga ko je samostalno stvrio datu politiku. Oni esto ne mogu ak otkriti nekog iji doprinos kolektivnom rezultatu izgleda dovoljno znaajan da za to prenese krivicu ili zasluge.

Lina odgovornost10

Pripisivanj odgovornosti zvaninicima kao osobama, a ne kao licima koja se nalaze na izvesnim poloajima ili kao lanovima kolektiva, poiva na dva kriterijuma moralne odgovornosti. Jedan zvaninik je moralno odgovoran za rezultat samo: 1. Ako su njegovi inovi ili propusti da se dela uzroci rezultata2. Ovi inovi ili propusti nisu nastali usled neznanja ili prinude

Prvi uslov upuuje na uzronu odgovornost, a drugi na voljnu odgovornost. Kriterij uzrone odgovornosti, kako je ovde ponuen, namerno je slab. Neki filozofi su prigovarali kako uopte ne bi trebalo da koristimo kauzalni kriterij za pripisvanje moralne odgovornosti unutar organizacija. Kada bi se rezultat desio bez obzira na to ta je neki pojedinac uradio ili propustio da uradi, koga moemo da identifikujemo kao uzrok? Ovaj kriterij se moe legitimno proiriti kako bi obuhvatio neke od sluajeva, posebno one u kojima je ishod viestruko determinsan (rezultata vie inilaca). Pripisivanje moralne odgovornosti zahteva specifikaciju prilikom karakterizacije rezultata. Drugi kriterij- voljna odgovornost u svom najoptijem obliku pretpostavlja da je osoba odgovorna za neki in sve dok je mogla postupiti drugaije. Kada neko ne zna ta radi, to se smatra opravdanjem samo ako neznanje nije rezultat nemarnosti. U sluaju javnih slubenika standardi nemarnosti zavise od moralnih i poltikih razmatranja, kao to je znaaj ishoda o kojem je re i efikasnost zastraivanja u datim okolnostima. Smisao ovih kriterijuma najbolje se moe objasniti kroz analizu vrednosti i opravdanja koja zvaninici koriste kako bi poricali odgovornost. Sve dok kriterijumi i njima odgovarajua opravdanja pomau da se identifikuju zvaninici koje bi trebalo smatrati odgovornim za odluke vlada, oni slue da pokau mogunost line odgovornosti u politici Zloin i kazna u slubi javnog mnijenja U svom izvornom obrazloenju krivini zakon je usmeren protiv inova kojii su izvreni od strane pojedinaca koji se pojavljuju kao obini graani. Krivinom delu vlasti esto nedostaje ili pojedinani prekrilac ili graanin prekrilac ili i jedno i drugo. Razlike izmeu krivinog dela vlade i obinog krivinog dela izazivaju teorijske probleme. Prva razlika stvara problem moralne odgovornosti: kako moemo da opravdamo kanjavanje pojedinaca ili organizacija za krivina dela struktura u kojima izgleda da ne postoji 'kriva svest' koju krivini zakon moralno zahteva? Druga razlika upuuje na problem politike odgovornosti kako moemo da opravdamo kanjavanje pojedinaca ili organizacija za krivina dela koja su oni poinili u zvaninom svojstvu kao zastupnici demokratske vlade? U ovom poglavlju se tvrdi da nijedan od ovih problema ne spreava upotrebu krivinih sanksija protiv javnih zvaninika. Oba meutim otkrivaju potrebu za irim shvatanjem line odgovornosti i javne uprave i oba podrivaju ideju o odgovornosti organizacija za krivina dela vladavine.11

Problem moralne odgovornosti Budui da problem moralne odogovrnosti u vladi potie od karakteristika koje vlada deli sa drugim sloenim organizacijama, trebalo bi da ovaj problem posmatramo u kontekstu organizacija uopte. Nekoliko autora ukazalo je na postojanje strukturalnih krvinih dela u korporacijama, ali za postojanje strukturalnih krivinih dela esto se navodi da imaju dugosenije implikacije. Za njih se smatra da diktiraju poseban odogovor na ope pitanje odgovornosti u sloenim organizacijamaono to se zove strukturalistika teza. Zagovornici ove teze iznose dva razliita stava. Prvo, oni poriu da se pojedinac moe smatrati krivino odgovornim za mnoga dela organizacija. Drugo, oni afirmiu shvatanje da organizacije mogu biti krivino odgovorne. Ove tvrdnje moraju se razlikovati zato to se iako prva esto vodi ka drugoj, druga moe i samomstalno braniti. Strukturalisti dele neke od pretpostavki modela kolektivne odgovornosti. Lina odgovornost Poput moralne odgovornosti, krivina odgovornost zahteva da pojedinac kojem se pripisuje prekraj ima i sposobnost i znanje da deluje drugaije od naina na koji je on ili ona to inio. Strukturalisti koji odbacuju linu odgovornost za krivina dela organizacije, ne smatraju da nije nikad mogue legitimno podii krivine prijave protiv pojedinaca u organizacijama. Oni nemaju potrebe da poriu mogunost kanjavanja nelegalnog ponaanja koje je oigledno izalo iz domena neije odgovornosti. Zvaninik koji uzme mito ili iznuenje novca od klijenta bez dozvole ili podsticaja od strane organizacije, sigurno je kriv za krivino delo kao pojedinac. Razlika izmeu linog i zvaninog krivinog dela nije uvek jasna, ali se ini da je najbolje zahvaena distinkcijom iz francuskog administrativnog zakona izmeu faute personelle, za koju se krivi samo pojedinac i faute service, za koju je kriva i organizacija. Problem koji brine strukturaliste potie od dve karakteristike organizacije- specijalizacija i rutinizacija. Usled prve, pojedinci koji znaju za krivino delo mogu ne biti u stanju da uine bilo ta povodom toga, a zvaninici koji imaju takvu sposobnost, ne znaju za delo. Rutinizacija takoe' postavlja prepreke za pripisivanje line odgovornosti za krivina dela organizacija. Suprotno namerama bilo koga, prakse i norme organizacije mogu da doprinesu kriminalnoj aktivnosti. Postoji nekoliko razloga za prihvatanje striktnijeg standarda nemarnosti prilikom presuivanja krivinih dela organzacija. Prvo shvatanje koje opravdava kanjavanje nemarnosti usmrava nau panju dalje od trenutnog stanja svesti poinioca i neposrednih okolnosti u kojima se delo dogodilo. Drugi razlog iz kojeg nemarnost u organizacijama moe zasluivati krivinu sankciju potie od prirode tete koju nemar moe da izazove. Odgovornost organizacije

12

Druga tvrdnja strukturalista ini same organizacije objektom krivinih sankcija. Iako organizacije ne mogu da budu poslane u zatvor, one mogu da budu novano kanjene i osuene uslovno, a mogu i da dobiju ljagu koja prati krivinu osudu. Odgovornost organizacije tvrdi se, obezbeuje efikasnije mehanizme zastraivanja nego pojedinana odgovornost. Zaluuju da budu razmatrane tri primedbe koje se odnose na mogunost smatranja organzacija moralno odgovornim. Prvo, tvrdi se da organizacije po svojoj prirodi ne mogu biti moralni delatnici u smislu koji se zahteva krivinim zakonom zato to organizaciji nedostaje svest. Organizacije nemaju svest na isti nain na koji je imaju osobe, a napori da se pokae kako korporacije imaju neke karakteristike koje podseaju na aspekte mentalnih stanja pojedinaca ne reavaju dati problem. Druga primedba na ideju odgovornosti organizacije inisistira da su posledice kanjavanja organizacija nepravedne. Nepravednost ne potie od direktnog kanjavanja organizacije koja nije moralni delatnik, nego od indirektnog kanjavanja pojedinaca povezanih s organizacijom koji ne moraju biti moralno odgovorni. Valjanost ove primedbe oigledno zavisi od vrste kazne koju propisuje zakon. Trea primedba na odgovornost organizacije bavi se implikacijama za autonomiju organizacije. Problem politike odgovornosti Vlade su posebne vrste organizacija: one i njihovi delatnici zahtevaju razliite oblike imuniteta od zakona. Njihov poseban status zvaninici u vladi moda moraju da suoe sa striktnijijm standardima odgovornosti. Slino tome, primedbe na nametanja krivinih sankcija organizacijama vae jo stroije u pogledu nametanja sankcija vladinim organizacijama. Opravdanje imuniteta vladinih organizacija delimino se razlikuje od opravdanja imuniteta zvaninika, alise oba pozivaju na neke odlike vlade: njen suverentitet u donoenju i primeni zakona. Konano poltike sankcije nisu adekvatne za zadatak koji im dodeljuju zagovornici imuniteta. Osnovni problem je to to politiki sud moe da se privee za skoro svaku odluku celokupnog delovanja ili karaktera nekog zvaninika ili organizacije. Pametni slubenici obino mogu da upute na svoja dostignua koja e, mada ne mogu da izbriu njihova krivina dela, makar odvui panju njihovih sudija. Lina odgovornost u vladi Odnos izmeu graana i izvrne vlasti i izmeu graana i zakonodavne vlasti Loka podsea na poverenitvo/zalogu.Lok zapravo i prenosi ovaj koncept iz privatnog prava u javno pravo, spajajui poverenika i korisnika u jednu stranku (graanstvo). Vlada kao povrenik prihvata unilateralnu obavezu prema graanima da deluje za njihovo dobro. Sam koncept implicira da graani u svakom trenutku mogu promeniti uslove poverenitva ili opozvati punomo kojojm je odnos uspostavljen.13

Ideja poverenitva takoe ima dalekosene implikacije, ona opravdava mnogo zahtevniju koncepciju javne uprave. Ova koncepcija oivljava ideju prestupa po obiajnom pravu u njenoj primeni na pogreno ponaanje slubenika. Organizaciona odgovornost slubenika Mogunost da se zvaninici smatraju krivino odgovornim za neka dela poinjena u vladi, ne povlai nuno da se to mora odnositi i na vladine organizacije. Odbaciti opi argument za imunitet koji titi zvaninike i organizacije vlade ne znai odmah da treba odbaciti i neke zahteve za posebnom zatitom vladinih organizacija. Najvanije primedbe povodom organizacione odgovornosti u vladi jesu varijacije na dve primedbe koje su ve bile iznete povodom odgovornosti organizacija uope. Problem disperzije kazne ak je i ozbiljniji kada je u pitanju vlada nego kada su u pitanju druge organizacije. Sve dok nastojimo da vladine organizacije tretiramo samo kao sredstvo za nae zajednike ciljeve, trebalo bi da im poriemo status moralnih delatnika i stoga da ih iskljuimo iz prakse kanjavanja. Ovo iskljuivanje ne implicira da ne bi trebalo da takvim organizacijama nameemo sankcije. Granice krivine odgovornosti Praksa kanjavanja javnih slubenika moe pomoi da se ouva moralna odgovornost kao i demokratska odgovornost pred graanima. Ali, ta praksa ima znaajna ogranienja. Najoiglednija potiu od praktinih problema nametanja i zastraivanja.Najpre mnoga zala koja vlade nanose svetu po svojoj su prirodi van dometa krivinih sankcija. Neke od tih zala nisu na odgovarajui nain ocenjena kao kriminalna zato to nijedna od odluka koja ih proizvodi nije sama po sebi u potpunosti pogrena ili zato to nisu proizvedena bilo kakvom odlukom. Druga zla su proizvod odluka koje se mogu identifikovati, ali ne mogu da se vode kao krivina dela, zato to u drutvu postoje duboke podele oko toga koliko su ona zaista ozbiljna. Drugi skup ogranienja odnosi se na pravdu u vezi s obeteenjem. esto se kae da je sramota od osude vea kad su u pitanju zvaninici. Ako je to tako, o celoj stvari bi trebalo razmiljati kao o pukoj kompenzaciji za nezaslueni presti koji je zvaninik imao dok je njegova kriminalna delatnost bila neotkrivena. Mnogi zvaninici, tavie uspevaju da izbegnu sramotu bar u onim krugovima koji njima neto znae. Praksa kanjavanja zvaninika doprinosi mada u ogranienoj meri , demokratskom procesu. Suenje javnom slubeniku moe da dramatino usmeri panju javnosti na krivina dela vlasti. Ali krivine istrage tek ponekad podstaknu radikalne pokrete za reformu. Sistem nagraivanja takoe moe pomoi da se umanji opasnost zastraivanja time to e uravnoteiti pretreranu opreznost koju slubenici pokazuju kada rade pod pretnjom krivinih sankcija. Moda ne moemo da uvek otkrijemo zvaninike koji zasluuju takve denuncijacije, ali ne bi trebalo da pretpostavljamo kako nas principi moralne odgovornosti i demokratije spreavaju da ih privedemo pravdi.14

Zakonodavna etika Da li je zakonodavna etika mogua? Sumnje koje pokreu ovo pitanje idu dalje od cinizma koji obino izraavamo kada su u pitanju politiari. Pohlepa i ambicija nekih zakonodavaca u istoj meri kao i nekih drugih kojiu pranjavaju politiku mo bez sumnje ugroava traenje etike u javnom ivotu. Problem je to etiki zahtevi povezani sa ulogom zakonodavaca stoje u sukobu sa optim zahtevima etika. Etka zahteva autonomno prosuivanje, ali se od zakonodavaca takoer oekuje da se priklone odlukama svojih biraa. Etika trai da se deluje u skladu sa javnim principima, ali zakonodavci koji uvek deluju javno mogu da nastupaju manje autonomno i sa manje optih pozicija. Funkcionalistika etika Prirodno mesto na kojem treba traiti instrukcije za ulogu zakonodavca nalazi se u tradiciji politike teorije, posebno u teoriji o slobodnih poslanicima i delegatskoj teoriji predstavnitva. Ova tradicija obezbeuje najbolji izvor za ono to bi se moglo nazvati funkcionalistikom osnovom zakondavne etike. Takve etika definie dunosti zakondavaca na osnovu njegove funkcije predstavnika. Racionalistika etika Tree shvatanje koje zahteva ono to bi se moglo nazvati racionalistikim temeljima za zakonodavnu etiku, na drugaiji nain proputa da ozbiljno shvati zakonodavni proces. Racionalisti bi eleli da zakonodavnu etiku zasnuju na sadrinskim principima poltiike teorije kao to su pravda, sloboda ili opte dobro. Takvi principi su atraktivni zato tose ini da obezbeuju osnovu koja je sveobuhvatnija i sigurnija nego to nude drugi pristupi. Ovi principi su svakako koherentniji od zabrana minimalistike etike. Oni su manje ranjivi na razliitosti koje manifestuju funkcionalistike preskripcije, poto njihova valjanost ne zavisi toliko mnogo od toga ta rade ostali zakonodavci. Problem sa principima racionalistike etike sastoji se meutim u tome to se ispostavlja da su oni previe neodreeni za veliki broj znaajnih ponaanja u pralamentu. Problem dakle sa sva tri pristupa jeste u tome to oni zanemaruju meusobne odnose izmeu ostalih zakonodavaca. Minimalisti brinu samo o tome da svaki pojedinac ostane estit. Funkcionalisti tragaju za pravilom to e svakog poslanika povezati samo sa biraima koje predstavlja. Racionalisti preporuuju principe koje bi svaki zakonodavac trebao da sledi bez obzira na to ta se deava u zakonodavnom procesu. Nijedan od tih pristupa meutim ne uzima ozbiljno u obzir meuzavisnost kolega, koja je kljuna za problem zakonodavne etike. Prikladniji temelj za zakonodavnu etiku mora poslanike da stavi u zakonodavni proces shvaen dovoljno iroko da ukljui ne smoa donoenje zakona ve i ostale politike aktivnosti u koje su zakonodavci obino upleteni. Problem zakonodavne etike tako postaje problem pomirenja ovih zahteva sa ulogama predstavnika u zakonodavnom procesu.15

Vrednost privatnosti Princip uniformne privatnosti zavisi od toga da se pokae kako privatnost ima vrednost za javne slubenike iz istih ili jednako snanih razloga zbog kojih ima vrednost i za obine graane. Privatnost ima dve vrste vrednosti za pojedinca: instrumentalnu i intristinu. Instrumentalno gledano, privatnost doprinosi slobodi time to obezbeuje da se pojedinci mogu ukljuiti u izvesne aktivnosti bez nadgledanja.Instrumentalno opravdanje iako je znaajno ne uspeva u postpunosti da zahvati distinktivnu vrednost privatnosti, pa su neki filozofi tragali za opravsanjem u prirodi ljudskih odnosa u kojoj privatnost ima intrinistinu ulogu. Ovi odosni ukljuuju ljubav, prijateljstvo i poverenje, to pretpostavlja jedan nivo privatnosti. Veina argumenata za vrednost koju privatnost ima za pojedinca moe se preformulisati u argumente za vrednost privatnosti drutva. Ako privatnost titi slobodu i mogunost pojedinih zvaninika, ona takoer moe da uvea fond talenata dostupnih za javne pozicije. Princip uniformne privatnosti afirmie vrednost privatnosti javnih slubenika ali se taj princip ne moe uvek podrati. Javni slubenici naprosto nisu obini graani. Oni imaju mo nad nama i predstavljaju nas na druge naine. Iz ovih razlika sledi princip umanjene privatnosti za javne slubenike. Taj princip nadvladava nad principom unifomrne privatnosti kad se potrebe demokratske odgovornosti ne mogu drugaije zadovoljiti. Ova implikacija proizvodi dve vrste kriterijuma koji bi trebalo da rukovode svojim potencijanim meanjem u privatne ivote zvaninika: sadrinski i proceduralni kriterijum. Domen privatnosti: sadrinski kriterijum Obino se kae da privatni ivot javnog slubenika ne bi trebalo da bude iznoen u javnost ukoliko nije relevantan za njegove ili njene zvanine dunosti, tako da ovaj kriterij upuuje na tipove poloaja i aktivnosti.Na primjer, to je uticajnija pozicija to je manja zatiena intimna aktivnost. Pristojno drutvo Aviaj Margalit

Pristojno drutvo je ono ije ustanove ne poniavaju ljude. Postoji razlika izmeu pristojnog i civilizovanog drutva. Civilizovano drutvo je ono iji lanovi ne poniavaju jedni druge, dok je pristojno drutvo ono u kome ustanove ne poniavaju ljude. Pojam pristojno drutvo moe da se poredi sa drugim evaluativnim pojmovima, na primjer, sa pojmom ispravno drutvokao onim u kom je sve po zakonu, ili sa pojmom potovano drutvo kao onim koje titi potovanost svojih graana. Pojam pristojno drutvo nije obavezno povezan sa pojmom prava. ak i drutvo koje nema pojam prava moe da razvije pojmove asti i poniavanja svojstvene pristojnom drutvu.16

1. PRAVA Pristojno drutvo moe da se definie i kao drutvo koje ne kri prava ljudi koji od njega zavise. Prema tome, samo drutvo koje ima pojam pravo, moe da razvije i pojmove samopotovanje i poniavanje koji odgovaraju pristojnom drutvu. Drtvo ne moe da se nazove pristojnim ako njegove ustanove ljudima koji koji od njih zavise pruaju valjane razloge da se osjete ponieno. A koji bolji razlog za osjeanje ponienosti moe da se navede od krenja ovjekovih prava, naroito onih prava koja bi trebalo da tite ljudsko dostojanstvo. Moralnost dunosti ne moe da bude djelotvorna a da se implicitno ne upotrijebi pojam pravo. Drutvo iji je moral zasnovan na dunosti, a koje nema korelativan pojam prava, ne samo da moe da razvije pojam poniavanje nego moe da prui i valjane razloge za osjeanje ponienosti. Samopotovanje: sluaj ia Tome Popularan primjer dobrog ovjeka kome nedostaje samopotovanje jeste ia Toma. ia Toma je postao negativan simbol pokreta iji je cilj povratak ljudskog dostojanstva crnim ljudima. Za taj pokret ia Toma predstavlja primjer biblijskog roba koji kae: Ja volim svog Gospodara i kome treba probuiti uho. Ovo lako moe da se protumai kao vjernost psa svom gospodaru. Ono to nedostaje jeste osjeanje samopotovanja. Za objanjenje odnosa izmeu samopotovanja i prava, vana je razlika izmeu dvije stvari: potpuno odsustvo pojma pravo i nemogunost zahtijevanja svojih prava. Poniavanje ne znai da su neija prava prekrena nego da ovjek ne moe da zahtjeva svoja prava. Od rtve se oekuje da se makar ne miri sa zloinom i zloincem. Mirenje psiholoki predstavlja prihvatanje, a kae se da osobi koja tako raguje nedostaje samopotovanje. Douel Finberg ne vjeruje da moe da postoji pojam samopotovanje koji nije povezan sa pojmom pravo. On vjeruje da bez predstave o pravima ne moe da postoji ideja samopotovanja koju bismo mi smatrali opravdanom, pa ne moe da postoji ni pojam ponienosti koji bismo mi smatrali opravdanim. Prava kao dovoljan uslov za potovanje Ljudska prava su moralna prava, tj. prava ije opravdanje ima moralni karakter. Prava su interesi, a kada su ti interesi dobri u sebi i po sebi, prava su moralna. Ljudska prava su ona koja ravnopravno imaju svi ljudi samim tim to su ljudi. Ljudska prava se opravdavaju time to ona treba da tite ljudsko dostojanstvo. Krenje graanskih prava odgovorno je za tetu koja je nanijeta ovjekovoj sposobnosti izraavanja svoje ljudskosti, jer nju oblikuje drutvo, i ono zbog toga predstavlja poniavanje. 2. AST

17

Pristojno drutvo je ono u kome se svakoj osobi ukazuje odgovarajua ast. Pojam o asti koji je potreban kao osnova za pristojno drutvo ne odnosi se na drutvenu poast. Nedostajanje drutvene poasti ne moe da neko drutvo izbaci iz reda pristojnih. Rije dignitet potie od latinske rijei dignitas, to znai drutvena poast. Analogno tome, pojam poniavanje, u smislu povrede ljudskog dostojanstva, razvio se iz pojma drutvenog poniavanja. Pojam asti koji je relevantan za pristojno drutvo jeste pojam o ljudskom dostojanstvu. To je vrsta asti koju ljudi treba da imaju, a njeno krenje je razlog za ponienost. Samopotovanje i povoljna slika o sebi Potrebno je napraviti razliku izmeu ova dva pojma. Relativno je lako nai sluajeve u kojima ljudi imaju povoljnu sliku o sebi, ak prekomjerno povoljnu, ali im nedostaje samopotovanje: poznati su nam ljudi koji sebe veoma visoko cijene na osnovu svojih postignua, ali su, bez obziras na to, spremni da puze pred svakim ko je u poziciji moi i ko bi mogao za njih neto da uini. Puzavci poniavaju sebe da bi posigli druga preimustva po cijenu svog samopotovanja. Tako je puzavac ovjek kome nedostaje samopotovanje ali koji ima veoma povoljnu sliku o sebi, figura koju bez tekoa moemo da zamislimo ili prepoznamo. Neko moe da ima nepovoljnu sliku o sebi zato to ne cijeni svoja postignua, a ipak da zadri osjeanje samopotovanja. Ona je svjesna toga da drugi ljudi cijene njena postignua, ali je ona toliko stroga prema sebi da nije u stanju da cijeni samu sebe. Postignua su rezultat nekog truda, a ovjek moe povoljnu sliku o sebi da odrava i na osobinama linosti koje ne trae nikakav napor. A neija linost ili individualnost injenica da neko ima svoj sopstveni sud, svoje sopstvene sklonosti, svoje sopstvene principe sama po sebi je neko postignue, a ne datost. Integritet Poniavajue drutvo je ono ije ustanove dovode ljude do toga da kompromituju svoj integritet. To je druvo koje korumpira integritet svojih ljudi. Osoba sa integritetom je neko ko ne moe da se korumpira. Poniavajue drutvo je ono koje ljude od integriteta ucjenjuje i prisiljava na prezira vrijedne kompromise. Osoba sa integritetom je, uopte gledano, ali ne i obavezno, moralna osoba. injenica da je osoba od integriteta lojalna moralnim principima ipak ne znai da ta osoba primjenjuje moralno. Drutvo ije institucije navode proraunate zloince da narue svoj integritet na primjer, da daju informacije o svojim ortacima nije obavezno i nepristojno drutvo. To zavisi od toga kakvim se sredstvima to drutvo koristi da bi to postiglo. Drutveni poredak koji naruava moralni integritet ljudi koji od njega zavise ini poniavajue drutvo. Krenje moralnog integriteta dovoljno je da se drutvo oznai kao poniavajue, mada ne predstavlja i obavezan uslov. Dostojanstvo Pristojno drutvo je ono ije ustanove ne naruavaju dostojanstvo ljudi koji se nalaze u njegovoj orbiti. Dostojanstvo je slino ponosu. Ponos je izraz povoljne slike o sebi; dostojanstvo je izraz18

osjeanja potovanja koje ljudi gaje prema sebi kao ljudskim biima. Dostojanstvo predstavlja spoljanji aspekt samopotovanja. Dostojanstvo se sastoji od tenji u ponaanju koje potvruju injenicuda je stav nekog ovjeka prema samom sebi stav samopotovanja. Dostojnstvena osoba, naprotiv, svoje samopotovanje pokazuje pozitivnim ponaanjem koje nije reakcija na provokacije. Ako je dostojanstvo bihejvioralni izraz samopotovanja, onda ljudi koji nemaju osjeanje samopotovanja mogu samo da se pretvaraju. Ali, dostojanstvo nije prezentacija ve reprezentacija samopotovanja. II DIO : TEMELJI POTOVANJA 3. OPRAVDANJE POTOVANJA Postoje tri tipa opravdanja: pozitivno, skeptino i negativno. Pozitivno opravdanje predstavlja pokuaj da se nae osobina (ili osobine) koju imaju sva ljudska bia i zahvaljujui kojoj su svi ljudi vrijedni osnovnog potovanja. Skeptino opravdanje znai odricanje od potrage za opravdavajuom osobinom koja prethodi stavu potovanja. Negativno opravdanje znai odrei se potrage za osobinom zahvaljujui kojoj ljudska bia zasluuju potovanje i umjesto toga se usredsrediti na pitanje zato ne valja poniavati ljudska bia. Pozitivno opravdavanje potovanja ljudskih bia nude religije utemeljene na vjerovanju u stvaranje i otkrovenje. Odgovor koji one nude na pitanja zato ljudska bia zasluuju potovanje jeste da je ovjek stvoren po Bojem liku. Potovanje koje zasluuje svaki ovjek poiva u vrijednosti reflektovane slave. Upravo iz religijske perspektive mi stiemo predstavu o reflektovanoj slavi kao o osnovi potovanja ljudskih bia. Mi se esto diimo ovjekovim dostignuima koja uopte nisu naa lina postignua. Ta postignua u stvari su bila postignua pojedinca. Smisao ideje o reflektovanoj slavi jeste da se eliminie pitanje na osnovu ega svi ljudi zasluuju potovanje. Ko god da je napravljen po istom liku zasluuje tu slavu reflektovanu slavu. Osobine koje opravdavaju potovanje ljudskih bia Svaka osobina koja se kandiduje za opravdavanje zahtjeva da se ljudska bia tretiraju sa potovanjem mora da zadovolji sljedea ogranienja: 1. Ta osobina ne smije da bude stupnjevita, jer potovanje mora da se podjednako ukazuje svim ljudskim biima 2. Ta osobina ne smije da bude od one vrste koja moe da se zloupotrijebi, tj. koja moe da prui razlog za gnuanje ili nepotovanje 3. Ta osobina mora da bude moralno relevantna za potovanje ljudi 4. Ta osobina mora da omogui humanistiko opravdanje potovanja tj. opravdanje treba da se odnosi samo na ovjeka a ne da se poziva na boanske entitete. Kant osobinu ljudskosti dijeli na komponente koje joj daju vrijednost: 1. Biti stvorenje koje odreuje ciljeve, tj. stvorenje koje stvarima daje vrijednost 2. Biti stvorenje sa sposobnou samolegislacije19

3. Imati sposobnost samousavravanja tj. postizati sve vee savrenstvo 4. Moi biti moralni akter 5. Biti racionalan 6. Biti jedino stvorenje koje je sposobno za transcedenciju prirodnog kauzaliteta Osobine koje je nabrojao Kant razni ljudi posjeduju u razliitim stupnjevima. Ako neko ima kantovske osobine, na primjer sposobnost da vodi moralan ivot, a ipak ivi oigledno nemoralnim ivotom, zato bi se tom ovjeku ukazivalo potovanje? injenica da neko izdaje svoju sposobnost da vodi moralan ivot predstavlja razlog da drugi ljudi tog ovjeka prezru pa ak i ponize kao nekog ko skrnavi dodijeljeni zadatak a ne razlog da ga potuju. Ako ljude treba potovati zato to sami odreuju svoje ciljeve, iz istog razloga ih ne treba potovati kada izaberu ciljeve vrijedne prezira. Ogranienje unutarnje vrijednosti Kant dodaje jo jedno ogranienje izboru osobina koje opravdavaju potovanje. Te osobine treba da opravdaju pridavanje unutarnje vrijednosti svakom ljudskom biu. Upotrebna vrijednost je vrijednost koristi za zadovoljavanje ljudskih ciljeva koja se dobija od nekog predmeta. Razmjenska vrijednost je mo nekog predmeta da navede ljude na to da se odreknu drugih predmeta od vrijednosti da bi ih dobili. Drugo ime za razmjensku vijednost je cijena. Upotrebna vrijednost ne zavisi samo od ljudske subjektivne procjene predmeta, nego od njegovog objektivnog doprinosa postizanju ljudskih ciljeva. Razmjenska vrijednost nekog predmeta zasnovana je na ideji da se dati predmet smatra zamjenjivim. Unutarnja vrijednost zasnovana je na ideji da je vrijedan predmet nezamjenjiv. Kantova sredinja tvrdnja je da svaka linost ima unutranju vrijednost. Po gleditu utilitarizma, pojam unutarnja vrijednost nema moralnu primjenu i nije nita do retoriki nain da se kae da nam je neto veoma vano i zato nezamjenjivo. Radikalna sloboda kao opravdavajua osobina Kapacitativna crta je potencijal ovjeka da postigne eljeni cilj; crta postignua je ona u kojoj je ljudski kapacitet stavljen u upotrebu. I kapacitativne crte i crte postignua mogu da budu stupnjevite crte. Postignua nisu podjednako raspodjeljena meu ljudima, a ni raspodjela kapaciteta meu ljudima nije jednaka. Osobina za opravdanje potovanja ljudi zasnovana je na kapacitetu za reevaluaciju ivota u svakom datom trenutku, kao i sposobnosti da se od ovog asa promijeni ivot. Ovdje se podrazumijeva sposobnost ljudskih bia da se pokaju za svoje grijehe, tj. da se odreknu svojih puteva zla. ak su i najgori zloinci vrijedni bazinog ljudskog potovanja jer postoji mogunost da e radikalno reevaluirati svoje dosadanje ivote i da e, ako im se da prilika, moda ostatak svog ivota voditi na vrijedan nain. Prea tome, potovati ljudska bia znai nikad ne dii ruke ni od koga, poto su svi ljudi sposobni da dramatino promijene svoj ivot u odnosu na nain koji su ivjeli do sada.

Negativno opravdanje ljudskog dostojanstva20

Negativno opravdanje ljudskog dostojanstva znai da se ne trai opravdanje potovanja ljudi, nego samo opravdanje za neponiavanje ljudi. Negativno opravdanje nije skeptino opravdanje. Ono je zasnovano na injenici da su ljudska bia stvorenja koja mogu da osjete bol i da pate ne samo kada su rtve fiziki bolnih postupaka nego i kada su rtve postupaka koji imaju simboliko znaenje. Poniavanje je mentalna svirepost. Pristojno drutvo mora da se posveti ne samo iskorjenjivanju fizike svireposti iz svojih institucija nego i eliminaciji mentalne svireposti iz svojih ustanova. Od sutinskog je znaaja ne ponaati se svirepo prema ljudima i tu se ne postavlja pitanje jednakosti. Ono to je potrebno, jeste neponiavanje, i to bezuslovno. U negativnom opravdanju problem rangiranja ovjekove sposobnosti da pati jednostavno se ne pojavljuje. 5. ZVJERSKO OPHOENJE PREMA LJUDIMA Izraz ophoditi se prema ljudskim biima kao prema ljudima predstavlja znaajan dio pokuaja da se opie pojam poniavanja, poto poniziti nekoga esto znai ponaati se prema ljuskom biu kao prema neovjeku. Postoje razni naini na koje ljudi mogu da se tretiraju kao neljudi: a) ophoditi se prema njima kao prema predmetima, b) tretirati ih kao maine, c) tretirati ih kao ivotinje, d) tretirati ih kao nia bia (to podrazumijeva i ponaanje prema odraslima kao da su djeca). Postoji jo jedan, istorijski vaan nain odbacivanja ljudi iz ljudsk zajednice tretiranje pojedinaca ili grupa ljudi kao da su demoni koji ire apsolutno zlo i unitavaju ovjeanstvo. Vjetija pomama koja je u XVI i XVII vijeku zahvatila Evropu predstavlja bukvalno ispoljavanje demonizacije, to jest povezivanje nesretnih ljudi, uglavnom ena, sa avoljom rabotom. Ono to je loe u vezi sa demonizacijom jeste aspekt zla. Deifikacija pretvaranje ovjeka u boga (kao npr. u sluaju faraona) takoer je nain uklanjanja ljudi iz ljudske zajednice. Ali, deifikacija je pripisivanje plemenitih nadljudskih osobina nekoj linosti. Demonizacija sadri tenziju izmeu dva smisla poniavanja; odbacivanje iz ljudske zajednice i gubitak kontrole. Drutva obino demonizuju spoljanje neprijatelje a ne sopstvene pripadnike ili ljude koji su im neposredno potinjeni. Vienje ljudi Mi ljude vidimo kao ljude kada njihove izraze posmatramo kroz ljudske pojmove: ovaj ovjek ima neprijateljsko ili zamiljeno lice, zabrinut ili sretan izraz. Kada vidimo ljudsko lice, mi vidimo da je lice tuno ili sretno; nae vienje nije rezultat provjeravanja hipoteze i dedukcije na osnovu dokaza, nego je neposredno. Tuaenje je dobrovoljna stvar, ali ono to vidimo nije dobrovoljno. Da bismo vidjeli nekog ovjeka ka ljudsko bie, potrebno je da ono to vidimo na njegovom tijelu gledamo sa mentalnim etiketama. Ponaanje prema ljudima kao prema niim biima Tretirati ljude kao da nisu ljudi znai ponaati se prema njima kao da su predmeti ili ivotinje. Poniavanje obino podrazumijeva ljudskost ljudi koji su ponieni. Poniavajue ponaanje odbacuje drugog ovjeka kao neovjeka, ali in odbacivanja pretpostavlja da se odbacuje ovjek.21

Ova tvrdnja bliska je Hegelovom opisu dijalektikog odnosa gospodara i roba. Gospodar eli apsolutnu mo nad robom, ali hoe i da rob prizna njegovu apsolutnu mo. rtva mora da se tretira kao neko ko ima svjest, ko, prema tome, ima implicitnu ljudsku vrijednost, da bi mogla da joj se, poniavanjem, ta ljudskost porekne. Namjera poniavanja je i da dokae apsolutnu nadmo i da se dobije priznanje, to predstavlja konceptualnu nemogunost. Apsolutna nadmo moe da se postigne samo u odnosu na neto to nije ljudsko; priznanje moe da se dobije samo od drugih ljudi. Kljuni pojam za poniavanje jeste odbacivanje iz ljudske zajednice. Ali, takvo odbacivanje nij zasnovano na uvjerenju ili stavu da je odbaena osoba puki predmet ili ivotinja. Takvo odbacivanje obino je ponaanje prema ljudima kao prema niim biima.

6. KULTURA Kultura pristojnog drutva treba da bude ona kultura koja ne poniava ljude koji se nalaze u njegovoj orbiti. Da bi se stvorilo pristojno drutvo, duh duh kulturne kreativnosti treba da se ogranii nekom spoljanjom normom, kao to je ona koja kae da ne bismo smjeli da poniavamo druge ljude. Kultura pristojnog drutva mora da bude neponiavajua. Kultura nije stvar sadraja nego oblika I mogunosti izraavanja. Kultura je proirenje pojma jezika : ona obuhvata itav sistem simbola I znakova koje neko drutvo ima na raspolaganju za samoizraavanje. Pristojnost u hegemonistikim kulturama Postoji jedna kultura za itavo drutvo, ali tu kulturu odreuje dominantna grupa koja nad njom ima I kontrolu. Pojam kolektivne predstave koji se ovdje upotrebljava podrazumijeva hegemonistiku kulturu. Neko drutvo je pristojno samo ako njegova hegemonistika kultura ne sadri poniavajue kolektivbne predstave kojima se ustanove tog drutva aktivno I sistemski koriste. Vaan test za kulturu pristojnog drutva je pornografija. Glavni, ako ne I sastavni element pornografije je poniavajue predstavljanje ene. Pornografija ne predstavlja pol ona ga pobuuje. Nusproizvod ove injenice je da ona predstavlja ene na naroito poniavajui nain naime, kao puko sredstvo za pobuivanje mukaraca. Prisustvo podgrupa

22

Kulturne institucije ireg drutva, naroito mediji, po pravilu, podgrupama ili njihovom ivotnom modelu ne omoguuje javno prisustvo. Npr. u nekim drutvima, homoseksualna zajednica je postala obuhvatna grupa koju drutvo namjerno nastoji da ignorie. To drutvo pokuava da homoseksualnu zajednicu dri podalje od oiju javnosti, izolujui homoseksualce u zatvorene klubove, barove isl. Namjerno neobraanje panje predstavlja osudu I diskvalifikaciju modela ivota te podgrupe. Ne posjeduju svi modeli ivota ljudsku vrijednost. ivotni modeli kojima needostaje vrijednost jesu oni u kojima je poniavanje sastavni element. Rasistike grupe kakve su Kju-kluks-klan I Skinheds za svoje lanove predstavljaju obuhvatne grupe, ali nemaju ljudsku vrijednost jer su njihovi ivotni modeli, u sutini zasnovani na poniavanju drugih ljudi. Kulturna tolerancija Tolerantno drutvo se miri sa konkurentnim nainima ivota, ali u toj razliitosti se ne viid nikakva vrijednost. Pluralistiko drutvo, ne samo da tolerie konkurentne naine ivota nego I samo njhovo postojanje smatra vanom vrijednou. Za tolerantno drutvo, tolerancija je cijena koja treba da se plati I koju je vrijedno platiti da bi se izbjegla ljudska patnja. Tolerancija je dovoljan uslov za pristojno drutvo. Nije neophodno da bude I pluralistiko da bi bilo pristojno. Ipak nije jasno da li je tolerancija dovoljna garancija I za civilizovano drutvo. Apstraktan stav drutvenih ustanova, ifriran kroz njihova pravila, moda jeste pristojan, ali bi iz praktinog ponaanja predstavnika tih ustanova tolerancija vjerovatno nestala. Kritika versus odbacivanje Kritika je sve ono to ste spremni da uputite drugima, a to biste rado prihvatili ako bi se neto slino uputilo vama. Ponienje je sve ono to izraavate prema drugom ovjeku I to biste, kada bi neto slino tome bilo usmjereno ka vama, smatrali poniavajuim. Manjinske grupe sa historijom progona esto pate od kulturne paranoje poniavanja I uvrede. oni pecaju uvrede tamo gdje uvrede I poniavanja ne mogu da se vide golim okom ak I ako spoljanji posmatra saosjea s tom manjinskom grupom.. Sirovi nervi te grupe su toliko osjetljivi da e ak I kompliment primiti kao uvrredu. Nasuprot ovom gleditu nalazi se stanovite po kom grupe sa istorijom progona I poniavanja razvijaju debelu kou u odnosu na poniavanje. Nije poniavajue samo izdvajanje grupe ili pojedinca, nego samo ono izdvajaje ija je svrha da ljude udalji I potisne.

7. PRIVATNOST U pristojnom drutvu ustanove ne bi smjele da povreuju linu privatnost. Postoji bliska veza izmeu povrjeivanja line privatnosti I poniavanja.Postoje, line povrede privatnosti drugih pojedinaca - od posmatranja kriomice, do zlonamjernog traarenja. Postoji neposredno konceptualna veza izmeu pojam pristojnost I obezbjeivanja odvojenih privatnih I javnih sfera. Izlaganje ponaanja ili predmeta koji pripadaju privatnoj sferi oima23

javnosti predstavlja nepristojan in. Granice privatnog I javnog zavisne su od kulture I historije. Postoji bliska povezanost izmeu privatnosti I polnosti u tom smisli to se u naoj kulturi smatra daje seks najsutinskija privatna oblast. Veza izmeu polnosti I privatnosti nije pojmovna nego historijska. Njen znaaj poiva u injenici da o privatnosi uimo iz polonog ponaanja, a ne obratno. Naruavanje privatnosti koje se ini da bi se otkrilo odstupanje od normi ima za cilj odbacivanje ljudi koji od normi odstupaju I onih koji predstavljau izuzetke. Tako se ljudi koji odstupaju od normi odbacuju iz ovjeanstva. Pristojno drutvo, u smislu neponiavajueg drutva, na osnovnom institucionalnom nivou karakterie injenica da se u tom drutvu ne naruava privatnost pojedinaca.

Intimnost Naruavanje privatnosti ponekad predstavlja smrtni udarac za mogunost prisnosti, a prisnost je sastavni element prijateljstva. Unitavanje mogunosti prijateljstva znai unitavanje mogunosti da se uspostavi odnos pripadnitva koji je najvaniji u ljudskom ivotu. Treba razlikovati dva razliita pojma prijateljstva. Jedno zasnovano na mogunosti da se ljudi u nevolji oslone jedni na druge. Drugo je zasnovano na uzajamnoj prisnosti, gdje je vaan element meusobno otkrivanje dubokih tajni, ije bi izlaganje oima javnosti uinilo ovjeka krajnje ranjivim. Djeljenje tajni sa prijateljima znaajan je sastavni dio prijateljstva. Naruavanje privatnosti, vie povrjeuje prijateljstvo koje je zasnovano na prisnosti, nego prijateljstvo zasnovano na oslonjanju u nevolji. Samopotovanje I poniavanje zasnovani su na privatnom prostoru I svaku upad u taj prosto predstavlja simboliki in koji se tumai kao poniavanje, u smislu neobaziranja na vitalne interese rtve.

24

Teorija pravde Dona Rolsa Da li je mogue pravedno drutvo koje nije pristojno? Prema Rolsu, drutvo je zasnovano na dva principa pravde: 1. Svako ima jednako pravo na najiru emu ravnopravnih osnovnih sloboda koje su kompatibilne sa slinim emama za sve. 2. Drutvene ili ekonomske nejednakosti treba da zadovolje dva uslova: a) treba da budu korisne za lanove drutva koji se nalaze u najnepovoljnijem poloaju i b) treba da budu povezane sa kancelarijama i poloajima otvorenim za sve pon jednakim mogunostima. Za Rolsovo pravedno drutvo vana je pravedna raspodjela primarnih dobara (osnovne slobode, samopotovanje). Dva aspekta samopotovanja, prema Rolsu, su: osjeanje koje ljudi imaju o sebi na osnovu njihove vrijednosti i osjeanje da je njihov ivotni plan vrijedan ostvarenja. U raspodjeli samopotovanja nema nejednakosti. Prema Rolsu, pravedno drutvo se zasniva na ugovoru koji sklapaju njegovi lanovi i kojim se za njih kao ugovorne partnere garantuju pravedne institucije. Da bi se procijenilo da li je rolsovsko pravedno drutvo i pristojno, mora se suditi po tome kako ono tretira ljude koji zavise od njegovih institucija iako nisu njegovi lanovi (npr. strani radnici).

25

MORAL I PRLJAVE RUKE Majkl Volzer Problem prljavih ruku Autor se ne dri stanovita da je mogue vladati i ostati nevin, ali to ne znai svakako da nije mogue uiniti pravu stvar u vrijeme svog vladanje. Ipak, stoji injenica da su politiari u dobroj mjeri loiji, moralno loiji od nas ostalih. Dilema prljavih ruku glavno mjesto zauzima svakako u oblasti politike. Politiar polae pravo da ima drugaiju ulogu od ostalih ljudi. Ljudi su spremni da se "laktaju" i da lau radi moi i slave a laktanje i slava su nuni, poto su mo i slava tako mnogo poeljnim tako da su ljudi koji rade za nas i u nae ime, nuno "laktai" i laovi. Uspjeni politiar postaje arhitekta naeg ograniavanja, naime on nas oporezuje, zabranjuje i dozvoljava nam. Odnosno, on nam uveava anse za nae vee dobro koje nas, ili bar neke od nas, dovodi u opasnost. Ljudi koji "rade za nas" i u nae ime, esto su ubice ili su spremni da to postanu isuvie brzo i lahko. Dobri i pristojni ljudi ipak se ukljuuju u politiki ivot, u elji da izvre neke specifine reforme ili pak generalnu reformu. Od njih se onda trai da naue Makijavelijevu lekciju "kako ne biti dobar". Jednostavno, niko ne moe da uspije u politici a da njegove ruke ne postanu prljave. Politiari esto tvrde da nemaju prava da njihove ruke ostanu iste. Smatra se da politiki kandidat ukoliko eli da njegove ruke ostanu iste da je bolje da "ostane kod kue". U namjeri da dobije izbore, kandidat mora napraviti dil sa nepotenim bosom okruga. Da li on treba da sklopi taj dil, odgovor zavisi od toga ta je ulog na izborima. Postoje tri naina razvijanja shvatanja utilitarnih filozofa:

26

Prvo je da svaki politiki izbor treba da se izvri saobrazno osobenim i neposrednim okolnostima u kojima se on pravi, tada e se dobar ovjek suoiti sa tekim dilemama ali ne i sa moralnim dilemama. ak i onda kada lae i pravi torturu, njegove e ruke ostati iste, jer nastoji da uini najbolje to se moe u datoj situaciji. Drugi utilitarni argument jeste da postoje pravila ali da nisu zabrana loeg djelovanja. Oni su moralna smjernica, slue kao upozoravajui signali da ne smijemo da donosimo odluke brzo. Najbolje je kada jednostavno slijede pravila, na taj nain manja je mogunost za injenje greaka. Trei argument ukazuje da osjeanje krivice znai patnja ali i korisnost. Nekom nevinom ovjeku koji je uinio neto bolno (ali opravdano) treba pomoi da izbjegne osjeanje krivice. Ruke se naravno mogu isprljati i u privatnom ivotu, ali je dramatinije u politici. Lahko je isprljati ruke u politici i esto je ispravno, ali nije lahko nauiti dobrog ovjeka da ne bude dobar. Bar nije lahko kada treba da ivimo sa dilemom prljavih ruku.

Makijaveli smatra da ovjek koji smjera da utemelji ili reformie republiku mora da ini strana djela da bi ostvario cilj. Smatra i to da "kada vas va in optuuje da vas rezultat opravdava". To se tumai na nain da su politiareve lai opravdane ukoliko donose dobre rezultate. Da javnost-mi zaboravljamo na zloine politiara kada hvalimo njegov uspjeh. Veber smatra da je dobar ovjek sa prljavim rukama heroj, ali tragian heroj. Iako je politika njegov poziv, nije u milosti boijoj tako da ne moe oekivati da e ga Bog opravdati. On eli da ini dobra djela u svijetu ali takoer da ouvaju vlastitutu duu, a to su dvije puke suprotnosti. U najveem broju sluajeva prljavih ruku, moralne norme se kre zbog dravnog razloga, tako da niko ne obezbjeuje kaznu. Hobs. Za Hobsa je cilj drave individuani ivot, to je njena primarna svrha kao institucije i cilj svakog ovjeka je da uestvuje u njenom ustanovljenju i ouvanju. Hobs tvrdi da su podanici obavezni da brane svoje drutvo onoliko koliko su u stanju. Oni vjerovatno nee to moi, e po prirodi izabrati da prvenstveno brane sebe. Drava nema nikakvu vrijednost koja bi bila iznad vrijednosti ivota konkretnih pojedinaca. Nijedan ovjek ne moe da brani zajedniki ivot ve samo individualni. Valja napomenuti i to da rizikovanje ivota nije isto kao i njegov gubitak. Kada pojedinac ustanovljava da se naao licem u lice sa smru ili misli da se naao u takvoj situaciji Hobs insistira na tome da takav ovjek u tom momentu ima moralnu slobodu da ini ono to mu nalae njegov strah, ma ta to bilo. Hobs ne tvrdi da e svi ljudi pobjei, samo neki od njih e tako postupiti .Tjelesna sigurnost pojedinca je jedina ultimativna stvar kod Hobsa. Sve dok ljudi nisu stvarno voljni da se bore opstanak dravne zajednice nee biti mogu.

27

Hobsovski ugovor podrazumijeva ivot u zajednici i sigurnosti sve dok je to mogue i da se razdruimo kad god grupna bezbijednost nije vie mogua i d da dozvolimo svakom pojedincu da se suoi sa rizicima koje donosi priroda sama. Ruso- njegova politika nije zasnovana na smoodranju ili na nekoj apsolutnoj zainteresovanosti za bezbijednost. Samointeres podstie svakog od nas da se sloi kada je rije o zajednikom dobru, ali moe li ovjek otii u smrt zbog samointeresa. Samointeres omoguava samo opravdanje zlih djela. Kada je drava u opasnosti njeni graani hitaju da je brane, zaboravljajui na line opasnosti. Dobrovoljno umiru za dravu. Sve dotle dok drava opstaje postojat e u odreenoj mjeri i ivot njenih graana. Rusoova politika teorija je usmjerena na to da zajednikom biu da primat nad prirodnim egoistom, iako priznaje da postoji tenzija izmeu navedene dvije stvari.Politiki stranac ne moe nikada biti moralno obavezan niti prisiljen na to da rizikuje ivot za zajednicu.

TEORIJA REVOLUCIJE Lenjin i Trocki iznijeli su odreene argumente kada je u pitanju teorija revolucije. Argumenti se tiu prvo unutranje strukture revolucije, niza dogaaja i odnosa snaga unutar tog procesa i drugo dvije razliite vrste revolucionarnih zavretaka. Termin revolucija ne pokriva svaki napad na utvreni poredak ili svako osvajanje vlasti. Vojni udari nisu revolucije, taj izraz pokriva samo mali broj sluajeva: svjesne pokuaje da se ustanovi moralni i materijalni svijet i da se nametnu ili prizovu, radikalno novi obrasci svakodnevnog ponaanja. Sveta zajednica, republika vrline, komunistiko drutvo-to su ciljevi kojima revolucionari tee. Kada prouavamo snage koje prave ili nastoje da naprave revoluciju uoavamo dvije grupe: revolucionarnu klasu ije nezadovoljstvo obezbjeuje energiju, lanstvo i materijalnu snagu a intelektualna avangarda ideologiju i vostvo. Klase se razlikuju temeljito od jedne revolucije do druge, a avangarde su su socioloki sline. One se regrutuju iz srednje klase i profesionalnih grupa. Roditelji regrutovanih su gospoda, farmeri, trgovci... Regrutovanje poinje u koli, a ne na ulici. Lenjin dokazuje da svaka od ovih grupa ima vlastitu svijest. Klasna svijest se razvija kao spontano potvrivanje zajednikih interesa lanova. Ideju radikalne transformacije unose u revolucionarnu klasu mukarci i ene koji pripadaju avangardi. Avangardna svijest je djelo intelektualaca. Najee mladi ljudi koji reaguju na dekadenciju njihovog svijeta povlaei se iz njega. Revolucionarna misao ne razvija se nigdje iznutra. Ni volja za revolucijom, ve na rubovima prerevolucionarnog svijeta. Klasna i avangardna svijest veoma su razliite. Avangardne grupe su zatvorene i ekskluzivne. Pridruivanje njoj je stvar vlastitog izbora.Unutranja historija revolucije je velikim dijelom rezultat napetosti izmeu razliitih shvatanja i izmeu dvije grupe mukaraca i ena koji ih zastupaju.28

Avangarda je imala mnogo jai utjecaj meu novim industrijskim radnicima i tradicionalno nastrojenim seljacima nego meu duhovnicima. to je vie organizovana klasa to je manje mona avangarda. Uslovi pod kojim drutvene klase poputaju pred avangardnim direktivama su : klasni balans,( kada stara vladajua klasa ne moe vie odravati svoj politiki poloaj), drugo je klasna nedovoljna razvijenost ( sutinska pretpostavka postojane avangarde). Politika avangarde oblikovala je period revolucionarne historije koji je nazvan Terorom. Teror je diktatorsko nametanje avangardne ideologije. Otuda Termidor obiljeava kraj diktature, a njegov uspjeh ili nauspjeh determinisan je "promjenom politikih odnosa" izmeu avangarde i klase. Ako Termidor ne uspije, Teror postaje permanentan. ivot u avangardi predstavlja obrazovno iskustvo. lanovi revolucionarne klase ostaju neupueni u doktrinu sve dok ne pou u kolu sa avangardomPredanost avangardnih intelektualaca je prije svega intelektualna po svom karakteru. Ta predanost ima tri forme, prvenstveno je to puritanska predanost, avangardne ideologije stavljaju ogroman naglasak na samokontrolu, kolektivnu samodisciplinu i uzajamni nadzor. Drugo je da avangardna ideologija izraava arku elju za politikim aktivizmom i participacijom, jer se samovladavina esto shvata kao konsekvenca samokontrole ili kao neto to je paralelno s njom. I tree da avangarda ima sklonost ka dubokim egalitarnim tendencijama. Bezavangardnost ne znai odsustvo lidera. Ona znai samo to da voe revolucije nee initi zatvorenu ideoloku grupu iji su lanovi odgovorni samo jedni drugima i nikom drugom.

29